Istorija Rima - skripte

ИСТОРИЈА РИМА

Филозофски факултет Београд

1


   



  "!$#$% &')(+*-,/.10+' 2" )
4365798:
9;< 79
4= 57?>@ )
43657A BCD=8FEHG IF:J 5K@
43)
9;<)L?79
4= 5798 AF)M NPORQ 2S2S117979
9
9K1K166;U;UTWTlVYk6X"] XnZ\[mC]D]F^+d]]:_Cop `ba/cedFf\[]gc:ZihjX"Z\[]D^+]_ NPOR
9Q K@
sl=
Dtu)v)
gwx798ey6;z59{>@ )
43-AF|}R I@K€F   J
8 9 -93)J Nrq Q-~ Q‚ƒ6Q ƒFƒ Q q „†…‡b*bˆH‰… '‹Š1Œ'6ˆH‰n/‰W, Ž 57 )8FE )EJ5A
43)8 y-@57AF?8157A BC:J >F65IF€y)
76 €IF:
1MU‘x7 )J IFF659I Fsu7F:
59y)J1AF18 Qž~ )E<5=™I ’ K)J3:
€G )Q 8%:
%>1815K@
43|l ~ )E18>13-8 y)79
=79
g=J†8) -EH18¢8/>1 81)5E<
G 51=J†8SA6
5˜79J£81 59 e<’ T+ R )7=F8€158FK@EWJ –}TlGF79
€
F=F : )
7˜@=R@=581= —65>F796
g59IF £y@=8154¤ t"K1¥F¥=F )7@5=F†5A
43)8 y-@57AF¢F65J¥59y)J1AF Q wWJ 18$:
ž3-†5
™2}81K1-G :
Q =81 657)8g=F )7@5=)E$)˜A81 )EH Q “” y@=F{657981 )8 9 -F•b Ž )EFsu
i8R815AF|CJ ~ )EHg83€57 -1
D“ K)%®F¯ ƒ6Q > Q  Q
Q °”¨1±¬³²"¨´D°-µ¶§4«F±¬·¬ TCwWIF6K1IbT¸–lA
8¢5 )
4318FE¹ ³º»A
4=F$> Q  Q
Q Tx>F6598 :
J¢t}7F‹3)
9K@8‹a¡hjX"f\[]:oZ9T”=8:
˜ >@ )
43)E
7€)EH€657981 :J™˜>931
“” y@=
1T+657981 :J 9 y@=)L=81K@8 F Q wWA8:
3)
9K@8™57AF -8:
>1
43)
95
7€483†>F6598:
˜ž
>F6 65=8  = - BCS2u6 - Q wWA8:
A )
E
18-T2}81K1-G :
W:
l=81 )8i¼U)E
:"3-U:
u1
>18FJ@˜j3- Q
v)J@7)EWT E83)
9 ?657981 )8 9 -F•b%5
g1
?5K)–C
?592}81K1-G :
EWTH¼U)E
: 59EH7 -R>18FJ@˜j3-F)E  )8 y)798RJL1 )8 181K@8 e Q ½b«­¨ ¾ ¨j²¿¬¡¨´{À}¬Á³µ­F« «­¨©µ J‹t" @=F93e 
 -˜4K1@=JD83?¼U)E
:SF:
"G )8/=FFG 1
7 5={657981 y- @ -A8FEž59E<65K@J{79
/ )
y QWÄ EH8}:
}A658=¡8@•bIF6 65={y{J?5A8FE˜Ay-:J Q )8?:
RL > @L 6K1™˜>18 A
43F@=R=8 |lI1
2}8€˜A su
79=J$ Å Å / 9=
43)8 @5=8 ? -7žG )8 :q
>@ 1J6v)
$>1J157)7£2}
9K@8 >18 1
˜{¢=FQ 8:
43-‹83  ƒFƒFƒ 7 K)I$t}L@j5=8  59A
˜ 3)81K)˜ J Ä 7 K1:J QUÆÇÄ 7 K1e?:
¡>@ )8 A
8 9È 483)T)3)
u:
ig5
GF
{5= )
1JF8?>–l|CJ wWIF>F)8 ž €K)1v)
9TWy)8 A
4=F€=8ez5
6579=F8$>@ 6K1@=8FEš˜J@˜)EH|} ’  )71
É@È)Q Ÿ€Ê<ËÌ4ÍÎ Ï4ÐÒÑjÓ{Ô:ÕÓÕÖÍ ×jÑØ9ÌÙ4ÍÚ/Û-Ü1Ý\Þjß”Ï ËÏ$à‚á+â¿ã\Ü-à‚äxâÒÝ\Þjß¿åæWÌ{çÕjÐÒÑièÏ ×éÑ}ÐÒÑ¡Ê<ËÌ4ÍÎ Ï4ÐÒÑ¡ê-Ï ×ËÏÕFë ÎFÌØ9Ì×+ÐÒÑlØÑÏì\Óѐ×ØÕFå íRîxí 2

> Q  Q
Q 2" -7)8:
$wWIF>F)8 žJ¢|C
48 A)E -7F)E¹>18LF83)EH Q 2" )
43¢= -¡–lA8F7 2}81K1-G :
D5
¡A - ;”?J
"
9K)93)JT63)
u:
¡€>@ )
E<1JF8 Q 2}8?J1K@
43)J"X S]1hjX"f\[]:o  [ pl83 ‘l•Y81 -D)˜ ’ )E
1Tb2}81K1-G :
u:
¡>F6598Ra¡h X"f\[]: o {h4dFpjX"Z/J =|l)T83y)
i:
D3- 5D59y)J1AFi:
43?7 )
9;<)TY7 J€I1
9K1F >@ A)L‹>1
7žš• -É1ƒE
17z8157 K1)L Q  8 sC:
5Jz59y)J1AF1
8 1
=|l4
1Tx=8:Q
?:
>F6598 g81518 AJ€K1y18 i65=J157AF Q Ž A8R3)
9K@8R8@GFJ@L AF7 K@8{:
i9 y@=JTb )E<5=Jž5A
7 5=J 654¤ 7981 :J83 ÈÉ-Q  3)8R8F7>@ 6K1@=
ÉFÉ-Q > Q  Q
Q 
48 AFR )
7981 y@=F{>@ -EH7y@=F{654¤ 7981 )T@E
|C
/>181K1)7y- )EH)T@7 )
G@ K@8":
u3-¡8@G 5Fg%8 >@ -A93-/J@˜j3)˜|C
)EH =F8S5A
7 5=
C56K@
xD815AF|C
C
43)79
9 - Q 2}81K1-G :
+:
l59EH7 -8}3-¸:
C5J3-G }5~ A
7 3-¡>18F7>931
">183 )E<5=J?A K) 57 Q 
18FE
R )E<5=8 /815AF|}iy)7A8 ¡793-i>18F˜798  5A
7$˜F®4831
€2}81K1-G :
8@GsC|}AFž)˜J@˜
718FEœ )E<5=8FE¹A8j5=8FEšz )E<5=)E J157A8FE¢€798%J%su
95798C=|l)˜5A8 {3)
9K)  Q 2}81K1-G :
D5
/=81 657 3)8=J@E
17 F)E N¼U)EIF
:)7)6T -€J1=FIF  ):
?72}81@557=J@
E<J14 8 At"81K) )G
1TUy))T<75‹7 - ˜e1¢
 7K1>F66557
RN =8e—%>F:
g659F>F)6Eš59)8˜A81R 9) EHy@ =8FN E   "Z !6p Q ’   5F:
{2}81K1-G :
A5>F65i=81 6579
gEF659I)T)>1815
G 18?/:
¡>18 su798 AF8
#uI1
9 )8  Q $ ¨« %«F§C© µ &b(¨ '¨­¨j²¿¬ :
"–lA
8R5 )
4318FEž WA
4=FD> 
Ž ¡:
/>F659IR8 >Fsu79
/657981 :
)S>F6598$:
‹3)
9K@8ša¡hjX"f\[]:oh"Z+*],*"!]1fX"pZJšy)
Q 7 @Q3)
95Q
7†=|l)T¡83š=8e)L‹:
‹3- 5 Q 59y)J1AF18R>1
7
957 >1
9 )83)J 83 - 3)8 ® > 
–lA
8D:
DJ )EJTRJ5A8FE
3)
9K@J8 >F65J9:
¡A )
E
}QCÆ y-|}?8 A8 ¡9 -9ƒ63-Q )T683 È)É/Q. ƒ6Q Q 3)8Q ® ƒ Q  Q > Q  Q
Q ’ ~ 8 K1657y@= >@ FIF>{˜{7l>1
9 )83?=81 657%)E
g )E<5=)Li=8 1˜J1K))T)E
?7@5=)L? @LF8 7 R)E
¡>18@GF
43F@=F/ Ž K1)E<>Fj5=)E€9 -EH Q 2u6598":
"%8{˜
E@  798FE 1
RA83)
9;<$=8e)E£)˜A81 )EHž5
?=81 657™F)7™>181K@
E<suJ;<¢8|l)EH Q Æ E83)
9 18 657981 )8 9 -F•be?>@ )
8 A K)1v)J9:
SE<s}BU
|C
"3-C:
/˜C:
43-{>1
9 )83g=81 657)8i65= BUJ1yA8 :
43-?657 Q )˜A81 @ )8 I1
F)8{3-S:
¡eA
9 )83)815798eFe 657F Q $ ¨« ·¨©¨j²¿¬u¨´ 0Hµ­¨ 1µ§9·µ©µ T)>18G IF=83 )7?tC=IF:J@EH)TYD=8g5
D839 - K)?® > 
Q T<3)8 s"8?:
%J ~ )E QRO 8=g:
%J"
9K)93†G )8$5K)AF‹ )
7981 F659I Q wl 57A)8%:
?3)
9K@8>183‹˜A8FEš^+]_""h pDhjX"Z\[]  p/Jž=8:
E™:
%8 >F6598ž )E<5=J 657981 :Jž3)8$2" A8 %2}J1@5=8 % -7 Q%O AF93)
95
7€483{:
 -93)8€3AF93)
95
7%=|l 83=8e)L¡:
/3- 5i59y)J1AF18?>@ A)L¡:
43-
957 Q ’ 81 657)8%5
¡3)
9K1)EHgE<18 )LJ@7981 - Q wlE8˜8 >F65AF|C
?j -F:
{>1
9 )83-%IF)76 -%>@ )
4=8 >1
43)
95
7 179
9 )
958 AF?:
˜D )E<5=
"@57)7J1IF:
1T˜9=8 1
1T136 )J1su7A
1J%57 )JF=7J )JT-¡= )7@=QRJ9:Ã
/ )E<5=
/5JF=8@GF
Q %|C
48 A8 ?)˜4K)|}€5Jž)˜E<s}BU
Fž48 A81 ™5K)AF)LK1y1815718 A
˜AF K)D=|l4
Q )E<5=F{657981 )8 9 -F•b N ~ )E)Tx=8‹5J  57 K){{>@ )
9K)˜J%)˜" Å Å UJ Å WA
4=g> Q  Q
Q 3 ·¬³5² 4b7¬ 6¨j²¿¬ G )8S:
¡ )83)8FEž)˜ ’ E<>F:
1T) K1%>181 )
4= K@8FE 7 y)
957A8 AF8/:
/J%2" ¤ A8FE>1J1@5=8FE -7J Q )SSK)7@5=8FED:
˜@=JiJ¡)7 K5=8 ¤\597 J Fj5Q¸=8FÆ E 57)LFJ{59 57A)8C:
5>1
Ai8?2" A8FE>1J1@5=8FE‹ -7J Q wW>1
A{5
/59 57988{)˜ É?ƒFƒFƒ 57)LF8 AF)T)83?=8e)Lg5Jg3- 5 59y)J1AFF$5A
R1
4=81K1@=85798F7Rž798 J3)
9K1)EHg=F 5Fe)LR>F659I 93-/:
D>F6598 žK)7@5=8FE¢:
˜@=JT )}
A:
€5
R=81 657)8 "8FE
9 )8FEš†LF
9K@
F657y@Q =)Eš>1
95FIF)EH Q 8U
9 )J9:
D5
¡3-":
i>18F˜AF8g9 y@=g:
˜@={3-S:
{G )8RA
8FEH?8@G1 -˜8 AF Q 9:6¨F·ª<;1·¨j²¿¬ T)=8e{:
/–lA
8?{>@ )
9K)˜J%)˜" Å Å xJ Å WA
4=g> 
Tb59 57A)8i:
D5>1
A{>183 )E
18FE   "Z !]g6K1= -?f >]  @b7Z A@] QRÄ 3)
:A836BCD:
G 6K)%Q 3- Q 8 Q >1
AF€ )E<5=J657981 :J 83œ815FAF|}†9 -93-¢3)8z>FsCy)
AF†A )
E
 Q ’ A17z‘WF:
:
™>F6598zzK)7@5=8FE J—LF
4= 59E
7 )J Q wW>1
A¢5
ž59 57988¢83 ? . >1
AF|}$6K1š® ƒ™ƒFƒFƒ 57)LF8 AF)TU83—=8e)L :
EC DGB”FYÍÏØ9ê)×jÍlçÏiØÏ4ÖFÐÒÌÑ:ÙÎFÌؔÕÖ ÔjÌؔÓËÌ×jÙÏUØÏ4ÐÒяê6ÕÔjÌÕ¸Ø9̐ÎÓÏ ×ÏÙϸΠÖÍÔjÏëèÕ9×jÙ4ÕjÐÅÌËÌbÐÒÑ<Õ4Î Ö Ñ7H ÑØ9̔ÖFÌ4ÓØÕÙ4ÑI Õè9ÌÔ JPÍ Ì O¸åxÙV<ÏØp  Ï ZQ:XžR}Z\ÐÒ5Ñ[b?f K> Ï ÕCZRÌÖ "h Ï ?×j7Ù4Õ"çÖFX"Ì] Ù ×jçZ}Ï}ΠѐÑjËê6ÑjÕê6çÑÖFØÌÙWÙ×jÓçËÏ?Ì×jѐÙËÏÑjëê6ç4ÑÌØÕlSÙ QUØèTWÖ)f Må  L@Vc Ñ!?ÖÍê6ìeÏ4ÕÐÅØ9ÌxÌÖ Í WNHÏ4ÐÅè9×jÌçÖ Ï?ÙÏuѐËÏ ÑjËê6 Ï ÑØO¸ÙÖ Yå ÑX™ Ù4Õ ×jÑ+ÙÏ ZÑHÓÕjÐÅ×jçÑ9?ë B¸Õ9Ë(Ï KÏ4ÐÒCÑ [DÌ4çÑ:Î ÕØ9×jç]Í \)ÌËÌØÔ:ÍuØє×jê-ÌÙÖFÌUË7Õ ^¸Õê<ë9ÌËÏCèÖ Ñ:Î ØÕ9×jٔÎFÌ:ÐÒÑ+Ö Ïê-×jçÏê _"Z  ] !6Z_"ZxçÕjÐÒÑu×:_Í KÏ ËÑCèÕçÖ ÑSÙ `<ÏÓÏ4ÐÒÑlÏ¡çÕjÐÒÑu×:Íi×jÑu×Ì×jÙ4ÕjÐÅÌËÑUÏì¸ê-bÌ a”Ï WSÕ4Î Ö Ñ:ÎFÌ å _í cCí 3

3- 5?59y)J1AF18ž8=8 È ƒFƒ ™798žJž3)
9K1)EH%=F 5Fe)L >F659I Q 2" AF 7 ‹>1
AF|}žG 6K) 5J$>1815A
9;H
 E<)798 A)EH€8ž‘W1
:e1
AF|}g˜{>@ )
43)E
7?5J)EH K){3)8 1v-:
¡ºš€ ³ºšA
4=Fg> Q  Q
Q ’ A17R‘WF:
":
RG )8>@ 79
9B ’ 798 €wx7 :
9Tb=8eži:
D3)8 A
8 J ~ )E QSq )8{:
>1
95F@=?>7 )8F7 Q wUK)A)8{:
? )E<5=
{A8e1
{J15>1
4LF
1T<˜F)EH8 5
g˜ )E<5=
g57 1
Q )u:
C>18F˜798/=81K1@=S:
}J@7IW8157A)8iS657981 y- )
1T K1R5
}˜}3-l:
" -93)8/y)7 5A
g3)8€I 657AF
Q 
48 A$GF8 7576K:
%L AF BU
bT=F8‹18 A
?=8 AFFI1
g=8:
RJ1A83¢J K)7@5={:
˜@= Q ÆG E?
v)2uJ1@A = )79
81E -
)1T)J=T 8~ e)E<5
DBC59FEH€7 3) -8@?G  )83):8 J5Ay)8
9{K1F>@@ =A8F8 E$D9 )>@J1 ->1
A©j8 ª4{µ§96¨j5²Å79
¨ 81/µ 9·y-µ­ -¨©j)ª4T µ ’ A17  ¤ Q 9:6¨F·ª+µ¾ ¨j²¿¬R½<¨1jª«F§ >181 )
4= K@8%:
%A83)8ž)˜?J1K@
431
1T”>7 IF65=
R>181 )83I1
Qq )8%:
5
7981 Q Ž =8 ƒFƒ6Q 4831
i> Q  Q
Q g9 y@=8FE€:
˜@=J€59 57A)8D:
¡3)
9K@8R>183 )E
18FE   Z"!]1TCJz=8FE
3)8 1v-:
ž)˜4K)–C
$L1 )8 181K@8 sl=18 y)
A¢83¥)E
$=8 1˜J1K) 2u@=7981 >Fsu
€$9 y@=8FEz:
9 ‹:
Jz798¢A )
E
žK)7@5=¥59EH7 -¢AF AF 65=)Ez:
˜@=Q 8FEœ‹:
9 :
R9 y@=‹>@ )
43657A BC8R:
43F‹>@ -A$=|l1–C
AF€:
˜@= Q 2u@=7981 €:
?>@ A™>F659I€=8e >18=J1s"AFž8 >@ -A93-7†z8@G 5F)7z )E<5=J¢A K) 57$J¢9 y@=8FE5A
7J Q Ž †5
>1815
G 18 ˜F)EH">1
9 )83)8FE815FAF|}"9 -93-)T=F8/{>1
9 )83)8FE Ji=8FE
}59E%–lA
48 A8¡3)
9K@8-T )˜J@˜
AS1
˜7F)L/836K@8FEH9=F"gIF)77"=83  A" O )8 F65)T:
C3-CQ  5l)˜J)G1BU
18 Q Ž 3%57 e)Lg K1657i7 )
G@C:8 sš>18FE
1J@7  J1IF< #uFIFF¡t"K1)E
17/  J1IF 2}8157J@E<?t"K)G  Q U? ¶ '¨j²¿¬ <¨F,· '¨F·¨j²¿¬x¦<­¨1±¬·ª >181 )
4= K@8}:
SA83)8D)˜uJ1K@
431
1T>7 IF65=
}>181 )83I1
)8 :
/5
7981 @ )8 A
8{JR˜ )8@G1BU
Fsu7AJ{=83 /F-Q¸G@ q K))T 3-RG 5
i>18F798FE‹s"8??5K@8@GF83 Q wl 57A)8D:
¡{9 y@=8FE :
˜@=JD:
431
{ K@
Q U? ¶ '¨j²¿¬g½b«©jª4¶±Y¨j²¿¬}¦<­@¾ ¨F· 59 57A)8R:
?%9 y@=8FE‹:
˜@=Jž79=8v)
i:
431
% K@
Qgq )8?:
•b6K@LF
9K@
 Q 2}81K1-G :
i1
EH{A658=8RE<s}BU
|C
i8R|C
EJ Q À"µ,§ 1j«€½b«F?§ '¨j²¿¬ 9)µ4ª« P· &)ª4µ§9¨j²Å¨ G )8 :
>@ A†657981 y- ¢=8ež:
€59 57A)8 :
431J† )EY¤ 5=J‹657981 :J™žK)7@5=8FE¢:
˜@=J Q ’ 798 †wx7 e¢>181 )
4= K@8%:
A83)8ž)˜?J1K@
431
>181 )83I1
Q “b831
 (¯  Q A sC)8U:
W3)J –l18157C=8 1˜J1K))T1 ? .É-Q I1
1˜81 - Q+q )8x:
U)˜J@˜
718 1
>@ 79
9Bl5=$ - 5>181K@8–C
>@ )
EH “” IF)EH @ )
EH8815AF|})T@ -A93-{F@=8FE
1T)>{F“” IF)EH Q ’ 798 †wx7 e:
K)7@5=8FE¢:
˜@=J¢59 57A)8:
43183)
9K@8ž>183™)E
18FE    6K1 }7f 1"p A@] Q wxEH7 -¢5
3-ž3)
9K@8™ 57:
>18†˜A su
79=J— Å Å {EH9=
43)8 @5=8  -7)TuJ >1
9 )83)J%)˜E
v)J 9È(.)Q  É ¯ Q > Q  Q
Q wl 5798 K@8 5
D)˜¡5
43-E™=|l Q 2" AF/:
?G 6K) >1815A
9;H
i815FAF|CJR9 -93-)T6{5K@
43)
9;H
"3A
1T@=8:
¡5JR)˜J)G1BU
1
1T)815FAF|CJ?)7 K5=)L 9 -93)8 AF Q  ³ºSTºSTºx bDºx Å b=|l/G 6K@
u5J/>1815A
9;H
1
C -798 A)EH ~ )EHu ’  )71
1T=F8  -798 A)EHD59{ 9=
43)8 F:8FE Q”O 8=C:
S˜D -F?>1
9 )83 ’ 798 i=81 657)8i3)
9K)i -Fe)L >F659I)T->1815K@
43|C
i=|l4
g59 57A BC8{:
D?81518 AJ58 >@57A
18 D65=J157AF wxEH7 -5
3-u:
¡J1y)
957A8 AF8?J%5A)Ež3>@K@8FEH7 5=)Ež>@ )
48 A81 )EH{59DLF
9K@
F657y@=)EQ 36 1–}AFEH Q #uI1
9 )8 ž>Fsu
R=F9=8R:
€576K ’ 798 ‹wx7 :
1
˜F)E18 17-•Y
4= 5FTx59$5
43su79
EœJ¢1
4=F93-sC|C8 = - BU
A8S> K)7F65 )S7>F65 :
?G )8J )
˜%¡:
4318u6K1Asu
D>@K@8 yI Q )S~?>18 y)
79=J 7>F659R57A BC K@Q 8 5
{)E
=8 1˜J1K))TS
>18 F)E<18 ™EH657 -7 Q 2}8F798FE 5Jœ )
v-F¥3)8 1v-e¹=8e5J¹8F˜y6K1 4831J J=8:8x:
i>18FE
1J@7€=8 1˜J1K A sC)85K@J –}GFJYMu8@GAF% -7)Tb˜9= BUJ1y)
|C
{E<6 -)T 7 :J@EH•b1815798:
9;H
 K@
%J‹8159Eb3)
95
7=Q‚Q‚|lQ  Q 2" )
EH 7 -93IFe™83 -F® Q T+EH93-g:
%798$EH K@8 A
9 )8 AF718-T¸:
9 ¹5J ~ )EF659E8—83¥‘x7 )J -I‹>@ )E<6K1¥79
4=†8=8 - ƒFƒ6Q *,%-  .0%'!
# 63- 5/F:
D59y)J1AF Q Ž 36K@8FE=
¡>@ )
>18F˜:
E8?J%3)
9K1)EHD=F 5Fe)Lg>F659I Q wl%wWI1
A81K@8FE†5
D˜A s"AF?57 R K1657@=F Q í 1uí 2 4

À"­1
µ 1¨™µ9·µ­¨©jª¨ >@ )
43657A BC:J¹>F65I1
™ %A
4=Fz> 
¼”8¢:
†>1
9 )83œ18 A8 ¢>18 ¤ @K
7)TD -˜A8¥ )E<5=
¢657981 )8 9 -F•b:
Q Æ ~ )Q EJTiQ E
v)Q J657981 y- )EH‹A BC¥5
5A
957{8g˜y-:Jg3)8=J@E
7)T1–C
9BCD˜{5L AF7|C
E‹>@ )8 s}K@8157F659|C
E$>181K1)7y@=)L 657981  Q Ž 3¹E18F˜798:
3-¢5J¥59 57A6K1šAsu
=|lQ ™18z57 e  K1657 Q 9:6¨F·ª 9)­1µb¶ %F¨j²¿
¬ 9:6Sµ %1§9¨FÁ³µ§9¨j²¿¬ :
?3- 5%5K)FGF8ž>18F˜7 wl 57A)8%:
D:
4318€3)
9K@8žJ†F® =|l4
1T”=8:
i:
%>18 y|C
€®F¯ ƒ6Q 48318FE¥6K1™ K5=)E¹Q ˜J@˜)EH|C
E ~ )EH Q )S)E
1T”>18  K5=8FE¢˜J@˜)EH|CJ9 -93-gJ1Fsu79
Fž5J€5Až )E<5=5>F65 3)8=J@E
17 =8e5J%3)8 793-g>1815798 K1 2}8 su7985
D8g3)8 1v-e)EHg>@ )
i K5=
i:
˜j3)
¡˜ K@859E8Rg81518 AJ =F˜AF|})T ’ AF936Q  :
¡5A8:J%657981 :J%>18 y|C
D®F¯ ƒ6Q 48318FEž=F93-g5JR)˜A81 A
9; >18FJ@˜j3-Fe Q 3µÅ² }¨('¨F·¨j²¿¬À"µ?'¬§ A sC)8 :
€5K@J –}GFJ¢ )8318 7 -GFJ1 - ® 4831
¥G )8:
AF¤ 7 )
F>@ 657 K1IR>181K1)7@=
?“   Q/Ä 179
9 )
958 AF8€5
gQ˜R>181K1)7@=JTH K1ž$˜ )E<5=
g57 1
EH8{:
{8@G y-}>1815
9;<AF7™ @L A
D>@ žL1 -E8 A)EH)Tb>@ )8FJ1y-AF7 3)8=J@E
17 Q”O 1–}Q"ÄAF @L A¡ K)˜)8{5
"J?L1 -EJwl7J  Q #uI1
9 )8 i  A:
1TF=8e 5J%{=81 6576K1 
2}8F7I8 :
g)˜iJ1K@
431
g>181 )83I1
Q¡Ä EH8?:
g8@G y-S>@ )
J1A
9K1y-AF7‹˜ 5K@J14
%Q 5A8Q :
gQ >181 )83I1
6K1žG1 )8CA8eF@=Fi=8eg:
iJ1y)
957A8 AF8R6K1 >9={>18 1JF8?J{:
4318}G IF QxÄ 179
9 )
958 AF8 5
i˜? )E<5=
¡@57)7J1IF:
Q  A:
¡D3)8157{=81 657 Q °¶¾9¬§4« · :
RG )8A
9K1@=$>@ 79
9B )8 F65P/ K1@=F s"F 2}815A
7)8 EJR:
{ :
43- 5>F65D8€¼lJF=@3@3)JT-=8e$5
g8 O y)J1AF8R3)8R3- 5 Q"q )8{:
g59E815Q 7 K) 657 -–lAFy =8 @5J1K@798 AF8i:
¡3)8=J@E
179
Q °”¨$ª }(¨ 6¨j²¿¬ :
g:
43F¢3- 5%>18F˜7†657981 y- †=8e$:
>1815
G 1J¢>–l|CJ¢>1815A
7)8 j57 :8C>@ )8 s}K@8157 ~ )EH Q Ž –lA8F7J¥¼U)7 A‹3- 5ž5
žEH K@8—˜ 2u659I—8—5
G ¥F:
$8157A)8z5A
43)8 ¤ y-@57AF)Ti—su
‹ >18F˜AF|C
¢˜ 5FAFz5
™zQ 815=J3F)E >183-IF)EH¢=8:
™>@ )J –} }¤ :
9 )8 F)E†)˜gwx7 @3)8 RJ$5A8:8 +[bf  ] A@] Q 2" )
EH }:
9 )8 F)EJT  A:
S:
R )8v)
E F¯ Q > Q  Q
Q T}‹>@ )
E<1JF8€:
 - Q  Q
Q¥O 9= K@
1Tl1
su798†EH K@8:
931–lA
8™>@ FI1
>@59 tuAJ157 2}8 su798 EEJ }:
9 )8 F)E™3)83-:
D93)EH9=  % %
 ()Cž>18 su798 A:
gJ$5A8FE 3)
9K@Jg8 >FsCQ 6 18¡?>@ )
IF)˜18¡>Fsu
"8i>@ )8157981 )J?2S7A:
 3-sC|C
S2S93)8 A
4T1A
9 )J9:
/5
3-D:
% )83)8FE—)˜{8 A8 9 -93- Q 2S7A{:
?>@ )
43657A BC K)GF8 7€ -AFy- 65=$9 -93 ž>@ )8157981 )Jz¼C -@5>93@5=
“ K1:

Q  A:
?:
€836 - 578¢Jz2S7Ae1815K@
gG )79=
i=83tC=IFR® FQ > Q  Q
Q —Æ»~ )EJž˜su7)7J$EJR:
g>@ )J –l)859E—>@ FI1
>@5FTb=8e$J@˜)EH˜%AF 5>F)7y- 5A8 RJ11JF=F)TWGFJ3)J;H
%657981 y- -‹I -)T ’ K)J3 A:
?F:
RJ1y)
957A8 AF8$J >181K1)7y@=8FEž–lA8F7J N F:
i8@G@A BC8?F IFA6K11
¡F A8Q e1
{•YJ1 =IF:
Q O
43 {5"95 )
"J1y)>
9?57968D57 >1 -815–l7A AFBCy-¡?>F)J1A7
9 )|C

/|}8¡3:1
¡81593-¡/¼U:
)7  A:A
i1/
>@>@  )6
5EH7  - Ž 59=7bTA3)8={136J% )tuJ1A%J1595EH7J ¤ Q 7  -g3-¡:
 A:
A8R3)
9K@8Jž57AF >18L AF K)%tu AJ157J QSÆ 5A8FE¢3)
9K@J  A:
{J€Asu
A -7¢>18FE<|C
¢tuAJ157 >@ A8%=|l)˜¹8 z>Fsu
ž=F9=8$:
¢K@
4
 3- F¹ )E<5= = - B )}J@EH—2}8FE<>F6K1:
ž)˜Q 9 -Æ 93)8†L1 -E >1815A
9;H
  1J15J Q ’ 93-¢5J£A -7†L1 -EH G 6K)i8F7A81 )
i798S:
S˜y6K@8¡3-C:
" )83RJ% -7JT6i˜7A81 )
/3-i5JR8=81K1F? )83 J@E<6 )
F ]Q  A:
i7A @3 3-/:
DL1 -E—G )8 5A
{3AFg>1J@7R˜7A81 )
%>1815K@
iA K)93-A1
2}8FE<>F6K1D€798R>1815K@
D2" A8 ¡>1J1@5=8 D -7{€>1815K@
{G )79=
/=83 )7RtC=IF)T@=F93-S:
tuAJ157RJ15>18157A)8 E<6 €€RE81 )J{=8 >F1J QlO 9= K@
1T  A:
D>181 )
43tuAJ15759 )E<5=)ER= - BU
ER=8e?5
u5A8:
A )
E
18/>18F˜FG@A)8/8@G 18 A8FE€ )
9K1:
QӮ :
4318FER3)
9K@J A )
AE
:
?R -:
453>@F -—A 5BCJ¢R7A 8 @˜3AF6K1|C™J3-=R8::
S
:’
?81J 5€–lG )AF8ž8=8 )1˜A˜J1
95KYFT” 36 )’ J181 ¢1
9AK18eF:
—’ 7 81 5 -QSGFJ1O  8  wlAE:tu
AFA ¤ J157D48 A81 )8":
"3-u:
S>@ 6K1@=8FEž8@G 18 A
 J1>F)79
9 )8 AFDL1 -EH¡s"8 ’ 81 1
9K1Q :
A¡su7)7 NHÙÌØÕÓØÏéÏ/ÔjÖF̐ÎFÌ"Ö Ïê-×jçÕ/ÔjÖF, Ì ÖFHFÌÌØØ9Ï4×jÐÒçÑ9ÕSë+èÐÒÖFÑÌ4րÓÕ"ÐÒÑ Î ,ÕKKѐ×Ï4ØÐÅÌ:ÑгÕÍ¡ÔjÙ4ÖFÑj,ÌçCHFÕÌçØ9Õ ×jçϙ åÖFèFÌåÙØFÏåì\Ñ9ê6å 7Ñ HÍ O¸ØÙ4ÕØÏ4ÐÅÌ Ï Y F  Ï < ê x ë  Ó  Ñ

Ö  Õ  Ó  Ì  Ù  Ø  Õ  Ø % Ñ  è 9 Õ j × Ñ  )  4 Í Ò Ð % Ñ

 çÙÌ4ÓÏ4ÐÅÌØ9Ì å í }í  5

%=8FE
i:
R>F659 K@
8 Ý\ÝÅÜ1ÝCÞ 1ÝÅÜ  A:
%tuAJ15798 A8FE¹7A bv)
|CJ$3-:
?>@ )
431815793 36 )J1)E%)˜A81 )EH"{79=8v)
}59EH7 -Q } 3-x:
’ 815C5A8:
A )
E
18/A sC)8"3)J –l18157u=8 1˜J1K) Q ˜¡A
43)
18 i3-5
{>@ )
7>18157A)73-¡:
A:
{I1
F)8 tuAJ157 ¼C )
G@R)EH7ž J@Ä EJD3-i5
"tuAJ157i˜ K)8D˜/8@G 18 AJ?57 )
/ )E<5=
" )
9K1:
1TF=F8¡QRE81 - K)¡ )E<5=8  36 )J1su7AF  1>@ FIF>FD=8e)Eg:
"79
–l)8iR59E  A:
Q
v)J@7)EWT@g=F93-SL AF K1%tuAJ157 A:
"798DyFREH|C
SJ1>936BxA8D83g>1
95F@=Fi5A8 /A )
E
)T 8U
9 6K1/ "81 -IF ¼W IF)7 Tx>18F˜AF:J;<£5
 ’ )
EJ1IF ’ 81 @3-)TW>Fsu
3-)TxEH93-‹5JztuAJ157$  A:
Q G 6K1$>@ 79
9Bx1
:
 8U
9K1@=8 9T3-R{:
RtuAJ157 ˜AF8zT‚T 5A8e)E¥>1 8FE<>1
::
AI1
 E  QO R:
€tuAJ157žI1
F)8  A€A@3)E8$J†798FE
su798 EJD:
/>18 A
9 )8{AF 5>F)7|C
D5A8 ¡J11JF=F ¼”
sl=8¡:
S3- 5SJ@7A @3)7%3-gK1{:
A:
A8 >@ 79
9Bl57A8D59ituAJ15798FEžJ@7I K@8iQ /8@G:
4=7A18157  A:
AFS3)
9K) Q )S)E
1TF=|l4
J€=8e)EH A:
{>Fsu
g8€5A8FE—A )
E
1J N 2}8FE<>1
::JT #}
˜ )JTF65{>183ž˜A8FE * (     %i6K1 5>gf9h  ]FdF7Z @bZ ‚[6?Z >9Z9T J=8FE
g3)8 1v-:
?)˜4K)–C
RL1 )8 181K@8 sl= Q wW>F65?5
59 5798e™83 É %=|l4
1T+83$=8e)Lg:
3-  5¡59y)J1AF18 ®( N >@ AFD3)
4=F93-)T=8g8@GFJ@L AF7?>1
9 )83 83-F® Q 3)8F¯F® Q > Q  Q
Q T)R=|l4
i83€ 3)8  =8:
¡8@GFJ@L AF7:J%>1
9 )83%83 ¯ 3)8 - > 
wl936 1–} )˜J)G1BU
F)Lž=|lFQž˜É EQ 8‹ž81518 AJ™)˜A83-)TW7˜A Q >1
9  )Q8L@)Tx959È  5Q7A Q BU
Q F)QL™J™A )
E
I 657AF Q wW>F65i>18 y|C
{E<)798FEz8‘W1
:e 57981 @=F O )J@A˜:)
TCAF¯ Q 3)
94K)83€™1
3-?> Q :
% >FQ 6
59Q Iwx–CEH
9K@7
 -8ž™5
573- A)O 7z )J@59˜8 AF8 ™>F6595E+ )AF7ž|CF
EW:
TU>@ -K1¢A£R˜:
A J¢su79
8F7E9=
A
9 )8 AF718R8FE
9K)R59E+ )7 Q ¼U)7  A:
u:
¡>18 y)
8R59g>F659|C
E™8=8F¯ Q > Q  Q
Q TbD=|l4
5J%)˜j3-AF1
¡>18 y)
Ag83ž ƒ6Q > Q  Q
Q >@ )
4348 A81 )J™5A8  3)
9K) A:
R>Fsu
%8E
9 -EH ™IF6BUJ™5A8 ž57AF -|} Ž  >FÆ su
%3-E
9 -AFž8 >F6597z )E<5=J™657981 :JTx>18 y)
Až83—815FAF|}9 -93- Q‹Æ >1Q 8F˜8 ¤ -AF/3-/3)8 1v-e?=8e5Jg>@ )
7LF836K1R815FAF|CJ )EH¡F65J{3)8=J@E
1798 AFF%?3-i5J >18F˜7ž59E8%R81518 AJ=F˜AF|}RJ=8FE
g5
D>@ )
~ >@K16;H
gBUJ365=8R‹GF8–}@5=8 Q 93- 59EH7 -"3-S7)E =F˜AF|l)EH/7 )
G@/>18= K@8 F)7{>–l|CJDg>18 su798 AF|C
1T A:
u8@GF
9;”AF 3-D)E$1
9;H
S3)83)
9K1)7>@ )
95J31J%J1K@8 J QxÆ  57A9=J  A:
/>Fsu
S3-" :
/|C
48 AFgEY¤
9 -}3-/59A )
E
FIF)EH">@ )
43)8 yi=F9=8i5Jg57 D–lA
9K1{{|l)LF8 A
}8@G y-:
1T =8e?BUJ3 {=8e)Ež5EH¡5J?57A81 6K1?g>@ )8 sC6 6K1R )E<5=Ji36 1–}AJT@˜7)E€>1
9 )83g8 >93-|} E81 - K)‹>18=8 ž59A )
E
18 3)8@G@%=F93- )E183¤ 1
95J™5A8:
REH1
RF$3-€5
%83™|l)LžK@
y)
Q wl~ %–} K@8 s};HJ$>@ )E
9;HJ9:
?3- ~ )Ez>18F7 )
959 9 -E˜A8157}/–C
9BC}˜"K@JF= 5J@˜8FE A:
C5> 5xA@3DJ¡>@ )E
9 )EHu)˜¸>@ )8 s}K@8157 Ž  –C
9K1D>183)J1y)7g5A8:Ji>1J)G1K1@=J¡3-Q} AF BC1
C>@ )E
9 )
u5K@
43)
1T3)8="8 1
1T=8eg5JD>18¡5A8Q e)E >1815K@
43IEH€5 -E<FFsu
?3-žG ™6579=F8ž>@ )E
9 )
%8 F)L =8e†5J 57A81 6K1— )E<5=J$36 1–}AJ‹™3)8 >@ 1
9K1†5A8e)E£3)
9K1)EH 3-€>181571
%:E81;<F  5A
7J Q A:
u:
{G )8g=FFG 1
7 5= 657981 y- 2}8 su798RF:
iJ1y)
957A8 AF8%J%>181K1)7y@=8FEž–lA¤ 8F 7JTbF:
¡A sC)8%F IFA6K11
iF€A8e1
iQ 3)J –l181579= ’ 798 wx7 e€>F6597€?81518 AJ1
>1815 )
4318 /65=J157AF Q Ž %F:
G )8$59E8157 K1F™657 -–lAFy )u:
?)EH8ž8@G y-S=F8‹ I1
9 ™7 -7¢˜3)8=J@E
F¤ 7)EH%>18 @L A)EH Q wl9=J1>F)8{Q :
g>1815798:
9;H
g)˜A81 )
g$%81518 AJ|l)L€59 57A)8€18 A8 3)
9K@8 >@ )
4348 A81 )Jg>Fsu
"3-i8Dj57 e)E3)8 1v-e)EHi>Fsu
"D81518 AJ{=F˜AF|})T :
9 ™5Q¸A
4Æ 3)8 y-@57AF)˜D798 ?3)8@G@%F65Jž>1815798 K) Q 2}8F˜798g:
g3-D:
g=81 657)8 9 y@=
)˜A81 )
Q )Su>@ )E
9 F65J9:Ji -798 A ~ )EH"59 ’  )718FE™$ 9=
43)8 F:8FEWT=F8R)˜A81  A:
¡=81 6572}81K1-G  Q 9=gsu7?Asu
8 €>@ )
A83‹2}81K1-G )T” K1$>18 su798?:
R5K)FG :
?>18F˜AF8 9 y@=F65)EH E@ )
1815%)˜A81 )
/=8:
/=81 657183-IF)EHi1
>181K@
E<su
Q J3)J;<$>@ )8 AFIF K)IbT A:
A 576K%:
˜@=5
R -˜4K1@=8 AF8 >@ A8 A )
E
?˜GF8  79q 8 /5Jiu= )7@=8 AF K1181578/>@ )E
9 D˜"J1y)
Q¡|C
}Æ K)7@5=8 ”:
˜@=F Q q )8¡A::
D
5:A
†8:>F
A 6 6595FIF¤Ò>=|l7 1)–C8F
7A F€7 K@

48 A78¹Q 3)
9K@8¢:
†>18L AF K) )EH)T{ )E<5=)L¥A 6K1  Q  ~ Q‚Q‚Q  ÖÍÔjÌuÎ Ñjç4̐ÎFÌxÐÒÑCÏìeÔ:(Í K?`<ÑØ9Ì í Cí 6


48 A8¹3)
9K@8¹)EHšA658=
£E81 - K1657y@=
—IF6BU
A
¼Un>1
9 -•Y
9 F=AF K1)79
7›5J F8 E8 J;<6K1 3-g5
¡3)
8?|C
48 A8 ¡3)
9K)?59y)J1AF Q Q À"µ§,1j«"°6¬§4¬·,'¨j²¿¬ 6µ§4« · :
D57AF -8g1
su798?>@ )
i¼U)7 A A
8/:
i83 3)8% 4831
R> Q  Q
Q 8–U3-e>@K@83Fe¢ )E<5=™>F659 IbT¸5Q
J 18eA
9;<† F9)È)E1
43657 QWq )8":
">@ 79
9B #uI1
9 )8 S 2}8FE<>1
: Q )u:
">F6598g K@
1TA
9;™
95
::
8% )E<5=)E‹@57)7J1IFEH)T6>181K1)7IF7@6] Å®D=É|lƒ 4
U È !6ƒ ZX"]  "h f_‹opc\] ?  È =|l QxÆ 7A @3)8/:
i )E<5=J L1 )8 181K@8 :J 2" )J –}{>183-79=
S3-":
)E‹81518 AF -F® 4831
1T3-S:

>1J)G1K1@=Fg8154¤ 18 AF  ƒ ¯ Q Q 4831
1T-3-R5
{ K5=8˜~ J@˜)EH|C
~ )EHR8Q 39 - K@8 ®F¯ ƒ6Q 4~ 831
D> Q  Q
Q )8S:
¡56579
EH7y-g%>–uBxA¡657981 y- 18FJ@˜j3-FeR835A)L? )E<5=)L 6q 57981 )8 9 -F•< Q¸O 8157gS:
¡=81 657)8 O )8 F65:
/ K1@=F s"F Q &)ª§µ¾9« · TW4
8 9 -F•¸TC59A )
E
F@= A:
A 8v)
†J£  K@8Rt}˜e1815K@
{® FQ 4831
Q )S>F6598/:
}:
4 31JR6579Qz81 ~ :J%=8{F:
D59y)J1AF)TY K1g~ :
{59y)J1AF -pf ‚[6Z 1]:oZxJD5
43-E<
957u=|l 2}
7J/=|lJ{5A8 U3)
9K)}>1815A
7)8l:
C‘x7 )J e183-IF)EH QWq )8¡:
i8F˜G 6BCR657 -–lAFy ~ Q  Ž 57 K@8R1
8@G1 -1v)
18g>F)7|C
g•< 57 Q



NHè9̐ÎFÌuÍiÔjÖÍèÍDèÏ ×Ìé9ÌuçÕjÐÒÑCØ9ÌìeÏÓÌ:гÍDÌØÙÏçÓÌÖ Ïê-Ì

í uí

7

Xegan Marija

STARIJI I MLAI ANALISTI

Napomena Predstojei tekst predstavlja kombinaciju sledeih tekstova: — D. Panteli, Stari Rim, Izvori za stari Rim — Belexke Ane Stojqi sa predavanja M. Ricl 22.10.2002. u Beogradu

Analisti Stariji Gnej Nevije bio je rodom iz Kampanije, ali poreklom Latin. Uqestvovao je u Prvom punskom ratu. Na latinskom jeziku u italsko-saturnijskom stihu sastavio je spev o Prvom punskom ratu. Spev se sastojao iz 4 000 stihova, od kojih su danas saquvani svega nekoliko stotina i to u delima kasnijih pisaca. Mada je pisao na latinskom jeziku, Nevije se koristio Homerom i helenistiqkim pesnicima. Veruje se da je poznavao grqki jezik i da je bio veoma obrazovan. Kvint Enije, koji je iveo na prelazu iz III u II vek p. n. e., sastavio je spev pod imenom Anali ili Godixnjaci. Ideja vodilja je bila da opeva rimsku istoriju od osnivanja grada do pixqeva vremena. Kvint Enije je pisao na latinskom u heksametru. Spev se sastojao od 18 pevanja ili 30 000 stihova, od kojih je danas saquvano oko 600 i to u delima kasnijih pisaca. Prva tri pevanja bila su posveena mitovima o Eneji, osnivanju grada i dobu kraljeva. Sledea dva pevanja za predmet su imala dogaaje V i IV veka p. n. e. Kvint Enije je bio prijatelj Katona Starijeg, koji ga je i doveo u Rim. Bio je pesnik patriota. Slavio je rimske vojne uspehe, zanimao se za rimske starine. Nije poznato koliki je uticaj ostavio na istoriqare, ali se zna da je rado qitan sve do carstva. Njegov bogat stil je hvaljen, kao i nove kovanice koje uvodi u latinski jezik. U meuvremenu, Rimljani dobijaju svog prvog i pravog istoriqara, Kvinta Fabija Piktora, koji se smatra rodonaqelnikom grupe starijih analista. Kvint Fabije Piktor poreklo je vodio iz ugledne, patriciske porodice. Bio je senator. Oko 200. godine p. n. e. na grqkom jeziku sastavio je delo pod imenom Anali, u kome dogaaje izlae hronoloxki, poqev od imena konzula. Piktor pixe na grqkom jer je u to vreme latinski smatran varvarskim jezikom i jer je grqki predstavljao jedini pravi knjievni jezik. Piktor je prvi pisac koji pokuxava opravdati i objasniti rimsku vlast u grqkom svetu. On se posebno zanima periodom osnivanja grada, kao i periodom u kome sam ivi. Njegovo delo, izuzev neznatnih odlomaka i citata kod Livija i Dionisija, je danas izgubljeno. Od starijih analista treba jox pomenuti Lucija Cincinija Alimenta i Lucija Postumija Albina. Lucije Cincinije Aliment poreklo je vodio iz ugledne, patriciske porodice. Bio je senator, kao i Piktor. Jedno vreme je proveo u zarobljenixtvu kod Hanibala, da bi se potom naxao na slobodi. Sastavio je na grqkom jeziku jedne anale. Lucije Postumije Albin sastavio je na grqkom jeziku takoe jedne anale. Bio je filhelen. Polibije nema visoko mixljenje o njemu. –1– 8

Marko Porcije Katon Stariji bio je prvi istoriqar koji je sastavio jednu rimsku istoriju na latinskom jeziku. Katon Stariji poreklo je vodio iz ugledne porodice. Godine 195. vrxio je dunost konzula, a 184. cenzora. Bio je izuzetno neprijateljski raspoloen prema Grcima. Njihovu kulturu smatrao je inferiornom u odnosu na rimsku. Znao je da veliqa rimske vrline. Dok je Piktor iveo u vremenu kad se Rim spremao na osvajanja, u vreme Katona Starijeg zavrxen je III makedonski rat, Rim nema konkurenta na Sredozemlju i u skladu sa tim ne mora da se pravda nikome, pa ni Grcima. Katon Stariji je na latinskom jeziku sastavio jedno delo pod imenom Origines ili Poqeci. Smatra se da delo nastaje po zavrxetku III makedonskog rata, u periodu izmeu 168. i 149. p. n. e. Sastojalo se iz sedam knjiga. Prva je bila posveena osnivanju grada, a sledee dve, koje su izgubljene, osnivanju italskih gradova. IV, V, VI i VII knjiga bile su posveene ratovima Rima i Kartagine, kao i ratovima sa Makedonijom. Dok je za rani period Katon koristio dela ranijih pisaca, poslednje knjige sastavljao je na osnovu sopstvenog iskustva. Smatra se da je uqestvovao u svim diplomatskim pregovorima sa helenistiqkim dravama. Ciceron pixe kako je stil Katona Starijeg nezanimljiv, ali ga hvali kao istoriqara. Od Katonova dela danas je saquvano oko 150 odlomaka. Po smrti Katona Starijeg, oko 130. ili 120. godine, pontifex maximus Publije Mucije Scevola odluqio je izdati Annales Maximi, koji se sastojao od svih anala od 753. do 130. ili 120. Svake godine pontifeks, sa sedixtem u nekadaxnjoj kraljevoj palati, imao je obiqaj da na zidu Regije stavi jedan natpis. Natpis je bio urezan na jednoj ili vixe ploqica. Na poqetku natpisa stavljalo se ime konzula, eponimnog magistrata. Potom su reani dogaaji koji su oznaqili godinu u kojoj je pomenuti konzul vrxio slubu: objava rata, zakljuqenje mira, trijumfi, katastrofe, qudesa... Po Katonovoj smrti Mucije Scevola izdaje sve postojee anale u osamdeset knjiga. Prema tradiciji od 753., mada je to malo verovatno, jer su Rimljani pismo od Etruraca primili tek oko 700. Annales Maximi danas nije saquvan. Odlomke prepoznajemo u delima kasnijih pisaca. Sa Scevolom se zavrxava starija analistika. Mlai Mlai analisti predstavljaju pisce I veka p. n. e. To je period novog poleta, razvoja rimske istoriografije. U Rimu, meu istoriqarima javlja se svest o znaqaju dokumenata, elja za shvatanjem proxlosti, pisanjem politiqkih istorija. Od mlaih analista treba izdvojiti qetvoricu: Kvinta Klaudija Kvadrigarija, Gaja Licinija Macera, Valerija Atija i Tuberona. Mada njihova dela danas nisu saquvana, poznato je da su sastavili vixe knjiga no stariji analisti. Kvint Klaudije Kvadrigarije je danas slabo poznat. Sastavio je jedno delo u 23 knjige, koje je poqinje 390. godinom ili galskim zauzimanjem Rima. Naime, po galskom zauzimanju grada unixteni su svi rimski spisi i dokumenti koji su do tada postojali. Poxto se o dogaajima pre galske najezde znalo samo na osnovu kazivanja, Kvadrigarije svoju istoriju poqinje 390. godinom kada su izvori ve pouzdaniji. Gaj Licinije Macer vrxio je slubu narodnog tribuna 73. godine i bio je vatreni pristalica politike Gaja Marija. Interesovao se za politiku, ali i za rimske starine. Imao je obiqaj poseivati arhive pri hramovima, prouqavati dokumenta. Dravni arhiv nalazio se u hramu Saturna. Ciceron i Livije, koji su ga koristili, nisu imali visoko mixljenje o njemu. Valerije Atija stvarao je kad i Macer, osamdesetih godina I veka p. n. e. Poticao je iz ugledne porodice. Imao je obiqaj preuveliqavati zasluge svoje porodice ili broj vojnika koji je uqestvovao ili pak poginuo u jednoj bici. Interesovao se za rimske institucije. Livije ga dosta koristi. –2– 9

Tuberon je bio veliki prijatelj Dionisija Halikarnaxanina. Posvetio mu je i jedan spis o Tukididu, koji se oquvao do danas. Bio je samostalan istraivaq i konsultovao je dokumente. Marko Terencije Varon je stvarao nexto pre Tit Livija. iveo je od 116. do 24. godine p. n. e. Moda najplodniji rimski pisac, sigurno najvei rimski enciklopedista. Bio je prijatelj Cicerona i Pompeja. Nije pisao anale, ve eseje o rimskim institucijama, politici, religiji, obiqajima, umetnosti...1 Smatra se da je sastavio oko 490 ili 620 knjiga, od kojih je danas saquvano svega devet: O zemljoradnji (3 knjige) i O latinskom jeziku (6 knjiga). Utvrdio je rimsku hronologiju. Prua podatke da je Rim osnovan 753. godine, da je Republika osnovana 509. godine, da se galsko zauzimanje Rima odigralo 390. godine p. n. e. Bio je sistematiqan i paljiv istoriqar, moda najpouzdaniji od svih rimskih istoriografa. Dosta ga je koristio Dionisije Halikarnaxanin. Strabon, geograf, savremenik Livijev. Roen u Maloj Aziji, a u Rim dolazi posle 31. godine. Napisao je jednu istoriju koja nije saquvana, ali je saquvana Geografija u sedamnaest knjiga. Petu knjigu svog dela posvetio je Etruriji, Rimu i Laciju. Delo obiluje istorijskim podacima. Bio je ozbiljan istraivaq. (! Ostalo neobraeno pitanje fasta.)

1

Spada u grupu pisaca koje nazivaju antikvarima

–3– 10

Xegan Marija

TIT LIVIJE (59. p. n. e. - 17. n. e.)

ivot O ivotu Tita Livija danas se malo zna. Pisac o sebi nije ostavio svedoqanstva, a naxe poznavanje zasniva se na oskudnim podacima koje prua Hijeronim iz Stridona u svojoj Hronici. Prema Hijeronimu, Livije je roen 59. p. n. e., a preminuo je 17. n. e. Dakle, nexto malo je nadiveo princepsa Avgusta. Poxto mu Hijeronim dodaje nadimak Patavinus i poxto Livije u svom delu opxirno i precizno pixe o prostoru Patavije (danaxnje Padove), veruje se da je rodom iz ovoga grada. Patavija je predstavljala bogat ravniqarski grad na prostoru Transpadinske Galije1 . Livije je odrastao u Pataviji, gde se i xkolovao. U Rim dolazi kao tridesetogodixnjak, posle bitke kod Akcija 31. p. n. e.2 U Rimu zaxtitu mu je pruio sam princeps, koji ga uzima za vaspitaqa svog unuka, a budueg istoriqara i cara, Klaudija. Livije nije uqestvovao u politiqkom ivotu — nije obavljao ni civilne ni vojne funkcije.

Odnos Livija i Avgusta pitanje odnosa Tita Livija prema Oktavijanu Avgustu. Jedna grupa istraivaqa uverenja je da je Livije nepristrasan, dok druga smatra da je Livijevo delo u stvari pohvala Avgustu. U svom delu Livije u vixe navrata pominje Avgusta. U prvoj knjizi on pixe kako je legendarni rimski kralj Numa Pompilije izgradio hram posveen Janusu. Kada su vrata hrama bila otvorena to je znaqilo da je narod u ratu, a zatvorena da su okolni narodi umireni. Livije tvrdi da je hram bio svega dva puta zatvoren posle vladavine Pompilija i to posle Prvog punskog rata i posle bitke kod rta Akcija, kada je Avgust uspostavio mir i na moru i na kopnu. Dakle, Livije poredi Avgusta sa rimskim kraljem koji se svojevremeno pozabavio obnovom religije. U jednom delu Livije raspravlja o zvanju koje je uivao izvesni Kornelije Kos. Do Livijeva vremena jedni su tvrdili da je Kos bio konzul, drugi vojni tribun. Sam Avgust govorio je da je prilikom obnove Jupiterova hrama naxao Kornelijev xtit na kome je pisalo Cossus consul. Livije Avgustovom tvrenju daje prednost nad drugim izvorima i takoe smatra da je Kos svojevremeno vrxio dunost konzula. Iz navedenog da se pretpostaviti da je Livije cenio Avgusta. Treba imati na umu da se Avgust zalagao za obnovu stare rimske religije, kao i morala rimskog druxtva; principi kojim je teio i sam Livije. Meutim, i kada hvali Avgusta Livije to qini manje upadljivo od pesnika svoga vremena, Vergilija i Horacija. Tacit, pozivajui se na Kremucija Korda, pixe da, mada su Avgust i Livije bili prijatelji, Livije je tako znao hvaliti Pompeja Velikog, da ga je Avgust nazivao ,,svojim pompejevcem”. Da je Avgust cenio Livija vidimo u tome xto mu je poverio vaspitanje svog unuka. Texko je danas utvrditi da li je Livijevo prijateljstvo sa Avgustom uticalo na objektivnost Livijeva dela. Naime, knjige u kojima Livije pixe o svom vremenu — Pompeju, Cezaru, Avgustu — danas su izgubljene. 1

Stanovnici grada rimsko graansko pravo dobijaju tek oko 49. p. n. e. Rim, verovatno ne poseuje ranije, jer je besneo graanski rat izmeu Antonija i Oktavijana. 2

–1– 11

Od osnivanja grada Tit Livije je sastavio spis pod nazivom Ab urbe condita ili Od osnivanja grada, u kome dogaaje izlae hronoloxki. Spis se sastoji od 142 knjige, od kojih je danas saquvano 35 — prva dekada, koja obuhvata period od 753. do 293. p. n. e. 3 , i knjige od 21. do 45. koje obuhvataju period od 219. do 167. p. n. e. Sadraj izgubljenih knjiga znamo na osnovu izvoda, tzv. perioha, sastavljenih u vreme carstva. Spis poqinje mitom o Eneji, a zavrxava se smru Avgustova pastorka Druza, 9. godine p. n. e. Smatra se da Druzova smrt nije pravi zavrxetak Livijeva dela i da je pisac eleo nastaviti sa opisivanjem, ali ga je u tome verovatno omela smrt. Tit Livije je poqeo sa pisanjem oko 29. p. n. e., a knjige su izdavane poqev od 20. p. n. e. U predgovoru svoga dela Livije pixe o namerama i cilju svoga stvaranja. On pixe da namerava opisati rimsku istoriju, poqev od osnivanja grada. Upozorava da dogaaji koji su prethodili osnivanju Rima nisu dokumentovani i da su poznati samo na osnovu kazivanja u kome se preplie ljudsko i boansko. Mada smatra da tim kazivanjima treba pokloniti panju i poxtovanje, Livije obeava da im nee dodeliti presudnu ulogu. U nastavku Livije pixe da je njegova namera da savremenicima predoqi kako su stari iveli i njihove obiqaje, koji ljudi i kojim snagama su stvorili i proxirili rimsku dravu, zatim period opadanja morala i napokon savremeno doba kada Rimljani nisu u mogunosti ni da podnesu svoje mane ni da se od njih leqe. Sa aloxu primeuje da Rim potresa gramzivost i elja za luksuzom. Livije spas vidi u primerima iz proxlosti. On eli poduqiti svoju publiku da valjane primere slede, dok one, koji su po svojim posledicama sramni, izbegavaju. On pixe da bi istakao primere onih koji su stvorili rimsku dravu i doprineli svojim delima da postane najmonija na svetu.

Livije kao istoriqar Livije je bio kabinetski istoriqar. Poxto nije uqestvovao u politiqkom ivotu, nije vrxio ni civilne ni vojne dunosti, nije mogao kao Polibije, Fabije Piktor ili pak Katon Stariji pisati na osnovu neposrednog iskustva. On nije bio samostalni istraivaq. Nije imao obiqaj kao Macer tragati za dokumentima po arhivima. Sakupio je postojee izvore i na osnovu njih sastavio novo delo. U predgovoru pixe da o najstarijim dogaajima pixe na osnovu kazivanja, jer svedoqanstava iz tog doba nisu postojala. Poznato je da je koristio grqke izvore. Na primer, za sastavljanje tree dekade u kojoj se opisuju ratovi Rima sa Kartaginom i Makedonijom, kao izvor Livije koristi Polibija. Qak xta vixe on prevodi Polibija, ali poxto je slabije poznavao grqki, qini grexke. Smatra se da dela starijih analista nije koristio, ali da se dosta sluio spisima mlaih analista. On verno prenosi izvore koje koristi, a o datim podacima ne polemixe. Budui provincijalac, Livijev stil i jezik se razlikovao. U prvo vreme zbog toga su ga kritikovali, da bi vremenom postao primer za uqenje latinskog jezika. Bio je svojevrsni knjievni talenat. Livije je pisac-patriota. Njegovo delo je pohvala Rima, rimskih vrlina... Njegovo delo ima visoke moralistiqke ciljeve. Ti periferni kvaliteti su omoguili da se deo njegovog dela saquva. Literatura: — D. Panteli, Tit Livije na osnovu M. Mirkovi, Predgovor, Od osnivanja grada — Belexke Ane Stojqi sa predavanja M. Ricl 22.10.2002. u Beogradu 3

Druga dekada je izgubljena

–2– 12

Данијела Пантелић

ТИТ ЛИВИЈЕ Увод Овај одељак посвећен је прегледу садржаја Ливијевог дела Историја Рима од оснивања града . Замишље је као додатак белешкама о раној историји Рима; Историја раног Рима, Рим у доба краљева, Доба ране републике. Стога, текст који следи неће бити ни од какве користи ако се претходно не консултују поменуте белешке ☺. Коришћен је превод Мирославе Мирковић, Т. Ливије, Историја Рима од оснивања града, Београд 1991.

ИСТОРИЈА РИМА ОД ОСНИВАЊА ГРАДА - П Р Е Г Л Е Д 1. Прва књига (753 - 509 г. пре Хр. ) На почетку дела налази се предговор који даје Тит Ливије где каже:»Не знам поуздано да ли ћу учинити нешто што је вредно труда ако узмем да опишем историју римског народа од почетка града, али и када бих знао не бих се усудио да кажем, јер ја ствар видим као стару и врло познату, док нови историчари верују да ће и они допринети сигурнијем утврђивању истине и да ће својојм вештином писања превазићи сировост старине. Како било, човека ипак радује да и сам својим снагама допринесе да се сачува сећање на историју најмоћнијег народа на свету. И ако моје име у мноштву толиких писаца остане у сенци, ја ћу се тешити величином оних који стоје на путу мојој слави. У питањи је историја чије изушавање изискује велики напор јер је започела пре више од седам векова, и од незнатих почетака толико је нарасла да већ замара својом величином. Ја као награду за толики свој труд видим у томе да своју пажњу окренем од зла које је наше покољење гледало током толиких година. Док сву ту прошлост понављам у памети ослобођен сам свих брига које дух писца могу ипак узнемирити, премда га не могу одвратити од истине. Оно што јепретходило оснивању Рима, познато је више на основу казивања неголи поузданих докумената о историјским збивањима, те се не може ни прихватити ни одбацити. Дубокој прошлости је пак дозвољено да меша божанске и људске ствари да би тако почетке градова учинила што величанственијим. А ако је икојем народу дозвољено да жртвује истину о својим почецима и да се позива на богове као осниваче, онда су то Римљани, чија је ратна слава таква да ако они узимају за свог оснивача Марса, онда остали народи то треба да прихвате као што прихватају и његову власт. Но ја ипак тим и сличним легендама, мада су вредне пажње и поштовања, нећу дати одлучујућу важност. мени је пре свега стало до тога да сваком покажем какав је био живот и какви су били обичаји; који људи и којим снагама су у рату и миру створили и повећали државу; како је потом, пошто је ред постепено слабио , опадао и морал и како смо, падајући све ниже, најзад стрмоглаво дошли до ових времена да више нисмо кадри ни да подносимо наше мане ни да се лечимо од њих.

13

Оно што изучавање историје чини здравим и плодоноснимје управо то што ти дозвољава да видиш поучне примере узидане у споменик славе, ту је теби и драви дато да видиш какве примере треба подражавати, а шта треба избегавати јер је срамно и по побудама и по последицама. Уосталом, или ме љубав према започетом послу вара, или стварно није никад постојала држава ни већа ни здравија од римске, нити богатија добрим примерима, нема државе у коју су тако касно продрли луксуз и и грамзивост, нигде тако дуго није значило част бити скроман и штедљив. Богатство је одавно родило лакомост, а превелика задовољства су изазвала жељу за луксузом и разузданост, то је за собом повукло опште пропадање и суноврат. Но будући да нису омиљене, иако су понакад нужне, нека жалбе изостану тако великог подухвата. Радије започнимо, као што је то обичај код песника, добрим предзнацима изаветима, молитвама боговима и богињама да омогуће успех великом делу које смо започели» То је предговор који даје Ливије а изнела сам га у целости овде, сматрајући да га вреди прочитати јер даје извесне податке о Ливију као историчару. − После Пада Троје, преживели тројанци су кажњавани. Грци су једино поштедели Енеју 1 и Антенора 2 , јер када су Одисеј и Менелај дошли у Троју да траже да им се да Јелена, гостопримство им је указао Антенор. Захваљујући томе његова кућа је при разарању Троје била поштеђена: Антенор је са групом људи који су протерани из Пафлафоније, 3 основао на јаданској обали насеобину у области Венета (данашња Венеција) коју су назвали Троја. Антенор се спомиње као оснивач Патавијума, родног града Тита Ливија. Енеја је кренуо преко Македоније и стигао до Сицилије где је тражио место погодно за насељавање. Са Сицилије су га богови довели до места Лаурената (то је простор Лација 4 ). На том простору су се искрцали тројанци после дуго лутања. Међутим, владари тог простпра, када су видели да се туђинци насељавају сакупили су војску и кренули на досељенике. О даљем току постоје две приче: по једној краљ Латина је најпре склопио пријатељске односе са Енејом а затим с њим ступио и у рођачке односе, а по другој, пошто су се обе стране постројиле у борбене редове, краљ латина је позвао вођу досељеника и упитао га одакле су, зашто су дошли ту, и када је сазнао целу ствар дивио се њиховој храбрости и са њима склопио пријатељство. Краљ је Енеји дао кћер за жену. Енеја је основао град и назвао га по имену своје жене Лавиниј − Енеја и Латини иду у рат против вереника Енејине жене. Наиме, пре доласка Енеје, његова жена је обећана другом и сада вереник није могао да прихвати да је предност дата неком дошљаку. Битка је била нерешена, латини су изгубили вођу, а Ритули и њихов краљ Турно су побегли Етрурцима који ионако нису били задовољни оснивањем новог града. Енеја је био син Анхиза и Афродите, иначе један од тројанских јунака познат из Илијаде. Када је у двобоју са грчким јунаком Диомедом био погођен тешким каменом, Афродита га је изнела из борбе и пренела на планину Иду. После пада Троје, он је носећи свог оца Анхиза на раменима, напустио град у пламену. Изгубио је жену Креусу, али је спасао сина Асканија, па се преко Тракије и Делоса упутио према Италији. Дошао је прво на Сицилију где му је умро отац и ту је сахрањен. Потом креће и ношен буром долази на обалу Африке, где га је пријатељски примила краљица Дидона, освач Картагине. Она је желела да га задржи, али он креће за Италију где му је био задатак да оснује царство Рима 2 Антенор је тројански јунак који се као и Енејазалагао да се Јелена врати Грцима 3 Пафлагонија је област северне М. Азије, на обали Понта и њени краљеви су учествовали у тројанском рату на страни Троје. 4 Према Хесиоду најстарији становници Лација су били Латини, док према легенди о Енеји Латини су настали мешањем тројанаца и аутохтоних становника Аборигина. 1

14

Енеја у страху од напада, јер су Ритули склопили савез са Етрурским краљем, он је оба народа назвао Латини (Тројанце и Аборигине). Власт етрураца тада је већ била велика и о њима се причало по целој Италији. Енеја је одлучио да се сукоби са њима и тада је и погинуо код реке Нумика 5 где је и сахрањен − Енеју је наследио син Асканије, који је још био мали па је власт преузела његова жена Лавинија. Тит Ливије пише да он не поставља питање да ли је то онај Асканија којег је родила Креуса док још Троја није била разорена и који је оца пратио до Италије и кога род Јулијеваца назива Јулијем и сматра својим оснивачем 6 . − Асканије је основао нови град у подножју албанских планина и назвао га Алба лонга, тридесет година након оснивања Ливинијума. Са етрурцима је склопљен мир и границу између њих и Латина чинила је река Тибар 7 . − Прича о Ромулу и Рему: Асканија је наследио син Силвије, па овога Силвије Енеја, Атис, Капис, Капетус, Тиберинус, Агрипа, Ромул Силвије - погинуо од грома, наследио га Авентин који је сахрањен на брду које је по њему и добило име. затим влада прока, па његови синови Нумитор и Амулије. Амулије је био млађи, али је преотео брату престо, искоренио братовљев род по мушкој линији, а кћерки брата Реи Силвији заклео је на доживотно девичанство тиме што ју је посветио за весталку 8 . Ова жена је силована и родила је близанце. као оца деце означила је бога Марса. Међути, краљ је наредио да се она свеже, а деца да се баце у реку Тибар, Бог је хтео, како Ливије каже, да се та деца не удаве(корито у ком су била доспело јекопно), вучица је дошла до реке да пије воду. Вучица је подојила децу, и краљев човек ју је нашао како их лиже. Тај човек по имену Фаустул, узео је децу и однео их у своју колибу код жене Ларенције да их одгаји. − Следи прича о њиховом животу: ишли су по шумама, ловили, развијали се телом и духом, нападали забојнике који су ометали пастире и пастирима враћали отету робу. − У граду се прослављају Луперкалије 9 , и младиће у игри нападну разбојници. док се Ромул одбранио својојм снагом, Рема су отели и предали краљу Амулију. Амулије је Рема предао Нумитору јер су разбојници изјавили да је пљачакао његову земљу.Нумитор је повезао целу ствар и открио да је то његов унук. − Фаустул зна да гаји краљеве синове али то није пре времена хтео да открије, али је сада био приморан, те целу ствар исприча Ромулу. Ромул организује заверу у којој је убијен краљ Амулије. Тада Нумитор позива младиће Алба и открива им читаву ствар, како га јуе брат преварио, како је наредио да се деца поубијају али су преживела и открива да су то његови унуци. становници су Нумитора признали за краља, а ромул и Рем одлуче да оснују град на оном месту где их је вода избацила.

То је река која тече са Албанских планина и улива се у Тиренско море Тако би породица Јулија, којој је припадао и Август своје порекло водила од богова( Енеја је син Афродите и Анхиза, а Асканије је син Енеје) 7 Ливије наводи да су ту реку раније називали Албула 8 Весталке су свештенице богиње Весте, богиње огњишта. то је једно од најстаријих божанстава Рима. Прекршај завета кажњаван је смрћу. Весталке су уживале разне почасти:Пратња ликтора, при свечаностима су седеле на почасним местима. Празник Весте слављен је 9 јуна 9 Луперкалија се слави 15 фебруара у част бога фауна. То је магијско обележје и његова веза са фауном је познија: почиње у пећини Луперкал на Палатину, жртвује се коза а затим младићи трче кроз град са комадима коже жртвене животиње и ударају пролазнике, пре свега жене. 5 6

15

− Ромул и Рем не могу да се договоре ко ће дати име граду, па посматрају лет птица да би видели коме ће се указати знамење. Дошло је до сукоба и Рем је убијен у гужви која је настала (по једној верзији убио га је Ромула пошто је овај покушао да прескочи нови бедем). Нови град је добио име по оснивачу. − Ромул је утврдио Палатин, подигао храм Херкулу ( по предању Херкул је победио Гериона, чудовиште са троструким телом, поседовао је крда прекрасних говеда на острву Еритрији. На путу ка том острву, на далеком западу, Херкул је отворио Гибралтарски мореуз бацивши стене на обе обале, а азатим одапео стрелу на хелиоса чији су га зраци пекли. Убио је затим Гериона и потерао стада преко Шпаније, Италије према Грчкој) У италији га је срео краљ Еуандер 10 и открио му пророчанство. како ће Херкул постати најмоћнији на свету и на том месту где је убио Герина биће му постављен жртвеник − Ромулл доноси законе, јер сматра да ће једино тако ујединити народ. За себе, као краља, изабрао је 12 ликтора − Град се утврђује и развија. да нови град не би остао ненасељен, позвани су људи мрачног порекла, убице, лопови, робови. Дошао је велики број људи и Ромул, задовољан организова је сенат од 100 људи који су названи Очеви а њихови потомци названи су патрицији. − У граду није било жена, па су Римљани послали посланике суседима тражећи дозволу склапања брака са њиховим женема, али од тога није било ништа. Ромул љут објави свечаности у граду и позове сусед. Одазвали су се многи, жељни да виде нови град, а дошли су и многи Сабињани са женама и децом. Тада су римски младићи почели да отимају жене. Мужеви и родитељи отетих жена су организовали напад. − Нови рат са Сабињанима, без икакве објаве: Сабињани су напали и заузели римску тврћаву, затим су се водиле борбе са променљивим успехом. тада су Сабињанке, због којих је рат и почео, изашле распуштене косе, подараних хаљина и почеле раздвајати завађене стране, тражиле су да се сукоби прекину јер оне нежеле живети ни без очева ни без мужева и ако неко треба да страда то су оне јер је због њих и дошло до рата. Тада се обе стране стишају и обе стране пристану на договор. И не само да су склопили мир већ су од две државе учинили једну, удружили су се у једно краљевство али су власт предали Риму. − Ромул је народ поделио на тридесет курија и дао им имена али нема података како су имена бирана. у исто време су формиране и три центурије коњаника (300 коњаника). Три племена су била Рамненти по Помулу, Титијенуи по Титу Тације и Луцерес закоје се незна порекло. − Рат Рима и етрурског града Фидена који лежи на путу Виа Солариа. Римљани под Ромулом су однели победу − Рат Рима са етрурским градом Вејом (и једни и други нападају Рима јер се плаше његовог јачања и напретка). Вејани су у Рим упали пре свега због пљачке. Ромул је однео победу али није заузео град јер је био добро утврђен. Вејани су тражили мир и мир је склопљен на 100 године али им је одузет део територије. − По ливију, Ромул је тако уредио државу да је 40 године после њега владао мир. Војници су га поштовали и волели, као и народ, а он је у граду држао једну граду од 300 војника коју је називао хитри

грћки јунак приказан као добар човек који се борио против Какуса, Вулкановог сина који бљувао ватру и првобитно био поштован на Палатину 10

16

− Ромул је држао скупштину, када се догодило невреме, олуја, грмљавина, густа магла га је обавила и сакрила од очију присутних. После тога је Ромул нестао са земље. Након тога се поново разведрило, засијало сунце, и народ је повикао да је Ромул бог, да је од бога настао и да је краљ и отац целог народа. − Ливије пише, да је било неких који су веровали да су ромула убили патрицији. − После смрти Ромула долази до борбе за влашћу : Сабињанио су хтели да то буде Сабињанин јер су они изгубили свог краља Тација, Римљани да то буде Римљанин јер су Римљани старији по пореклу и презирали су краља странца. Пошто су се патрицији плашили да Рим не угрозе суседи, јер нема краља и војсковође. Изабрано је десет људи који су имали власт, један међу њима је имао симболе власти и ликтора (било је десет група по десет људи). Империум се завршавао у року од пет дана и тако су се сви смењивали у круг. тако је краљевство трајало једну годину, а тај период назван је интерегнум. Народ се побунио услед смењивања сторину људи, и сенатори одлуче да дозволе народу да изабере краља али да ће краљ бити изабран ако сенат потврди избор. − Изабран је други римски краљ: Као други римски краљ изабран је Нума Помпилије, човек чувен по правичности и побожности (сматра се да је био Сабињанин). Затим је аугур 11 одвео Помпилија у тврћаву, сео је на камен, окренуо се према југу и затим је питао богове да ли одобравају избор Нуме за краља (аугур је упутио молитву тражећи од богова да се јасним знаком огласе. Знамења се појавише,али Ливије не наводи која су то знамења). − Помпилије гради храм: Нума Помпилије је желео да одврати народ од рата, па је прво саградио храм Јанусу у подножју Авентина (када је храм отворен то значи да је народ у рату а када је затворен то значи да су околни народи умирени. Ливије пише да је храм био свега два пута затворен после владавине Помпилија и то после Првог пунског рата, и после битке код Акција када је Цезар успоставио мир и на мору и на копну. − Нума је затворио храм и ступио у пријатељске односе са суседима. Годину је поделио на 12 месеци, Увео је и интеркаларне месеце јер кретање Месеца не испуњава 30 дана у сваком месецу. Установио је празничне дане 12 . − Уводи неке религијске дужности, краљ је био свештеник Јупитера, а увео је и свештенике Марсу и Квирину. Изабрао је девице за весталке (то је био ред који је порекло водио из Албе). Брига око свох овох дужносто одвраћала је народ од рата и на сиља, људи су били испуњени бригом за богове. Побожност је обузела срца људи да су вера и заклетва владали државом уместо закона и страха од казне. Толико су се одли религији да су чак околни народи сматрали да би нападом на Рим учинили светогрђе. Нума Помпилије је владао 43 године, а Ромул 37 година. − Изабран је трећи римски краљ:, народ је после интерегнума изабрао Тула Хостилија. Овај краљ је био ратоборнији од Ромула. Он прво ратује са Алба Лонгом. војска Албе напада Римску територију, војске су се постројиле за битку и тада су војсковође обе стране иступиле и разговарале. Противник је упозорио на опасност од Етрурије за обе стране и да је боље да пронађу неки начин ко ће се Аугурес је свештенички колегиј, који је у почетку бројао три члана, по један из сваке трибе. Нису претсказивали будућност, већ су тумачили да ли су богови сагласни са предузетим подухватом. Сви важни дравни послови су могли бити предузети тек након обављених посматрања знамења (ауспициа). Сула је број аугура повећао на 15, а Цезар на 16. 12 Сматра се да је Нумин календар заменио ранији Ромулов који је имао 10 месеци, важних за обављање пољопривредних радова. Нума је желео да усклади лунарну и соларну годину. 11

17

коме покорити , него да се пролива крв. У војсци су била браћа, рођена као тријке, истих година и снаге па је одлућено да се они боре и ко однесе победу тај ће бити врховни господар. То су били Хорацији и Куриацији. У сукобу су победу однели Римљани- Хорацији. Два римљанина су погинула, док су Куриацији страдали сва тројца. Тада се владар Албе обавезао да војно помогне Рим у случаја рата. − Преживеле Хорације, је у Риму убио своју сестру јер је плакала за вереником Куриацијем, кога је њен брат убио. Хорације након убиства рекао: нека овако прође свако ко оплакује непријатеља. Ипак Римљани, иако им је донео успех предају га краљу да му суди. Тада је краљ именовао дуовире који су имали задатак да суде. Народ се сажалио и ослободиога, с једне стране дивећи се његовој храбрости и јунаштву а са друге дирнут очевом молбом и сузама. Али је отац о свом трошку организовао жртве-покајнице и син је морао да прође испод јарма. − Поновни сукоб Алба Лонге и Рима: Мир са Албом није потрајао дуго, јер су њени становници сматрали да није праведно судбину државе поверити тројци младића. Римски краљ Тул је повео војску из Албе пошто се град Фидена одметнуо. Метије, краљ Албе премишљао се намчију страну да пређе (да ли да остане са Римљанима или приђе непријатељу) Одлучио је да окрене своје снаге онако како се окрене ратна срећа. Тако када је дошло до сукоба Метије одлучи да се са војском повуче и остави Римљане окружене непријатељским војницима. Ливије пише да рим никада до тада није водио тако крваву битку, али су они ипак однели одлучну победу. Након тога Метије је честитао Тулу, а Тул је наредио да се споје два табора, римски и албански. Затим је сазвао скупштину и тражио је да обе војске буду присутне, а када су Римљани опколили албанске војнике и Метија, онда је Тул изјавио да невернике треба казнити. Метије је био опкољен а Тул је предложио да се ова два народа уједине, да сви добију римска грађанска права и заједно бирају претставнике у Сенат. Албански војници, разоружани и опкољени, ћутали су. Метије је свезан за двоје кола и коњи су га растргли − Римљани су разрушили Алба Лонгу, једино су поштеђени храмови, а становништво је пресељено у Рим. − Рим је након тога ојачао, повећан је број становника, а граду је прикључено и брсо Целиј и Тул га је изабрао као место за краљевску кућу. Многе албанце из истакнутих родова, Јулија, Сервилија, Куриација..., изабрао је као чланове Сената. Чак је саградио и већницу која је названа Курија Хостилија. − Тул објављује рат Сабињанима 13 : У сукобу су Римљани однели победу. − Тул је владао 32 године. Одмах после рата са Сабињанима у Риму се појавила нека болест. Краљ је веровао да ће војска бити здравија ако се припрема за рат него ако остане кући, све док није сам оболео. Тада је изненада почео да приноси све могуће жртве, да се моли и тражио помоћ богова. Чак је нашао неки дневник који је водио Нума, па је прочитао којим божанствима је све приносио жртве, па је и он почео то да чини. Међутим наводно није по правилу принео жртву Јупитеру Елицију и погодила га је муња и краљ је изгорео са својом кућом. − Нови краљ је Анко Марције, унук Нуме Помпилија. Анко је, сматрајаући да је најважније да се религијске ствари обављају онако како их је Нума успоставио, наредио да се постави табла на којој ће бити исписано све из краљевих коментара и да табла буде јавно изложена.

13

Ливије пише да су Сабињани били најмоћније племе после Етрураца по оружју и броју грађана.

18

− Латини су напали римска поља и опљачкали. Тада је Марције предузео поход на Политориј, један од латинских градова и његово становништво преселио у Рим и населио на Авентин 14 . `Марције је заузео још неке латинске градове и њихово становништво прикључио римској држави и дозволио да се населе код Мурције 15 . Јаникул је такође укључен у Рим али не због недостатка простора веч да не би постао тврђава непријатељу. Одлучено је да се Јаникул утврди и споји мостом преко Тибра са градом ради лакше комуникације (то је први мост изграђен на Тибру). − Подигнут је затвор у граду, изнад Форума. − За време Анка Марција, територија Рима је проширена, узета је шума од Веје и власт Рима је проширена до мора. На ушћу Тибра изграђена је Остија 16 . − У Рим стиже из Етрурије Луције Тарквиније Приск.. Он није био етрурац, отац му је био Коринћанин и из Коринта је побегао због политичких сукоба (можда у време Кипсела), населио се у Тарквинијима и добио два сина. Један од њих је имао име Лукумон. Овај Лукумон се оженио Танаквилом, девојком из веома богате и угледне куће. Међутим, како су Етрурци Лукумона сматрали дошљаком он није имао изгледа на успех. Зато је на наговор жене, која будуђи да је била из богате куће није се мирила са скромним, просечним животом, па је наговорила мужа да оду за Рим јер тамо постоји шанса за успех (то је млад град у ком живе различити народи). Тако је он са женом дошао на Јаникул, и док су седели и одмарали од пута, спустио се орао, узме му капу па му затим врати на главу. Његова жена је протумачила као веома повољан знак и рекла мужу да се нада високом и важном положају. Лукумон је тада променио име и назвао се Луције Тарквиније. − Он је својим доброчинствима и љубазношћу брзо стекао наклоност народа. Краљ га је приметио и Луције се брзо показао као вешт и способан у свим пословима које је обављао. На крају је изабран за тутора краљевској деци. − Анко Марције је владао 24 године. Тарквиније је настојао још за његова живота да се одржи скупштина и одрди се наследник краљев. У време када је требала да се одржи скупштина, Траквиније је децу Марцијеву послао у лов, а сам је наскупштини одржао говор себи у част, истицао је заслуге, способности, искуство и тиме придобио народ да ге изабере закраља. − Нови краљ постаје Тарквиније: − Ратовао је са Латинима, пљачкао их. Одредио је место за циркус, који се у Ливијево време звао Велики циркус, а био је смештен између Палатина и Авентина. Такмичења су била у коњичка или у песничењу, углавном преузета од етрураца. − Тарквиније се спрема да опаше град каменим зидовима, али су га тада изненада напали Сабињани. Тада је краљ одлучио да повећа број коњаника и у све три центурије, које је основао Ромул, број је удвостручен (тако да би требало да их је било 600, али Ливије наводи да их је било 1800 што је мало вероватно). `Такође, краљ је наредио да се кришом запали мост на Тибру. То је изазвало пометњу код Сабињана, па је тада већи број бачен у реку а остале су коњаници гонили све планина. − Тарквиније је наставио изградњу бедема око града, исушио је предео између брегова и воду спровео у Тибар. ударио је темље храму Капитолоском Јупитеру. Палатин је био средиште старих Римљана, Капитол и тврђаву су насељавали Сабињани, Целиј Албани, Авентин становници латинског града Политорија 15 То је капела између Палатина и Авентина 16 Археолошким истраживањима је утврђено да је Остија подигнута у 4 веку пре Хр. 14

19

− У краљевској кући догодило се чудо: Запалила се глава дечака Сервија Тулија. Краљева жена Танаквил рече мужу да ће тај дечак ког су одгајили бити заштитник кравске куће у несрећи. Након тога дечаку је посвећена велика пажња и образовање. Врло брзо постао је достојан власти. Краљ Тарквиније је своју кћерку удао за Сервија Тулија, који је уживао почасти како код краљ а, тако код народа и Сената. − Синови Анка Марција љути због неправде и преваре, желе да се освете свом тутору. На превару су убили краља (секиром у главу, једноставно и ефикасно ☺ ). − Починиоци су ухваћени и кажњени, а на власт долази Сервије Тулије. − Краљ постаје Сервије Тулије: − Сервије је своје две кћерке удао за синове Луција Тарквинија, како не би изазвао њихово непријатељство. Победио је становнике града Веје, чиме је само потврдио своју власт. − Сервије Тулије је извршио поделу грађана према цензу 17 : грађани су се разликовали по степену достојанства и по имовини. Прва класа 80 центурија, 40 сениора и 40 јуниора. Сениори су имали задатак да увек чувају град, а јуниори да воде рат ван граница. Прва класа је имала преко 100 000 аса прихода (ас је био бронзани новац ). Погледати табелу коју даје Дионисије Халикарнашанин:

klasa I II III IV V

imovina odbrambeno naoruzanje

napadacko naoruzanje broj centurija juniores seniores 100000 slem, stit, oklop, nazuvci koplje, mac 40 40 75000 slem, stit, nazuvci koplje, mac 10 10 50000 slem, stit koplje, mac 10 10 25000 stit koplje, mac 10 10 11000 / pracka, kratko koplje 15 15

− Ливије када је реч о овој подели у веома мало реченица даје велики број података, па је пало конфузно. Било је пописано 80 000 људи, а Фабије Пиктор пише да је то био број оних који су могли да носе оружје 18 . − Сервије је проширио град на Квиринал, Виминал и Есквилин где је иначе сам живео како би место добило добру репутацију. Град је утврдио јарком и бедемом и тако проширио помериум (то су границе градске територије у Риму, а подизање Сервијевих зидова археологија датује у 4 век п.н.е. ). − Сградио је Дијанин храм у Риму − Сервије је делио народу земљу освојену од непријатеља, надајући се да ће тако имати њихову подршку. Знао је да му прети опасност од зета, Тарквинија. Цензус је попис грађана са циљем да им се процене приходи и онда се разврстају у имовинске класе. Од 366 г. вршила су га два цензора која су бирана сваке пете године, да би своју дужност обавила за 18 месеци. Попис грађана је вршен на Марсовом пољу, ван града. 18 Ливије пише шта каже Фабије Пиктор. Он је иначе био први познати римски историчар из друге половине 3 века. написао је римску историју на грчом језику, од најстаријих времена до свог доба. 17

20

− Кћерка Сервијева, Тулија, удала се за мужа своје сестре (након што је сестру и свог мужа убила). Тулија је затим Тарквинија подстицала да преузме власт у Риму (Ливије пише да је сво зло потекло од жене- Тулије) − Тарквиније је са четом наоружаних људи упао на Форум, изнео је неке приче о пореклу Сервија Тулија ( између осталог, рекао је да Сервије роб и да зато није достојан краљевске власти). Појавио се у сред говора Сервије и Тарквиније га је зграбио и гурнуо низ степенице. Сервија већ повређеног убили су Тарквинијеви људи. Сервије Тулије владао је 44 године. − Последњи римски краљ је Тарквиније Охоли: − Тарквиније је сходно својим поступцима добио надимак Охоли. Забранио је сахрану свог таста, сенаторе који су били одани Сервију је поубијао, и терором је одржавао своју власт јер обзиром на начина на који је дошао на власт није било изгледа да задобије поверење и подршку грађана. По Ливију он је био први краљ који је прекинуо обичаје предака да се у свему саветује са Сенатом. Тарквиније је све радио самоиницијативно. Сам је започињао рат и склапао мир не питајући ништа ни сенат ни народ. − Тарквиније охоли изградио је храм Јупитеру на капитолу. Настојећи да заврши храм, позивао је разне занатлије, нарочито из Етрурије, трошио је новац из државне благајне али је примораи и народ да ради. Изграђена је клоака максима, најстарија канализација у Риму. − Ливије много пажње посвећује разним знамењима, па нпр. док се градио храм Јупитеру из стуба је изашла змија. То је нарозито узнемирило краља па је он послао своја два сина у Делфе да питају за судбину оца. Као пратња ишао је Луције Тарквиније Брут 19 , син краљеве сестре Тарквиније која је убијена. У Делфима, Питија на питање ко ће наследити оца рече онај ко први пољуби мајку. На то је Брут пољубио земљу јер је она мајка свих смртника. − Најмлађи син краљев, Секст Тарквиније је обешчастио силом жену свог пријатеља, Лукрецију док јој је муж био у рату. Она је одмах позвала оца и мужа. Муж Колатињанина стигао је са Луцијем Јунијем Брутом са којим се случајно враћао у Рим. Испричала је мужу шта се десило и тражила је да кривац буде кажњен. Затим извуче нож који је спремила и убије се. Брут је извукао нож и заклео се да ће уништити род Тарквинија, краља, жену му и децу. − Тело убијене Лукреције изложено је на Форуму и много народа се скупило жалећи и оплакујући је Тада је Брут тражио од народа да скупи снагу и храброст и да устане против непријатеља. Пошто су се најхрабрији младићи одазвали и наорули народ их је следио. Брут је на Форуму одржао говор против краља и народ је одлучио да краљевску породицу протера из Рима. Краљ се тада и већина војске налазила код града Ардеје који су намеравали да освоје. Наоружани младићи су сада кренули према краљу. Краљ је сазнао за догађаје и кренуо је у Рим, тако да су се на путу он и Брут мимоишли. Када је краљ био пред уласком у град, капије су затворене и изречено му је прогонство. Краљ се са синовима склонио у град Цере у Етрурији. − Луције Тарквиније Охоли владао је 25 година. Ливије каже да су Римом од његовог оснивања краљеви владали укупно 244 године. Након тога изабрана су два конзула, Луције Јуније Брут и Луције Тарквиније Колатињанин. Брут (брутус) значи глуп, тупоглав. Младић се претварао да је луд и пошто је дозволио да његова имовина постане краљев плен прихватио је надимак Брут. Тако је заклоњен овим надимком, дух ослободиоца римског народа чекао свој тренутак. 19

21

2. Друга књига, (508-468 пре Хр. )

− Ливије пише на пошетку друге књиге: Сада ћу прећи на оно што је постигла држава ослобођеног римског народа у рату и миру, на магистратуре које су се смењивале сваке годин 20 е. − Први конзули су имали сва права и спољна обележја краљевске власти. Брут је заклео народ да никада више не дозволи никоме да као краљ влада Римом. Број сенатора био 300 чланова из коњаничког сталежа. − Уведена је функција вршења жртвених обреда (рекс сакрорум је био наследник краљеве религијске функције, његово седиште било је у згради која се звала Региј. Касније је ту боравио понтифекс максимус). − Краљева имовина је предата народу да је пљачка, и према Дионисију Халикарнашанину краљева добра су подељена јасиромашнијим грађанима. Краљеви посед који се налазио између града и Тибра био је посвећен Марсу и отада носи назив Марсово поље. − Краљеве присталице, богати младићи, који су спремали заверу против Републике и припремали терен за повратак краља, откривени су и кажњени. Краљ, бесан због пропалог плана, обилази етрурске градове тражећи помоћ за напад на Рим. Из града Цара и Веје крануле су војске на Рим са циљем поновног успостављања краљевства.Када су ступили на римску територију, конзули су им кренули у сусрет, Валерије и Брут. На Брута је кренуо син краља Тарквинија, Арунт и у том сукобу обојца су погинула.Борба се водила са променљивим резултатима, али су се римски противници повукли услед лоших знамења која су се указала. − Нови конзул уместо Брута, изабран је Спурије Лукреције, али је он убрзо умро па на његово место долази Марко Хорације Пулвил. То су били догађаји у Риму у првој години постојања Републике − Нови конзули Публије Валерије, по други пут и Тит Лукреције, а краљеви су побегли у Клузиј. Овај етрурски град је био моћан и јак, владао је краљ Порсина. Порсина је сматрао да је предност за етрурију ако у Риму влада краљ и то етрурског порекла и са војском је кренуо на Рим. Рим је био у страху, и од непријатеља који је био веома моћан али и од народа који је под притиском могао прећи на страну краља. Због тога је сенат дао неке повластице плебсу:обезбеђено је жито за граћане, ослобођени су пореза и царина али је сав тај терет пребачен на богате грађане. − Непријатељ је заузео Јаникул, али је наишао на снажан отпор грађана и Пирсена је одбијен у првом нападу. сада Пирсена спрема опсаду града. један римски младић По протеривању краљева 509 г. римска држава је постала република, на челу са два конзула. Касније је број магистрата повећан, а под магистратима, сем конзула и претора, подразумевани су цензори, квестори, едили. Бирани су сваке године, служба држави није плаћана него је сматрана за највећу почаст. 20

22

по имену Гај Муције, покушао је убије Порсину,али је грешком убио неког писара. Муције јеухваћен и краљ је захтевао да му овај каже шта се дешава, међутим Муције није хтеш ништа рећи него је само као одговор ставио десну руку у жар, како би показао краљу да је спреман на све и да неће издати свој народ. када је краљ то видео, био је изненађен храброшћу овог младића и наредио је да га пусте. − Порсена је овео преговоре и склопљен је мир, Римљанима је наметнута обавеза да дају таоце, граду Веји је враћена одузета земља. − Девијка калија, са групом другарица, препливала је Тибар и замајавајући непријатељске војнике успела да врати римске таоце. Порсена се разљутио и тражио сада Клелију као таоца, затим је поново успостављен мир. − Смањују се конзули наредних неколико година: Спурије Ларције, Публије Лукреције, марко Валерије, Агрипа Мененије... − Вођен је рат са Ауринцима, Римљани победили (поједине догађаје описујем лаконским стилом). − У Риму је изсбран диктатор због велике опасности по град (претила је опасност од напада 30 латинских заједница). Ливије пише да је код старијих писаца пронашао да је први диктатор био Тит Ларгије, а Спурије Касије за команданта коњице. По закону је за диктатора морао бити изабран бивши конзул. Опасност је прошла )ненаводе се никакви сукови, већ Ливије одмах наводи конзуле који су шест месеци после изабрани). − Конзули Сервије Сулпиције и Маније Тулије:ништа вредно помена није урађено. После њих беху конзули ... Овако на неким местима пише Ливије. − Поново рат са Латинима (проблем је што се ни у коментарима не наводе године, што је сигурно то је да је сукоб био у периоду између 508 и 468 г. п.н.е. ☺) То је битка која се одиграла на језеру Регилу, војском је командова диктатор Аул Постумије 21 , римска војска однела победу. − У следеће три године није било ни сигурног мира ни отвореног рата. − З време конзула Аула Семпронија и Марка Минуција посвећен је Сатурнов храм и Сатурналије проглашене за празнични дан 22 . − На једном месту Ливије пише:Неки историчари кажу да се битка код Регилског језера одиграла тек те године, када су конзули били ...Како су магистрати различито наведени код разних писаца, то у погледу датовања влада таква збрка да се не може утврдити ни редослед догађаја ни конзула код толике старости не само догађаја него и писаца. Ово је део који донекле може бити искоришћен ако се говори о Ливију као историчару. − Краљ Тарквиније је умро у Кумама, код тиранина Аристодема где се склонио после слома латинских снага. Ова вест је обрадовала становнике Рима,а конзули су тада били Апије Клаудије и Публије Сервилије. Након тога, су почеле неправде према плебејцима од стране патриција. Исте године је посвећен храм Меркуру. − Римљани су затим повели војску на Волске, јер су они били пријатељски расположени према латинима. Волсци су се уплашили и добровољно предали таоце, тако да борбе није ни било

Аул Постумије се помиње као други диктатор Рима Сатурн је бог сејања и земљорадње у Риму, био је отац Јупитера. Празници Сатурналија који су му посвећени празновани су 17-19 децембра, као данашњи карневали. 19 децембра су робови и господари мењали своју одећу и улоге.

21 22

23

− Међутим, када су се волсци опоравили и ојачали, они опет потајно припремају рат и усвој савез примају Хернице (Хернике). Позивали су и Латине, али ови се нису усудили да реагују сећајући се пораза код Регилског језера. − Незадовољство народа у риму: − У Риму су плебејци незадовољни јер народ допада ропства због великих дугова. Незадовољство је појачано када је на форум изашао бивши римски војник, мршав и болестан, изгледа је унакажено са ожиљцима. . Он је раније командовао једном центуријом и причало се да је имао и нека одликовања, борио се у рату са Сабињанима. Када се народ сакупио и запиткујући шта му се десло и зато је тако пропао , он им је одговорио да му је у току рата уништена имовина, попољена житна поља, одведена стока а пошто је морао да плати порез он се задужио. Дуг се временом услед високих камата повећао и он је распродао све што је имао како би вратио дуг, али како је камата расла он је на крају постао роб јер није имао више шта да прода. После тога он је грађанима показао тело и трагове шибања. Када је народ све то видео и чуо подигао је велику буку и неред се са Форума проширио на цео град. Дужници су излазили, тражећи слободу. Ситуација је постала озбиљна и конзули Публије Сервилије и Апије Клаудије посредовали су у стишавању побуне. Народ је тражио да се сазове сенат, али седница није могла бити одржана јер су се сенатори уплашили па нису сви дошли. Народ је заузео Курију. Конзули су имали различита мишљења за решавање овог питања, Апије је био за то да се неколицина похапси како би се остали заплашили а Сервилије је био за блаже решавање (али не знамо како). − Услед те пометње јављено је да се Волсци спремају да нападну град. Ту вест су плебејци примили радосно, сматрајући да је то освета богова према патрицијима, позивали су своје суграђане да не пружају помоћ патрицијима. Сенат узнемирен, тражио је од конзула да реше ствар. Сервије који је био наклоњен плебсу изјавио да ништа није прече да се решава у трнутку када је држава у опасности и како би умирио грађане донео је закон да нико не сме римског грађанина држати окованог или везаног и да нико нема права да продаје земљу римског војника док је он у рату нити да задржава његове унуке или децу. Након тога плебс се одзвао позиву да иде у рат, а многи заробљеници су истрчали из кућа где су били затвореникако би положили војничку заклетву. − Римљани су победили Волске а затим и Сабињане. Пошто су уклоњене опасности по државу, народ је очекивао да сенат испуни обећање и реши њихове проблеме. Међути, конзул Апије желећи да науди свом колеги који је предложио да се то питање реши, донесе закон о дужницима који је био још неповољнији по плебс, и поново дужнике предају повериоцима, тако да их је већина позатварана. Људи су се тада окупили око другог конзула Сервилија који им је дао обећање. Међути, овај плашећи се патриција остао је неутралан и народ га је замрзео. Народ је сматрао да је он лажљивац а сенат да је попустљив и демагог. − Народ чим је видео да одводе једног дужника, почео је да се окупља. долазили су са свих страна. Народ није слушао никога ко им се обраћао и почели су да нападу поверице. Како је претила опасност и од Сабињана , власти су објавиле мобилизацију али нико није хтео да се упише у војнике. Апије је наредио да се ухапси вођа побуне − Од тада народ се почео тајно окупљати, незадовољство се појачавало из дана у дан − Сенат наређује новим конзулима да регрутује народ, али се нико није одазвао. Народ је окупљен викао, тражио прво слободу па онда оружје. КОнзули су покушали по савету сената силом да приморају народ али у томе нису успели. Тада

24

је напредлог Апија изабран диктатор, јер је народ морао да се повинује његовим наредбама, иначе би могау бити свако убијен. За диктатора је изабран Марко Валерије. Народ је пристао да се упише − Римљани се сукобе са Еквима, Волсцима и сабињанима, побеђују их и пљачкају њихову територију. − После победа поновљо се поставља питање ропства за дуг. То питање је поставио сам диктатор, и пошто није добио подршку сената одрекао се диктатуре. тако је задобио подршку и наклоност народа.

− Сецесија плебејаца: Сенат страхујући да се плебс не почне поново тајно састајати и радити против патриција, нареди да се легије изведу ван града јер је наводно обновљен рат са еквима. Народ је тада одбио да се покори наредби конзула и повукао се на Свето брдо. Са собом су понели само оно што је било неопходно да преживе и тамо су остали неколико дана не дирајући никога. У граду су се остали плебејци плшили јер су остављени а и патрицији су се плашили како ових што су остали тако и ових који су отишли. Сенат је, у страху да Рим небуде нападнут с поља, послао Мененија Агрипу, речитог и драгог плебејцима јер је и сам био плебејац. Плебејци су га примили, а он им је рекао: У време када љутско тело није претстављало хармоничну целину, него је сваки део имао своје мишљење и глас, сви су били незадовољни тиме да својим радом и службом снабдевају желудац, а овај да мирује постављен у средини, да не ради ништа друго сем да се користи датим задовољствима. Сковаше стога заверу да руке више не приносе храну устима, ни уста да је прихвате, нити зуби да сажваћу оно што прихвате. Због ове побуне, којом су су хтели да глађу покоре желудац, сви делови и цео организам дођоше у стање крајње слабости. Тако се показа да дужност желуца није никако безначајна и да се он сам не храни више него што храни друге, враћајући у све делове оно што омогућава да живимо и јачамо, распоређујући подједнако у вене производ сварене хране, крв» Упоређујући ову унутрашњу побуну у телу са огорчењем плебејаца на патриције, успео је да преокрене расположење људи. Потом се почело радити на успостављању слоге: учињен је уступак да плебејци имају своје магистрате.... − Донета је одлука да плебејци имају своје магистрате који ће бити неповредиви и који ће се залагати за интересе плебса. Именована су два народна трибуна, Гај Лициније и Луције Албин. − Жито је стигло у Рим и сенат одлучује по којој цени ће се давати плебејцима. Неки од сенатора, а нарочито Марције Кориолан био је да се цена повећа, љут због права која су плебејци добили после сецесије. Рекао је: Ако хоће стару цену жита онда нека врате и стара права патриција. Народ се побунио и трибуни су устали против Марција. Сенат је организовао суђење али се Марције није појавио, већ је побегао Волсцима.Они су га лепо прихватили јер је он сада постао велики непријатељ Рима . Марције је заиста сада радио на све начине притив родног града, убедио је Волске да се одметну од рима. − Рат Рима са Волсима. Волсци су најпре истерали римске војнике и колонисте из појединих градова а затим су почели пљачкати поља плебејаса. Народ у риму је захтевао од Сената да се Гнеју Марцију, волску, најпре пошаље посланство. Посланицима је речено да се о миру може разговарати једино ако се волсцима врати одузета територија. Римске жене су затим одлучиле да Марцији Кориолану пошаљу мајку и жену са два сина и молбама траже мир. План је успео, Марције

25

слинавко, пао је на женске сузе и померио непријатељску војску од Рима. А у граду је народ одлучио да подигне храм Женској срећи 23 . − скопљен је мир са Херницима при чему су ови изгубили 2/3 територије. Конзул Спурије Касије предложио је да једну тречину треба дати латинима адругу плебејцима. Патрицији се са тим нису слагали. Предлозен је аграрни закон, тада први пут, а оба конзула су се надметала ко ће више угодити плебејцима. Мезтим, народ сматрајући да они теже краљевској власти није прихватио ни један од предлога 24 . − Конзул Касије је касније осуђен за издају и убијен − Патирцији су народу ускратили поделу ратног плена из рата са Волсима и Еквима, што је додатно повећавало њихово незадовољство. − Поновни сукоби са Волсцима и еквима који пљачкају римску територију. Ту претњу поново користе плебејци и одбијају да иду у рат 25 . Наиме, народни трибун Спурије Лициније, сматрајући да је повољан тренутак да се наметне аграрни законм почео је ометати припреме за одбрану, али су против њега устали трибуни, жешће него сами онзули. Ствар је пропала а народ је регрутован и то за два фронта. − После овог рата, конзул Цезон Фабије, предложио је сенату да они сами реше проблем који имају са плебејцима и усвоје аграрни закон пре него се појави неки н. трибун. Међутим, патрицији одбијају без поговора. − Поново рат са Вејом. Римљани су имали делимично успеха, један конзул је поразен док је други имао успеха. После тога рат се свео на пљачкашке походе. Род Фабија је одлучио да сам, о свом трошку оконча сукоб са вејом. тако је 306 патриција из рода фабија кренуло на непријатеља. То је читавом роду донело велику популарност. У почетку су имали успеха, али су намаљени вештим планом пали у заседу етрураца и сви су побијени. (намали су их на стада). Остао је само један дечак из рода фабија. − Наставља се рат са етрурцима, који су делом прешли Тибар и нашли се пред зидинама града рима. Борбе су вођене са променљивим успесима. на крају, непријатељ је ухваћен у клопку на исти начин као и Фабији. Истерана је намерно стока, и они следећи стоку упали су у замку. − Нродни трибуни се поново залажу за доношење аграрног закона. Трибуни су многе конзуле извели на суд . − Рат са Вејим поново, лЕкви и Волсци за то време пустоше римску територију. Мир је склопњен на 40 година, а покорени народи су имали обавезу давања жита и плаћања пореза. − Поново унутрашњи сукоби: плебејци траже доношњење аграрног закона, конзули одбијају. Народ је многе конзуле осудио и казнио. Као одговор на то конзули убију једног народног трибуна. То је заплашило остале трибуне, а повећало незадовољство народа. − Конзули поново регрутујувојску, и Валерона Публија, који је одбио позив ликтори претуку. Овај позове народ говорећи да се трибуни не залажу за њихова права и нештите их. Народ га је након тога изабрао за трибуна. Валерон није потом вређао Храм Fortunae muliebris, био је удаљен од рима 4 км, на путу Via Latina. сматра се да је касније повезан са причом о Корилану 24 Да се новац који је одређен за жито са Сицилије, раздели народу 25 Из досадашњег излагања, може се закључити да су плебејци патриције хватали на то што су одбијали да бране државу. Користили су прилику када је држава нападнута и у опасности да одбију да врше војну службу, тако да су практично приморавали патриције на извесне уступке. Временом, мало по мало, они ће се тако изједначити са патрицијима, бар у политичким правима. 23

26

конзуле, како су ови очекивали, већ је предложио да се трибуни убудуће бирају на трибутским комицијама 26 . Патрицији су се жестоко супротставили. − Валерон је поново изабран за трибуна, а колега му је био Леторије ватрни поборник аграгног закона, непријатељство се наставља. − Сенат је донео одлуку да се прихвати предлог и тада су трибуни први пут изабрани на трибутским комицијама. Двојци трибуна су додата још тројца. Пизон наводи имена свих пет: Гнеј Сикије, Луције Нумиторије, Марко Дуилије, Спурије Ицилије и Луције Мецелије. − Поново сукоби са Еквима и Волсима, који су рачунали на подршку незадовољних плебејаца. Међутим, Римљани су поново однели победу а унутрашњи сукоби након тога се настављају. − Осуђен је конзул Апије Клаудије, кога је народ веома мрзео (мржња је била обострана). Оптужени су имали право (у ствари био је обичај) да се обуку у црно, како би изазвали сажаљење, међутим, Апије је то одбио. Апије се разболео и умро пре суђења. − Поново рат са Волсцима и еквима који се завршио ☺ знаћете колегинице одговор.

3. Трећа књига (467-446 г. пре Хр. ) − Један од конзула је Квинт фабије, једини који је остао из рода фабија који је изгинуо код Кремера. Он је предложио да се земља која је освојена заузимањем Анција подели плебејцима, односно да се тамо оснује колонија. Предлог је прихваћен и одабрани су триумвири да изврше поделу земље. Међутим, народ је желео земљу у Риму, а не на територији Волска. − Рат Рима са Еквима. Конзули су били Квинт Сервилије и Спурије Постумије, али је врховна команда поверена, преко реда квинту Фабију, бившем конзулу који је претходно склопио мир са Еквима. − Сукоби трају, смењују се конзули. Опасност по Рим је била велика да су чак затворени судови 27 − Након борбе изабрани су нови конзули који су на дужност ступили 1 августа 28 . у то време се појавила болест у граду и на селу, умирали су како људи тако и стока. Болет се брзо ширила. И управо тада посланици Херница су јавили у Рим да Екви и Волсци постављају табор на њиховој територији и да са великом војском пустоше њихову територију. Међутим, Римљани исцрпљени болешћу нису могли да упуте помоћ и рекли су Херницима да се сами боре и како знају да штите своју територију, а уколико се ови опораве послаће помоћ. − Мећутим, непријатељи напусте територију Херница и крену према Риму. У граду је један конзул умро, други је био на самрти, многи сенатори и прваци су болесни, то је патрицијима одузимало право да захваљујући гласовима својих клијената изаберу трибуне које сами желе. Клијенти су припадали нижим друштвеним категоријама, сиромашни грађани или земљопоседници, који су се стављали под заштиту моћних патрона и уживали њихову материјалну помоћ и другу заштиту. (Ипак ми нешто ово није јасно??? 27 У случају велике опасности за Рим, обустављани су сви судски и законски поступци 28 Мисли се на конзуларну годину. Традиционални датум ступања конзула на дужност био је 1 март; мешутим, у почетку између 509 и 479 то је био 1 септембар или 1 август. Први јануар, као почетак конзуларне године, уведен је тек 153 г. пре Хр. 26

27

опште расуло. Војника није било довољно чак ни за стражу, тако да су чак неки сенатори морали да стражаре. Тада су велику улогу одиграли плебејци, плебејски едили су преузели врховну власт и ауторитет конзула. По Ливију град су спасли Богови, пре свих Јупитер. У ствари они су пре свега били пљачкаши а не ратници, и заобишли су заражљн град и упутили се према пољима Тускула (то су поља према албанским планинама). − Сенат је јавно тражио од народа да се моли боговима за помоћ. Ливије пише: Потом постепено, било с тога што је мир измољен од богова, или зато што је тешко време у години протекло, тела ослобожена болести почела су се опорављати. (толико о њему као историчару ☺ ) − Римљани шаљу војску у помоћ Херницима против Еква и Волска и успешно су победили непријатеља − Поново, након побада, нереди у граду. Још док је трајао рат, народни трибуни су деловали против патриција, користећи одсуство конзула Убећује народ да сада уместо једног, имају два господара и то много гора...)Како би спречио самовоњу конзула, предложио је Гај Терентлије Харса закон; да се изаберу петорица људи са задатком да пропишу закон о конзулској власти. Народ ће одредити права конзула.Конзули су одмах позвани назад и читава акција је прекинута. − Са доласком нових конзула поново се поставља питање овог закона. Док су се водиле препирке око тога и сви плашили поновног напада Еква и Волска, изненада је група људи око 2500, прогнаници и робови под вођством сабињанина Апија Хардонија заузела је ноћу Капитол и тврђаву. Дошло до сукоба. када су латинском граду Тускулу, сазнали шта се догодило у Риму, диктатор је сматрао да је најбоље да им се одмах упути помоћ, како би задобили наклоност најјаче државе.Тако су Римљани, захваљујући помоћи, угушили побуну у граду, − Након успостављања мира, трибуну поново траже да се разматра закон. − Поново рат са Сабињанима, трибуни захтевају да се бира убудуће њих десеторица. Конзули су на то пристали али под условом да се увек бирају други. − Поново епидемија у граду − Враћају се посланици из Атине, који су имали задатак да сагледају тамошње законе. Након тога трибуни инсистирају да се започне са писањима закона.Одлучено је да се изабере комисија од 10 чланова на чије одлуке не постоји право апела и да се те године не бирају други магистрати. У комисији су учествовали само патрицији. То је било 451. г. п.н.е. − Наведена су имена децемвира, они су донели законе на десет таблица. Сазвана је скупштина на којој је народ упознат са законима. − Децемвири се сурово понашају, обрачунавају са противницима - нарочито према плебејцима. И патрицији су почели мрзети децемвире и гледати како да их уклоне. − Исте године додате су још две таблице закона. Децемвири су терорисали народ и одузимали имовину. − Стање у граду користили су сабињани да пљачкају поља и одводе стоку. Претила је опасност од Сабињана али и од Еква који су пустошили тускулска поља. То је приморало децемвире да сазову сенат. То је изазвало чуђење народа, пошто децемвири нису имали обичај да се саветују са сенатом. Међутим, сенатори се нису одазвали позиву, јер су напустили град и боравили на својим пољима. децемвири им пошаљу позиве и закажу седницу за следећи дан. Тада су се сенатори дазвали а народ је то видео као издају слободе. Војска је регрутована, али су их Сабињани поразили, Екви такође и непријатељ се улогорио у близини Рима.

28

− Децемвири су доживели исти крај као и Тарквинији а и злочин је био исти. Апије Клаудије је обешчастио девојку плебејског рода, као раније што је то учињено са Лукрецијом. Девојка је била изигледне кући и била је верена за народног трибуна. Пошто се девојка бранила, Апије је наредио свом клијенту Марку Клаудију да је веже и прогласи за робињу (отац јој није био у граду). Док су је силом одводили, пронесе се вест и народ се окупи на Форуму. Апије је ипак наредио да девојка постане његова робиња, и њен отац Вергиније, немајући избора убије кћерку. − Након злочина долази до сукоба, народ сматра да је то прилика да се ослободи децемвира. Нрод и трибуни успели су да окончају власт децемвира. − Вергиније који се вратио својој војсци, позвао је своје саборце да устану против насиља и они наоружани крећу на Рим. заузели су Авентин, позивајући сваког плебејца да им се придружи. Вергиније је предложио војницима да изаберу десет војника који би имали власт свењ док се не освети смрт његове кћерке и назвао их војним трибунима. Чувши за то и вереник убијене девојке са војском и десет војних трибуна дође на авентин.Ту су изабрали двојцу вођа, Марка Опија и Секста Манлија. − Децемвири су одбили да врате обележеја власти иако им је рок истекао већ годину дана. − Како се читава ствар отегла, плебејци су Авентина прешли на свето брдо (то је била друга сецесија). Децемвири су пристали да признају власт Сената али да им ови грантују безбедност, а плебејцима су упућени преговарачи, Валерије и Хорације. − Плебејци су тражили да ис врати трибунска власт и право позива на народ (апела), тражили су да им се предају децемвири и претили су да ће их живе запалити (али су их преговарачи убедили да одустану од освете) − Сенат је предложио да децемвири абдицирају, да врховни свештеник Квинт Фурије изабере н. трибуне. − З народне трибуне су изабрани Луције Вергиније (отац убијене девојке), Луција Ицилија /вереника) и Публија Нумиторија (ујака)... Они су били покретачи сецесије и доносиоци слободе. Као конзули су изабрани Луције Валерије и Марко Хорације. Ови конрули су донели одлуку да све што се изгласа на трибутским комицијама мора да важи за цео народ 29 .Такође је донет закон да се никаква магистратура не може бирати без права апела, ако неко буде изабран без упркос томе може се убити а да нико при том не одговара. Трибунима је враћено и право неповредивости, сакросанктус, али и заштиту у правном смислу - свако ко повреди трибуна, едила или десеторицу судија глава ће му бити жртвована Јупитеруа имовина предата храму Церере, Либера и Либере − Исти конзули су увели праску да се одлуке сената уручују плебејским едилима у храму Церере (пре тога је конзилима била остављена могућност да се одлуке спрече или измене. − Када се све смирило и трибуни учвстили власт донета је одлука да Вергилије тужи Апија Клаудија. Апије је оптужен да је слободно лице одвеоо у ропство и окован тражио је помоћ народа коме је сва права одузео. − Стиже вест да Екви и Волсци припремају војску за напад на Рим, плебејци су се добровљно одазвали у великом броју, чак и многи који су одслужили војни рок. − Пре него што су кренули у рат, конзули су јавно изложили законе 12 таблица, урезане у бронзи 29

Закон Валерија и Хорација је донет негде око 449 или 448

29

− Римљани су се веома храброборили и савладали своје противнике − након победе, трибуни су, жељни власти почели сурово да се понашају. Тражили су тежили да буду поново изабрани. Трибуни су почели да угађају патрицијима, што је изазвало незадовољство народа. 4. Четврта књига (445-404 г. пре Хр. ) − 445 година је била година унутрашњих сукоба. Трибун Канулеј је предложио закон о браку између патриција и плебејаца ius conubii. Патрицији су сматрали да ће донети кварењу родова. Предложено је поред тога да један од конзула буде биран из редова плебејаца, па затим да народ бира конзуле, било патриције било плебејце. Патрицији су покушали да скрену пажњу са предлога причајући о рату и покушајући да регрутују војску, али су их трибуни спречили, одбили су да иду у рат док се не прихвати оно што су предложили. − Конзули су подстицали народ против трибуна, а трибуни народ против конзула. − сазвана је скупштина и на питање трибуна,зашто плебејци не могу да обављају функцију конзула, добили су следећи одговор: Да плебејац не би вршио ауспиције, децемвири су укинули право на брак са плебејцима, како потомство неизвесног порекла не би унисило немир у ауспиције. − То је изазвало огорчење народа, а трибуни су били толико упорни да накрају примораше патриције да им дају право на брак. Дали су им то право мислећи да ће трибуни одложити своје захтеве док не прође рат. Мезутим, трибуни су понесени успехом и даље онемогућавали регрутовање, користећи право интерцесије (вета). Сматра се да је први пут тада ово право било искоришћено. − Године 444 први пут су уместо конзула били изабрани војни трибуни, изабрана су тројца и то наводно јер конзули нису могли истовремено да воде рат са Еквима и Волсцима, као и са градом Веји. Међутим, ови трибуни су после три месеца били опозвани јер наводно нису правилно изабрани (аугури су изјавили како нису изабрани како треба). − Изабран је интерекс, а за то време патрицији и сенат су се залагали да се изаберу конзули, а плебејци и народ да се изаберу војни трибуни. Победили су ипак патрицији. − Ливије на једном месту када говори о избору конзула пише да је користио анале 30 . − Настаје цензура 31 . Ливије пише да су они најпре имали задатак да надгледају обичаје и правила римског народа, али су имали право и да доносе одлуке о почастима и деградацији сената и коеичких центурија, , право да надгледају јавна и приватна добра и приходе римског народа. Као разлог увођења ове функције наводи се то што пре тога низ година није вршен пипис грађана, а конзули нису имали времена за то. Слижбу су обављали патрицији. − Трибуни, сматрајући да је служба безначајна, нису се противили − Мањи сукоби око поделе земље, освојена земља је подељена Рутулима, становницима града Ардеје, који је био савезник Рима, а трабала је бити подељена плебејцима. Анали су били листе магистрата, које су допуњаване сваке године после избора; уз имена магистрата уношени су укратко и главни догађаји који су се тицали целе заједнице (рат, суша, поплаве, епидемије...). скупио их је и објавио врховни свештеник Муције Сцевола 130 г. пре Хр. 31 Цензори су имали дужност писара и чувара таблица које су саджавале попис грађана и њихове имовине. Они су водили и процедурални поступак при доношењу начела којих се морало држати приликом вршења цензуса. 30

30

− Долази до несташице хране. Патрицији су оптуживали плебејце за нерад, а трибуни конзуле за небригу и превару. Изабран је Луције Минуције да се побрине за снабдевање града житом. Плебејци се нису противили, али како он није ништа урадио већ и одузимао жито најсиромашнијима, многи људи су се бацали у Тибар како не би умрли од глади. Тада је Спурије Мелија који је припадао коњаничком сталежу и био један од најбогатијих људи, жито које је купио у Етрурији почео да га дели бесплатно народу. Тиме је придобио плебејце 32 . Мелије је тежио власти, желео је да постане конзул па чак и краљ. Како бига спречио у томе сенат је именовао диктатора. Мелије је убијен при покушају бекства. Убица гај Сервилије је од стране диктатора похваљен за одлобођење државе. − Римска колонија Фидена прешла је на страну етрурије, аримски посланици упућени у Фидену су поубијани. С тога је отпочео рат. − Ливије наводи и да је користио Лицинија Мацера, који аналист Сулине епохе − Поново долази до епидемије. − Трибуни се тајно састају, планирају како да обезбеде више положаје у држави. (Војни трибуни са конзулским овлашћењима су бирани, али нико од њих није био плебејац, па их је то бринуло). − Неколико година за редом се бирају војни трибуни − Уз велике напоре, плебејци су се изборили да се војни трибуни са конзулском бирају и из њихових редова. Ме зутим, како су их исмевали и понижавали, неки су одлучили да се сами повуку, а и овби који су остали убрзо су смењени јер су патрицији одлучили да се изаберу поново конзули. − рат са Волсцима, Римљани, једва победили − Поново сукоба између патриција и плебејаца око повећања броја квестора.: Плебејци су тражили да један међу квесторима буде биран из редова плебејаца. Међути, овом предлогу се супротставе конзули и сенатори.. Договорено је да се одлука о избору остави народу (ипак народ је бирао људе племенитог порекла). − Капмпанци заузели Киму, град који су до тада држали грци (не знам која је то година, јер М. Мирковић уопште ненаводи године, тек по но неку). − Екви се поново припремају за рат, Волсци им пружају подршку. − Регрутовању су се супротставили трибуни, рекавши да је судбина послала рат једнако и њима и патрицијима. Како је непријатељ био недалеко од града и пљачкао поља, сенатори донеше одлуку да се изаберу војни трибуни. Али поново су, ван свих очекивања, изабрана три патриција на дужност војних трибуна са конзулским овлашћњима. − Рат са Волсцима. Војни трибуни са војском пљачкају територију Волска, опљачкали су град Анксур који се налазио око 120 км од Рима и заробљено је око 2500 људи. Војсковође су војницима дозволиле да опљачкају овај веома богат град, тако да Ливије пише да је то прва ствар која је помирила плебејце и патриције. − Сенат је донео одлуку да војници примају плату од државе, пре него што су то затражили трибуни и плебејци, (до тада су се сами финансирали за рат). Та одлука је изазвала одушевљење народа, поздрављали су сенаторе и обећавали да неће жалити ни тело ни крв за отаџбину, јер ће њихове породице бити обезбеђене док су они у рату. − Ипак неки од трибуна нису на то гледали с одушевљењем. Упозоравали су народ да ће порез бити повећан како би се тај новац обезбедио.Када је порез био већ одређен, трибуни су обећали да ће заштити свакога ко одбује да плати порез за 32

Ливије каже да се он прихватио корисног посла али на рђав начин и са још гором намером

31

војничку плату. Међутим, сами сенатори су почели давати порез за војничке плате, па видевши то и неки плебејци почеше плаћати. Када је народ видео да сенатори нарочито хвале оне плебејце који плаћају, почеше се надметати у плаћању и занемарише народне трибуне. − Опсада града Артене који је био тврђава Волска Крај четврте књиге!

5. Пета књига (403 - 390 г. пре Хр.) − Односи Рима и града Веје су и даље заоштрени, и једни и други су под оружјем. Римљани су први пут изабрали чак осам војних трибуна, а становници Веје изабраше краља. Етрурци су тиме били веома повређени и олучише да ускрате помоћ Веји све док буду под краљевском влашћу. − Римљани опседају град Веју. Суседи Веје, Фидењани и Фалисци нападају римски логор. Римљани, делом због изненадног напада са две стране а делом због сукоба међу конзулима, повлаче се. Међутим, велики део је при повлачењу заробљен и поубијан, а део је успео да стигне до Рима. Због сукоба међу конзулима, који су кривицу за овај пораз пребацивали један на другог, дошло је до поделе и међу војницима. Тада сенатори донеше одлуку да се пре истека законског рока изаберу други конзули - војни трибуни. Конзули који су били на власти и који су се сматрали одговорним за пораз код Веје, побунили су се. Ипак су успели да их убеде да оду са власти. − Наставља се рат са Вејом и Фелисцима, бали и рат са Еквима и Волсцима. Заузетост Рима овим ратовима, настојали су да искористе становници етрурског града Тарквинија. У овим сукобима Римљани нису постигли нарочите успехе и ратови су имали неизвестан исход. − За диктатора је именован Марко Фурије Камил који је за команданта коњице именовао Публија Корнелија Сципиона. Он је најпре казнио оне војнике који су у страху бежали од Веја, а затим се окренуо припремама и регрутовању. Обећао је да ће приредити игре када овај град буде заузет. − Камил са војском се сукоби са Фалсцима које успешно побећује, при чему добија велики део плена. Затим са војском креће на Веје. Издао је наређење да се прокопа тајни тунел према непријатељској тврђави (војнике је поделио у шест група и они су копали по шест сати, тако да су радови извођени и дањи и ноћу све док тунел није завршен). − Марко Фурије Камил осваја град Веју: Када је Камил видео да ће Римљани заузети Веје, послао је писмо Сенату и питао шта да ради са пленом 33 . Сенат је био подељен, једни су мислили да се новац подели војницима како би се смањио порез који плаћају плебејци, а други да сви који желе да учествују у подели плена крену према логору код Веја. Тако је на крају одлучено, да свако задржи оно Ливије најпре пише о прокопавању тунела и затим каже: диктатор је видео да му је победа у рукама, да ће заузети град и при том стећи плен какав није задобијен у свим претходним ратовима заједно... 33

32

што освоји и ко хоће у томе да учествује да се придружи војци код Веја. велики број људи нашао се под зидинама Веје. Камил је позвао у помоћ Аполона питијског и Јунону 34 . Бројна римска војска је кренула на град. Део војске је коз тајни тунел ушао у град и отворио капије а затим је велика војска навалила унутра. Становници града Веја 35 су се упорно борили, жене и робови су римске војнике засипали камењем. На крају, пошто је много становника града страдало, предали су се. Из Јунониног храма пренет је њен кип у Рим. Одабрано је десет младића опраних тела, обучених у бело да пренесу Јунону у Рим. Пренета је на Авентин у храм који је подигао Камил. − Камил је свечано дочекан у Риму где је прославио тријумф. Довезао се у колима у које су били упрегнути бели коњи (тако су претстављани Јупитер и Сунце ??, пошто Ливије каже да су неки сматрали светогрђем што се диктатор по коњима изједначава са Јупитером и Сунцем). − У Риму, како би се избегли унутрашњи сукоби, одлучено је да се на територији Волска оснује колонија коју би населило 3000 римских грађана. Мезутим, лебејци су желели да населе град Веје. Тако је донета одлука да се део грађана може тамо преселити, као и део сената. Овоме се успротивише оптимати великом жестином. Тако је дошло до побуне у Риму. − Камил је изабран за војног трибуна и отишао је да ратује са Фалисцима. Камил је однео победу над непријатељем − Галска најезда: Марко Цедиције, плебејац , једне ноћи чуо је глас који му је наредио да обавести магистрате да долазе Гали. Ливије пише да је вест примљена хладно јер ју је донео безначајан човек а и радило се о племену које је далеко и о ком се није много знало. Баш тада Марко Фурије Камил отишао је у прогонство јер је био оптужен од стране народног трибуна Луција Апулеја због неког плена из Веја. Ливије сматра да Рим не би могао бити заузет да је тај способни човек остао. Гали су прешли Алпе и стали пустошити поља која су раније обрађивали Етрурци. Нарочито су били одушевљени вином ☺. Они су најпре извршили напад на Клузиј. Ови Гали који су напали Клузиј, нису били Гали који су прешли Алпе. Два века пре тога, Гали су прешли у Италију. Ливије даје кратак преглед досељавања Гала: У време Тарквинија Приска, Амбигат краљ Келта, како би растеретио своје краљевство део народа повео у Италију. Кренуо је са мноштвом коњаника и пешака. Основали су град Медиоланум, данашњи Милано. Након тога нова група Гала прелази Алпе и долази на простор Италије и населили су места где се данас налазе Бреша и Верона. Становници Клузија траже помоћ од рима за борбу против Келта. Међутим ништа није постигнуто, али су Римљани упутили три посланика Галима тражећи да ненападају савезнике и пријатеље римског народа који им нису нанели никакво зло. Келти су одговорили да за Римљане нису чули али да верују да је то храбар народ чим их становници Клузија позивају пошто им прети опасност. Такође, Келти траже део територије од Клузија у замену за мир. Римљани су их упитали шта они уопште траже у Етрурији и одакле им право да траже туђу земљу, и тако се разговор претвори у оружани сукоб. Римљанин Квинт Фабије је у сукобу убио галског вођу. У тренутку када је убијеном галу скидао оружје, видели су га остали Келти и одлучише да се повуку од Клузија и објаве рат Римљанима. Гали најпре послаше посланике у Рим тражећи да им се предају Аполона јер је Питија прорекла пад Веја, а Јунона је била заштитница града Веја али је привучена на римску страну. Наиме Катон Старији каже да је Камил склопио неку врсту уговора са божанством, обећао јој је нови дом и жртве ако промени страну. 35 Овај град је опседан десет година пре него што га је камил заузео 34

33

Фабији, који су се иначе истицали богатсвом и угледом. Међутим, народ је те који су требали по мишљењу Гала бити кажњени изабрали за војне трибуне са конзулским овлашћењима. Тада се увређени Гали вратише својима претећи Римљанима ратом. Гали, увређени јер је њихово посланство исмејано, наоружају се и маршом крену на Рим. У Риму је вест о њиховом доласку изазвала страх и једва су успели да сакупе војску и крену у сусрет Келтима. Ливије пише да ово племе, иначе по природи бучно и дивље, певајући и вриштећи, све је испуњавало застрашујућим звуком. Римљани су били потпуно неорганизовани а и по броју их је било мање тако да су битку изгубили. Многи су се удавили у Тибру јер нису знали пливати /до сукоба је дошло између две реке Тибра и Алије/. Део Римљана се склонио у Веју а део у римску тврђаву, при чему нису ни капије града стигли да затворе. Гали после победе пошто није било непријатељских војника, одлучише да крену на Рим. Коњаници који су прво стигли до римске капије и сами су били изненађени јер је капија била отворена а није било ни страже ни војника на бедемима. Град је био испуњен кукањем, јер пошто је највећи број римских војника после пораза побегао у Веје, а не у Рим, становници су мислили да су изгинули те су их оплакивали. Гали су читаву ноћ држали римљане у неизвесности. У граду је донета одлука да се младићи, жене и деца, као и Сенат склоне на Капитол у тврђаву, сакупе храну и оружје, па покушају да се одбране. Остали плебејци кренули су према Јаникулу, па затим где је ко сматрао да му је најбоље ићи. Без зајдничког договра и вође, свак је тражио начин за свој спас и следио свој план. У граду је остао велики број стараца, људи који нису били у могућности да иду у рат и они су одлучили да до краја бране свој град. Многи од њих су били конзули, вршили курулне магистратуре, били веома угледни и поштовани грађани. Следећег дана Гали су мирно ушли у Рим, стигли на Форум и затим почели пљачкати јер им нико није излазио у сусрет. Наводно је Марко Папирије ударио штапом по глави једног Гала и тако је почело насиље и сукоби. Сви римски прваци су побијени на својим седиштима /Гали су их затекли у предворју кућа/. Након овог покоља, Гали никога нису штедели, људе су убијали а њихове куће пљачкали а затим палили. Они који су били на Капитолу, гледали су страдање својих суграђана и свог града, али су одлучили да се бране. Када је непријатељ видео да се непредају, одлучио је да примени силу. Гали су кренули на Капитол, али су се римљани жестоко супротставили и потисли непријатеља, да су Гали одлучили да пређу на опсаду. Келти, пошто су све у Риму попалили, па тако и жито, морали се да поделе војске како би једни чували Капитол а други пљачкали околину у циљу да обезбеде храну. Тако та група која је кренула по храну оде у Ардеу где је боравио Марко Фурије Камил. Он је успео грађане Ардее да придобије за борбу против непријатеља а Камил је био командант. Ноћу су напали Гале који су спавали изван града и велики број њих поубијали, а они који су могли дали су се у бегство. .Римски војници су се окупили и организовали у Вејима али нису имали вођу. Тада је одлучено да се позове Камил који је иманован за диктатора. У међувремену, опкољени на капитолу нашли су се у великој опасности јер је непријатељ открио пут до тврђаве и ноћу се неопажено попео. Међутим, непријатељске војнике су осетиле гуске, посвећене Јунони и поштеђене иако је владала оскудица у храни. Гуске су упозориле римске војнике/прво се пробудио један од бивших конзула Марко Манлије и он је убио Гала који се попео на тврђаву, а како се напријатељ пео неким лествама, овај убијени је повукао друге па су многи попадали/. Гале је мучила глад али и болести, мучила их је велика врућина и пепео који је наносио ветар из спаљеног града а они су навикли на хладноћу и влагу. Како су многи умирали, спаљивали су их у гомилама, па је то место познато као галско спалиште 36 . 36

Не зна се где се то место налазило, спомиње га и Паусанија

34

Римљани на капитолу, измучени стражарењем и несташицом хране одлучили су да се предају. Гали су тражили новац- злато. Док су они још премеравали злато, појавио се диктатор и наредио Галима да се повуку, или ако неће да се припреме за борбу. Гали су били потпуно побеђени, заузет је њихов логор,а Камил се тријумфално вратио у рим. Прозвали су га новим Ромулом, оснивачем Рима. − Донета је одлука да се обнове храмови, светилишта, да се дају латинска права грађанима Цере јер су у току галске најезде примили римске светиње и свештенике. одржане су капитолске игре 37 − Камил је одржао говор грађанима − Започета је обнова града

К РАЈ

37

Према Плутарху, свечане капитолске игре увео је Камил после победе над Вејима 396 г. пре Хр.

- 23 -

35

Друга пентада: УВОД Шеста књига је нов почетак и Ливије јој даје нови увод у коме укратко резимира садржај претходних пет књига и објашњава разлику између њих и књига које следе: Ти догађаји /изложени у првих пет књига/ мало су познати не само због своје старости,због које се у далеким временима једва назиру,него и зато што је писменост у то време мало и ретко коришћена, тако да је сећање једини поуздан извор за оно што се догађало. Ако је нешто и било записано у хроникамасвештеника и другим јавним и приватним документима, то је већином прапало када је град горео. о ономе што се догодило у унутрашњој и спољној политици после поновног подизања града, који је из старих корена никао већи и моћнији, излагање ће бити јасније и поузданије. Слично о најстаријој епохи, Ливије говори и у предговору: Оно што је претходило оснивању Рима познато је више на основу поетских казивања неголи поузданих докумената о историјским збивањима, те се не може ни прихватити као истинито али ни ни одбацити. Шеста књига почиње обновом Рима после галске најезде и Ливије у њој наставља излагање догађаја тамо где се завршава пета књига. У њој је изложена и кључна фаза у борби плебејаца за политичка права и за законе које су предложили Лициније и Секстије 367 г. Од седме књиге Ливије излаже ток ратова за покоравање Италије, а декада се завршава 293 годином. Сматра се да овај датум не претставља никакву прекретницу у римској историји и да прва декада није била тематска целина. Крај историје борбе плебејаца за политичка права, са хортензијевим законом из 278 г. био је изложен у једанаестој књизи која није сачувана, као ни остале које улазе у другу декаду. Прва декада је посвећена најстаријим догађајима римске историје, онима за које има мало документарног материјала или сачуваних дела других историчара. У томе се, по карактеру и поузданости обавештења, у извесној мери разликују прва и друга пентадаЗ догађаје у другој пентади, Ливије чешће него раније, понекада и уз навођење другог историчара , износи и другачије мишљење, било да су у питању догађаји или личности. Прву и другу декаду није могуће упоредити јер је друга изгубљена, али је разлика несумњива између прве и треће декаде. у трећој су изложени догађаји добро познате римске историје, од 219 до Ханибаловог пораза код Заме 201 г. пре Хр. И у њој има доста анегдотског, али је реч о догађајима за које је Ливије имао боље изворе. Неки од њих су сачувани па се може упоредити како их је користио. Разлика између прве декаде и осталих књига Ливијеве историје је у ствари разлика између митске и легендарне прошлости с једне стране и историје која се може проверавати и код других писаца, с друге стране.

6

Шеста књига (389 - 367 г. пре Хр.) − На почетку књиге Ливије даје краћи увод у коме резимира садржај претходних књига. Сматра се да то потврђује теорију да је Ливије писао своје огромно дело у пентадама.

36

− Почиње обнова града и први задатак конзула и Сената био је да се скупе уговори и закони /постојали су Закони 12 таблица/. − Римљане нападају Волсци, Етрурци се спремају да нападну Рим а Херници и Латини су се одметнули. Пошто је граду претила опасност за диктатора је изабран Марко Фурије Камил. Камил је регрутовану војску поделио у три групе: једни су се супротставили Етрурцима код Веје, други су поставили логор испред града Рима а треће је повео са собом против Волска. Римљани су однели победу у све три битке, а Камил је прославио тријумф. − Римљани су исте године дали грађанска права становницима Веје и Капене, као и Фалисцима који су у току рата прешли на страну Рима. − Грађани настављају са обновом града Рима. − Против Рима се припремају Волсци, Херници и Латини. Римљани под вођством камила, наравно однели победу. − Поново прети опасност од Волска, међутим Камил је морао да се врати у Рим јер је побуна Латина и Херника бивала све жешћа. Извесни Марко Манлије је искористио прилику када су неког римљанина одводили у ропство због дуга. Манлије је позвао народ и онда је својим новцем платио откуп дужника и ослободио га показујући ожиљке из борби /патетично). Народ га је сматрао за хероја и следио га. манлије је потстицао народ на побуну и у својој кући је држао говоре против сенатора. Окупио се народ с једне стране и сенатори с друге, сваки са својим вођама. Камил је наредио да Манлија ухапсе због лажне оптужбе да постоји сакривено благо које је отето од Гала. Народ се није усудио да реагује. − Сенат је како би ублажио читаву ствар одлучио да се оснује колонија у Сатрикуму коју би населило 2000 грађана. Пошто је земља дата малом броју грађана и то по 2 југера, незадовољство је повећано. − Када је истекао мандат диктатору, народ се ослободио и постигао је да сенат пусти Марка Манлија. Али тиме побуна није окончана само је наод добио вођу. манлије ноћу одржава састанке и позива народ на побуну. Ситуација је постала таква да је сенат донео следећу одлуку: Нека они који управљају државом учине све да се град спасе од опасности која му прети због побуне Марка Манлија. Међутим, на предлог народног трибуна одлучено је да се суди само Марку Манлију 1 , а не да се читава ствар преноси на сукоб плебејаца и патриција. Манлије је осуђен за велеиздају а трибуни су га бацили с Тарпејске стене. − Рат са Пренестинима и Тускуланима. − Закони Лицинија и Секстија: После рата поново унутрашњи сукоби због задужености. Током ратова моћ патриција је расла као и њихово богатсво док су плебејци све више пропадали. За трибуне су изабрани Гај Лициније и Луције Секстије. Они су предложили законе: један о дуговима - да се одузме од главници оно што је од дужника као камата прекомерно узето, а оно што је преостало да се у току три године у једнаким ратама врати; други закон о величини земље:да неконе би поседовао више од 500 југера, да не буде избор војних трибуна и да један од конзула буде биран међу плебејцима. Патрицији су најпре ставили вето, а затим забранили да се предлози ставе на гласање. Пошто се плебејска скупштина састајала неколико пута без успеха, Лициније је одлучио да примени интерцесио , у ствари нису

1

Марко Манлије је иначе био патрициј који је прешао на страну плебејаца, вероватно из интереса (или због популарности ☺

37

дозвољавали да се бирају курулни магистрати 2 . По Ливију отсуство магистрата трајало је пет година јер су народни трибуни спречавали одржавање избора за војне трибуне. Видеђи да се сукоби заоштравају, патрицији одлуче да именују диктатора (наиме пре тога плебејци су попустили и дозволили да се изаберу војни трибуни јер је држави претила опасност с поља, од Велитре).Девет година се водила борба за доношење закона који су н. трибуни предложили и коначно су изгласани и одобрени. Лициније и Секстије су предложили и то да се део децемвира који се брину о светим стварима бира међу плебејцима (5:5) − Стиже вест о поновном рату са галима и држава изабра Камила за диктатора. Две године су ратовали са галима на реци Анијену и ту је Тит Манлије убио Гала и одузео му огрлицу, то је по Клаудију Квадругарију док Ливије верује да су се сукоби одлиграли на Албанском пољу. Након тога, плебејци су избрали свог првог конзула Луција Секстија. И тако су се сталежи помирили. 7

Седма књига (366-342 г. пре Хр.) − Годину 366 обележиле су две ствари: један хомо новус 3 је дошао на највишу функцију и уведене су две нове магистратуре, претура 4 и едилитет 5 . Ове положаје су патрицији тражили за себе а за узврат су били спремни да уступе плебејцима положај једног од конзула. За конзула је изабран Луције Секстије, а претор је постао син Марка Камила, Спурије Фурије Камил. Тако су патрицији као замену за једног плебејског конзула добили три курулна положаја. Претор је добио право да суди и тако је постао колега конзулима. Међути, сенат се постидео што је наредио да се курулни едили бирају само међу патрицијима па је најпре одлучено да се тај положај уступи плебејцима сваке друге године, а потом је та служба постала заједничка. − Године 365. појавила се епидемија у Риму, у којој је страдао велики број људи међу којима је био и Марко Фурије Камил − Следеће, 364 г. приређен је банкет за богове, трећи од оснивања града. Лектистериј је било излагање јела на јастуцима за богове у изузетним ситуацијама. Први је био приређен 399 г. због куге. Тај обичај је практикован у Етрурији још у 5 веку. − Ливије пише да су тада уведене први пут позоришне игре како би се умањио гнев неба. Играчи доведени из Етрурије, скакали су по ритму који је давала фрула. − Ливије Андроник, први је у комад унео причу. Он је иначе пореклом био Грк из Тарента, 280-204 г. п.н.е., Глумац, учитељ и књижевник, сматра се да је први у Риму преводио са грчког; превео је Хомерову Одисеју на латински. Писао је

2

Курулни магистрати су они који су имали право на свечано седиште од слонове кости, селла курулис, а ту су спадали конзул, претор, диктатор, цензор и курулни едил. 3 Хомо новус је у римском јавном животу био онај ко је доспео до највиших државних положаја а да нико од његових предака није обављао курулне функције 4 Претори су у Риму највиши дравни функционери у судству. Колегијум су чинила двојца од којих је један обављао сутске послове у граду и није смео отсуствовати дуже од 10 дана. Први плебејац на овом положају био је Publius Philo који је изабран 337 г. п.н.е. Од 242 г. биран је претор који је решавао спорове између Римљана и странаца а звао се praetor peregrinus. Од 227 г. биран је по један претор за Сицилију и Сардинију, а од 197 и два претора која су управљала шпанским провинцијама. 5 Два курулна едила су са двојцом плебејских чинили колегијум. Не зна се каква је била разлика између курулних и плебејских едила. Цицерон у говорима против Вера каже да су курулни едили били главни, да су претседавали играма и свечаностима и да су једино они имали право на курулно седиште (sella curulis).

38

комедије и трагедије по угледу на грчке. Од његових дела сачувани су незнатни одломци. − Земљотрес и Форум се распукао по средини. Римљани су то схватили као казну богова и опомену, па су сматрали да треба да жртвују боговима нешто заиста вредно, што претставља главну снагу римског народа. Тада је Марко Курције, младић изврстан у рату, заветовао боговима самог себе и скочио је у пукотину. На том месту је настало језеро названо по њему. − Поново прети опасност од Гала који су поставили логор код реке Анијена. Римљани су због тога изабрали дикататора који је повео војску према Анијену. Непријатељске војске делио је мост који су настојали да заузму, али пошто нико није имао успеха један Гал је позвао римљанина да се боре. Римски војник је однео победу, а гали су били толико преплашени да су се повукли. Гали су склопили савез са Тибуртима. − Римљани нападају Тибурте. − Гали се поново спремају да нападну Римљане. Дошло је до сукоба и Римљани су однели победу, Ливије пише да од времена Марка Фурија није било славнијег тријумфа над Галима од овог који је прославио Гај Сулпиције. − у Риму се повремено воде сукоби плебејаца и патриција јер патрицији не желе да један конзул буде плебејац. − Поново сукоби са Галима који пљачкају римске територије, (Римљани су неколико пута победили Гале и натерали их да на крају побегну морем) − Рат са Самнтима: Ливије пише:Сада ћемо већ говорити о великим ратовима и по томе колико је било непријатеља и колико су трајали и по великом простору на коме су вођени. У овој години се кренуло на самните, племе које је било моћно и по оружју и по снази. После рата са Самнитима 6 појавио се Пир 7 као непријатељ, а за Пиром су следили Картагињани. Како су то били страшни догађаји! Много пута се дошло у крајњу опасност, да би се из тога подигло царство до садашње величине, толико тешке да се једва може поднети. − Узрок рата: Разлог рата са Самнитима, са којима су Римљани били повезани савезом и пријатељством, није настао између њих него је настао с поља. Кад су Самнити започели неправичан рат са Сидицинима само зато што су их снагом превазилазили, ови у својој немоћи потражише помоћ моћнијих и ујединише се са Кампанцима. ... Сидицини су народ који је живео у Северној Кампанији. Самнити пошто су поразили Сидицине, кренули су на Кампанце. Пошто су самнити били јачи, Кампанци се за помоћ обратише Римљанима. Сенатори су одлучили да помогну јер је град Капуа био један од најбогатијих и највећих у Италији, с плодном територијом и у близини мора, па су многи сматрали да може бити житница римског народа. Ипак сенатори одлучише да најпре пошаљу посланике Самнитима са којима су били у савезу. Али на то су посланици из Капуе обећали да ће Римљанима предати све што имају и да ће признати њихову власт, само ако пристану да им помогну.

6

Самнити су скуп племена у средњој италији , повезаних у лабаву федерацију Крајем 5 века кренули су у напад на капуу и Куму. 7 Пир је био краљ Молоса у епиру, 306-302 г. и 297-272 г. хегемон епирског савеза. Од 280 - 275 г. п.н.е. ратовао је против Рима на позив грчког града тарента.

39

− Рим шаље посланство самнитима које тражи да Самнити обуставе рат и пљачкање територије која се добровољно ставила под римску власт. − Римски посланици су рекли шта су имали, а као одговор Самнити су наредили пљачкае кампанских поља. Када је то јављено у Рим, сенатори су затражили од самнита да се врати оно што је опљачкано, али како није било одговора сматрало се да је рат објављен . у Риму је регрутована војска и под вођством два конзула кренула је: Валерије са делом војске у Кампанију а Корнелије у Самнијум. − − Рат на два фронта: Кампанија: Валерије храбри своје војнике, убеђује их да се не боје, да Самнити нису победили Кампанце зато што су били јачи већ зато што су ови због луксуза и богатства постали неспособни за борбу... Обе стране су биле забринуте јер нису познавале непријатеља, нису се до тада сукобили. Римљани нису могли силом да потисну непријатеља, па је конзул посла коњицу да разбије прве редове непријатељске војске и унесе немир. али када је видео да коњица не може да маневрише на уском простору, сам је кренуо према непријатељу са пешадијом. Борба се дуго водила али на крају римљани натераше непријатеља у бегство. Убијали су их и хватали док су се повлачили али их је у томе донекле омела ноћ ливије каже да се Римљани никад нису сукобили са упорнијим непријатељем, а Самнити, упитани шта их је најзад нагнало у бекство, говорили су да су видели како римљанима пламте очи, да им је лице имало дивљи изглед и да је то изазвало већи страх но све остало. Када је свануло, Римљани су заузели непријатељски логор који је већ био празан. Самнијум: Римљани су неопрезно ушли у шуму кроз дубоку долину. Самнити су их опколили али су чекали да доћу до краја долине. Онда су римљни угледали неко узвишење и сматрајући да ће се спасти једино ако се кришом попењу круну је део војске под командом Деција. Успели су да заузму узвишење јер су их Самнити касно приметили. Бесни због пропуштене прилике да поразе непријатеља, Самнити су се премишљали шта да раде, да ли да нападну Деција и одвоје га од конзула или да му оставе отворен пут како би га изазвали у долину, па онда да га нападну. Док су се они премишљали пала је ноћ. Деције сматра да је једини излаз војсци оружје, односно да се морају повући са брда јер немају хране ( он се надао да ће их непријатељ напасти истог дана и да ће римљани бити у предности јер су на узвишењу). Одлучено је да војска исте ноћи крене и нападне непријатељске војнике на спавању. Већ су били заузели део логора, али један римски војник изазва буку када је прескако стражара. Стражаз диже галаму, разбуди војнике. Деције својим војницима нареди да галаме како би уплашили поспане непријатеље. Када су се повукли на сигурно, Деције је наредио да се сачека дан и да се онда повуку у главни логор, код конзула, како би се видела њихова храброст. Послали су гласника конзулу да су добро и да ће ујутро стићи 8 . Деције је са војском стигао код конзула и инсистирао је да се одмах крене на непријатеља, који је наводно још у страху од ноћног препада. Тако су Римљани кренули кроз шуму и заиста нашли непријатеља неспремног, растуреног унаоколо, а многи чак и без оружја. Римљани су их опколили, похватали, многе поубијали а логор заузели. Деције и војници су награђени богато од конзула. Трећа битка одигрла се код Суесуле, то је град између Капуе и Ноле. Самнитска војска која је умакла Марку Валерију, позвала је све самнитске грађане, омладину, за борбу против непријатеља. Логор су подигли у близини римског, али на уском простору и постројили се 8

Овај део војске је кренуо на узвишење како би омео непријатеља, наиме како би се непријатељ повукао да не би сви римски војници страдали јер су били опкољени.

40

за битку. Када су римљани чули да је непријатељски логор на малом простору помислили су да је и непријатељ у малом броју па су наредили да се затрпају ровови око логора, поруше палисаде и крене на непријатеља (ово има много логике ☺ Када Су самнити купили жито по пољима, Римљани одлучише да их нападну. Зузели су непријатељски логор и побијен је велики број самнита. Они који су били ван логора, сатерани су унар истог уз помоћ коњице и ту су побијени. Конзули се вратили у Рим да прославе тријумф, примили су многе честитке јер се победа прочула по читавој Италији. Чак су Картагињани послали златан венац који су као поклон положили у Јупитеровом храму на Капитолу. Затим је у Риму је донета одлука да се и преко зиме задрже страже у капманским градовима.

СРЕЋНО ☺

-6-

41

Salustije Gaj Salustije Krisp (lat. Gaius Sallustius Crispus, 86–34. st. e.) bio je rimski istoričar i književnik, rođen u uglednoj plebejskoj porodici u Amiternu, u sabinskoj zemlji. Život i politička karijera Nakon što je u mladosti često poboljevao, Salustije je ušao u javni život i 52. godine st. e. bio izabran za narodnog tribuna, iste godine kada su u uličnom sukobu Milonove pristalice ubile Klodija. Salustije je bio protivnik Milona, Pompejevih pristalica i uopšte stare rimske aristokratije. Od samog početka svoje političke karijere Salustije je pristajao uz Julija Cezara, kome je i dugovao svoje napredovanje u državnoj hijerarhiji. Cenzor Apije Klaudije Pulher izbacio je 50. godine st. e. Salustija iz senata, zvanično zbog velikog nemorala, ali zapravo verovatno zbog toga što je bio Cezarov pristalica. Sledeće godine, nesumnjivo zahvaljujući Cezarovom zalaganju, Salustije je vraćen u senat i istovremeno bio izabran za kvestora. Godine 46. st. e. bio je pretor i pratio je Cezara u njegovom afričkom pohodu protiv pompejevaca, koja je okončala odlučujućom pobedom nad preostalim Pompejevim pristalicama u bici kod Tapsa. Kao nagradu za svoju vernost Salustije je na upravu dobio provinciju Numidiju, kojom je upravljao uz tako represivne akcije i s tako velikom iznuđivanjem od lokalnog stanovništva da ga je po povratku u Rim samo Cezarov uticaj spasio od osude i kazne. Po povratku u Rim od opljačkanog provincijskog novca kupio je i veličanstveno uredio znamenite vrtove na Kvirinalu, koji se od tada zovu Horti Sallustiani ili "Salustijevi vrtovi". Nakon toga povukao se iz javnog života i posvetio se pisanju istorijskih dela i daljem ulepšavanju svojih vrtova. Istorijska dela Salustijev prikaz Katilinine zavere, pod naslovom "O Katilininoj zaveri" (De coniuratione Catilinae) ili "Katilinin rat" (Bellum Catilinae), te prikaz rata s Jugurtom, pod naslovom "Jugurtin rat" (Bellum Iugurthinum), u potpunosti su se sačuvali do danas, dok su od njegovog većeg i značajnijeg dela pod naslovom "Istorije" (Historiae) – koje je obrađivalo istoriju Rima od 76. do 67. godine st. e. i navodno bilo napisano kao nastavak Sizeninog istoriografskog dela – sačuvani samo manji fragmenti. Katilinina zavera "Katilinina zavera", prvo delo koje je Salustije objavio, daje prikaz događaja znamenite 63. godine st. e. Salustije prihvata već rašireni prikaz Katiline kao iskrenog neprijatelja zakona, reda i morala, ali ne pokušava da pruži nikakve razloge koji bi objasnili Katilinina politička stanovišta, namere i akcije. Katilina je bio pristalica Suline politike, kojoj se Salustije protivio. Mnogi ispitivači smatraju da je glavni cilj ovog Salustijevog dela bio da se 42

sa njegovog pokrovitelja Cezara skine svaka sumnja za učešće u Katilininoj zaveri, za šta su ga mnogi optuživali. Salustijev ton, stil i opisi ponašanja pripadnika rimske aristokratije pokazuju da je bio duboko uznemiren opadanjem rimskih moralnih vrednosti. Opisujući s oštrim prekorom Katilinin zločinački karakter i izdajničke namere, Salustije ipak primećuje da je taj čovek imao i mnogih plemenitih osobina, zapravo sve ono što je jednom Rimljaninu bilo neophodno da bi postigao uspeh. Tema koju je odabrao pružila je Salustiju široke mogućnosti da pokaže svu svoju retoričku veštinu pišući protiv stare rimske aristokratije, čiju je degeneraciju opisivao u najcrnjim mogućim tonovima. U delu možda ne odaje Ciceronu dovoljne zasluge za otkrivanje i slamanje Katilinine zavere, ali nije ni nepošten prema njemu. Jugurtin rat Salustijev Jugurtin rat, premda predstavlja vrednu i zanimljivu monografiju, mnogi smatraju neuspelim delom. Možemo pretpostavljati da je materijal za ovo delo prikupljao i prve beleške napisao tokom svoje uprave provincijom Numidijom. I u ovom delu Salustije oštro kritikuje slabost i potkupljivost rimskog senata i optimata, često zamornim, moralizatorskim i filozofirajućim tonom. Međutim, sa stanovišta vojne i ratne istoriografije, ovo je delo nezadovoljavajuće, jer je puno geografskih nepreciznosti i pogrešaka, dok mu s druge strane nedostaje bilo kakva pouzdana hronologija. Ostala dela Sačuvani fragmenti Salustijevih Istorija (od kojih su neki otkriveni tek 1886) pokazuju svu političku pristrasnost autora, koji s posebno strastvenim žarom opisuje reakcije protiv Sulinih zakona i mera nakon diktatorove smrti. Šteta je što je delo izgubljeno, jer bi bacilo dosta svetla na ovaj period rimske istorije koji je bio ispunjen značajnim događajima. Delo je obrađivalo rat protiv Sertorija u Hispaniji, Lukulove vojne pohode protiv Mitridata VI Pontskog te Pompejeve pobede na istoku. Dve Poslanice Cezaru (Epistulae ad Caesarem senem) predstavljaju savetodavna pisma, u kojima se opisuju opasnosti koje prete rimskoj državi od pohlepe za materijalnim bogatstvima. Stariji ispitivači su smatrali da ove poslanice ne potiču od Salustija, već od nekog anonimnog retora iz 1. veka st. e., ali danas ima mnogo onih koji na osnovu sadržine i stila potvrđuju njihovu autentičnost. Isti je slučaj i sa Invektivom protiv Cicerona (Invectiva in Ciceronem), koja govori o događajima do 54. godine st. e. i koja izvrgava ruglu delatnost Ciceronovu, ali i samu njegovu ličnost, poreklo i porodicu. Značaj i uticaj Uopšteno posmatrano, antika je smatrala da je Salustije bio dobar istoričar i pisac. Tacit ga veoma hvali (Annales, III, 30), dok ga Kvintilijan smatra boljim od Tita Livija (II, 5; X, 1) i stavlja ga u istu ravan s najboljim grčkim istoričarem Tukididom. 43

Salustije je značajan jer je utemeljio novi pravac u književnosti, s obzirom da su analisti (jedini koji su pre njega u Rimu pisali istoriografska dela) bili malo šta više od suvoparnih hroničara. Salustijeva dela, u odnosu na analiste, predstavljaju napredak, kako po svojim pripovedačkim kvalitetima tako i po istorijskoj metodi koja je bliža naučnoj: Salustije se, naime, trudi da objasni povezanost i značenje različitih događaja te da otkrije uzroke događaja i motive koji stoje iza nečijih akcija. Salustijeve slabosti, međutim, leže u tome što je on neprecizan u geografskim pitanjima i hronologiji, te što je pristrasan u svojoj naklonosti prema popularima i neprijateljstvu prema optimatima. Ipak, on često uspeva i da prepozna nesumnjive kvalitete kod svojih protivnika i greške na vlastitoj strani. Salustije takođe daje majstorske književne portrete glavnih ličnosti o kojima piše, pre svega Jugurte i Katiline, Gaja Marija i Kornelija Sule. U prikazu Katilinine zavere verovatno se oslanjao na Cicerona, kao i na vlastito sećanje na taj događaj, dok je za prikaz Jugurtinog rata koristio različite izvore, među njima Sulin autobiografski spis, Sizenine "Anale", vlastiti materijal koje je prikupio u Africi te neke spise koji su bili prevedeni s punskog jezika. Na izbor tematike o kojoj će pisati uticala je, kako sam kaže, iznenađujuća i potencijalno opasna priroda Katilininih i Jugurtinih akcija. Sva Salustijeve dela imaju zajedničku tematsku potku: borbu populara protiv vladajućeg nobiliteta. Kontrast između njegovog života i visokog moralizatorskog tona u njegovim delima često je korišten u napadima protiv Salustija. Međutim, moguće je da se Salustije zaista promenio nakon što se povukao iz javnog života, i da mu je svest o vlastitim slabostima iz prethodnog perioda usadila pesimistički pogled na moralne vrline njegovih sugrađana, pa i strogost s kojom o njima sudi u svojim delima. Njegov je glavni uzor bio Tukidid, koga pokušava da sledi u istinoljubivosti i nepristrasnosti, u umetanju "filozofskih" razmišljanja i izmišljenih (pretpostavljenih) govora i pisama, te u kratkoći stila koji je ponekad na granici razumljivosti. Salustije nije originalni politički mislilac, ali ta misao odslikava tipičan rimski moralistički stav prema tradicionalnoj "vrlini" (virtus) i pesimistički stav prema sveprožimajućoj korumpiranosti. Salustijevu sklonost arhaičnim rečima i izrazima, koja je imitirala dela njegovog savremenika Katona Mlađeg, ismevali su kao afektaciju, ali su upravo ta afektacija i njegova retorska preterivanja učinila Salustija jednim od omiljenih pisaca u 2. veku nove ere i kasnije.

44

Sallustius [II 3] C. S. Crispus Roman politician and historian, 86-34 BC Roman politician and historian (1 October 86 to 13 May 34 BC). Schmidt, Peter L. (Konstanz) I. Life

The vitae of S. by Asconius and Suetonius are only extant in quotations (Kurfess, XXII-XXXI); by contrast, the reply (wrongly attributed to the Cicero) to an invective by S. against the latter (see below II and V) provides a series of often verifiable data, which can thus be treated in the same way as the various historiographic testimonies regarding S.: He hailed from a family of the municipal nobility with equestrian census from the Sabine city of Amiternum; it is likely that in the 60's BC, he received professional training and served his ‘political apprenticeship’ (tirocinium fori) in Rome, where his family owned a house. However, as he had succumbed to the general extravagance (luxuria) that he later so deplored in his works, he was forced to sell the town house in Rome; further disrepute arose from his association with Nigidius Figulus. As a social climber (homo novus, s. Nobiles B) and not without political ambition (Sall. Catil. 3,3 ff.), S. seems to have been elected quaestor in 55 or 54, thus becoming a member of the Senate; this is indicated by the invective against Cicero, which was either delivered in the Senate no later than 54, or is completely fictitious. It was during this period that he was caught and beaten by T. Annius [I 14] Milo for adultery with the latter's wife Fausta, the daughter of Cornelius [i 90] Sulla. The fact that as people's tribune in 52 S. took a stand against Milo and his defence counsel Cicero may thus have had other than only political motives. On the other hand, S. remained unscathed by the wave of prosecutions against the followers of the murdered Clodius [I 4] Pulcher. In any case, he was so disgusted by the indiscriminate line of action taken by the aristocrats allied with Pompeius [I 3] that he decided to join Caesar; the second letter, in which he introduced himself to Caesar, dates from 51 or 50 (regarding its authenticity, see below II). This alignment and not the pretext of adultery - was probably the reason for S.' expulsion from the Senate in 50. After the start of the Civil War in 49, S. was rather luckless in his command of a legion in Illyricum in support of Caesar, but as quaestor of 48, he returned to the Senate. In the following year, he almost lost his life in Campania in a mutiny of troops destined for Africa. In 46, he finally participated in Caesar's African campaign as a praetor; he was rewarded for his loyalty and devotion with the governorship of the province of Africa Nova, which satisfied his financial expectations. This is indicated by the lawsuit filed against him for exploitation of the province (repetundarum crimen) after his return in 45; it was only dropped on Caesar's intervention. Caesar's death also spelled the end of any further prospect of S.' political career. S. retreated into private life; he did not offer his services to the triumvirate (Tresviri) but devoted the rest of his life to historiography. II. Works

The authenticity of his works listed as 1 and 2 (cf. [7. 313-351; 2. 742-754] is controversial, regarding the Invectiva see [16. 340-349]), while 3-6 are considered genuine. 1. Invectiva in Ciceronem (‘Invective against Cicero’), a pamphlet in the form of a senatorial speech in reply to Cicero's attacks; it must have been written after Cicero's defence of Vatinius (August 54, cf. Inv. 1,4,7: Vatini causam agis). It has been attributed to S. starting with Quintilianus (Inst. 4,1,68; 9,3,89). 2. Epistulae ad Caesarem (‘Letter to Caesar’). The second letter (written in 51 or 50, its content predating that of the first letter) hailed Caesar as the only possible salvation in the face of the imminent tyranny of the 45

optimates; it contained concrete suggestions for the reorganisation of the res publica [11]; the first letter (of 48 or 46) advises moderation in victory. 3. Bellum Catilinarium (Bellum Catilinae, ‘The War against Catiline’; c. 42/1), an account of the uprising by L. Sergius Catilina of 64-62 [12; 13]. S. took this event as a symbol for the corrupt state of society after Sulla. Catiline's personal characteristics (Sall. Catil. 5,1-8) are complemented by the character of the era (5,9-13,5). The monographic structure of the work, aiming at homogeneity and unity, is evident in anachronistic anticipations [14], which from the outset make Catiline appear as a potential rebel. 4. Bellum Iugurthinum (‘The War against Jugurtha’; c. 40), a monograph on the war against Iugurtha (111105 BC), including the events leading up to it from about 116 BC (Sall. Iug. 5,4-16,5), and the transitional phase up to 112 (20-26). Apart from the depiction of a major villain, the actual subject is the beginning of the resistance against the dominance of the optimate nobility, i.e. the preparation of the civil war between Marius [I 1] and Sulla (Cornelius [I 90]): In the early years (111/0), the war had been defined by the incapability and corruption of the optimate generals (27-40), and still in 109 Caecilius [I 30] Metellus fought without decisive successes (43-62); in 108 the rivalry between Metellus and Marius (63-83) began to emerge, and not before 107-105 the homo novus Marius brought the war to a successful conclusion (84115). 5. Historiae (‘Histories’), a contemporary history of the period from 78 BC onwards (5 books, only fragments extant), which S. probably worked on from 39 BC until his death; their planned extent and conclusion can only be guessed at (the latest datable fragment covers events to 67 BC). The year 78 BC not only marks the onset of S.' personal experiences, but as the beginning of the era after Sulla - according to S.' own division into periods - also a new phase in Roman history; nevertheless, here, too, preceding events are dealt with in an excursus, starting with the Gracchi at the latest and progressing via the Social War [3] to the civil war between Marius and Sulla. The main focus in book 1 (on 78/7) is on the rebellion of Aemilius [I 11] Lepidus, in book 2 (on 76/5) on the uprising of Sertorius in Spain; books 3-5 (book 3 on 74-72 BC; book 4 on 72-68; book 5 on 68/7) deal with the war in the East (Mithradates [6]; Mithridatic Wars C.) and the slave rebellion of Spartacus. 6. Speeches: probably edited posthumously, same as the Historiae (Sen. Contr. pr. 8; Fronto, Ad Verum 2,9); they soon fell into oblivion. III. Historiographic concept

In his proems to Bellum Catilinarium and Bellum Iugurthinum, S. - similar to Cicero - justified his occupation with theoretical studies as an honourable way of making best use of his enforced otium (Leisure III.); the proems also showed the development of his historical works as a logical series: In his selection of pertinent events, S. (Catil. 4,2 ff.) decided against an annalistic approach (Annalists) and in favour of a political historiography. Catilina can be read as coming to grips in a fairly direct way with aspects of his own time, including his personal past, while Iugurtha is similarly focused on elucidating a development which led from the destruction of Carthage (146 BC) to the civil wars. These were followed by the Historiae, by contrast now a continuous record of contemporary history. S.' concept of history was that of purely world-immanent events, in which the individual should and can assert himself against the tyranny of fortuna, of circumstances and of specific historical conditions. Within Roman history, he was mainly interested in the periods after 146 BC, the date of the destruction of Carthage, which was central to his conception of decadence. He saw the period from that event to the rise of Sulla characterized by pernicious ambition (mala ambitio), his own period by the power of money and wealth (avaritia, luxuria). In his view, the responsibility for the decline lay with the nobility (Nobiles), with the influence of a small powerful group (potentia paucorum). In that sense, S. was partisan, but he can neither be associated with a particular party (such as the populares) nor seen as a populist tendentious writer. It was against this backdrop and with these

46

historiographic premises that S. analysed and interpreted history with the aspiration of arriving at a valid (verum) conclusion. IV. Presentation and style

Even though this concept of history contained traditional elements, even clichés, S. has the undeniable merit of having, as the first Latin historian, given equal weight to the problems of presentation and choice of subject. His inclination towards a monographic presentation, which seems to have been apparent even in the Historiae (e.g. in his account of the war of Sertorius), affected the selection of his topics, the reduction on what he considered relevant, and his emphasis - even at the expense of inconsistencies in time and place. His excursuses (Excursus) fulfil a double function: Structurally, they constitute breaks in the narrative while from the point of view of content providing the historian with an opportunity to comment and elucidate significant events (cf. Catil. 36,4-39,4; 53,2-54,6); they also allow him to accommodate the interest in geographic-exotic details [15] (Africa: Iug. 17-19; Sardinia: Hist. 2; Pontus: Hist. 3).The - in accordance with ancient practice fictitious - speeches and letters, inserted at key moments, contribute towards the analysis of causes and indirectly serve to characterize the speaker. The style developed by S. as appropriate to such a structure, with its brief, abrupt, inconcinnous [17] sentences, sometime inclining towards the sententious, stood in deliberate contrast to Cicero's polished periods; S. further enhanced his stately style (gravitas) through the use of archaic words and expressions (cf. [16. 291-335]). The main model for his style (cf. [18-21]) had been Cato [1] the Elder, while the influence of Thucydides also shaped his view of the world and his concept of history. V. Reception

The idiosyncrasy of S.' works had already during his lifetime started to prompt a wide range of responses, from rejection to approval: His political opinions provoked polemic reactions; Lenaeus, a freedman of Pompeius [I 3] defended his patron in an invective against S., while a certain Didius replied in Cicero's name to S.' Invectiva. Accusations regarding the discrepancy between S.' actual lifestyle and his moralistic claims continued into late Antiquity. Critics such as Asinius [I 4] Pollio berated his brevity as obscurity (Obscuritas), his archaic style (Archaicism) as a mannerism, and charged him with plagiarizing Cato [1] the Elder. On the other hand, copying his style became a literary fashion - albeit short-lived - amongst his contemporaries. His influence on Roman historiography, though, was longer lasting and is evident in the works of Livius [III 2], Pompeius [III 3] Trogus, Velleius Paterculus, Tacitus (cf. [26]) and Granius [II 2] Licinianus, and even in Iulius [IV 6] Exuperantius. At the latest from the time of Quintilianus and Martialis (cf. Mart. 14,191), S. was placed alongside Thucydides as a classic; in addition, due to the influence of the archaists of the 2nd cent. AD, S. gained a secure place in the canon of authors studied at school (alongside Vergilius, Terentius, and Cicero), a position retained to the present day [27]. Whereas only some speeches and letters of the ‘Historiae survived in an anthology (including the letters to Caesar) and the ‘Invectiva had been transmitted to the Middle Ages in conjunction with Cicero's speeches, the wide reception in the Middle Ages, the Renaissance and in modern times was based on Catilina and Iugurtha, both of which are extant in a considerable number [28] of codices, some of them incomplete (codices mutili; from the 9th cent. onwards), some complete (codices integri; from the 11th cent. onwards) [29; 30].

Schmidt, Peter L. (Konstanz)

47

Г.С. Крисп, Катилинина завера, Београд 1996. (превео са латинског, предговор и објашњења написао Гордан Маричић)

КАТИЛИНИНА ЗАВЕРА 1. Сва снага људи је у духу и телу, дух је господар а тело је слуга, дух је оно што човек има заједничко са боговима а тело са животињама. Зато треба славу тражити у духовној снази, и пошто је живот кратак треба о себи оставити што трајнији спомен. 2. Прва влада на земљи била је краљевска, неки од њих су вежбали тело, неки дух. Тада су људи живели без похлепе и свако је својим био задовољан. Али када су Кир, па Атињани и Лакедемоњани, почели да подјармљују друге градове и народе, почело се сматрати да је највећа слава у највећој владавини. Салустије жели да покаже кроз ове примере како су се људи мењали и како су када би нешто постигли занемаривали рад и одавали се лењости и раскоши, уз то наравно мењајући обичаје. салустије сматра да живот живи и ужива онај, ко предан неком послу, тражи славу светлим чином или племенитом вештином. 3. Може се постати славним и у миру и у рату, лепо је служити држави и делом али и речју... Салустије сматра да не следује иста слава творцу и писцу историје, и да је историју тешко писати. У наставку каже да се у младости бавио политиком и да му је то донело много непријатности (нпр. оне вртове ☺) јер су владали дрскост и подмитљивост... 4. Након тога, одлучио је да се одаљи од политичке сцене, али није желео да се бави обрадом земље јер је то ропски посао; није желео ни да траћи време и ленствује, па је решио да напише историју римског народа:»С тога ћу што истинитије будем могао, описати Катилинину заверу, јер ја наиме тај догађај сматрам нарочито значајнимзбог нечувеног злочинства и опасности по државу. Пре него почнем са причом, морам укратко приказати карактер тог човека». 5. Катилина је био племенитог рода, али зле и опаке ћуди. Од младости су му били драги грађански ратови, убиства... добро је подносио физичке напоре. Био је подмукао, лицемеран, речитости много-мудрости мало. После Сулине владавине желео је да загосподари државом. Катилина је сам по себи био лош, али га је подстрекавала и исквареност грађана који су били грамзиви и навикнути на раскош (а То су за Салустија два највећа зла). 6. Град Рим, како сам ја сазнао (сматра се да је то преузео од Катона) саградили су и настанили Тројанци - Енеја. Они су се измешаи са абориџинима и брзо се створила слога и јединство. Та држава се увећала бројем становника, донети су закони и постала је моћна. Због тога долази у сукобе са суседним краљевима. Салустије истиче како су тадашљи римљани

48

били храбри, сложни, снажни, и све је било добро док се краљевска власт није извргла у деспотију. 7. Када су се ослободили, сви су желели да буду што бољи, да се истакну, желели су оружје а не курве. Храброст је била изнад свега. 8. Срећа је стварни господар свега. Подвизи Атињана су били значајни и славни, али ипак нешто мањи него што се прича. Али обзиром да су из Атине потекли славни писци, дела Атињана се по свету славе као најзначајнија. с тога се вредност дела великих људи мери речима оних славних умова који су их умели уздићи. 9. Хвали римљане из периода ране републике, како су били храбри, поштовали богове, били штедљиви, поштени, одважни у рату, праведни у миру... 10. Када се Рим уздигао, победио суседе и Картагину - тада је срећа почела да бесни и све мути. Прво се јавила похлепа за влашћу, а затим за новцем. Грамзивост је уништила веру и поштење, људи почињу да лажу, занемарују богове, отимају. То се постепено ширило, држава се кварила, зло се као куга ширило и на крају од најправичније и најбоље државе, постаде окрутна и несносна. 11. Пише о грамзивости и славољубљу; грамзивост је склоност ка новцу, славољубље је мање штетно, некада чак и пожељно. Власт коју је Сула освојио имала је штетне последице; он је војницима све давао само да му буду верни, грађане је сурово кажњавао. 12. Пошто се почело ценити богатство, а пратили су га слава, политичка моћ, врлина је почела да слаби. Отимај, троши, жели туђе, ни на шта се не обазири - то су биле пароле младих. 13. Када су потрошили оно што су имали, људи су се, навикнути на уживање, морали одати рспусности. 14. У тако исквареној држави, Катилина се истакао својим злочинима. дружио се са развратницима, прељубницима, блудницама, убицама... 15. Од ране младости он је блудничио са неком девојком, па са весталком.. 16. Младићи са којима се дружио били су лажни сведоци, бавили се свакаквим лошим стварима. Рачунајући на њихову помоћ, а будући да су Сулини војници били у дуговима, он се одлучио да удари на државу. Јер у Италији тада нема војске, Помпеј је у Азији где ратује са Митридатом 66-63, а катилина жели да стекне конзулат. 17. Зато јуна 64. г. када су конзули били ... организује заверу, зове своје помоћнике-пријатеље, указује им на добит ако се његов план оствари. у његовој кући се састају и неки сенатори (Салустије наводи њихова имена) многи угледни људи из колонија. И неки племићи су се придружили, јер су били сувише докони. тада се причало да је за заверу знао и Марко Крас, тада један од најбогатијих људи у Риму 18. И пре те је постојала завера пртоиб државе, у којој је такође учествовао Катилина. О тој завери «ћу говорити што истинитије будем могао». Године 66. за време конзула... Сула је кажњен због подмићивања, после чега је и Катилиина оптужен за подмићивање и спречен је да се кандидује за конзулат. Катилина се тада удружио са племићем Гнејем Пизоном и

49

договорио се да побију конзуле и приграбе власт. Пошто се за ово сазнало они план одложе. (испланирано је било и да се побију многи сенатори). 19. ПИзон је послат у Шпанију као квестор али је на том путу убијен. Толико о првој завери. 20. Катилина се појединачно састајао са својим присталицама, али је сматрао да треба свима заједно једнаом да се обрати. У том говору који Салустије наводи, Катилина храбри своје присталице, говори им да има поверење у њих, убеђује их да имају велике шансе за успех, «Циљ је да се држава ослободи власти малобројних моћника, који нису способни ни за шта». То је један демагошки говор, где он ласка, претерано хвали своје саборце. 21. Реакције слушаласа. Траже да им објасни какав би то рат био. Катилина им обећава ревизију дужничких спискова, проскрипције богаташа, државне службе. Обећао је помоћ Пизона из Шпаније, плаћенике из Мауританије (Пизон још није био убијен). 22. Потом су се заклели на сарадњи и заклетву су остварили тако што су сви пили крв помешану са вином. 23. Међу завереницима био је и Квинт Курије, славног порекла, али познат по злочинима, истеран из Сената. Блудничио је са извесном Фулвијом, међутим, она више није желела да буде са њим јер је осиромашио и није јој куповао поклоне. Али он је још увек желео да буде са њом, обећавао јој поклоне и богатсвто, па је тако Фулвија сазнала од њега за заверу и многима је о томе испричала. Те приче о завери су нагнале многе људе да конзулат повере Цицерону. 24. Изабрани су конзули Цицерон и Гај Антоније. Ипак Катилина није одустао, већ постаје све активнији и позива људе из читаве Италије. 25. Међу његовим присталицама била је и извесна Семпронија, која је била образована али је починила многа недела. 26. Пошто је Катилина извршио припреме (О којима Салустије не пише много), затражио је по трећи пут конзулат, 63. године. Цицерон је за то време, лукавством успео да открије Катилинине намере и то од његових блиских сарадника. Тако је Катилинин и трећи покушај пропао. Тада је одлучио да употреби крајња средства. 27. Послао је једног од блиских сарадника, Гаја Манлија у Етрурију, друге у Пиценум, Апулију, свугде одакле се надао помоћи. За то време у Риму прави план о подметању пожара, заузима згодна места, поставља оружје. Завереницима пребацује то што се не залажу довољно, и предлаже им да уклоне Цицерона. 28. Договоре се да исте ноћи упадну код Цицерона у кућу и убију га. Међутим, један од завереника каже Фулвији те она обавести Цицерона. Тако је овај план пропао, али долази до побуне у Етрурији (народ се побунио јер је због Суле осиромашио, био опљачкан... 29. Када је Цицерон то сазнао, одржао је говор у Сенату, где је изложио све о чему је обавештен (о завери). Тада Сенат одлучује да конзулима да права да сакупе војску и воде рат, да имају неограничена судска овлашћења, како не би дозволили да какво зло снађе државу (senatus konsultum ultimum).

50

30. После неколико дана један од сенатора добије писмо, наводно из Фезула, у ком стоји да је Манлије са великим бројем људи кренуо према Риму. Стиже вест о побунама у Апулији и Капуи. Одлуком Сената, и у Апулију и у Етрурију, у Капуу, послати су заповедници да прикупе војску. Обећане су награде свима који јаве нешто о завери. 31. Све то узнемири грађане и у граду се јавља утученост и подозривост. А Катилина је терао по своме. Био је оптужен и појавио се у Сенату. Тада је Цицерон одржао једну беседу, «драгоцену за државу коју је касније издао и у писаном облику. Након тога, Катилина се покуњио, вешто се претварао да је невин, молећивим гласом тражио од сената да небуде не промишљен». Затим је почео да велича себе, а да ружи и да се руга Цицерону због његовог порекла. 32. Одјурио је затим кући. Наставио је са својим планом, али је сматрао да треба да буде обазрив и брз, пошто су страже у граду појачане, а наређено је и регрутовање војника. Заповедио је да се уклоне конзули и све припреми за пожаре, а он иде по војску коју су његови савезници прикупили, па ће са њима да се врати у Рим. Тада Манлије шаље писмо Марцији Рекцу:»Ми се нисмо наоружали да делујемо против отаџбине, ни другим људима да нашкодимо, већ себе да заштитимо». Јада се како их закон није заштитио од зеленаша, да су осиромашили и пропали. Подсећа на борбу патриција и плебејаца, говори да они само желе слободу и моли Рекса и Сенат да се заузму за њих сироте и јадне суграђане. 33. Марције трежи да прво одложе оружје а затим да преговарају. Салустије наводи да је Катилина слао писма сенаторима у којима каже да иде у прогонство у Масилију, не зато што се осећа кривим, већ зато што не жели да доведе државу у опасност. Међутим, један угледан човек, Квинт Катул, у Сенату је прочитао писмо друге садржине: 34. То писмо је он добио од Катилине и у њему се Катилина жали да није награђен за свој труд (тиме што му је пропао конзулат), Незадовољан је што тамо неке недостојне људе обасипају почастима, а њега терета на основу неоснованих сумњи. Тражи од Катула да му чува Орестилу и брани је од увреда (то му је девојка), јер он мора да бежи пошто се против њега дигла сила. 35. Одлази код Манлија. Када се за то сазнало, у Риму су њега и Манлија прогласили за дравне непријатеље. Народу је дат рок да преда оружје, да Цицерон брани град, а Антоније да гони побуњенике. Салустије сматра да је Италија тада била јаднија него икада, толике државе је покорила, а код куће такве неприлике. Пише да нико од грађана није хтео, чак ни за награду , да открије заверу. 36. Народ није имао шта да изгуби, неки су се надали освети неки добитку. 37. Како је народ био искварен, како се њиме манипулисало... 38. Катилина и његове присталице траже савезнике и гледају да искористе све које могу да нагнају на побуну. С тога и Алоброжане, јер су мислили да су ови притиснути државним и приватним дуговима, а галски народ је нначе био ратоборан. Неки посланици Алоброжана су позвани и предочена им је

51

читава ствар, али они не могу да се одлуче. На крају одлуче да остану верни држави и све испричају неком човеку, а овај Цицерону. 39. Немири у Галији, Апулији, Брутији. 40. У Риму су завереници све припремили, чекало се да Катилина дође са војском и да свако изврши свој део плана, једни да подметну пожаре, други да опколе Цицерона.Међутим, захваљујући Алоброжанима завера је откривена и држава је спашена Завереници су похватани и све супризнали 41. Народ проклиње Катилину и слави Цицерона. 42. Салустије пише да нико није могао наговорити Цицерона да лажно оптужи Цезара уа саучесништво, иако му је био непријатељ, иако се чинило да је згодна прилика. Цицеронови пријатељи, Катул и Пизон, били су противници Цезарови, и они су пуштали лажне оптужбе. 43. Донета је одлука у Сенату да се завереници казне смрћу. А када је Цезар упитан за мишљење, он је позвао на оштроумност, разбориту одлуку, подсећа како су Римљани поступали са Родосом после Трећег македонског рата 171-168. У суштини, Цезар није за то да се сурово казне. 44. ПОсле Цезара своје мишљење даје Порције Катон, који није за благост и сажаљење, већ сматра да свака неправда и злочин, нарочито онај на штету државе, морају бити сурово кажњени. Мало исмева Цезаров говор, и тражи да се сви казне смрћу. 45. Салустије даје кратак приказ како су римљани савладали у својој историји, многе непријатеље и тако напредовали, сматрајући да је то била заслуга неких веома обдарених и храбрих људи. Констатује да у Риму у последње време дуго није било тако знаменитих људи али да « у моје време су била два човека изузетних заслуга, а различитих ћуди, Марко Катон и Гај Цезар». И зато, пошто их је већ поменуо, приказаће природу и владање обојце. 46. Били су једнаки по годинама, честитости и пореклу. Цезар је величан због своје дарежљивости и доброчинстава, Катон због непорочног живота. Цезар је стекао славу помажући, а Катон никада није праштао. Цезар је желео славу, војску и рат у којем ће се одликовати храброшћу, Катон је тежио умерености и строгости. Више је волео да буде честити човек, него да само тако изгледа. И што је славу мање тражио то га је она више пратила. 47. Сенат је прихватио Катонов предлог и завереници су погубљени исте вечери. 48. Катилина је сакупио шаролику војску. Али према њему је ишао конзул Антоније. Избегавао је сукоб јер се надао да ће завереници у Риму одрадити посао. Међутим, стиже вест да је завера пропала и Катилина иде кроз Етрурију са намером да пређе у Галију. Ипак, био је опкољен и одлучио је да се обарти својим војницима. Окривио је Лентула да је због скромности и плашљивости срушио њихове планове. Пошто није имао довољно хране, позвао их је у битку, да буду храбри и одлучни. Он је био у првом реду и први је јурнуо на непријатеља. Храбро се борио, а када је видео да му је војска разбијена јурне тамо где је било најгушће и тако погине. 49. Сви Катилинини војници су се храбро борили и сви су погинули са раном на прсима. Римска војска је однела победу али са великим жртвама.

52

- КРАЈ(Има укупно 61 поглавље, али сам ја на неким местима где је писао о истој ствари у неколико поглавља ставила у једно)

6

53

Xegan Marija

GAJ JULIJE CEZAR (101/100 - 44)

ivot O ivotu i delovanju Gaja Julija Cezara, pored podataka koje sam prua o sebi u svojim spisima, svedoqe: Ciceron, Salustije Krisp, Asinije Polion, Aul Hirtije, Plutarh, Svetonije Trankvil, Tit Livije, Dion Kasije i drugi. Gaj Julije Cezar roen je u Rimu 101/100. godine p. n. e. Po oqevoj liniji poticao je od plemena Julijevaca, koje je pak poreklo vodilo od Jula, sina trojanskog juna Eneje. Poxto je Eneja bio sin trojanskog princa Anhiza i boginje Afrodite (Venere), verovalo se da rod Julijevaca u sebi ima boanske primese. Otac Cezarev, Gaj Julije Cezar, bio je konzul 88. godine i uqestvovao je u tzv. Italskom ratu. Po majci Cezar poreklo vodi iz uglednog plebejskog roda Aurelijevaca. Budui da je poticao iz bogate i ugledne porodice, Cezar je dobio najbolje obrazovanje svoga vremena. Kao prvi Cezarev uqitelj pominje se quveni retor Marko Antonije. Cezar se rano istakao kao besednik i pristalica stranke populara. Na incijativu teqe Gaja Marija, izabran je za svextenika Jupiterovog kulta (flamen Dialis). Prvi Cezarev brak bio je sa Kornelijom, erkom Cine koji je vrxio zvanje konzula 86., 85. i 84. godine. Onda kada je Lucije Kornelije Sula, voa optimata, zahtevao od Cezara da se razvede od Kornelije i onda kada Cezar to nije eleo uqiniti, beei pred Sulinim gnevom, Cezar napuxta Rim i odlazi u Bitiniju kralju Nikomedu. Potom krenu u Malu Aziju i tu se pokaza kao odliqan vojnik. Prilikom opsade grada Mitilene on dobi i prvo odlikovanje — Graanski venac — (Corona civica)1 . Godine 76., da bi se usavrxio u govornixtvu, Cezar odlazi na Rod kod tada quvenog uqitelja govornixtva Apolonija Molona i tu se zadra godinu dana. U meuvremenu ga je Sula, na zauzimanje prijatelja, pomilovao. Posle povratka u Rim, zahvaljujui podrxci stranke poqev od 68. p. n. e., Cezar je poqeo zauzimati znaqajne poloaje u rimskoj dravnoj upravi: kvestor 68. godine, edil 65. godine, vrhovni svextenik ili pontifex maximus 63. godine. Godine 62. Cezar je bio izabran za pretora. Svetonije svedoqi da je Cezar za 61. izabran za prokonzula u Xpaniji. Godine 60. Cezar je sa Pompejom i Krasom sklopio trojni savez, tzv. Prvi trijumvirat, a ve sledee 59. godine Cezar je postao konzul. Tada je izdao i nekoliko znaqajnih zakona. Po zavrxenom konzulatu, Cezar dobija namesnixtvo u Cisalpinskoj Galiji i Iliriku, a potom i u Transalpinskoj Galiji. Tu se osvajajui Galiju, za raqun rimskog naroda, zadrao vixe od osam godina. U vreme graanskog rata (49 - 46) Cezar ratuje protiv Pompeja i njegovih pristalica, koje je na kraju pobedio. U meuvremenu za diktatora je bio izabran 49., 48., 46. i 44. Cezar je uivao konzulsko zvanje 48., 46., 45. i 44. Zvanje vrhovnog svextenika imao je od 63. Mada Dion Kasije tvrdi da je 48. dobio doivotna tribunska ovlaxenja, moderna istoriografija se ne slae. Poznato je samo da je Cezar prihvatio je tribunski sacrosanctitas. Ciceron u jednom od svojih pisama navodi da je Cezar 46./47. imao praefectura morum sa cenzorskim ovlaxenjima. Ubijen je u zaveri 15. 03. 44. godine p. n. e. 1

Corona civica se davala onome ko spase ivot rimskoga graanina –1– 54

Dela Pored svog dravniqkog i vojniqkog dara Cezar se istakao i kao odliqan knjievnik. Od istorijskih dela pripisuju mu se: Belexke o galskom ratu, Belexke o graanskom ratu, O aleksandrijskom ratu, O afriqkom ratu i O xpanskom ratu. Dok se za prva dva dela moe sa pouzdanoxu tvrditi da su Cezareva, ostala tri po svoj prilici nisu. Mnoga Cezareva dela danas su nestala, qini se, stoga xto je Cezarev naslednik Avgust zabranio njihovo objavljivanje posle Cezareve pogibije. Izmeu ostalih, treba pomenuti: — filoloxki spis O apologiji Njegov izgubljeni filoloxki spis O apologiji ustaje protiv neologizama i bori se za purizam i eleganciju, za izbirljivost u knjievnom latinskom jeziku. Antiqka svedoqanstva kazuju da je bio odliqan govornik, i to atikista koji neguje jasan i jednostavan stil. — tragediju Edip — dva speva Pohvala Herkulu i Put — Zbirku izreka — politiqki spis Anti-Katon Izgubljen je i politiqki spis Anti-Katon, xto ga je Cezar sastavio u vojnom logoru kod Munde 45. g. Katon Utiqki, praunuk Katona Starijeg, stoiqar i republikanac, izvrxio je 46. samoubistvo u afriqkoj Utici. Ciceron je odmah seo i sastavio panegirik pod naslovom Katon. Cezarov spis pak bio je odgovor na Ciceronov. — spis O zvezdama posveen astronomiji Iza Cezara su ostala i mnogobrojna pisma koja imaju knjievnu vrednost.

O galskom ratu i O graanskom ratu Spis O galskom ratu obuhvata osam knjiga. Od toga je sedam Cezarevih, a osmu je napisao njegov oficir Aul Hirtije. Spis je posveen periodu od 57. do 50. godine p. n. e., tj. opisani su ratovi koje je Cezar vodio u Galiji, Germaniji i Britaniji. Cezar je ovaj spis sastavio u kratkom roku, verovatno u zimu 52/51., jer je ustanak Vercingetoriksa upravo bio uguxen. Cezaru je stalo da ovim delom opravda i sebe i Rimljane zbog okupacije ovih zemalja i da ukae na svoje ogromne zasluge za Rim. Spis je znaqajan kako u istorijskom, tako isto i u geografskom pogledu. Spis O graanskom ratu obuhvata tri knjige. Izvextava o dogaajima godine 49. i 48. Cezar je delo sastavio u texkim ratnim prilikama. Pisao je na brzinu pa nije qudo xto spis nije dovrxen. Nije objavljen za vreme Cezareva ivota. Delo je imalo za cilj da se sva krivica za rat svali na Cezareve protivnike i ukae na njihovu politiqku i dravniqku nesposobnost. Oba dela treba da prikau Cezara kao jednostavnog i poxtenog rodoljuba, koji samo nerado, pod pritiskom prilika, vodi texke ratove neophodne za oquvanje Republike. To su dela memoarske knjievnosti, ali u njima autor ne govori autobiografski u prvom licu. Da bi izgledao xto objektivniji, Cezar uvek upotrebljava tree lice. Navodei datume pojedinih dogaaja, Cezar navodi pod qijim se konzulatom taj dogaaj zbio. Njegov stil je lak, jednostavan i pristupaqan. Cezar naoko prua precizna obavextenja o mestima vojnih akcija, o ljudima koji su u njima uqestvovali, o plemenima sa kojima su se Rimljani sukobljavali. Deluje kao veoma objektivno istorijsko delo. Literatura: –2– 55

— Ahmed Tuzli, Gaj Julije Cezar, Galski rat, Graanski rat, Novi Sad 1980. — M. Budimir, M. Flaxar, Pregled rimske knjievnosti, De auctoribus Romanis, Beograd 19863 .

Ispit U tekstu koji sledi dat je pregled pitanja iz predmeta Starog veka; pitanja koja je postavljala ispitna komisija Duxani, Ferjanqi u januarskom ispitnom roku 2004. godine. Pitanja su sakupljena zahvaljujui naporima koleginice Simi Mirjane. Cezar kao istoriqar Cezar kao pisac? Plodan pisac i sjajan stilista. Pixe u treem licu da da utisak objektivnosti. Zaxto pixe? Morao je opravdati sebe. Izazvao je graanski rat koji je doneo mnoge nevolje. U ratu sa Galima mu se prebacivalo da vojuje poradi svojih ambicija, zatim da se domogne druidskog zlata Galije kojim bi vratio dugove, napokon da vee za sebe legije. Cezar insistira da je to pravedni rat, nametnut obavezama saveznixtava. Kako objaxnjava svoj pohod na Britaniju? Jednim superiornim stavom kako je to veliki podvig, xto utiqe na narod. Cezarev stil? Tei jednostavnosti. Proqixen jezik, osloboen svake grqke reqi.

–3– 56

Beograd, 27. X 2003.

student: Dejan Zec

GAJ JULIJE CEZAR KAO ISTORIČAR

Period pozne republike je bio ispunjen političkim sukobima i trzavicama i rekonstrukcija ovog dela rimske istorije bila bi gotovo nemoguća da nam savremenici nisu ostavili dragocene podatke. Jedan od njih, ne samo posmatrač već i aktivni učesnik ovog burnog perioda bio je i Gaj Julije Cezar. Gaj Julije Cezar je rođen u Rimu 13. jula 100. godine pre n.e. u poznatoj patricijskoj porodici. U mladosti je bio progonjen od Sulinih pristalica. Posle Suline smrti 78. godine pre n.e, vratio se u Rim iz Azije, gde je služio u vojsci, i započeo pravničku i političku karijeru. Bio kvestor 68, edil 65, pontifex maximus 63, pretor 62. i propretor u Onostranoj Španiji 61. godine pre n.e. Sa Pompejem i Krasom je 60. godine sklopio tajni dogovor, poznatiji kao Prvi trijumvirat, koji je podelio vlast među ovom trojicom. Prvi put je bio konzul 59. godine, energično delujući i zanemarujući svog kolegu. Sledeće godine je držao prokonzulstvo u Iliriku i Romanizovanoj Galiji (Cisalpskoj i Narbonskoj). Koristeći kao izgovor navodne provokacije i nepoštovanje granica počinjene u galskoj oblasti pod njegovom jurisdikcijom od strane plemena koja su bila u velikim seobama, on je započeo osvajanje celokupnog keltskog sveta, predstavljajući svoju akciju kao defanzivnu i preventivnu. Pokoravanje Gala je potrajalo 7 godina i ono je predstavljalo osnovu njegove lične moći. Onemogućavan pravnim sredstvima od strane svojih protivnika, koji su želeli da ga spreče da direktno od prokonzulskog položaja u Galiji preuzme svoje drugo konzulstvo, Cezar je na čelu dve legije izvršio invaziju Italije i započeo građanski rat (januar 49.). U Avgustu 48. godine je pobedio vojsku senata koju je predvodio Pompej u Tesaliji, zatim je uništio preostale džepove Pompejevog otpora u Africi 46. godine i u Španiji 45. godine. U međuvremenu, postavši apsolutni gospodar Rima, držao je uporedo položaje konzula i diktatora od 49. godine pre n.e. pa nadalje. Ubijen je 15. marta 44. u zaveri grupe aristokrata lojalnih republici.

57

Od sjajnih Cezarovih narativnih dela sačuvana su sledeća: '' Rasprave o Galskom ratu '' (COMMENTARII DE BELLO GALLICO) u 7 knjiga, postoji i osma, ali je nju najverovatnije napisao Aul Hircije, Cezarov oficir iz doba ratova u Galiji; '' Rasprave o građanskom ratu '' (COMMENTARII DE BELLO CIVILI) u tri knjige. Sačuvan je i jedan stih ali u fragmentima. Nažalost, mnoga dela su i izgubljena i o njima znamo ponešto jer se pominju u delima poznijih pisaca, naprimer Cicerona. Izgubljeni su razni govori, jedna rasprava o pitanjima jezika i stila, DE ANALOGIA, napisana 54. godine, razni stihovi pisani u mladosti (LAUDES HERCULIS, tragedija OEPIDUS, zbirka izreka DICTA COLLECTANEA, pesma ITER) i pamflet u dve knjige protiv uspomene na Katona iz Utike. Sam termin commentarius, koji se prevodi kao spis, beleška, dnevnik ili rasprava, kao i grčki termin hypomnema, ukazuje na tip narativnog izvora koji stoji negde između zbirke sirovog materijala (u Cezarovom slučaju su to bile lične beleške, izveštaji senatu o napretku rata u Galiji) i njihove elaboracije u umetničkoj formi karakterističnoj za istoriografska dela. Cezar je, bez sumnje, nameravao da stavi sebe u centar ove tradicije. Opšti je stav da su Cezarovi commentarii napisani kako bi pružili drugim istoričarima materijal na osnovu koga bi sastavljali svoje istorije. Sa druge strane, Cezar je neke scene u određenoj meri dramatizovao i ubacivao je govore, koji su pripisivani akterima događaja. Ipak, Cezar je zadivljujuće umeren u dodavanju dramskog efekta svojoj naraciji. Najbolji primer za to je upotreba trećeg lica, koja je u potpunosti odvojila Cezara – pisca od Cezara – protagoniste događaja. Delo koje se obično navodi kao '' Rasprave o Galskom ratu '' se verovatno u originalu zvalo C. Iulii Caesaris Commentarii Rerum Gestarum. Podnaslov, koji sugeriše da delo opisuje Galske ratove, je verovatno dodat posle autorove smrti, sa namerom da se napravi razlika od drugog Cezarovog dela koje opisuje građanski rat. Sedam knjiga ovog dela pokriva period od 58. do 52. godine, tokom kojih je Cezar sistematično pokoravao Galiju. Osvajanje se odvijalo po fazama, pored uspeha bilo je i velikih uzmaka, koje je Cezar umanjivao ili opravdavao. Prva knjiga govori o događajima iz 58. godine pre n.e. i o kampanji protiv Helveta, čije su migracije dale lažan povod Cezaru za rat, i o borbi protiv Ariovista, vođe germanskog plemena Sveva. Druga knjiga govori o pobuni plemena Galije, a treća o vojnom pohodu na plemena koja su nastanjivala obale Atlantskog okeana. Četvrta opisuje operacije protiv germanskih plemena 58

koja su prelazila Rajnu i pohode protiv Brita, 55. i 54. godine pre n.e, koji se pominju i u petoj knjizi. Briti su optuženi da su pomagali galska plemena u njihovom ustanku protiv Rima. Ipak, pokoravanje Galije još nije bilo izvesno jer su mnogi krajevi još uvek pružali otpor, posebno jak je bio otpor naroda Belgijske Galije (GALLIA BELGICA), koji je ugušen tek kampanjom uništenja i istrebljenja, koje je opisano u petoj i šestoj knjizi. Pošto je pobuna gotovo u potpunosti ugušena, 52. godine izbija novi ustanak, predvođen Vercingetoriksom, kraljem Avernije. Posle novog pohoda obeleženog razaranjem i krvoprolićem, galski ustanak je ugušen provalom u Aleziju, gde je Vercingetoriks zarobljen, što je opisano u sedmoj knjizi. Postoji nesloga među naučnicima oko datuma sastavljanja '' Rasprava o Galskom ratu ''. Jedni tvrde da su napisane odjednom, zime 52/51. godine; drugi misle da ih je Cezar sastavljao godinu za godinom, i to tokom zime, kada se vojne akcije suspenduju. Ova druga tvrdnja je potkrepljena činjenicama da postoje kontradikcije u samom delu, koje su možda preuveličane, ali koje je teško objasniti ako se pretpostavi da je tekst sastavljen u kratkom vremenskom periodu. Štaviše, ova hipoteza objašnjava promene u stilu koje su uočene u '' Raspravama ''. Taj razvoj ide od jednostavnog i šturog stila karakterističnog za beleške ka stilu koji sve više upotrebljava stilske ukrase karakteristične za formu istorije (historia); stoga se u drugoj polovini knjige češće javlja skretanje sa konkretne teme iz didaktičkih razloga; koristi se i više sinonima, što ukazuje i na bogatiji fond reči. '' Rasprave o građanskom ratu '' su podeljene u tri knjige, gde se u prve dve opisuju događaji iz 49. godine pre n.e, a u trećoj iz 48. godine, mada ne u potpunosti. Vreme sastavljanja i publikacije ovog dela je još teže utvrditi nego u slučaju prethodnog dela; razmatralo se i to da li je delo objavio Cezar za života ili je to učinio neko drugi, posle njegove smrti. Ova potonja hipoteza, iako se čini neprihvatljivom, se može potkrepiti činjenicom da delo izgleda nezavršeno, jer ne piše ništa o ishodu rata u Aleksandriji. Ako se izuzme ova činjenica i još neke manje poteškoće, opšte je stanovište da su '' Rasprave o građanskom ratu '' napisane u drugoj polovini 47. i 46. godine, kada su i objavljene. U ovom delu su osvetljene Cezarove političke težnje. On ne propušta priliku da zada udarac staroj vladajućoj klasi, odnosno uskom krugu 59

korumpiranih ljudi. Cezar više koristi trezvenu satiru, što predstavlja stilsku inovaciju u odnosu na '' Rasprave o Galskom ratu '', upravo da bi razotkrio osnovne ambicije i intrige svojih protivnika, iz čijih su se usta čule reči poput pravde, poštenja ili slobode, ali koji za te ideje uopšte ne mare, već su vođeni jedino željom za zaradom. Satirična predstava doživljava vrhunac pri opisu Pompejevog logora uoči bitke kod Farsale: ubeđeni u Cezarov poraz, njegovi protivnici su odlučivali kakve će kazne uvoditi, među sobom su delili imovinu onih koji će biti zahvaćeni proskripcijama i među sobom se svađali oko političkih položaja koje će zauzeti. Ipak, u '' Raspravama o građanskom ratu '' se ne mogu pronaći jasne tačke koje govore o političkim promenama u Rimskoj državi. Cezarova osnovna ideja je bila da razbije sliku o sebi u javnosti, sliku koju je stvorila aristokratska propaganda, predstavljajući ga kao revolucionara, nastavljača dela braće Grah, ili, još gore, kao čoveka sličnog Katilini. On je želeo da se predstavi kao čovek koji je uvek delovao u okviru zakona i koji je iste te zakone štitio od zloupotrebe drugih. Ova propaganda je trebala da utiče na one koji su u Pompeju i njegovim pristalicama videli branitelje republikanskog uređenja i zakonitosti i koji su se bojali socijalnih nemira. Upravo je na ovaj sloj ljudi aristokratska propaganda imala veliki uticaj, ali je i Cezar smatrao da se na njih moglo u velikoj meri uticati. Upravo zbog toga je Cezar, u najvećoj meri, stao na put radikalnim socijalnim pokretima, naročito pokretu Celija Rufa, koji je zahtevao ukidanje dugova. Stalno ponavljajući da se uvek pridržavao zakona republike, Cezar je insistirao i na tome da se uvek zalagao za mir. Produžetak građanskog rata je, po njemu, bio posledica nespremnosti Pompejevih pristalica da pristupe ozbiljnim pregovorima. On takođe insistira na tome da je prema pobeđenima uvek ispoljavao milost, za razliku od svojih okrutnih protivnika. Odbacivši represivne metode Marija i Sule, Cezar je zaštitio sve građane i na taj način umanjio mržnju svojih neprijatelja. Na kraju, treba pomenuti i to da Cezar u svojim delima posebno hvali hrabrost i lojalnost svojih vojnika, čiju privrženost nagrađuje iskrenom naklonošću. Hvala koju Cezar daje pripadnicima svoje vojske se ne može razdvojiti od procesa društvenog napredovanja, uključujući tu i prijem u senat, koji im je omogućen kao skorojevićima (homines novi) vojničkog porekla; ali Cezar misli i na buduća pokolenja kada u svojim delima beleži imena centuriona i običnih vojnika koji su se istakli nesebičnim herojskim delima. 60

Neukrašen stil Cezarovih '' Rasprava '', odbijanje korišćenja teoretskih ulepšavanja karakterističnih za istorije su znatno doprinele naizgled objektivnom i bezosećajnom tonu same naracije. Ispod ovoga, međutim, moderna kritika je utvrdila, makar se tako veruje, samovoljne interpretacije i izvrtanje činjenica u svrhu političke propagande. Povezanost '' Rasprava '' sa procesom političke borbe je nesumnjiva, iako neki naučnici preteruju sa tom tezom. Ta se teza posebno odnosi na na drugo Cezarovo delo. U svakom slučaju, postojanje spornih mesta u oba dela je činjenica. Tu se nikada nije radilo o falsifikatima velikih razmera, već o manjim ili većim krivljenjima činjenica. U tome se Cezar služi veoma pametnim sredstvima, skoro savršeno prikrivenim. On ublažuje, insinuira, ponekad predviđa ili odlaže, i teme slaže na takav način da i svoje neuspehe uspe da opravda svaki put. U svetlu doslednosti običajima Cezarove naracije, '' Rasprave o Galskom ratu '' se ne mogu smatrati glorifikacijom osvajačkog pohoda. Kao što smo ranije uvideli, Cezar naglašava da su odbrambene potrebe nagnale na rat. Običaj rimskog imperijalizma je, uostalom, bio da osvajačke pohode predstavi kao neophodne da bi se zaštitila Rimska država i saveznici od spoljne opasnosti. Osim što se obraća Rimljanima, Cezar se takođe obraća i galskoj aristokratiji, da bi ih uverio u to da će ih on zaštititi od odmetnika, koji se kriju iza ideala slobode, a ustvari žele da zavedu sopstvenu tiraniju. Cezar govori kako su svi njegovi postupci bili zakonski uokvireni; on predstavlja sebe kao umerenog političara od koga ne treba očekivati istupe revolucionarnog karaktera. U oba svoja dela Cezar prikazuje sebe sposobnim da se bavi vojnim i političkim pitanjima, ali ne čini od sebe nekakvu harizmatičnu figuru. Po tome se razlikuju njegova pisana dela od nepisane propagande, koja je ipak bila namenjena manje obrazovanoj populaciji. Cezar se u svojim delima često poziva na sreću, ali ne na sreću kao vid božanske zaštite, već se više koristi da se objasne nagli obrti u situacijama, ne uvek povoljni po Cezara. On se trudi da objasni događaje kroz ljudske i prirodne uzroke, da jasno predstavi unutrašnju logiku stvari i nikada se ne poziva na intervenciju viših sila.

-5-

61

Данијела Пнателић Цезар, Коментари о Галском рату, Нови сад 1980. (превео и дао објашњења Ахмед Тузлић) Цезар се поред свог државничког и војног дара, истакао и као одличан књижевник. Дело Галски рат састоји се из осам књига, с тим је осму написао Цезаров официр Аул Хирције. У овом делу су описани ратови које је Цезар водио не само у Галији, већ и у Германији и у Британији, где је постигао велики успех. Сматра се да је ово дело писао како би оправдао и себе и Римљане због окупације ових земаља и да укаже на своје огромне заслуге за Рим. Ово дело осим што је значајно у историјском, значајно је и у географском и етнографском погледу (поред тога што је верно изнесена топографија тих крајева, описани су и народи и њихови обичаји. Ово дело је обимније и стилски дотераније од Коментара о грађанском рату, које је у тешким ратним приликама. Сматра се да је ово дело имало за циљ да се сва кривица за рат свали на Цезарове противнике и укаже на њихову државничку и политичку неспособност. Оба дела су написана у трећем лицу, како би вероватно дело изгледало објективније. Његов стил је једноставан, конзиѕно пише, тако да је због тога радо читан. Цезару су се приписивала још три дела, али се данас сматра да их није он писао. То су О александријском рату, О афричком рату и О шпанском рату. Поред историјских дела, цезар се огледао и у другим књижевним врстамаНаписао је филолошко дело De analogia, трагедију Едип и неколико песама. Написао је и дело О звездама у циљу реформе календара. Оставио је и бројна писма која имају књижевну вредност. Коментари о галском рату Прва књига − Дело почиње описом Галије, односно тиме да је она подељена на три дела, сваки део насељен је племенима, то су Белги Аквитанци и Гали или Келти. Поред распореда племена, њихових граница као нпр. да река Гарона дели Аквитанце од Гала, а од Белга Геле деле Марна и Сена. Од њих најачи су Белги јер су најудаљенији ид римске границе и они непрекидно ратују са Германима. Од њих су најхрабрији Хелвећани. − Вођа Хелвећана Оргеториг, убедио је своје саплеменике да напусте своју земљу и освоје целу Галију под својом влашћу. Наиме њихова територија се простирала измећу Рајне, Роне и планине Јуре. Хелвећани су позвали и Секване и Едуе да им се придруже, и да као три најмоћнија народа завладају Галијом. Са представницима ова два племена Оргеториг се тајно 62

договарао о успостављању краљевске власти, али када је народ то сазнао покушао је да га позове на одговорност. Оргеториг је умро, а причало се да се убио. Како било, после његове смрти Хелвећани су ипак одлучили да крену из своје земље. Спалили си своје градове и села, и све што нису могли да понесу. − Из своје земље могли су изаћи преко Секваније, путем који је био веома тесан, и преко римске провинције Цисалпинске Галије. − Хелвећани са имовином коју су поседовали, напуштају своје станиште и прелазе преко римске територије. На том путу морали су прећи мост, а Цезар пише да је то требало бити 28. марта за време конзула Луција Пизона и Аула Габинија. Када је то јављено Цезару, он се одмах упути у онострану Галију, у град Генову (Женеву). Цезар је наредио да се поруши мост преко кога су требали да пређу Хелвећани. Тада Хелвећани шаљу Цезару посланство. Цезар је сматрао да ако сада попусти да ће и убудуће људи непријатељски расположени, када им се пружи прилика да да преко римске територије путују, неће уздржавати од насиља и злочина. Али је рекао да ће размислити, а заправо требало му је време да сакупи војску. Међутим, Хелвећани добију дозволу од Секванаца да путују преко њихове територије. Вођа Секванаца Думнориг био је пријатељ Хелвећанима јер је био ожењен Оргеториговом кћерком, а био је потстакнут и жељом за крељевском влашћу. Цезар је сматрао то веома неповољним што ће у суседтству римских граница имати један тако ратоборан и дивљи народ. Зато се вратио у Италију и сакупио војску. Међутим, за то време Хелвећани су прешли преко Секваније и стигли на територију Хедуанаца (Едуа) и стали је пљачкати. Сада Едуи али и Алоброжани траже помоћ Цезара. − Цезар са војском креће и на реци Арар која је притока Роне дође до сукоба, када је Цезар поразио део Хелвећана, док су остали побегли и склонили се у оближње шуме. Затим Цезар описује како је подељена држава Хелвеција. На реци Арар подигао је мост како би се обрачунао са онима који су прешли реку и побегли. − Хелвећани су се уплашили и послали своје легате Цезару који су тражили мир уз обећање да ће ићи и остати тамо где им Цезар каже. Цезар је тражио да му дају таоце као гаранцију, али ови то одбише и повукоше се. Тако се сукоб наставио. За то време код Едуа је наклоност према Риму била подељена, два брата која су имала велики углед и власт нису се слагала, један Дивицијак био је наклоњен риму, док је други Думнориг био противник и на сваки начин је настојао да онемогући снабдевање Цезарове војске житом. Када је Цезар то сазнао разговарао је са Дивицијаком, шта им ваља чинити јер наиме није желео да га повреди тиме што ће му убити брата. Цезар у овом делу себе слика као веома осећајног и благог човека, коме је на првом месту људска саосечајност а не политички циљ, или је то била само фора како би још више везао за себе Домицијака ? Позвао је 63

Думнорига и опростио му али му је доделио људе који ће га стално пратити и надгледати. − Цезар је гонећи Хелвећане стигао недалеко од Хедуанског града Бибратке, великог и богатог. Тада је одлучио да крене ка граду где би обезбедио храну војницима. Хелваћани су то сматрали повлачењем из страха па кренуше у напад на Римљане. Тада је војску Хелвећана, Боја и Тулнинга победио Цезар. Преживели противници су се склонили у земљу Лингона. римљани их нису пратили, јер су ѕбрињавали повређене и сахрањивали мртве, али су тражили од Лингона да не примају хелвећане. Тада Хелвећани траже мир. Цезар је од њих тражио да се врате у земљу из које су кренули, како Германи не би прешли Рајну и населили је. Уз то Хелвећани су сами морали да обнове села која су спалили када су је напуштали. − По окончању овог сукоба, прваци разних галских племена честитали су Цезару јер су сматрали да је то на корист како римском тако и галском народу. Одржан је један збор на коме је говорио Довицијак, који је истакао да се у Галији за власт боре Хедуанци и Арверни, и да они својим сукобом само отварају пут Германима. Наиме, германски вођа Ариовист је већ заузео део Секванске земље. Ариовист се описује као човек необразован, напрасит, безобзиран и истиче се да се његова власт више не може подносити. Уколико се од Римљана и Цезара не добије помоћ, Довицијак истиче да ће у супротном Гали морати да траже другу земљу под притиском Германа. − Сада Цезар описујући Германе као дивљи и необразован, насилан народ, истиче да они као такви чим буду покорили Галију неће се устручавати, баш као ни Кимбри и Тевтонци, да уђу на римску територију. Да се то не би догодили Цезар ће на време реаговати и спречити да се нешто тако догоди. − Цезар шаље посланике Ариовисту, тражећи да се састану, на шта Ариовист одговара:»Ако цезару што треба, нека дође».Затим Цезар шаље поруку Ариовисту да ненапада Хедуанце, који су иначе пријатељи римског народа и да им врати таоце које им је својеврено узео. Ариовист одговара да онај ко победи има права да влада како жели, односно да се побеђени морају покоравати и да он одбија да испуни Цезарове захтеве. − Цезар сазнаје да се нове чете германа, Свеба, припремају да пређу Рајну, и тада маршом крећа према Ариовисту. Римљани су од Гала и трговаца слушали разне приче о Германима, њиховој храбрости и суровости, висини и изгледу, погледу, тако да су на неки начин били уплашени. Неки људи који су из пријатељства Цезара пратили, после тих прича су настојали да наведу бројне разлоге за повратак кући. Али Цезара то није плашило и он се највише уздао у десету легију, али је ипак сазвао збор и обратио се војницима. У том говору цезар их позива да верују у своје јунаштво и храброст а не у разне приче, подсетио их је како је Гај Марије поразио 64

Кимбре и тевтонце. Рекао им уколико не буду хтели да пођу, он ће сам са десетом легијом ипак поћи код Ариовиста. Сам цезар пише да је овој легији највише ласкао јер се у њену храброст највише уздао. Када су војници ово чули, мишљења се променише и ови су били тако усхићени да су желели да се рат што пре поведе. − Организован је састанак цезара и Ариовиста, обојца су била праћена коњицом. Цезар је поновио своје захтеве, да не напад хедуанце, да им врати таоце и да уколико не може свој народ да врати кући, а оно бар да не дозвили новим четама да прелазе Рајну. тада Ариовист рече да је Рајну прешао на позив самих Гала, али Гали желе да поврате људе и територију он је спреман на борбу. Истиче да је у Галију дошао пре римљана и пита цезара шта он тражи у галији. Док су они тако преговарали, Цезару је јављено да се Германи приближавају римским положајима и да на њих бацају стреле. − Али Цезар је наредио својима да се не бране и пренео им разговор истичући како је Ариовист био дрзак и да је вређао римски народ, што је само појачало жељу за сукобом. − После два дана Ариовист је послао легате с циљем да се наставе преговори, али је Цезар то сматрао бесмисленим јер су Германи све чешће нападали његове војнике, али је ипак послао своје делегате које је Ариовист одмах бацио у окове. − Дошло је до битке у којој је Цезар победио а Ариовист са још неким Германима побегао преко реке. Када се о победи прочуло са оне стране рајне, свеби који су дошли до обале одлуче да не прелазе већ да се повуку − Цезар је своју војску одвео у секванију да презими, завршивши за једно лето два велика рата. сам се упутио у овострану Галију. − Овим догађајима се завршава прва књига која говори о првој години Цезаревог мандата у галији 58. п.н.е. Друга књига − Док је Цезар боравио у овостраној Галији јављено му је да Белги кују заверу против њега и римског народа. Цезар наводи узроке те завере: «Бојали су се да наша војска, пошто цела Галија буде покорена, не продужи освајање њихове земље». Цезар је био узнемирен овим обавештењима, па је сакупио још две легије 57. г. и послао их у унутрашњост. Затражио је од Сенона и других Гала да сазнају шта се дешава (јер су ови били суседи Белга). Ови јавише да се војска Белга сакупља на једно место. Тада је Цезар одлучио да треба да крене и за 15 дана је стигао до земље Белга. − Када је стигао, Реми који су од Белга најближи Галији пошаљу му легате тражећи мир и обећавајући помоћ Римљанима. Код њих се распитао о

65

Белгима и сазнао је да су они германског порекла, али да су прешли Рајну и ту се населили због плодности земље. Одатле су отерали Гале, али су велики углед стекли јер су спречили Кимбре и Тевтонце да упадају на ту територију. Од сих Белга најопаснији и најбројнији су Беловаци, и управо они су обећали највећи број војника и тражили су команду у рату против Рима. Остали белги који су им се придружили били су Свесиони, Нерви, Атребати, Морини. Цезар наводи и имена германа који су Белгима пружили помоћ, а то су Ебурони, Цемани, Кондруси... − Цезар је војску превео преко Аксоне и ту поставио логор. Недалеко се налазио ремски град Бибракт. − Цезар описује како градове нападају Белги:»они се растуре око града и са свих страна истовремено почну да бацају камење тако да се нико не може одржати на бедемима, а затим поткопају бедеме и ућу у град. − Белги сада нападају град Бибракт и реми траже помоћ од Цезара. Пошто је стигла помоћ коју је послао Цезар, Белги одустану од напада на град и крену према римљанима и недалеко од њих поставе логор. Када је дошло до сукоба Цезар је имао 8 легија. До великог сукоба није ни дошло јер се на почетку битке велики број Белга дао у бегство. − Након тога Цезар је стигао у земљу Свесиона који су се одмах предали − Даље цезар води војску против Беловака, који се такође предају без сукоба. Ту је Довицијак одржао говор да су Беловаци били увек пријатељи Хедуанаца, али да су у сукоб дошли јер су Беловаци били заведени демагозима. Цезар је према њима, наводно из поштовања и због заузимања Довицијака био веома благ и пријатељски расоложен. − Затим римска војска долази у земљу Амбијана који себе и све своје без оклевања предају. До њихове земље допирали су Нерви, а пошто се Цезар о њима распитао дознао је ово: они не примају трговце, не пију вино, ни било шта друго што сматрају луксузом, јер верују да то слаби снагу и дух. Сазнао је да су се Нерви улогорили на обали реке Сабис и да га ту чекају, заједно са Атребатима и Виромандуима. − Наводно су неки Гали и белги јавили Нервима како је распоређена римска војска и како би најлакше могли да је савладају. − Римљани су се сместили на једном узвишењу које је са једне стране нагињало реци Сабис, са друге стране је био окружен шумом иза које су се налазили непријатељи. Прешавши реку Римљани су започели битку која је била веома напорна и исцрпљујућа. У тренутку када су растерали део непријатељске војске и мислили да су победили, појавио се други део тако да је настала паника. Цезар није знао где ће пре, трчао је да храбри војнике, да изда заповести. Цезар маневрише, има га свугде, да охрабри и подстакне, да уведе ред... И на крају извојевају победу, упркос тешким условима, неповољном терену, бројношћу непријатеља...

66

− Цезар каже када је битка завршена готово да је и само име Нерва доведено до истребљења, па ти види. − Они што су преживели пошаљу Цезару легате тражећи мир. Пошто их остало тако мало, наводно од 600 сенатора остала су три, а од 60000 људи који су били способни да носе оружје једва да је остало 500 (сигурно је врло преувеличао). И обзиром да их је остало тако мало, Цезар се заштитнички понео и дозволио им да се користе својом земљом и градовима. − За то време Атуатуци, који су кренули да пруже подршку и помоћ Нервима, чувши за исход битке врате се кући. А пошто су своје градове напустили склоне се на једно природно заштићено место Они су били потомци Кимбра и Тевтонаца. Цезар је кренуо на њих, али када ссу то опазили они одлуче да се предају јер како каже Цезар, верују да Римљани воде рат уз божанску помоћ. Међутим, они ноћу изврше напад на Римљане. Цезар узврати, победи их, распрода у робље а сву имовину заплени. − У исто време један легат је Цезару донео вест да све државе које леже уз океан прихватају власт Рима. Пошто је тако цела галија била покорена, германска племена уз Рајну шаљу посланике Цезару и обећавају таоце као залог миру. − Цезар се вратио у Италију где му је дозвољено славље 15 дана, што ником пре њега није успело, о теме нас Цезар обавештава на основу Цезаровог писма ☺ Трећа књига − Пре него што је кренуо у Италију, оставио је две легије које су имале задатак да штите пут преко Алпа којим су пролазили трговци. Такође, оставио је свог човека Галбу да води рачуна о миру и укори још нека племена, што је овај и урадио. Али део Гала одлучи да се побуни и обнови рат. Они су устали против Галбе, што није било очекивано обзиром да су дали таоце. Галба је био нападнут и опкољен али је успео да избави своје војнике и повуче се у зимовник − Након тога Цезар је сматрао фда је Галија већ покорена јер Белги су савладани, Германи протерани, побећени Седуни у Алпима. Зато он иде у илирик почетком зиме 57/6. Желео је наводно да упозна њихове области али одједном је избио рат чији је узрок следећи: Публије Крас је са седмом легијомзимовао близу мора, у земљи племена Анда. како је била несташица жита, он је послао своје људе код суседних племена за жито, између осталих код Венета. − Венети су имали највећи углед, имали су лађе и истицали су се у поморским пословима (они једини на мору убирају царину). Венети задржавају Красове људе како би помоћу њих вратили галске таоце. и тако

67

цела обала пружи им подршку а Красу пошаљу поруку да уколико жели своје људе натраг мора прво да врати галске таоце. Када је Цезар за то сазнао, нареди да се набаве лађе и веслачи и сам се упути Красу. Венети и савезници видећи да долази војска и сами се спремају за рат рачунајући да Римљани неће дуго издржати због недостатка хране и неприступачности терена. Између осталих, венетима су помоћ пружила и нека племена из Британије. − Цезар наводи разлоге због којих се одлучио на рата: понижење због задржаних коњаника (војника), побуна после предаје, одметање после давања таоца, завера толиких племена, и на крају а можда најважније упозорење за друге који би помислили на тако нешто. − Према Цезару сви гали су радили против рима и припремали се за рат. Белги су у помоћ позвали Германе. − Цезар је војску поделио на следећи начин: део је имао задатак да оде у Аквитанију како би спречио слање помоћи, део иде на Рајну да онемогући упад Германа, Цезар са пешадијом иде на Венете а флотом која такође напада Венете командује Децим Брут. − Затим цезар описује како су били смештени непријатељски градови, на обронцима обала тако да када је плима пешаци не могу деловати, а ни лаће јер када наиђе осека оне остају у муљу. Тако да је освајање градова било спречено. Затим цезар даје опис њихових лађа, како су и од чега изграђене (храстовина, веома чврсте). Римљани их нису могли својим бродовима пробити, односно оштетити кљуном, толико су биле чврсте, нити су могли лако добацити стреле јер су непријатељски бродови били виши − Римљани су одлучили да веома оштре српове прикују за мотке, па тиме прережу конопце који су повезивали јарболе, и тако онеспособе непријатељске лађе (не разумем како то функционише страна 73 треће кгиге, пасус 14) − У том сукобу Римљани су однели победу у поморској бици, а Цезар је Венете сурово казнио, велики број је поубијан а део је продат, као опомена другима. − за то време Крас је умирио Аквитанију и поново је подвео под римску власт, цезар се обрачунао са Моринима и Монапијима. − Цезар је наредио да се посеку шуме, војска се дочепала стоке и жита, опустошена су поља и попаљене зграде. − Овом књигом је завршена још једна ратна сезона, и војска је повучена на зимовање код Аулерка и Лесковија. Четврта књига − Године када су конзули били Гнеј Помпеј и Карко Крас, нека германска племена прелазе Рајну недалеко од ушћа. Разлог за то био је што су их

68

Сваби малтретирали и ометали у земљорадњи. Племе Свеба је најбројније и најратоборније од свих Германа. Док једни ратују, део увек остаје код куће и обраћује земљу, тако да се не прекидају ни посао ни ратна обавеза. Беве се углавном ловом и живе више од стоке него од жита. трговце примају само како би могли да продају оно што су отели у рату, а не да би нешто увезли. − сада племена Усипета и Тинктера, који су годинама лутали, пошто су их Свеби отерали са земље, прешли рајну. − када је Цезар обавештен о овим догађајима, а немајући поверења у Гале сматрајући да су непоуздани и да сањају о преврату, цезар је сматрао да им ништа не треба поверити. − Цезар је стигао тамо и одлучио да удари на Германе јер је био обавештен да гали већ са њима праве неке планове. Али Цезару стижу легати германски говорећи да Германи нису дошли позвани, да су истерани из својих кућа, али да могу римљанима бити пријатељи уколико им дају поља или да задрже она што су оружјем задобили. Тада су ови истакли да свебе нико на земљи не може да победи.Цезар им оговара:»да с њима, уколико у Галији буду остали, не може бити никаква пријатељства и није право да они који нису у стању да своју земљу очувајутуђу освајају, и да у галији нема никаквих пустих поља која би им се могла дати. Али им је дао могућност да се населе у земљи Убија коју угрожавају Свеби. Цезар је обећао да их неће нападати три дана али да ће ићи напред по воду И тако када је војска кренула по воду Германи мислећи да ће да их нападну крену на Римљане. У сукобу наравно Цезар однесе победу. − Дошли су затим легати да оправдају оно што се збило, јер су се иначе сами залагали за примирје а затим сами иницирали сукоб. Али Цезар их је затворио и изненада напао њихов логор. Многи су поубијани, а остали су се стали повлачити према рајни, у коју су се на крају бацали. − Пошто је завршен германски рат, цезар из много одлучи да треба да пређе Рајну. Најоправданији је био тај што је желео да их застраши видећи како они олако се одлучују да пређу Рајну. Убији који су живели са оне стране Рајне послали су легате тражећи помоћ од Цезара да им помогне јер их Свеби угњетавају. Они обећају и велики број бродова за превоз војске − Тако је Цезар одлучио да пређе реку, али је сматрао недостојним да војска прелази лађама, па је одлучио да подигне мост упркос чињеници да је река веома широка, брза и дубока. План моста је овако заснован:.. и сада Цезар описује како је требао да се изгради мост, по две греде, одређене дебљине, на одређеном растојању, зашиљене забијане су у корито реке, али не као колце већ да буду накривљени у смеру реке. Између њих су постављене греде али сада уз реку, па затим по две греде као колци одозго, тако да је то била једна веома сигурна и чврста основа (стр. 90, поглавље17,). Мост је изграђен за десет дана и војска је прешла реку.

69

− По преласку, Цезар креће у земљу Сугамбра. Ови пошаљу легате тражећи мир, али је Цезар тражио таоце, тако да Сугамбри одлуче да се повуку у пусте и далеке крајеве. − Цезар је у њиховој земљи провео неколико дана, попалио и опустошио је и повукао се у земљу Убија, којима је обећао помоћ против Свеба. Али ту је сазнао да су Свеби већ видећи да се гради мост, повукли и људе и имовину у средишњи део своје државе и да су тамо одлучили да се боре ако их цезар нападне. − Цезар је одлучио да је већ довољно учинио и за славу и за добробит римског народа, и после 18 дана повукао се у Галију и разорио мост. − Пошто је остало још мало лета, односно времена погодног за походе и рат, Цезар одлучи да нападне Британију, јер је сазнао да скоро у свим галским побунама непријатељима је помоћ упућивана са те стране. Па иако није имао времена за рат, сматрао је да ће му помоћи то што ће ступити на острво, упознати земљу и људе, места, прилазе и луке. а све то је Галима било непознато, тамо су ишли трговци али и они су познавали само мали приобални део. Пре похода послао је човека у ког је имао поверења и задао му да се о свему распита и што пре врати. (Гај Волусен) − Када су на острву, преко трговаца сазнали да се Цезар спрема да пређе на острво многи народи су послали легате тражећи мир и обећавајући таоце. − Одлучио је да пређе преко Ламанша са две легије. − На обали острва приметио је да га чека непријатељски расположена, наоружана војска на узвишењима одакле су га лако могли засути стрелама. Тада Цезар одлучи да се усидри на другом месту , у равници. Али непријатељи су их пратили. Још једна невоља била је та што лађе су морале пристати на већој дубини, па су војници морали да пливају под теретом оружја а уз то нападају их непријатељски војници. Тада Цезар нареди да се примакну теретне лађе које су могле да приђу више обали и да са њих праћкаши растерају непријатеље. Дошло је до сукоба без реда, и правила, хаотично. Непријатељи су познавали обалу и плићаке, нападали са свих страна. Али чим су се римски војници дочепали копна средише се и разбише непријатеља. − Непријатељи тада шаљу легате, тражећи мир и нудећи таоце. − После неколико дана десило се страшно невреме, велика плима је увукла у воду и оне бродове који су били на сувом. Паника је захватила војнике, флота је добрим делом уништена, тако да се нису могли вратити. Када су становници оствра то видели, они одлуче да је најбоље да подигну устанак.То су радили тајно, али је Цезар то предосетио и на време се почео припремати.Заиста војска је била нападнута док је скупљала храну. Римљани су били изненађени начином њихове борбе. они би прво прошли поред противничке војске колима и засули их стрелама. Шкрипа точкова и стреле би узнемириле коње. А затим искачу са кола и боре се. Али у сукобу

70

Пета књига − За време владе конзула Луција Домиција и Апија Клаудија, Цезар је одлезећи из зимовника у Италију, заповедио својим људима да изграде што већи број лађа и постојеће да поправе. − Из овостране Галије отишао је у Илирик јер је чуо да Пирусти нападају провинцију. Тамо су представници Пируста изјавили да то није учињено од стране власти, дали су таоце и покренута су суђења онима који су нападали. − Враћа се у овострану Галију. Тамо је био веома задовољан када је видео да су војници саградили и опремили велики број лађа, што теретних што борбених. Наредио је да се из луке Итиј упуте у Британију. А он сам је пре тога са 4 легије кренуо у земљу Тревера, јер нису били послушни према Риму, а говорило се да и Германе преко Рајне узнемиравају. Они су по коњици били најјачи у Галији. И у тој земљи су се двојца људи борила за превласт, Индутиомар и Цингеториг. Када се сазнало да стиже Цезар, један од њих дође код Цезара и обећа му пријатељство. Други је одлучио да окупи војску и склони у шуму Ардуену оне који нису могли да се боре. Та шума је огромна и у центру је државе Тревера. Међутим и његови људи су почели тајно да долазе код Цезара, па вођа да не остане сам и напуштен, посла и сам Цезару легате. Цезар је пристао да прими таоце и повуче се како би реализовао свој поход на Британију. − Из луке Итиј креће ка Британији. Међу учесницима похода био је и онај Хедуанац Думнориг, који није био расположен да иде. Више му је одговарало да остане у Галији и ако је могуће да се дочепа власти. Цезар је настојао на све начине да га држи у покорности јер је обавештен шта овај смера. Када је требало да се крене, Цезару би јављено да је Думнориг почео са Хедуанском коњицом да се повлачи. Тада Цезар шаље војнике да га врате или ако покуша нешто да га убију. Наравно убијен је. − У луци је оставио Лабијена са три легије и коњаницима са задатком да га снабдева храном и да мотри на збивања у Галији, па ако буде потребно и да интервенише. − Пристали су на острву, па су затим сазнали где се налазе непријатељски војници. Кренули су према њима, а на обали су остали стражари. Међутим, сутрадан је јављено да је невреме поново оштетило лађе. Писао је Лабијену да му припреми колико год може лађа, неке су поправили.Када је обезбедио, извукао преостале лађе, вратио се на претходно место, према непријатељима. Тамо се већ био окупио велики број племена а вођа им је

71

био Касивелаун, чију земљу од приморских држава дели река Тамесис (Темза). − Унутрашњи део острва насељен је према предању онима који су рођени на самом острву, а приморски део насељавају они који су ради пљачке из Белгије прешли и они се називају оним именима према државама из којих су дошли. Сад цезар мало описује како живе, да имају грађевине сличне галским, да тамо има обиље дрвета, нешто мало гвожђа, калаја. Да они сматрају да је грех јести кокошку, гуску и зеца али их ипак гаје ради забаве. Острво има облик троугла, чија је једна страна окренута према Галији, а друга према Шпанији, и на тој страни је Хибернија, два пута мања од Британије. На половини овог пута налази се острво Мона и сматра се да са супротне стране има још пуно оствра, али Цезар пише да они то нису сазнали.Они који живе у унутрашњости несеју жито, већ живе од меса и млека, а обучени су у крзна. Британци се мажу плавом бојом како би у сукобу изгледали страшније. − Цезар пише да су се они храбро супротставили али да су Римљани били у свему надмоћнији и да су их сатерали у унутрашњост и брда. Такође додаје, да обзиром да су били тешко наоружани, римски војници нису могли да гоне непријатеља који се повлачио, заправо да га ухвате и однесу коначну победу (хоће рећи нису били спремни за герилски рат). − Цезар повуче војску на реку Тамесис и опази тамо да се налазе непријатељских војника. река се према Цезару могла прећи само на једном месту и то тешко. Али Цезару помоћ пружа Тринованти држава која је била јака и у непријатељским односима са Касивелауном. За то време још неке државе се предају Цезару, Ценимагни, Анкалити, Биброци и Каси.Од њих је сазнао да Касивелаунов град није далеко и да је окружен шумом и мочварама, и да је тамо склоњена стока као и њуди. Тамо цезар крене са легијама. − Касивелаун је послао гласника у Кантиј који се налазио на мору, тражећи помоћ. Али све је било узалудно, римљани су напредовали и Касивелаун шаље таоце и пристаје да плаћа данак Риму. − Повлачи се на зимовник у Галију, где је распоредио војску по читавој галији. − Само петнаест дана по доласку дошло је до побуне и одметања Амбиорига и Катуволка (нека племена, треба само показати какве је све муке Цезар са њима имао и колико је снаге и храбрости показао како би их умирио). − Са Амбиоригом преговарају римљани, али то је била замка, варвари једног убију и започне сукоб. Амбиориг је био охрабрен победом коју је издејствоваои одмах крене са коњицом у Атуатуке, који су му били суседи. Од њих је тражио савезништво, па затим и од Нервија упозоравајући их да не пропусте ову прилику да се заувек ослободе и казне Римљане због насиља које су подносили. Известио их како је велики део римске војске

72

− Вервари наиђу успут на легију која је скупљала дрва и напдну је, поразе. За то време Цицерон је послао писмо Цезару и обећао велике награде оним који му га предају (кога, заиста не разумем). Људи у Цицероновом зимовнику су се ноћу припремали, подизали утврђења. − Представници Нервија тражили су да разговарају са Цицероном.Тада су му рекли да цела Галија под оружјем, да су Германи прешли Рајну, да се сви зимовници па и Цезарове нападају. Варвари су тражили да Цицерон са војском напусти зимовник и безбедно оде, али овај није пристао да га наоружан непријатељ уцењује и рекао им је да пошаљу легате Цезару. Тада Нерви опколе зимовник. Прави су осадне справе, а једног дана када је дувао јак ветар почели су да бацају ужарене кугле и тако запале логор. Видевши да се гори стали су се радовати као да је победа коначне, али су римски војници били тако храбри, нико није побегао већ су сви јуначки борили. То је према Цезару био један од веома тешких дана за римску војску али исход је био велики број рањених и убијених непријатеља. Али како је опсада потрајала и велики број римских војника рањен, све чешће су слали писма Цезару. − Када је Цезар добио Цицероново писмо, одмах упути гласника Марку Красу који је био у другом зимовнику тражели да војска одмах дође код њега (Цезара). Послао је иста писма и другим војсковођама да му пошаљу војску. Цезар је све испланирао, распоредио војску упутио их куда да иду, али оно у шта се највише уздао била је брзина. Убрзаним маршем стиже у земљу Нервија. Ту је сазнао шта се код Цицерона дешавало и како је ситуација критична. Тада је Цезар написао писмо Цицерону али на грчком језику, како не би непријатељи уколико га се дочепају открили римске планове. У писму је писало да Цезар стиже са војском и да војници издрже. − Када се Гали сазнали да стиже Цезар крену према њему. Али Цицерон је послао писмо Цезару у ком га обавештава о кретању Варвара. Тада је Цезар разрадио план, намамио непријатеља да се бори на неприступачном терену и победио га, наравно. Стиже до Цицерона, охрабри војнике, похвали за заслуге. − Када се вест о победи прочула варвари су почели да се повлаче и одустају од својух планова, а сам Цезар одлучи да ту зиму проведе са војском у Галији. Цезар пише да је стално добијао вести о плановима Гала за побуну против Рима и да није имао мира за све то време. Али ипак је Цезар позивајући прваке дваке државе (племена), плашио тиме што је доказивао да зна све шта се догађа и шта планирају и тако је Галију држао у покорности.

73

− Сенони су покушали да се побуне и убили су краља кага им је поставио Цезар. − Цеуар истиче да су од свих галских племена једини верни били Хедуанци и реми, а сви остали су били сумњиви. − Током целе зиме Тревери су узнемиравали околне суседе. Римски војници су се обрачунали сурово са њима, тако да су и остали који су имали намеру да се побуне одустали, а Цезар је након тога имао мирнију Галију. Шеста књига − Цезар очекујући понове немире у Галији тражи да му се пошаље дадатна војска из Циалпинске Галије од Гнеја Помпеја који је тада био проконзул. Помпеј је то, како Цезар пише, и за љубав државе и пријатељства учинио. − ПОшто је вођа Тревера био убијен, они власт пренесу на његове рођаке. Они поново окупе суседна гласка племена и почну приремати побуну. Када је то сазнао Цезар и видевши да се рат припрема са свих страна, да се германи налазе под оружјем и спремају за прелаз Рајне, почео је и сам да се припрема за рат. − Па иако још зима није престала са делом војске нападне Нервију и зароби велики број стоке и људи.Затим почетком лета креће великом брзином на Сеноне. Али ови изненађени замоле опроштај и на молбу Хедуанаца Цезар им опрости. Пошто је покорио овај део Галије (још су нека мања племена исказала послушност), Цезар се окрете против Тревера и Амбиорига. Менапији су били суседи Ебурона, али они никада Цезару нису слали легате јер су били заштићени шумама и мочварама. Они су одржавали пријатељске везе са Амбиоригом. И због тога је Цезар одлучио да пође у земљу Менапије Напад је извршен из три правца, успешно и заробљавањем стоке и људи. Менапији су молили за мир. − Креће Цезар на Тревере, који су се спремали да нападну Лабијена са војском који је зимовао на њиховој земљи. Лабијен је донео одлуку да се наводно повуче. Варвари су смтарли да је веома погодна ситуација да га нападну, али се Лабијен и даље правио као да се повлачи а у стави је желео да их намами на неповољан терен.Пошто су се Тревери одмах дали у бег при првом нападу, Германи који су дошли да им пруже помоћ повуку се. − Када је цезар стигао из Менапија у Тревере одлучио је из два тазлога да пређе Рајну, прво зато шро су Германи били спремни да помогну Треверима, а други да Амбиориг код њих не би могао наћи уточиште. За неколико дана подигну мост и пређу. Тамо је сазнао да су Свеби слали помоћ Треверима, па их нападе. Али засна да су се Свеби повукли дубоко у унутрашњост у шуму. Цезар је ишао према њима. − Затим Цезар сматра да треба нешто да каже о обичајима галским и германским и у чему се ови народи разликују. у читавој Галији постоје

74

странке, које имају своје прваке за које се сматра да имају највећи углед, и од њиховог мишљења и суда зависи свака одлука. И све државе у Галији су подељене у две странке. када је Цезар стигао у Галију прваци једне странке били су Хедуанци а друге Секвани. у Галији постоје два сталежа, народ се сматра као робље које нема никаква права. Један од сталежа су друиди а други витезови. Друиди руководе верским ритуалом, брину о јавним и приватним жртвама и уживају велики углед. И они доносе решања о свим јавним и приватним размирицама, па тако ако се догоди нпр. убиство или сукоб око међе они одлучују и пресуђују. Они који се не покоре њиховим одлукама бивају проклети и изопштени, са њима се избегава сваки разговор. на челу друида налази се један који ужива највеће поверење. Они не иду у рат и ослобођени су свих обавеза. Они изучавају науку, али сматрају да је не треба преносити писменим путем већ само усменин јер књига запоставља памћење. Они истичу да душе не умиру, расправљају и озвездама о величини земље, о природним појавама... − Други сталеж је витешки, они воде рат. − Сав народ је одан религији, па ако је неко болестан или је нека друга невоља у питању приносе се жртве, често људске. Од богова највише поштују Меркура и његових светилишта има највише. сматрају га за проналазача свих вештина, заштитником оних који путују и сматрају да иманајвећу моћ у трговини. После њега поштују Аполона, Јупитера и Минерву, сматрају као и остали да Аполон тера болести, да је Минерва дала почетке уметности и заната, да јупитер држи небеско варство да Марс води ратове. − Сви Гали истичу да су постали од оца Дита. Погреби су сјајни и скупи − Германи су другачији, немају друиде, нити маре за жртвене обреде. они верују само у оне богове које виде Сунце, Вулкан и Месец. сав живот им се састоји у лову и од малена се препремају за напор и издржљивост. Они који међу њима остану најдуже нежење уживају највећу похвалу, пошто сматрају да то учвршћује стас, потхрањује снагу а јача живце. Женидбу пре двадесете године сматрају за најсрамнији чин. Не баве се земљорадњом, хране се углавном млеком сиром и месом. не постоје међе. Јер се често премештају и то зато да не би љубав према вођењу рата заменили земљорадњом, да се не појави похлепа за новцем, да не праве велике зграде. Успех за државу је ако око себе има велике ненасељене просторе, они то сматрају знаком храбрости што се непријатељ повукао, а на тај начин ће бити безбеднији. Нема заједничке управе, већ прваци о свему одлучују. − Цезар описује и неке животиње које се срећу код њих а које се од осталих разликују. То је неко говече које личи на јелена и тешко се разликују мужјак и женка. Затим неке сличне козама које се зову алке. Па неке које су мало мање од слона, зову се ури а личе на бика.

75

− Сада, после ових описа, цезар наставља са ратом. Значи Свеби су се склонили у шуму и то је он дознао од убија, (такоће германско племе наклоњено Риму). − Када је жито почело да зрије, Цезар крете у рат против Амбиорига преко шуме Ардуене. Амбиорига је затекао неспремног и изненађеног, не зна се зашто није сакупио војску. Део варвара је побегао у шуму а други у непрегледне мочваре. Сада нека германска племена шаљу легате Цезару обећавајући пријатељство. Цезар је распоредио војску, један део је послао према океану, други део да пљачка крајеве уз атуатуке, а сам је кренуо према реци Скалди која се улива у Моселу (занимљиво је да ова књига уопште нема коментаре), јер је чуо да је у том правцу отишао Амбиориг. Германи су се скривали по природним склоништима, шумама, бреговима и тд. није било утврђеног града или села. тако се цезар после неколико дана вратио у логор. Али Германи одлуче да нападну Цицеронов логор (Цезар је обећао да ће се ту вратити након седам дана). напали су неприметно логор, опседали га али се у критичном тренутку појавио цезар и решио на свој начин читаву ствар. Након тога се склонио у земљу Рема где је настојао да спроведе истрагу о завери неких племена. распоредио је војску по зимовницима и отишао и Италију Седма књига − Цезар одлази у Италију да одржи скупштину. Тамо је сазнао за убиство Публија Клодија. Објавио је регрутацију младића. У оностраној Галији се пронела вест да је Цезар задржан због грађанске побуне и да не може да дође војсци. Поново Гали се договарају како да се ослободе римске власти. − Једна од племена нападају римске трговце, убијају и деле њихову имовину. Тада је и Верцингеториг који је имао угледа у Галији позвао своје саплеменике на побуну. Али био је онемогућен од неких који су сматрали да се у то не би требало упуштати. Тако је Верцингеториг протеран из града Герговије. Али он није одустао од намере већ регрутује по пољима све на које наиђе, бескућнике и пропалице. И тако пошто је сакупио велику војску протера оне из града који су њега претходно протерали, његови војници га прогласе за краља и он брзо на своју страну приволе Сеноне, Парисије, Туроне, Аулерке , Лемовике, и све остале који допиру до океана. Сакупивши војску, једне је послао у Рутене, а сам кренуо у Битуриге. Битуриги су тражили од Хедуанаца заштиту од ових варвара. Та впјска коју су послали Хедуанци није смела да пређе реку и вратила се кући под изговором да они баш и неверују Битуригима. − Када је Цезар извештен о овим приликама, а како је стање у Италији захваљујући храбрости Гнеја помпеја сређено, Цезар пође у онострану Галију.

76

− Наравно извршио је припреме за рат, распоредио војску. Цезар брзим маршем стиже у Вијену, па затим иде у сенонски град Велаунодун. − На том путу Цезар се сукобио са Верцингеторигом. Након победе креће на град Битурига Аварик, који је био велик и утврђен. За то време Верцингеториг одлучује да промени стратегију и сматра да је основно што са својим људима треба да преузме то да онемогући снабдевање храном цезарове војске. Одлучили су да попале већи број градова. Цезар се улогорио код Аварика, али је војска већ осећала оскудицу у храни. али војска се храбро држала и није имала намеру да одустане од опсаде (Цезар користи сваку прилику да похвали своје војнике и итсакне како су били храбри и шта су све били спремни да подносе и ураде за свој народ). − Цезар је дошао у прилику да се сукоби са варварима али сматрајући да услови нису најбољи и да ће безпотребно изгубити велики број војника, повукао их је у логор и наставио са опсадом града. Описује како су изгледали галски зидови, утврђења. Дошло је до сукоба, гали су све учинили, разне смицалице како би победили, али узалуд и на крају одлучише да побегну из града. Мезутим, спречени су женама које су молиле и кукале да их не остављају. Варвари претрпе још један тежак пораз али и даље неодустају. Цезар је заузео Аварик, тамо нашао довољно хране да поврати војнике. То је било крај зиме и већ је почињала ратна сезона, па се цезар спремао да оконча сукобе са варварима. Али стиже му посланство хедуанаца тражећи да им ппомогне да реше унутрашње сукобе око поделе власти (двојца кандидата су се препирала ко има веће право да буде на челу државе). Одлази међу хедуанце и на власт поставља једног од браће Конвиктолитава. − Дели војску на два дела, један иде међу Сеноне и Парисије, а сам пође у град Герговију дуж реке Елавера. Верцингеториг је то сазнао и порушио све мостове па и сам кренуо према Цезару. Успео је тајно да поправи један мост а да непријатељ ништа не примети ☺. − цезар стиже у Герговију и у бројним сукобима поражава варваре.. Било је тешких ситуација, неповољан терен, Цезар их храбри.Варваре је предводио верцингеториг. Чак су и Хедуанци покушали да се одметну. У хедуанском граду Новиодуну Цезар је сакупио храну, војнике. Одатле је кренуо према сенонима, није смео дуго да чека јер су се варвари све више окупљали. − Следи причао догађајима који су пратили лабијена који се налазио у граду Паризију на Сени. Он је тамо заробио неке непријатељске лађе и војску повео низ Сену према Лутецији. али варвари нареде да се овај град спали и сами крену према римљанима. Лабијен је одлучио да избегава непријтаље јер је са свих страна претила опасност од побуне, бећ да војску живу врати у Агединк.Међутим, варвари су о свему били обавештени и сачекали су их када су прелазили реку, али изненада се дигло тако јако невреме да су римљани то искористили напали противника и победили

77

− У читавом сукобу, Риму су остали верни реми, Лингони и Тревери. Дошло је до сукоба међу варварима око вођства. − варвари се сукобе са Цезаром. Варвари се повлаче према Алезији, цезар их прати.Варвари су обесхрабрени. цезар опседа Алезију уз велике тешкоће. − Варвари и верцингеториг нападају римске војске које се свим снагама одупиру и постижу успехе. Ближи се зима, варвари и даље неодустају, али цераз распоређује легије по Галији а сам борави у Бибракту. Осма књига − Ова књига почиње следећим речима;»Притешњен твојим наваљивањем Балбе, прихватио сам се веома тешке обавезе.... Коментаре нашег цезар о јуначким подвизима у Галији ја сам дотерао, пошто се његови ранији списи не могу мерити са оним каснијим. оно најновије недовршено од александријисих догађаја до њиховог завршетка ја сам завршио, али не до краја грађанског рата, чији крај никако невидимо, већ до завршетка Цезаровог живота. Камо среће да они који их буду читали могу дознати како сам се без воље прихватио да то урадим... Познато је међу свима да други нису ништа тако мајсторски саставили што би лепотом надмашило ове коментаре. Они су издати како би историчари имали појма о томе догађају... Истиче како је цезар брзо и лако та дела саставио, каже да он сам није учествовао ни у александријском ни у афричком рату, али да му је он ипак познат из разговора са Цезаром и другим очевидцима; и на крају се извињава читаоцима и тражи да га не пореде са Цезаром али ипак на себе преузима сву одговорност тог посла кога се латио. − Пошто је цела галија савладана, Цезар је желео да преко зиме одмори војнике. у исто време јављено је да многе државе поново кују планове о побуни. Гали су наиме схватили да немају шансе за успех ако се сви окупе на једном месту против Римљана, већ само ако истовремено на различитим странама се побуне. да се то не би догодили, Цезар постави квестора Марка Антонија за заповедника свог зимовника а сам крену из града Бибракте према 11-ој легији припоји јој 13-у у земљи Битурига. варвари су затечени изненада и неприпремљени. Приволео их је на мир, а војнике је наградио са по 200 сестерција и ратним пленом. Цезар затим прогони Карнуте. То се све дешава током зиме. Затим је онавештен да Беловаци нападају земљу Свециона који су били подређени Ремима. сакупља војску и креће на беловаке. Ту су опсаде, развијање стратегија, тешкоће положаја... варвари поражени избегли су најгоре тако што су се повукли у шуме. Многи варвари шаљу таоце и легате. Када је Цезар видео да су најратоборнија племена савладана он распусти војску а са собом остави Марка Антонија са 12-ом легијом, остале је распоредио широм Галије.

78

− Али дошли је до побуне у Пиктонима где се окупи већи број варвара. И тамо одлази војска Гаја Фабија . Он тамо реши ситуацију у корист Рима. − За то време Цезар је Антонија оставио код Беловака како Белгима не би пало на памет да се побуне, а сам обиђе остале државе затражи таоце и многе умири. Стиже у град Ускелодун који је био опкољен. По освајању казнио је становнике, али не због своје окрутности како писац каже јер је свима позната његова благост, већ као пример другима (мушкарцима који су се борили одсекао је десну руку). − Када је Цезар у Белгији зимовао имао је један циљ, да државе веже на пријатељство и да никоме не пружи ни један разлог да се побуни. Због тога је позвао предтсавнике свох држава наградио их поклонима, не намећућу им никакве нове терете. − Након тога креће у Италију. На путу је сазнао да је Марко Антоније изабран за аугура и било му је врло драго, јер како стоји у њизи он му је за срце прирастао. Истовремено је поднео своју кандидатуру за конзула. − Цезара су све колоније и муниципије дочекале са великим поштовањем и радошћу. Биле су украшене капије, улице, куће... − Он је обишао многе гардове и вратио се војсци у Неметоцену. На чело римске Галије постави Тита Лабијена. − Донесена је одлука сената да се Цезару одузму две легије (једна његова и једна коју му је позајмио Помпеј( како би биле послате у Партију. Распоредио је војску по Галији поставио и м команданте и сам кренуо у Италију. Тамо је сазнао преко конзула Марка Марцела да су оне две легије које је послао предате помпеју и задржане у Италији. Због те околности, иако нико није сумљао шта се против Цезара припрема, цезар ипак закључи да се све мора подносити док постоји нека нада да је боље о миру расправљати него рат водити. и он тако отпутова - Крај -

Коментари о грађанском рату

18

79

Цицерон као сенатор и беседник Марко Тулије Цицерон рођен je 3. јануара 106. у Арпину, у земљи Волска, где и некадашњи вођа популара Гај Марије. Као и Марије припадао је витешком сталежу и својом се способношћу истакао и ушао у сенат као новајлија. 1 Али за разлику од свог земљака, Цицерон се одликовао високом образованошћу, и свој пут до сената стекао је више правним деловањем него ратовањем. Оно што га такође дели од Марија је његова политика која је припадала оптиматима. Оба ова лика, који су заузимали значајна места у позној републици, описана су нам код Плутарха. Из ових биографија можемо упоредити Маријев и Цицеронов пут к сенаторском сталежу, као и како су они тамо прихваћени. Из њих се види, колико се у Риму више ценила војна служба и колико је она, по појави најамничких војски, била значајна. Када се то сагледа онда је много јасније зашто је, један од најспособнијих римских политичара тог бурног времена, често остајао без ослонца (такође се лакше уочавају његови ослонци и њихова јачина у његовом политичком деловању), био приморан да прави компромисе, мења стране и бива приморан да сарађује са својим политичким противницима. Тако је много јасније зашто се Цицерон, упркос падовима у утицају на римској политичкој сцени, враћао све утицајнији, иако би се могло рећи да је он свој врхунац доживео 63. године, након разоткривања и гушења Катилинине завере. Ову тврдњу могуће је доказати у учешћу Марка Тулија у догађајима након убиства Цезара и месту које је имао тада у оптиматским круговима. Тиме је јаснија његова бољка «сенатора-беседника», без војне попоре, која га је и стајала главе. Док је Гај Марије свој пут изградио путем мача, пре свега у Хиспанији под Сципионом Емилијаном, па затим у рату с Југуртом и на крају, на врхунцу моћи и утицаја, у борби с германским племенима Кимбра и Тевтонаца, наравно не смемо заборавити ни његово учешће у Марсијском рату, али уколико се погледају извори који о томе говоре (пре свега Апијан, Римски грађански ратови и Плутарх у животописима Марија и Суле) види се, да ту Маријева звезда залази, а уздиже се Сулина. Разлог овога нису само војни успеси тада постигнути, већ и старост Маријева, коју оба писца напомињу. Ово наводимо, јер у доба које почиње с Маријем, најмничке војске водиле су кључну улогу у римској политици. Тако да су се велики државници често били војсковође. 2 Овакве каријере су омогућавале политичарима попут Марија, Суле, Краса, Помпеја, Цезара, Антонија... да у политичким превирањима позову своје војнике или ветеране, како би подржали њихову ствар. Марије, као и Цицерон, није имао племенито порекло и јаке везе са сенаторским сталежом, па су обојица морали својим заслугама да их стичу уз подршку својих патрона. Након ратова с Југуртом, а нарочито Германима, Марије је имао праву војску верних ветерана, уз помоћ којих је два пута запоседао Град. Цицерон овакву снагу није имао, а колико је она била потребна најбоље се видело 63. за свога конзулата када није знао коме може веровати, нити имао довољну војну помоћ, те је морао сам да убеди свога колегу, а потом и сенат да се обрачуна са Катилином. Олакшавајућа околност била је нехатност завереника и њихова безобзирност и суровост. Други удар на Цицерона био је 58. године када је прогнан из Италије, а Помпеј, његов тада најјачи ослонац, пустио га је низ воду. По обнови триумвирата у Луки 56. био је приморан да ради за триумвире. Његов страх који описује Плутарх у беседи за Милона и неповерење, које је осећао према Помпејевим војницима, који су требали да 1

Homo novus Изузетак великог војсковође, али који није оставио тако великог трага у политици, какво би могао с обзиром на његово образовање и воно умеће, био је Луције Лициније Лукул, велики победник над владарима Понта и Јерменије, Митридатом VI Еупатором Новим Дионисом и Тиграном Великим. Иако припадник оптиматске струје није узимао већег учешћа и био је непомирљиви непријатељ Помпеја, који је тежио оптиматској струји.

2

80

га штите од Клодијевих присталица, још је једна у низу његове немоћи и зависности од других. Пре одсудне битке у Тесалији, Катон Млађи му је рекао да је боље да се врати у Рим. Сви ови догађаји говоре колико је Цицерон зависио од других и колико су му руке биле везане, чекајући са неизвесношћу туђу помоћ, те је због тога често остајао неодлучан којим путем да крене. Неповољно по Цицерона била је и затвореност кругова оптимата. У тим тренуцима сенат се осећао довољно моћним да би могао да се обрачуна са сваким појединцем и обузда га, али као што се видело није рачунао да се они могу удружити. Сигурно да је углед Цицерона порастао након његовог конзулата из 63, али порекло је оно што је упркос његовим способностима онемогућавало да Марко Тулије заузме место које му је по способности и припадало. Али та 63. је такође била и победа сената, као и угушивање претходних устанака Емилија Лепида и Серторија. Још веће самопоуздање сенат је добио 62. године када је Помпеј по свом повратку вратио своја овлашћења и распустио војску и осетио се довољно моћним да одбије закон о додели земље Помпејевим ветеранима. Како видимо сенат је мислио да има довољну моћ да угуши сваку самовољу и да одржи порекло својих редова. Тако, Цицерон никада није успео да продре у ужи круг оптимата, као ни Гнеј Помпеј, што је могуће појачавало сарадњу њих двојце у стварању неке средње струје између две постојеће. Он се залагао за слогу два највиша сталежа concordia ordinum, сенаторског и витешког, на чијем челу ће бити gubernator et moderator, који ће управљати римском државом. Та особа требало је да буде Помпеј. У свом делу Држава, које је добило назив по истоименом Платоновом делу, стоји Цицеронова замисао вођења државе. У књизи се налази сан Сципиона Емилијана, где је он принцепс сената, а Лелије, правник и његов најбољи пријатељ, саветник. Ту је Цицерон видео себе у улози Лелија, а Помпеја као Сципиона Емилијана. Прво озбиљније школовање Цицерон је стекао у Риму код граматичара Филона. Присуствовао је саветовањима правника и принцепса сената Луција Муција Сцеволе. 3 Са 18 година под Гнејом Помпејем Страбоном учествовао је као војни трибун у Марсичком рату. У правном занату се први пут истакао, бранећи извесног Росција, кога је сам Сула (тада диктатор) на подстрек свога ослобођеника Хрисогона, оптужио за оцеубиство. Цицерон је успео да одбрани Росција, али из страха за свој живот побегао је из Италије у Хеладу 79. године, док се ствари нису смириле. У Атини је наставио даље школовање и тамо је слушао Антиоха из Аскалона, Филоновог ученика. 4 Ту су га затекле вести да је Сула умро, 5 али је образовање наставио на Роду, где је реторику учио код Аполонија Молона, а филозофију код Посејдонија (из Апамеје у Сирији). 6 У Рим се коначно вратио 77. године и тада му је било 30 година. Квестор је био 75. и послат је у Лилибеј на Сицилији, одакле му је главна дужност била да шаље жито за Рим. Градкси претор је постао 64. и истакао се својом марљивошћу и правичношћу. У то време највећа опасност оптиматима претила је од стране пропалог нобила Луција Сергија Катилине. Овај човек је за време Суле стекао велико богатство, али га је временом проћердао као и већина његових пријатеља и био је спреман да поново оживи време проскрипција, како би га се поново домогао. Са собом је имао и велики број присталица, али услед великог броја присталица или немара брзо се сазнало за заверу. Те године када се драма одигравала у Граду, конзули су били Марко Тулије Цицерон и Гај Антоније, други син великог говорника али неспособан човек. Година 64. је била друга по реду у којој је Катилина пропао у изборима за конзула (кандидовао се за следећу 63) и сада је намеравао уз помоћ својих присталица да га задобије силом. Ево како Плутарх описује 3

Plutarh, Ciceron, 3. Исто, 4. 5 Сула се повукавши из јавности отишао у Капуу и тамо је умро 78. године. 6 Plutarh, Ciceron, 4. 4

81

прилике у Риму: Pa ipak Katilina, hoteći prvo steći snažno uporište za operacije, uđe u izborno nadmetanje za konzulat; i imao je sjajne nade da će mu drug u službi biti Gaj Antonije, čovjek, koji sam po sebi nije bio sposoban za vođu niti u dobroj niti u zloj stvari, ali koji je pod vodstvom drugoga mogao biti snažan oslonac. Postavši svesni toga, većina valjanih građana (опримати) istakoše Cicerona kao kandidata za konzulat; i kako ga je narod spremno prihvatio, Katilina propade a izborima a Ciceron i Gaj Antonije bili su izabrani. Антонија је Цицерон придобио препустивши му након конзулата намесништво над провинцијом Македонијом. 7 Пошто је желео да се обрачуна са завереницима пре него што све узме маха, у сенату је иступио непосредно пред Катилину и испитивао га о гласинама о завери и успео да раздражи Катилину, који је сликовито рекао да је сенат тело без главе, а да је он та глава, што је изазвало бојазан код великог броја присутних. Али тек по добијању писама од појединих угледних Римљана, међу којима је био и Крас, конзули су добили senatus consultum ultimum. Ово је искористио Цицерон и непосредно напао Катилину у сенату изневши писма, која су говорила о наступајућој завери и приморао га да се придружи војсци, која се сакупљала у Етрурији да нападне Рим. Захваљујући својим доушницима, нехајности завереника који су остали у граду, али и тиме што је придобио изасланство Алоброжана, 8 Цицерон је у сенату изнео оптужбе против најугледнијих завереника 9 у Граду и наредио да се похапсе и ставе у притвор. Касније након дуге распараве одлучено да се завереници погубе без суђења (ово је највише заступао Катон Млађи), што није било по закону. На другој страни Антоније је са војском кренуо на Катилину и разбио његову војску, а сам Катилина пао је у боју. Након ових догађаја углед Цицерона је знатно порастао, а оптимати су га узнели још више, јер су њихови редови пре свега стајали иза гушења завере. Ово је изазивало велико огорчење код популара. Пре свега код Цезара, који је преко народних трибуна њему оданих хтео да дискредитује Цицерона, оптужујући га да тежи самовлади и тражећи помоћ од Помпеја, 10 али је Катон Млађи као народни трибун ставио забрану на те предлоге. Његовим залагањем и говором пред народом Цицерон је проглашен за оца отаџбине. Ваља напоменути да су и оптимати наглашавали да је завера угушена мирним путем, а не грађанским ратом, како је то до тада био случај, те су придобили велики утицај у народу. Међутим и поред овог успеха Цицерон и даље није успео да продре у само језгро римског нобилитета. Оно што је највише кварило Цицеронов утицај и стварало му бројне непријатеље била је његова таштина, гордост и сујета, које су га и стајале главе. Наиме, након завере стално је сматрао за потребним да нагласи своје велико учешће у њој, те је људима постајао досадан и напоран, а горд према моћницима као што је био Крас. Такође се посвађао и са Клодијем Пулхером, који му је до тада био пријатељ, још се грубо нашаливши. 11 , Цезар је пре свог одласка у Галије и Илирик успео да привуче себи Помпеја (тајним уговором из 59. године) и из Рима избаци Катона Млађег 12 и Цицерона (захваљујући Клодију Пулхеру). У том тренутку када је Клодије постао народни трибун 13 58. године, спровео је педлог уперен против Цицерона. Закон је гласио, да нико не може да осуди римског грађанина на смрт, без права суђења. Услед великог притиска Клодија и његових присталица и одбијања Помпеја да му помогне, Цицерон је био приморан да напусти Рим. Клодије је ово искористио и Исто,11 Галско племе, под римском влашћу у западним Алпима 9 Лентула, који је тада био претор, Цетега у чијој је кући нађено велико наоружање за заверенике и других. 10 Plutarh, Ciceron,23. 11 Исто, 24, 25, 26, 27, 29, 30. 12 Послао га је на задтаке на Кипар и у Визант. 13 Цезар је Апија Клаудија Пулхера као велики понтифик, из редова патриција превео у плебејски род и тиме му омогућио да постане народни трибун и освети се Цицерону за суђење из 59. када је упао у Цезарову кућу у тренутку светог обреда Добре богиње. 7 8

82

спровео предлог да се Цицерону ускрати гостопримство у кругу од 500 миља око Италије. Међутим, како се Клодије отео свакој контроли, Помпеј је одлучио да врати Цицерона, што се и десило 57. године, преко народног трибуна Тит Анија Милона, који је требало да буде против тежа Клодију у уличним тучама. Цицерон није успео да се одужи Милону, јер приликом његове одбране 52. године за убиство Клодија, није показао онакву вештину и храброст, какву је пре имао заступајући своје пријатеље на суду и Милон је морао да иде у прогонство. Следеће 51. годне добио је на управу провинцију Киликију са задатком да примора на вазални положај владара Кападокије Ариобарзана. С великом војском од 12.000 пешака и 2.600 коњаника успешно је завршио посао и завевши ред и мир у провинцији, мирно њоме управљао, посвећујући доста пажење и њеном привредном благостању. Када је избио сукоб између Цезара и Помпеја, Цицерон је остао у Италији, али се касније предомислио и отишао код Помпеја у Хеладу. Али је тамо хладно дочекан и није добио никакву важну функцију. На овакав дочек је доста утицала његова промељива или боље речено помиритељска политика, 14 те му ниједна страна није у потпуности веровала, али је желела да буде у добрим односима с њим. Услед болести није учествовао у бици код Фарсала 48. године. Након тешког пораза помпејеваца повукао се ка Дирахију, али је ту одбио да предузме заповедништво над преосталим деловима војске иако му је то пропадало као најстаријем по части. Оваква одлука изазвала је велику мржњу Помпејевих синова и убили би га, да га Катон није спасао. По Цезаровом повратку са Истока, Цицерон га је срдачно дочекао на путу између Бриндизија и Тарента. 15 У почетку Цицерон се бавио адвокатураом, али временом се повукао из јавног живота и бавио се филозофијом, преводећи дела и састављајући појмове из филозофије који нису постојали на латинском. Како сазнајемо био је запао у дугове те се развео од своје жене Теренције и оженио много млађом девојком, како би их исплатио. У убиству Цезаровом Цицрон није учествовао, али га је тај догађај поново вратио у јавни живот. Цицерон се вратио оптиматској струји, предлажући да се завереницима опрости, јер су они тираноубице и учинили добробит држави. Сада је Цицерон што се тиче угледа био на врхунцу моћи, јер је био најстарији сенатор по части, а Катона, Помпеја, Краса, Ахенобарба и других није више било. Али и даље су уски кругови оптимата били њему остали неприступачни. Вероватно да је на то овога пута највише утицао његов прилазак Цезару након повратка Цезара са Истока и касније повлачење из јавног живота. Доказ за то је да Цицерон није учествовао у завери, нити је знао за њу. У размаку између 44. и 43. Цицерон је одржао тринаест Филипика, уперених против Марка Антонија. У њима је истицана Антонијева сировост и безобзирност, склоност ка пороцима и тежња за диктатуром, те је предлагао да се прогласи за неприатеља отаџбине. Како би могао да се носи са Антонијем морао је потражити помоћ од младог Гаја Јулија Цезара Октавијана, који је као младић са 19 година тада ступио на политичку сцену. О односима Цицерона и Октавијана најбоље осликава овај пасус код Плутарха: Ciceron, tu se doista davši više no ikad zavesti i prevariti, on starac od madića, i poduprijevši cezara kod natjecanja za časti i pribavivši mu podršku senata, odmah zbog toga doživje optuživanje svojih prijateqa a malo kasnije opazi da je sam sebe upropastio i izdao slobodu naroda. 16 Тако да након победе оптимата у Мутинском рату (43. године) сенат је поново начинио кобну грешку. Осетивши се довољно моћним одбацио је Октавијана, што је довело до стварања другог триумвирата, односно уједнињавање дојучерашњих противника Марка Антонија, Марка Емилија Лепида и Октавијана Плутарх наводи у 39. глави Цицероновог животописа, да га је Цезар називо Тераменом, који је имао надимак Котурно, што је била обућа, која се могла носити и на једној и на другој нози. Plutarh, Ciceron, 39, 15 Plutarh, Ciceron, 39. 16 Исто, 46. 14

83

43. године. Сада је Антоније коначно могао да уништи свог најмрскијег противника и Цицерон је пао као жртва проскрипција. По заповести Антонијевој убице су му одсекле главу и руку, којом је писао Филипике. 17 Тако је на свиреп начин убијен Марко Тулије Цицерон у својој 63. години живота. Иако како смо навели није никада прихваћен у ужи круг нобила и често остајао без њихове подршке, успео је да обележи доба које је обиловало великим политичарима и војсковођама. У каснијим временима остао је запамћен пре свега као беседник, што и Плутарх наводи у доба династије Антонина. И у својим упоредним животописима пореди га са Демостеном. 18 Од преко стотину беседа нама је сачувано само 58 и то не све у целини. Након склапања триумвирата био је приморан да своју вештину стави у службу триумвира и брани њихове клијенте. О његовој вештини говора стоји: Pripovjeda se, kako Apolonije nije znao latinski, da je zamolio Cicerona da krasnoslovi na grčkome; a on ga je spremno poslušao držeći da se tako njegovi nedostaci biti bolje ispravljani; i pošto je završio svoj krasnoslov, ostali su bili zapanjeni i nadmetali se međusobno u pohvalama, samo Apolonije, slušajući ga, nije se razgalio i, kad je Ciceron prestao govoriti, sjedio je dugo vremena zadubljen u misli a onda, budući da se Ciceron osećao nelagodno, kažu, rekao je: «Tebi se, Cicerone, divim i čestitam ti, ali sažaljevam heladu zbog njezine sudbine, jer vidim da je jedina prednost koja nam je još preostala, rječitost, preko tebe i ona pripala Rimljanima.» 19

Литература: Извори:

Н. Машкин, Историја Рима, Београд 1951. Plutarh (прев. Z. Dukat), Ciceron, Zagreb 1988. Цицерон (прев. В. Недељковић), Беседа за Милона, Нови Сад 1998.

Исто, 48. Исто, 2. 19 Исто, 4. 17 18

5 84

Цицерон као извор за доба грађанских ратова Марко Тулије Цицерон, пореклом из Арпинa, потицао је из богате витешке породице. Рођен је 3. јануара 106. године, а убијен је од стране Антонијевих људи 43. године. Из Арпина је такође потицао и Гај Марије, чувени војсковођа и предводник популара. Цицерон је почео политички живот као скоројевић. 1 Војску је служио под Помпејом Страбоном 90-89, а као квестор 75., био је послан на северозапад Сицилије. Едил је постао 69, а претор 66. године. Конзулског достојанства домогао се 63. када је угушио Каталинину заверу, када је и добио од сената диктаторско пуномоћје. Као част за дело учињено држави био је прозван оцем отаџбине и то је стално напомињао током целог свог живота. Током 79-77. школовао се у Атини, на Роду, где је слушао Посијдонија из Апамеје, затим је био у Смирни где се сусрео са Публијем Рутилијем Руфом. 2 За време Сулине диктатуре 80. године је бранио извесног Росција, коме је била одузета имовина, јер му је отац био проскрибован. Тада је приказао велику храброст, што се прихватио ове парнице, јер је Сулина моћ и суровост и даље била неоспорна. Успео је да одбрани свога штићеника и тиме стекне велику славу. Ипак како се не би замерио Сули, под изговором да је лошег здравља отпутовао је на исток. Као што смо рекли квестуру је служио на Сицилији и остао упамћен као праведан управљач. Знајући то 70. године житељи Сицилије су га замолили да поднесе тужбу против бившег намесника Сицилије Вера, оптуженог за пљачку и примање мита. Цицерон је постигао велики успех и Вер је својевољно побегао из Италије, немајући другог излаза. За разлику од осталих скоројевића Цицерон је први, који је постао сенатор, захваљујући свом политичком деловању. Он је 63. изабран за конзuла и тиме ушао у сенаторски сталеж. За своје заслуге, сенат је Цицерона назвао оцем отаџбине-pater patrae. Током 60. објавио је своје беседe упућене против Катилине и предложио свом учитељу Посијдонију да учини исто. Након ових успеха 58. године, Публије Клодије Пулхер, 3 је поставши народни трибун поднео закон упререн против Цицерона. 4 Оставши без подршке Помпеја, а као непријатељ друга два триумвира, својевољно је отишао у изгнанство, не сачекавши осуду. Међутим, услед пораста Клодијеве моћи, Помпеј је уз помоћ народног трибуна из 57. Тит Анија Милона, 5 као и велику подршку сената, успео да издејствује Цицеронов повратак. Захваљујући сачуваним делима Цицерона, раздобље у коме је он живео пре појаве штампе, нам је најпознатије у целокупној историји. Такође, и сам лик и живот Цицеронов, нам је прилично јасан, с обзиром на обиље грађе, коју је написао. Велики удео у расветљавању његовог лика, представља нам преписка Цицерона са угленим људима тога времена, као и животопис, који је о њему написао Плутарх, где га као беседника пореди са самим Демостеном. Цицерон је био један од најобразованијих људи свога времена, а за најбољег беседника Рима свих времена. Али Цицерон иако подробно упућен у историју, беседништво, теологију, и право, највише је волео да га сматрају филозофом. Иако најбоље упамћен као бесеник, Цицерон је говорио да се он овом вештином користио само за остваривање политичких циљева. Од дела писао је беседе, реторичке и политичке списе, писао је и о филозофији, поезији, а окушао се и у прози и у превођењу хеленских дела, притом покушавајући да створи латинске речи за непостојеће појмове који су постојали у хеленском. После смрти Цезарове, за чијег је живота био повучен, вратио се у друштвене токове, али је убрзо после склапања другог тријумвирата, који је за разлику од првог био званичан, пао као жртва проскрипција Марка Антонија.

Тојест homo novus, то су биле особе чији преци нису били конзули, те нису припадали сенаторском сталежу. Прогнани намесник Азије, кога су витезови публикани протерали, а становништво примило. 3 О њему и преласку, потомак Пулхера цека који је изградио као цензор апијев пут. До бенавента,. Цезаров човек. 4 Закон о суђењу 63. 5 Милон оружје оптимата и ожењен фаустом убио Клодија 53, и цицерон га бранио, безуспешно потом објавио дотерану беседу. 1 2

85

Што се нас историчара тиче, као извор за грађанске ратове, намасу најзначајнија његове беседе и писма. Нажалост, Цицерон иако врло образован, интелигентан и обавештен, није се окушао у писању истроијских дела. Он је свој живот и многа дела посветио политичком животу, што је сматрао да је дужност сваког образованог човека. Написао је и дело Држава, у коме износи своје идеје и политичка размишљања, у великој мери ослањајући се на хеленске филозофе, али и корећи их, јер углавном нису хтели да узму учешћа у активном политичком животу. Беседе Више од половине Цицеронових беседа нам је сачувано. Наиме, од око 106 беседа сачувано је 58, а 48 је изгубљено. Захваљујући својој вредности Цицеронове беседе су успеле преживе бројне векове. Оне су: Pro Quinctio (81), Pro Sex, Roscio Amerino (80); Pro Roscio Comoedo (77 ?), In Caecilium Divinatio, In Verrem Act. I, Act. II. i-v (70); Pro Tulio, Pro Fonteio, Pro Caecina (69); Pro Lege Manilia, Pro Cluentio (66); Contra Rullum I-III, Pro C. Rabibrio perduellionis reo, In Catilinam I-IV, Pro Murena (63); Pro Sula, Pro Archia (62); Pro Flacco (59); Post reditum ad Quirites, Post reditum in Senatu, De domo sua (57); De Haruspicium responso, Pro Sestio, In Vatinium, Pro Caelio, De Prov. Cons, Pro Balbo (56);, In Pisonem (55); Pro Plancio, Pro Rabirio Postumo (54); Pro Milone (52) она која је до нас доспела сачувана нам је у дотераном издању. То је урадио сам Цицерон после неуспешне одбране свог пријатеља Милона;Pro Marcello, Pro Ligario (46); Pro Rege Deiotaro (45); Philippicae I-XIV (44-43) ови говори, били су упућени против Марка Антонија, у време после Цезарове смрти, када се Цицерон поново вратио у политички живот. У њима се осликава и велика мржња Цицерона према своме имењаку. Беседа за Милона Раздобље од 58-52. обележено је уличним тучама, двеју банди. На једној страни Публије Клаудије Пулхер, као присталица Цезара, а с времена на време и Помпеја и Краса, служио се својим овлашењима народног трибуна, а касније едила, против оптимата. Међутим, главна одлика Клодијеве борбе била је гола сила, оличена у робовима и најсиромашнијим слојевима грађанства. Како би се одбранили од Клодијевих репресија, 6 оптимати су за своју одбрану ставили народног трибуна за 57. Тит Анија Милона, који се истом мером обрачунавао с Клодијем и у томе имао великог успеха. Коначан сукоб између Клодија и Милона одиграо се на Апијевом друму недалеко од Рима. Током случајног или намерног сусрета дошло је до оружаног сукоба. Милонов слуга Бирија је у току борбе пробо копљем Клодија, те су се Клодијеви људи повукли с рањеником у оближњу крчму. Убрзо потом, Милон је са својим људима упао у ту крчму дотукао Клодија, побивши један део његових људи. Услед овога Милон је оптужен, а Помпеј је те године избран за конзула без друга у служби. Беседа која је нама сачувана је касније дорађена од стране Цицерона и представља једно од класичних дела Старог века. Њена вредност није само у књижевном, већ и историјском погледу, јер Цицерон захваљујући великом изагању чињеница, настоји да нам прикаже слику тог немирног времена, притом помињући раније догађаје и обиље ликова, указујући понекад каквог су они удела тада имали . Наравно, у појединим деловима, он тежи да мало искривни стварност, како би помогао Милону. Такође, износи и свој политички поглед на друштво, које је тада било у расулу, али стално хвалећи Помпеја, како би га придобио на страни сенатора у случају озбиљне борбе са Цезаром. Како би оправдао Клодијеву смрт, као добро државе, Цицерон наводи све Клодијеве злочине, а потом и познате догађаје из римске историје у којима су постојала убиства Римљана од стране другог Римљана, за добробит државе. 7 Цицерон је 6 7

У то време Рим није имао полицију , која би одржавала ред и мир. Цицерон, Беседа за Милона, Нови Сад 1998, XXX/81,82.

86

ишао чак дотле да пошто је Клодије убијен недалеко од храма Добре богиње, то био божји знак. 8 Истичући да и Хелени славе Хармодија и Аристогитона, као тираноубице, јер су учинили добробит држави. Такође, како би оснажио Клодијев негативан лик, Цицерон га оптужује за сарадњу с Катилином, скрнављење култа Добре богиње, када је прерушен упао у Цезарову кућу и његов инцест с рођеном сестром. На самом крају своје беседе, Цицерон говори, како би била срамота за државу да прогна свога спаситеља. Напомињући, да Милон нема чега да се боји без обзира на пресуду, јер је његов поступак исправан. 9 Као што смо и рекли беседа припада класици, али тог дана, када је Цицерон изашао на форум и обратио се народу, како нам говори и сам Плутарх, а и сам исход. Мислимо, да је она била моного краћа и да је бранилац био испод свог нивоа. Плутарх, чак пише да је био престрашен и да је једва говорио. Што је вероватно претерано, али сигурно, да је атмосфера била напета, јер је Помпеј морао да позове своје војнике како би успоставио ред и смирио разјарену гомилу, чији је Клодије био вођа. Писма Цицеронов писма су такође један од важних извора за разумевање грађанских ратова. До сада је откривено 931 писмо. Она су сабрана у књиге, њих шеснаест је објавио Цицеронов ослобођеник Тирон, с насловом Ad Familiares. Исто толико кињига чини збирку писама написаних Атику, Ad Atticum, која обухватају раздобље од 68-44. године. О њиховој историјској вредности био је упознат и Корнелије Непот, 10 који их је користио у својим делима. Претпоставља се писма нису објављивана пре Нерона, јер их писац првог века после Христа Квинт Асконије Педијан у својим делима не помиње. Иначе Асконије нам је драгоцен, јер пише врло добро и без страсти (он је ипак временски удаљен од догађаја), уз врло ретке грешке, те с Цицероном и другим изворима добро употпуњује слику овога доба. Свом брату Квинту, док су били раздвојени у раздобљу од 5954. написао је 27 писама. Цицерон је такође написао и неколико писама Марку Јунију Бруту, Цезароубици, која се налазе сабрана у две књиге, али су сумњиве аутентичности. Највећи број писам упућен Бруту спада после Цезарове смрти, што је и разумљиво, јер после смрти Катона Утичког, он је представљао један од симбола старе републике, а и његов истоимени предак учествовао је у протеривању краљева и успостављању републике. Цицеронова дела су од прворазредног значаја за праћење догађаја, који су довели до пропасти римске републике. Дела су писана на одличном латинском језику и представљају поред историјског и важан споменик књижевне културе. Велики значај Цицеронових дела је што је он био учесник многих догађаја, а у некима и главни покретач. Али као и Цезар, његова дела одишу емоцијама и политичким намерама, те су на неким местима чињенице криво приказиване, као што је то случај у Беседи за Милона. Међутим, поред свега, важно нам је да Ццерон иако нам дошао преко преписа, није доживео судбину многих, као Ефор, Клитарх, Калистен, Помпеј Трог и многи други, односно, да нам је сачуван у делу неког другог писца. Извори:

Plutarh (прев. Z. Dukat), Ciceron, Zagreb 1988. Цицерон, Беседа за Милона, Нови Сад 1998. Литература: The Oxford Classical Dictionary, Oxford 1972. G. B. Conte, Latin Literature, London 1994. Студент: Милан Пиљак Исто, XXXI/86. Претходно Цицерн напомиње да Милон после извршеног дела није побегао из града, што би учинио сваки злочинац и како се говоркало по Граду, већ се вратио у Рим да му се суди. 10 Корнелије Непот, римски писац, живео од 99-24. пре Христа. Рођен је у Цисалпинској Галији, али се ускоро преселио у Рим и имао преписку с Цицероном и Атиком. Написао је дела: О славним људима, О одличним војсковођама страних народа, О историји Латина. Изгубљена дела су: Хроника (општа историја у три књиге), Примери (анегдоте у најмање пет књига), написао је о животима Катона и Цицерона. 8 9

87

студент: Дејан Зец

Београд, 23. IV 2004.

СЕНЕКА КАО ФИЛОЗОФ И ПОЛИТИЧАР У другој половини I века н.е. све већи утицај на римску књижевност, као и на римски политички и економски живот, имају провинцијалци, како они италског порекла, тако и потомци романизованих варвара. Пример који говори у којој су мери провинције учествовале у изградњи римске културе је и тај да су тројица најзначајнијих представника позног класичног периода римске књижевности били Шпанци – Сенека Филозоф, Лукан и Марцијал. Највећи траг је, ипак, од свих оставио Сенека, који је својим новим стилом и обимним и разноврсним делом био узор познијим писцима, и то не само у периоду антике. Са друге стране, његово активно политичко ангажовање, које је у једном периоду Сенеку учинило најмоћнијим човеком у Риму, тога писца приказује и у другом светлу, светлу у којем се један филозоф и моралиста не устеже да учествује у прљавим играма и интригама карактеристичним за јавни живот у периоду владавине династије Јулијеваца-Клаудијеваца. Луције Анеј Сенека, касније названи Филозоф, је рођен око 4. године пре н.е. у шпанској Кордови, у богатој витешкој породици. Његов отац је био Луције Анеј Сенека, звани Ретор, вешти беседник. У Рим је дошао 5. године н.е. са полусестром своје мајке, која је била жена Гаја Галерија, египатског префекта. На подстицај свог ученог оца, Сенека је у Риму студирао реторику, граматику и филозофију. Такође је показивао и склоности и интересовање за поезију и природне науке, нарочито за физику и етнографију. Ипак, од свега се највише заинтересовао за филозофију и посебно је био привучен моралистичком озбиљношћу и аскетском строгошћу, вредностима које су проповедали млађи стоичари. У Риму је у доба када се Сенека школовао посебно активна била група секстијеваца, која је покушавала да споји стоичко учење са платонским и новопитагорејским. На младог Сенеку најјачи утисак су оставили секстијевци Папирије Фабијан и Сотион, затим стоичар Атал, који је био добар пријатељ његовог оца. Упознао је и Деметрија киничара. Утицаји ових учења, са којима се сусретао у младости, оставиће велики утисак на Сенеку и веома јасно се могу уочити у његовим списима. 88

У Риму се Сенека све више одушевљавао филозофијом, посебно учењем млађих стоичара, али је прихватио и нека учења новопитагорејаца, учење о селидби душа и вегетеријанство. Међутим, Сенека је био предодређен за високе политичке функције. Већина чланова његове породице се раније налазила на високим положајима и у Риму и у провинцијама. Сенека Ретор је сматрао да његов син неће имати велике користи од филозофије и утицао је на младог Сенеку да се посвети државној служби и политичкој каријери. У том јаком очевом утицају могу се тражити и узроци драстичне разлике између Сенекиних филозофских ставова и сопствених поступака у јавном животу. Многи Римљани су Сенеку сматрали за лицемера, што се добро види у изреци која се односила на њега: aliter loqueris, aliter vivis (другачије говориш а другачије живиш). Сенека ће до смрти у свакодневном животу остати умерен и скроман, у складу са сопственим филозофским учењем, али ће у политичком животу показати потоуно другачије лице. Забринут тиме што се његов син у Риму посветио аскези и филозофији, Сенека Ретор га је послао у Египат, код свог рођака који је био префект провинције. Сво време у Египту је био веома слабог здравља. У Египту је настао и један од његових изгубљених списа који су имали географски и етнографски карактер: О положају Египта и његовим храмовима. Овај боравак у Египту је очигледно утицао на младог Сенеку, који се по повратку у Рим 31. године н.е. у потпуности посветио државној служби и беседничком послу. Захваљујући својој тетки, удовици Гаја Галерија, изабран је за квестора и тако је ушао у Сенат. Успон је доживео за време владавине Калигуле, али је у том периоду сталне напетости и сукоба између Калигуле и Сената и сам Сенека пао у немилост владара, вероватно због неког говора у Сенату. Једини разлог због ког је остао жив је био тај што је боловао од туберкулозе и што се сматрало да неће поживети још дуго. За овај период Сенекиног живота и политичког деловања карактеристично је једно књижевно дело, једна реторска утеха (consolatio), посвећена Марцији, кћерки републиканца и историчара Кремуција Корда, поводим смрти њеног детета. У овом делу Сенека је осудио владарску тиранију и безумље, кроз пример Кремуција Корда, чије је дело Тиберије спалио а њега самог осудио на смрт. Ту се може видети и утицај стоичке филозофске школе на још младог Сенеку, који изриче похвалу смрти која је сигуран спас свима и која је једина која чини подношљивим живот под господарима и тиранима. Упркос овим 89

снажним речима, не може се рећи да је Сенека био ватрени републиканац. У интриге на двору је био уплетен и за време владавине Клаудија, иако би се претпоставило да ће бити много опрезнији пошто је за длаку избегао смрт. На инсистирање Валерије Месалине, Клаудијеве жене, Сенека је 41. године н.е. био протеран на Корзику. Није познато колико су истините биле Месалинине оптужбе, али је сигурно да су оптужбе за неморал, на основу којих је протеран, озбиљно нашкодиле Сенекином угледу. Његови наводни ванбрачни односи са Клаудијевом сестром Јулијом Ливилом су се косили са сликом стоичара и аскете која је о Сенеки постојала код римских грађана. Пре ће бити да су разлози за Сенекино прогонство били политичке прилике. У прогонству је Сенека саставио још једну реторску утеху, посвећену ослобођенику Полибију, човеку веома блиском цару Клаудију, поводом смрти његовог брата. Ово дело је ништа друго до покушај да се додвори Полибију, па тако и Клаудију, како би се преиспитала одлука о прогонству. Пре прогонства написао је и једну интересантну монографију у три књиге – О гневу (De ira). Ту Сенека говори о гневу који стоичар треба да сузбије, и где спомиње многе примере гнева као краљевског лудила. Поред идеја карактеристичних за једног писца стоичара из редова сенаторске опозиције, јављају се и мотиви личног сукоба са Калигулом и његовим двором. На Корзици је Сенека провео осам година, а дозволу за повратак у Рим је добио када се ситуација у царској породици драстично променила. Сенекин главни противник, Валерија Месалина, више није била међу живима, а нова царева супруга, Јулија Агрипина, је издејствовала да се Сенеки дозволи да се врати у Рим и да настави са политичком каријером, па је био изабран за претора. Много више од тога, Агрипина је уредила да Сенека, заједно са Афранијем Буром, постане тутор Нерону, њеном сину. Овим чином је Агрипина јасно свима ставила до знања да жели да види Нерона као наследника престола. Пред крај живота се и Клаудије сложио са тим, а свог рођеног сина Британика је оставио по страни. Овакав развој ситуације је Сенеки омогућио да у својим рукама концентрише велику моћ, коју је и упражњавао све док се Нерон није у потпуности осамосталио. Недуго после Клаудијеве смрти Сенека је написао једно од својих најбољих дела – Отиквљење божанског Клаудија 90

(Apocolocynthosis divi Claudii), менипску сатиру, духовиту али изузетно сурову. У њој, потпуно супротно свим својим филозофским начелима, Сенека се разрачунава са мртвим Клаудијем и описује, на моменте и на веома вулгаран начин, умирање и посмртне невоље Клаудијеве. Исмејавају се Клаудијеви физички недостаци, његова наводна ученост, правичност, храброст и војничка вештина. Колико је Сенека био дволичан човек говори нам и чињеница да је написао и посмртни говор Клаудију, који је Нерон читао на сахрани. Сви познији римски историчари, чак и они који нису били склони да Сенеку представе у позитивном светлу, су се слагали у томе да је рани период Неронове владавине, односно онај период у којем је сву стварну власт имао Сенека, био миран и подношљив. За тих осам година, колико су Сенека и Бур имали политичку моћ, исправљене су нерегуларности везане за Клаудијеве судске процесе и успостављена је каква-таква сарадња између цара и Сената. Иако је као бивши конзул био сенатор вишег ранга, и иако је у неколико наврата држао позиције виших магистрата, Сенека је покушавао да на цара утиче на непосреднији начин. Сенека је писао говоре за Нерона, ограничавао је дворске интриге и, уопштено, деловао као amicus principis. Своје дужности као васпитача Сенека је схватио озбиљно и знао је да ако успе да утиче на младога цара и ако успе да му приближи идеје које је сам заговарао као припадних сенатске аристократије, биће обезбеђен склад између цара и Сената и тако мир и стабилност Риму, две ствари које су толико дуго биле ускраћене за време Тиберија, Калигуле и Клаудија. Сенекина идеја је била да Нерону проповеда некакву врсту обнове Цезаровог и Августовог политичког програма, јаке монархије ослоњене на стари републикански државни апарат. Тај политички програм се најбоље може уочити у делима О благости (De clementia) и О доброчинствима (De beneficiis). Говорећи о Цезаровој програмској милости, коју је преузео и Август, Сенека препоручује свом штићенику да буде благ и милостив, али не из угла стоичког моралисте, већ из угла човека који исказује политичке жеље целог сенаторског сталежа. За положај који је Сенека успео дуго да задржи и за моћ коју је успео да стекне, могао да захвали и својим личним способностима, очигледним утицајем који је, макар у почетку, имао на Нерона, али и пријатељству и савезништву са Афранијем Буром. Ипак, ствари су временом почеле да се мењају, пре свега због тога што је Нерон бивао све незадовољнији чињеницом да постоје двојица моћних 91

људи који га спутавају у амбицијама. Сенека је, свестан чињенице да ће на крају морати да се уклони Нерону са пута, бивао све попустљивији. Када је Нерон 59. године н.е. убио своју мајку Јулију Агрипину, Сенека није осудио овај чин, чак га је и оправдавао. Са Нероном се разишао 62. године н.е. када је умро, или можда чак убијен, Афраније Бур, његов главни заштитник. Сенека се удаљио из политичког живота и повукао на своје имање, где се бавио својом старом љубављу, филозофијом. Надао се да ће тако умаћи Нероновом прогону, али је погрешио. Нерон је, привучен великим Сенекиним богатством и жељом да се елиминише опасан политички противник, оптужио Сенеку за учествовање у Пизоновој завери. Дозвољено му је да изврши самоубиство, што је овај и учинио 65. године н.е. Крај је дочекао као прави стоичар, мирно и достојанствено, прихватајући смрт која је дошла да га ослободи тираније једног човека и свих земаљских мука. Често се Сенекина смрт упоређује са Сократовом. Био је моралиста, сличан Салустију, као политичар познавао је све људске слабости и себе је сматрао за човека, што је најбоље и исказао спрдајући се са мртвим Клаудијем. Говорио је да је писао оно што треба чинити и како треба живети, а не како је сам чинио и живео. ИЗВОРИ: Корнелије Тацит, Анали (превод и коментари Љиљане Црепајац), Београд 1970. Луције Анеј Сенека, Претворба божанског Клаудија у тикву (превод и коментари Дарка Новаковића), Загреб 1986. ЛИТЕРАТУРА: М. Будимир, М. Флашар, Преглед римске књижевности, Београд 1986, 47-49, 447- 465. S. Hornblower, A. Spawforth, The Oxford classical dictionary, New York 1996, термини Lucius Annaeus Seneca, Claudius, Nero

-5-

92

Београд, 17. XI 2003.

студент: Дејан Зец

ДЕЛА БОЖАНСКОГ АВГУСТА Један од најважнијих извора за проучавање доба Принципата и Августове владавине је текст Res gestae divi Augusti, односно “Дела божанског Августа”, како је овај епиграфски натпис преведен на српски језик. У науци је овај текст познат и као Monumentum Ancyranum, будући да је најмање оштећена копија пронађена на зидовима храма Августа и Роме у данашњој Анкари, и то упоредан текст на грчком и латинском језику. Фрагменти су пронађени и у Аполонији у Галатији (Monumentum Apolloniense), само на грчком језику и знатној мери оштећен, и у Антиохији у Писидији (Monumentum Antiochenum), где је натпис сачуван само на латинском језику. Натпис у Анкари открили су посланици цара Фердинанда II, који су 1555. године посетили Малу Азију на путу ка турском султану Сулејману II. Горепоменути храм Августа и Роме на чијем се зиду и налазио текст натписа је у средњем веку претворен у цркву, а доласком Турака у XV веку у Хаџи-Бајрамову џамију. Касније су овај натпис описали и многи путописци. Сам Августов текст је исписан у шест стубаца, по три на левом и десном зиду пронаоса, док је наслов исписан на левом зиду изнад натписа, у три реда, словима нешто већим од слова којима је исписан сам текст. Фердинандови посланици Аугерије Гисленије Бузбек и Антун Вранчић су одмах направили копију текста и са собом је однели у Европу. Овај је препис, међутим, био пун грешака. У XIX и почетком XX века су откривени и горепоменути натписи Monumentum Apolloniense и Monumentum Antiochenum у Аполонији и Антиохији у некадашњој римској провинцији Галатији. Првих пет одломака првог текста су открили енглески истраживачи В.И. Арундел и Х.В. Вадингтон тридесетих година XIX века. Једна америчко-енглеска експедиција је 1930. године открила још неколико одломака (16-25), који су на тексту из Анкаре били тешко оштећени. У Антиохији је између 1914. и 1924. године В. Ремзи пронашао око 270 одломака натписа.

93

Оригиналини натпис за који се верује да је саставио сам Август, и чији је назив по Светонију био Index rerum ab Augusto gestarum, налазио се у Риму испред Августовог маузолеја, односно гробнице која је изграђена 28. године пре н.е. на Марсовом пољу, између Тибра и Фламинијевог пута. Натпис је био на два бронзана стуба која су се налазила пар метара испред гробнице, како би пролазници могли да прочитају текст. Текст је обухватао 35 поглавља и писан је у првом лицу, што указује на то да је сам Август био писац овог дела. Стубове је на то место поставио Тиберије како би сачувао успомену на свог славног претходника. О постојању овог текста могу да посведоче и литерарни извори. Светоније пише да је Август 13. године н.е. поверио свој политички тестамент весталкама, а са њим и још три списа: упутства за сахрану, попис дела и статистички преглед стања у царству. Дион Касије потврђује постојање ова три списа и њима додаје и четврти који садржи савете упућене Тиберију и Сенату. У прва три поглавља и на крају текста се догађаји излажу хронолошким редом, док су поглавља између 3. и 33. груписана тематски. По садржају документ је био подељен на три целине: звања или honores (1-14), трошкови или impensae (15-24) и дела у ужем смислу или res gestae (25-35). У натписима из Анкаре и Антиохије су на крају додата 4 поглавља, писана у трећем лицу, намењена посебно становницима провинција који нису били у могућности да изблиза виде све оно што је Август подигао. Оригинални документ сигурно није садржао ова последња поглавља. Највећа недоумица у модерној науци у вези са списом Res gestae divi Augusti је када је спис тачно настао. Сам Август на два места говори о томе када је текст писао: у четвртом поглављу каже да је 13. пут био конзул и да је трибунску власт имао 37. пут када је писао текст; у 35. поглављу каже да је имао 76 година. Знајући да су трибунска овлашћења Августу бројана сваке године почевши од 23. године пре н.е, а да је 76 година напунио 23. септембра 13. године н.е, научници сматрају да је текст састављен у јулу 14. године, само неколико месеци пре Августове смрти. Научници се такође слажу да дело није настало у оном облику у коме нам је данас сачувано, већ да је настајало сукцесивно, да је једно језгро допуњавано и мењано временом, на шта нам указује композиција дела, будући да она не прати ни хронолошку ни 94

тематску линију. Те измене које ремете структуру дела се приписују Августу, али и Тиберију, његовом наследнику. Пре почетка првог поглавља самог текста стоји уводна реченица која слави Августа и која индентификује текст као спис о његовим делима. У прва три поглавља Август пише да је окупио војску о свом трошку, да се сукобио са Антонијевим снагама и да их је победио и тако држави вратио слободу. Због тога је уврштен у сенат, иако пре тога није вршио никакву државну функцију. Пише и да је исте године биран за конзула пошто су конзули погинули у борби са Антонијем и да је са Лепидом и Марком Антонијем формирао триумвират по окончању Мутинског рата. Повео је рат против Цезарових убица Брута и Касија и победио их 42. године код Филипа у Македонији. Август истиче своју милост, наводећи да је поштедео оне који су то од њега тражили. Такође пише да је под његовом командом служило 500.000 грађана и да је њих 300.000 после отпуста добило земљу или било исплаћено у новцу. У следећим поглављима, од 4. до 14. Август говори о почастима која су му указана од сената и римског народа. Пише да је прославио две овације и три курулна тријумфа, да је за императора изабран 21 пут, да је сенат 55 пута одлучио да се врше молитве боговима да Августове успехе у ратовима. Стоји и то да је у тријумфима испред његових кола вођено девет краљева или краљевске деце. Август каже да је одбио и диктаторско овлашћење и било које звање које није било у складу са обичајима предака, већ само конзулство и, што се посебно истиче, трибунско овлашћење. Август је био принцепс сената, врховни понтифик, аугур, члан колегијума петнаесторице за свете обреде, члан колегијума седморице за приређивање гозби боговима, члан колегијума Арвалске браће, један од Тицијевих дружбеника и фецијал. Пише и да је повећао број патрицијских родова, будући да су они били проређени услед грађанских ратова и проскрипција и да је ревидирао списак сенатора и тако смањио њихов број са 1000 на 600. Три пута је спровео и попис римских грађана. Додељена му је и доживотна трибунска власт, а после смрти врховног понтифика и доживотна свештеничка. Од 15. до 19. поглавља је попис новца и поклонио грађанима Рима или уплатио у Спомиње се и да је сам откупио земљу коју ветеранима и да је на то потрошио 860.000.000

жита који је Август државну благајну. је касније поделио сестерција. Огромне 95

своте новца Август је поклонио грађанима Рима, велик новац је потрошио и купујући жито за време гладних година. Следећа три поглавља садрже попис грађевина које је Август подигао у Риму и у том попису се налазе: Курија Јулијеваца, светилиште Минерве Халкидске, Аполонов храм на Палатину, храм божанског Јулија, храм у Луперкалу, где је по легенди вучица дојила Ромула и Рема, портик код Фламинијевог циркуса, свечано седиште у Великом циркусу, храмови Јупитера Феретрија и Јупитера Громовника на Капитолу, храм Квирина, храмови Минерве, Јуноне Краљице и Јупитера Ослободиоца на Авентину, храм Лара на Светом путу, светилиште богова Пената у Велији, храм посвећен Младости и храм Велике Мајке на Палатину. Август је обновио и Јупитеров храм на Капитолу и Помпејево позориште, Марцијев аквадукт, довршио трг Јулија и базилику, поправио Фламинијев пут до града Ариминума и обновио све мостове сем Мулвијског и Минуцијевог. Помињу се и храмови које је Август даривао својим новцем. До 25. поглавља се оисују игре и спектакли које је организовао Август. Поглавља од 26. до 33. описују ратове које је Август водио против непријатеља Рима. Пише да ја ослободио море од разбојника, односно од Секста Помпеја, да је по наговору римског народа преузео команду и победио Антонија код Акција и да су се после тог догађаја на верност заклеле провинције Галија, Шпанија, Африка, Сицилија и Сардинија. Август је проширио границе римског царства на све четири стране света, а да притом никоме није наметнуо неправедан рат. Његова флота је пловила Атлантским океаном све до ушћа Рајне и до земље Кимбра. Потчинио је Египат својој власти после битке код Акција 31. године пре н.е, Велику Јерменију је претворио у римску провинцију, поново је окупирао територије источно од Јадранског мора и успоставио ред на Сицилији и Сардинији. Основане су војне колоније у Африци, на Сицилији, у Македонији, у обе Шпаније, у Ахаји, Азији, Сирији, Нарбонској Галији и Писидији. Повраћене су војне заставе које су раније заробљене од римских војсковођа, например знамења која је Крас изгубио у борби са Парћанима. Август је ратовао и са панонским племенима и проширио границу ка Дунаву. Пријатељство Римљана су од Августа тражили легати многих народа: Бастрана, Скита, Сармата, Албана, Хибера и Међана. 96

Последња поглавља овог текста помињу почасти које су Августу уручили Сенат и Римски народ. Додељена му је и почасна титула Augustus, која је до тада била резервисана искључиво за богове. Назван је и Оцем отаџбине, што је представљало највишу част за једног римског грађанина. Последња четири поглавља која нису постојала у оригиналном документу који се налазио у Риму говоре да је из свог џепа дао 600.000.000 денара у државну касу или римском народу, помињу се храмови у Риму које је обновио или подигао и помињу се приредбе и игре које су одржане под његовим покровитељством.

ИЗВОРИ: Гај Јулије Цезар Октавијан Август, Дела божанског Августа (превод и коментари Снежане Ферјанчић), Београд 2000, 1-45.

-5-

97

Xegan Marija

KORNELIJE TACIT (55 - 116/120) sine ira et studio

ivot O ivotu Kornelija Tacita znamo veoma malo. Najznaqajnije podatke prua sam pisac, ali su ti podaci oskudni. Veruje se da je roen 55. godine u Umbriji. Politiqku karijeru je zapoqeo pod Vespazijanom. Visoke dravne poloaje je zauzimao pod Vespazijanom, Titom, Domicijem, Nervom i Trajanom. Pretor je bio 88., propretor 93. (u Germaniji?), konzul 97., a prokonzul u provinciji Aziji 112. godine. Uqexe u javnom ivotu omoguilo mu je jasan uvid u dravniqke poslove. Sa qetrdeset godina poqeo se baviti literarnom delatnoxu. Svoje radove objavljuje tek posle Domicijanove smrti (96). Tacit je iveo do oko 116/120. godine.

Dela Kao najranije Tacitovo delo pominje se spis Dijalog o besednicima, a koje je objavljeno 98. godine. U ovome spisu Tacit objaxnjava propast rimske reqitosti, a o kojoj se u to vreme dosta raspravljalo. Iste godine, 98., Tacit je objavio ivotopis Agrikole. U ovome spisu Tacit slavi svog tasta, a quvenog vojskovou Flavijevaca i osvajaqa Britanije — Agrikolu. Tekst sadri kritiku Domicijanove vlade. Kao sledei poznat Tacitov spis pominje se Germanija. U ovoj monografiji Tacit pripoveda o starim Germanima, njihovom poreklu, kao i o prostoru koji su naseljavali. Za sastavljanje spisa koristio se delima Cezara, Plinija i kazivanjima putnika. Spis ima za cilj da pokae sve vei uticaj zapadnoevropskih naroda na dalju sudbinu rimske drave. Romantiqki opisuje superiornost primitivnih plemena i njihovog prirodnog naqina ivota. Istorija — U periodu izmeu 100. i 110. godine Tacit je objavio jedan spis pod nazivom Istorija. Istorija je obuhvatala qetrnaest knjiga, a bila je posveena periodu od 69. do smrti Domicijanove, do 96. godine. Od celokupnog dela saquvane su prve qetiri knjige i deo pete ili prikaz dogaaja od 69. do 70. — sukob Galbe, Otona i Vitelija, poqetak Vespazijanove vlade i pohod Tita na Jerusalim. Anali — Pred kraj svog ivota Tacit je objavio spis Godixnjice od smrti boanskog Avgusta, a koji je danas poznat pod naslovom Anali. Spis je obuhvatao xesnaest knjiga, a bio je posveen periodu od Avgustove smrti, od 14., do graanskog rata 69. godine. Od dela danas su izgubljene peta i deo xeste knjige ili prikaz godina 29., 30. i 31., zatim knjige od 7. do 10. i deo 11. ili prikaz godina od 37. do 47. (period Kaliguline vlade i deo Klaudijeve) i napokon kraj Anala ili dogaaji od 66. do 69. godine. Zadatak — Spis poqinje dolaskom Avgusta na vlast jer su dotadaxnji pisci svedoqili ili lano iz straha dok su Avgust, Tiberije i dr. bili ivi ili iz –1– 98

mrnje kada su isti preminuli. Tacit je nameravao pisati bez pristrasnosti jer je to vremenom daleko od njega. Nekadaxnje uspone i krize rimskog naroda opisali su slavni pisci [Tacit misli na Tit Livija], a i za prikazivanje Augustovog doba naxlo se sjajnih talenata, dok ih nije zastraxilo poltronstvo koje je sve vixe otimalo maha. Vladavina Tiberijeva i Gajeva, Klaudijeva i Neronova, lano je prikazana: iz straha dok su bili u moi, iz jox svee mrnje, kada su ve bili mrtvi. Stoga nameravam samo ukratko da govorim o Augustu, i to o poslednjim njegovim godinama, a zatim da preem na Tiberijev principat i ostale, i prikaem ih bez stranaqke strasti i pristrasnosti, jer ono xto je te strasti razbuktavalo, vremenski je daleko od mene... (Tacit, Anali I, 1)1 Tacit se pre svega interesuje za vodee liqnosti drave, za cara i carski dvor. Hronologija — Dogaaje izlae iz godinu u godinu; koristi tzv. analistiqki princip. U Analima svaku godinu deli na dve manje celine. Jednu posveuje caru i carskim provincijama, a jednu Senatu i senatorskim provincijama. Ponekad napuxta ovakav naqin izlaganja, pa na jednom mestu govori o dogaima raznih godina. Godinu oznaqava imenima dvojice konzula. Ponekad godinu zavrxava pominjanjem onih uglednih graana koji su te godine preminuli. Izvori — O izvorima koje je Tacit koristio u modernoj istoriografiji se dosta raspravlja. Sam Tacit o svojim izvorima pixe oskudno i neodreeno. Znamo da se koristio narativnim izvorima, dokumentima (govori, pisma, senatske odluke), kazivanjima, a pomoglo mu je i liqno iskustvo. Neki primeri za izvore koje je koristio — Poznato je da se koristio istorijskom knjievnoxu. Na primer, Tacit navodi da je za opis Germanikovog vojnog pohoda protiv Germana (14/15) koristio istoriqara germanskih ratova Gaj Plinija, za opis Neronove vlade pominje Kluvija Rufa, zatim Fabija Rustika, Plinija Mlaeg. Tacit je koristio i memoarsku knjievnost. Pominje memoare Agripine Mlae, majke Neronove, kao i memoare Domicija Korbulona, Klaudijevog vojskovoe. Pored narativnih izvora koristi jox govore: Germanikov govor pobunjenim vojnicima u Germaniji, poxto je porodicu iz straha poslao varvarima ili govor Germanina Segesta o svojoj savezniqkoj lojalnosti prema Rimu ili govor cara Klaudija odranog u Lugdunumu 48. godine... Zatim pisma: Tiberijevo pismo ustanicima u Panoniji, koje je proqitao Druz ili predsmrtno pismo Kalpurnija Pizona upueno Tiberiju... Sluila su mu kazivanja drugih ljudi, na primer, Tacit sam pripoveda da je kod starijih ljudi sluxao kako su u vreme suenja viali Pizona sa nekakvim papirima, navodno Tiberijevim pismima sa upuctvima protiv Germanika Da su mu i novine sluile kao izvor svedoqi Tacitova reqenica Tacit da ni kod istoriqara ni u dnevnim novinama nije naxao pomena da je Germanikova majka Antonija imala bilo kakvu ulogu u sinovljevoj pogrebnoj sveqanosti. Pisac o znaqaju svog dela — O znaqaju Anala sam Tacit je rekao: ...moji Anali ne bi se smeli porediti sa delima onih koji su pisali staru istoriju rimskoga naroda. Oni su mogli 1

Tacit, Anali, prevela Ljiljana Crepajac, Beograd 1970.

–2– 99

da pixu o velikim ratovima... ili, kada bi se okrenuli unutraxnjoj situaciji, mogli su... da pixu o razmiricama izmeu konzula i tribuna, o agrarnim i itnim zakonima... Moja je materija ograniqena, manje slavna, manje slavan e biti i moj napor... (Tacit, Anali IV, 32)

Tacitovo poimanje istorije Tacit smatra da jedan analista treba da prua primere dobrih i loxih ljudi, da dobre hvali, loxe kudi i time poduqava qitaoce. ...Glavni je zadatak analiste, mislim, da ne pree utke preko plemenitih osobina i postupaka, a da onima koji zlo govore i tvore ulije strah od zla glasa kod potomstva... (Tacit, Anali III, 65) Prema Tacitu, analista treba da pixe samo o najvanijim dogaajima, a ostalo je materijal za dnevne novine. Quvena je njegova istoriqarska deviza o nepristrasnosti, sine ira et studio — bez mrnje i naklonosti, koje se sam nije striktno pridravao.

Prednosti i mane Tacita kao istoriqara Bez Tacita naxe poznavanje perioda posle Avgustove vlade bilo bi daleko skromnije. Zahvaljujui njemu upoznajemo se sa nekim izvorima koji su u meuvremenu izgubljeni. Kada govorimo o objektivnosti Tacita na umu moramo imati tri stvari: vremensku udaljenost od dogaaja o kojima pixe, zadatak koji je sam sebi postavio i politiqku opredeljenost. Tacit pixe o vrlini ljudi i to odreenog kruga ljudi. U nameri da razotkrije dublje uzroke istorijskih zbivanja, Tacit je nastojao da ukae na presudnu mo ljudskih strasti i time je doprineo da se u istorijskim delima javi ozbiljna psiholoxka analiza postupaka glavnih aktera dogaaja. Meutim njegov sud o vodeim ljudima nije uvek objektivan, jer je prema nekim liqnostima pun sr be. Mada pripoveda o provincijama, rimskom plebsu, institucijama, tome ne posveuje posebnu panju. Dalje, Tacit je poreklom iz senatorske aristokratije. Principat smatra najgorim oblikom vladavine. Qak xta vixe, principat naziva monarhijom, a znamo da je sama pomisao na kraljevinu u Rimljanina izazivala muqninu. Mada je teio istini, u delu provejava ubeenje koje se koreni u njegovu aristokratskom poreklu.1 Kritiqari rimske knjievnosti Tacita hvale kao izuzetnog dramaturga i tragiqara, kao i njegov pesniqki jezik.

Literatura — Lj. Crepajac, Predgovor, Anali, Beograd 1970. — M. Budimir, M. Flaxar, Pregled rimske knjievnosti, De auctoribus Romanis, Beograd 19863 . — V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Beograd 1984. — . Stankovi, Lj. Dimi, Istoriografija pod nadzorom I, Beograd 1996.

1

Lj. Crepajac, Predgovor, Anali, Beograd 1970.

–3– 100

Dodatak I Xta je na autora teksta ostavilo ustiak iz Tacitovih Anala Tacitov odnos prema principatu: [Avgust] je uzeo vlast nad celom zemljom... i dao toj vlasti naziv: principat... Sa promenom poretka u dravi nije ostalo nixta od starih i vrednih normi: lixeni jednakosti, svi su ixqekivali princepsove zapovesti... (Tacit, Anali I, 1) Po Avgustovoj smrti, a uoqi Tiberijevog izbora za cara, mnogi ugledni Rimljani pourili su da qestitaju novom vladaru nadajui se u budunosti kakvoj njegovoj milosti. Tacit o ovome pripoveda: ...A u Rimu srljali su u ropstvo konzuli, senatori, vitezovi. Onima najuglednijima najvixe se i urilo, licemerima. Udexavali su izraz na licu da ne izgledaju ni suvixe radosni zbog smrti Augustove, ni odve alosni zbog Tiberijeva stupanja na vlast, pa su u isti mah plakali i radovali se, tugovali i ulagivali se... (Tacit, Anali I, 7) Godine 15. u xumama i moqvarama nedaleko od Rajne rimski vojskovoa Cecina imao je mnogo muka u borbama protiv domorodaca koje je predvodio Arminije, pobednik nad Varom u Teutobruxkoj xumi. Koliko su Germani znali iscrpeti rimske vojnike svedoqi sledea epizoda koja nam je saquvana kod Tacita: ...No bez pokoja na obema stranama. Ali kakva razlika! Kod varvara sveqan pir, ori se dolina od vesele pesme i divlje vike, odjekuju xume. Kod Rimljana slabaxne vatre, isprekidani glasovi. Vojnici lee tu i tamo na nasipu, ili lutaju izmeu xatora, nee ih san, ali to nije ni svesno bdenje. I vou prestraxi uasan san: Kvintilija Vara, sveg u krvi, kako izranja iz moqvare. Quje kao da ga zove, ali ga on ne sluxa i odguruje pruenu mu ruku... (Tacit, Anali I, 65) Germanski voa Arminije i njegov brat Flav svoje vojne karijere su zapoqeli kao najamnici u rimskim pomonim trupama. Mada e kasnije Arminije dezertirati i dii ustanak protiv rimske prevlasti, Flav sve vreme ostaje veran Rimljanima. Godine 16. u vreme novog rata Rima i Germana dva brata koja su ratovala na suparniqkim stranama ponovo se sreu: ...Flav stupi napred, a Arminije ga pozdravi. Zatim otpusti svoju pratnju i zatrai da se udalje naxi strelci rasporeeni na obali. Kada se ovi povuku, zapita brata gde mu je lice unakaeno. Ovaj navede mesto i bitku. Arminije je dalje hteo da sazna kakvu je nagradu za to dobio. Flav pomene veu platu, ogrlicu, venac i druga vojniqka odlikovanja. Arminije se stane podsmevati jeftinoj nagradi za ropstvo. Polete reqi i s jedne i druge strane: Flav je isticao rimsku veliqinu, Cezarevu mo, texke kazne za pobeene, blagost prema onima koji se predaju... Arminije je govorio –4– 101

o dunostima prema ota bini, o iskonskoj slobodi, o bogovima germanskog naroda, o majci koja se pridruuje njegovim, Arminijevim molbama: zar hoe radije da bude izdajnik... Malo-pomalo doe do svae. Ni reka xto je tekla izmeu njih ne bi ih spreqila da se dohvate da nije pritrqao Stertinije i zadrao Flava, koji je, pun sr be, traio oruje i konja. Na drugoj obali mogao se videti Arminije kako, s preteim izrazom na licu, najavljuje Rimljanima rat. Sa germanskim mexao je mnoge latinske reqi... (Tacit, Anali II, 9–10) Godine 16. u jednoj velikoj bici koja se odigrala negde izmeu Rajne i Elbe, Rimljani su porazili Germane. Ipak germanski voa Arminije uspeo se spasiti: Meu njima se isticao Arminije: iako ranjen, glasom je pokuxavao da odri borbu... Krajnjim naporom, zahvaljujui samo svom silovitom konju, probio se umazavxi lice sopstvenom krvlju da ga ne bi prepoznali... (Tacit, Anali II, 17) Govorei o Tiberijevoj promeni Papija-Popejevog zakona, Tacit rexava da se za trenutak zaustavi i kae nexto vixe o poreklu prava i uzrocima koji su doveli do pojave velikog broja raznih zakona. U ovom delu teksta ,,jasno izbija Tacitov stav rimskog aristokrate i senatora”2 . U najstarija vremena ljudi jox nisu znali za zlo, zloqinstvo i prestup. Tako su iveli bez kazni, bez prinuda... Ali kada je nestalo jednakosti... pojavile su se tiranide. Drugi narodi su... odabrali zakone. Ti zakoni su u poqetku bili jednostavni, kao xto su jednostavni duhom bili i ti ljudi. Slavni su zakoni koje je Krianima propisao Minoj, Spartancima Likurg... Atinjanima Solon... Kod nas je Romul imao neograniqenu vlast. Potom je Numa dao narodu religijsko i boansko pravo... Ali glavni zakonodavac bio je Servije Tulije. On je doneo zakone kojima su i kraljevi bili duni da se pokoravaju. Posle proterivanja Tarkvinija, plebejci donesu celi niz odredaba uperenih protiv senatora, s ciljem da osiguraju slobodu i uqvrste jedinstvo. Izabrani su decemviri koji su iz svih dotadaxnjih zakona uzeli one koji su bili najbolji i sastavili Zakone dvanaest tablica — najvixi izraz ravnopravnosti. Zakoni potonjeg doba... donoxeni su silom da bi predstavnicima naroda otvorili put ka dotada nepristupaqnim poloajima, da bi prognali istaknute ljude, ili postigli sliqne naopake ciljeve. Otuda pojavi ljudi kao xto su Grasi i Saturnini, podbunjivaqi naroda, i Drus, demagog senatske stranke... (Tacit, Anali III, 26–27) Godine 21. na zahtev Tiberija, koji se ve tada nalazio u Kampaniji, odrana je jedna sednica Senata. Senatori su imali zadatak izabrati novog namesnika Afrike, koja je bila zahvaena ustankom. Tom prilikom jedan senator (Sever Cecina) ne obazirui se na pravi predmet rasprave, predlae da se namesnicima provincija zabrani da sobom vode svoje ene: 2

Lj. Crepajac, Napomene i tumaqenja, Anali, Beograd 1970, 500.

–5– 102

...U prisustvu ena ima neqeg xto ometa mir, unosei u njega raskox, i rat, unosei strah... ene nisu samo slabe i nesposobne za napore, ve i okrutne, qastoljubive i vlastoljubive ako im se da sloboda... A naredbe koje izdaju ene, qesto su ogledalo njihove jogunaste udi, nedostatka samokontrole... Ovaj predmet odobravao je samo mali broj ljudi. Da ne bude prihvaen doprineo je govor jednog drugog senatora (Valerija Mesalina): ...potrebe ena iste su kao i potrebe njihovih mueva... Neke su, velix, qastoljubive i pohlepne! Pa xta! A zar i sami magistrati nisu robovi raznih strasti?... Kaex: mueve qesto iskvare njihove rave ene, a zar su svi neoenjeni ljudi poxteni?... Uzalud pokuxavamo da naxe slabosti nazivamo drugim imenima: muxkarac je kriv ako ena pree granice... nema nikakvog smisla... da... bia koja su po prirodi slaba napustimo i prepustimo njihovoj sklonosti ka raskoxi i poudi drugih ljudi... (Tacit, Anali III, 33–34) Izvor — Tacit, Anali, prevela Ljiljana Crepajac, Beograd 1970.

–6– 103

Dodatak II Sadraj Anala Druga knjiga — Knjiga obuhvata pregled dogaaja od kraja 16. do kraja 19. godine: Drugu knjigu Tacit poqinje sagledavanjem partsko-rimskih odnosa u periodu od 55. p. n. e. do 16. n. e. (17) — kraj Germanikovih operacija u Germaniji i proslavu trijumfa (16 - 17) — ustanak Takfarinata u Africi — Tiberije na pet godina oslobaa poreske obaveze one gradove u Aziji, kao npr Sard, koje pogodio zemljotres, raste broj optubi po zakonu o uvredi veliqanstva (18) — Germanikov drugi konzulat, odlazak na Istok, postavljanje novog kralja Jermenije, obnavljanje saveza sa Partijom — Kapadokija i Komagena postaju rimske provincije (19) — Germanikova poseta Egiptu, sukob sa Pizonom, namesnikom Sirije, i smrt u Antiohiji — Druz uspexno ratuje u Germaniji — senat Druzu i Germaniku dodeljuje trijumf — Tiberije sreuje prilike u Trakiji Trea knjiga — Knjiga obuhvata pregled dogaaja od kraja 20. do kraja 22. godine: (20) — Agripinin povratak u Rim. Germanikova sahrana — Pizonov povratak u Rim. Suenje Pizonu. Pizonova smrt — ustanak Takfarinata u Africi. Bles namesnik od 22. Pozdravljen kao imperator (20 – 22) — raste broj optubi po zakonu o uvredi veliqanstva. Tiberije ublauje Papija-Popejev zakon. — Tacitov eskurs o rimskim zakonima. (21) — Tiberijev odlazak u Kampaniju. Druz vrxi konzulsko zvanje — bezuspexan ustanak Gala pod vostvom Sakrovara (22) — Tiberije poverava edilima razmatranje predloga o ograniqavanju luksuza. Tiberije poverava senatu spor o pravu azila u aziskim gradovima — bolest Livije Avguste i Tiberijev povratak u Rim Qetvrta knjiga — Knjiga obuhvata pregled dogaaja od 23. do 28. godine. Tacit smatra da 23. godina predstavlja prekretnicu u Tiberijevoj vladi. Naime, od smrti sina Druza on ispoljava svoju okrutnost ili povlauje okrutnosti drugih. Uzrok i povod tome bio je Elije Sejan. (23) — Sejan zavodi Druzovu enu Liviju. Druzova smrt. Druzova sahrana — eskurs o vojsci i dravnoj administraciji do 23. godine — u periodu od 23. do 28. raste broj otpuba o uvredi veliqanstva. Cveta delatnost potkazivaqa, koji zaxtitu nalaze kod Sejana i Tiberija –7– 104

(24) — Dolabela guxi ustanak Takfarinata u Africi (25) — optuba protiv Kremucija Korda poxto u svojim Analima odao hvalu Brutu, a Gaj Kasija nazvao poslednjim Rimljaninom. Kord je gladovanjem sebi oduzeo ivot. Edili su spalili njegove spise. Kordova erka je saquvala jedan, koji je objavljen u vreme Kaliguline vlade. — Tacit neblagonaklono gleda na Tiberijevo odbijanje da bude poxtovan kao bog. Smatra da oni koji ne cene slavu, ne cene ni prave vrednosti. (26) — Sabin guxi pobunu u Trakiji — podignuta optuba protiv Agripinine sestre. Zaoxtravaju se odnosi izmeu Tiberija i Agripine. Verujui da car eli da je otruje, Agripina na jednoj veqeri u carskom dvoru odbila da jede. Tacit svedoqi da podatke o Agripini naxao u memoarima Agripine Mlae. — Senat pre Smirni nego Sardu dao pravo da podigne jedan hram Tiberiju — Tiberije se povlaqi u Kampaniju. Tacit kao razlog carevog napuxtanja Rima navodi Sejanove smisalice, zatim da da oduxka svojim porocima i napokon bekstvo od ambiciozne majke. Pisac tvrdi da Tiberije ve tada odluqio da se ne vraa u Rim. — Sejan radi protiv Germanikove porodice. (27) — Sruxio se amfiteatar u Fideni. Poginulo 50 000 ljudi. — Poar zahvatio Celij — Tiberije povlaqi na Kaprej gde se odao tajnim zadovoljstvima i opakoj dokolici (28) — optube o uvredi veliqanstva Peta knjiga — Knjiga obuhvata pregled dogaaja od 28. do 29. godine. Deo pete knjige koji obuhvata 29., 30., i 31. godinu je izgubljen. (29) — smrt Livije Avguste. Tiberije navodno poslovima spreqen da doe na sahranu. Nije dozvolio da joj se daju boanske poqasti, navodno po njenoj elji. — Tiberije xalje pismo senatu u kome Agripinu optuuje za nadmenost i prkos, a njenog sina Nerona za ljubav prema mladiima i nemoral. Xesta knjiga — Knjiga obuhvata pregled dogaaja od 31. do 37. godine. (31 - 32) — straxna sudbina Sejanove porodice i njegovih pristalica — prvi ljudi u senatu bavili potkazivanjima najnie vrste. (33) — zelenaxtvo: odluka da dunici u xto kraem roku poveriocima vrate 2/3 duga, a poverioci da taj dug uloe u razvoj italske zemlje, tj. u zemlju dunika — od gladi u zatoqenixtvu umiru Agripina Starija i njen sin Druz, koji poslednjih dana jeo groznu hranu — vunu iz duxeka. Svaki dan Druzova zatoqenixtva, njegovi izrazi lica, reqi su beleeni. Te belexke je po Druzovoj smrti Tiberije dao da se proqitaju u senatu. (34) –8– 105

— pojava ptice Feniks u Egiptu; verovalo se boanska ptica koja samu sebe spaljuje i vaskrsava iz svog pepela. — u Rimu ubistvo za ubistvom (35 - 36) — unutraxnji sukobi u Partiji koje Rim podstrekava — izgoreo Cirk i Aventin. Tiberije pomae unesreene (37) — Tiberijeva smrt. Tacit optuuje Makrona. (37 — 47) Pregled dogaaja od 37. do 47. ili knjige VII, VIII, IX, X i deo XI ili pregled Kaliguline i dela Klaudijeve vlade je izgubljen. Jedanaesta knjiga — Poqetak knjige je izgubljen, a saquvano govori o dogaajima od 47. do 48. godine. (47) — Klaudije priredio stoletne igre — Mesalina zaljubljuje u mladog i lepog senatora Gaj Silana, koji stupa u vezu sa caricom. Car pak zauzet dravnim poslovima ne sumnja u enu. — Klaudije kao kralja Heruska postavlja sina Flava, brata Arminija — Domicije Korbulon guxi ustanak germanskog plemena Hauka (48) — Klaudije u senat uvodi Gale, u prvom redu Edue koji su se jedini od Gala nazivali braom Rimljana — Klaudije zauzet poslovima u Ostiji. Mesala udaje za Silana. Silan usvaja Britanika i Oktaviju i tei vrhovnoj vlasti. Car od osloboenika (Palanta, Narcisa i Kalista) i nalonica obavexten o Mesalininom qinu. Povratak u Rim. Silan priznao krivicu, a Mesalina sklonila iz Rima i molila da joj se sudi i da prilika da se opravda. Klaudije bio spreman povinovati se Mesalininoj molbi, ali ova ubijena po nalogu Narcisa. Vest o eninoj smrti Klaudije primio za veqerom, nije izustio ni req i nastavio je da jede. Dvanaesta knjiga — Knjiga obuhvata pregled dogaaja od 48. do 54. godine. (48) — osloboenici trae enu Klaudiju. Narcis predlae bivxu carevu enu Eliju Petinu, Kalist Loliju Paulinu, a Palant carevu bratanicu Agripinu Mlau. (49) — Vitelije predloio da se dozvoli brak izmeu strica i bratanice, senat njegovu odluku odobrio. Klaudije se eni Agripinom. Tacit pripoveda da od trenutka kada je Agripina postala Klaudijevom enom, sve se u dravi izmenilo. Svi su nju sluxali, a njoj vlast nije sluila za zabavu... (XII, 7) — Agripina vraa Seneku iz progonstva i poverava mu svog sina Domicija na poduqavanje. — zaruke Domicija, Agripininog sina, i Oktavije, Klaudijeve erke — Agripina izradila da Lolija bude okrivljena za uvredu veliqanstva, a jedna ena ugledna roda proterana samo zato xto je Klaudije rekao da je lepa. — Klaudije pomerio granice pomeriuma (50) –9– 106

— Klaudije usinio Domicija, koji od sada naziva Neron. Agripina dobija titulu Avgusta — nemiri u Germaniji i Britaniji. Ostorije uguxio pobunu britanskih plemena koje predvodio Karatak. Karatak zarobljen i odveden u Rim. Klaudije mu je poxtedeo ivot. (51) — Neron obukao muevnu togu. — Agripina na mesto prefekta pretorija dovodi Bura Afranija. — partski kralj Vologes prodire u Jermeniju (52) — posle 11 godina zavrxen poduhvat odvoenje vode iz Fuscinskog jezera u reku Liris. U tu qast car priredio bitku na jezeru i gladijatorske borbe. (53) — Neron se eni Oktavijom (54) — Agripina otrovala cara — pretorijanci kao novog cara pozdravili Nerona Izvor — Tacit, Anali, prevela Ljiljana Crepajac, Beograd 1970.

– 10 – 107

Dodatak III Sadraj Istorije Napomena! Prekucano iz jedne rukom pisane skripte nepoznatog autora, koja je do mene doxla zahvaljujui naporima i istraivaqkim sklonostima koleginice Simi Mirjane. Sadraj I knjige Tacit pripoveda da pisac moe da pixe istinito samo ako ne pixe pod uticajem ljubavi ili mrnje. Vreme koje opisuje je bogato nesreama. Qetiri cara su ubijena maqem, qetiri graanska rata, spoljni ratovi... Ipak, i u takvoj situaciji postoje primeri vrline. Tacit opisuje vreme koje je nastupilo posle Neronove smrti. Carstvom se pronela vest da carem moe postati i onaj ko nije u Rimu. Oton je kao deqak ivot proveo lakomisleno, mladost raskalaxno i zato je bio drag Neronu u takmiqenju u razvratu. Poxto je izbio ustanak u Germaniji i poxto je Galba u Senatu izjavio da usvaja Pizona po primeru boanskog Avgusta, kod Otona se javila mrnja prema Galbi i zavist prema Pizonu. Vojska je Otona predlagala za cara. Kada je Galba saznao za zaveru vojnika ponudio je da isplati sve one darove koje je obeavao a to nije uqinio. Meutim, i Galba i Pizon bili su ubijeni. Kae se da nijednu vest Oton nije primio sa takvim veseljem kao onu o ubistvu Pizona u hramu Veste. Glave ubijenih bile su nataknute na koplja, koja su zaverenici nosili po gradu pri tom pokazujui svoje krvave ruke. Qitav dan protekao je u zloqinima da bi na kraju bilo organizovano veselje. Otonu je bila dodeljena tribunska vlast, zvanje Avgusta, kao i druge vladarske poqasti. U daljem tekstu Tacit izlae svoja zapaanja o Pizonu i Galbi. Pizon je bio boljeg glasa nego sudbine. Galba je sa svojim novcem xkrtario, dok nije bio eljan tueg. Sa prijateljima i osloboenicima bio je blag, a ako bi bili zli bio je slep sve do prestupa. Dok je bio u usponu snage naroqito se istakao vojniqkom slavom u Germaniji. Kao prokonzul je upravljao Afrikom, kao stariji Ovostranom Hispanijom. Otonu su se na vernost zaklele legije Dalmacije, Panonije i Mezije. Vitelije pak sve vixe jaqa u Germaniji. Sadraj II knjige Narbonska Galija se zaklela na vernost Viteliju. Sukob Vitelija i Otona. Rat se postepeno prenosio na Italiju. Deo Italije izmeu Alpa i Pada drala je Vitelijeva vojska. Poxto su se snage Vitelija sve vixe poveavale, Oton se dvoumio da li da odugovlaqi sa ratom ili da okuxa sreu. Vitelije je bio svestan da Otonu vojska iz provincije nee priskoqiti u pomo. Britanske legije zaokupljivali su lokalni neprijatelji, a razdvajalo ih je i more. Hispanija nije raspolagala sa dovoljno oruanih snaga. U 37. godini Oton se samoubio. Traio je da se skromno sahrani. Telo su ponele pretorijanske kohorte sa pohvalama i suzama, ljubei njegove rane i ruke. Neki od vojnika su se ubili kraj lomaqe, ne zbog krivice ili straha, ve zbog nadmetanja u junaxtvu i zbog ljubavi prema vladaru. Otonu je podignuta skromna grobnica. Otonov otac bio je konzul, a deda pretor. Rod njegove majke nije bio ugledan. Vojnici Vitelija, koji su bili svuda rasuti po municipijama i kolonijama, poqeli su da plene, otimaju, da qine nasilja i obexqaxenja. Kada je bilo javljeno za smrt Otona, gradski prefekt je zakletvom obavezao vojnike u gradu na vernost Viteliju. U meuvremenu, poxto Vitelije jox nije bio saznao za Otonovu smrt, sakupljao je vojsku u Germaniji. Poxto je Vitelije naredio da se ubiju najugledniji centurioni otonovaca, raste nezadovoljstvo legija prema njemu. Isto taki mnogi su zavideli poloaju germanskih legija. Vespazijan se pripremao za rat, ali je imao u vidu snagu germanske vojske, koja mu je bila poznata kao starom ratniku. Njegove legije nisu bile iskusile – 11 – 108

graanski rat, Vitelijeve su bile pobednici, dok je kod pobeenih bilo vixe meusobnih optubi nego snage. Protiv Vitelija ustali su i pretorijanci. Dok se Vespazijan kolebao, ostali vojnici i prijatelji su ga hrabrili. Neki su qak hteli da ga ubede odgovorima proroka i kretanjima zvezda. Vespazijan nije bio podloan tim praznovericama, jer je i sam drao nekog proroka i vraqa. Poqetak prenosa vlasti na Vespazijana poqeo je u Aleksandriji. Taj dan je kasnije slavljen kao prvi dan principata. Vojska ga je pozdravila kao cara. Tako se strah pretvorio u sreu. U Vespazijanu nije bilo niqeg oholog, obesnog ili neobiqnog. Postepeno su i ostale legije prelazile na stranu Vespazijana. To je bio sluqaj sa sirskom vojskom, vojskom u Aziji, panonskom vojskom. Udruenje panonskih i mezijskih vojnika sobom je povelo i dalmatske legije. Poloaj Vitelija bivao je iz dana u dan sve nesigurniji, a meu vojnicima bio je sve vixe prezren. Kada se saznalo o provali Vespazijanovih pristalica, Cecini i Valensu, Vitelijevim vojskovoama, nareeno je da se spremaju za rat. Germanska vojska je bila troma, nije podnosila sunce, praxinu i nevreme... s druge strane bila je spremna za prevrat. Cecina se nadao raskoxi i sanjao je o izdaji. Vespazijan e pri tom pristati na sve uslove za prelazak na njegovu stranu. Mrnja Cecina prema Valensu dovela je do toga da bude zapostavljen kod Vitelija, pa je nastojao da dobije milost novog vladara — Vespazijana. Sadraj III knjige Viteliju je jedino veran ostao Valens. Meu vojnicima Vitelijeva odvanost je bila sve slabija. Kako je ko bio vixi po qinu tako se klonio nesree. Jedino je obiqan vojnik ostao uporan. Navodi se i smrt Junija Bleza zbog koje je osobito bio zadovoljan Vitelija. Meutim, Tacit kae da je Blez, izuzev izuzetnog rada i otmenog ponaxanja, bio i nepokolebljive vernosti (a ne kao Cecina i drugi Vitleijevi prvaci). Valens je bio zarobljen i u zatvoru ubijen. Galija nije oklevala, a i Britanija se priklonila Vespazijanu. Na kraju je u skupxtini meu svojim vojnicima pa i pred enama Vitelija odrao kratak govor kojim se odrekao vlasti radi mira u dravi. Neka zadre samo uspomenu na njega, neka budu milostivi prema bratu i eni i nedunoj deci. Sada je qitava drava predata vlasti Vespazijana. Sadraj IV knjige Tacit kae da je ubistvom Vitelija vixe prestao rat nego xto je zapoqeo mir. Naoruani pobednici su sa mrnjom proganjali pobeene. To je bio trenutak uspostavljanja vlasti Flavijevaca. U Rimu je Senat dodelio Vespazijanu sve xto je za vladare uobiqajeno. Dodelio mu je konzulat sa sinom Titom, Domicijanu je dodeljena pretura i konzulska vlast. Tacit govori o nezadovoljstvu Galije i Germanije. Kae da sa njima Rim ne postupa kao sa saveznicima, ve kao sa robovima. Prepuxteni su prefektima i centurionima. U Galiji je posvedoqen Civilisov ustanak, a vodeu ulogu u ustanku imali su Batavci. Vespazijan je operacije u Judeji poverio svom sinu Titu. Sadraj V knjige Pre nego xto e pisati o poslednjim danima Jerusalima, Tacit je odluqio da prvo pixe o poqetku. Judejci, kao begunci sa ostrva Krita, naselili su krajnje delove Libije. Kada se u Egiptu pojavila kuga, Amonovo proroqixte je zahtevalo da se jevreji proteraju u druge zemlje. Na qelu sa Mojsijem krenuli su na put. Poxto su imali problema sa vodom i ve su bili na ivici propasti, kada ih je krdo magaraca dovelo do izvora. Napokon doxli su do mesta gde su sagradili grad i posvetili hram. Mojsije je uveo nove verske propise. Zatim Tacit pixe o poloaju grada. Od Rimljana Judejce je prvi pokorio Gnej Pompej i uxao je u hram. Po nareenju Nerona, Vepsazijanu je poveren rat u Judeji. Uspeo je da osvoji sve gradove osim Jerusalima. Vespazijan je kasnije opsadu Jerusalima poverio svom sinu Titu. Ostale knjige danas nisu saquvane.

– 12 – 109

студент: Дејан Зец

Београд, 27. III 2004.

ТАЦИТ КАО ИСТОРИЧАР

Публије или Гај Корнелије Тацит је рођен 56. године н.е., вероватно у Нарбонској или Цисалпинској Галији. У Риму живи најкасније од 75. године н.е. где полако гради каријеру која траје непрекинуто под Веспазијаном, Титом и Домицијаном и која доводи до преторства 88. године н.е. Тацит је био и члан веома престижног свештеничког реда – Quindecimviri sacris faciundis, који је вековима био задужен да чува Сибилине књиге и тумачи њихове наводе. У периоду између 89. и 93. године пре н.е. био је одсутан из Рима, вероватно заокупљен пословима везаним за државну службу. Године 97. н.е. био је суфектни конзул и држао је посмртни говор Луцију Вергинију Руфу, преминулом конзулу кога је у магистратури заменио. Није познато да је Тацит обављао још неку државну функцију, све док није испунио старосни услов и био изабран за проконзула у Азији за 112-113. годину. Датум његове смрти није познат, али мало је вероватно да је умро пре 118. године н.е. Почетком 98. године н.е. Тацит је објавио своје прво дело, De vita Iulii Agricolae, биографију свога таста Гнеја Јулија Агриколе, човека који је био управник Британије седам година, од 77. или 78. године н.е. Та управа, која је кулминирала описом победе Римљана код брда Граупија (mons Graupius), представља срж самог дела. Међутим, овај спис представља много више од панегирика мртвом човеку; уводна поглавља нам казују, иако се не помиње именом сам Домицијан, да је скорије време веома непријатељски расположено према великим делима и према самом бележењу тих великих дела. Завршна поглавља развијају даље ту тему: жестока грдња упућена Домицијану је пропраћена дирљивим речима утехе (consolatio) због мртвог Агриколе; и завршне речи, које поново повезују субјекат и биографа, потврђују да ће Агрикола и даље живети кроз биографију коју је Тацит написао. Касније исте године је објављен и спис De origine et situ Germanorum. У првој половини текста, до 27. поглавља, пошто је Тацит укратко закључио да су Германи расно чист народ, описује 110

њихов јавни и приватни живот. Поређења, имплицитна и експлицитна, између Германа и савременог римског друштва, којима дело обилује, не указују увек на предности овог другог. Како било, на овај спис не треба гледати као на некакво морално огледало, јер је цео други део текста у потпуности посвећен описивању појединачних племена, а то нам потврђује да се, у ствари, ради о монографији етнографског карактера, у којој се, природно, страни народ посматра из римског угла. Треће од оних Тацитових дела која се не баве стриктно историјском тематиком, Dialogus de oratoribus, је вероватно написано око 101. или 102. године н.е; веровање да стил којим је дело написано, иначе веома сличан Цицероновом, указује на то да је дело настало у ранијем периоду, свакако пре Домицијана, је данас напуштено. Ради се о једној углађеној дискусији у узроцима опадања беседништва; угедајући се на Цицероново дело De oratore, Тацит покушава да се присети дискусије којој је присуствовао као младић 75. године н.е. Од три саговорника, Марко Апер је хвалио модерно беседништво, док је Випстаније Месала сматрао да се стање може поправити повратком на стари морални кодекс и образовање. Куриације Матерн, у чијој се кући ова дискусија одиграла, сматрао је да је опадање последица политичких промена: у периоду позне Републике беседништво је процветало као последица политичке анархије; сада, под доброћудним и мудрим владарем, беседништво више није имало своју сврху. Иако се може закључити да је ово последње становиште било најближе Тацитовом, није реално да се Тацит поистовећује са Матерном. До 105/106. године н.е. Тацит је прикупљао материјал за своје историјско дело, Historiae. Датум састављања овог дела је непознат, али је могуће да је то било око 110. године н.е. Када је дело завршено састојало се од 12 или 14 књига, и покривало период од 69. до 96. године н.е. Сачуване су нам само прве четири књиге и једна четвртина, што нарацију доводи до 70. године н.е. Тема прве три књиге су грађански ратови између Галбе, Ота, Аула Вителија и Веспазијана. Чињеница је да читаоца могу збунити, па чак и изиритирати недостатак информација везаних за хронологију, топографију, стратегију и логистику. Међутим, Тацит није писао по канонима тадашње историографије. Тацитов циљ је да пружи нарацију која ће држати читаочеву пажњу. По тим стандардима, поглавља од 12. до 49. прве књиге представљају 111

савршен пример нарације којом доминирају уједначен ритам и сликовитост приповедања. Од момента када шачица војника проглашава Ота за цара, до Тацитовог жаљења за убијеним Галбом, свеопште опадање и испреплетаност среће и емоција су представљени мајсторском вештином. Губитак потоњих књига посебно фрустрира, пошто обрађују период у којем је сам Тацит био близак центру политичке активности. Из онога што нам је сачувано можемо закључити да није био ништа мање непријатељски расположен према Домицијану него што је то представио у Агриколи, и да се Сенат, упркос гласним захтевима за независношћу, веома брзо повлачио када је био суочен са владарем. Иако је од свих владара само за Веспазијана поменуо да је ствари променио на боље, тешко да је и за њега имао само речи хвале. На почетку својих Историја Тацит нам саопштава да му је намера да опише и период Нерве и Трајана. Ипак, спис нам говори о власти царева династије Јулијеваца – Клаудијеваца, од ступања Тиберија на власт. Дело Ab excessu divi Augusti, познато и као Анали, се састојало од 18 или 16 књига: шест о Тиберију, шест о Калигули и Клаудију и шест или четири о Нерону. Од наведених књига изгубљен је већи део пете књиге, све између седме и десете, прва половина једанаесте и све после средине шеснаесте. Није познато да ли је Тацит завршио Анале, нити нам је познат датум састављања, мада се за неке одељке може закључити да су настали 114. и 115. године н.е. То нам говори да су последње књиге тешко биле завршене пре раних година Хадријанове владавине, односно пре 120. године н.е. Шест књига које описују Тиберијеву владавину је организовано у два трокњижја. Наглашава се да се Тиберијева владавина нарочито драстично погоршала 23. године н.е, са успоном амбициозног Луција Аелија Сеиана. Чак је и ранији период релативно успешне владавине приписан томе што је Тиберије успевао да сакрије свој прави карактер. Да ли је то објашњење, које свакако није потекло од Тацита, у складу са његовом личном тврдњом да историју треба писати непристрасно (sine ira et studio) је отворено питање, међутим свакако да пружа макар једну теорију о двосмислености Тиберијевог понашања, који је отворено покушавао да комбинује сопствену аутократију и привид конституцијалног републиканизма. 112

Што се тиче Клаудија, Тацит је прихватио традиционалну слику владара којим доминирају његове жене и ослобођеници и у великој мери наглашавао, можда чак и превише, сексуалне скандале Валерије Месалине и уплитања у династичка питања Јулије Агрипине. Међутим, у својим пословима са Сенатом, Клаудије се уздиже као личност која поступа педантно и промишљено. Тацит је мање оштар у политичкој дебати у књигама које говоре о Нерону, док спољна политика и Нероново непримерено понашање у потпуности у први план стављају моћ Тацитове дескрипције. Тај утицај је оснажен организацијом догађаја у веће и континуиране јединице, структурална карактеристика која је уочљива још у књигама о Клаудију. Слично је и у књигама о Нерону: организоване целине су догађаји у Британији, годишњи извештаји о кампањама које је Гнеј Домиције Корбулон водио на Истоку, убиство Агрипине, велики пожар у Риму и његове последице и завера Гаја Калпурнија Пизона. Иако нам ниједан од извора које је Тацит користио није остао сачуван, многи научници, почевши од Момзена, сматрају да је Тацит пратио један неименовани извор. Кулвије Руф, Плиније Старији, Ауфидије Бас и Фабије Рустик су имена која се сугеришу у том погледу. Блиске и честе сличности између Тацита и Плутарха у описивању владавине Галбе и Ота, потврђују да је ова теорија могућа, макар када се ради о грађанским ратовима, мада је мало вероватно да је Тацит ограничио своје писање на само један извор. Што се тиче Анала, посебно од шесте књиге па на даље, сличности између Тацита, Светонија и Диона Касија нам сугеришу да су се сви ови аутори, мада не у континуитету, користили једним заједничким извором. Ипак је вероватније да је Тацит различито употребљавао различите типове материјала. Код описивања сенатских послова користио је acta senatus, која су му давала неку полазну тачку, али не и више од тога; њихов бирократски језик и званична верзија догађаја би свакако Тациту били одбојни. Што се тиче приватног живота цара и његове породице, занимљиви и сензационални подаци су могли бити објављени тек после његове смрти, када би се умножиле различите верзије догађаја. За војна питања су званични извештаји у acta senatus били допуњивани, рецимо писањима Плинија Старијег или Корбулоновим мемоарима. Такође, конвенција је дозвољавала античком историчару да на свој начин елаборира или чак измисли догађај да би своју нарацију учинио узбудљивијом и занимљивијом. Којим год да се изворима служио, нарација која је 113

настала је последица селекције, сређивања и интерпретације самога Тацита. Иако је жаљење за изгубљеним слободама републиканског уређења евидентно кроз цело Тацитово дело, он је прихватио неопходност владавине једног човека и хвалио је неколицину који су служили држави часно и ваљано. Ипак, песимизам и наговештаји мрачне реалности и будућности су стално присутни. Тацитов стил је обележен профињеношћу и непрестаним избегавањем онога што је банално и отрцано. Узвишеност израза је постигнута архаичним и поетичним речима и изразима и мешавином неологизама, док константна употреба метафора више сугерише на песништво него на прозу. У изразу много прати Салустија, па понекад употребљава целе његове редове: у Аналима опис Сеиона подсећа на Салустијев опис Катилине. Међутим, Салустијевој познатој сажетости Тацит додаје једну ширину мисли. Сирова снага његовог израза је појачана намерним одбацивањем мотива равнотеже у корист синтаксног разбијања, средством које Тацит користи са специјалном ефикасношћу да би подвукао скривене мотиве. Исти циљ се постиже специјалним типом реченичне конструкције која је карактеристична управо за Тацита, у којој главна синтаксна изјава стоји при почетку реченице, а онда се на њу додају, углавном употребом аблатива апсолутног, коментари који сугеришу мотиве или бележе карактеристичне реакције. Овакав тип реченице је дозвољавао Тациту да се концентрише, често уз злобни коментар, на психолошки профил онога чији се поступци описују. Ово се може најбоље видети у портрету императора Тиберија.

114

Pliny the Younger Gaius Plinius Caecilius Secundus, born Gaius Caecilius or Gaius Caecilius Cilo (61 AD – ca. 112 AD), better known as Pliny the Younger, was a lawyer, author, and magistrate of Ancient Rome. Pliny's uncle, Pliny the Elder, helped raise and educate him and they were both witnesses to the eruption of Vesuvius on 24 August 79 AD. Pliny is known for his hundreds of surviving letters, which are an invaluable historical source for the period. Many are addressed to reigning emperors or to notables such as the historian, Tacitus. Pliny himself was a notable figure, serving as an imperial magistrate under Trajan (reigned AD 98–117).[1] Pliny was considered an honest and moderate man, consistent in his pursuance of suspected Christian cult members according to Roman law, and rose through a series of Imperial civil and military offices, the cursus honorum (see below). He was a friend of the historian Tacitus and employed the biographer Suetonius in his staff. Pliny also came into contact with many other well-known men of the period, including the philosophers Artemidorus and Euphrates during his time in Syria.

Background Childhood Pliny the Younger was born in Novum Comum (Como, Northern Italy), the son of Lucius Caecilius Cilo, born there, and wife Plinia Marcella, a sister of Pliny the Elder.[2] He was the grandson of Senator and landowner Gaius Caecilius, born in Como around 61 AD. He revered his uncle, Pliny the Elder, and provides sketches of how his uncle worked on the Naturalis Historia.[3] Pliny's father died at an early age when his son was still young; as a result, Pliny probably lived with his mother. His guardian and preceptor in charge of his education was Lucius Verginius Rufus, famed for quelling a revolt against Nero in 68 AD. After being first tutored at home, Pliny went to Rome for further education. There he was taught rhetoric by Quintilian, a great teacher and author, and Nicetes Sacerdos of Smyrna. It was at this time that Pliny became closer to his uncle Pliny the Elder. When Pliny the Younger was 18, his uncle Pliny died attempting to rescue victims of the Vesuvius eruption, and the terms of the Elder Pliny's will passed his estate to his nephew. In the same document the younger Pliny was adopted by his uncle. As a result, Pliny the Younger changed his name from Gaius Caecilius (or Gaius Caecilius Cilo) to Gaius Plinius Caecilius Secundus

Hypothetical brother There is some evidence that Pliny had a sibling. Pliny the Younger uses Secundus as part of his name, meaning he was the second son. A memorial erected in Como (now CILV5279) repeats the terms of a will by which the aedile Lucius Caecilius Cilo, son of Lucius, established a fund, the interest of which was to buy oil (used for soap) for the baths of the people of Como. The trustees are apparently named in the inscription: L. Caecilius Valens and P. Caecilius Secundus, sons of Lucius, and the contubernalis Lutulla.[4] The word contubernalis describing Lutulla is the military term meaning "tent-mate", which can only mean that she was living with Lucius, not as his wife. The first man mentioned, L. Caecilius Valens, is probably the older son. Pliny the Younger confirms[5] that he was a trustee for the largess "of my ancestors". The inscribed P. probably stands for Plinius rather than the more common Publius. In that case the name would be Pliny the Younger's adopted name; hence the monument must have been erected some years after the bequest. Lutulla perhaps administered it until the boys came of age. Valens does not appear again and seems unknown to Pliny 115

the Elder, so Valens' mother was probably not his sister Plinia; perhaps Valens was Luculla's son from an earlier relationship.

Adult life Pliny the Younger married three times, firstly when he was very young, about eighteen, to a stepdaughter of Veccius Proculus, of whom he became a widower at age 37, secondly to the daughter of Pompeia Celerina, at an unknown date and thirdly to Calpurnia, daughter of Calpurnius and granddaughter of Calpurnus Fabatus of Comum. Letters survive in which Pliny records this latter marriage taking place, as well as his attachment to Calpurnia and his sadness when they were unable to have children. Pliny is thought to have died suddenly during his appointment in Bithynia-Pontus, around 112 AD, since no events referred to in his letters date later than that.

Career Pliny was by birth of equestrian rank i.e. member of the noble order of equites (knights), the lower (beneath the senatorial order) of the two Roman aristocratic orders that monopolised senior civil and military offices during the early Empire. His career began at the age of eighteen and initially followed a normal equestrian route . But, unlike most equestrians, he achieved entry into the upper order by being elected Quaestor in his late twenties. Pliny was active in the Roman legal system, especially in the sphere of the Roman centumviral court, which dealt with inheritance cases. Later, he was a well-known prosecutor and defender at the trials of a series of provincial governors, including Baebius Massa, governor of Baetica, Marius Priscus, the governor of Africa, Gaius Caecilius Classicus, governor of Baetica and most ironically in light of his later appointment to this province, Gaius Julius Bassus and Varenus Rufus, both governors of Bithynia-Pontus. Pliny's career is commonly considered as a summary of the main Roman public charges and is the best-documented example from this period, offering proof for many aspects of imperial culture. Effectively, Pliny crossed all the principal fields of the organization of the early Roman Empire. It is no mean achievement for a man to have not only survived the reigns of several disparate emperors, especially the much-detested Domitian, but also to have risen in rank throughout.

Career summary c. 81

One of the presiding judges in the centumviral court (decemvir litibus iudicandis)

c. 81

Tribunus militum (staff officer) of Legio III Gallica in Syria, probably for six months

80s

Officer of the noble order of knights (sevir equitum Romanorum)

Later 80s

Entered the Senate

88 or 89

Quaestor attached to the Emperor's staff (quaestor imperatoris)

91

Tribune of the People (tribunus plebis)

93

Praetor

94-96

Prefect of the military treasury (praefectus aerari militaris)

98-100

Prefect of the treasury of Saturn (praefectus aerari Saturni)

100

Consul with Cornutus Tertullus 116

103

Propraetor of Bithynia

103-104

Publicly-elected Augur

104-106

Superintendent for the banks of the Tiber (curator alvei Tiberis)

104-107

Three times a member of Trajan's judicial council.

110

The imperial governor (legatus Augusti) of Bithynia et Pontus province

Writings As a littérateur, Pliny started writing at the age of fourteen, penning a tragedy in Greek. In the course of his life he wrote a quantity of poetry, most of which was lost despite the great affection he had for it. Also known as a notable orator, he professed himself a follower of Cicero, but his prose was certainly more magniloquent and less direct than Cicero's. The only oration that now survives is the Panegyricus Traiani. This was pronounced in the Senate in 100 and is a description of Trajan's figure and actions in an adulatory and emphatic form, especially contrasting him with the Emperor Domitian. It is, however, a relevant document that allows us to know many details about the Emperor's actions in several fields of his administrative power such as taxes, justice, military discipline, and commerce. Pliny defined it as an essay about the optimus princeps (best leader).

Epistulae The largest body of Pliny's work which survives is his Epistulae (Letters), a series of personal missives directed to his friends and associates. These letters are a unique testimony of Roman administrative history and everyday life in the 1st century AD. Especially noteworthy among the letters are two in which he describes the eruption of Mount Vesuvius in August 79, during which his uncle Pliny the Elder died (Epistulae VI.16, VI.20), and one in which he asks the Emperor for instructions regarding official policy concerning Christians (Epistulae X.96). Epistles concerning the eruption of Mount Vesuvius The two Letters which describe the eruption of Mount Vesuvius were written by Pliny approximately 25 years after the event, and they were both sent in response to the request of his friend the historian Tacitus, who wanted to know more about Pliny the Elder's death. The two letters have a great historical value due to the accurate description of the Vesuvius' eruption: Pliny's attention to detail in the letters about Vesuvius is so keen that modern vulcanologists describe that type as Plinian eruptions.[6] Epistle concerning the Christian Cult In his correspondence with the emperor Trajan (Epistulae X.96; see Epistulae (Pliny)) he reported on his lawful actions against the members of the Christian cult. He asks the Emperor for instructions dealing with Christians and explained that he forced Christians to curse Christ under painful torturous inquisition: They were accustomed to meet on a fixed day before dawn and sing responsively a hymn to Christ as to a god, and bound themselves to a solemn oath, not to any wicked deeds, but never to commit any fraud, theft, adultery, never to falsify their word, not to deny a trust when they should be called upon to deliver it up. When this was over, it was their custom to depart and to assemble again to partake of a meal--but ordinary and innocent food. 117

Pliny then explains to the Emperor how he questioned suspected Christian cult members by torture and eventually sentenced them to death.[7][8] In light of the fact that a Christian cult was recognized as a sect of Judaism and as a threat to public order, it is therefore likely that, while his knowledge of Christianity itself was largely second-hand, he also had firsthand knowledge of basic beliefs and rumors such as Jesus' existence.[9][10][11] More important here, however, is the testimony by Pliny that non-Roman suspects be executed for their confession of being Christians: Even this practice, however, they had abandoned after the publication of my edict, by which, according to your orders, I had forbidden political associations. I therefore judged it so much more the necessary to extract the real truth, with the assistance of torture, from two female slaves, who were styled deaconesses: but I could discover nothing more than depraved and excessive superstition. [7][8][9] In the meanwhile, the method I have observed towards those who have denounced to me as Christians is this: I interrogated them whether they were Christians; if they confessed it I repeated the question twice again, adding the threat of capital punishment; if they still persevered, I ordered them to be executed. For whatever the nature of their creed might be, I could at least feel not doubt that contumacy and inflexible obstinacy deserved chastisement. There were others possessed of the same folly; but because they were Roman citizens, I signed an order for them to be transferred to Rome.[7][8][9] We may recognize that Jesus was worshiped, and that fanatical believers of Christ - a Jewish sect spreading in the Roman Empire - may be put to death for their superstitious beliefs, in a short period of the early second century by Roman jurisdiction. We know that Pliny lawfully executed members of what were considered at the time a fanatical cult. This could lend circumstantial significance to the writings of early Christians. Being required to “curse Christ” is evidence that Pliny reported this as a means to force reactions of the suspect Christian cult members under torturous inquisition. Also "a hymn to Christ as to a god" affirms that during that time Jesus had been accepted as both God and man.[9][10][11]

Villas Pliny loved villas, and, being wealthy, owned many, such as the one in Lake Como named "Tragedy" because of its situation high on a hill. Another, on the shore of the lake, was named "Comedy" because it was sited low down.[12] Pliny's main estate in Italy was in the north of Umbria, under the passes of Bocca Trabaria and Bocca Serriola, where wood was cut for Roman ships and sent to Rome via the Tiber. This place was of strategic importance because Roman armies controlled the passes on the Apennines in that area.[citation needed]

118


      "!$#&%(' )+*-, /. 0.214350.267489:;<
1=.>?./8/. 07 , .@A69B2CB.<
D1 , E7 3F>891 *-, G7 ,
6
9869.21 , . HE0 IJ7K80. LNM2O9P9Q9R-.B.<
1TSU
B2 82<
WV E6 E
XZY[ LNM2O9P\ *-, ]@A;<
?891=. ,  , .@A69B2]. 8
V ^^:`_ab A].cVc0
_-69
dFe 8f7 , 7SU79<
f7c69.cV E. 9 A2g<7RcB.a<
/R1=
hE7c6E1RE:7EV/IJ
-<. _i7>j0
kB7YmlF
kB2C80
k@E. XAc8602 .W. 0.21 , b8n/7 , E7 3F41o , E
, b8B2 E
69./ AW  cB24pJ./ /
9H/WqJ E. /69. ERrXE
, 69
9Ia * /69. 2>s- tvu9w2x>yzu9{Eu|kY *-, }<
~ E.hE
`7 * Hc
kB 89 @b  , . XE
69B.21^€€r0
kB2C_-
D
9 E
/RbH/ , E
zbH/‚:~0 E
1=
0 HE9@A0/
f E1Z8B. ~n A`ƒa A;ER„>7c1… E.C<
/R , .e80
1=7487@E
9SZZR„8
k@A1@E
98
6E†`k.@y EYzsF./ E
kB Hc.21<
]V E.4‡r cBERUe E1Z8B.e9 A/hAc8B. , A0.]@E.cV e740 E
1=
?0 HE9@A0/
E1Z8B. fn A]ˆD9@b EY}sF.‚:2E1Uda7`<
]V E.9@0.B26‚gb8B2ER„:02da
fB.<
z<
>7/0
y @E
/.~7?0 E
1=
-0 HE9@A0/
FˆD9@b EY…[‰8 , ./ E7 , 0262cB2}>n b8B
}V/HE;/
/R2@E.B5<
9@0.B26]
9 A t‹Š|4: 867 , . , 0262cB2ERZ9@0.B26‚gb8B2 , E
k@b860 Ia.C<
?n b8B7 V/HE;/7Y?sF./Hc.3F;}n b8B.  , E.B7 A69./ AER„B.ZR=E:;1=
hE7^./86 Hc. 9RU7 , A0 Ia;<7^1Uda
:XA;2E1 , E. 02n21UER , cB7 , Ia;<7 , ./ E
:;
86 A;<7o8
W.n b8BE1 , ./8
k@E1UER @E.cV ER , E
1U , E
, b8n2^qJ E. /69. ER , E
k@‚B A;5350.26EY ) 09@E
f6 E
Vc` , .21=
/7c6‚@A <
, ./Hc.3F; , E.B7 A69./ A]V E.e E
:;
9 0b89e:?0E69
_5BW86 Hc
;3~RA6;YJ86 Hc
;3B. dF2cB2 tŒmŽ };‘’2“ ”‹’2•f|<–9Y =—  ˜™!$šœ›ž Ÿ !¡›¢'£%&˜™!¥¤oŸ [£86 E./86¦tvu9{ §c| , .@¨0 HE9@A0/.21 * /69. 2©s-WiV2./ A0
9SZK7¨ªE1=7R  , b89.m<
m-9 XcB.21C<
:cB7C«…¬­}®;¯9\J¬/®v°}O‹±¬<²<\N.@C./8202dF-9 A9@A-ªE1UER , E
1UFƒJE67 ³z0<7^´ µ¶AY , YJY5
/Y·RE@E.]0 HE9@A0/
? E1Z8B. Cn A`ƒa A;t¸€€m0
kB`Y5
/Y¹|kY5[žLNM2O9P\ da
k. 02]@E
9HEe1=.3a
`8
> 8Hc7c6E6@A]f<
>./8
9Sr;F@0 IJ
dFWR·R :`0
9H/X/74©8HE0/7 , E. _FHc./86W1=./SZ/
4E1 ,
9 <
9º »`.W@A©8
4.2:V bIm2<
, .2:2Vc0b869./ <.21ªE1UEY *-, RZB2.^¼da
k. 0 , E
6†2.@2cB4sF./H/AV <
/RrE1U.]<
‚.cV XA;f7 , ./ E
h026ªE189 @b E7/E1`n b860E1U-~@b /3F021UEY½0 c†c}8602 AdFF. 0. a8 , b89}V bHE<
m@A-:/69
9 E
98. y 02/
HE9B_-
‚7 , .2:^89^ E1Z8B.21ob869./ <.2169B.W_-69.V ¨ A 8 , A0 Ia.^. , .<
k@2E1  E.@E1Uz`:;
1ZIa1U~. 2E1^ E
[email protected] B29B.f87eV bH/ ,  , ;2>ªE1Z8B.NE1 ,
9 ZY *-, y eV  9 A/hE7RB.<7 V 4899B7 , E. , bH/cB.21^E:;7/XA02dFERE9 E7 , b89. , .>69
9 E69./  H//.>y
6/. 9 A2g=8B.21 , 2n2 , 7Yaƒ9B.e 86;<
C@E
9Hc.e7^¾¶`Bd5k
>89` 8Hc. 0E1U>B..269B y 02;<7]d5E†2. 07‚899@b /35/7„¿NÀrÁb¬ ÂQDO}¯<±bQ;ÃJÄM¬­}Q9RÅz°}Q;Æb®;¯Q9RNÇZQ;­}Èc¬ °D®;¯Q9RAÀÄÆ°D®;¯Q9RÀrÁb¬ ÂQ O?DŽ¬ Éc¬Æ¬<²<¬C¬>O9®v°±EM¬­}Q9RAÅFÊĸ±b®;¯Q9RUËa¬Ê¬<²®;¯Q9RÀrÁb¬ ÂQDOm±bQ°}OM¬­}Q~®;Q-ÌFQÈc¬Ê9Q;ÆbO;­}R„Í]Q¯ÄvÎ P9OÈE®;¯QD¬DÅFƬ;±b®;¯Q9RAÌFÄÆbÄvÈE®;¯Qz¬?Ï OÈE®;¯Q9RDŽ¬;±¬<²®;¯Q9RZ¯9Áb¬ ÂQDOm±bQ°}OM¬­}Q~®;Q}Í>¬ °±¬/P9Q°}O;­}R бbQÑQÈE®;¯9¬^±bQ°}OM¬tÒ.cV27c† 026 ,
6Bd5/|kR?Ӆ¬ ÔQ°D®;¯Ä4¯9Áb¬ ÂÄ©tÒ.cV27c† 026o¶KBd5k
|kR DŽ°}O;ÆbÄÕ/Ä;R5Ö?Q× ¯Q9RDØU±bQ;ʬ<²®;¯Q9YÙlz;v86 <
1Ú A:[email protected]/IJ7o E1Z8B
^b869./ <
, ./80
9SU
 <
‚ÀrÁb¬ ÂQ`O>¯<±bQ;ÃJÄM¬­}Q9Y^½JHc
k@E
9SU
e6 ©Bd5k
, ./80
9SU
/
e87 , .B./ A02da7 ,
2c8B.  , ./Hc72./86 02EYNªm69. 02d5E1UC89}pa E6/.21 , ./80
9SU
/
F87CBd5k
-Û^ܞÛm€€€Y/[KBd51U €Òj‰ÜÝjm€€D. , b89^87./802;dFWÞa H2B2c8B.21 , ./Hc72./86 07RJ A69. 089 * /6E.†2.21 ßJ
9H/cBE1G©8] ‚E6 c@A69.21Y~‡r A/hAc8BE1 A69. 0E1U , ./80
9SU
/
`87jm€€€aà¡jmÛm€€YZlz –‚á2â4ãä©åævçéè<á äê9âë åì äå9â;á2âæívîâïè<ðUñ4òäîkèóæòâ ôrõbæì2âæ]çéè`ì2âíåæ9ïâövâîäWäõbæòäêæõæká©÷9øø í»©vè;ívümîkûèì ýëâäkå9çââ óô9æá övæï9ùFñ ô„ívîþâïÿNè<ðUåäkñCçâívèêê9ñ]â
äîâ~rèúøö<øæøòøäøõ^øzövívì2è;âívîk2èâì ê9ëíväkù;çäâ õ©û ì2âîkæòäõAâ ô „äõAívù;ä‚övì2â 2âê9ívù;äeì2âîkæòäô  èæövì2â;áeú   úû




119

Bd5k
, ./80
9SU
/
?9 A/hAc8BE1 A69. 0E1Ue9@E. 0
:;79<7W8
fBd5k
^t¸jmÛm€€€NÜ jmjm€|}. b8ky 69./ f./802;dF
 , 6EY ) @Cjmjm€€Bd5k
, E
9HE:?8
J-E:kHEda
5b869./ <
Jn b8602EY jmjm€€€}jmjm€ÒÛ . , b879<7 A69. 0
ƒa A;47f9B¼ * A2V ZY~:Hc
k@A‚@A><
, ./8ky 69. HE‚Bd5 ¼.^ƒa A;/. 0E1i A69. 0E1U894sz bSr2E1UEY>pmd5k
`B.<
e87¼89XE7/02/
87K. /
, ./80
9SU
/
^9 A/hAc8BE1T A69. 0E1UER}:6E1¦Ûm€FÜ$Ûm€€€?ijm€€Y ~:7EV/IJ
/
©87 , ./8Hc
k@da
>Bd5k
]jmÛm€€€mÜ jmjm€ÒÛzRN .@./86 H/E†^89XE7/022G87g= A1=
/6ZYelzeB A;<7 LNM2O9P9Q *-, ` 8C.cVc0
_-602>@A`8
f7 , ./8
V /.21©@E
9Hc7 , .2:2Vc0E. , E
Hc
[email protected]6dF E1Z8B
f0.v8B
?¼gc8ERZ H/^2W. 02;F@E
.]@A 8C2<
`89XE7/02Yf½ , b8W7 B.E1U 87 89XE7/022Wg= A1=
/6 *-, /. 0E†>E:7EV/IJ
2E†?Bd5]87„¿ à N¬Ê;Ƭ/O°}Äv¯Q9Rb7>B.<.mn 9 A9@b8B , 6  c†]qm.26<
, E7 3F , .@A69B
z.]¾2x §bR  69@A?0
.21U , .2:6E†AR/6XcBE† , b89n? àœ@02K0E:/6v8B2o:V2./ 2cB2/6XcBE†i69
kB 869. 02iE:©0 E
1=
opJ. c86/6 sF./ Agb E. k
2E6ERb:fB.<
f8
?891U6 Af@A`87e 86 HE`.B . 2µ §bY pa.iE:0./ E
*-, iB./ b86Z¿¦ˆF<
9 E. 2E1UKE:¼pa c@<
‰t¸oˆ}
9Hc
98 , . /67b|kR , b8n b869./ <
.@K891… E6 * Hc
kB 89 @b A© 9B
k@E. c8B. ‚@E.s-b At¾/´ ¾/ | F86 <
© H/b867 q52V Ws-cB69./ AGt¸€€€z0
kB , Y^Y^
/Y¹|kRJ7c69./ A;v86 <
eb869./ <
ªE1U49 XcB.21 <
:cB 7 sF./H/AV 4t¸€€0
kB , YNY
/Y¹ | F
: A t¸€m0
kB , YNY
/Y¹|f41Z/. k
~@b E7/k
/Y Z

˜ Ÿ$Ÿݛž ! ˜™Ÿ '£%(#¢! ž R·R бbQÑQÈE®;¯9¬z±bQ°}OM¬ , E
k@b860 Ia;<7‚;‹@b Ak. n/
2‚@E
. «…¬­}®;¯Ä}¬/®v°}O‹±¬<²ċºY ªm:[email protected]/IJ
¼ E1Z8BE†¨9 A/hAc8BE† A69. 02¨.cV27c† 026 ,
9 E.@i.@ u9w2wEY , Y Y
/YÚ@E. wEu2Y , YoY
/Y·Ra6;Yi.@ , E
k@bHc. ©:9B. W E.@/. 6 AV27/ƒJAV2
9 ‡r A†cW y .@/.‚8B7 , _-62 , .GB.21=
V 6 E
Vc Hc.E:0 _aE6i/. 07 , .@E
9Hc7TR·R @b /3F0/
^:;
1ZIJ
9º tvu9wEu|>@E. , .cV2
k@E
) B609@‰  cB.21 * /69. 2<
1Top5Hc
. , 6 E.21+7V n2oB.@ E6 * Bn2<7c1U¼twEu|kRZB29@A?<
]:0 _-
 , ./8Hc
k@d5©9 A/hAc8B A6 7©ªE1=7Y *-, ^7 , ./8
V /.21©LNM2O9P\9R , ./80
9SU
/.21>Bd51U}.}9 A/hAc8BE1e A69. 0E1UER272B2:;79<
J5B2 A9B69
9 @E. /hA;].]B.E1E:kHE3a
f^.cV_adF02`@A]6@E. /hA; , E
6†2.@E
f. 2E1¼@E. /hA;E1U .~B.E1UC8
Fk. 0./ ]7]Ӆ¬ ÔQ°D®;¯9¬­o¯9Áb¬ ÂQ;­}Q9Y ) ?72B2:;79<
F`~69.C@A5<
, ./8Hc
F0 E
1=
 9 A/hAc8BE†` A69. 02ERb.cV /. 0 IJ
>8?ªE1Uf47/8 , ./860 IJ
e1Zb ZYmбbQÑQÈE®;¯ÄN±bQ°}OM2Ä *-,  , . Xda
~@E. /hA;E1U?0
:2E1:> E.@/. ~6 AV27/]ƒJAV2
9 `‡r A†cER2<
9 ^8
69@A , . , 0 , 7c6?7‚ªE1=7  , E./H/bHECB 0?E:;1=
hE7 , 6 n2C , Hc
V2
<nEYJбbQÑQÈE®;¯9¬ ±bQ°}OM¬]:0 _}02;<7W8
‚w2µEYfk.@/.21R , .cV2
[email protected] ) B60‚9@½m
kB 869.21isF.21 ,
<<.21R  , .cV2
k@AeB.@¼ E6 * Bn2<7c1U , E
k@b860 Ia , . XE
69BӅ¬ ÔQ°D®;¯9¬ >¯9Áb¬ ÂQ9RZB.‚<
>@A 8 E:7EV/IJ
Ymƒ9B. бbQÑQÈE®;¯9¬}±bQ°}OM¬f./86;<7V2
: , A0. C:0 _-
69B2EY *-, R=89 860 Ia;<7SZ80.D8 , b82R„B./ b86E.48
f@E
9H/E1U 86 E† , b89nEYCƒr
_5B.><
.@b E
k@E6 B.E1GE:0./ E1Ue8
`8Hc7 35E. *-, YF[}60 hE
/.f<
f@A`2<
CB./ b86E. , y 1U /
?E:0./ E
/R=0
9SK/
kB
, .2:2<
, E
9 A9@E
?B.21 , bHEn2<
/R=69B.‚@A , ./869.@02ebH/ 0_-
, ./8 E
k@2cB25E:;1=
hE7 , 0. -7c69./ AFC_-
 , b8nEY…[K1=.@E
9 /.Ub869./ E. 9 A2g 8
‚891U6 A‚@AE¿DB2.E:0./ ¼: €€Ü Û+Bd57 *-, /7e<
, ./8Hc7 35E. * 82~sF./H/E. R B.‚<
f350
.  , E
9HE:;7E:C€a0
kB2 , YCYf
/Yf7^€a0
kB‚Yf
/YC^B.‚<
eV E. , b86 H/y n * /69. 27K9 A/hAc8B.21Ú A6 7  *-, 8
W0
9 E. 026/.GB./ b86E.¨ F
: E. 0E1 @E
9Hc.21žÇ„Ô/¬/®eO4·±bQÑQÈE®;¯O;­Ú±bQ°}\ D0
9 E. 026/.8
^B./ b86E.G½m7/H/2E1 Í]Ä­}O9Q‹±¬­}Q  -n/
9 E. /. 0ik. 0./  ?.@p5 E
1=7/n2GpJ./ c@At¸€`0
kB , YÙY
/Y¹| B./ b86¦Å~®v°}O‹±¬<²<\ ·±bQÑQÈE®;¯9¬ z±bQ°}OM2Q`P9O !#"?$È ">%Ä "&U@E
9Hc.©½m
/
kB
½m6 <
>B.<
`.cV27c† 026 b869./ <7W.@ , . XE
69B2`9 A/hAc8BE† A69. 02]@E. , _aXE
02]0 E
1=
$ UƒJE6³z0]: , 0^9 A/hAc8B A6~]@b E7/k
/(Y 'ZC. , b802da
z9 A/hAc8BE†? A69. 02~B./ b86E.>8
}b8B IJ7/X0.>HE6c8BE1 E:0./ E1UEY ©ümûýâå9âóæövï9ñ ô„þÿNåäkçâêñ]ä
rèö<æòäõ^övì2â2âê9ívù;äõ©ì2âîkæòäõAâ ô„äõAívù;ä‚övì2â2âê9ívù;äeì2âîkæòäô  èæövì2â;áeú  úû + çéèNãä ïæá æ,) ïæòâêJövì2âêäë9â „äõAâ ô  á æmæìñ9ðrâêæö…æù;ì*) â<çâmäó‹õbè ñ5å9ïèkãèçâë9âä-å9âîì äëäkçâNòè%F åæövïè<á2âîä~í<ñù;æã~íf- âì ëäkçéèvõ =. æì è;ïævçâêæõ‚ä0Z/ æ9ïíëäõAâ

21

120

U Ÿ
!¥¤oŸ $Ÿ Ÿ › f 8 *-, ]/
f8 , 9@A?74891¼0 c† /6XcBE†>b869./ XA AEY )  8
~/
f6 E7@ @A¨7/86/. 0‰_-6W<
9869
/RC¨_-6¨2<
©6X/.AY™
hE7 , ./869.<
9SZE1+@E
9H/E1U86 E† , b89nKV b A.©<
4<
k@/.ARF@02¨bH/0_-
/RD./8/. 07od5E†i89 860 Ia.K/. 0.@E
9Hc.AY ˆz E. /./Hc. <7©891U6 A /
V E6/.21Y
hE7c6E1R8>@b E7/k
‚86 A/
/R *-, /. 0GбbQÑQÈE®;¯9¬ ±bQ°}OM¬ , E
k@b860 Ia;<7~<
k@2`E:0./ ‚:? A:[email protected]/IJ
z E1Z8B. z9 A/hAc8B. D A6EYmsF. _-69. 8
?8Hc7 35 @E.cV/ E1¼E:0./ E1U> , . _-69.]@A;<
~n/
9Hc. 0E6 , cB2:z69. > A:[email protected]/IaERB./ b86 <
D@A_ad5E1©b86 A3502XE1UEY ³zE69
9 A67 AE¿ à ßzYmÞJ7c† 02 H2@ZR * YNˆ}./H/0
9R ) Yms} 2nRªN
X2cB^9 XcBE†WoHE6c8BE† , b89n /6cB
~8 E
k@da
~0
kB2ERÞJ
. 9 A9@u 2x¶AY à ¼YaÞJ7@E1Zb ZR} ¼Y-qJHE_} ZR}s} E
Hc
k@i E1Z8B
Bd5/3a
0/./86ZRm’ <”‹9‹“ 2’  N9 • 2“ kRAÞJ
. 9 A9@u 2x2{EY à q}Ysz , :;. Hc7R )+*-, /7e da
k. 0E19 A/hAc8BE1 A69. 0E1UERªE1Z8B 9 Ay hAc8B A69. 0ZRÞJ
. 9 A9@¼u Eu2Y à ÞJ
9Hc
_5B
?89 , E
k@A02dF , E.cgNYJ½}Y=qm
9 2XbSG74ÞJ
. 9 A9@E7Wu9xEY}u§bYJ¾ §2§/¾EY



121

Xegan Marija

PLUTARH 1.

IVOT

I

DELA

Plutarh se rodio oko 45/46. godine naxe ere, za vreme vladavine rimskog cara Klaudija. Roen je u malom mestu Heroneja u Beotiji. Plutarhova porodica je bila dobrostojea o qemu svedoqe podaci iz Plutarhovih spisa, kao i brojna Plutarhova putovanja. Svojevremeno, Plutarh je bio popularan filozof i biograf. Ovo bavljenje naukom, kako sam navodi u svojim opisima, mu je omoguavalo priliv novca. O istoriji i ivotu svoje porodice, Plutarh nas obavextava u svojim spisima. Tako saznajemo da je pradeda Nikarh voleo da priqa o svojim uspomenama iz rata izmeu Oktavijana i Antonija (ivot Antonijev, gl. 68). Deda Lamprija je bio obrazovan qovek, poznavalac dotadaxnje knjievnosti i fiziologije razgovora. Prouqavao je prirodu, a bio je i blizak sa uvaenim Rimljanima (Gozbeni razgovori IX). Autobul, Plutarhov otac, se interesovao za filozofiju. Upravo, za svoje poznavanje ljudske prirode i druxtvenog ivota, Plutarh treba da zahvali svome ocu (Politiqke pouke). Prema svojoj bliskoj porodici, Plutarh se odnosio sa uvaavanjem. Sa zahvalnoxu pixe o brai,Timonu i Lampriji (O bratskoj ljubavi 16). Obrazovanje, koje je Plutarh nasledio od svojih predaka, je upotpunjeno studijama filozofije i retorike u Atini. Jedan od njegovih najznaqajnijih uqitelja bio je filozof i matematiqar, Amonije iz Egipta. Atina, iako se nalazila pod rimskom vlaxu, jox uvek je predstavljala znaqajni kulturni centar. Smatra se da je Plutarh studirao u Atini oko 66. godine n. e., kada je car Neron posetio Delfe i Heladu. U toku svog ivota Plutarh je na kratko posetio Aleksandriju, nekadaxnji centar antiqke uqenosti, koji meutim nije ostavio poseban utisak na Plutarha (Gozbeni razgovori V). Jedno vreme je proveo u Sparti, gde je prikupljao istorijske podatke. Trudio se i da upozna nekadaxnje slavne spartanske ustanove. Ipak, najvixe je putovao u Atinu, jer je koxkanje izmeu Beoana i Atinjana davno bilo prevazieno. Atinjani su Plutarha prozvali atinskim poqasnim graaninom. Posetio je i maloazijski grad Sard. Izvesno vreme je proveo u Rimu, gde je u diplomatskoj misiji predstavljao svoju ota binu i drao javna predavanja iz oblasti pragmatiqkog morala. Kako je slabo poznavao latinski jezik, predavanja je mahom drao na grqkom (ivot Demostenov). U Rimu je stekao prijateljstvo najuglednijih Rimljana: konzula (npr. Kvinta Senekiona, kojem je posvetio svoje Uporedne ivotopise) , sofista (Favorin iz Arla), filozofa... Po svom prijatelju Meastriju Floru, Plutarh je polatinio svoje ime kada je dobio rimsko graansko pravo. Po zavrxetku studija, Plutarh iz Atine odlazi u Heroneju. Uskoro se oenio Timoksenom, erkom Aleksiona, ugledna qoveka. ena mu je podarila qetiri sina i jednu erku. Da je brak predstavljao istinsku zajednicu, svedoqi i Utexno pismo koje Timoksena dobija od Plutarha po smrti njihove erke. Plutarh je u svoju kuu primao i istaknute Helene i ugledne Rimljane. Qasove filozofije je drao svojim sinovima, kao i prijateljima svoje porodice. Upravo po tome xto je imao puno prijatelja, bio je poznat pod nazivom prijatan qovek. –1– 122

Heroneja je Plutarhu poverila qinovniqki poloaj - slubu arhonta eponima, a postoji verovatnoa da je bio i beotarh (poslanik u Beotskom saveznom savetu). Za vreme rimskog cara Trajana (98 - 117. n. e.) Plutarhu su dodeljeni elementi konzulara ornamenta consularia, a namesnici Ilirije (nekadaxnje istorijske oblasti, Epir i Ahaja) su morali delati po Plutarhovim savetima (Suda). U Eusebijevom delu Hronika od osnivanja sveta, rimski car Hadrijan (117 - 138. p. n. e.) mu je dodelio titulu namesnika Helade, procurator Achaiae. Izvesno vreme je bio svextenik Apolonovog hrama u Delfima. Plutarh se zanimao i poslovima koji nisu bili vezani za qinovniqi ili predavaqki rad. Tako je jednom prilikom nadzirao odnoxenje ubreta u Heroneji (Politiqki saveti 15). Plutarh je najvei deo svog ivota proveo u Heroneji. Koliko je cenio ovaj prostor, svedoqe svi napori da se suzbije lox glas o Beotiji. U spisu O Herodotovoj zlobi, Plutarh smatra da je Herodot nepravedan u opisivanju uloge Beotije tokom Grqko-persijskih ratova. Plutarh je bio spona izmeu rimskog i grqkog sveta. Po politiqkom opredeljenju je bio Rimljanin, a po kulturnom Helen. Umro je oko 120. godine n. e. Plutarhovi spisi su saquvani pod imenom tobonjeg njegovog sina, Lamprija. Od njegovog obimnoga literarnog dela, saquvana je samo jedna treina. Spisi se sastoje od 150 naslova, a podeljeni su u dve vrste: a. filozofsko-knjievni ogledi, pod zajedniqkim natpisom Etiqki zbornik (ili mexoviti spisi pod nazivom Moralia). Zbornik sadri oko osamdeset i xest ogleda, a naziv etiqki je dobio jer ogledi, mahom, obrauju etiqka pitanja. Predmet istraivanja u spisima su i pedagoxka, filozofska, psiholoxka, istorijska, knjievna, religijska, fizikalna i politiqka pitanja. Xto se tiqe istorije, postoje interesantni komentari i polemike oko pojedinih istorijskih pitanja. a.1. Zbornik rukopisa, zbirka autobiografskih podataka. b. Uporedni ivotopisi Pojedini nauqnici smatraju da je Lamprijin katalog nastao u IV veku naxe ere, te otuda Plutarh nikako ne moe biti tvorac ovog kataloga. Isto tako, spisi Placita i O sudbini dugo su pogrexno vaili kao Plutarhovi.

1.1. Uporedni ivotopisi Ovo delo pisac je posvetio svome prijatelju Sosiju Senekionu, koji je ujedno bio i prijatelj cara Trajana. Od grqkih istoriografa, Plutarh se koristi: Herodotom, Tukididom i Ksenofontom. Od dokumentarnih grqkih izvora korisiti odluke Atinske narodne skupxtine (Nikijina biografija). Od latinskih istoriografa slui se Cezarom, Ciceronom i Kornelijem Nepotom. Ne trudi se da ustanovi koji je izvor najverodostojniji. Tako ivotopis Lisandra pixe na osnovu Ksenofonta iz Atine (Hellanika do bitke kod Matineje 362. p. n. e.), Teopompa sa Hiosa (nastavlja Tukididovu istoriju od 411. p. n. e. u svojoj Grqkoj istoriji) i Efora iz Kime (napisao prvu opxtu istoriju Grka od dorske seobe do 340. p. n. e.). Plutarh se koristi i iskazima oqevidaca npr. priqama svoga pradede Nikarha o uspomenama iz rata izmeu Oktavijana i Antonija. Uporedni ivotopisi jesu biografije vojskovoa i dravnika1 , poreanih u parove, po jedan Helen i po jedan Rimljanin, sa paralelnim uporednim razmatranjem na kraju. Oblik uporednosti kojim se Plutarh pozabavio, bio je poznat jox sofistima. Prouqavao se najpre u xkolama retorike, a otuda prelazi u istoriografiju i knjievnu kritiku (Npr. Herodot uporeuje dravne uprave; 1

oni koji imaju ulogu u politiqkom ivotu

–2– 123

Polibije svetske monarhije). Plutarh liqnosti povezuje po dravnoj funkciji, meutim negde su veze neuspele. Veza Lisandra i Sule je ta xto su obojica, svojevremeno, sruxila Atinu (!). Ukupno ima 23 parova ili 46 ivotopisa. Uporeenje na kraju druge od dveju biografija ima kod devetnaest parova. Nema ih u ivotopisu Aleksandra i Kesara, Temistokla i Kamila, Pira i Marija, Fokiona i Katona. Ponekad sastavljanje parova je samo spoljaxnje, na primer kod Lisandra i Sule, jer su oba razorila Atinu. Postoji jox i 24 pojedinqnih biografija, koje sam Plutarh navodi u svojim spisima, kao npr. biografije Artakserksa, Mnemona... Postojala je nedoumica po pitanju biografije Artakserksa, koji je bio persijski vladar. Izgleda da je Plutarh ovog vladara smatrao grkom, jer je sam Artakserks govorio i mislio kao Helen. Kako bilo, neke od biografija su saquvane, dok su neke nestale (?). Podaci u Plutarha su mahom taqni, ali ponekad se oseti i pristrasnost. Naime, pojedini istraivaqi veruju da je Plutarh namerno izbegavao da napixe biografiju Filipa Makedonskog, jer je ovaj poslednji naneo katastrofalan poraz Grcima kod Heroneje, 338. godine p. n. e. U rukopisu koji se oquvao do danas dat je izvesan hronoloxki red qiji tvorac nije Plutarh. Naime, u spisu Uporedni ivotopisi, Tesej i Romul su prvi par, dok sam Plutarh navodi da je ovaj deo napisan poslednji (Tesej, gl.1). Ovo nije jedini sluqaj neslaganja rukopisa i Plutarhovih zabelexki. Biografija prikazuje liqnosti, a istoriografija dogaaje od istorijskog znaqaja. U starini je postojala tradicija da se biografija ocenjuje strogo i kritiqki, skoro kao sama istoriografija. Plutarh je pre svega biograf, te njegovo delo ne moemo ocenjivati kao jedno istoriografsko. U Nikijinoj biografiji Plutarh jasno naglaxava da ne eli da se takmiqi sa Tukididom, ve eli da osposobi qitaoce. On traga za qovekom u svim njegovim vrlinama i manama, te qitaoci treba da prepoznaju primere koje e slediti. Na primer biografije Demetrija Poliokreta i Marka Antonija odixu loxim vrlinama. Plutarh Biografije smatra psiholoxkim studijama. Njegovi spisi imaju vaspitnomoralnu svrhu i za cilj da praktiqki osposobe qitaoce. Literatura: — Milox uri, Istorija helenske knjievnosti, Beograd 1982. Belexke: — sa predavanja S. Ferjanqi u toku letnjeg semestra 2001/2002.

–3– 124

Данијела Пантелић

Плутарх, Успоредни животописи, Загреб 1988. I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII XIII XIV XV XVI XVII XVIII XIX

Тезеј - Ромул Ликург - Нума Помпилије Солон - Публикола (умро 460.) Темистокле (524-459) - Камил (умро око 365.). Нема поређења Перикле (490-429) - Фабије Максим (умро 205.) Марције Кориолан (умро после 488) - Алкибијад (450-404) Филопемен (253- 183) - Тит Фламин Емилије Паул (228-160) - Тимолеонт (умро после 337) Пелопида (умро 364.) - Марцел (рођен пре 268-208) Аристид (умро око 467) - Марко Катон Старији (234-149.) Пир 319-272) - Гај Марије (158-86.) .Нема поређења Лисандар (умро 395.) - Сула (138-78.) Кимон (510-450) - Лукул (117-56) Никија (пре 469-413) - Крас (115-53) Серторије (123-72) - Еумен (362-316) Агесилај (444-360) - Помпеј (106-48) Александар (356-323) - Цезар (100-44) Фокион (402-318) - Катон Млађи. Нема поређења Агис (умро 241) и Клеомен (260-219) - Браћа Грах; Тиберије (170-132); Гај (153-121) Ово се рачуна као два пара, тако да укупно има 23 пара, а не 22)! XX Демостен (384-322) - Цицерон (106-43) XXI Деметрије - Антоније XXII Дион - Брут Појединачне биографије: − Арат − Артаксеркс − Галба − Отон

125

1. Тезеј - Ромул Сличности: Обојца су несигурног и тамног порекла. Били су оснивали-утемељитељи два најславнија града на свету, Рима и атине. И једа и други отимају жене, способни су државници али ни један није задржао краљевску власт до краја, један иде ка демократији други за самовлашћу. Ромул из благости и човекољубља аТезеј из себичности и суровости, праве такве грешке. Ромул је повредио брата, тезеј сина. Разлике: Ромул је узео само једну жену, Тезеј их је имао више, једну чак веома младу која није приличила његовом добу. Тезејеви бракови су атини донели много сукоба, ратова. Ромул се спасао по великој милости богова, а пророштво које је Егеју рекло да у туђини не дира жене, чини се да показује да је до Тезејевог рођења дошло против воље богова. 2.Ликург - Нума Сличности: Заједничко им је: умереност, побожност, државничка надареност. Обојца су као извор свог законодавства приписивали боговима. А посебно племенита дела су код Нуме преузимање краљевске власти, а код Ликурга одрицање од ње, јер онај ју је добио мада није тражио а овај ју је могао имати али није желео и себе је од краља начинио обичног грађанина.. Нума је своје суграђане преобратио на мир и праведност и ублажио њихову ватрену и жестоку ћуд.он је чак и својим робовима дозволио да окусе достојанство слободе уводећи обичај да за време сатурналија господари и робови замене улоге. Разлике: Испољавају се када је у питању брачна и породична заједница. Римљанин, ако је имао довољан број деце он је своју жену могао да преда другоме на одређено време, док Лаконац није то практиковао (нисам сигурна за ово). Ликург сматра да жене треба да се удају када су за то природно спремне јер је сврха брака била рађање деце, док римљани жене удају врло младе да би мужу донеле чистоту, невиност, неисквареност. Нума је својом праведношћу и мудрошћу освојио срца свих грађана, док је Ликург аристократе повео против народа. 3. Солон - Публикола : Публиколина смрт изазвала је у целом граду жалост за њим. Он своје богатство није стекао непоштено а трошио га је помажући другима. Ако је 126

Солон најмудрији, Публикола је најсрећнији, јер што је први себи желео као највеће и најлепше добро, то је Публикола имао и у томе уживао до краја. Солон је увеличао славу Публиколи, а овај опет њему.Учинио га је најлепшим узором у управљању државом за онога који уводи ред у демократију, учинио је власт благом и узео (послужио се) многим Солоновим законима. Квесто је уведен (за управљање финансијма) да би конзул, ако је поштен имао времена за важније послове. Мржња према тиранији била је још већа код Публиколе. За покушај завођења тираније Солон одрђује казну на суду, а Публикола смртну.Велика заслуга Солона је опрост дугова грађанима чиме их је учинио слободним. По политичком деловању славнији је Солон, али је по свом крају славнији Публикола и срећнији. Већ солон је видео свој устав укинут, док су Публиколини закони поштовани све до грађанских ратова. солон је законе записао и отишао а овај је своје учврстио. Што се тиче ратних успеха, Публикола је као војник и војсковођа успешно завршио велике сукобе, устао је против Тарквинијеваца, Порсену придобио и учинио га пријатељем. солон је повратио Саламину. Публикола је умро 460. п.н.е. 4. Темистокле - Камил (нема поређења) Фурије камил био је један од најспособнијих војсковођа, који је постигао велике успехе и пет пута био изабран за диктатора. Проглашен је другим утемељитељем рима. истакао се у сукобима са Волсцима и Еквима. разорио је Веју- град који је био такмац Риму. Изазвао је незадовољство народа због ратног плене из веја па су га осудили на прогонство. Али народ се убрзо покајао увидевши да им је потребан. Плутарх детаљно пише о галима, нападима на Клузиј. Камил је успео да после пораза Римљана оствари победу над Галима са Ардијејцима (јер се склонио код њих када су га протерали. Након тога Римљани га моле да се врати и да преузме заповедништво. ПОсле тога камил је постигао још једну победу са Римљанима. Однео је победу и над Еквима и Волсцима. Заузео је град Велитру. Умро је од неке епидемије. О Темистоклу се већ довољно зна, тако да сматрам да то овде не би требало понављати. 5. Перикле - Фабије Максим Оставили су засобом примере државничке и војничке вештине. Перикле је деловао у време највећег процвата, његова снага је била у пуном напону и моћ на највишем нивоу. Док успеси Фабија, који је преузео град у тренутцима највеће срамоте и несреће, нису одржали његов просперитет у сигурности, али су га из катастрофалног положаја довели у боље стање. Он 127

је учествовао у рату против Ханибала, учествује у сукобу са другим конзулом фламинијем. 6. Марције Кориолан - Алкибијад Сличности: Обојца су се показала као смели и храбри војници, вешти заповедници. и један и други су код куће били на заповедничком положају, постигли успехе за своју земљу али насупрот томе наносили јој још већу штету када су прелазили на страну непријатеља. Алкибијадово понашање изазивало је гађење народа, док је Марцијево охоло држање римски народ замрзео. Алкибијад је у својој политичкој делатности сматран човеком подмуклим и неискреним (преварио је лакедемонске посланике, ступио у савез са Мантинејом и Аргом па изазвао поново сукоб атине и Спарте). марције је преко лажних оптужби преваром изаувао сукоб рима и Волска, и то из чистог беса (Плутарх као свој извор о овим догађајима наводи Дионисија из Халикарнаса). Разлике: Алкибијад се вратио Атињанима када му је Спарта радила о глави, док за Марцијала није било часно да остави на цедилу Волске, који су у свему према њему поступили правично.Волсци су Марцијла именовали за вођу и пружили му највеће поверење, за разлику од Алкибијада кога су Лакедемонци више злоупотребљавали. Алкибијад је новац узимао подмићивањем, док Марција нису могли натерати да га узме као награду.Зато га је народ и мрзео јер је претио сиромашнима(али не због материјалног интереса, већ из презира). Људи су га мрзели због славољубља. Док је Алкибијад био другачији, сусретљивији, али ништа мање славољубив. Марције се није нарочито показао за свој град, већ виђе за непријатеља. Док су Атињани од Алкибијада имали често велике користи.Марција су Волшчани осудили јер је одбио понуђене мировне предлоге , а затим попустио пред молбама жена. пропустио је повољну прилику да постигне успех за Волске. Плутарх сматра да је он тиме хтео да понизи свој град, јер је прво одбио званичну делегацију са предлозима о миру, а затим попустио пред молбом жене. Марције наводно није желео да му одају почасти, а затим се љутио ако их недобије,.Алкибијад, за разлику од њега није порицао да га почасти радују и због тога се умиљавао народу. Марције је био равнодушан према новцу, за разлику од Алкибијада који је у томе био најбезобзирнији и веома немара, Алкибијад је убијен 404. п.н.е. јер је завео неку девојку из веома угледне куће у фригији. Браћа од те девојке су га убила.

128

Код ових животописа Плутарх као изворе наводи Дионисија, Платона, Антипатар (неко његово писмо) 7. Филопемен - Тит Фламин Филопемен није био Хелен, али је ратовао за Хелене. Његов кип се налазио у делфима. Када му је било 30 година лакедемонски краљ Клеомен нападне Мегалепољ и тада је Филопемен успешно одбранио град. Када је краљ Антигон Досон (229-220) унук Деметрија Полиоркета, напао Клеомена тада је у походу учествовао и филопемен који се посебно истакао. Због тога га је Антигон укључио у своје редове. Арат је био вешт у руковођењу а Филопемен је био добар ратник и вешт у руковођењу оружјем. Подигао је понос Ахајаца који су постигли бројне успехе. Он је извршио реформу Ахајског савеза, наговорио их да промене распоред и наоружање (формиране су мање јединице). Настојао је да смањи расипност и добро их увежба. Водио је рат са лакедемонским тиранином Маханидом 208. г. Изабран је за врховног заповедника ахајског савеза. Предводио је битку код Мантинеје 206. када је Ахајски савез поново однео победу. Македонски краљ Филип III сматрао је да ће му се Ахајци покоравати, бити у страху пред њимако уклони Филопемена. Зато шаље људе у Арг да га убију. Али, завера је откривена а хелени су само били непријатељски расположени према Филипу због тога. Филопене једно време борави на Криту где ратује. Али стање Мегалепоља се погоршало,а неки су га клеветали да је побегао од куће.Покушали су да га казне прогонством али је он на побуну подстакао околна села. На Криту су га овенчали славом. Организује флоту и напада Гитиј, спартанску луку 192.г. Због успеха које је постигао против Лакедемоњана, хелени су му исказивали почасти у позориштима. То је мучило Тита, човека који је био частољубив. очекивао је да се искаже веће поштовање њему, као римском конзулу од Ахајаца, него тамо неком Аркађанину. Јер је Тит ослободио Хеладу од Македонаца и филипа.Тит је миром завршио рат са Набисом, а Филопемен је са војском ударио на Спарту, освојио је и прикључио Ахајском савезу. То му је донело велики углед и моћКада је избио рат Рима против Антиоха Филопемен је имао 70 година и био је обичан грађанин. Био је осам пута стратег. 8. Емилије Паул - Тимолеонт Род Емилија је био стари и угледан у Риму. Сестра Емилија Паула била је удата за Сципиона Африканца Старијег. Емилије се истакао у храбрости, правичности и поузданости. Био је едил, члан аугура. У време када јеВодио Сириски рат 192-190. са Антиохом III, дошло је до побуне у Шпанији и тамо је послат као претор. Тамо је одлучно савладао варваре и при том се није обогатио. Његов син био је Сципион Африканац Млађи и Фабије Максим 129

(унук Фабија Максима Оклевала). као контул ратовао је са лигурима и поразио их. Сада се Плутарх враћа на Антигона и сина му Деметрија и мало прича о њима (о Филипу V и Досону- оном који радо обећва). Емилије је учествовао у Македонским ратовима (против Персеја) Тимолеон је био послат на Сицилију у Сиракузу јер су се тамо појавили Картагињани са великим бројем бродова. Становници су се уплашили и тражили помоћ од Хелена (од Коринта).. Коринћани су изабрали Тимолеонта јер је он био од угледног рода, благ, прек према тиранима, частан и праведан. (стр. 384) Сличности: Обојца су водила рат против славних противника, у једном случају против Македонаца а у другом против ПунаЊихове победе су биле гласовите. Први је освојио Македонију а други уклонио све тиране на Сицилији и учинио је слободном. Тимолеонт се сукобио са Дионисијем, тиранином Сиракузе и то са малом војском. разлике: У време Емилија Паула Римљани су били сви уредног живота, верни обичајима и у страху од закона. Док код Хелена у Тимолеонтово време није било нити поглавара нити војсковође. Освојивши Македонију Емилије се није обогатиоЕмилије се чини савршенијим јер у тешкој ситуацији (несрећи) због губитка синова није био виђен умањене величине нити мање достојанствен него у срећи.Док је Тимолеонт премда је поступио на племенит начин према своме брату, није се помоћу разума знао одупрти боли, него сломљен кајањем и тугом, 20 година није могао поднети ни поглед на говорницу и на трг. 9.Пелопида - Марцел Обојца су били храбри, страствени. разлика је у томе што је Марцел у многим градовима, које је покорио, учинио покоље, док Епаминонда и Пелопида као победници нису никада никога убијали и продавали у робљеханибал је био велики непријатељ Рима, као што су у своје време били Лакедемонци тебанцима, али је чињеница да су ови узмакли пред Пелопидом код Тагире и Леуктре, а да Марцел ни једном није победио Ханибала. Заслуга Марцела је та што је он Римљанима, после пораза многих војски и расула, улио борбени жар и жељу да се боре против непријатеља. Пелопида као војсковођа није подлегао ни у једном сукобу, а Марцел је од свих војсковођа свога времена однео највише победа. Освојио је Сиракузу, док пелопиди то није успело са Спартом. али је већи подвиг то што је 130

Пелопида прешао реку Еуроту. Ипак Пелопида дели своје успехе са Епаминондом, док је марцел своје сам издејствовао. и један и други погинули су у борби. Марцел у сукобу са Шпанцима и Нумиђанима, односно Ханибалом. и сахрањен је на месту где је погинуо. 10.Аристид - Марко Катон Старији Обојца су се до политичке моћи и угледа уздигли сопственом врлином и снагом. Али Аристид је постао славан још када Атина није била велика, а ушао је у редове државника и политичара чији је иметак био осредњи. Катон је дошао из малог града где је живео сеоским начином живота. Аристид је на Маратону и код Платеје био један од десет стратега, а катон је био један од Конзула. Аристид је био остракован и надвладан устраначким борбамаод темистокла, док се Катон упркос свему одржао. ПЛутарх замера Аристиду што је био тако сиромашан иако је имао прилику да се обогати, и што није обезбедио ни мираз за своју децу. Катонови походи нису Риму донели ништа велико, обзиром на његову већ постојећу величину.Пак аристид је учествовао у највећим делима Хелена (Маратон, Саламина, Платеја) не могу се поредити победе Катона и аристида (сукоби са Антиохом и Ксерксом), нити срушени зидови шпанских градова са толиким бројем убијених варвара. Катон је величао себе и себе стављао на прво место. Катон, супротстављајући се Сципиону Старијем, замало није упропастио његов поход на Картагину. Платон осуђује то што је Катон, већ веома стар оженио своју слушкињу. 11. Пир - Гај Марије (нема поређења) Сматрам да су ови јунаци већ довољно познати, тако да их нећемо поново спомињати. 12.Лисандар - Сула Сула је дошао на власт и Плутарх пише да то није нимало чудно јер је то време у Риму било такво да су конзули и њихови синови били масакрирани, да су се оружане снаге куповале златом и сребром. такође писац додаје да некриви Сулу што је у таквим околностима стекао највећу моћ, али то што је постао први у граду у тако лошим приликама по ПЛутарху не значи да је најбољи. Пак, Лисандар, у часу када је Спарта имала најбоље законе и примењивала их, био је оцењен најбољим од најбољих. Ипак и Лисандар је покушао да 131

промени уставни поредак али блаже него Сула. Лисандар је највише преступа учинио због својих другова и већина покоља је извршена да би њима прибавио владарске и тиранске положаје (заиста прави пријатељ)А сула је из зависти окршио Помпејеву војску. Лисандар је живео спартански строго и у младости, док је Сула био прељубник (ту се Плутарх позива на Салустија, па на кога би другог када је реч о тим стварима).Сула је тако испразнио град, продавао имања најбогатијих људи. А Лисандар је оно што је добијао слао кући . Плутарх сматра да је Лисандар био равнодушан према новцу. ипак што се тиче вођења рата, сула је неупоредив. Лисандар јесте победио у две поморске битке и опсаду Атину. Али је неславно погинуо код халијартаи писац сматра да тај план опсаде град уопште није био мудар, напротив. по Плутарху, важно је истаћи да је Лисандар све успехе постигао имајући подршку код куће, док је Сула сам суочен у Беотији са великом војском непријатеља. При том је Сула, атини, која је устала против њега и придружила се Митридату, оставио слободу, док Лисандар не само да се није сажалио на измучену Атину, већ је у њој поставио најкрволочније и најбезобзирније људе и укинуо демократију. 13. Кимон - Лукул Плутарх сматра Лукула срећним због тога што је овај умро пре промене уставног поретка који је судбина припремала помоћу грађанских ратова. Лукул је живот завршио у домовини начета здравља али још слободној- У томе је његова сличност са Кимоном. Јер и Кимон је умро пре потреса у Хелади , у време када је она била на успону. Обзиром да су обојца били богати, нису једнако употребили своје богатство. Кимон је дао да се заврши позориште у Атини, а Лукул је саградио виле у Напуљу. Лукул је живео раскошно, много трошио и није погинуо у боју, славно, за разлику од Кимона. Ипак Плутарх наводи да је томе можда узрок и различито време у ком су живели. Обојца су били добри и храбри војници. Лукул је својој домовини припојио освојене непријатељске земље којима је она већ владала (тако стоји код Плутарха), док је Кимон учинио да његова домовина, коју је затекао покорену другима, не само заповеда другима већ и да господари над непријатељима, јер је присилио поражене Персијанце да се повуку с мора, а лакедемонце да одступе од заповедништва. Лукул је доживео презир властитих војника, а Кимон дивљење савезника. Лукул се вратио кући остављен од војске са којом је пошао. Обојца су покушали да униште велике империје и покоре Азију, и обојца су своје дело оставили недовршено. Кимон није имао среће, умро је на врхунцу успеха, док је Лукул био омражен од војске. Обојца су била прогнана на 10 година. 132

Лукул је ипак стигао даље од Кимона, прешао је са војском Таур, Тигар, спалио Синопу, Нисибис, на северу стигао до Фасиса, на истоку до Медије. Персијанци су после Кимонових победа наставили да ратују са Хеленима, док Тигран и Митридат нису били у стању да ишта ураде. Плутарх сматра да је ипак већи онај војсковођа који свог противника остави више ослабљеног. Кимон је ударио на Персијанце чији је дух већ био сломљен после сукоба са Темистоклом и Леонидом, док се Лукул сукобио са Тиграном док је овај био у пуној снази. 14. Никија и Крас Крас се обогатио у проскрипцијама, позајмљивао новац уз камату. За НИкију, Плутарх каже да га природа није обдарила храброшћу па је расипао новац на денунцијанте. Никија је тражио славу у заветним даровима, приређивао спортске игре, док је Крас бескорисно расипао новац. Што се тиче њиховог политичког деловања, Никија није био подмукао, неправедан, насилан, дрзак, док је Крас пак био подлац, превртљив, стално се колебао између пријатеља и непријатеља, а за конзулат се борио употребом силе. Никија, је био, за разлику од Краса, плашљив и бојажљив у политици, попустиљив пред највећим нитковима, и то му Плутарх нарочито замера. Уз то замера му и што је до положаја војсковође подигао Клеона који је био обични бестидни галамџија са говорнице. Када је требао да се супритстави Лакедемонцима, најхрабрије и најодлучније, он је то препустио Клеону који је био неискусан. Тиме је Никија, не само свој дом већ и сигурност домовине довео у питање. Зато је касније био приморан да против своје воље ратује са Сиракужанима. Знак његове умерености је тај, иако је избегавао ратовање и заповедништво, Атињани су га бирали као најспосонбијег и најбољег. Док су Краса сматрали најбољим у свему осим у оружју. Док је Никија повео Атињане на Сицилију против своје воље, Крас је повео Римљане против њихове воље. И тако је због Краса несрећа стигла његов град, док је Никија страдао због свог града. Никија није делио варљиве наде својих суграђана, већ их је одговарао, а Крас је погрешио верујући да ће лако освојити Партију. Никија је победио многе непријатеље, добио многе битке. Крас је предузео једну и у њој погинуо. Плутарх сматра да треба бити попустљивији према оном ко греши из опреза, него према оном ко греши из безакоња и самољубља. Али ипак Никија је своју смрт учинио срамотнијом јер се предао непријатељима у руке, док је Крас погинуо јер је био издат.

133

15. Серторије и Еумен Обојца су били туђинци, дошљаци,прогнаници. ( у коментару стоји да Еумен није био прогнан, иако то Плутарх наводи). заповедали су великим војскама. Серторију су савезници због угледа предали власт, а Еумен се сам изборио против многих непријатеља, за власт. Серторија су следили они који су желели бити под праведним заповедништвом, док су Еумена подржавали из користи оно који су били неспособни за заповедништво. Серторије је заповедао Шпанцима и Лузитанцима, а Еумен становницима Мекедоније, Херсонеса. Еумен је био ратоборан и свадљив, Серторије је волео мир и спокојан живот. Еумен је могао да живи у миру да се повукао, међутим није, тако да је цео живот провео у борби и опасностима. Док је Серторије водио рат да би могао да живи у миру. Еумен је желео да буде први и зато је по својој вољи ратовао због власти Серторије је страдао када није очекивао, он је погинуо дак је Еумен заробљен. 16. Агесилај и Помпеј Помпеј је часно дошао на власт, учинивши многе уступке Сули. Агесилај је преузео краљевство тако што је осудио незаконито порекло краља леотихиде, кога је његов брат признао за законитог сина. Помпеј је Сулу до краја поштовао. Помпеј је спатрао да не мора да се придржава ни закона које је сам прописивао, само да би пријатељима показао величину своје моћи. Што се тиче врлина као војсковођа, ту је ... Овако се, у пола реченице прекида овај запис, што оставља две могућности: или је аутор преминуо од среће док је правио ове забелешке, или је исти толико аљкав и неодговоран. Процените сами. 17. Александар и Цезар, нема успоредбе Александар У уводу Александрове биографије, Плутарх тражи од читаоца да му не замере ако не наведе све њихове подвиге исцрпно, јер он непише историју већ биографије. Сматра да често шала или реч боље открива врлине и мане него велике битке, највеће војне силе и опсаде градова. Као што се сликари усредсређују на лице и израз очију, тако и он жели да открије душу људи о

134

којима пише, и да кроз то прикаже њихов живот, а да други опишу њихове велике битке Александров изглед најбоље приказују Лизипови кипови 1 . Александар је још као мали рекао да ће његов отац све освојити и да за њега неће ништа оставити. Желео је славу, није желео да од оца наследи државу која пружа богатство, раскош и уживање, већ ратове и славољубива дела. сцена са Букефалом (као у филму ☺ Филип умире, александар осваја свет. По повратку из Индије, многа несрећна знамења сепоказују У Бабилону је гледао гавране како се боре и падају мртви поред његових ногу. Затим лава кога је Александар много волео убије неки магарац. Почео је свега да се плаши и у свему (ситницама) да гледа и тумачи лоша знамења. После славља које је приредио Неарху, неколико дана је провео уживајући и испијајући вино. А затим је добио грозницу и после неколико дана умро (Плутарх наводи да је Александрова болест описана у градском дневнику. Тек неколико година касније се појавила прича о тровању, па чак и да је Аристотел саветовао Антипатру да га уклони. Плутарх пише да се Александар највише плашио Антипатра и његових синова. Роксана је била трудна, убила је сестру коју је Александар оженио у сузи. Она је имала подршку Пердике, који је је после смрти хефестиона и Кратера постао заповедник коњице. Биографија се завршава детаљима о Аридеју, и писац ништа не говори о судбини Роксане и Олимпијаде које је 14 година касније Касандар побио. Тако да се сматра да је један део изгубљен ове биографије. Цезар Сматра се да је почетак његове биографије изгубљен. Сачувани део почиње сукобом са Сулом. Плутарх сматра да су они били у сукобу јер је Цезар био у сродству са Маријем. Цезар напушта Италију, па се врача. Катон Млађи га напада својим говорима. Цезар је изабран за претора и одлази у Шпанију. По повратку, конзулат и Галски рат (сукоби са хелвећанима, са Ариовистом и Белгима. Његова кћерка умире на порођају. Цезар је убијен 44. г. п.н.е. и по Плутарху је ибоден ножем чак 23 пута. После његовог убиства, сенатори су побегли а и народ се разбежао из страха. Завереници се склонили на Капитол. Тестамент. На крају, Плутарх описује шта се десило, односно како су завршиле цезарове убице касије и брут )битка код Филипа).

1

Лизип је скулптор 4.-ог века, помиње га и Цицерон као једног од највећих грчких скулптора. Увео је реализм у скулптуру а иначе је био Александров дворски скулптор.

135

18. Фокион и Катон Млађи, нема успоредбе За Катона каже да је живео у погрешно време, и да је због тога пропао на изборима за конзуле, због чега су му се многи ругали. Он је живео на старински начин, тако је васпитан, а појавио се увреме искварених живота и изопаченог морала. Уживао је славу али се није могао уколопити у услове у којима је живео. Фокион је био пријатељ Хабрије, војсковође који се одликовао 378. када је послат као помоћ Теби против Агесилаја. Када је Филип заузео Еубеју, фокион је послат да је преузме. али тамо је наишао на подмићивање, издаје, расуло... Он се ту храбро и мудро показао, ослободио заробљене Хелене. Атињани су убрзо схватили његову снагу и искуство. Када је филип прешао на Хелеспон 340. г. да освоји Визант, Перинт и Херсонес, Атињани су одлучили да им помогну. Али како се војсковођа ког су послали није добро показао, одлуче да пошаљу Фокиона. Спасао је Визант и захваљујући њему, филип је протеран са хелеспонта. Њему се за помоћ обратила и Мегара, у којој је дошло до сукоба око питања сарадње са Филипом 344/3. У Атини је 340. г. убеђивао народ да прихвати филипове услове, али га је Демостен надвладао. Фокионова обрађања народу атинском наводи Плутарх, и не крије симпатије према њему. Ево Фокионовог одговора Демостену који је саветовао Атињане да се боре али што даље од атике :» Драги мој, негледајмо где да се боримо, него како да победимо» Фокион је сматрао да Филипове понуде треба прихватити У биографији се не спомиње битка код Херонеје. ПОсле Филипове смрти забрањивао је својим суграђанима да приносе жртве захвалниве за добру вест. Одржао је говор поводом Демостенових увреда на Александра после напада на Тебу. Ту је тражио од Демостане да невређа Александра који је већ сувише моћан. Када је Атина поднела Александру одлуку атинске народне скупштине, овај је то одбио, али када је то урадио поново Фокион, Александар је одлуку примио, јер је слушао од старијих да се Филип дивио том човеку. Фокион му је саветовао да ако тежи за миром, учини крај рату, а ако тежи за славом да се окрене на варваре и своје оружје одврати од Хелена. Александар га је љубазно дочекао и угостио, чак му је касније као поклон послао неки новац, али је Фокион то одбио. Александар се увредио, а Фокион му је рекао да ако већ хоће за њега нешто да учини онда да ослободи неке Хелене, што је Александар и урадио. Касније је Александар наредио Кратеру да један од градова у Азији преда Фокиону, али је овај то одбио, а Александар убрзо умире.

136

Фокион је био против Ламијског рата који је водио Лаостен. Сматрао је да Атина неможе да добије тај рат јер није имала војску и новац, а и морално је ослабљена. Фокион је изабран за стратега после Лаостенове смрти. Многи су страховали да он тада не учини крај рату, међутим, он је постигао неколико успеха, све до доласка Кратера и битке код Кранона (то је град у тесалији недалеко од Ларисе). када су Хелени поражени. Антипатар је своје људе повео на Атину , а Демостен и хиперид су побегли, демад је био осуђен због подмитљивости. Народ се уплашио и позвао Фокиона који се је послат Антипатру, који се налазио у Тебанској Кадмеји., одкле је требао да крене на Атину. Фокион је преговарао са Антипатром и Атињани су прихватили услове које су македонци тражили: да се изруче Демостен и Хиперид, да права имају само они чији приходи износе преко 2000 драхми, да приме посаду у Мунихију, да плате ратне трошкове. Атињани су тражили од Фокиона да поново преговара са Антипатром о повлачењу македонског гарнизона, али је овај одбио. тако да су се Атињани окренули Демаду. Демат се упутио у Македонију, али тада је Антипатар већ био болестан и власт је преузео Касандар (који је био господар Атине од 318. до 307. г. п.н.е.). Касандар ухвати демада, убије му сина, па њега јер је наводно Демад послао писмо Антигону у Азију, да дође у Македонију и преузме власт. Антипатар је за врховног намесника именовао Полиперхонта, а Касандра за његовог заменика. Касандар је послао свог човека као намесника посаде у Мунихији, а Атињани оптуже Фокиона да је све то знао и да је ћутао. Међутим, Полиперхонт шаље писмо- поруку Атињанима да врате демократско уређење. Полиперхонт је сматрао да ће имати већу подршку граћана ако протера Фокиона. Фокион је рекао да има поверење у новог намесника Мунихије Никанора, ког је поставио Касандар, и веровао је да овај неће учинити никакво зло. Али када се Никанор спремао да заузме Пиреј, Фокион је био спреман да их поведе у бој. Међутим, суграћани су показали незадовољство, презир према њему, а Полиперхонтов син Александар је дошао са војском да наводно помогне Атињанима против Никанора. Када се сазнало да се Александар виђа са Никанором, одлучено је да фокион крене код Полиперхонта. Тада је Полиперхонт наредио да га заробе и осуђен је на смрт 318. г. п.н.е. 19. Агис и Клеомен - Браћа Грах Браћа Грах су били веома образовани и обдарени врлинама, а Агис и Клеомен, обзиром да нису имали образовање, постали су вође у једноставности и суздржаности. Граси су били веома поштени и презирали су богатство, док је агис свој иметак поклонио суграђанима. 137

Што се тиче политичке делатности, Граси су се залагали за поделу земље, а Агис и Клеомен су покушали да уведу промене које би побољшале стање у држави (желели су да врате старе законе о једноставности, умерености и једнакости). Али политичке мере Граха нису имале за последицу повећање политичке моћи Рима, док су последице агиса и Клеомена биле те да је Спарта за кратко време постала господар Хеладе. Агис није показао ни једно велико дело достојно великог војсковође. Клеомен је неуставно поубијао ефоре, иако их је могао због војне надмоћи придобити или протерати. Тиберије је по врлини био први (то сматра Плутарх), агис је починио најмање грешака, Гај се истакао по одлучности и смелости и у томе заостао за Клеоменом. 20. Демостен и Цицерон (нису обрађени) 21. Деметрије и Антоније 22. Дион и Брут Појединачне биографије: − Арат − Артаксеркс − Галба − Отон

- 14 -

138

ПОЛИБИЈЕ

ЖИВОТ Полибије је био државник и научник. Рођен је у Аркадији око 200. године пре наше ере. Умро је око 120. године. Најважнији извор за познавање Полибијевог живота је управо његово главно дело Историје. Као допуна за његов животопис могу да нам послуђе и појединачна обавештења Плутарха, Паусаније, Псеудо-Лукијана, Стефана Византинца, Суиде и неколико натписа. Полибије је био један од двојце синова Ликорте из Мегалопоља, хипарха и стратега Ахајског савеза. Веома рано укључио се у државничке послове. Прва важнија дужност коју је Ахајски савез поверио Полибију било је наименовање за једног од посланика Птоломеју V Епифану у пролеће 180. г. Вођа делегације биом је Ликорта, а трећи члан Арат, унук чувеног Арата Сикиоњанина. Полибије изричито каже да је тада био млађи него што су закони Савеза захтевали и да му је дужност поверена из обзира према оцу који је обновио савез са Птолемејем. Пошто је Птолемеј ускоро умро, делегација није никада отпутовала у Египат. Прописана старост посланика Ахајског савеза није нам позната, али се претпоставља да нису могли бити млађи од 30 година. Из тога следи закључак да је Полибије рођен након 210. године, а још вероватније коју годину пре 200. године пре наше ере. Наредних десет година (180- 170. ) Полибијева каријера као да стагнира. У то време у Ахаји јача проримска странка предвођена Ликортиним супарником Каликартом. Ликорта није био за потпуно покоравање римским захтевима. 1 Полибије је у потпуности делио очево опредељење, које је подразумевало неутралност и према Римљанима и према Персеју. 2 Политика Ликорте на крају је преовладала на нивоу цело Савеза. За стратега за 170/169. годину изабран је Архонт, а место хипарха додељено је Полибију. Силом прилика, Ахајци су ускоро били принуђени да одустану од политике стриктне неутралности и да у пролеће 169. године прихвате одлуку о слању трупа у Тесалију како би помогли римској војсци у сукобу са македонским краљем Персејем. Римљани су у битки код Пидне јуна 168. победили Персеја. Године 167. више делегација, међу њима и ахајска предвођена Каликартом, одлази у Македонију да честита Римљанима на победи и испостави спискове наводних римских тј. својих противника. Последица њихове делатности било је одвођење 1000 Ахајаца у Рим ради суђења ( Паусанија , VII, 10). Међу њима налазио се и Полибије. Ахајци су били заточени у Италији све до 150. године и преживело је њих око 300 од 1

Ахајски савез је још од римских ратова са Филипом V и Антиохом III ( почетком II века пре наше ере ) био веран савезник Римљана. Ликорта је попут Филопемена пре њега, покушавао да очува достојанство Савеза у односима са неупоредиво моћнијом силом. 2 Персеј је био македонски краљ после свога оца Филипа V. Предводио је војску у Трећем македонском рату против Римљана ( 171- 167. ). У одлучујућој битки код Пидне 168. године претрпио је пораз и био је заробљен.

139

првобитних 1000. Полибије се налазио у повлашћеном положају и послат је у Рим а не унутрашњост Апенинског полуострва. Највећи део времена проведеног у Риму посвети је писању свог животног дела, Историја. У Ахају се вратио 149. године. На позив Сципиона Емилијана, кога је добро познавао, учествовао је у опсади Картагине 147. године , а био је и очевидац и њеног пада 146. г. По овлашћењу Римљана, Полибије је обилазио градове на Пелопонезу и Ахајцима објашњавао спорна питања све док се нису навикли на нови устав и законе. 3 Остатак живота, до пада са коња у својој 82. години (по ПсеудоЛукијану), Полибије је провео највероватније у родном граду Мегалопољу, предузимајући повремено путовања до Рима и даље.

ДЕЛА Од Полибија су нам сачуване само Историје, првих пет књига у целини , остале у мањим или већим фрагментима. Од њега самог и од других писаца сазнајемо да је написао још неколико мањих радова. У десетој књизи Историја, помиње свој спис у три књиге посвећен Филопемену. Била је то похвала у којој је писао о пореклу славног ахајског државника и најважнијим делима које је оставио за собом. За тај спис Полибије каже да је настао пре Историја, највероватније и пре одласка у Рим. Друго своје дело, Тактика, Полибије помиње у деветој књизи Историја. Ту укратко излаже и његову садржину, која је једним делом била посвећена и улози геометрије и астрономије у образоваљу доброг војсковође. Не зна се када је тачно настао овај спис. Помиње га Аријан. Знамо за наслове још два Полибијева дела: 9 Монографија о Нуманцијском рату. Ово дело помиње Цицерон у једном од својих писама 9 Полибијев спис О насељеном делу света код еквотара, помиње Гемин у свом Уводу у астрономију.

3

Римљани су 148. присјединили Македонију својој држави и 146. освојили Грчку. Од тих области створили су своје провинције.

140

ИСТОРИЈЕ Тема Идеју за писање историје која би приказала процес којим је Рим постао светска сила, Полибије је добио током свог боравка међу Римљанима. На самом почетку свог дела Историје, он јасно дефинише своју тему: „Ко би, наиме био тако лакоуман или немаран да не пожели да сазна како и заслугом којег уређења је скоро читав свет био надвладан и за мање од педесет три године потпао под јединствену власт Римљана, што раније никада није забележено“. 4 Тема дела: Описивање и објашњавање процеса којим су сви познати делови света потпали под римску власт!. У целости је сачувано првих пет књига, док су остале сачуване у мањим или већим изводима, изузев 17, 19, 37 и 40 књиге које су у целости изгубљене. Прве две књиге представљају уводне књиге. Хронолошки, излагање одабране теме почиње од 140. олимпијаде (220- 216. године п. н. е.), тј. од савезничког рата у Хелади, рата за Коиле Сирију у Азији и Ханибловог рата у Италији и Либији. ПРВА КЊИГА : Обухвата догађаје првог пунског рата ( 264- 241. ) и либијског рата ( 241-238.). 5 Као увод уводу, укратко је изложио историјат римских ратова са варварима и Хеленима од галског освајања Рима ( највероватније 390. или 387. г. ) до преласка конзула Апија Клаудија Каудекса на Сицилију у лето 264. године. Детаљније је описан само први пунски рат, пре свега, због његове дуготрајности, великих припрема и напора. ДРУГА КЊИГА: Описује успехе Картагињана у Иберији под Хамилкаром и Хаздрубалом (237- 221.), рат Римљана и Илира (229.), борбе са Галима у Италији ( 387- 222/1. ) и Клеоменов рат (229/8-222.) односно период пре другог пунског рата. Приказана је равница око Пада и галска племена која их насељавају, историја Ахајаца и Ахајског савеза од митских времена до Клеоменовог рата, критика историчара Филарха... ТРЕЋА КЊИГА: Полибије започиње излагање праве теме. На почетку треће књиге, Полибије даје сумаран преглед појединачних догађаја којима ће се бавити. Како каже излагање ће започети већ поменутим ратовима, а завршити цело дело описом пропасти македонске краљевине (167. ). У наставку каже да му је првобитни план био да се ту, након што опише период од 53 године, током које су окончани раст и напредовање римске државе и њена владавина светом постала општеприхваћена, и заустави. Подстакнут величином и неочекиваношћу догађаја којима је присуствовао, Полибије је решио да своје дело продужи до 146. године и пада Картагине и Коринта ( Грчка тада долази под римску власт ). Трећа књига говори о успесима Ханибала у Иберији (221/20- 219/18.), о Ханибаловом продору у Италију и борбама са Римљанима закључно са битком код Кане (218-216.), затим другом рату Римљана и Илира (220/19.) и борбама Римљана и Картагињана у Иберији. 4 5

Полибије, Историје I, 1, Нови Сад 1988. Практично, Полибије је своје дело наставио на догађаје описане у Тимејевој Историји.

141

ЧЕТВРТА КЊИГА: Даје приказ догађаја у Хелади у току исте, 140. олимпијаде, тј. њене прве две године 220-218. г. (савезнички рат, рат Рођана и Прусије против Бизантија, сукоби између критских градова, рат Митридата и Синопљана). У уводу Полибије још једном оправдава избор поменуте олимпијаде за почетак главног дела књиге: у току овог периода у скоро свим државама појавили су се нови владари и вођи ( Филип V, Ахеј, Антиох III, Ариарат, Птолемеј Филопатор, Ликург, Ханибал ), те је са новим људима морало доћи и до нових дела. И не само то него је при крају савезничког рата, у трећој години 140. олимпијаде (217.) дошло до прожимања светских догађаја. Због тога Полибије ранија збивања излаже појединачно и одвојено, а она која су уследила после ппоменутог датума заједно у хронолошком низу, тј. неизменично и упоредо једна за другима. Као дигресије срећемо анализу улофе музике у образовању Аркађана, осврт на традицијално пријатељске односе Аркаћана и Месењана, опис положаја града Бизантија и расправу о хидрографији Понта и Пропонтиде. ПЕТА КЊИГА: Излажу се догађаји у Хелади од пролећа 218. г. До лета 216. ( наставак савезничког рата до мира у Наупакту, Апелова завера на македонском двору и њено окончање, Филипов неуспешан поход у области илирске Аполоније ) и догађаје у Азији од 220. до 216. године (рат Антиоха и Ахеја, рат у Коиле Сирији, рат између Педнелиса и Селге, Аталово ратовање у Еолиди, земљотрес на Роду и његове неповољне последице по Рођане ). Излагању догађају у Азији претходи увод који иде од почетка владавине Птолемеја Филопатора и Антиоха III. ШЕСТА КЊИГА: Посвећена је анализи римског устава, У уводу Полибије излаже теорију о настанку и смењивању различитих облика устава (anacyclosis) и даје анализу Ликургових устава и преглед ране римске историје. Остатак исте књиге посвећен је римском војном систему, у оквиру кога је посебна пажња посвећена опису римског логора и активностима које се у њему одвијају. На крају Полибије се враћа поређењу римског устава са уставима Картагине и хеленских градова. Од СЕДМЕ КЊИГЕ надаље праћање Полибијевих Историја отежано је фрагментарним стањем у коме се налазе. Највише фрагмената сачувано је из књига VI- XVIII. Збирка која их садржи позната је као Excerpta antiqua ( настала је у XI- XII веку ). Такође бројни извори сачувани су у хрестоматији грчких историчара састављеној у X веку по наредби византијског цара Константина VII Порфирогенита. Цитате из полибија срећемо и код многих античких писаца: Страбон, Варон, Цицерон, Диодор Сицилијански, Дионисије Халикарнашанин, Плиније, Јосиф Флавије, Плутарх, Апијан, Паусанија, Атенеј, док га је Тит Ливије користио као главни извор у књигама од 31 до 45. У књигама после шесте, догађаји једне олимпијаде најчешће су подељени на две књиге и у оквиру сваке књиге изложени устаљеним географским редом: Италија, Сицилија, Иберија, Либија, Хелада, Македонија, Азија и Египат. Започињајући описивање збивања сваке нове олимпијадед, Полибије је писао посебан увод. Нарочито је истакао значај 144. олимпијаде (204- 200. године), у току које су завршени ратови у Италији и Либији и јасно се показале праве намере и ставови владара, о којима се раније само нагађало. У последњој 40. књизи налазио се садржај Историја, али од свега тога није ништа сачувано. Полибијево дело завршава се са 146. годином (158. олимпијада).

142

Полибијево схватање историје На самом почетку Историја Полибије изражава своје слагање са традиционалном представом историје као најприкладнијег средства за упућивање на прави пут, за истинито образовање и припремање за политичку делатност и јединог правог учитеља достојанственог подношења промена среће. Оно што је по њему у историји најважније, што он пореди са очима код живог организма, то је истина. У име истине историограф треба да заборави наклоности и нетрпељивости. Полибије разликује више „делова историја“: генеалогије, приче о оснивањима градова и њиховим рођачким везама и извештаје о делима народа, градова и владара. Последњој врсти Полибије даје предност. Полибије често говори о томе шта не сме и шта треба да чини прави историчар. Прави историчар треба да забележи све што је стварно учињено и речено, па чак и када је то и сасвим обична ствар. Полибије признаје да историчар мора да се побрине и за правилан начин излагања догађаја, али се то никако не може сматрати најважнијим у историји.

Питање извора Полибије с времена на време помиње своје непосредне изворе- дела грчких и римских историчара. За први пунски рат то су Филин и Фабије Пиктор, за ахајску историју до краја Клеоменовог рата Аратови Мемоари и Филархова Историја. Фабије Пиктор је и главни извор и за Ханибалов рат, а допуњавајуга га Хереја и Сосил. Полибије је имао приступ архиви Ахајског савеза, док је за време боравка у Риму, добио дозволу за приступ тамошњим државним документима. У другој књизи Полибије помиње камену стелу са списком градова – чланова Савеза. Полибије је доста користио и сведочанства савременика и очевидаца.

Улога Тихе у светској историји Пуно дискусије и обимну литературу изазвеле су Полибијеве, често контрадикторне, изјаве о улази Тихе (Судбина, Провиђење) у историјском процесу. Из њих се може створити следећа слика тог све присутног божанства које је у хеленистичком периоду помрачило славу олимпијских богова класичне епохе. Њена омиљена забава су стално мешање у људске животе, изазивање промена и доношење новина. Притом, Тихе је склона да најважније ствари решава супротно разумним очекивањима, тако да је човеку веома тешко сачувати се од онога шта му је она припремила.

5

143

Иван Прихошко кл/05 – 7

Полибијева типологија државног уређења Полибије у шестој књизи свога дела Историје образлаже теорију о цикличној смени државних уређења и теорију о најбољој, разумно одмереној мешавини државних уређења. Он је сматрао да је у сваком државном послу облик устава највећи узрок успеха и неуспеха. ™ Полибије примећује да три проста облика државног уређења, које истичу неки аутори – краљевина, аристократија и демократија – не одоговарају стварности, зато што поред њих постоје и три друга облика, који су истовремено и слични али и различити у односу на њих. Тако да се од краљевине разликују манархија и тиранија, при чему се ова два последња облика власти труде да изгледају као краљевина. Али за разлику од њих, краљевина је успостављена на владавини разума, а не страха и силе. Даље, Полибије прелази на схватање аристократије и олигархије. Права аристократија је заснована на избору најправеднијих и најумнијих људи. А олигархија је пак, како мисли Полибије, облик управљања заснован на супротним вредностима: одсуству избора и постојању људи из власти који све раде у своју корист. Полибије наглашава значај високог порекла за аристократе, а богатсва за олигархе. Разлике између аристократије и олигархије, по његовом мишљењу, није социјалног карактера, већ моралног. Добру демократију Полибије карактерише као превласт мишљења већине. Остале одлике добре демократије су моралног карактера: поштовање богова, уважавање старих, брига о родитељима и покоравање закона. Охлократију Полибије каже следеће: не треба за демократију сматрати оно уређење у којем прост народ може да ради све шта хоће и мисли. У таквој тврдњи, очигледно, треба видети алузију на демократску Атину. ™ Пошто је објаснио шест облика државног уређења, Полибије описује циклус промене државних уређења, у коме се три добра и три искварена облика наизменично смењују и на крају враћају на почетак, а све у складу са природом. Тај циклус је представљен на следећи начин. Ако човечанство задеси нека катастрофа, онда преживели образују заједницу, где власт припада најјачем. Са развојем моралних схватања, монархија поприма црте уређења краљевине. Када се после неколико поколења власт изопачи, онда она прераста у тиранију. Власт тирана и разне његове злоупотребе изазивају

144

незадовољство код најбољих грађана, и после свргавања тираније успоставља се аристократија. Временом се аристократија изрођује у олигархију. А када незадовољни грађани свргну олигархију, успоставља се демократија. Са развитком демократије почиње распад државе. Јављају се народне вође – демагози који кваре народ, кога је лако задовољити ситним уступцима. Потом се формира охлократија – владавина масе. Онда истакнуте вође почињу да теже неограниченој личној власти и као резултат тога долази до владавине једнога, при чему Полибије не прецизира да ли се ради о краљевини или тиранији. Од овог тренутка циклус почиње испочетка. Сви државни облици овог циклуса стално у себи носе семе свога раздора. Зато сваки од ових форми у свом развитку пролази кроз неколико појединачних етапа, а то су: настанак, напредовање, процват, промена и завршетак. По мишљењу Полибија, познавање унутрашњег развитка сваког појединачног облика, је подједнако важно у практичном смислу ( јер се тиме може предсказати будуће могућности било које државе) колико и познавање развитка овог циклуса у целини. ™ Пошто је показао да су прости облици државног уређења нестабилни и да се налазе у сталној промени, Полибије прелази на анализу мешаног облика државног уређења, т.ј. уређења у коме су уједнињене предности најбољих облика управљања, и где се захваљујући узајамној контроли ниједан од њих не развија прекомерно и на уштрб других. По Полибијевом убеђењу, такав тип уређења држави пружа могућност да се ослободи деловања закона циклуса, под који потпадају сва државна уређења. Теорију мешаног државног уређења није створио Полибије. Његова теорија представља само део опште политичке теорије античког доба, која се бавила тражењем услова за достизање стабилног и идеалног државног система. Оно што Полибије уводи као новину – је пре свега његов избор материјала за разматрање своје теорије. Наиме, римска држава заузима централно место у његовој теорији, а за њу ранија грчка друштвена и политичка мисао није показивала интересовање. Веома битан део свог политичког трактата Полибије посвећује опису римског држаног уређења. Римљани су имали три чиста облика власти. Све функције су биле толико равномерно распоређене између одвојених органа власти, да је, по мишљењу Полибија, било готово немогуће определити се о томе какво је уређење заступљено у Риму – монархистичко, аристократско или демократско. Полибије показује шта лежи у основи сваког облика власти: конзули су оличење монархистичког елемента, сенат аристократског, а народ демократског. Такво стање постојало је у време највећег процвата Римске државе, и сачувало се са невеликим изменама до Полибијевог времена.

145

После анализе функција и обавеза сва три облика власти, Полибије разматра на који начин они истовремено опстају. Полибије има за циљ да покаже да између та три облика постоји равнотежа, пошто они, иако су међусобно супростављени, узајамно усклађују једно друго. Рим који је све то постигао представља за Полибија идеалну државу. Полибије, такође, позитивно оцењује Римску војну структуру јер је баш захваљујући тој структури, која је била јака и савршена, Рим за разлику од Спарте овладао способношћу да води успешно освајачке ратове и да осигура своје успехе на освојеним територијама. Полибије способност за експанзију изузетно цени. И у томе је разлика његове теорије од теорија његових претходника Платона и Аристотела који су гледали на војну силу само као на средство заштите полиса. Римски војни систем Полибије види као иструмент за преображавање света и његово претварање у јединствену целину. ™ У Полибијевом приказу функционисања Римског устава јављају се одређене нетачне чињенице и противречности. На пример: иако Полибије говори о једнакој подели власти између све три компоненте, у стварности власт сената је била преовладавајућа. Концепција мешаног државног уређења коју је Полибије теоретски образложио, била је спроведена у дело. За веома кратак период Рим је загосподарио светом, а то се објашњава дејством фактора мешаног државног уређења.

Коришћени извор: • •

Полибије : Историје I (превод – М. Рицл), Нови Сaд 1988. А.Я. Тыжов: ПОЛИБИЙ И ЕГО «ВСЕОБЩАЯ ИСТОРИЯ»

-3-

146

Дион Касије Дион Касије је рођен око 165. године, а умро је након 229. године, био је познати риски историчар и јавни службеник. Рођен је у Никеји 1 , и био је син римског сенатора. Већи део свог живота провео је у јавној служби. За време Комода био је сенатор, и управник (governor) Смирне након смрти Септимија Севера, а након тога био је конзул суфект око 205. године. Такође, био је и проконзул Африке и Паноније. Александар Север га је поставио за сенатора за време његове владавине, негде око 229. године. Иако је постигао велики успех за свог другог конзуловања, Дион се ипак вратио у своју домовину где је и умро. Дион је објавио римску историју у 80 књига као плод његовог истраживања и напорног рада 22 године. Она обухвата период од 983 године, од доласка Енеје у Италију до 229. године нове ере. До времена Јулија Цезара он даје сумаран приказ догађаја, након овога он улази много више у детаље, и од владавине Комода он помно прати њему савремене догађаје. Сачувани су фрагменти првих 36 књига, али знатан део 35.-те књиге, о рату Лукула против Митридата VI од Понта, и 36.-те књиге, о рату са пиратима и експедицији Помпеја против краља Понта. Остале књиге закључно са 54.-ом су углавном комплетне. Оне обухватају период од 65. до 12. године пре нове ере или од Помпејеве кампање на Истоку и смрти Митридата па све до смрти Марка Vipsanianus Агрипе. Педесет пета књига има велике празнине о овој теми. Књиге од 56 до 60 обухватају период од 9.-те до 54. године нове ере и оне су комплетне. Садрже догађаје од пораза Вара у Германији до смрти Клаудија. Од наредних 20 књига сачувани су само фрагменти и скраћени приказ једног монаха из XI века. Последња 80. књига односи се на период од 222. до 229. године, и владавину Александра Севера. Фрагменти привих 36 књига су сакупљени у неколике збирке и могу се поделити у четири групе: 1. Fragmenta Valesiana 2. Fragmenta Peiresciana- велики делови пронађени у делу под називом « О врлинама и пороцима», у колекцији коју је сакупио Константин VII Порфирогенит. 3. Fragmenta Ursiniana- садржи прве 34 књиге, сачуване у Константиновом делу. Зову се Fragmenta Ursiniana, јер је рукопис пронашао на Сицилији Фулвио Урсини. 4. Excerpta Vaticana- садржи фрагменте од прве (1) до тридесет и пете (35) књиге и од шездесет прве (61) до осамдесете (80) књиге. Овоме су додати фрагменти непознатог Дионовог настављача, који пише до Константиновог времена. Анали Јована Зонаре садрже бројне изводе Касијевог дела. Као узор Диону је служио Тукидид. Међутим, не може се поредити са њим ни по стилу ни по раду са материјалом, као ни по утврђивању тачности и узрока 1

Никеја се налазила у Битинији.

147

догађаја. Његова приврженост се не доводи у питање. Он је био добро упознат са ситуацијом у Царству, у време које је њему савремено. Литература: H. T. Peck's Harpers Dictionary of Classical Antiquites (1898).

Историја Његова Историја која обухвата период од скоро 1000 година, може се поделити на три главна дела, како је и сам писац рекао. 1. Период Републике 2. Период који обухвата успостављање монархије до смрти Марка Аурелија. Пише на основу онога што је чуо и прочитао. 3. Период којем је Дион савременик. Пише о догађајима о којима је сазнао из прве руке и заочекивати је да се удуби у детаље. Постоји индиција да је његово дело било подељено на декаде. Четрдесет прва (41) књига почиње грађансим ратом, педесет прва (51) период Монархије (уколико прихватимо Дионово мишљење да је битка код Акцијума означила почетак владавине Августа) и седамдесет и прва (71) обухвата владавину Марка Аурелија, док је вероватно да једанаеста (11) књига почиње привим пунским ратом, двадесет прва (21) обухвата трећи пунски рат, тридесет прва (31) обухвата први рат са Митридатом. Дион је ишао за аналистима, који су били популарни међу римским народом и према којима су догађаји дати по годинама. Епонимни конзул за сваку годину се редовно наводи и за сваку књигу је постојао додатак- табеле конзула за период који та књига обухвата, описује. За период Царства, Дион се труди да прикаже тачну хронологију догађаја и владавину царева. Али то му не успева сваки пут. Изворе које је Дион користио за раније догађаје су проучавани и дошло се до различитих резултата. Јасно је да има много заједничког са Ливијем, али циљ ранијих истраживача је био да се отргну Ливијевог утицаја. Све до краја другог пунског рата Дион је био независан у односу на дотадашње различите традиције, које су се одржале и до данашњих дана. Велика је сличност Диона и Ливија нарочито за период грађанских ратова, и природни закључак је да је Ливије био коришћен као главни извор. Постоје извесна слагања са Полибијем, али не постоје докази да га је директно користио. Салустије се не налази међу изворима које је Дион користио, а и мало је вероватно да је користио и Цезарове «Коментаре». За период царства многи научници мисле да је користио Тацита као главни извор, нарочито за карактеризацију Тиберија. Ипак постоје понеке сличности које су истицане између Диона и Салустија, као и Диона и Плинија Старијег, али оне су толико занемарљиве да се не може утврдити директна повезаност. У неколико наврата Дион пише на основу мемоара (Августа, Хадријана и Севера). Користио је јавна документа, између осталог и листе магистрата. Дион пише са становишта сенатора који је веровао у монархију. Његова нетрпељивост према опозицији која је била против монархије, је можда утицала на непријатељство према Цицерону. Имао је лоше мишљење о обичном народу, али вређао је и велику моћ и утицај преторијанске гарде.

148

Дион је био веома поштован код Византинаца и био им је узор. Њима можемо да захвалимо што је Дионово дело сачувано у више преписа. Око 1/3 Дионовог дела очувало се до данашњих дана скоро нетакнуто. Литература: http://en.wikipedia. org/wiki/Dio_Cassius http://www.ukans.edu/history/index/europe/ancient_rome/E/Roman/Texts/Cassius_Dio/I ntroduction. html

3

149

Historia Augusta Historia Augusta је савремени назив за збирку биографија римских царева другог и трећег века. Ова збирка са састоји од животописа углавном царева од Хадријана (117-138) до CARINUS-a (283-285). Могу се поделити на две групе: 1. Од Хадријана до Гордија III (117-244), посвећена је цару Диоклецијану (284-305), и саставила су је четири аутора. 2. Од Валеријана до CARINUS-a (253-285), посвећена је Константину I Великом (306-337), и саставила су је два аутора. На први поглед чини се да су за време владавине Константина I Великог, Требелије Полио и Флавије Вопискус, наставили дело које је настајало за време владавине Диоклецијана, од стране Спартијана, Капитолина, Лампридија и Галикуса. Биографије царева од 244. до 253. године (Филипа Араба, Деција, Требонија Галуса, Емилијана) нестала су, што је штета, јер би се очекивало да се ту налази нека врста увода другом делу Historia Augusta. Чињеница да постоје две групе је интересантна, јер су прва четири аутора живела за време владавине Диоклецијана, који је прогонио Хришћане, док су Полије и Вопискус (Вопије) живели за време првог хришћанског владара римсог царства. Чини се да су дело написали људи који деле иста погледе на прошлост и слагали су се са вредностима паганске сенаторске аристократије у Риму. Желеле бисмо да знамо да ли су се чланови ова два тима познавали, и да ли је други тим радио за или против Константина. Нажалост, пролог првог дела је такође нестао. У прологу би прва четири аутора морали дати објашњење о циљу овог дела. Такође, је штета што су животописи Нерве и Трајана изгубљени. Да су сачувани ми бисмо имали неку врсту споне између Светонијевог дела «Животописа 12 римских царева» и Historia Augusta. Нама су остале биографије које су оштећене на оном месту где би аутор могао објаснити оно што ради. Херман Десау је 1889. године изнео мишљење да је ова збирка дело једног аутора. Не тако давне анализе стила уз помоћ савремене технике (рачунара) потврдиле су ову хипотезу. Оно што је фасцинантно у свему томе јесте увод пун лажних информација, нарочито у другом делу. Најмање један владар је измишљен, величанствена знамења су приказана, а анегдоте додате. Подаци који су дати у другом делз живота цара Хелиогалбе су веома интересантни, али су у потпуности неистините, и само представљају контраст животописа његовог наследника Александра Севера, који је приказан као савршени владар. Мање важне биографије као на пример биографије савладара и узурпатора су обично измишљене. Наравно, ово значи да се Historia Augusta не може користити као поуздан извор за њихове животописе, али је веома важан извор за оне који би волели да реконструишу вредности и идеје сенаторске елите античког Рима. Пагански сенатори су били лаковерни људи који су више волели животну романсу,а мање су се занимали стварном биографијом. Они су волели новеле и фикције, а не историју и чињенице. Овакав укус је много старији од Historia Augusta. Први пример римског света и животне романсе је Аполоније Тијанин од Филострата, који је у потпуности инспирисан Кировим васпитањем од Ксенофонта. Веома је битно напоменути и лажан датум. Може се доказати да је биографија Септимија Севера написана након серије царских биографија, које

150

се настављају на око 360./361. годину. Постоји неколико анахронизама и прећутних референци које се односе на људе који су живели у IV веку и догађаје који су се збили након владавине Константина. Не може се сасвим одбацити могућност да је Historia Augusta настала за време владавине Јулија Апостата (361-363), који је покушао да обнови паганизам. Тврђење да је Historia Augusta издата за време Теодосија I (379-395) и Хонорија (395-423), могу се сматрати приближно тачни. Оно што је сигурно, је то да је Historia Augusta настала пре 425. године, зато што ју је користио римски аутор Симах. Оно што морамо да напоменемо у вези овог дела јесте и то што је 130 докумената измишљено, од којих су многи представљени у уводу биографије Аурелија(на). Ово није ништа ново, али оно што је ново је то да је аутор измислио документа само да би показао да се не слаже са њима и ово је једини пример у античкој књижевности. Али ово не значи да је рад за историчара безвредан. Може да се покаже да биографије значајних личности на пример биографије официјално признатих царева Heliogabalus-a, су засноване на збирци биографија које је написао значајан сенатор Марије Максим, за кога се сматра да је написао мање-више поуздани наставак Светонијевог дела «Дванаест римских царева». Користио је податке Херодија, који је написао «Историју Рима 180-238», али користио је и Диона Касија. Historia Augusta је објављена 1603. од стране познатог схоластичара ISAAC CASAUBAN.

2

151

Амијан Марцелин

Амијан Марцелин (лат. Ammianus Marcellinus, рођен између 325. и 335. године, умро око 400. год.) био је римски официр хеленског порекла и историчар. Његова Историја ( лат. Res Gestae; дослован превод би био Историјски подвизи), написана на латинском језику, иако само делимично сачувана, представља најзнаменитије дело римске историографије после Тацитових дела, а уједно је и последње велико дело античке историографије. Садржај Порекло О животу Амијана Марцелина знамо готово искључиво захваљујући аутобиографским подацима из његове историје. Родио се највероватнији у сиријској метрополи Антиохији, негде између 325. и 335. године. Може се само претпоставити да је био из породице која је припадала градској аристократији - куријалима (curiales), чије интересе речито заступа у неколико случајева. Захваљујући друштвеном положају и породичном богатству, Амијан се вероватно школовао у родном граду који је у то време био чувен по својим реторским школама и традицијама античке паганске учености. Касније је изгледа био коресподент са учитељем беседништва Либанијем, једним од најчувенијих паганских интелектуалаца 4. века. Царски гардиста Као младић Амијан је постао члан елитног гардијског одреда протектора (protectores domestici), из кога су регрутовани будући официри, па и цареви (Диоклецијан и Јовијан). У саставу јединице Амијан је 353. год био у пратњи Урсицина, заповедника римске коњице на Истоку (magister equitum orientalis) чији се штаб налазио у Низибису, важној тврђави истуреној према Персији. Када је 354. сумњичави Констанције II уклонио цезара Гала, свог представника на Истоку и синовца, и Урсицин је позван у Милано да се оправда пред царем. Пратећи свог команданта, Амијан је кренуо пут Италије, а затим у Галију где је у Урсициновој пратњи учествовао у атентату на узурпатора Силвана у Келну 355. године. Урсицин је сада постао заповедник галских војски, али је команда у лето 356. поверена новопостављеном цезару Јулијану, који је својом енергијом, образовањем и аскетизмом стекао трајну Амијанову наклоност. Међутим, нови рат са Персијом је отпочео и Урсицин је сада послат на Исток, а Амијан Марцелин је, као један од млађих чланова гарде, служио као командантов курир. Пошто је захваљујући својој умешности спасао Урсицина и његов штаб од заробљаваља у близини Низибиса, Амијан је са својим надређенима послат у утврђену Амиду. Град је убрзо опседнут и после тешке опсаде од 72 дана морао се предати персијском краљу Шапуру II. Урсицин и неколицина његових људи, укључујући и Амијана, успели су ипак да се спасу и склоне у безбедну Антиохију. Након пада важног пограничног града, Урсицин је смењен, а Амијан је изгледа остао у служби при штабу у родној Антиохији. Знамо још да је 363. учествовао у злосрећном Јулијановом походу на Персију, али нам није познато у каквом својству. У науци се атрактивно, али недовољно основано предлагало да је могао бити заповедник једног одреда који је опслуживао опсадне справе. После Јулијанове смрти, вратио се у Антиохију и повукао из војне службе или је можда био отпуштен по налогу новог цара Валентинијана I 364. године.

152

Историчар Шта се даље дешавало са Амијаном, знамо само у цртицама. Изгледа да је у Антиохији почео да прикупља материјал из различитих области људског знања и допуњава белешке које је можда водио током своје војне службе. Посетио је Египат где се дивио културном средишту Александрије, али и древним споменицима Тебе. Нешто после великог подводног земљотреса 21. јула 366. године обишао је и Пелопонез. Вратио се затим у Антиохију и 371. био присутан на суђењима локалној аристократији, којој је и сам припадао, а која је оптужена за бављење магијским обредима. Могуће је да се и сам историчар нашао на ширем списку осумњичених. Најзад, нешто после 378. отпутовао је у Рим, престоницу Царства којој се, као паганин и римски традиционалиста, неизмерно дивио. У Вечни град, у коме је желео да заврши и презентује своју Историју, стигао је преко Тракије где је посетио једну од позорница фаталне битке код Хадријанопоља. Иако је као бивши гардиста уживао положај члана коњаничког сталежа (perfectissiumus), који је на римској друштвеној лествици био одмах испод сенаторског, Амијан није наишао на отворену добродошлицу међу римским патронима уметника и учењака. Са горчином и сарказмом историчар бележи да када је 383. у Риму завладала несташица жита, градски префект наредио свим странцима да напусте Град, али је ипак дозволио да преко 3000 плесачица и других забављача остане при пребогатим домаћинствима аристократа. Амијан је касније ипак успео да стекне наклоност и подршку римских патриција, а међу њима су могли бити пагански сенатор Симах Млађи и Констанцијев шурак хришћанин Ипатије. Његово дело је већим делом објављено и стекло је поштовање пре него што му је суграђанин из Антиохије, Либаније упутио честитку у писму из 392. године. Амијан је изгледа своје дело завршио пре 397. и вероватно је недуго затим и умро. Марцелинова "Историја" По сопственим речима Амијан је саставио историју Римског царства од Нерве (96.-98) до великог римског пораза у бици код Хадријанопоља 378. године. Историја је, међутим, сачувана само делимично, тачније сачуван је њен други део: од укупно 31 књиге до нас су стигле књиге од 14. до 31. које описују период од 353. до 378. године. При избору владавине Нерве за почетак свог дела, Амијан је изгледа желео да се надовеже на Тацитове Историје (68—98.). Тацит му је био узор и по другим мерилима, али се осећају утицаји и Цицерона, Тукидида и Салустија. Изгубљене књиге су вероватно биле компилативног карактера, али би нам данас свакако послужиле као поуздан извор за догађаје 3. и прве половине 4. века. Опис периода у коме је сам аутор живео представљао је изгледа квалитативну и квантитативну половину Историје. Амијан је био врло посвећен идеалу непристрасности, озбиљно је схватао задатак историчара без жеље да склизне у тривијалност, врло је убедљиво представљао драматичне тренутке попут опсаде Амиде којој је лично присуствовао, као и психолошке портрете владара и других актера догађаја. Обично се Амијанова историја једнострано и упрошћено оцењује као панегирик Јулијану, што она и јесте, али незнатним делом пошто и сам аутор подвлачи и оне потезе и особине који нису служили на част последњем паганском цару. Са друге стране, Амијан је уметнуо у своје дело и данас нама врло драгоцене географске-етнографске ескурсе о разним провинцијама и крајевима Царства (Исток, Тракија, Галија, Рим…) као и о народима који живе на римским границама (Персијанци, Хуни, Алани…). Иако паганин, Амијан се у неколико наврата изјашњавао врло повољно и толерантно према хришћанству, мада се, пре свега усред концепције дела, не осврће превише на прилике у

153

хришћанској цркви и царској политици према њој. Пораз који су Готи нанели Валенсу код Хадријанопоља 378. године, Амијан је изгледа сматрао упечатљивим крајем једне епохе тако да се одлучио да са тим догађајем заврши своју историју.

Иако Грк, Амијан је писао своју историју на латинском, језику који је добро упознао током реторског школовања у Антиохији, као и током службе у гарди пошто је латински све до почетка 7. века остао званични језик римско-византијске војске. Избор латинског за језик на којем је писао можда је био диктиран Амијановој окренутости римској величини и традиционализму. Амијанов латински није раскошан као језик класичне књижевности Августовог доба али вероватно одражава говор период у коме је аутор живео. Што се извора тиче, Амијан је, као што је већ споменуто, током своје војне службе могао водити неку врсту кратког дневника. Доцније је, као необично савестан и темељан историчар, изгледа користио разнолику документарну грађу, аутентична царска писма, па чак и јавне натписе. Доста белешки направио је записујући сећања сведока догађаја од високих дворана, попут Јулијановог верног коморника евнуха Еутерија кога је срео у Риму, до анонимних учесника у великим догађајима, попут Валенсовог гардисте који је био уз цара на самрти. Најзад, Амијан је доста путовао, обилазио попришта различитих догађаја и можда о понечему дискутовао са својим савременицима и познаницима као што су били Либаније и Аурелије Виктор. Користио је и неке данас изгубљене наративне изворе нпр збирку царских биографија насталу средином 4. века која се у науци назива Kaisergeschichte.

Амијанова Историја донела је свом аутору славу већ за живота. Међутим, изгледа да је већ у 5. веку добар део уводних књига изгубљен, вероватно због свог компилаторног карактера. Почетком 6. века песник и граматичар Присцијан спомиње поименце Амијана као свој извор, а нешто касније га је стилски и тематски следио Касиодор. Након тога, Амијаново дело пало је у заборав, али је сачувано захваљујући труду и интересовању средњевековних калуђера. Од укупно 16 сачуваних рукописа, два најстарија су настала у 9. веку у немачким бенедиктинским манастирима Херсфелд и Фулда, а остали потичу из 14. и 15. века. Научној, па и широј јавности, Амијана је открио хуманиста Пођо Брачолини (1380.-1459.),"проналазач" неколико Цицеронових говора и Лукрецијевог списа О природи ствари. Како би дошао до фрагмената Амијановог дела Брачолини је морао да поткупи једног од монаха из опатије Херсфелд. Данас, када се период Позне антике посматра као једна од занимљивијих области у историографији, чија се појмови и проблеми стално редефинишу и допуњују, Амијаново дело ужива велики углед, па и популарност. Литература Амијан Марцелин, Историја, Предговор, превод и коментари Милена Милин, Београд 1998.

154

1 час: Италија и Рим на почетку историјског доба хронолошки и географски оквири римске историје. Периодизација. Проблем ItЗвора за рану IIсторију Рима Постанак града Рима припада далекој прошлости и везан је за историју Италије. Према предаљу Рим је основан средином

8.

века пре Хр. То предаље

забелеЖЈ1ЛИ су први римски писци (епски песници и исторнчари-аналисти) крајем 3. века пре Хр. - са временске дистанце.од пола миленија. Проблем са којим су били суочени први римски историчари поставља се И пред модерне ист.оричаре: недостатак историјских сведочанстава о тако дубокој прошлости. Писменост се у Италији појављује релативно касно, први текстови на језицима италских народа потичу из споменик из Рима датира се у крај --- - ----- -

6.

---

7.

века пре. Хр. Најстари'и писани

века пре ---

,-

��(Iap� !1igerJ.

--

-

---

У недостатку историјских извора модерна иаУЈ<а се у реконструкцији ране историје Италије и Рима мора ослаљати на сродне дисциплине које се баве далеком прошлошћу, археологију и лингвистику. Раиа ИтаЛllја Историјско доба у Италији почиње са првим писаним споменицима. Писменост су у Италију донели Грци који се почев од друге половине на њену југозападиу обалу

8.

века ЈЈосељавају

(Magna Graecia), Усвајањем ГРЧ-КОГ алфабета

(еубејска варијанта) народи Италије бележе текстове на свом језику и тако ступају на историјску позорницу. ЕТНIIЧКО-ЛШIГВИСТll'Iка СЛlша Италије у

7. пеку

Најстарији натписи који су се сачували па тлу Италије сведоче о језичкој и етничкој шароликости њеног становништва у периоду од 7. до 5. века, пре него што су Римљани, ширењем своје државе, успели да читавој Италији наметну свој, латински језик. Тај процес је трајао од краја 5. до почетка 1 . века када СУ, после Савезничког рата

(89.

године) СВИ становници Италије добили римско

грађанско право и изгубили дотадашњи етиички и политички идентитет. Италија до Арна и Рубикона постала је ПОЈШ'ПIЧЮI појам

-

теритuрија римске

(ager Romanus), а њени станоВlШЦИ су постапи Римљани (cives Romani). У време Другог тријумвирата (42. године) и севеРЈЈа Италија (Gallia Cisalpina)

држаое

укључена је у територију РИМСКИХ грађана, а од Августа и Иетра до реке РаЈне. Првобитно, Италија је била само географСЮI llojaM. Име Италија (..земља телета" од оскијског viteliu

�

латински I'itulus: теле) најпре

се односило (код ГРЧКИХ писаца) на њен југозападни рт (Брутиј) да би се постепено ширило на север.

Јези.ци И наРОl{И предримске Италије Неиндоевропски ЈЈаРО!ЈИ Етрурци Сачувано око 1 О 000 кратких наТllиса (наДЈ'робни, на вазама, огпедалима, фрескама) и неЈCQЛИКО текстова на етрурском језику (велики uбредни текст на овоју мумије која се чува у ЗаЈ'Рсбу; натпис lIа златним листићима и.з луке Пирги у Етрурији (два текста сличног садржаја на СЈ'РУРСКОМ и ·пунском).

155

Матична територија: Тоскана; експанзија на север (долина Поа) и југ (Лациј и Кампанија) у 6. веку. Етрурски није сродан ниједном познатомјезику, изузев натписима посведоченог језика на острву Лемну у Егејском мору. Проблем порекла Етрураца: противречна сведочанства код антнчких писаца (аУГОХТОIIИ у Италији или досељеници са истока). Лингвисти језик сматрају медитеранским супстратом који је претрпео промене 1'0Д ути цијем придошлих Индоевропљава (пре свега Умбра).

Лигур"

Матична територија: приобални појас између река Ариа и Роне. Сачувани натписи сведоче о јаком келтском утицају. На лигурсКII се надовезују неиндоевропски језици јужне Француске и Иберског полуострва (Пиринеји), где се до данас сачувао баскијски. Рети (ИСТОЧIIИ Алпи) Индоевропски народи ИтаЛIIЦИ - две сродне групе: 1. Латинско-фалишчанска

Матична земља : ЛацИјуr:(Латини); мало подручје северно од Тибра (брдо " . Соракте) и град Фалериј (Фалишчани). 2.0скијско-умбријска Матична земља: цент ални Апенини "одакле су се Осци проширили на југ у Кампанију, Апулиј'у и БруТиј. Оскијским су говорина тзв. сабелска племена (Самнити, Марси, Екви, Волсци, С.бини). Језик се очувао до 1. В. 110 Хр. (натnиси у Помпејима). Умбријски је посведочен на Игувинским плочама (Tabulae Iguvinae), религијском тексту исписаном на бронзи из око 200. г. пре Хр. МесаШI Матична земља: југоисточна Игалија (Калабрија и Салентинско lIOПУОСТРВО). Језик познат са око 260 натписа (6.-1. в. пре Хр.). Веза са илирским с оне стране Јадрана lI11је извесна, јер илирски није јасан (нема натписа, само имена места и антрогюнимија). ПIIЦСНН Матична земља: Лllценум (ceBepllo од Месапа) Два језика: јУЖНlI (ИllДоеВРОПСI<И); северни (најстарији натписи у Италији) ВенеТII

Ма111чна зем.ЪЭ: североисток Италије (од Есте и Падове до Трста). , Више од 200 натписа l1З периода од 6. до 1. в. пре Хр. ТОllонимија повезује Венете са .1иб) pНlI',a. НндоеВРОПСКII наРОШI су се у праисторијско доба (1200-800) доселили у Италију, .:евера н ПОТlIСI1УЛIl староседеоце или их асимиловали. Од средине 8. века у _}� Ита.1ИН се .ЈОсеЈъэвају Грци, у северну у 5. веку Келти. са

156

Порекло Етрураца Име Грчко име за Етрурце било је l'ирени (Туrтћепој / Tyгhsenoi), латинско, Тусци и Етрусци (Tusci, Etгusci). Име којим су Етрурци себе звали: Rascnna (по Дионисију из Халикарнаса), Rashna (у етрурском натпису на ципусу из Кортоне). Античке теорије Преовадавајуће мишљење је било да су се Етрурци досслили у Италију са истока. Оно је карактеристично и за најстарије грчке писце. {{JillQ,Щ>Т (У век пре Хр.): Етрурци су п32-� из Л_Щ\и'еј Мала Аз�ја), и добили су име по сину лиђанског краља Атиса, Тирсену, који је, услед глади, одвео из домовине део становништва и населио га у Умбрију у Италији. Херодотов податак је споран зато што противречи веродостојНl1јем извору, Лиђанииу Ксанту (У век) кој11 је написао историју своје домовине и који каже да се син краља Атиса звао, не Тирсен, него Тореб. Уз то, Дионисије из ХалJlкарнаса изричито каже да Етрурци и Лиђаии не говоре истим језиком. QстЈУ1И_П�СЦИ ErgyJlli.e доводе у везу предгрчким становништвом источног ,Ммитер'ана, са ПелаЗ!Ј1r,!а (Хелаиик, У век) и њима сродним или истоветним Тирсеиима (Антиклид, IY-III век) који су живели у Тракији (Херодот) и на севериоегејским острвима Лемносу и Имбросу, и који су пре Грка насељавали Атику (Тукидид, У век). Римски писци (Вергилије, Сснека, Тацит) листом су прихватили источњачко порекло Етрураца. Усамљено је гледиште ДИЩlИсија из ХалИКЩ1наса (Ј век пре Хр.) који наводи мишљења својих претходника, али закључује да су Етру'рЦИ народ који је Домаћи (aYT�TOH) у Италији зато што се и по језику и по обичајима разликује од свих осталих. Тит Ливије једини говори о Ретима из источиих Алпа као о делу етрурског народа од кога су одвојени доссљавањем Келта у северну Италију. Модерне теорије

Massimo Patlatillo, "отац" еТРУСКОЈЈогије: "Чини м" се да нема ниједне области људског знања у којој постоји толики раскорак између научно утврђених чињеница и популарних теорија о Етрурцима." Модерне научне теорије заснивају се на античким историчарима:

1. Теорија о досељавању Етрураца у Италију са истока или са севера. у прилог источњачког порекла наводе се неки аспекти етрурске културе

(тилови куполастих гробова; вештина у обради метала; музички инструменти) и религије (discip/ina Elrusca; evocalio). На основу египатских натписа из времена Рамзеса IlJ (1197-1165) У којима се наводе поименце "народи с мора" који су упали у Египат, и од којих су неки поуздано идентификовани (Ахајци, Филистејци), други уз извесне резерве (СаРДJl, Сикули), изнета је и претпоставка да се иза имена Тгs11.W крију Етрурци, али се то име још боље може повезати са малоазијским топонимом Tarsus. Иако Тит Ливије не говори о досељавању Етрураца са севера, СЛl,чност етрурског и ретског језика навела је неке научнике да изнесу и такву претпоставку. Она је оспорена чињеницом да је матична земља Етрураца средња а не северна Италија, у коју су се касније проширили.

- - ..

,

157

2. Теорија о формираљу етрурске цивилизације на тлу Италије Данас има највише присталица. Подршку јој пружа археопошка евиденција која у Тоскани није регистровала културне промене на прелазу из бронзаног у гвоздено доба (1200-1000) које би указивале на радикалну промену становништва. Степа са Лемноса НадгроБJI3 стела ратника откопана у гробу на острву Лемносу (УЈ век пре Хр.) нзписанtlјс на језику који је сродан етрурском и алфабетом еубејског типа. На Лсмносу су према античким писцима до краја УЈ века пре Хр. (када је Милтијад заузео острво за Атиљане) живели Пелазги (Херодот), односно Тирсени (Тукидид, в. горе). Данас је у пи.нгвистици впада мишљење да је језик натписа са Лемноса типоли.шки сличан не само етрурском него и ретском, и сва три језика подводе се под групу "тирен ских језика" који би припадали преиндоевропском медитеранском сynстрату.

158

Етрурска власт у Италији и рани Рим (1) УЈ век: доба политичке доминације Етрураца у Италији и у Тиренском мору

Постаиак града Рима и његова рана историја (доба краљева) подударају се са трајањем етрурске власти у ЛаЦl1ју.

Политич ка организација Етрураца и њихова експанзија у Италију и Тиренско море Урбана цивилизација - етрурски градови оснивани су у складу са упутствима које је прописивала религија: disciplina Etrusca -libri ,·ituales (augurium, роmегiшп). План града (сличан грчким колонијама у западном Медитерану у којима се улице секу под правим углом): етрурски град код дан. Марцабота (Marzabotto), јужно од Болоње Политичка организација Етрураца: аутономни градови (лукумон -+ аристократија) Савез 12 градова: Популонија, Ветулонија, Вулци, Тарквинији, Цера, Веји, Волсиниј, Клузиј, Перузија, Кортона, Арециј, Волатера. Култно средиште савеза: светилиште Волтумне код Волсинија. Савез никада није прерастао у државну организацију - конфедерацију. Друштвена структура: танак владајући слој племићких родова међусобно повезаних пугем сродства и брака; широки слојеви зависног становништва (клијенти, слуге, робови). Јаз између аристократије и народа смањен је са променом војне организације у 6. веку: теШЈ(О наоружана пешадија по узору на грчку хоплитску фалаигу.

Политичка историја Етрураца Експанзија етрурске културе I1Зваи Етрурије (Тоскане) последица је остварења политичке доминације Етрураца. Оснивају нове градове, подстичу урбанизацију на освојеним територијама, шире писменост. Крајем 7. века Етрурци прелазе Тибар, заузимају Рим и друге градове у Лацију. Кампанија: продор копном и морем. Оснивају Капуу, Нолу, Помпеје. Северна Италија (долина Поа): средином 6. века основана Фелсина (Болоња); Адрија (по којој је названо Јадранско море); МеЛ (l�Д Мила�а); један град непознатог имена, археолошки документован, код дан. МаРlщбота, јужно од Болоње. �--

Сукоб са Грцима око интересних сфера у западном Медитерану У почетку су односи били пријатељски. Трговина: Грци обезбеђују тржишта за етрурске производе од метала, преко Етрураца грчка керамика преплављује делове Италије под етрурском контролом. Спина: грчка трговачка насеобина у делти Поа преко које се одвијала жива размена са еТРУРСI<ИМ градовима у северној Италији. Етрурци суверено владали ТиреНСI(ИМ морем од прве половине 6. века када су заузели Jlуке на источној обали Корзикс (аНТИЧI(И извори ГOBOP� о СТРУРСЈ(ој таласократији). Оснивање фокејске колоније Масалије (око 600. г.) и ширење њеног утицаја у западном Медитерану (колоније у јужној Галији и на источној обали иберског 159

полуострва; заузимање Алалије на Корзици око 560.) угрожава подједнако интересе Картагињана и Етрураца. Пораз Картагињана у поморској бици против Масалиота помиње Тукидид . Аристотел у "Политици" помиње савез између Картагињана и Етрураца. О догађајима који су довели до прве поморске битке од међународног значаја у историји, битке између удружених картагинских и етрурских снага и Фокејаца код Алалије Ш. г. пише Херодот (1 163-167). Етрурци су поново задобили контролу над Корзиком а Феничани над Са , рдинијом, и западни Медитеран је подељен на две сфере утицаја. Картагињани су постали неспорни господари у водама између Африке, Сардиније и Шпаније. Око 530. освојили су краљевину Тартес у Шпанији и успоставили контролу над Гибралтаром (поморски пут у Британију одакле је увожен калај). Етрурци су владали Тиренским морем, али убрзо долазе у сукоб са Грцима из Куме, који су на подстицај Фокејаца (досељених у Елеју) подигли нову луку у Напуљском заливу, Дикеархеју. Под вођством Аристодема Кума је одбила етрурски напад 524. г. У то време опада етрурска власт у Лацију. Римљани протерују етрурску династију, остали градови у Лацију позивају у помоћ Аристодема из Куме: 506. у. БИUЈ1 код АРl:!циk.�дружене снаге Грка и Латина побеђују Етрурце. Веза Етрурије са Кампанијом је пресечена. 474. поморска битка код Ky'�« � Грци из Куме уз помоћ сиракушког тиранииа Хијерона односе победу над Е,.рурцима. Неколико година раније (наводно истог дана када се одиграла Саламинска битка) западни Грци су под вођством Хијерона потукли Картагињане код Химере. Етрурска власт на мору је сломљена. TOK..QI5 I:!. ._l!.e!
160

Етрурска власт у И'IЋлији

И

рани

РИМ (П)

Извори за рани Рим ( постанак Града)

1. Књижевни извори Предање о раном Риму сачувано је у делима римских историчара из Августовог доба (Тит Ливије, Дионисије из Халикарнаса). 3ваничва верзија предања формирана је око 260, забележена код пг�вих историчара, ан�листа, крајем 3. века пре Хр. (Фабије Пиктор, Цинције Алимент). Легенда о ОСlIивању Рима, у облику који "редаје Тит Ливије (Историја Рима од осниваља града, Т кљ., погл. 1-7), представља учену комбинацију римског, Домаћег, предања, према коме је Ромул, син бога Марса основао насеље на Палатину, и грчких предања о оснивачима градова у Италији (Тројанац Енеја ' оснивач Рима по Хеланику). Традиционална година оснивања Рима 75З. по Варону (1 .век пре Хр.). Старије верзије (Тимеј из Тауроменија ва СИЦИлији, око ЗОО. г. пре Хр.: 814. година, када је основана и Картагина; Фабије Пиктор: 748; Цинције Алимент: 728)

,

Поред аналистичхе, званичне верзије предања о Риму у доба краљева, постојале су и друге за које су знали римски антиквари (Верије Флак, цар Клаудије). Остали извори који потврђују, оспоравају или допуљују кљижевну тралицију о раном Риму, ону која је сачувана у делима Тита Ливија и Дионисија l1З Халикарнаса.

2. Лингвистичка сведочанства Најстарији текст на латинском језику из Рима је натпис на Дуенос .вази НС:
3. Археолошка сведочанства (а) Гробови на Есквилину, Форуму, КЈЈИРИНаЈlУ и Палатину. Најбројнији су на Есквилину, углавном пmа fossa (сахраљивање), и хронолошки се "ротежу 011 Н. до 6. в. пре Хр. Гробови ископани на Форуму датирају се од 8. до почетка 6. века, и у љима се практиковало и сахрањиваlbС и спаљиваље покојника, с тим што спаљивање (кремација) преовлађује. у раним гробовима. На Квириналу најранији гробови (8. век) су типа pozzo (кремација), док се у 7. веку појављују гробови типа fossa (сахрањивање). Најзначајнији гроб на Палатину је кремацијског типа и припада 8. веку. На Капитолу, упркос његовом доминантном положају, нема трагова на.сеља; љегове стрме и неприступачне падине чиниле су га погодним само за привремено прибежиште. (б) Грађевине: остаци колиба на ПаЈl3ТИНУ од 8. до 7. века; остаци краљеве куће (Regia) на Форуму потичу из 6. века, и Вестиног храма из средине или друге половине 6. века; ОС'ГdЦИ светили шта око Сточне пијаце (Forlllll Boarillm)

161

припадају шестом или раном 5. в ек у ; вотивне оставе на Квириналу садрже материјал из позног 8. и 7. века, али и Дуенос вазу која се ЈIQ облику датира у

525. I·ОДIШУ. (в) Истраживања на Форуму показала су да се од 7. века тамо појављују колибе, а fY/I,
(д) Утврђено је да остаци бедема који традиција приписује Сервију Тулију потичу ИЗ 4. века, али постоје трагови ранијег утвр ђељ а (земљани насип и канал) који се датирају око 500. г. АрхеОJlОШКИ матер ијал и љегово датираље потврђују кљижевну традицију у љеним највююшјим тачкама (изузев Сервијевог бедем а) . Предаље ставља осниваље Ри ма у 8. век и одређује Палатин као првобитно језгро Рима. . Ископаваља су потврдила постојаље најстарији х гробова и колиба на Лалатину, који потичу из 8. века. Неки научници повезују појаву сахрањиваља са досељавањем становништва из Апенина (Сабиљани). Традиција јасно одваја предетрурски од етрурског Рима. АрхеОJlОЗИ су убедљиво документовани преображај града око 600. године: на Форуму више иема гробова, и он постаје трговачки и политички центар града, етрурске занатлије и уметници делују у Риму .

4. Сведочанства која произлазе из ре.riигијских светковина

празНОl3аних у историјско доба, а чије порекло сеже у далеку прошлост. Та сведочанства су сачувана у делима римске књижевности. Археолошка ископаваља су показала да су lIа Л а л атину, I3сквилину и К вир ан алу првобитно постојале независне заједнице. МочваРJlИ терен Форума "редс тављао је физичку баријеру између Палатина и Квиринала. О пр оцесу постепеног спајаља насеља н а бр еж\љцим а (синојкизам) сведоче неке древне религијске светковине и обредн. ј

Lupeгcalia: пр юник у част Л упер ка, бога п лодност и . Одржав ао се 15. фебруара. Свештеничко братство , Luperci, принос или су јариће као жртве богу у пећини Лу"еркалу под Пал ати но м (где је вучица подојила Рому л а и Рема), а затим одевеllИ у јареће коже трчали су око Палати на вршећи обред ритуалног О'1Ишћења. Обред указује на првобитно Ромулово насеље на Палатину. Древну свеТКОВИIlУ о бновио је Август. Археолози су 2007. открили величанствено украшеllУ пећИIIУ испод А вгуст()вог двора на ПалаТИIlУ, која би м огла бити Л уперкал. Sepfimuntium: седмобре)l�С. Светковина која се празнов ала у историјско доба у састојала се од процесије током које су се приносиле жртве на брежуљака. То нису били брежуљци историјског Ри ма , већ делови Палатина (Гермал. Фагутал, Велија), Есквилииа (Опиј, Цис пиј , Фагутан) и Цели ја (Кверкветуал). Празник укюује "а први стадиј ум формираља града децембру, и ссдам

162

уј едињењ ем насеља око заједничког култа. уједиљељу Палати на.

Могуће

је да је

ова

фаза

претходила

Salii Palatini и Salii Collini (Collis � Quirinaf): два свештеничка братства повезана са култом Марса, који еу под ратном опремом играли у религијској процесији. Њихова веза са Палатином, OIIIIOCIIO Квириналом указује на повезивање две зајеДllице: уједињсње Римљана и Сабињаl\а, и заједни чка юшдавина Ромула и Тита Тација, 110 Ливију (I 13: gemil1ata urbs) . Argei: РСJlИ"ијска пр о цесија током кој е су понтифици и весталке обилазили двадесет и седам светилишта званих AI'gei у оквиру четири градске регије, Палатина, Есквилина, Целија и Кви ринала . религијских светковина могу се реконструисати следеће фазе у развоју Рима: 1 . уједињење насеља на llалаТИIlУ; 2. Septimonlium; 3. уједињење две заједнице, оне на Палатину и оне на Квириналу; 4. 110дела града на чеТИР'1

На основу

регије.

Капитол је под етрурским краљевима укључен у град као љегово религијско средиште: Јупитеров храм почео је да "ради Тарквиније СтаријИ, посвећен је 509. године.

163

Друштвене и политичке институције краљевског Рима ] .

Структура римског друштва (populus Romanus)

Друштво раног Рима карактерише хоризонтална .

.

рашчлањеност КОР почива на централНОЈ улози породице, и н а повезивању ПОЈединих породица на основу сродства у компликован систем курија и триба.

Породица (јаmШа):

култна, друштвена

и

економска

заједница на чијем је челу отац породице (pate!' familias). Његова неограничена власт над члановима породице и имовином кодификована је у Законима 12 таблица.

Род (gens):

породице повезане заједничким претком. То

заЈедничко порекло огледа се у номенклатури: сваки Римљанин име је лично име (преномен) и гентилно име (гентилициј): Публије Валерије, КВИНТ Фабије, Гај Јулије. Родови нису имали поглавара.

Курија (curia):

од co-vil'ia (vir: муж, мушкарац) - заједница

мушкараца. Настанак курија везује се за Ромула и постанак града-државе. Било их је)О,на челу сваке курије био курион, а над свима њима стајао је велики курион (curio rnaximus). Курије су представљале организациону форму за скупштину и војску. Куријатска скупштина (cornitia cU/'iata): закон о додељивању највише власти (lex curiata de imperio). Римска легија: 300 коњаника и 3000 пешака (по 1 О односно

1 ОО од сваке курије).

Триба (tYibus): Тицији (Тities), Рамни (Ramnes), Луцери (Luce!'es).

164

2. Политичке институције Краљ

(уех)

Елементи највише власти (imperium): во.јна команда, тумачење и примена закона (lIравосуђе), право ауспиција

(augu/"ium)

Спаљашња абележја краљевске власти (инсигније): sella cUI'ulis,jasces, права на тријумф Краљеве функције:

1. Религијске

-

Однос државе према боговима заштитницима

заснива се на врсти уговора према коме представник заједнице, краљ, тражи од богова помоћ и услуге а за узврат им указује поштовање одговарајућим обредима жртвовања. Они су се мо.рали изво.дити по. правилима ко.ја су била стро.го про.писана (божанско право

-

ius divinum. Ако би се

прекршила, то би изазивало гнев богова, нарушио би споразум, рах

deorum. Сврха римске државне религије и

задатак свештеника био је у томе да одржава добре односе са својим боговима. Надзор над државним култом рано је прешла са краља на великог понтифекса (Liv.

2. Вајне

-

ј 20. 5-7)

краљ одлучује а објави рата, регрутује во.јску, командује

у рату, склапа угаворе.

3. Правасудне

-

правила у међуљудским однасима била су

регулисана обичајним правом, и у тој сфери компетенције краља биле су ограничене влашћу оца над члановима порадице. Краљ је судио у случајевима преступа против државе (кривична правосуђе): велеиздаја и намерно убиство.

Сенат Краљ има право да саставља сенат. Његав саветодавни карактер огледа се у томе шта не делује аутаномна. састаје се само на позив краља (касније магистрата). Његове одлуке

(senalus

consullum) нису обавезујуће за краља. Састав сената: palres еl conscripli Моћ сената, тј. патриција, очитује се у избору краља: после смрти краља право ауспиција, као религијски аспект империја, враћа се патрицијима

(auspicia ad patres I'edeunl), што значи да

избором краља патрицији на њега преносе тај нсодвојиви елемент власти.

Избар краља: процедура укључује патрицијски део сената, народ

(Јех cUI'iala de iтperio) и богове. LiV.I 17:

(inten·egnuт, auctO/"itas patl'uт); 16-1 О: (inaugU/'atio) 165

По литичка и војна р еформа Сервија Тулија [Извор: Liv. 142-44] Политичка реформа Сервија ТУilија у исти мах је била и војна реформе.

у време етрурских краЉева РиЈ је нарастао пр'иливом' становништва, а

, ;.� .

освајачке амбиције краљева задевале су бројнију и еФи.каснију војску од оне оргаНИЗ9ване на гентилном принцип)(., .

- ,"

. . •

.

.

". _ . .

� •

. .' .г.,.

.

.

,. .

Хоплитска војна тактика: примењива'на у Италији код Грка и Етрураца већ у

7.

веку. ПОЛИТИ'lки циљ краљева: да ослабе моћ племства проширивањем грађанског права на досељено становништво (које није припадало родовима и куријама). Њиховим укључивањем у војску политички утицај добијају богати грађани, они који су могли набавити хоплитску опрему, и који су убудуће представљали ударну снагу војске.

ТеРИТОРllјалне трнбе Веза појединца за државну заједницу постављена је на нове темеље. Првобитна организација грађанства на принципу сродства по трибама и куријама, у којима су доминантни утицај имали аристократски родови, реформисана је на тај начин што је припадност заједници дефинисана по месту пребивалишта

(dотiсiliшn).

Сви грађани су уписани у спискове по територијалним јединицим
(ager Romanus) била је подељена на градске (Palatina, СоШnа,

Esquilina, Suburana) " сеоске трибе.

Ценз

(census)

Пошто су уписао грађане по трибама Сервије Тулије је извршио процену њихове имовине - спровео је први ценз.

Центуријатска оргаllll3ација На основу имовинског стања, тј. на основу врсте војне опреме коју су грађани могли себи обезбедити, Сервијс Тулије их је распоредио по војним јединицима, центуријама. Центурије грађана са истом војном опремом улазиле су исти разред (classis). Било је укупно 5 класа, поређаних хијерархијски: најбоље је била наоружана прва, најслабије пета. Прве три класе су чиниле тешко lIаоружану пешадију. Свака класа имала јс поцједнак број центурија сениора (изнад 45 година живота) и јуниора (од] 7 до 45 година).

1: 80 П:

центурија

20

центурија

111: 20 центурија

ЈУ:

20 центурија

У: 30

центурија

Изван класа било је 18 центурија коњаника,

2 Иl-lжењеријске центурије, 2

центурија Ilролетарија. Цеllтурије коњаника по цсвзу су биле изнад прве класе, док пролетарији нису имали никакву имовину (имали су центуријс музичара,

1

само децу, потомство, лат. proles). Укупно је било

1 93

центурије:

1 70

у класама и

23 изван класа.

166

.

,

Полити чк и значај цент уријат ске рефор ме Центуријатска скупштнна

(comitia centuriata)

Реформа је имала и политички карактер јер су центурије функционисале као гласачке јединице у скупштини: свака центурија имала је један глас. Одлука се доносила простом већином, гласало се хијерархијским ред()м, почев од најбогатијих, тако да су центурије коњаника и прва класа, под условом да су јединствени, доносили ОдЛуку, будући да су имали већину центурија укупно

(98 од

1 93).

Сервијева реформа се назива тимократском, јер политичка права произлазе из имовинског стаља, ценза (грчки:

(јте), а политичке одлуке доносе најбогатији

(плутократија: владавина богатих). Овлашћења центуријатске скупштине Одлуке које се тичу рата и мира. Бирале су, вероватно на предЛОГ краља, официре, а у доба републике магистрате са империјумом (оне који командују војском, конзуле и преторе).

Сакралне границе Рима 11 град четири регије Ссрвије Тулије је поделио град на четири административне обласТl-l које су представљале реформисани систем триба. Одвојио је градско насеље од територије (сеоска подручја).

Liv. [ 43,

13 (tribus Urbanae): Насељена подручја (regiones) и брдашца (co/les) на којима (tribus).

се налазио ГРад, поделио је на четири дела, 11 назвао их трибама

Он је други оснивач Рима јер је проширио померијум, кој и је обухватао град четири .

регије (четири градске трибе).

Liv.

За ОВОЛIIКО мноштво људи требало је проширити град. Сервије fu
1 44,3-5 (pomerium):

�iе�додаој9ЈЈ1.Ј\ва бgежуљка, Квиринал и

је подигао бедеме са шанчевнма и зид око града и проширио помериј

(poтeriuт).

На

основу етимологије, ова реч се тумачи као ,део града иза бедема" (postmoerium); пре ће. међутим, бити да она означава подручје око бедема

(circamoerium), јер су још Етрурци,

приликом оснивања градова, Qсвештавали аугуријем одређени појас око града на коме су намеравали да саграде бедеме, зато да се тај простор не би скрнавио било каквом

ЉУДСКОМ делаТl-lошћу, ни са унутрашње стране, подизањем грађепина ШТО се данас ипак чини , ни са спољашње. обрађивањем земље. Управо тај простор испред и иза -

-

бедема, који се није смео ни настањивати ни обрађивати

arari Jas erat), Римљани

(quod neque habitari neque

су звали померијем. И кад год су, са ширењем град., померани

бедеми, померане су и ове сакралне границе.

167

Протериваље краљевске династије из Рима и успостављаље републике

Према аналистичкој традицији из Рима су прогнани сви припадници лозе Тарквинија (gens Tarquinia), дакле они који су били У агнатској вези са краљем (в. родослов, VIП час). Римљани су прогнали краља Тарквишiја зато што је владао као тиранин, а не зато што је био етрурског порекла. То је био пуч (револуција) коју је организовала аристократија против тиранске монархије [Ливије, 1 49; 59]

Цицерон, О држави Il 23, 41: најбољи државни поредак је онај који представља уравнотежен спој три облика уређења: краљевског (монархија), аристократског и демократског.

11 23,42: Покушаћу, што подробније могу, да објасним особеност нашег државног поретка ( res publica), зато што је таквог типа који се не може наћи =

ни у једној држави. Три поменута облика уређења била су садржана и у нашој држави, и у лакедемонској и у картагинској, али не на уравнотежен начин. Кад у некој држави појединац има доживотну власт, какваје краљева, свеједно што у њој постоји и сенат, као што је било у Риму У доба краљева, или у Спарти под Ликурговим законима, и што и народ има извесних права, као што је било код наших краљева, ипак ту доминира краљ, и таква држава може бити само краљевина и тако се јеДIlО звати (regnum). Такав државни облик је најнестабилнији зато што је изопаченост поједница најлакше може довести до пропасти. Није спорна МОllархија сама по себи, чак мислим да, ако би требало да се опрсделим за један од елементарних облика уређења, онда бих им претпоставио монархију, али само док 'Јува своју праву природу, а то значи поредак у коме доживотна власт, праведност и мудрост једног човека обезбеђује добробит, равноправност и благостаље грађана. Народ који је под краљевском влашћу лишен је много чега, пре свега слободе (liberlas), чији смисао није у томе да имамо правичног господара (dominus), већ да га немамо.

168

I

/

Усп ост ављаље реп ублике :

509. година

(Ливије, 1 60; П 1-8) Конзули из прве године Републике. Два покушаја повратка Тар квинија. Узур пација конзу ла Публија Валери ја. Први закони. Посвећење Јупитеровог храма на Капитолу. Ливије, 1 60

(избор првих конзула на центуријатској скупштини): Луције Јунијс

Брут и Луције Тарквиније Колатињанин.

Ливије, 111

(суверенитет народне скупштине): Сада ћу прећи на повест о

слободном римском народу, о славним догађајима из његове прошлости, о годишњим магистратима, о владавини закона која је моћнија од власти људи. Слобода је била утолико милија што је уследила након тираније последњег краља. (конзулат, сенат): Суштина слободе (почетак републике) се очитовала не у томе што је краљевска власт била умањена, него што је она сада, као власт конзула, била ограничена на годину дана. Сва права која су из такве власти проистицала, све инсигније, имали су и први конзули. Само се пазило да истовремено не добију фасце, ш то би на народ деловало двоструко застрашујуће. Први је фасце добио Брут, зато што му ихје колега у конзулату препустио. Брут је био не само жестоки поборник слободе, него и љен заштишик. Да се народ, сада понесен слободом, касније не би полакомио на краљевске дарове и попустио пред молбама, Брут га је приморао на заклетву да "не сме допустити да ико у Риму икада буде краљ." А онда, са намером да квантитативно ојача сенат као тело, чији је број знатно опао услед ликвидација под Тарквинијем, попунио га је до три стотине (lectio senatus) првацима из витешког сталежа. Отуда потиче пракса да се приликом сазивања сената позивају "они кој и су патри.циј и и они који су уписани" (qui patres qui conscripll). Conscripti су, по свему судећи, били они који су накнадно уведени у сенат. Не може се ни замислити колико ј е овај поступак допринео слози и јединству сенатора и народа.

ЛИ8llјС, п 2 (гех sacr!ficuluт):

(res pubIica

=

SPQR)

Требало се затим побринути о религијским

питаљима. Будући да су раније сви званични религијски обреди били под надзором краљева, изабрали су свештеника под именом гех saC/'!ficu/uт да би УКJlОНИJlИ сваку потребу за краљем. (у ствари, КОНЗУЛИ од Kpaљ�BCKe власти нису наспедини

cftMO

његову свештени',ку ФУНКl\ију)

Ту свештеничку службу подредили су

великом понтифику; јер, страховало се да једна функција са таквим именом не угрози слободу, о чему се тада првенствено водило рачуна. (прогонство конзула Таркnинија Колатињанина и избор Публија Валерија): По налогу сената Брут је предложио народу да се прогнају сви припадници рода Тарквинија

(краљеви агнати).

На центуријатским комицијама је узео за колегу

Публија Валерија, уз чију помоћ је збацио краљеве.

ЛlIвије, II 3-4:

Завера против републике. Аквилији, Вителији и Брутови синови

(когнати Тарквинија, в. родослов, VШ час). Конзул изричс смртну пресуду за велеиздају.

ЛIIВllје, П 6-7:

Тарквинијев поход на Рим и Брутова погибија у двобоју са

.

краљевим сином Лрунтом код шуме АрСИЈС.

---- -

-----

-- --169

Ливпје, П 7-8 (конзулат Публија Валерија) Убрзо после Брутове смрти f!yблије ВалеRиј� је не само изгубио наклоност народа - што говори о превртљивости масе - него је био и осумњичен за

најтежи преступ. Пронео. се глас да жели краљевску власт (regnuт adfectare. regni cupido), зато што ffије тражио да му се умссто Брута додели колега у конзулату, а и ffастанио се· на врх Велије; ;, На тако·високом и заштићеl10М месту саградиће неосвојиву тврђаву". ОRИМ гласинама се и поверовало, што је озлоједило конзула, таl(О да је сазвао

СКУПlптiшу,

и положивши фасце пред

говорницу онда попео на њу. Гомили се свидео овај призор - тај гест полагања инсигнија власти пред народом значио је признање да је љегова моћ и веШ\ЧЮiа изнад I(онзулове. Потом су донети у скупштини закони који не само да су отклонили сумњу

У

конзула, него су чак изазвали супротну реакцију: учинили су га популарем (демократом). Тако је добио надимак Публикола. Народу су се нарочито допала

два закона: закон о праву призиваља на народ против магистрата (ius provocationis ad populuт adversus тagistratuт), и закон који предвиђа да се има боговима посветити глава и имање онога који би смерао да се домогне краљевске власти. Тек кад је сам спровео те законе - а то је учинио да би он

једини био за њих заслужан - сазвао је скупштину да изабере другог конзула. И тако је изабран С ПУQИје Лукреције, који је убрзо умро. Уместо Лукреција изабран је Хорације Пулвил. Конзул Хорације посветио је Јупитеров храм на Капитолу. То су били догађаји у Риму и на бојном пољу у првој години после протериваља краљева.

170

Извори за историју ране Републике Књижевни извори Дела античке кљижевности која су се еачувала до данас најпре путем рукописне традиције кроз средљи век, а затим као штампана издања.

1 . Историографија Први историчари кој и су се бавили раном историјом Рима, а чиј"а дела данас можемо читати, живели су у 1. веку пре Хр. Најзначајнији и најчитанији међу њима био је ТИТ Ливије (57. пре Хр. 1 7. по Хр.), савременик цара Августа (63. пре Хр. ]4. по Хр.). Његова Историја Рима од оснивања града (АЬ иrЬе condita) у ]42 књиге обухватала је историју Рима од нај ранијих времена до 1 2. г. пре Хр. Сачуван е су само 32 књиге, од којих првих ] 0 покривају период до 293. г. Прва кљига бави се историјом краљевског Рима, следеће четири раном Републиком до галске најезде и заузећа Рима (390), осталих пет до Трећег самнитског рата. -

-

Ливијев савременик био је грчки писац Дионисије JIЗ ХаЛlfкаРllаса, који је живео у Риму у доба Августа. Његово дело Римске старине обухватале су период римске историје од почетка до 264. године у 20 књига, али је у целини сачувано 1 1 , до 443. године: прва се бави преисторијом Италије, следеће три краљсвским периодом, остале раиом Републиком. Ливијева и Дионисијева повест углавном су у сагласности, чак и у пој единостима, колико год да се та два писца разликују по методу, начину излагања и циљевима, што значи да су црпли податке из истих извора. Грчки писац ДIIOДОР са Сицилије објавио је око 30. г. пре Хр. олшту историју (Историјска бибuлиотека) у 40 књига, од најранијих времена (почев од Египта) до Цезаровог Галског рата. У целини су сачуване књиге од 1 1 до 20, и обухватају период од 486. до 302. Оне садрже имена римских магистрата и бележе нај взжније догађаје уз сваку годину. . __ ,

.

.

2. Цицерон ( ] 06-43). У 2. КIbИЗИ дела О држави (de re publica), изложио је . развој римског политичког система од доба краљева до райе Републике. 3. Плyt'арх (46- 1 20). Уnоредне биографије обухватdју неколико личности из ране римске историје: Ромул, Нума, Публикола, Кориолан, Камил. Нарочито је драгоцена биографија епирског краља Пира зато што гоnори о догађајима после 293, дакле о периоду за кој и нам нису сачуване ни Ливијеве ни Дионисијеве књисе. Извори сачуnаних историчара Сачувана историографска дела удаљена су неколико векова од догађаја о којима приповедају 1"".1КО да се поставља питање одакле су они добијали податке на основу којих су могли писати о догађајима из далеке прошлости и датирати ИХ. Римски историчари, за разлику од данашњих, нису врши!!и властита истражипања. Они су писаJlИ књижевна дела, и њихови циљсви нису били истраживачки већ уметнички, политички, реторски и морални. Они су се ослањаJlИ на дела својих претходника које су желели да надмаше (прочитати Ливијев Увод). Ако су им БИJlИ И доступни документарни извори они их, yrJlaJJHOM, нису КОРИСТИJlИ.

171

Аналисти Ливије и Дионисије стоје на крају једне историографске традиције чиј и ј е циљ био да изложи римску историју од оснивања Града. Та традиција се у модерној

науци назива аналистичком по писцима, аналистима, који су тако названи зато што су грађу својих повести излагали по годинама, и што су њихова дела углавном носила назив annales (летописи). Структура Анала Догађај и из сваке године излажу се по одређеној схеми: најпре се наводе имена годишњих магистрата - конзула, а затим се ређају сви догађај и од јавног значаја (res terra marique domi mililiae gestae : све што се догодило на копну и на мору у миру и у рату): војни походи, склапање мировних утовора и савеза са другим градовима и народима, тријумфи, анектирање нових територија, оснивање нових триба и колонија, подизање јавних грађевина, посвећивање храмова, законодавна делатност, смрт значајних људи, епидемије, суше, несташица хране, помрачења, елементарне непогоде, чуда и остале појаве од религијског значаја. Нарација догађаја кој и су се одвијали током неколико година (ратови) прекида се са завршетком године, да би се наставила када та тема дође на ред у излагању догађај а из следеће године. Хронологија аналиста Творци римске историографије су припадници владајућег слоја, сенатори. О њиховим делима знамо само на основу фрагманета сачуваних код познијих писаца у цитатима. Према књижевним критеријумима развој аналистике као жанра дели се на три периода:

1.

Старија аналистнка.

Први римски историчари,

Фабије Пиктор

и Цинције

Алимент (време Другог nYHCKOr рата) писали су на грчком. Разлози : латинска прозна књижевност није још постојала; служили су се грчким узорима да прикажу римску историју; публика: дела су била намењена делом римској елити која је читала грчку књижевност у време кад је римска књижевност била у повоју, али још више грчкој јавности ради одбране принципа римске политике и улоге Рима у међународним односима у време када грчки писци пишу историографска дела под утицајем Ханибалове пропаганде (Филин, Сосил, Хереја, уп. Полибије, Историје,

1 1 3 - 1 4; III 20) и када Делфи,

под утицајем

присталица Филипа Петог, предузимају антиримску дипломатску активност у грчком свету. На постанак римске историографије на латинском језику одлучуј ућу улогу имали су песник Еније и Катон, који, међутим, не спада у аналистс.

КВIIIIТ

ЕНllје

(239-1 69) саставио је први еп у латинским хексаметрима у 1 8

књига са темом из римске историје, од Енејиних лутања после пропасти Троје до свог времена (рат против Антиоха), под називом A1IaJlU (Anna/es). На основу сачуваних стихова може се реконструисати структура дела: догађај и се нижу по конзуларним годинама. Еннјево дело је пресудно утицало на формирање римског односа према властитој прошлости.

Марко Порције Катон (234- 1 48). Први је написао историографско дело у латинској прози под насловом ПочеЦll (Origines), у седам књига. У првој књизи се говорило о почеl(има Рима, времену под краљевима и раној Републици до

172

средине 5. века. Следеће две КЊ>lге биле су посвећене постанку градова у Италији, а последње четири римским освајаљем Медитерана. Сачувано је око 1 5 0 фрагмената. 2.

Средља анаЛИСТlIка (доба браће Граха). ИС',оричари који су писали између 1 50. и прве четврти не 1 . века пре Хр. Најпознатији је био Луције КаЛПУРНllје ПИЗОII, плебејски трибун 1 46. на ч иј и предлог је Аонет чувени закон против изнуђивања у провинцијама (Еех de pecuniis repe/undis). За њега се зна да је први писао анале у правом смислу. Остали су углавном само пука имена (Касије Хемина, Гнеј Гелије).

3.

Позна анаЛIIСТlIка. Анали су добили коначну форму као књижевни жанр. Представници: Клаудије Квадригарије, ЛIIЦIIНl.је Мацер, Валерије Аuтијат. Они су били непосредни Ливијеви и Дионисијеви претходници и претпоставља се да су и м били и основни извор. Зато модерни историчари веродостојност Ливија и Дионисија своде на процену веродостојности позних аналиста. Претпоставља се да су они били мање брижљиви од својих претходника и да су штуре подаше којима су располагали надограђивали властитом имагинацијом. у ствари, они су, како то објашњава Цицерон, суву хронику низања догађаја из године у годину надградили реторским разрадом: поп exornatores уеrиm, sed tanlummodo narralO/'es (Сјс., De оуа/оуе 2, 54).

За разлику од модерне, научне историографије, која своју реконструкцију историјских догађаја увек мора подупрети изворним подацима, у књижевним жанровима као што је историјски роман или биографија, а исти је случај и са античком нсториографијом, доnyштена је већа слобода. У античко доба историја је добрим дслом била и реторска вежба у имагинативној рсконструкцији не само догађаја, него и осећања, мотивације и говора личности које су њима учествовалс. При процени веродостојности античко г историчара, задатак модерног историчара је да уочи и раздвоји оно што је историјско језгро од наративне надградње у коју су подаци уграђени.

173

Документарни извори којима су располагали аналисти: Анали понтифика. Фасти .

.' "

,,' Ай али понтифи юi

De aratare II 52: Erat еnјт histaria nihil aliud nјЈј annalium canJectio; сијиЈ ге! memoriaeque риЫјсае retindendae еаиЈа аЬ јnШа геуит Romanarum usque ad Р. Мисјит pantifieem тахјтит res отnеЈ' singu/orum аnгюгuт mandabat litteris pontifex maximus геЈегЬащие јn album е! руороnеЬа! tabulam dami. potestas и! esset рори/о cognascendi; i qui etiom пипе " annales тахјmј " naminantur. Сјс.,

Некада историја није била ништа друго до састављање анала; из тог разлога а и ради очувања колективног памћења од почетка римске историје па све до великог понтифекса Публ иј а Муција, бележио је велики понтифекс све догађаје у т[жу сваке године и преписивао их на избељену таблу коју је излагао у својој кући (Регија) да би народ могао да буде обавештен; и данас се те белешке зову

I 'ВСЛИКИМ

аналима"

Публије Муције Сцевола, велики потифекс од

1 30.

Фасти Римски календар у коме су дани у недељи били подељени на

diesJasti и dies

neJasti, оне у којима ј е било допуштено обављаl'и јавне послове (суђење и одржавање СКУПlll l'ине), и оне када из религијских разлога то није било допуштено. Садржавали су и спискове магистрата, конзула и цензора. Календаре су састављали свештеници и тек ихје

304.

г.

пре Хр. објавио и

изложио на Форуму Гнеј Флавије. Најстарији сачуван календар потиче из Анција

(70.

г. пре Хр.):

Fasti Antiates.

Jasti cansulares,fasti triumphales За Лицинија Мацера знамо да се служио листама годишњих магистрата које су биле забележене на ланеним свицима и 'Iувале се у храму Јуноне Монете. Конзуларни фасти били су садржан и у календарима

(Fasli Antiates) и у аналима

понтифика.

Fasti Capitolini: били су изложени на Форуму близу Регије 36. године пре Хр. Допуњени су у доба Августа (до 1 3 . г. пре Хр.) и комплетан списак је био ' 110стављен на зидове Августовог храма на Форуму (данас се налазе у Капитолинском музеју, одакле и назив). Ти фасти не /ају документарну вредност зато што представљају компилацију из књижевних извора.

174

Главни ТОЈ,ОНИ р имске Сllољнопол итичке и унутраШlbС историје од 509. ДО 264. Републикаје успостављеllа, 110 анаЛИСТИ'lКој унутрашњим п ревр атом

семестру . V J l l

час).

г.

ТРаЈ\fщији, 509. ГОДИl lе

који је извела ЈЈомаћа

аристокр атиј а (nсжб.: у

ЋIМ СI(оМ

Органска веза два процеса у историји ране РепуБJlике: 1. Сталсш ка борба I! рсформ liсање ри мс ке државе и дру штва кроз заКОНО,�авство. 2.

Римска освај ање

Итал ије које је р езулти рало љеним ГlОЛI1ТНЧКf[М У:i едиљсљем

на принципу конфелерацијс и и н корпорације.

СПОЉНОllолитичка историја Р и м а

Т. Пети век Рим и ЛаТJl НСII:JI савез

Дuа документа

И3 IIрlН1Х I'ОДИlШ Републике сведоче о постеllеном слабљењу

римске !iом и наци ј с у Јlаlщј у кој а је била УСПОСl'анљепа у

вр ем е струрскнх

юмсђу Рима и ICарта.гине и3 508. г. (РоЈуЬ. З, 22) и Уговор Р и ма (;<1 ЛаПIllСЈ(ИМ савезом И"3 493. !j()edus Cassiamrm) који је Склопљсн l i O с ле битке код РеГИJlСКОГ језера (DioI1YS. Hal. 6, 95). У међувремену одиграЈЈе су се две битке : ујсЮ!њ<;:. н н Л аТ ИЈ 1И уз гюмоћ АРl1стодема И1 Куме победили су 506. код Арш.\ије. llОРССШJfIО Г сина Ару нса; 496. БИТIШ између Латинског савеза и краљсва: У говор

Р и м а на РеГIIЛСКОМ ј е'Јеру . .

4 8 3 . Трој н и савез: Лаl'И Н И , РИМ, Х ершщи. Кроз читав 5 . век Савез jt: водио ратове са неп ријатељим а кој и су са свих страна угрожавалll Лаl\иј : Етрурци, Сабињани, ЕкlЗй, Волсци. Од срели н е века Савез прелази у офанз и ву . Ос н и вање колон ија на освојен ој тс ритор uј l
PIIM И Веји 479. битк а 426:

,.

РИМ

КО)(

Кремсрс (Фабијевци)

заузима Ф I1ДСI;lУ (KopHejl llje Кос)

405-396 Опсада 1

и п ад

Веја (Фур иј е Кам ил) .

Територија Веја припојена Риму.

11. Четврти век 387.

Битка код Алије. ГUШI освај ај у Рам.

У нутра.шња стабилност l J ару ш ена . Р И М подиже првс KaMf;OHe

Опсада КаПИ'IТJJlа.

Савез са J lаТИlIима

и Хе РlI и ци м а се распада.

бедеме (Т38. С ер виј ев 3ИД).

387-360: р атови са Л атин и ма,

12квима, ВолсЦИ"ма, Галима, Етрурцкма

(Тарквинији и Ф Ш l ер и ј и ) 3 5 8 . обllО13!ьеl l саВб са )lаТИlIима: вој сковође Савеза I IOД ВРХОВНОМ командом РНМСЈ(ОГ

конз ул а .

340-338. Рат са ЛаТИlIима 1<1 ЊИХОВIfМ савез ници ма КаМПаЈщима и !ЗОЛСl jима. I'аспуштање !таТ1ЈНСКОГ савеза. Однос поједин.их заједница прсма Риму rсгулнl.5ClН ри мски м �акон .и ма .

175

Територија под контролом Рима: јужна

ETpypllja,

Лациј, :щпадна Кампанија

( Капу а. Кума).

Рим и Сам нити

(средња Италија)

Сташшпа СаМ Н Ј1та. Ver sасгшп. Центар Самн итског савеза: I30viЮlum VC[LIS. 3 54 . савез Рl1ма JI Самнита (река [343-34 1 . Први

Л и р ис граница) сам н итски рат. Питање веродостојности]

326-304. Други самнитски рат Узро к : продор С а м н ита у Кам п ан иј у .

Повод: савез Рима и HallYJЬa из 326. АIlУЛИ савезнпци Рима.

32 1 . ".

Ка vди н ски кланац

3 1 2.�от�очиње римске

изградља пута од Рима до

ј

Капус .(viа Аррја). Реорга.н юација

-

""

во ске.

3 1 6. Рим прелази у офа\lЗИВУ. Резултат рата: Сш.пппи нису потчињен и, али су потиснути на своју териториј у . Рим задобио савс �! Ни ке у север н ој Апушiј и , Кампан ији (Вола, Нуцерија), у

I lснтралним АпеlНшима (Марси, Пелигни, Маруц и н и , Френтани ).

I J I . Трећи век 298-290. Трећи самнитски рат 299. Гали упадају у Етрур иј у

СаМflИТИ

И ПРО)lИРУ до римске тер ито рије. кор и сте ашщкованост Ри ма на северу и уmщају у J lуканију.

Рат се води у две фазе и

ва два фронта:

1 . јУЖIiОМ (СаМЮ1ј , Луканија) КОНЗУЈ I И 298 : ]IVЦllје

К ор нел иј с Сцишroн

Барбат (Tarausia, Сisашш у

С ам н иј у ; Самни'l'СКОГ саве:ш ) Гала (СеНОIIИ).

ЛукаJlија) и Гнеј Фулвиј е (ВоviаntlЛl VelLls: центар 2. северном (Умбрија): савез Са.мнита и

295. СаШСI'iI1ШП (УМ.брија): Ри мљани поражени од Гала и С ам нита.

поб еда конзула Фабија Рулијана и Деција Муса. 29 1 . ](ОlJЗул Луције Пос т ум иј е заузима Венузију (Апулија). 120. скло шье н м и р са Самнити:ма. Статус савезн ика. 295. Sеlll i П Шl1 :

290-280. Рат са Сабинима, Галима и Етрурцима (северна Италиј а) Од 3 1 О. г. сви етрурски градови су б ил и везани 290. конзул

до Јадрана )

уговор им а са Римом.

Ман иј е Курије Дентат покорава Сабињане (ансктирана територија

284. CCIIOH I I прелазе Лпенине. упадај у

и опе сдају Арециј кој и је остао лојалан Риму. Кошул Цецилије Мстел ГИI1 е у бици. ВОЛСИ >1 иј И Нулци одмећу од Рима.

Маније Курије ДС!lтат.

у

Етрурију

п ротср уј е Сеноее И1 Италије.

се

Њи х о ва 1смља ј е припојсна

1'11МУ (ager Oal licus).

283. fulli{ из Циеалпинске Галије (ВОI10ша) упадају у Италиј у, IJридружују се побуњеним ЕТРУЈ1lll1ма и упућуј у се на �ИМ. З аустав и о их ј е и победио КОШУЈI !,ОШУЛ .!5QQlleJlJ.lj�l!a КОД Вa.llи-,,!онск�је·је� ( око 80 kш ссверно од Р им а) . Ј30ЛСИll l1ј и Вулци одуп ирали су се до 280. када еу били l I ринуђеlГИ !Щ склопе савез са Римом и п репусте му део тер и ториј е .

176

•

280-272. ћп са Тарентом Qужна Италија) 285. Саве] Рима са Тур и ј и ма . 2 8 1 . ТареlJТ протерује РИМСКИ гар Н И ЗОll ю Туриј а и л рожщира рат са Римом. 280. ТареН1 31 11 Ђ)куј е СП f.1 рс ког краља Лl1ра да са најаМIiИ'ЈКОМ војском води рат " р отип Р и м а . Битке код Хсраклеј е, Ау с кула (279), Беп е вента (275). ГР'IКИ гrалови, ) !укан ц и , СаМНIIТИ и Брутиј и ПРИllуljени .ца ступе у савез с а РИМОМ. Таре н т је морао да прими римски гарнизон у своју тврђаву. У"утрашња историја Р и м а ПоларизаЦl1ја унутар РИ МСКОГ др ушт в а ра не Р еl l убл и ке , кој а се и сп о љила кро] тешке социј а лн е и политичке сукобе и покренула

процес

структуралне

римског лруштва, про и з аПlл а ј е из кu нфли кта мсђу слоб одни м rpal)
трансформације

ро1)ењу и

) а н а другој обични I'ј)ађани ч иј а су ПОJlитичка IIрава од којих су МНОГИ бил и у тешкој е к он омској СИТУaI1иј и . Та меl)уеобна супротстављеност сталежа Довела је до ПОJlИТИЧI<ИХ конфШЈката који су трај [UlИ в и ше ол два века и који су били од дале ко сеж н о г Зl!ачај а за будућ ност р и м с ко г друштва. веjlеПОССДНI1ЦИ ,

била ограничена и

П рва фаза сталешке борбе Прву фа:зу борбе. током 5. и в рве треlшнс 4. века, карактсрисало је формираље два међусобllO СУllрОТСТ<ШЉСllа фр о н та, ТОКОМ које су се плебеј ци кро:! опозицију IIрема lIатрицијату I1РОфинисалн као по себ ан сталеж и створили др жа ву у држави , Установили су власти ту СКУПIl IТИНУ (concilium plebis) и СЈlужбеllике (tribuni p/ebls, aediles) и приморали п атр и ц иј е да их л р ю н ај у . 494. Сецесија: 'ех SQC/"Qta (Lribuni plebis)

47 1 .

ПуБЛl1лијен

45 Ј -450.

ЗаКОIIИ

заКО\l (lex PubIilia)

1 2 таблица

(leges ХП talmlarum)

449. З ак о н и Валери ј а н Хо раl ( иј а (/eg�s J/a/e}"iae НогШiае)

444. I<анулејев закон 445.

(lex Canu/eia)

Војпи ·,рибуни са конзулском влашћу

(tl·ihuni mililllm соnsu/шi poleslare)

Друга фаза сталешке борбе дру го ј фа:зи, од шездесетих ГОДИlJа 4. века до почетка 3. lJeKa, дошло је до изјсдна'ШВaIъа водећег ллебеј ског слоја са lIатрициј I Iма што ј е имало за последицу ф орм ир аље ј едн о г новог горњег (владај ућег) ДРУ Пlтв е ног СJlоја.

у

Истовремено,

·' оком С l'аJlешк с борбе, IlЗграђИlзаflе су и ПОНИТИЧКС Шlститу , щј е РСllублике (магистратуре. с к упшти н е) . као и "РИНlПШI1 оргаНlfзације р и м с ке влас" ! >, на освој еној те р и то ри ј и у Италиј и . ри мскс

1 . А гра рн о

зш{онодавстно (agcr pubIieus);

олак шИl \С у ИСЛJl3ТИ дугова; УЮI!\ањс

)�УЖНИЧl(ОI' р о пстn а .

плсбсјшщ у ИllДII ВИДУал н н м 1l0Л1iТИЧКИМ ( п раво !Ја обаВЈ" ање магистратура и свеШТСН I1ЧК!'Х с л у жб и ) . 2 . и.зј Сl(на'laваљс п аТРПl ( ија и

3 . И:ЗГРЩl,ња

РСl lуБЛl1Канског држаВIfОГ у р еl) ењ а .

IIравима

177

Унутрашњи развој Републике Друга фаза сталешке борбе: заједништво интереса економски раслојених плебејаца; бројчано опадање патрицијата; спремност племства на компромис под притиском спољаwње кризе. Консензус свих друштвених група око решавња унутраwњих тешкоћа кроз експанзију. Реформе државе

и

друштва одвијају се кроз законодавство на три нивоа:

1. Аграрно законодавство (ager publicus); олакшице у исплати

дугова; укидање дужничког ропства. 2. Изједначавање патриција и плебејаца у индивидуалним

политичким правима. Резултат: формирање патрицијско-плебејског владајућег слоја (нобилитет). 3 . Изградња републиканског државног уређења. 367. Законски предлози народних трибуна Гаја Лицинија Столона и

Луција Секстија Латерана усвојени на трибутским комицијама. leges Liciniae Sextiae

- обновљен конзулат; један конзул може бити плебејац. (Секстије изабран за конзула за 366. годину) Две деценије касније по Генуцујевом закону један конзул мора бити плебејац. - појединачно поседовање државне земље ограничено на 500 југера ( 1 југер 25 ари). =

- камата већ плаћена за дуг треба да се одузме од главнице, а остатак да се врати за три године. - број свештеника задужених за консултовање Сибилиних кљига повећан на десет од кој и петорица морају бити плебејци. 366. први претор изабран на центуријским комицијама. Патрицијска

магистратура. 367, курулни едили. Од 366. бирају се наизменично са плебејским

едилима. 356. први плебејац именован за диктатора. 3 5 1 . први плебејац цензор.

178

339. плебеј ски конзул Квинт Публилије Филон именован за

диктатора.

leges P u bIiliae:

- један цензор мора бити плебејац - сенат одобрава (allctoritas patrum) законске предлоге магистрата пре него што се изнесу пред центуријатску скупштину. На тај начин је повећан утицај сената на магистрате, али скупштинска одлука се НИЈе могла оспорити. - за одлуке трибутских комиција више није потребна сагласност сената. 337. Публилије Филон је био први плебејац који је изабран за

претора. 300. Plebiscitum Ogulnium. Трибуни Квинт и Гнеј Огулније спровели преко плебејске скупштине меру којом је повећан број понтифика и аугура на по девет, уз одредбу да нови чланови колегиј а треба да буду кооптирани из редова плебејаца. 300. lех Уаlегја de provocatione: односи се и на диктатора. 3 1 2. или касније. Plebiscitum Ovin i u m . 287. lех Ho rtensia

179

IZVORI ZA ISTORIJU RANOG RIMA A. GRČKI IZVORI: IZGUBLJENI:  Timej iz Tauromenija (350-260), “Istorija Sicilije” (Sikelikai Historiai) u 38 knjiga od mitskih vremena do smrti tiranina Agatokla (289/8); knjige I-V: geografija i etnografija Sicilije, osnivanje grčkih kolonija; knjige VI-XV: ranija istorija Sicilije do dolaska Dionisija I na vlast 406/5. g.; knjige XVI-XXXIII: tiranija Dionisija I i II (406/5-344/3.); knjige XXXIV-XXXVIII: Agatokle i njegova tiranija; monografija “Rat Rima i Pira”;  Rim su u svojim delima spominjali i Aristotel, Teofrast, Heraklid Pontski, Duris sa Samosa, Hijeronim (po Dionisiju Halikarna-šaninu, prvi Grk koji je dao pregled rane istorije Rima). SAČUVANI:  Polibije (210/200-120. g.), “Istorije”; rana istorija Rima po delima Rimljanina Fabija Piktora i Grka Filina (za rimsko-kartaginske odnose), kao i po Timejevoj “Istoriji Sicilije”;  Diodor sa Sicilije (I vek pre n.e.), “Istorijska biblioteka”, posebno knjige XI-XII (486-302. g.). Njegovi izvori za raniju istoriju su nepoznati – možda neki od starijih analista;  Dionisije Halikarnašanin (rodjen oko 60. pre n.e.), “Rimske starine” u 20 knjiga, od početka (“praistorija” Italije) do 264. pre. n.e. Sačuvano prvih 11 knjiga: I (rana Italija), II-IV period kraljeva u Rimu; V-XI (509-444. g.); koristi “mladje analiste” i razne grčke istoričare;  Plutarh, biografije Romula, Nume Pompilija, Publikole, Koriolana, Kamila i Pira;  Kasije Dion (oko 164.-nakon 229.), “Istorija Rima” u 80 knjiga, od osnivanja Rima do 229. n.e.; deo koji se tiče najranije istorije sačuvan je samo u izvodima i kao sažetak kod vizantijskog istoričara Zonare (12. vek);  Elije Strabon (63. pre n.e.-21. n.e.), u čijoj “Geografiji” (V knjiga) ima dragocenih podataka o ranoj Etruriji i Laciju. B. RIMSKI IZVORI: IZGUBLJENI:  Najstarija dela koja su se bavila rimskom istorijom su dva epa: “Prvi punski rat” (Carmen Belli Poenici) od kampanskog pesnika Gneja Nevija (270-201. g.) u saturnskom stihu, i “Anali” od Kvinta Enija (239-?169. g.), u heksametrima;  Oko 200. g. pre n.e., Kvint Fabije Piktor je na grčkom jeziku napisao prvu proznu istoriju Rima, “Anale”, posvećujući veliku pažnju najranijem periodu i svom vremenu, dok su dogadjaji V i IV veka bili zapostavljeni; pisao je pod uticajem Timeja;  Drugi rimski istoričar je Kvint Cincije Aliment, koji je na grčkom jeziku napisao istoriju Rima od osnivanja Grada (po njemu, 729/8. g. pre n.e.) do Drugog punskog rata;  Prvu istoriju na latinskom jeziku, sastavljenu u sedam knjiga i naslovljenu “Origines”, napisao je Marko Porcije Katon (234-149. g.), a obuhvatala je period od osnivanja Rima i drugih italskih gradova do 167. g.  Ostali istoričari – stariji analisti su Gaj Acilije, Aul Postumije Albin, Lucije Kasije Hemina, Lucije Kalpurnije Pizon Frugi;  Oko 120. g. pre n.e. pontifex maximus Publije Mucije Scevola je publikovao tkzv. Annales maximi u 80 knjiga; 180



Grupu takozvanih mladjih analista iz I veka pre n.e. čine Kvint Klaudije Kvadrigarije, Gaj Licinije Macer, Valerije Antija, Kvint Elije Tuberon.

SAČUVANI:  Tit Livije (59. pre n.e.-17. n.e.), “Ab Urbe condita”u 142 knjige, sačuvane knjige I-X (753-293. g.) i XXI-XLV (219-167. g.);  Marko Terencije Varon (116-27. pre n.e.), najveći rimski naučnik, autor oko 74 dela u oko 620 knjiga (“De lingua Latina”, “De re rustica”);  Marko Verije Flak (?55. pre n.e.-?20. n.e.), “O značenju reči”, sačuvano u skraćenom izdanju Seksta Pompeja Festa iz II veka n.e. C. DOKUMENTARNI IZVORI:     

Zakoni XII tablica; Ugovori sa Kartaginjanima (Polibije, Livije); Annales maximi; “Lanene knjige” u hramu Junone Monete; Kapitolijski fasti. ITALIJA PRE OSNIVANJA RIMA

  



NEOLITSKI PERIOD: c. 6000-2800. pre n.e.; pojava primitivne zemljoradnje i domaćih životinja, grube grnčarije ručno izradjene; stanovništvo poreklom iz severne Afrike živi u grubo sagradjenim kolibama i praktikuje inhumaciju. HALKOLITSKI PERIOD: istovremena upotreba kamenog i bakarnog/bronzanog orudja; dolazak nove populacije iz Male Azije; izmedju 2800. i 1800. pre n.e.; pojava naselja na jezerima – sojenica; inhumacija i kremacija istovremeno. BRONZANO DOBA: «Apeninska kultura» od 1800. do 1200. godine u planinskim oblastima centralne Italije i kultura terramara u dolini Poa od 1200. do IX-VIII veka pre n.e.; nosioci terramara kulture došli su iz Evrope, oni podižu prva veća naselja sa začecima odbrambenog sistema i nekropolama u kojima ostatke kremiranih pokojnika odlažu u urne. GVOZDENO DOBA: villanova kultura od 1000. do 525. g. pre n.e.; stanovništvo pristiže iz centralne Evrope i praktikuje kremaciju; karakterstične keramičke urne i bronzane situle.

RIMSKI POČECI KOMUNIKACIJE: 1. Via salaria 2. Via Latina 3. Portus Tiberinus 4. Via Appia FAZE LATINSKE KULTURE: 1. I faza – 1000-900. (kraj italskog bronzanog doba) 2. II faza – 900-770. (rano gvozdeno doba) 3. III faza – 770-580. (prva naselja sa kolibama od trske premazane blatom) URBANIZACIJA RIMA OD SREDINE VII VEKA: 1. Forum: isušen oko 650., popločan oko 625 2. Cloaca maxima: prva kanalizacija 3. Regia: kraljevska palata sagradjena pre 600. (po tradiciji, podigao je Numa Pompilije) 4. Curia Hostilia: prva zgrada za sednice Senata, podignuta oko 600. 5. Volcanal: hram boga Vulkana, sagradjen oko 580. («Lapis niger») 6. Hram Veste podignut oko 560. 7. Hram Fortune na Forum Boarium, oko 550. 8. Hram kapitolske trijade (Jupter, Junona, Minerva) posvećen 509. GENTILNE INSTITUCIJE NAJRANIJEG RIMA: 1. Tri tribe: Tities, Ramnes, Luceres, svaka broji po 10 kurija koje zajedno čine comitia curiata 181

RIMSKI KRALJEVI: 1. Romul (753-717) 2. Numa Pompilije (716-674) 3. Tul Hostilije (673-642) 4. Anko Marcije (641-617) 5. L. Tarkvinije Prisk (616-578) 6. Servije Tulije (578-534) 7. L. Tarkvinije Superbus (534-509) NAJSTARIJE GRANICE GRADA RIMA 1. «Servijevi zidovi» obuhvataju Kvirinal, Viminal, Eskvilin, Celij, Aventin i Palatin; 2. «Servijev pomerium»; 3. Urbs quattuor regionum (Suburana, Collina, Esquilina, Palatina) – Rim u vreme Servija, ukupne površine od oko 285 hektara. UVODJENJE REPUBLIKE 1. Prvi konzuli (509/8. pre n.e.): o Lucije Junije Brut i Lucije Tarkvinije Kolatin; o Lucije Junije Brut i Publije Valerije Publikola; o Spurije Lukrecije i Publije Valerije Publikola; o Marko Horacije i Publije Valerije Publikola;

ITALSKA PLEMENA I NJIHOVI JEZICI

 

  



LATINSKA GRUPA 1. Latini 2. Falisci



OSKANSKO-UMBRIJSKA GRUPA 1. UMBRI o Hernici o Sabinjani o Volsci o Ekvi 2. OSCI/SABELLI o Samniti (Pentri, Hirpini, Caudini, Carri-cini) o Marsi o Peligni o Marrucini o Vestini o Frentani o Piceni LUKANCI NEINDOEVROPLJANI 1. Etrurci 2. Reti 3. Liguri GALI GRCI ILIRI 1. Japodi 2. Kalabri 3. Mesapi

182

Xegan Marija

III RIM U DOBA KRALjEVA NAPOMENA Predstojei tekst predstavlja kombinaciju sledeih tekstova: — D. Panteli, Stari Rim, Rim u doba kraljeva — D. Panteli, Tit Livije — M. Sovilj, Osnivanje Rima i sedam rimskih kraljeva. Od dodatne literature korixene su belexke sa predavanja prof. Christopher S. Mackay - a, a koje se mogu nai na stranici http://www.ualberta.ca/ csmackay/CLASS 365.

OSNIVANjE RIMA. SEDAM RIMSKIH KRALjEVA 1. Uvod Na Apeninskom poluostrvu, u oblasti Lacij svojim znaqajem istakao se grad Rim. O postanku ovoga grada svedoqe arheoloxka otkria, dok istorijskih izvora tog perioda nema. Antiqko stanovnixtvo ostavilo je nekoliko legendi o osnivanju Rima. Najstarije potiqu od Grka i te legende su u vezi sa grqkom tradicijom. O ovim legendama svedoqe Tit Livije u svom delu Od osnivanja grada, Plutarh, koji je sastavio ivotopise Romula i Nume Pompilija, i Ciceron u svom govoru O republici.

2. Eneja. Osnivanje Alba Longe Mit o Trojancu Eneji, njegovom putovanju po Sredozemnom moru i naseljavanju Italije, vrlo rano je kruio Rimom, xto pokazuju i neki etrurski nalazi keramike sa predstavama iz Enejinog ivota. Priqa o Eneji nastala je u V veku p. n. e. i vremenom je od Grka preuzimaju rimski pisci. Naime, trojansko poreklo junaka otvaralo mogunosti za sklapanje saveza sa drugim narodima za koje se verovalo da imaju takoe trojanskog porekla. Postojali su i pisci koji ovo nisu prihvatali, na primer Demetrije iz Skepsisa (Troada), koji je pokuxavao da dokae da Eneja nikad nije ni otixao iz Troade. Eneja je bio sin trojanskog princa Anhiza i boginje Afrodite. Ilijada svedoqi da se Eneja borio protiv Helena u desetogodixnjem ratu pod Trojom. Po padu Prijamova grada, o daljem Enejinom putovanju pixe Vergilije. Eneja se prvo obreo u Makedoniji, a potom na Siciliji, gde mu je umro otac. Napustivxi Siciliju, nevreme ga je odbacilo na afriqku obalu. Tamo ga je ljubazno primila Didona, osnivaq i kraljica Kartagine. Mada ga je Didona elela zadrati, Eneja je otplovio ka Italiji da osnuje carstvo. U Italiji Eneja na teritoriji Laurenata, na mestu gde se reke Tibar i Numik ulivaju u Tirensko more, osniva grad Lavinijum, nazvavxi ga po imenu svoje ene. Naime, on je bio oenjen Lavinijom, erkom kralja Latina. Prema rimskoj tradiciji kralj Latin bio je poslednji kralj najstarijeg stanovnixtva u Lacijumu. Kao najstarije stanovnixtvo Lacija pominju se Latini, koji su nastali mexanjem Trojanaca i Aborigina. Prema Katonu Aborigini su poreklo –1– 183

vodili od Grka, a prema Dionisiju Halikarnaxaninu od Ligura. Latini su najpre naseljavali oblast Reate, a budui potisnuti od Sikula, naseljavaju prostor Lacija. Jedan od prvih ratova koji je Eneja vodio u Italiji, vodio je protiv Turna, kralja Rutula, naroda Lacijuma qije je sedixte bilo u gradu Ardei. Naime, Turno je prvi bio predvien za mua Lavinije. Poxto se eleo osvetiti svome suparniku, poveo je rat protiv Latina. U ovom sukobu Eneja je izvojevao pobedu, Rutili su se povukli na prostor Etrurije, a kralj Latin je poginuo. Drugi znaqajni rat Eneja je vodio protiv Etruraca. Mada su Latini na kraju izvojevali pobedu, Eneja je poginuo i sahranjen je vixe reke Numik. Po smrti svoga mua, Lavinija je jedno vreme sama vladala. Kada je odrastao Askanije, Enejin sin, on je ostavio Laviniji da upravlja gradom Lavinijum, dok je sam odluqio osnovati novi grad u podnoju Albanskih planina. Tako nastaje grad Alba Longa. U periodu koji sledi mo i snaga Latina e jaqati. Sa Etrurcima e biti uspostavljen mir, a granica izmeu Lacija i Etrurije utvrena je na reci Albuli (Tibar).

3. Romul i Rem U vremenu od Askanija do Romula i Rema gradom Alba Longa vladalo je dvanaest kraljeva. Kralj Proka, jedan od Askanijevih naslednika, vlast nad Alba Longom ostavio je svome sinu Numitoru. Meutim, ovoga je brzo sa vlasti zbacio mlai brat Amulije. Da bi uqvrstio svoj poloaj, Amulije je ubio Numitorovog sina, a erku Numitora, Reu Silviju, posvetio za vestalku. Naime, vestalke su morale poloiti zavet deviqanstva i ovim je Amulije onemoguio Silviju da ima dece. Ipak, ona je rodila dva deqaka blizanca, a govorilo se da im je otac sam bog Mars. Saznavxi za prinove, Amulije je naredio da se deca bace u Tibar. Meutim, korito u kome su se deca nalazila reka je izbacila na obalu. Tamo se zadesila jedna vuqica koja je podojila malixane, da bi ih potom naxao kraljevski pastir Faustul. On se saalio na deqake, uzeo ih sebi i starao se o njima. Kada su odrasli, Romul i Rem u odnosu na ostale mladie, isticali su se snagom duha i tela. Imali su obiqaj presretati na putevima razbojnike, koji su zlostavljali pastire, i oduzimati im ono xto su imali sa sobom. Zadobijeni plen delili su sa drugim pastirima. Jednog dana u gradu su se proslavljale Luperkalije i mladie u igri napadnu razbojnici. Dok se Romul odbranio svojom snagom, Rema su oteli i predali kralju Amuliju. Poxto su ga razbojnici oklevetali kako je u vixe navrata opeljexio Numitorovu zemlju, Rem je potom odveden Numitoru. Faustul se quvao da Romula i Rema upozna sa njihovim plemenitim poreklom. Budui da je Rem uhapxen, Faustul sve po istini kazuje Romulu. Romul, u cilju da oslobodi svoga brata, okupio je oko sebe protivnike kralja, organizuje zaveru u kojoj je ubijen Amulije. U meuvremenu, Numitor saznaje da su mu Romul i Rem unuci. Numitor postaje novi kralj Alba Longe, a Romul i Rem odluquju da osnuju grad na onom mestu gde ih je voda izbacila.

4. Arheologija o postanku Rima Postoje brojne legende koje svedoqe o osnivanju grada Rima. Meutim, one nisu dovoljno pouzdane. Stoga su nauqnici prinueni da se, pre svega, oslone na arheoloxka otkria. Jedno od prvih naselja posvedoqeno je na breuljku Palatin, koje je sa tri strane bilo okrueno strmim stenama i koje je samim svojim poloajem prualo zaxtitu od napada spolja. Oko 1000. p. n. e. Palatin je naseljavalo stanovnixtvo koje je svoje mrtve spaljivalo, a pepeo quvalo u posebnim urnama. Req je o zemljanim urnama, u koje su stavljani ostaci pokojnika i nakit. Urna bi se po–2– 184

tom stavljala u drugi, vei sud, dolium, i onda bi se taj sud poloio u zemlju. Urne su bile krunog oblika i imitirala su mesta u kojima su ljudi iveli, a smatra se da su to bile kolibe od slame. Poxto je kultura ovog stanovnixtva bila gotovo istovetna kulturi stanovnixtva Albe Longe, dozvoljeno je pretpostaviti da su Palatin naseljavali Latini. Oko 900. godine p. n. e. posvedoqena su naselja na bregu Eskvilinu. Stanovnixtvo ovog prostora sahranjivalo je svoje mrtve. Nauqnici su uverenja da su Eskvilin u ovom periodu naseljavali Sabinjani. Arheoloxkim iskopavanjima utvreno je da od 1000. g. p. n. e. postoji naselje na mestu gde e kasnije biti osnovan Rim. Smatra se da je ovaj grad osnovan oko sredine VIII veka. Postoje razliqita obavextenja: — Kvint Fabije navodi da je osnovan 748. g. p. n. e. — Katon Stariji navodi 751. g. p. n. e. — Varon navodi 753. g. p .n. e. i to 21. aprila Svi gore navedeni datumi su nepouzdani. Varon je kao polaznu godinu uzeo osnivanje republike i na to je dodao vladavine sedam kraljeva (smatrajui da je svaki kralj vladao jednu generaciju — oko 30 godina). Rimska godina je poqinjala u septembru. Danas se smtara da ovaj datum, oko 750. g. p. n. e., treba tumaqiti kao vreme nastajanja grada-drave (sinoikizam). Naime, u periodu od 750. do 700. seoska naselja Palatina i Eskvilina se ujedinjuju. Njihov zajedniqki kult bio je Septimontium. Ubrzo ovoj zajednici se pridruuju Viminal i Kvirinal, od VI veka Kapitol, a od IV Aventin. Oko grada su podignuti zidovi, dok je moqvarna teritorija na kojoj e nastati Forum isuxena. Gradska granica nosila je naziv pomerium. U doba carstva Rim je obuhvatao sedam breuljaka: Kapitol, Aventin, Palatin, Kvirinal, Viminal, Eskvilin i Celij, kao i deo breuljka Janikula na desnoj obali Tibra.

5. Tradicija o osnivanju Rima O osnivanju grada Rima saquvane su mnogobrojne legende, a kao njegovi osnivaqi spominje se nekoliko znaqajnih liqnosti i naroda1 . Ipak, antiqki izvori osnivanje Rima uglavnom pripisuju brai blizancima, Romulu i Remu. Romul i Rem odluqili su da osnuju grad na onom mestu na kome ih je svojevremeno izbacio Tibar. Meutim, poxto nisu mogli da se dogovore ko e od njih dvojice dati ime novom gradu, odluqili su rexenje problema prepustiti bogovima. Dok se Remu ukazalo xest, Romulu se ukazalo dvanaest jastrebova i time je dobio prednost. U meuvremenu dolazi do verbalnog sukoba Romulovih i Removih pristalica, koji ubrzo prerasta u oruani. U ovim nemirima poginuo je Rem. Po jednoj verziji, Rema je ubio sam Romul kada je pokuxao preskoqiti novi bedem. Novi grad je dobio ime po Romulu.

6. Sedam rimskih kraljeva 6.1. Romul (753 - 717) Romul je, prema tradiciji, bio prvi rimski kralj. On je eponimni heroj, qije ime znaqi Rimljanin. Smatra se da nikad nije ni postojao. On je navodno osnovao senat, podelio graane na patricije i plebejce, organizovao vojsku. Prema tradiciji, poxto je osnovao Rim, da novi grad ne bi ostao nenaseljen, Romul je dozvolio da svako ko je proteran iz svog grada doe i naseli se u Rimu. To su uglavnom bili kriminalci i robovi. Zadovoljan odzivom, Romul je osnovao Senat 100, qiji su qlanovi nazivani oqevima, a njihovi potomci patriciji. 1

Na primer, Plutarh smatra da su Rim osnovali ili Pelazgi ili Trojanci. Neki izvori prenose tradiciju kako je Rim osnovao Roman, sin Odiseja...

–3– 185

Poxto je u novom gradu bilo malo ena, Rimljani su poslali izaslanike susedima, traei dozvolu sklapanja braka sa njihovim devojkama. Meutim, poslanici nisu imali uspeha. Romul, razgnevljen ovim, objavi sveqanost u gradu i pozove susede. Odazvali su se mnogi, eljni da vide novi grad, a pored ostalih i mnogi Sabinjani sa enama i decom. Za vreme praznika Rimljani su oteli Sabinjanke. Sledi rat izmeu Rimljana i Sabinjana, koji su obustavile same Sabinjanke, neelei iveti ni bez oqeva ni bez mueva. Nastupio je mir i Rimljani i Sabinjani su se ujedinili, stvorivxi jedinstvenu dravu, kojom su uspexno vladali Romul i sabinski kralj Tit Tacije. Romul je nakon uspostavljanja mira narod podelio na tri tribe od po deset kurija, kojima je dao i imena, ali nije poznato kako su imena birana. Tri plemena su bila Ramnenzi po Romulu, Titijenzi po Titu Taciju i Luceri, za koje se ne zna poreklo. U isto vreme su formirane i tri centurije konjanika (300 konjanika). Po smrti kralja Tacija, Rim je vodio ratove protiv etrurskih gradova Fidene i Veje. Sklapanje stogodixnjeg mira sa Vejom bilo je poslednje znaqajnije Romulovo delo. Xto se tiqe Romulove smrti, po jednima, on je uznet na nebo i postao je bog Kvirin, a po drugima, on je ubijen u senatu i svaki senator je odneo jedan deo njegovog tela. Posle smrti Romula sledi period od 355 dana (jedna godina) do postavljanja novog kralja. Taj period se naziva interregnum i tada se na svakih pet dana smenjuje 71 patricij. Nakon toga slede izbori i narodna skupxtina - comitia curiata donosi odluku o izboru novog kralja. Odluka narodne skupxtine morala je biti ratifikovana od strane Senata. Kada je kralj potvren od Senata, trai se od bogova da poxalju znak. Austicij tumaqi znake koje xalju bogovi, a povoljan znak poslat od bogova naziva se augur. 6.2. Numa Pompilije (716 - 674) Kao drugi rimski kralj izabran je Numa Pompilije, koji je poreklom bio Sabinjanin. Tit Livije pripoveda da je Numa Pompilije bio veoma poboan i da je sagradio hram Janusu u podnoju Aventina. Kada su vrata hrama bila otvorena to je znaqilo da je narod u ratu, a zatvorena da su okolni narodi umireni. Livije tvrdi da je hram bio svega dva puta zatvoren posle vladavine Pompilija i to posle Prvog punskog rata i posle bitke kod rta Akcija, kada je Avgust uspostavio mir i na moru i na kopnu. Numa Pompilije uvodi kalendar. Godinu je podelio na 12 meseci, uveo je interkalarne mesece, ustanovio prazniqne dane. Podigao je kraljevsku palatu. Numa Pompilije vodio je miroljubivu politiku. Nakon 43 godine vladavine, umire, a drava se vraa na interegnum. 6.3. Tul Hostilije (673-642) Tul Hostilije, trei rimski kralj, vaio je za ratobornog kralja. Poznat je po ratu sa Alba Longom, kada je ovu oblast potqinio rimskoj teritoriji. Za ovaj dogaaj je vezana priqa o borbi Horacija i Kurijacija. Naime, Horaciji su bili braa blizanci, poreklom Rimljani, a Kurijaciji takoe blizanci, poreklom Albanci. Albanski voa i Tul Hostilije su ugovorili da dvoboj Horacija i Kurijacija odluqi rat. Albanski mladii su bili poraeni, a vladar Albe se obavezao da vojno pomogne Rim u sluqaju rata. Tul Hostilije je nedugo posle pobede nad Albom, zapoqeo rat protiv etrurskih gradova, Fidene i Veje. Mada je borba bila texka, Hostilije je uspeo izvojevati pobedu. Sumnjajui u vojskovou Albe — Metija Fufetija — da je pomagao rimskim neprijateljima, naredio je da se brutalno ubije. Vojskovoa je bio svezan za dvoja kola, a konji su ga potom rastrgli. –4– 186

Po naredbi kralja, Rimljani su razruxili Alba Longu. Jedino su poxteeni hramovi. Stanovnixtvo je preseljeno u Rim. Rim je nakon toga ojaqao, povean je broj stanovnika, a gradu je prikljuqeno i brdo Celij, koje je Tul izabrao kao mesto za kraljevsku kuu. Mnoge Albance iz istaknutih rodova — Julija, Servilija, Kurijacija — izabrao je za qlanove Senata. Izgradio je i venicu koja je nazvana Kurija Hostilija. Poslednji rat Tul Hostilije je vodio protiv Sabinjana i uspeo je da ih pobedi. Odmah posle rata u Rimu se pojavila neka bolest. Kralj je verovao da e vojska biti zdravija ako se priprema za rat nego ako ostane kue, sve dok nije sam oboleo. Tada je iznenada poqeo da prinosi sve mogue rtve, da se moli i traio pomo bogova. Qak je naxao neki dnevnik koji je vodio Numa, proqitao kojim boanstvima je sve prethodnik prinosio rtve, pa je i sam poqeo to da qini. Meutim, nije po pravilu prineo rtvu Jupiteru Eliciju i pogodila ga je munja. Kralj je izgoreo sa svojom kuom. Posle smrti Hostilija vlast je vraena Senatu, a on je, kao i u prethodnom periodu, imenovao interegnum. 6.4. Anko Marcije (641 - 617) Anko Marcije, qetvrti rimski kralj, poreklom je bio Sabinjanin. Pripisuje mu se ukljuqivanje Janikula (ne zbog nedostatka prostora, ve da ne bi postao tvrava neprijatelju), graenje prvog mosta preko Tibra i osnivanje Ostije. Zapamen kao dobar vladar. 6.5. Lucije Tarkvinije Prisk (616 - 578) Kao peti rimski kralj pominje sa Lucije Tarkvinije Prisk. Njegov otac bio je poreklom iz Korinta. Zbog politiqkih sukoba ovaj Korinanin napuxta grad, odlazi u Italiju i naseljava se u Tarkvinijima. Tamo se oenio Etrurkom i dobio dva sina. Jedan od sinova, Lukumon, kasnije e se oeniti Tanakvilom, devojkom iz veoma bogate i ugledne kue. Poxto su Etrurci Lukumona smatrali doxljakom i on nije imao izgleda na uspeh, na nagovor ambiciozne ene odlazi u Rim. Naselio se na Janikulu i potom menja ime u Lucije Tarkvinije. Svojim dobroqinstvima i ljubaznoxu brzo je stekao naklonost naroda. Kralj ga je primetio i uzeo za tutora kraljevskoj deci. Posle smrti Anka Marcija zakazana je skupxtina na kojoj je Tarkvinije Prisk izabran za kralja. Po tradiciji on je bio prvi qovek koji je iz qastoljublja traio kraljevski poloaj. U toku svoje vlade uspexno je ratovao protiv Latina i Sabinjana. Sproveo je reformu vojske i ustava. Udario je temelj Kapitolskom hramu. Tarkvinija Priska ubila su dvojica pastira koje su angaovali sinovi Anka Marcija, ljuti xto im je ovaj svojevremeno na prevaru preoteo vlast. 6.6. Servije Tulije (578 - 534) Neki pisci ovog pretposlednjeg rimskog kralja smatraju drugim osnivaqem Rima, jer je izveo brojne reforme, pre svega graditeljske. Po jednoj legendi, Servije je bio rob. Njegovo ime Servius je u stvari prenomen od reqi servu — rob. Legenda istiqe da je Servije bio plemenita porekla, ali mu je majka, kada je bila trudna, dopala zarobljenixtva. Servije se rodio kao rob na dvoru Lucija Tarkvinija. Meutim, on ubrzo postaje ljubimac kralja i kraljice. Sam kralj je naredio da mu se obezbedi odgovarajue obrazovanje, uvidevxi da deqak prevazilazi status roba. Tarkvinije je qak svoju kerku udao za Servija Tulija. Posle atentata na Tarkvinija, kraljica se potrudila da Servije doe na presto. –5– 187

Druga verzija priqe saquvana je u jednom natpisu govora koji je car Klaudije odrao u Senatu. Car Klaudije (41 - 54) verovatno je bio poslednji qovek koji je poznavao etrurski i on prua etrursku verziju priqe o Serviju Tuliju. Naime, ako sledimo etrurske izvore, Servije, tada Mastarna, bio je pratilac Celija Vivene, quvenog etrurskog vojskovoe, i uqestvovao je u svim njegovim pohodima. Mastarna je jednog trenutka proteran iz Etrurije. On potom zauzima brdo u Rimu, koje je nazvao Celij u qast svoga voe, i menja ime u Servije. Ubrzo e postati rimski kralj. Svedoqanstvo Klaudija o etrurskom poreklu Servija, potvruju i drugi izvori. Naime, o Celiji Viveni pixu jox Varon i Dionisije Halikarnaxanin. Poreklom je bio iz grada Vulci u Etruriji, a imao je i brata Aula. Aul i Celij su po svoj prilici istorijske liqnosti. To potvruje i jedna vaza iz prve polovine VI veka, pronaena u Veji, na kojoj je zabeleeno ime Aula Vivene. Da Mastarna, takoe moe biti istorijska liqnost, svedoqi jedna grobnica iz IV veka, pronaena u gradu Vulci. Na jednom zidu grobnice prikazana je scena iz Ilijade — Ahil ubija trojanske zarobljenike. Na drugom zidu grobnice data je scena iz etrurske istorije kao i imena Mastarna, Celije Vivena, Aul Vivena i Tarkvinije. Scena prikazuje desetoricu ljudi: xestorica vojnika napada, dva su mrtva i dvojica se bore. Pojedini smatraju da freska predstavlja pobedu Vulca nad Rimom, a jedni smatraju da je u pitanju atentat na Tarkvinija. Postoji teorija da mastarna u stvari oznaqava rimsku titulu magister populi. To je titula diktatora u doba republike. Ako prihvatimo da je Servije Tulije Mastarna, onda on nije mogao biti kralj, ve je zauzimao jedan neustavan poloaj. Neki nauqnici smatraju da je Rim imao vixe od sedam kraljeva i da su Celije Vivena i njegov brat Aul takoe bili kraljevi Rima. Reforme Servija Tulija — podela na teritorijalne tribe Podela stanovnixtva na tri rodovske tribe pripisuje se Romulu. Servije Tulije uvodi novu podelu stanovnixtva na teritorijalne tribe. Naime, rimska teritorija je bila podeljena na qetiri gradske i dvadeset seoskih triba. Pod seoskim tribama ne podrazumevaju se samo sela, ve i teritorije u samom gradu. Vremenom broj triba e se poveavati na broj od 35. Qetiri gradske tribe bile su Kolina, Palatina, Eskvilina i Sugurana. Nazivi dvadeset seoskih triba bila su izvedena iz imena rodova (gentes), na primer, Emiliji, Fabiji, Korneliji... Po svoj prilici rod po kome bi triba dobila ime, bio je u toj oblasti dominantan. U kasnijem periodu triba e dobijati ime po mestu na kome se nalazi. — cenz Servije Tulije uvodi cenz, koji podrazumeva popis graana i procenu njihove imovine. Na osnovu visine prihoda koji graani ostvaruju, Servije stanovnixtvo deli na pet klasa. Poxto novac nije postojao, gledao se prihod u itu, zemlji... Cenz se imao sprovoditi na svakih pet godina. Servijeva reforma, o kojoj svedoqe Tit Livije i Dionisije Halikarnaxanin, delom podsea na Solonovu timokratsku reformu. U okviru ove podele odreeno je i uqexe u vojsci. Samo prva klasa ima punu ratnu opremu. Prve tri klase qine texko naoruani vojnici, dok qetvrtu i petu klasu qine lako naoruani vojnici. Svih pet klasa qine 171 centuriju. Centurija je osnovna jedinica rimske vojske i verovatno je u prvo vreme brojala sto ratnika — centum je latinska req za jednu stotinu. U doba Republike svaka centurija je prepolovljena. Naime, izvori svedoqe da je u doba Republike klasiqna rimska legija brojala 60 centurija texke pexadije i 20 centurija lako naoruanih ili ukupno 4 200 vojnika (3 000 + 1 200 lakonaoruanih). Dakle, –6– 188

edna centurija brojala je oko pedesetak ratnika. Veliki znaqaj u novom ureenju dobile su centurijatske komicije. Skupxtina po centurijama sazivana je izvan gradskih granica (pomerium), na Marsovom polju, poxto su qlanovi skupxtine bili naoruani. Glasalo se po centurijama, pri qemu je svaka centurija imala jedan glas. Naime, prvo qlanovi jedne centurije glasaju. Odluka veine qlanova centurije odreivala je glas te centurije. Potom su razmatrani i glasovi drugih centurija i ono za xta bi se veina centurija opredelilo, usvajano je. Odluka centurijatskih komicija je bila zakon, koji je stupao na snagu tek kada bi ga formalno odobrio Senat. Jedna centurija je obuhvatala, u glavnom, pripadnike jedne klase. Prema tabeli koju daje Dionisije Halikarnaxanin vidimo da je u doba Republike prva Servijeva klasa stanovnixtva davala 80, druga, trea i qetvrta po 20, dok peta 30 centurija. Budui da su bogataxi davali najvei broj centurija, time su mogli obezbediti i najvei broj glasova na skupxtini za usvajanje jednog, za njih korisnog, predloga. Dakle, u skupxtini po centurijama glavnu ulogu su igrali oni koji ostvaruju najvei prihod. Moderni istoriografi smatraju da Servije Tulije nije osnovao centurijatske komicije, ve da one nastaju u kasnijem periodu. — Servijevi zidovi Prema tradiciji Servije je grad utvrdio jarkom i bedemom i tako proxirio pomerium — granice gradske teritorije u Rimu. Tragovi ovog bedema i danas se mogu pratiti, a bio je duine 11 km. U modernoj istoriografiji se smatra da je ovaj zid sagraen posle 390. Dakle, posle galske najezde, jer da je zid postojao ranije, mala je verovatnoa da bi Gali zauzeli Rim. Pretpostavlja se da je Servije Tulije, u stvari, utvrdio pomerium — xto na etrurskom znaqi ,,svete mee”. Ovu proceduru su Rimljani preuzeli od Etruraca, a opisuje je Marko Porcije Katon u svom delu Poqeci (?). Naime, svextenik bi ujarmio bika i kravu, potom svoju togu stavio preko njih i napokon plugom uzorao brazdu. Pri tom su ostavljana mesta za kapije. Smatra se da je to uzoravanje izvrxio i Servije Tulije. Sveta mea obeleena je kamenovima. Tek u vreme Sule su pomerene granice. Servijev pomerium je obuhvatao urbs quattuor regionum — grad qetiri oblasti. Te qetiri oblasti su najstarije gradske tribe Suburana, Eskvilina, Palatina i Kolina. Ta oblast je obuhvatala povrxinu od 285 ha i u VI veku Rim je najvei grad na podruqju Laciuma. Procena je da je u VI veku u Rimu ivelo oko 35 000 stanovnika. Servije Tulije je saquvan u lepoj uspomeni, kao dobar kralj. Izvrxio je reorganizaciju graanskog tela i podelu na centurije. Zasluan je za izgradnju prvog zida oko Rima i prvi je poqeo da kuje novac. Smatra se da je zasluan za pobedu nad gradom Vejom i da je izgradio Dijanin hram. Ubio ga je zet, Tarkvinije Oholi. 6.7. Tarkvinije Oholi (534 - 509) Kao poslednji rimski kralj pominje se Tarkvinije Oholi. O dolasku Tarkvinija na vlast svedoqi Livije. Tulija, kerka Servija, poxto je ubila svoju sestru i svog mua, udala se za zeta, kasnije poznatog po imenu Tarkvinije Oholi. Tulija podstiqe Tarkvinija da preuzme vlast u Rimu i on sa qetom naoruanih ljudi upada na Forum. Stao je klevetati Servija da, budui rob, nije dostojan kraljevske vlasti. U sred Tarkvinijeva govora, pojavio se sam kralj. Tarkvinije ga je zgrabio i gurnuo niz stepenice. Servija su, ve povreenog, ubili Tarkvinijevi ljudi. Tako Tarkvinije postaje kralj. Tarkvinije je bio obiqan tiranin, veoma okrutan, ali uspexan vojskovoa. Za vreme njegove vladavine Rim je postao najvea sila sredixnje Italije. Zasluan je za izgradnju hrama na Kapitolu. –7– 189

6.8. Kraj kraljevstva Po Varonovoj hronologiji 509. g. p. n. e. proteran je poslednji rimski kralj Tarkvinije Oholi. Tarkvinijev sin, Sekst Tarkvinije, izvrxio je nasilje nad Lukrecijom, uglednom enom, koja je potom izvrxila samoubistvo. Livije tvrdi da je ovaj dogaaj oznaqio poqetak pobune protiv etrurske dinastije. Ustanike su predvodili Lucije Junije Brut, neak Tarkvinija, i Lucije Tarkvinije Kolatin, pripadnik roda Tarkvinijevaca i mu pokojne Lukrecije. Poxto je u vreme zloqina kralj bio zauzet ratovanjem van grada, vrativxi se naixao je na zatvorene kapije Rima. Na narodnoj skupxtini Brut je naterao narod da se zakune da nikada vixe nee priznati kralja. Takoe je predloeno da svi koji vode poreklo od Tarkvinijevaca napuste grad. Kolatin kako je bio Tarkvinijevac, napustio je grad, a mesto njega za konzula je izabran Publije Valerije Publikula. Livije kae da je doxlo do pokuxaja obnove monarhije. Tarkvinije se povukao u Etruriju, u Cere gde je traio pomo za povratak u Rim. Podrxku mu je pruio i grad Vei (Veja). Do bitke je doxlo u xumi silva arsia, u kojoj su Rimljani pobedili. Meutim, poginuo je konzul Brut. Zamenio ga je Spurije Lukrecije, koji ubrzo umire. Na njegovo mesto izabran je Marko Horacije. Tarkvinije je ponovo pokuxao da se vrati u Rim, ali bez uspeha. Odustao je i povukao se u Kumu, gde je i umro 495.

–8– 190

Становништво Италије до VI века пре нове ере Извори за Етрурце: Херодот, Дионисије из Халикарнаса, Тит Ливије. Затим археолошки налази: гробнице, градови, остаци храмова. Етрурски натписи, најчешће надгробни натписи. Постоји група дужих натписа на завојима мумије који се чувају у Загребу. Сматра се да је то календар. Опис погребног материјала на цртежу из Капуе. Не разуме се ни морфологија ни граматика овог језика. Етрурци су преузели писмо од Грка из јужне Италије. Теорија да су узели од Грка. Цар Клаудије је био последњи познавалац етрурског језика и написао је „Етрурску историју“. Теорије о пореклу Етрураца: 1. Херодот наводи да су дошли из Мале Азије. 2. Хеланик из Митилене каже да су они Пелазги из Грчке. Сматра да су се населили у долини Поа, а потом између Арна и Тибра. За ово нема основа јер је у долини Поа млађа цивилизација од етрурске. 3. Дионисије из Халикарнаса сматра да су аутохтоно становништво. У његово време између Лиђана и Етрураца нема никакве сличности. Један писац Ксанто који припада групи старијих? логографа који је написао „Историју Лидије“ није споменуо исељавање Тирсена и њихов одлазак у Италију. На основу тога, Дионисије из Халикарнаса закључује да су Етрурци аутохтоно становништво. Он је савременик Августа и другог тријумвирата. Најтачнија је вероватно Херодотова теорија. Њу су прихватили: Страбон, Апијан, Тацит, Цицерон, Плутарх. Херодотова теорија је најраспрострањенија.

Модерне теорије о пореклу Етрураца: 1. По Херодоту Етрурци су дошли са истока. 2. Друга теорија је да су дошли са севера. Међутим, ова теорија је напуштена. Постоји код Ливија једно од алпских племена Рети истог порекла као Етрурци. Ова теорија је напуштена. 3. Да су Етрурци аутохтоно становништво. Натпис из Лемноса (у Егејском мору). На Лемносу је 1875. године пронађен натпис писан алфабетом који је сличан фригијском писму из VII века пре нове ере, а језик је по морфолошким одликама и речнику близак етрурском. Касније су пронађени натписи на вазама. Овим језиком становништво Лемноса је говорило пре него што су их Атињани освојили. Овај натпис је веза између Етрураца и Мале Азије. Тукидид (IV,109) каже да су на Лемносу пре успостављања атинске власти живели Тирсени. Египатски извори указују на могуће присуство Етрураца у источном Средоземљу у другој половини II миленијума пре нове ере. Тада су напали народи с мора. Турше се могу идентификовати са Етрурцима. Етрурска цивилизација има додирних тачака са народима старог Истока (у архитектури, гробнице, гатали су овим су слични Халдејцима, наклоност ка музици). Затим метроними у етрурској формули- давање имена по мајци. Историјски утицаји објашњавају се трговином са народима старог Истока.

Зашто се сматра да су Етрурци аутохтоно становништво? 1. Етрурски градови се поклапају са главним центрима Виланова културе. 2. Археолошка истраживања у Италији су показала да у VIII веку пре нове ере није дошло до миграције у Италију.

191

Државно уређење Значајни центри у Етрурији били су: Тарквиниј, Клузијум, Перузија, Флоренциа, Веји... Они се деле на три групе: јужну, северну и копнену. Државно уређење је било монархијско. Краљ на етрурском (lucumones). Владали су краљеви. Када је аристократија ојачала, они преузимају власт и више нема краљева. Градовима управљају магистрати. Они се бирају на годину дана. Називају се још и Zilath или Maru. Дужности неких од њих су познате на основу натписа. У Тарквинију је познат ZILATH SACRIS FACIUNDIS (надлежност религије). Затим, ZILATH ETERAW (штитио интересе клијената). Постојало је и Веће аристократа које је одговарало Сенату. Представници дванаест градова састајали су се у храму богиње Волтумна. Састајали су се сваке године. Ово је био савез верског карактера, али имао је улогу у спољној политици. На челу савеза стајао је ZILATH DUODECIM ETRURIAE POPULORUM. Није познато када је основан овај савез 12 градова. У изворим се помиње друга половина V века пре нове ере. Али настао је изгледа крајем VI века пре нове ере. Катон говори да је цела Италија била под етрурском влашћу. Написао је „ORIGINES“ или ти „Почеци“. Ово је историја Рима и других италских градова. Ливије је записао да се пре римске, етрурска власт простирала далеко на копну и на мору, обухватала је и долину реке По. Сведоче и називи ова два мора: Hadria- Јадранско море, Тиренско море од назива Етрураца. Етрурски градови у долини реке Поа: Мелпум (Милано), Фелсина (Болоња), око 525. године пре нове ере основана је Мантова. На југу: Капуа, Нова, Помпео(ј). Грци из Масилије која се налази на ушћу реке Роне (Родан) били су главни противници Етрирцима у тиренском басену. Етрурци су у савезу са Картагињанима победили Грке (Фокејце) у бици код Алалије око 535. године пре нове ере. Етрурци и Картагињани су разграничили интересне сфере у овом мору. Етрурци су добили Корзику, а Картагињани Сардинију. Етрурци и Картагињани су одржавали тесне трговачке везе о чему сведоче натписи из Пиргија- лука етрурског града Цере. Ту је 1964. године пронађено 3 двојезична натписа: на етрурском и пунском језику. Урезани су на златним плочама. Пише да је краљ Цера Теофалије Велина посветио храм пунској богињи Астарти истоветна са етрурској богињи Уни. Зато што није у питању буквални превод.

Етрурска религија Уна = Јунона Тинија = Јупитер Менрва = Минерва Турмс = Хермес Фуфулунс = Дионис

Уна (Јунона), Тинија (Јупитер) и Менрва (Минерва) су врховна божанства јер се њихов храм налазио на Капитолу.

192

Италици Према дијалекту Италици се деле на: 1. Фалишко-латинску групу: Фалисци, Римљани. Фалишки није посебан језик, већ је један дијалект латинског. 2. Оско-умбарска група: Осци, Умбри, Самнити, Каманци. Област од Тибра до Цирцеја на југу су насељавали:

Венети, који су били индоевропљани. Сматра се да су били блиски Италицима зато што је њихов језик сличан латинском. Тит Ливије каже да су протерани из Пафлагоније и да су под тројанцем Антекором дошли у Италију. На основу Херодота сматрало се да су илирско племе.

Лигури, живели су у Ђеновљанском залеђу. Нису индоевропљани. Њихово порекло није сасвим познато. Илири: Јапиги, Месапи, Калабри, Пауцети. Грци, први однос Ахајаца (носиоци микенске културе) и Апенинског полуострва. Прва најстарија колонија била је Кума коју су 740. године пре нове ере освовали Еубејци. Зашто је Кума била релативно северно од осталих грчких колонија? Да би лакше увозила бакар и гвожђе од Етрураца. Најстарија грачка колонија на Сицилији јесте Наксос коју су основали Халкиђани са Еубеје 735. године пре нове ере.

193

Најстарији извори за историју Рима „Lapis niger“- црни камен. Пронађен је 1899. године на Форуму у Риму, близу лука Септимија Севера. То је стуб од црног камена. Натпис садржи фрагменте ритуалног закона. Датује се на крај VI или прву половину V века пре нове ере. Он је један од најстаријих сачуваних латинских натписа. Писан је бустрофедоном. Објављен је у следећим збиркама: 9 H. Dessau, Inscriptiones Latinae Selectae I-III, Berlin 1892-1916 1 . 9 A. Degrassi, Inscriptiones Latinae Liberae Rei Publicae I-II, Firenza 1957-1963 2 .

Фасти 3 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Fasti consulares, спискови конзула Fasti triumphales, спискови тријумфатора Fasti sacerdotales, спискови свештеника Fasti feriarum latinarum, списак латинских свечаности повећених богу Зевсу Dies fasti, списак дана у којима се могу вршити јавни послови Dies nefasti, списак дана у којима се не могу вршити јавни послови Сматра се да су стари документи у пожару галске најезде 390./387. године пре нове ере. О њима знамо на основу писаца који доносе имена конзула: Тит Ливије, Диодор, Дионисије из Халикарнаса, Хришћанска хроника од Јеронима. Фрагменти фаста сачувани су у облику натписа. Најпознатији су: Fasti capitolini- капитолински фасти. Зову се тако зато што се чувају у Капитолском музеју у Риму тј. њихови остаци. Август је наредио да се на зидовима његовог славолука на Форуму запишу имена конзула и тријумфатора. Конзулски фасти сачувани су са извесним празнинама. Они су од 483. године пре нове ере до 13. године нове ере. Тријумфални фасти од 753. године пре нове ере до 19. године пре нове ере. Ови фасти објављени су у збирци: Inscriptiones Italiae XIII/1. Пронађени су фасти у разним градовима Италије: 1. Fasti Ostienses, остијски фасти (49. године пре нове ере – 154. године нове ере) 2. Fasti Anciatis, фасти пронађени у Акцијуму (164. год. пре н. е.- 84 год. пре н. е.). Они поред имена конзула садрже и имена цензора.

Анали Анали су историјски списи где се догађаји износе хронолошким редом из године у годину. Само један се принцип користи. У старом веку прављена је разлика између анала и историја. Тацит је написао „Историју“. Према Верију Флаку (био је учен човек, васпитавао је Августове унуке), анали описују догађаје из далеке прошлости, а историје описују савремене догађаје. Постоји још једна разлика између анала и историја. Њу је направио историчар који је живео пре Верија Флака. Звао се Семпроније Аселион 4 и живео је у другој половини II века пре нове ере. Написао је историју њему савременог доба која се звала „Res gestae“. Сматрао је да анали само бележе догађаје, а да се у историјама истражују узроци и последице догађаја.

1

Ова збирка се скраћује са ILS. Објављен је под бројем 4 913. Ово су натписи из времена Републике. Скраћује се са ILLRP. Објављен је под бројем 3. 3 Фасте је у доба краљева састављао краљ, а у доба републике pontifex maximus. 2

4

Био је војни трибун под Нуманцијом 134/3. године пре нове ере.

194

Римска аналистика се дели на: 1. Стару

2. Нову Представници старе аналистике су: Фабије Пиктор, Цинције Алимент, Постумије Албин, Гај Ацилије. Данас је друга подела римске аналистике: 1. Старију- крај и почетак века пре нове ере: Фабије Пиктор, Цинције Алимент, Постумије Албин, Ацилије. 2. Средњу- око 150. године пре нове ере: Касије Хемина (први писао на латинском), Квинт Максим Сервилијан, Луције Калпурније Пизон Фруги. 3. Млађу- јавила се око 80-75. године пре нове ере. Представници: Клаудије Квадригарије, Валерије Анција, Гај Лициније Мацер, Елије Туберон. Старија аналистика траје од краја III века пре нове ере (пунски ратови). Средња аналистика јавља се средином II века пре нове ере. Ту припадају: Касије Хемина-први је писао анале на латинском језику; Луције Калпурније Пизон. Млађа аналистика се јавља између 80. и 75. године пре нове ере. То су: Клаудије Квадригарије, Валерије Анција, Гај Лициније Мацер, Елије Туберон. За њихове анале су им послужили фасти. Угледали су се на tabulae pontificum- звале су се тако јер су их водили врховни свештеници. Наведу датум по конзулима и значајне догађаје за ту годину. Кућа великог понтифика називала се Regiae. Tabulae pontificum нису сачуване. Према традицији tabulae pontificum вођене су од почетка римске државе. Данас се сматра да су tabulae pontificum вођене од 400. године пре нове ере. Цицерон „De Republica“ помиње помрачење Сунца. Преме Енејиним аналима и Великим аналима помрачење је пало у 350. годину од оснивања Рима. Сматра се да је то помрачење Сунца од 21. јуна 400. године пре нове ере. Сва остала помрачења су израчуната на основу Енејиних анала. Публије Муције Сцевола (Левак) био је pontifex maximus.Он је прикупио tabulae pontificum и објавио их у 80 књига.

Старији аналисти Фабије Пиктор (старији аналиста) учествовао је у ратовима против Лигура и Гала. Био је сенатор, учествовао је бици код Тразименског језера у другом пунском рату, а после битке код Кане послат је у Делфе. Његови „Анали“ покривају период од Енејиног доласка у Италију до другог пунског рата. Отприлике исти период покривају и Албанијеви „Анали“. Цинцијеви „Анали“ почињали су од оснивања Рима њему савременог доба. Њивова дела нису сачувана. Сачувани су фрагменти захваљујући цитатима других аутора: Тит Ливије, Цицерон, Плутарх. Од Фабија Пиктора сачувано је 32, а од Албина само 4 фрагмента.

Извори које су аналисти могли да користе приликом писања: 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Tabulae pontificum Дело Енија Писали су на основу сопственог искуства Етимолошки мотиви Елогије- су кратки записи у част славних предака и laudations Спискови регрутованих војника- Фабије Пиктор даје податак да је за рат против Лигура било спремно 80 000 људи. 7. Спискови погинулих војника- код Тразименског језера, Фабије Пиктор каже да је погинуло 150 000 војника.

195

8. Архиви угледних аристократских породица- за Фабија Пиктора знамо да је користио писмо које је заповедник коњице (Фабије Максим Рулијан) послао Сенату после победе над Самнитима 325. године пре нове ере. 9. Користили су документарне изворе 10. Користили су грчке изворе (како за митско тако и за савремено доба). Тимеј из Тауроменија „Историја Сицилије“. У њој је дао општи преглед римске историје од оснивања града до 264. године пре нове ере. Ератостен из Кирене „Хронографија“ излагао је догађаје хронолошким редом. Филин из Акраганта на Сицилији написао је „Историју пунског рата“, прокартагински обојену. Диокле био је са острва Пепарета. Њега је користио Фабије Пиктор. Плутарх у Ромуловој биографији каже да је о Ромулу и Рему први написао Диокле, а њега је следио Фабије Пиктор. 11. Етрурски извори (за римске односе са Етрурцима). Дела старих историчара нису сачувана. Поматион написао је „Историју Италије“. Стари аналисти су писали на грчком језику да би оправдали римске циљеве и политику. Грци су били окренути Картагињанима. Силен је написао „Историју другог пунског рата“, прокартагински обојену. Римски аналисти су желели да побију прокартагинску слику. Двадесетих година III века пре нове ере почињу да се сукобљавају са хеленистичким земљама. Желели су да пред ученим Грцима оправдају римско ширење.

196

Тит Ливије Рођен је 59. године пре нове ере. Ово знамо на основу Хијеронимове „Хронике“. Хијероним је превео и прерадио Еусебијеву „Хронику“. Ливије је умро 17. године нове ере. Рођен је у северној Италији у Патавији (данашња Падова). Његов надимак био је Patavinitasјезичке особености карактеристичне за северну Италију, с друге стране може се односити на његове моралне ставове који показују да потиче из мале средине из Рима. Грађански ратови Цезара и Помпеја; Октавијана и Антонија.? Данас се сматра да натпис који је пронађен у Падови ILS 2919, да је тај натпис Ливијев епитаф. На сему је посведочена његова жена Касија Прима и његова два сина. Натпис је датован у време Августове владавине.

Ливијеви списи: Дијалози који су изгубљени: филозофски и историјски. О филозофским списима знамо на основу Сенекиних писама. Морамо да 9. година пре нове ере не представља никакву преломну годину. Сматра се да Тит Ливије није успео да заврши своје дело због смрти. Сматра се да би га наставио до 14. године нове ере. Дело је подељено на пентаде и декаде: ¾ I-X од Енејиног доласка у Италију до 293. године пре нове ере тј. III Самнитског рата. ¾ XXI-XLV (21-45) период од 219. године пре нове ере до 168. године пре нове ере.

О Тит Ливијевом делу знамо на основу: ™ ПЕРИОХА су прегледи садржаја и датују се у IV век нове ере. Не зна се да ли су састављене на основу Ливијевог дела. Сачуване су за све књиге, осим за 136. и 137. По правилу су са више података за оне раније књиге. Док су за последње књиге нешто краће. Периоха за 138. (CXXXVIII) књигу. Raeti a Tib. Nerone et Druso, Caesaris privignis, domiti. Agrippa, Caesaris gener,  morfuuns. A Druso census actus est.  Рете су савладали Тиберије, Нерон и Друз, Цезарови усвојени синови. Умро је Агрипа, Цезаров зет. Друз је спровео цензус. ™ ЕПИТОМА(Е)- каратки изводи; су сачуване на једном папирусу у Оксирунху у Египту. Тај папирус се датује у прву половину III века нове ере. Сачуване су и код писца из IV или V века нове ере Јулија Обеквенса „О чудесима“. Касиодор Сенатор, Орозије; Флор; Аурелије Виктор, Еутропије су користили Ливијево дело као извор и на тај начин су нам сачувани одломци Ливијевог дела. • Аурелије Виктор писац IV века нове ере „De Caesaribus“, биографије царева од Августа до Констанција. • Еутропије из IV века нове ере написао је „Breviarium ab Urbe condita“ од Ромула до смрти цара ? (ког)? • Орозије V век нове ере написао је „Historiae adversum paganos“ од стварања света до 417. године. • Касиодор Сенатор VI век нове ере. Написао је “Хронику од Адама до 519. године нове ере”. Код ових писаца сачувани су фрагменти (одломци) Ливијевих изгибљених књига.

197

Изворе које је Ливије користио за писање свог дела: o Валерија Анција, Лициније Мацер, Клаудије Квадригарије сви су они млађи аналисти. То знамо јер их он сам спомиње у свом делу. o Старије аналисте је користио преко млађих аналиста. Енијев еп „Анале“. o Корнелије Непот из I века пре нове ере који је први писао биографије на латинском језику. o Тимаген, ретор из Александрије. Написао је многа дела која нам данас нису сачувана. Знамо за његово дело „О краљевима“- Општа историја до Цезара. Ово су били извори за првих десет књига. За књиге од XXI-XLV користио се следећим изворима: o Главни извор му је био Полибије и његова „Историја“. Користио је млађе аналисте: Катона Старијег за ратове у Шпанији. o Користио је Целија Антипатра који је написао „Историју другог пунског рата“. За књиге од 46 па надаље користио је следеће изворе: o Цезаров „Галски рат“ и „Comentarii“ o Сулине мемоаре o Посејдонија настављача Полибијеве „Историје“. o Корнелија Сизену који је написао „Историју грађанских ратова“ Није користио документарне изворе, ако их је и користио посредно, није их проверавао.

Ливије као историчар Критика извора се може уочити, али није у великој мери развијена. Нема је често и нема је много (IV,29) и (VII,9). Лиције Мацер сматра да је диктатор изабран да организује изборе, а Ливије сматра да је изабран да води ратове. Некад није успео да утврди који је извор веродостојан. Није користио документарне изворе. Често преноси грешке извора које је користио. Ублажаваоје податке из прошлости: пример. 361. године пре нове ере у рату са Галима Ман(л)ије је победио горостасног Гала одрубивши му главу и узевши му огрлицу. Ливије наводи да му је само узео огрлицу. Тит Ливије је значајан извор за рану римску историју уз Дионисија из Халикарнаса. Циљ Ливијевог дела је да поучи појединце и државу. Историја подучава будућа поколења.

Ливијев однос према Августу Август је тежио да обнови древне (старе) вредности. Донео је мир римској држави. Ливије му се због тога дивио. Август је имао сву власт (имао је трибунска овлашћења). Републике више нема. Неки истраживачи сматрају да је писао Историју да би величао Августа и његову владавину, пак неки су сматрали да је писао самостално. Август му говори да је помпејевац зато што је добро описао Помпеја. Августовом кругу припадају: ОВИДИЈЕ, ХОРАЦИЈЕ, ВЕРГИЛИЈЕ И ТИТ ЛИВИЈЕ.

198

Оснивање Рима: мит и историја Варон, римски писац I века пре нове ере установио је време оснивања града Рима 753. године пре нове ере. Катон Старији сматра да је то било 752. године пре нове ере, а Фабије Пиктор 748/747. године пре нове ере. Пизон 752/1. године, а Тимеј 814 5 . године пре нове ере. Квинт Еније сматра да је Рим основан 700 година пре његовог времена, око 900. године пре нове ере. Пелазги староседеоци Италије. Ager Laurens- овде долази прво Енеја. Постојало је 11 краљева између Асканија и Ромула. Зашто? Морали су да премосте велике разлике између пада Троје, јер се наводи да је Ромул Енејин син. Измислили су династију до Нумитора и Амулија.

Разлике између Плутарха и Тит Ливија: Прво по Ливију, Ромул и Рем су синови Реа Силвије и Марса. Ливије изражава сумњу у то. Плутарх наводи да је Ромул био Емилијин син, Енејин унук. Да је био син Енија и Децидије, син Форбанта; Телемархов син. Постоји прича да га је родила слушкиња П(Т)архегија. Мотив зачећа искром пренето је и код других народа. Друга разлика је вучица.

Када је настала легенда о оснивању Рима (о Ромулу и Рему)? Статуа вучице указује да је легенда била позната у VI веку пре нове ере, а да је коначно била уобличена крајем IV века пре нове ере. Ово знамо на основу следећег податка: едили, Квинт и Огулни су 296. године пре нове ере поставили на Капитолу вучицу која доји Ромула и Рема. На реверсу сребрног новца из 269/266. године пре нове ере приказана је вучица која доји дечаке. Ово упућује на закључак да је коначно успостављање и прихватање легенде било крајем VI века пре нове ере. Предање о Ромулу и Рему је домаћа легенда. О овоме у прилог сведоче слична предања о оснивањима других италских градова: - Пренест основао Цекулус - Силвије основао Алба Лонгу Сличне приче су распрострањене и код Етрураца. О овоме сведочи позната стела из Болоње из VI века пре нове ере, на којој је приказана дивља звер коија доји дете. Сличну представу налазимо и на једном етрурском огледалу из Болсене. Ромул и Рем су божанског порекла (елементи митологија са Средоземља и Истока), нпр. Јон син Аполона, Саргон I син странца, Кир. Сви они треба да се баце, проналазе их животиње, гаје слуге, пастир. Ово је опште место скоро свих култура.

Када и због чега су спојене легенде о Енеји и Ромулу и Рему? Легенда о Енеји настала је у грчком свету. У Илијади пише да ће Енејини потомци владати Тројанцима. У грчком свету појавила се верзија да је мали број Тројанаца пошло на Запад. Први је популарисао ову идеју Стесихор са Сицилије. У V веку пре нове ере та идеја о миграцији тројанских избеглица била је у грчком свету прихваћена. О овоме сведочи Тукидид (VI,2). Предање да је Енеја био оснивач Рима први је изнео Хеланик из Митилене и његов ученик Дамаст из Сигеја. Када су Римљани дошли у додир са грчким светом сазнали су за грчку легенду о Енеји, о доласку у Италију и оснивању Рима. Легенда о Енеји у Италији 5

Исте ове године основана је феничанска колонија Картагина.

199

позната је већ у VI веку пре нове ере, како код Етрураца тако и касније у Лацијуму. У Етрурији сведоче представе на грчким вазама (увозили их од Грка) и на домаћој грнчарији. У Лацијуму је легенда о Енеји позната од IV века пре нове ере. У храму у Лавинијуму биле су приказиване тројанске реликвије. Сачувана је у околини Лавинијума дедукација из IV века пре нове ере са текстом: LARE AINEIA- хероју Енеји. Она сведочи о распрострањености Енејиног култа у Лацијуму: LAR(латински) =HEROS(грчки). Раније се сматрало да су Римљани преузели легенду од Етрураца крајем III и почетком II века пре нове ере; када су могли да је искористе и у спољњој политици. Данас се мисли да су предање преузели од Грка, а са Ромулом и Ремом спојили у VI веку пре нове ере.

Због чега су Римљани прихватили легенду о Енеји и спојили је са легендом о Ромулу и Рему? Да покажу своју старину, да докажу своје божанско порекло (Енеја потомак Венере). Могли су га користити у спољној политици 263. године пре нове ере да се споји становништво Егесте са Сицилије са Римљанима због заједничког порекла.

Положај града Рима Брежуљци су могли лако да се бране. Заштићени су били и од гусарских напада са мора. Заштита од заразе. Контролисали су трговину Тибром. Ко контролише газ, контролише и трговачке путеве са севера на југ. Најстарији трагови људских живота потичу из неолита на Авентину. Трагови насеља из бронзаног доба 1800-900 пронађени су на месту Forum Boarium сточна пијаца. Остаци керамике бронзаног доба датована око 1500. године пре нове ере. Ови налази су оскудни. Најстарије насеље основано је око 1000. године пре нове ере на Палатину. Палатин је врло лако бранити (са 3 стране окружен је литицом са Veliom обронком који повезује Есквилин. Близу је газ преко Тибра. То насеље на Палатину припада култури Лацијума. Центри те културе су: Лавинијум, Рим и област Сабињана. Жевели су у колибама у сеоским заједницама, бавили се земљорадњом и сточарством као и ткачком делатношћу. Знамо то јер су у гробовима жена пронађена мала вретена. На Палатину су постојала 2 насеља у најстаријем периоду. Једно да Термалу (западна страна) и на Палацијуму (други врх источна страна). Између та два насеља била је некропола. На постојање гробља указује податак да је испод темеља Лавинијине куће пронађена урна датована између 1000. и 900. године пре нове ере. Поред Палатина били су насељени следећи брежуљци: Капитол, Есквинил и Квиринал. Једна од фаза оснивања Рима представља седмобрежје у класичном Риму. Сваке године 11. децембра слављен је празник Septimontium. Одражава време када се седам сеоских заједница на брежуљцима ујединило око једног култног центра, а касније и политичком. Од античких писаца сазнајемо да је Septimontium обухватао: 1. Термал 2. Палацијум 3. Велијум 4. Целиј 5. Есквинил са своја три огранка: 6. Фагутал Цисти 7. Опиус 8. Субур 6 . Назив saepti montes можда значи огражени брежуљци. Настанак Septimontium-а датује се у прву половину VII века пре нове ере. 6

Проблем је Субур. Имамо набројаних 8 објеката. Субур је долина између Есквилина и Виминала.

200

Следећу фазу у настанку Рима чини уједињење Septimontium-а са заједницом која је настањивала Квиринал и Виминал. Сматра се да је тако настало језгро Рима. На уједињење две заједнице упућују религијска обележја: ƒ Sali Palatini ƒ Sali Colini (повезани са Квириналом). Грађани Рима имају два назива: РОМАНИ и КВИРИТЕС, што указује на уједињење две заједнице. Данас се сматра да су становниц Квиринала и Виминала били Сабињани.

201

Државно уређење Рима у доба краљева Неки су сматрали да су краљеви митске личности, персонификовано 7 брегова, повезивање са боговима. Оно што указује на постојање краљевске власти: ∗ ИНТЕРЕКС (међукраљ- у случају погибије или смене конзула) ∗ REGIA кућа великог понтифика- краљевска палата. У lapis niger спомиње се REC(G)EI=REGI.

Знаци краљевског достојанства: ¾ Sella currulis- столица од словове кости која је била на кочијама (currus- кочије); пурпурна одећа; златна дијадема (скиптар), пруће са секиром fasces- симболизују краљев imperium тј. власт. Fasces право да кажњава. ¾ Imperium се заснива на auspicia- право да се саветује са боговима и пренесе их на људе који се саветују са боговима.

Овлашћења краља: ¾ ¾ ¾ ¾

Војсковођа (помоћник tribunus celerum- трибун брзих, заповедник коњице), Регрутује војску Суди (у случају издаје, убиства са предумишљајем Првосвештеник (главна верска дужност му је састављање календара, иначе овлашћења преноси на свештенике) ¾ Води спољну политику ¾ Доноси законе- везане углавном за религију 7 . Краљевска власт није била наследна, већ изборна. Сви су изабрани, осим Ромула. Власт се враћа Сенату након смрти краља. Интерекс се одређује жребом. Куријатске комиције се сазивају, а они гласају, Сенат потврђује. Не зна се да ли су стварно гласали или су само прихватали одлуку. Када се изабере краљ врши се инаугурација- ритуали знамења. Потом куријатске комиције доносе lex curiata de imperio, којим краљу дају imperium. Сенат је основао Ромул одмах по оснивању Рима, због помоћи у вођењу државних послова (Дионисије из Халикарнаса). Било је прво 100, а потом 300 чланова. Број се увећавао како и држава. Према једној традицији по Тит Ливију и Цицерону нове је увео Тарквиније Старији patres minorum gentium (оци мањих родова). Осталих 100 додато је у првој години републике. Дионисије Халикарнашанин каже да је број од 300 достигнут у доба краљева. Ромул и Тит Тације изабрали су нове патриције и 100 сенатора, а онда Тарквиније Старији још 100.

Овлашћења Сената:

∼ ∼ ∼ ∼

Саветује краља Доноси одлуке при избору краља Приписивало се да води спољну политику, међутим то је пренето из доба републике Потврђује све одлуке куријатских комиција-auctoritas patrum. Куријатску комицију има право да сазива краљ, интерекс, tribunus celerum (Марко Јуније Брут) у одређеним случајевима. Састају се на месту Comitium у подножју Капитола. Чине их сви слободни и пуноправни мушкарци. Гласа се тако што свака курија има један глас (curiatim). Редослед курија одређује се жребом. Има 30 курија. Она која прва гласа зове се curia principium. Прво се у курији гласало појединачно (viritim).

7

Помпоније II век пре нове ере збирка закона у Риму Ius Papirianum (Папирије ју је саставио према Помпонију у доба Таркавинија Охолог). Сакупљени су у збирци Salavatore Riccobono, Fontes iuris Romani anteiustiniani I, Florentiae 1941, 1-8 (фрагменти закона)- FIRA=“Извори римског права пре Јустинијана“.

202

У надлежност куријатске комиције спада: ™ ™ ™ ™ ™ ™

Дају краљу lex Грађани се жале на пресуду краљу Дају и враћају грађанска права приликом примања новог рода у курију Имају улогу приликом одузимања права оцу породице Имају улогу приликом усвајања Можда имају право објаве рата, али вероватно потврђују одлуку краља. Постојале су и COMITIA CALATA- слушају саопштења и не доносе одлуке. Сваког првог, петог или седмог дана у месецу саопштавало се кад падају празници. Два пута годишње се састају да легализују тестамент. Центуријске комиције постоје од Сервија Тулија. Сервије Тулије 578-534 године пре нове ере извршио је тимократску реформу. Тимократија значи владавину богатих која се заснива на имовини (права и дужности). На грчком TIME значи процена имовине. Јуниори до 45 година, а сенатори до 60 година, остали пролетери capite censi (броје се по главама без ценза). Tubicines- трубачи, cormicines- дувачи у рогове. Припадали су петој класи. Fadriзанатлије. Новац није могао бити основ за ценз, већ земља тј. приходи од земље. Новац се тек појављује око 300. године пре нове ере. Цифре су вероватно из доба републике. Грађани овако чине центуријатске комиције (скупштина наоружаних народа, војна скупштина), заседала је на Марсовом пољу, ван града, ван pomeriuma и сазивају их трубачи. Наоружана војска не сме у град. У центуријатским комицијама се гласа на следећи начин: једна центурија један глас, а има 193 центурије. Гласају по класама, прво коњаници.

Овлашћења центуријатске комиције: ƒ

Објављују рат и склапају мировне споразуме (уговоре) као и у доба републике. Реформа Сервија Тулија значајна је јер је умањио улогу родовске аристократије (патрицији). Странци су добили могућност да учествују у управи. Данас постоје мишљења да је у почетку створена само прва класа и да је стање које даје Тит Ливије из доба III века пре нове ере, средњег периода римске републике. У ту класу улазили су грађани који су могли да набаве пуну хоплитску опрему о свом трошку. Код Аулагелија пронађен је податак где се спомињу класици- људи који припадају првој класи, а остали су били infraclasis (испод класе). Да је ова подела створена крајем V века пре нове ере створена да би се могао плаћати порез.

203

Спољна политика Рима у доба краљева Ова три града били су латински градови. Спомињу се код Плинија у „Историји природе“: Ценина, Антемне, Крустумениа. Тит Тације био је сабињански владар, владар Куреса.

Услови мира Тит Тација и Ромула: 1. 2. 3. 4.

Тит Тације и Ромул заједно и равноправно владају Да се град у којем ће заједно живети зове Рим Сваки грађанин појединачно се назива Римљанин, а сви заједно се зову Квирити Сви Сабињани могу живети у Риму, и биће уписани у трибе и курије тј. добиће римска грађанска права Сматра се да је отмица Сабињанки повезана са уједињењем латинске заједнице (septimontium) и сабињанске заједнице (на Квириналу и Виминалу). Легенду о савладарству можемо поредити са два конзула и то пре свега представља оправданост ове магистратуре. Такође, ово можемо повезати са објашњењем порекла свадбених обичаја. У Антемне 8 и Крустумениум 9 су насељени римски колонисти. Нума Помпилије био је Сабињанин. Pompilii су плебејски род. Уколико би он био легендарна личност носио би име неких патрицијских родова. Он носи јединствен PRONOMEN и гентилно име. Сматра се да је био историјска личност као Тул Хостилије, Анко Марције. Тул Хостилије је био латинског порекла. Био је историјска личност. Постојала је CURIA HOSTILIA- прво место на којем је заседао Сенат. Изградња исте се приписује краљу. Најзначајније је освајање и разарање Алба Лонге. Ово је била нека врста грађанског рата. Ius provocationis- право жалбе Народној скупштини на одлуке магистрата. Да би се објаснило постојање сестрине гредице. Постојао је и Клуивијев јарак. Клуивије влада Алба Лонгом тј. био је врховни магистрат. Хорацијев стуб- на којем је био окачен оклоп побеђеног Куриација. Сматра се да је рат против Албе историјски догађај. Знамо то на основу Сервија Тулија и Тарквинија Охолог зато што се на крају VI века пре нове ере на челу савеза латинских градова није налазила Алба, већ Ариција. Закључује се да су и Римљани ратовали против Алба Лонге. Анко Марције, унук Нуме Помпилија, био је сабинског порекла и историјска личност. Освојио је Политорију, Телену и Фикану. Ови градови чинили су стари Лацијум који је обухватао Тибар, Анијен, lepinus mons. Они су пресељени и насељени на Авентину. Јаникул се нашао под римском влашћу и саграђено је утврђење да би се сачувао мост. Марције није основао Остију (јер археолошки налази указују да је Остија настала тек у другој половини IV века пре нове ере. Луције Тарквиније Приск био је грчког порекла. Отац му је побегао из Коринта. То одражава везу између Грка и Етрураца. У другој половини VII века пре нове ере посведочено је присуство Грка у јужној Етрурији. Да је дошао из Тарквинија, настало због гентилног имена. Неки истраживачи повезују са Цером (град који се налази ближе Риму). У Цери је средином XIX века пронађена гробница Тарквинијеваца. У Церу је побегао Тарквиније Охоли. Ратовао је са Латињанима и освојио Апиоле.

8

Антемне су се налазиле на ушћу Анијена у Тибар. Што се тиче Крустумениума, Тит Ливије каже да је освојен тек за време Тарквинија Старијег. Данас се сматра да су Антемне укључене у римску територију, а Крустуменијум не и да је освојен почетком Vвека пре нове ере.

9

204

Сервије Тулије: постоје у римској традицији три верзије о његовом пореклу: 1) Он је био робовког порекла, син робиње 2) Потомак, син Сервија Тулија који је владао у Курникулуму У Клаудијевом говору 48. године нове ере у Лугдунуму (Лион) каже се да је Сервије Тулије био веран пратилац Целија Вибене 10 . После Вибенине смрти Сервије Тулије је са остацима Вибенинове војске прешао у Рим и настанио се на брежуљку Целиј; а он сам је променио име, јер се до тада звао Мастарна. Ову причу потврђују фреске на гробници у Вулци из друге половине IV века пре нове ере. Фреска приказује етрурског хероја Целија Вибену и ратника Мастарну који га ослобађа. Сервије Тулије је био историјска личност. Знамо на основу реформи које је извршио. Изграђено је светилиште Дијане по угледу на грчки храм Артемиде у Ефесу (панјонско светилиште). Рим је имао неку хегемонију над једним делом Лацијума. Ово знамо на основу Полибија. Он каже да стоји у уговору између Катрагињана и Римљана, да Картагињани неће чинити погледати члан број 6. Из тог уговора закључујемо да је Рим имао превласт над једним делом Лацијума. То су били градови који леже на обали Тиренског мора, од ушћа Тибра до Терацине. У даљем тексту уговора не смеју погледати тачку 7. Над осталим градовима имао је неку врсту хегемоније. Тарквиније Охоли био је историјска личност представљен као прави грчки тиранин. Ратовао је против Габија. Прихвата се као историјски догађај. Дионисије из Халикарнаса каже да је у његово време у храму на Квириналу мога да се види уговор тог мира, на волујској кожи, разапетој на дрвеном штиту.

Карактер спољне политике:

∼ Ратовали су против суседа ∼ Ширење хоризонта за време Тарквинија Охолог (Волсци и Екви).

10

Чувени етрурски јунак.

205

Структура римског друштва у доба краљева и ране републике Основна јединица римског друштва је породица. Ово се види из закона XII таблица. Cognati- сви они који су сродници по крвоном сродству. Agnati- сродници по мушкој линији. Adfines- они који су у породицу ушли брачним везама. На челу породице је pater familias- отац породице. Patria potestas- власт коју отац има над члановима своје породице( ius vitae ac necis), пример: отац Хорација казнио би ћерку да је Публије Хорације није убио. Отац породице се стара о удаји ћерке, браку, разводу, о новцу (породичној имовини), породичној религији, приношењу жртава. Његова власт била је ограничена. Постојао је породични савет- consilium familiae. Он се саветовао за важне одлуке. Савет је оца породице могао казнити због преступа. Кад отац породице умре, његови синови постају очеви своје породице. Род (gens) спајају их заједничко порекло, верски обичају и име. У архајско доба, Римљани су имали једно име. О овоме сведочи латински натпис тј. златни натпис на фибули. Крајем VII века пре нове ере успостављен је систем гентилних имена. И у доба краљева и у доба републике, Римљани су имали два имена, тек касније јавља се cognomen. У доба развијене републике имамо име за гране родова (Scipio). Постојало је око 1000 гентилних имена. Веровало се да чланови рода имају порекло од митске личности (princes gentis). Пример: Јулијевци од Енеје, Цецилији од Цекулуса- митски оснивач Пренесте (град у Лацијуму). Родови су имали своје заштитнике. Пример: два рода: o Potiti o Pinari. Они су од Ромуловог времена били задужени за култ Херакла, приношење жртава и ритуалне гозбе. Аурелијевци су поштовали Сунце. Култно место у коме се поштује заштитник рода зове се Sacellum. Чланови рода су сахрањивани у заједничкој гробници на исти начин. На пример: Велиријевци били су сахрањени код Велије у Риму, где је био сахрањен Публије Велирије Публикола- један од оснивача римске републике. Из Цицерона и Плинија Старијег сазнајемо: Корнелијевци до Сулиног времена су сахрањивани, а Сула је наредио да се његово тело спали. Састајали су се да донесу значајну одлуку. Фабијевци су забранили целибат члановима свог рода. О наметању или забрани praenomena. Пример: Фабијевцу у првој половини V века пре нове ере донели су одлуку да ратују против Веја. Остао је само један дечак да род не би замро. У састав рода породице улазе и клијенти. Код Етрураца постојали су клијенти који се зову etera. Ова институција постојала је у Галији и звали су се ambacti. На осмој таблици Закона XII таблица стоји да је проклет патрон који оштети клијента. Ромул је установио поделу клијената и патрона.

Обавезе патрона: 9 Помаже и саветује клијента. 9 Нису смели да сведоче један против другог.

Обавезе клијената: ¾ Помагали су патронима око удаје ћерке. ¾ Ако су патрони били сиромашни, клијенти су им помагали. ¾ Прате патрона у рату. Један род имао је 4000-5000 клијената. Десет родова чини курију. Ова реч је имала двоструко значење: curia (coviria)- скуп људи, скуп мушкараца, али означава и место скупљања. Курије су посведочене и у другим италским заједницама. У iguvinum-у постојало је 10 decuviae. Знамо на основу седам

206

бронзаних таблица: tabulae iguvinae. Курије је основао Ромул, према римској традицији. Било је 30 курија, сматра се да су добиле назив према отетим Сабињанима curia= братство. Назив према месту. У историјко доба курије су биле територијалне јединице, у њихов састав су улазили родови који су живели једни поред других. На ово указује Плутарх кад каже да су добиле назив према месту. Велијензис и Фолијензис су добили назив први према Велији, а други по Форуму. Дионисије из Халикарнаса каже да је Ромул територију града поделио на курије. Неке носе називе према родовима, а друге су мистериозне. Чланове једне курије повезује религија. Имали су заједничке оброке и заједничке обреде приношења жртава. Њима је присуствовао Дионисије из Халикарнаса. Имали су богове заштитнике. Све курије су поштовале Јунону Квиритис. Курије су славиле два велика празника: I FORNACALIA (покретан празник, посвећен богињи Fornax- заштитници пећи за печење хлеба). II FORDICIDIA (слављен 15. априла; курије су жртвовале богињи Telus- земља, стеону краву). На челу сваке курије био је „КУРИО“- човек старији од 50 година, биран доживотно. На челу свих курија стајао је curio maximus. Од 209. године пре нове ере могао је да буде и плебејац. Курије су биле груписане у три трибе: RAMNESI, TICII, LUCERNI. Ова подела на трибе није посведочена негде другде у Италији. У старом веку се расправљало о тим називима. Цицерон: Luceres- назив по Лукумону који је био Ромулов савезник у рату против Сабињана. Варон сматра да си називи триба етрурске речи. Данас се одбацује да је подела на трибе настала у доба етрурске превласти. Сматра се да су постојале раније. Ramnes од Romani- Римљани. Luceres- становници Есквилина и Целија. Ticies- били би Сабињани. Сматра се да оне одражавају фазу постепеног уједињавања насеља. Сервије Тулије увео је 4 територијалне трибе по трибуту (порезу), али пошто је порез уведен тек у V веку пре нове ере, то се одбацује. Оне ће постати градске трибе. Настале су да би се ослабио град и биле су основ за ценз (за одређивање ценза). Највише је било 35 триба.

207

Рана римска религија Раније се веровали да је најстарија ремска религија била анимистичка. Ово почива на Вароновом податку код светог Августина „De civitate dei“. Стари Римљани су више од 170 година поштовали богове без икаквог лика. Обожавали су апстрактне безличне силе. Богиња Весте је била богиња огњишта. Није приказивана у људском лику. Лари и пенасти су апстрактна божанства. Прва фаза религије су апстрактне безличне силе. Следи антропоморфистичка фаза. Прво се сматрало да се развила под утицајем Етрураца. Настала је за време Тарквинијеваца. Антропоморфизам је доста раније преузет и то од Грка. То је данашње мишљење од Грка на југу Италије и у самом Риму. У VIII веку пре нове ере постојала је заједница грчких трговаца и занатлија. У првој половини VI века пре нове ере утицај грчке религије био је јак у Риму. У депоу архајског светилишта (храм бога Вулкана), пронађена је античка ваза са Хефестом како се на магарцу враћа на Олимп. Вулкан је поистовећен са Хефестом. Постоје остаци тотемизма. Свако божанство има одређену животињу која му је посвећена. Вук је посвећен богу Марсу. Luperci повезани са празником Луперкарлија. Сачуван је ритуал жртвовања, када је Сервије Тулије извршио ценз и најчешћа жртва била је suovetaurilia- жртвовање свиње, овце и бика. Постојала је и верска забрана- tabu. Bona deo у чијем култу су учествовале само жене, а мушкарци учествују у култу Херакла и Силване. Коњи нису смели да уђу у свети Дијанин храм. Flamen dialis није смео да види наоружану војску, да носи прстен, да једе одређену врсту хране, а косу и нокте могао је да подрезује само слободан човек сребрним ножем. Ово сведочи о старини tabu-а, јер се може повезати са бронзаним добом.

Породични култ Genius су божанства која су обитавала у сваком мушкарцу и жени. Веста- на кућном огњишту. Јанус- врата. Пенати- задужени за оставе. Лари- старају се ван куће.

Свештенички колегији у Риму Оснивач свих свештеничких колегијума био је Нума Помпилије. Flamines има 15 свештеника. Постојала су 3 flamines maiores и 12 flamines minores. Служили су flamen Dialis, flamen Martialis, flamen Quirinalis. Њих је увео Нума Помпилије. Назив flamen долази отуда што су они око капа везали вунени конац filum, те је из овога изведено flamen. Данас се flamen повезује са flare- дувати (јер су били задужени за потпиривање ватре приликом приношења жртве). Quirin је сабински бог, бог рата. Латини су га прихватили када је дошло до уједињења латинске и сабињанске заједнице. Чак се помиње да је flamen Quirinalis био Ромулов свештеник. Рефлектује изједначавање Ромула са Квирином. Датује се од последњих деценија републике. Flamen minores- flamen Vulcanalis- задужен за култ Вулкана. Flamen portanalisвезана за врата. Њихове функције нису познате. Весталке су посведочене у другим градовима Лацијума.

Њихове главнe дужности: ™ Неговање (одржавање) вечне ватре у Вестином храму. То је била вечна ватра на државном огњишту; ако би се угасила држава пропада. Последњи случај закопавања Весталке забележен је за време владавине Домицијана. Pontifices- моћан, могућ, pons- мост. У Нумино време колегијум је имао 5 понтифика. Осим понтифика flamines, весталке и rex sacrorum.задужења: 9 Организовање игара 9 У доба републике саветовали су магистрате 9 Тумачили су и чували су верске законе.

208

Salii- основао их је Нума Помпилије. Постоје два салијевска колегијума Sali palatiniслужили су Марсу и Sali colini- служили Квирину. Sali colini уведени су за време Тула Хостилија. Закључујемо да су у Риму постојале две независне заједнице које су се ујединиле. Приликом верских свечаности учествовали су у свечаном опходу градских граница и плесали су под оружјем. Salire- назив по плесу, скакутање, поскакивање. Носили су опрему као војници и имали су грудни оклоп, шлем, штитове (11 реплика), мачеве и копља. Певали су химну carmen saliare- набрајање имена древних римских божанстава. У I веку наше ере, те химне биле су неразумљиве свештеницима. Салији су посведочени и у другим римским градовима и везани су за ратничка божанства. Colegium fеciales- именовао је 20 свештеника. Били су задужени за обреде који су пратили објављивање рата или склапање мира или уговора. Пазили су да Римљани не започну неправедан рат.

Календар Првобитни календар имао је 10 месеци. Први календар увео је Ромул (знамо из наративних извора). На то упућују називи месеци: децембар-10; новембар-9; октобар-8. Нума Помпилије извршио је реформу календара. Убацио је два нова месеца јануар и фебруар, тако да је од тада било 12 месеци. Март је био први месец. Први конзули ступали су на дужност 1. марта. Сваке друге године додавао се још један месец- Интеркаларни месец од 22 дана. Тако се ујединила календарска и соларна година. Неки мисле да је реформу извршио Тарквиније Старији. Писац III века наше ере каже да је антиквар из времена браће Грах, сматрао да је Тарквиније Старији увео јануар и фебруар и да је он створио календар од 12 месеци. AUGURI- проричу судбину на основу лета птица. HARUSPICI - проричу судбину из утробе животиња.

209

Прве победе плебејаца у борби за политичка права Према изворима патрицији воде порекло од Сенатора које је Ромул изабрао. Плебејци нису имали кућну религију, били су без породице. Римски грађани су били распоређени у родове и курие. Чињеница да је 209. године пре нове ере curio maximus- био биран из редова плебејаца. Populus- означава све римске грађане, а у plebs- не улазе патрицијски родови. Патрицији и плебејци су настајали постепено. Археолошка истраживања у Риму указују да се аристократија јавља средином VII века пре наше ере (заметак патриција). Пронађени су раскошни гробови у Риму са разним предметима.

Римска грађанска права 1. 2. 3. 4.

IUS SUFFRAGII- право гласа IUS HONORUM- право да будете бирани за магистрате IUS COMMERCII- право да легално стекнете приватну имовину IUS CONUBII- право на склапање пуноправног брака (наслеђивање имовине).

Плебејци су имали само IUS SUFFRAGII и IUS COMMERCII. Плебејци се боре за добијање грађанских права, за промену начина поделе земље која је освојена (ager publicus), против самовоље магистрата. Притиска их дужничко ропство и боре се за кодификацију права. Методе које су користили: СЕЦЕСИЈА (излазе из Рима на Свето Брдо) одбијали су да служе у војсци. Постојале су три сецесије: прва 494. године пре нове ере; друга 449. године пре нове ере; трећа 287. године пре нове ере. Код Флора се помиње сецесија 445. године пре нове ере на Авентин под вођством Камилеје?. До прве сецесије дошло је због дужничког ропства. Тит Ливије каже да је ова сецесија била 495. године пре нове ере. Прича није истовремена. Сматра се да припада каснијем времену. У питању је порез који је уведен крајем V века пре нове ере. Војник је служио у ратовима и због дугова отишао је у ропство. Питање дужничког ропства било је озбиљно. О томе говоре и закони XII таблица, где се наводе строге казне за дужнике. Сељаци су били у тешком положају. Минимум земљишне парцеле 2 југера (подела се приписује Ромулу). Биле су мале. Тешко да човек исхрани своју породицу. Подела државне земље била је под контролом патриција, а плебејци нису имали ни новца да је купе. Служили су у војсци. Посед пропадне нема ко да га обрађује, опустошили непријатељи, сушна година. Човек када се враћа из рата, пада у дужничко ропство. Уговор између дужника и повериоца зове се NEXUM, а дужници се зову NEXI. Дужничко ропство се јавља сада, па тек у IV веку пре нове ере. Борили су се против екстремних случајева злостављања плебејаца од стране дужника. Народни трибуни су могли да их заштите од тога након сецесије. Плебејци су 495. године пре нове ере одбили да ратују против Волска. Конзул Сервилије је донео закон да нико не сме да прода земљу војника и да децу и унуке не смеју да задрже. Након овога ратовали су против Волска. Не зна се да ли је закон донет или је остало на усменом обећању конзула. Следеће 494. године пре нове ере одбили су да ратују против Сабињана. Плебејци су тражили да се ослободе дужници, па тек онда да се крене у рат. Одржана је сенатска седница са три представника: 1. Публије Вергилије- предложио је да се ослободе само они који су ратовали са Сервилијем. 2. Тит Лавије- предложио је да се укине дужничко ропство.

210

Апије- предложио је да се изабере диктатор Марко Валерије Максим. Он је 509. године пре нове ере предложио је право апела. Придобио је плебејце едиктом Сервилија. Није га испунио, одрекао се диктатуре. Плебејци су одбили да ратују против Еква. Хтели су да убију конзула. Због заклетве коју регрути полажу заповеднику (да ће следити свог вођу и у смрт), а ако би то прекршили стигла би их божја казна. На предлог Сицинија повукли су се на Свето Брдо. Послали су Мененија Агрипу. Допустили су им да бирају народне трибуне. Непорведив SACROSANCTUS- заштићен је религијским законом и убиство те особе је светогрђе и одговара се код богова. Донет је Свети закон о непроведивости трибуна. Lex sacrata- је закон који предвиђа да свако ко га прекрши буде проклет са својом породицом и имовином. Народни трибуни су имали ius auxilii- право заштите од конзула, тј. право заштите од самовоље осталих магистрата. Патрицији нису могли бити бирани за народне трибуне. Октавијан никад није био биран за народног трибуна, већ је имао трибунска овлашћења. Тит Ливије и Дионисије из Халикарнаса кажу да су изабрана прво 2, па су изабрана још тројица. Број од 5 народних трибуна упоређује се са пет класа Сервија Тулија. Диодор са Сицилије каже да су изабрана 4 народна трибуна и упоређује се са четири трибе. Цицерон и Пизон су наводили 2 народна трибуна. Године 457. пре нове ере број народних трибуна достигао је број десет. Диодор са Сицилије пише да су први пут у Риму бирана 4 народна трибуна 471. године пре нове ере.

3.

Аграрни закон Спурија Касија Подела државне земље била је у рукама патриција. Плебејци су почели да траже да се државна земља подели на парцеле и да постане власништво римских грађана. Спурије Касије је 486. године пре нове био конзул и предложио је да се половина земље која је освојена од Херник(ц)а да плебејцима, а друга половина Латинима. Предложио је да им се подели бесплатно жито са Сицилије. Сам предлог је анахронизам. Може се поредити са аграрним законима и делатностима браће Грах. Данас се сматра да је Спурије Касије предложио аграрни закон који се тицао расподеле државне земље, али нису познате његове одредбе.

Публилијев закон из 471. године пре нове ере Публилије је био народни трибун. Он је предложио да се трибуни бирају на трибунским комицијама. До тада су народне трибуне бирале куријатске комиције. Од 471. године пре нове ере народни трибуни се не бирају у трибунским комицијама, већ су бирани на CONCILIUM PLEBIS и од те године је CONCILIUM PLEBIS организована по трибама.

211

Закони XII таблица и друга сецесија плебејаца Самовоља магистрата и конзула су их притискали. Плебејци су зато тражили кодификацију права. Резултат борбе јесу ЗАКОНИ ДВАНАЕСТ ТАБЛИЦА. Гај Теренције Харса-пионир (пет људи у реферату). У модерној историографији сматра се да ту његову комисију треба да чине плебејци. Тит Ливије наводи да су трибуни одустали 454. године пре нове ере јер се плебејски закони не одобравају- plebeie leges. Послата комисија у Атину 11 . Овај податак већина одбацује, јер би се упознали са Перикловим уређењем, а не са Солоновим донетим 594. године пре нове ере. Објаснити утицај грчких закона: колоније у јужној Италији и на Сицилији. POENA je исто што и казна. Законодавци из јужне Италије били су: - Залеук, законодавац Локриде Епизефирске средином VII века пре нове ере. - Харонда, донео законе у Катану и Региј VI век пре нове ере. Прву комисију чинили су само патрицији и требало је да се изабере 10 људи, без права апела. Магистрати су абдицирали 451. године пре нове ере. Власт је пренета са магистрата на децемвире. О овоме говори Цицерон, а може се наћи и у fastima. Њихова титула је decemviri consulari imperio legibus scribundis (децемвири са конзулском влашћу који треба да донесу законе). Ово потврђује Цицерон у свом делу ''De Republica''. Ливије наводи Тита Генуција (они су плебејски род). Објаснити ову појаву: патрицији су прелазили у плебејски род да би били бирани за трибуне и то се зове transitio ad plebem. Диодор са Сицилије уместо Генуција наводи Тита Минуција. Резултат рада прве комисије је следећи: донели су законе десет таблица који су били извор приватног и јавног права. Одлучено је да се за 450. годину пре нове ере изабере друга комисија. За тројицу кажу да су плебејци, а за двојицу знамо на основу гентилних имена. Претпоставља се да су плебејци још Марко Рабулеј- био је народни трибун, и Антоније Меренда. Истицао се Апије Клаудије се истицао и био је и у првој и у другој комисији. Други децемвири: истиче се самовоља и сличност са краљевском влашћу. Нису сазивали центуријатске комиције, свако од њих имао је у пратњи 12 ликтора, укинули су право апела, пресуде су доносили код својих кућа, укинули су трибунску власт или они нису били бирани. Донеле су две таблице закона које су проглашене касније. Цицерон их зове «неправедни закони». Прва и друга комисија биране су привремено. Друга се извитоперила. Ливије за децемвире каже магистратуре. Појава плебејских имена у другој комисији указује да је друга комисија била досутпна и плебејцима. Плебејци су се побунили због самовоље децемвира. Дошло је до друге сецесије. Прво су били на Авентину, а потом на Светом брду. Ратовали су против Сабињана и Еква. Плебејци су тражили: 1. 2. 3.

Обнову тирбунске власти. Обнову права апела. Да им се предају децемвири.

Са плебејцима су преговарали Валерије и Хорације. Врховни свештеник је сазвао народну скупштину. Изабрани су народни трибуни. Изнели су предлог да се изаберу конзули. Валерије и Хорације су били конзули 449. године пре нове ере. Тит Ливије каже да су сазване комиције, то је била concilia plebis. Донета су три закона и то: 1. Одлуке concilia plebis важе за цео народ. (Закон Лицинија и Секстија донет је у плебејским скупштинама. Канулејев закон о браку. Овим законом из 449. године пре новер 11

Овај део погледати у реферату који носи назив ''Закони дванаест таблица''.

212

ере значи да одлуке свих? скупштина по трибама имају снагу закона уз auctoritas patrum од Сената. Значај овог закона се огледа у томе што су народни трибуни добили могућност да предлажу законе; а плебејци да њихове скупштине доносе законе уз одобрење Сената. 2. Обновљено је право апела. Ниједна магистратура не може да се бира без права апела. Ово за диктатора није важило. Овај закон се појављује три пута. Публикола- један од оснивача Републике 509. године пре нове ере ius provocationis. Обновљен је 449. и 300. године пре нове ере. 3. Успостављена је неповредивост народних трибуна и она је потврђена законом. Неповредивост више се не заснива на lex sacrata, већ на правном закону. Плебејска божанства: Церера, Либеро и Либера. Увели праксу за одлуке. Потврђени закони XII таблица.

213

Завршетак борбе патриција и плебејаца Канулејеви 12 закони Склапање бракова између патриција и плебејаца. Проблем је што закони дванаест таблица забрањују брак између патриција и плебејаца и то XI таблица. Питање је да ли су они били пуноважни. Деца из таквих бракова нису имала право наслеђивања имовине оца, нису улазила у патрицијске родове. Машкин каже да су потврдили старинску праксу. Сматра се да су ти бракови пре 445. године пре нове ере били пуноважни, а забрана из 450. године пре нове ере имала је улогу затварања патрицијата. 2. Да се за конзуле бирају плебејци, али није прошао. Патрицији у првој години Републике нису имали пресудну улогу у вођењу државе. Постоје плебејска имена у fastima конзула. TRIBUNI MILITUM CONSULARI IMPERIUM- погледати у реферату. Тит Ливије наводи да је Рим заратио на 3 односно 4 стране: против Еква, Волска, Ардеја и Веја. Конзули нису могли да ратују на оволико страна истовремено. Теорија: ова магистратура у првој години није била доступна плебејцима. До 400. године пре нове ере Ливије каже да су ову службу могли да врше само патрицији. Први плебејац Публије Лициније Калво. Ономастички материјал на fastima каже да је магистратура била доступна и плебејцима. Бирани су до 367. године пре нове ере. Нису бирани сваке године, јер су се смењивали са конзулима. Бирани су 51 пут. 1.

Закони Лицинија и Секстија Предложили су 3 закона 376. године пре нове ере и борба за ове законе је трајала 10 годинај. Патрицији су попустили 367. године пре новер ере. Било је предложено: 1. 2. 3.

Да се конзули бирају из редова плебејаца Да се највише може окупирати 500 југера земље Да се ограничи дуг тј. да се скину камате и да остане главница која би се враћала 3 године у једнаким ратама. Ово је први покушај да се олакша положај дужника.

Што се тиче првог предлога овог закона, први конзул који је био плебејац звао се Секстије 367./6. године пре нове ере. У капитолским фастима стоји уз његово име: primus ex plebe- тј. први од плебејаца. Између 366. и 342. године пре нове ере било је случајева да су оба конзула били патрицији. Плебејцима је било омогућено да буду конзули. Други предлог је изазвао дискусију у науци. Да ли је то ограничење износило тачно 500 југера или не? Вероватно мање. Ово ограничење преузето је од Тиберија Граха. Сумњало се у историчност овог закона. Овај је закон вероватно предвиђао само ограничење величине земље, а не одузимање и поделу вишка земље као код Граха. Од 486. године пре нове ере први је покренуо Касије, 500 југера по глави породице. Претор- судство; едилибила су прикључена 2 плебејска едила и да се мењају на дужности. Колегијум од 4 едила.

12

Канулеј је био народни трибун 445. године пре нове ере.

214

Генуцијеви закони 1. 2. 3.

Укидање камате на дуг. Оба конзула су могла бити бирана из редова плебејаца. Посведочено тек 172. године пре нове ере. Овим законом допуштено је да један конзул обавезно мора бити плебејац. Мора да прође 10 година да би могло да дође до понављања једне те исте магистратуре. Овај закон је донет да власт не би била концентрисана у ограниченом броју породица.

Публилијеви закони Публилије је био конзул и диктатор 339. године пре нове ере. 1. Један од цензора је морао бити плебејац. Ова магистратура била је отворена за плебејце. 2. Овим законом одлуке плебејских скупштина добиле су снагу закона, без одобрења Сената. Поставља се сада логично питање: да ли је улога Сената умањена или увећана?

Петелијев закон Петелијев закон донет је 326. године пре нове ере, а по Варону 313. године пре нове ере. 1. Овим законом укинуто је ропство за дуг. Укинуто је дужничко ропство тј. било је забрањено. Солон је укинуо ропство у Атини. 2. Други закон је да дужници одговарају својом имовином, а не телом (слободом).

Хортензијев закон Године 287. пре нове ере дошло је до треће сецесије плебејаца на Јаникул. Њих је вратио диктатор Хортензије. Lex Hortensia lata est qua cautum est ut plebiscita universum populum tenerent 13 . 1.

Хортензијев закон је предвидео да одлуке плебејских скупштина важе за цео народ. Ово је трећи пут да се један те исти закон појављује. Године 367. пре нове ере, пре него што је усвојен предлог да конзулство буде доступно плебејцима.

2.

Усвојен је закон да се број свештеника који чувају Сибилине књиге повећа са 2 на 10 и да 5 буду плебејци.

Закон Гнеја и Квинта Огулнија Овај закон потиче из 300. године пре нове ере. Браћа Гнеј и Квинт Огулније су били народни трибуни. Предложили су закон да се број pontifika повећа са 4 на 8; и број augura са 4 на 9. Да буду бирани из редова плебејаца. 13

Gaius, Institutiones I 1,3 (римски правник из II века пре нове ере).

215

Иван Прихошко кл/05-7

Рим у доба краљева Седам римских краљева 1. Ромул (753-716) У Риму је постојала легенда о томе како је Енеја, потомак Венере, побегао из запаљене Троје и довео у Италију своје богове. Енеја се оженио Лавинијом, ћерком краља Латина; а осам генерација касније, њихов потомак Нумитор, био је на престолу Алба Лонге, престонице Лација. Узурпатор Амулије је прогнао Нумитора и убио Нумиторове синове и натерао његову једину ћерку Реу Силвију, да постане свештеница богиње Весте, заклета на чедност. Међутим, Марс је оплоди и она зачне близанце. Амулије нареди да се они подаве у реци. Њих ставе на сплав који таласи нанесу на обалу; потом их подоји вучица или пастирева жена Ака Ларенција.Када су Ромул и Рем одрасли, они су убили Амулија, вратили су Нумитора на престо и хтели су да за себе граде краљевство на римским брдима. И Ромул је, пошто се посвађао са братом и убио га, основао град који добио име по њему (753. године). За време Ромула Римљани су отели Сабињанке. Тит Тације, краљ сабињанског племена Курити, објавио је рат и кренуо на Рим. Када су се Тацијеве трупе приближиле Палатину, Сабињанке, које су заробљавањем биле донекле поласкане, осигурају примирје под изговором да ће изгубити своје мужеве ако Курити победе, а своју браћу и очеве ако Курити изгубе. Ромул је убедио Тација да подели краљевину са њим и да уједини своје племе са Латинима у заједничку нацију; након тога слободњаци Рима су названи Курити или Квирити. Сматра се да је он одговоран за поделу грађана на патриције и плебејце, поделио народ на три трибе, начинио курије, да је основао сенат и организовао војску. После дуге владавине Ромул је у вихору био узнесен на небо, да би од тада био обожаван као римски бог Квирин. 2. Нума Помпилије (715-674) Кад је Ромул умро, поглавари важнијих породица су Сабињанина, Нуму Помпилија изабрали за краља. Његову владавину су обележили мир и просперитет. Нума је тежио да усади страх од богова као најјачи вид утицаја који може да делује на један варварски народ. Реформисао је календар, саградио је храм Јанусу у подножју Авентина и основао римске колегијуме свештеника (фламини, понтифици и весталке). Успостављајући јединствени култ за разнолика римска племена, Нума је ојачао јединство и стабилност државе; пошто је ратоборне 216

Римљане заинтересовао за религију, Нума је донео народу четрдесет година мира. 3. Тул Хостилије (673-642) Нумин наследник, Тул Хостилије, вратио је Римљанима њихов уобичајени живот. Уверен да снага државе слаби због неактивности, тражио је неки изговор да започне рат. За непријатеља је одабрао мајку Рима - град Алба Лонгу. Сукоб је завршен борбом између браће близанаца Хорација и Куријација. Римски Хорацији су победили и настало је примирје које кратко трајало. Касније је Тул Хостилије напао Алба Лонгу и уништио ју је до темеља. Све становнишво је пребачено у Рим где су добили права римских грађана. 4. Марко Анције (642-617) После смрти Тула Хостилија, народ је изабрао за краља Анка Марција, унука краља Нуме Помпилија. Он је био побожан као и његов деда. За време његове владавине побунили су се Латини, с којима је Тул Хостилије био склопио савез, и упали су на римско земљиште. Пре него што је отпочео с њима рат, Анко Марције пошаље посланике да од Латина затраже да се и даље придржавају уговора. Али, Латини нису прихватили римске предлоге и захтеве. Зато им Римљани објавише рат. Анко Марције је брзо прикупио војску, кренуо је у борбу, савладао непријатеља, порушио многе градове, а њихове становнике превео у Рим. Анко Марције је окружио Рим новим и јачим зидовима. Подигао је и дрвени мост на реци Тибру да споји брдо Јаникул, а на самом ушћу реке, недалеко од Рима, подигао је град Остију. Саградио је први римски затвор на Капитолу. 5. Тарквиније Приск (616-579) Тарквиније Приск, пореклом Етрурац, доселио се у Рим, и тамо доспео на висок положај и после смрти Анка, пошто су га етрурске породице у граду изабрале да заузме трон. Под Тарквинијем Приском монархија је ојачала своју власт над аристократијом, и етрурски утицај је растао у римској политици, граћевинарству, религији и уметности. Изградио је каналазиони систем ( Cloaca Maxima), исушио простор где ће се касније налазити Форум и саградио је Circus Maximus.Тарквиније се успешно борио против Сабињана и покорио цео Лациј. Очито је он представљао растућу моћ трговаца и финансијера насупрот земљопоседничкој аристократији. После владавине од тридесет осам година, првог Тарквинија су убили два пастира, у забери су учествовала два сина Марка Анција.

217

6. Сервије Тулије (578-535) Тарквинијева удовица Танаквил је успела да пренесе краљевску власт на свог сина Сервија Тулија. Тако да је Сервије био први који је имао краљевску власт, а да га није изабрао народ. Он је владао вешто и изградио одбрамбени шанац и зид око Рима; али велики земљопоседници су пружали отпор његовој власти и ковали завере да га свргну. Због тога је он склопио савез са богатијим припадницима плебса и реорганизовао војску и гласаче да би ојачао свој положај. Направивши попис лица и имовине, он је класификовао граћане више по богатству него по рођењу. Сматра се да је он саградио Дијанин храм на Авентину. Када је један други Тарквиније, унук Тарквинија Приска, оптужио Сервија да влада незаконито, он је питање своје власти подвргао плебисциту и добио је једногласну подршку. То није убедило Тарквинија и он је наредио да се Сервије погуби, а себе је прогласио за краља. 7. Тарквиније Охоли (535-509) Под Тарквинијем Супербом (Охолим) монархија је постала апсолутистичка, а етрурски утицај је био највећи. Он се окружио телесном гардом, понижавао слободњаке месецима присилног рада, наређивао разапињање грађана на крст у Форуму, погубљење многих вођа виших класа, а владао је са тако дрском бруталношћу да је навукао мржњу свих утицајних људи. Замишљајући да ће популарност стећи успешним ратовима, он је напао Рутуле и Волсце. Док је он био с војском, сенат се састао и свргнуо га (509. године п.н.е.), у једној од великих прекретница у историји Рима. Револуција је постигла два важна успеха: њоме је Рим ослобођен од етрурске доминације, а монархија је замењена аристократијом која је владала Римом све до Цезара. Политички положај сиромашнијих грађана није се поправио; напротив, од њих се захтевало да предају земљишне поседе које им је Сервије раније дао, а изгубили су скромно окриље којим их је монархија штитила од власти аристократије.

Обележја римске монархије Друштвено подела становништва Постојала су три племена (трибе, tribus) - Ramnes, настањени на Палатинском Брегу, Tities на Квириналу и Luceres на Целију, удружише се и образоваше само једну општину, којој су верско средиште и тврђава били на другом брегу, Капитолу, а имали су заједничко име Quirites. Свако је од ова три племена било подељено на десет курија (curiae), од којих је свака имала своје место за скупљање и своје верско средиште, које се звало curia. Свака је curia обухватала неки број gentes, а свака gens неки број familiae. Gens или род био је састављен од лица, која су водила пopeклo или мислила да воде порекло од једнога истог мушког претка.

218

Familia је била састављена од лица, која,су имала једнога мушког претка али млађега него што је предак рода (gens), а који је и сам водио порекло од њега. На челу породице је био отац породице (pater familias). Његова је моћ називана patria potestas. Имао је право живота и смрти (vitae necisque potestas) над својом децом, женом и робовима. Могао је да ослободи робове, прода децу у ропсво и заступао је породицу у куријатским комицијама. Свака curia, свака gens, свака familia имала је традиционалних верских дужности (sacra), које је испуњавала наспрам свога заштитничког божанства и душа својих предака. Populus Romanus Quirites обухватао јe патриције и плебејце. Право порекло разликовања ових класа није баш најјасније. Патрицији су били елитна и привилегована класа у Риму. Њихово име вероватно потиче од речи patres која је означавала првобитне чланове сената у доба краљева. Њихов статус је био је наследан и добијао се рођењем. Бракови између патриција и плебејаца су били забрањени. Све магистратуре су биле намењене патрицијима. Плебејци су чинили већину римског становништва. Сматра се или да су они били становници који су у време Марка Анција дошли у Рим из других градова или да су сви плебејци били клијенти патрона. Сваки грађанин, патриције или плебејац, имао је одређена права: • Ius commercii – по којему је могао стећи и продати имовину • Ius conubii – по којему је могао склопити ваљан брак • Ius suffrigii – по којему је могао глацати у комицијама • Ius honorum – по којему је могао бити изабран за државне службе • Ius provocationis – по којему се против казни могао привати на народ

Државно уређење 1. Краљ Целим краљевством управљао је краљ, који је бирао сенат од стотине а доцније од три стотине patres (десет из сваке курије), неку врсту савета, који га помагаше својим мишљењем.Краљевство није било ни наследно ни изборно. Краљ се сматрао као назначен од богова, а његов је избор ипак био ограиичен на врло мали број личности. После смрти једнога краља биран је коцком један interrex између patres (сенатора). Interrex je тада предузимао ауспиције, то јест пазио је на лет птица у једном ограниченом небеском пределу (templum). Он је из тога опажања закључинао, да ли су богови наклоњени томе и томе кандидату на краљевство. За тим је сазивао comitia curiata и објављива име изабранога кандидата. Овај је тада био краљ изабран од комиција а потврђен на то звање од сената. И нови јо краљ иредузимао ауспиције, да добије одобрење од богова. Ако га је добио, позивао је поново скупштину и напослетку му је предавана власт на живот и смрт по закону који се звао 219

lеx curiata de imperio. Чим је краљ изабран, престајале су дужности привременога краља, и од тада је једино краљ имао право да пита богове за савет, предузимајући ауспиције. Краљ је био у исти мах судија, војсковођа и врховни свештеник. Кад није био у граду, једнога praefectus urbi. 2. Сенат Сенат је у самој суштини био чувар обичаја (mos maiorum) и тумач јавнога мишљења пред краљем. По овом су праву сенатори одобравали народне одлуке, сем одлуке која је обезбеђивала краљев избор. У почетку cv сенаторе бирали краљеви, па онда за тим конзули; они су, чинн се, увек били постављани на цео живот. Број сенатора за време монархије је био 300. Председник је сенату био онај чиновник, који га је сазвао; њега не треба бркати са princeps senatus, којн је у почетку био најстарији сенатор. Сената није имао одређене власти, али његов је углед био неоспоран у многим стварима и у пракси је имао једнаку важност са формалном влашћу. Тако је сенат вршио врло знатну; контролу над законодавством, изборима, верским обредима, финансијама. 3. Скупштине 1) Куријатска комиција Куријатске су комиције утврђивале краљев избор; оне су можда имале још право да гласањем одлучују о миру или рату; у неким случајима, оне су биле највиши суд, код кога се могло апеловати против краљевске пресуде. Па ипак се чини, да њихова власт није била знатна. Куријатске су комиције сазиване о календама свакога месеца, пошто би понтифик објавио календар за тај месец. Сазиване су сем тога два пута годишње, да потврде завештања или због других одлука верске природе. Скуп сазван ради овога звао се comitia calata. 2) Центуријске комиције Comitia centuriata су биле скулштина, на коју је народ позиван према подели на classes и на centuriae. а коју је поделу извео Сервије Тулије. Та подела је изгледало овако: Цензус

Број центурија

Оружје

Витезови

Имовина у асима 100.000

18

Прва класа

100.000

80

Друга класа

75.000

20

Коњаници Велики штит, оклоп, кацига,назувци, копље, мач Нема оклопа, штит је мањи 220

Трећа класа Четврта класа

50.000 25.000

20 20

Пета класа Пролетери Занатлије Свирачи

11.000 Мање од 11.000

30 1 2 2

Нема назувака Боре се копљима без оружја за заштиту Имају праћке

Центуријске су комиције изабрале прве конзуле од тада одлучивале о миру и рату; куријатске су комиције сазиване још само да предају imperium и да врше верске дужности као comitia calata Како су comitia centuriata по теорији биле сакупљена војска (овај је скуп понеки пут називан exercitus), могао их је сазвати само чиновник, који је имао imperium и нису се морале скупљати у унутрашњости Рима. Оне су обично држане на Марсову Пољу.

221

Успостављање републике Према Тит Ливију догађај оснивања републике везује се за легенду о Лукрецији. Једне вечери у краљевом логору код Ардеје, краљев син, Секст Тарквиније, расправљао је са рођаком Луцијем Тарквинијем Колатином; упоређивали су моралну снагу својих супруга. Колатин је предложио да одјашу у Рим и изненаде своје супруге у касним ноћним сатима. Испоставило се да Секстова жена пирује са присним пријатељима, док Лукреција, жена Колатинова, преде вуну за мужевљеву одећу. Секст је горео од жеље да искуша Лукрецијину верност и ужива у њеној страсти. Неколико дана касније, потајно се вратио у кућу Лукрецијину и савладао је служећи се лукавством и силом. Онда је Лукреција позвала оца и мужа и испричала шта се догодило, а затим се убила забивши себи нож у срце. На то је Луције Јуније Брут, пријатељ Колатинов, позвао све часне људе да отерају Тарквиније из Рима. Он сам је био краљев нећак; али његовог оца и брата је погубио Тарквиније и он је добио надимак Брут (тј. идиот) зато што се претварао да је луд да би избегао освету. Потом је одјахао са Колатином у престоницу и пред сенатом испричао Лукрецијину причу и убедио сенат да отера краљевску породицу у прогонство. Краљ је у међувремену напустио војску и похитао у Рим; обавештен о овоме, Брут је одјахао до војске, поново испричао Лукрецијину причу и придобио подршку војника. Тарквиније је побегао на север и позвао Етрурију да га поврати на престо. Међутим у томе није успео. Тада је сазвана центуријатска скупштина од граћана-војника; и уместо краља бираног доживотно, она је изабрала два конзула, са једнаким и паралелним овлашћењима да владају годину дана. По предању, ови први конзули су били Брут и Колатин; али Колатин се повукао, те га је заменио Публије Валерије, који је добио име Публикола (пријатељ народа) - по томе што је кроз скупштину провукао неколико закона који су у Риму опстали као основни: да било који човек који покуша да се прогласи за краља може да буде погубљен без суђења; да сваки покушај да се заузме нека јавна функција или положај без пристанка народа, има да се казни смрћу; и да сваки грађанин кога магистрат осуди на смрт или бичевање треба да има право жалбе скупштини. Валерије је увео обичај по којем конзул, по уласку у скупштину, мора да одвоји секире од дршки и спусти их као знак суверенитета народа и искључивог права, у миру, да изрекне смртну казну. У самом Риму је дошло до покушаја да се Тарквиније поново доведе на власт. Два Брутова сина била су мећу ухапшеним завереницима, а сурови први конзул дао је пример за све потоње Римљане када је стоички и ћутке присуствовао бичевању и погубљењу своје деце. После овог догађаја Тарквиније Охоли је успео да придобије грађане из Веја да му помогну да се врати на престо у Риму. Тарквиније Охоли је преводио пешадију, док је његов син Арунт Тарквиније предводио коњицу. Код Римљана Валерије је био заповедник пешадије, а Брут коњице. Брут је херојски погинуо у двобоју против Арунта 222

Тарквинија, кад су се они међусобно убили. Римска војска је једва однела победу. Након ових догађаја за другог консзула је изабран Спурије Лукреције, који убрзо умре од старости, па је на његово место изабран Марко Хорације Пулвил. Управо је Хорацији жребом припала част да освети Јупитеров храм на Капитолу који је започео да гради Тарквиније Приск, а који је завршио Тарквиније Охоли. Протеривање Тарквинија из Рима и самим тим смањивање етрурског утицаја у Риму запретили су да ће окончати етрурску премоћ у централној Италији. Из тих разлога реагујући на Тарквинијев апел који у даље није посустајао у жељи да поново буде краљ у Риму, Ларс Порсена, главни магистрат Клузија, сакупио је војску из савезничких градова Етрурије и кренуо на Рим. Римљани су порушили мостове на Тибру пре него што је Порсена успео да стигне до њих; управо по тој одбрани моста, Хорације Коклит се истакао. Порсена је морао да промени свој план о освајању Рима, и зато је одлучио да опколи град и да га дуготрајном опсадом принуди на предају. Мећутим касније одушевљен храброшћу Муција Сцеволе и девице Клелије Порсена је пристао на мир, показао је добру вољу тиме што није захтевао повратак Тарквинија, и био је у добрим односима са Римом у будућности. У току једне генерације Рим је био ослабљен, али је његова побуна истрајала.

223

Иван Прихошко кл / 05-7

Борба сталежа у Риму Борба патриција и плебејаца или борба сталежа подразумева политички сукоб између две главне друштвене групе током периода Римске републике (509–280. ст. е.), који су водили плебејци с циљем да се по политичким правима изједначе с повлашћом групом патриција, што је у потпуности и постигнуто 287. године п.н.е.

Друштвени сталежи Патрицији Патрицији (лат. patricii) били су првобитно чланови елитног друштвеног слоја у античком Риму. Током позног Римског царства овај је назив постао само почасна титула која се додељивала неким високим државним чиновницима. Патрицији су чинили затворену друштвену групу. Њихова моћ заснивала се на власништву над великим земљишним поседима, те на клијентима везаним уз сваког појединца и породицу. Уз то су патрицији држали у својим рукама све магистратске и свештеничке положаје, судове и војна заповедништва. Међутим, патрицији су своју власт злоупотребљавали, користили су презадуженост плебејаца да их продају у ропство (дужничко ропство називало се nexum), у судским парницама били су по дефиницији наклоњенији патрицијима, манипулисали су одлукама центуријатских скупштина итд. Латинска реч patricius изводи се од речи pater ( отац), јер су се чланови римског сената од најстаријих времена називали patres (очеви). Антички извори не нуде јасну дефиницију разлике између патриција и плебејаца (који се најједноставније дефинишу као сви остали грађани који нису били патрицији), те ово питање остаје једно од највећих нерешених питања историје старог Рима. Патрицији се најчешће сматрају припадницима богатих и моћних породица које су стекле власт над плебејским породицама, али неки историчари се не слажу са овом теоријом. Пошто се сматра да је у најраније доба римске историје чланство у сенату било наследно, то је могао бити фактор који је једну групу породица издвојио од осталог становништва. Међу самим патрицијима понекада се правила разлике између gentes minores (незнатније породице, тј. оне које су

224

касније стекле патрицијски статус) и gentes maiores (угледније породице, тј. оне које вуку патрицијско порекло од старих времена). Без обзира на првобитне разлике између ова два друштвена сталежа, до времена позне републике ове су разлике постале замагљене и најзад изгубиле сваки значај, а многе плебејске породице стекле су и богатство и углед, док су неке патрицијске породице осиромашиле и изгубиле некадашњу моћ. У рано доба Римске републике, патрицији су чинили наследни владајући сталеж у држави. Патрицији су тврдили да њихове породице воде порекло од првобитних становника Рима пре владавине краља Анка Марција, као и од првих чланова римског сената. Према аналистичкој традицији, плебејцима није била доступна ниједна државна служба (магистратура). Статус патриција био је наследан, а између припадника две групе није био дозвољен брак (до 445. ст. е.), као што није било дозвољено ни склапање било каквих послова. Према овој традиционалној теорији, патрицији су, током периода познатог под називом "борба сталежа", били приморани да постепено поделе власт с плебејцима. Године 494. ст. е. установљена је дужност народних трибуна који су имали овлашћења да бране интересе плебејаца. До двадесетих година 4. века ст. е. све магистратуре постале су доступне плебејцима, а разлике између два сталежа почеле су бледети. Осим тога, с обзиром на наследни карактер патрицијског статуса, нису осниване нове патрицијске породице, што је водило смањивању броја патриција. У доба позне републике богате патрицијске породице већ су биле део нове владајуће римске елите – нобилитета, а статус патриција није собом носио никакве привилегије, осим можда мало већег степена друштвеног угледа. Један од ретких службених положаја који је остао доступан искљчиво патрицијима био био је положај Rex sacrorum, што је теоретски била највиша свештеничка дужност, али је у пракси била потчињена врховном свештенику (pontifex maximus).

Плебејци Плебејци (лат. plebeii) били су у античком Риму сви пуноправни грађани који нису припадали повлаштеној друштвеној групи патриција, те се у изворима најчешће колективно означавају као plebs (пук, народ) Право порекло разлике између патриција и плебејаца и даље је непознато. Претпоставља се да сам назив потиче од речи pleo, која се у класичном латинитету више није употребљавала осим у сложеницама (нпр. expleo, impleo), а која значи "пунити". Према овој етимологији, која ипак није

225

сасвим поуздана нити општеприхваћена, реч plebs би се дословно могла превести као "мноштво". Не постоје докази о било каквим етничким узроцима ове поделе на две друштвене групе, нити има доказа да је та подела постојала током периода Римског краљевства. Према аналистичкој историографској традицији, у време владавине Ромула, Нуме Помпилија и Тула Хостилија целокупно становништво града Рима називано је патрицијама, јер су они били једини становници града. Наводно су тек за владавине Анка Марција плебејци дошли у Рим из других латинских градова с којима је Рим био успоставио дипломатске или чак савезничке односе. У време оснивања републике плебејци су били искључени из свих свештеничких група и државних положаја (магистратура), а Закони дванаест таблица чак су забрањивали брак између патриција и плебејаца. У исто време, међутим, плебејци су били распоређени по трибама, служили су у војсци и могли су постати војни трибуни. Plebs се постепено поделио на два дијела, која су понекад сарађивала али каткад и нису. Један од њих сачињавали су имућнији плебејци, често клијенти или људи у служби патриција. Тај је део тражио политичку равноправност, то јест једнакост у погледу избора и могућности стицања свих јавних положаја. Други део представљали су власници ситних посједа, заједно с беземљашима и незапосленима чији су захтеви били углавном економске и социјалне природе. Оба дела настављала су борбу; али први део, иако је увек могао рачунати на помоћ другог, није понекад поклањао довољно пажње интересима својих савезника. Током средње републике плебејци су постепено инкорпорисани у сенаторску елиту. До 1. века ст. е. многи од најугледнијих припадника сенаторског сталежа били су плебејскога порекла. Пошто је патрицијски статус био наследног карактера, временом су патрицијске породице изумирале, а њихови остаци су заједно с имућним слојем плебејаца формирали нову владајућу елиту – тзв. нобилитет.

226

Иван Прихошко кл/05 – 7

Нобилитет У раном периоду римске државе патрицији, насупрот плебејцима, су представљали племство. Патрицији су имали главну политичку моћ и угледан положај која та моћ пружа. Ливије често означава Патриције термином Нобили, али ипак тај термин, у свом правом историјском смислу, има другачије значење. Плебејци су 336. године п.н.е. стекли право да буду бирани за конзуле, и коначно, касније су добиле приступ свим осталим магистратурама. Тако су обе класе постављене на исту основу у погледу политичких овлашћења. Они плебејци који су били изабрани за неку од курилних магистратура, били су издигнути изнад своје сопствене групе, и тај углед и истакнутост оца би се преносили на његове потомке. По својој природи аристократске институције нестају, ако су оне искључиве тј. уколико се у њих не икорпорира неки нови елемент, али у Риму оне су наставиле да трају јер је плебејцима дозвољено да у њих приступе. Они које је племство примило и прихватило задовољни су што су издвојени од осталих плебејаца , и барем подједнако су искључиви у својим погледима као првобитни чланови класе нобила у коју су они ступили. Потомци плебејаца који су вршили неку курилну магистратуру (неки научници сматрају да овде припадају само они који воде порекло од људи који су вршили конзулску дужност) заједно са патрицијима су чинили нову аристократску класу названу нобили или познати људи, и они су се тако звали да би се разликовали од игнобила или људи који нису били познати. У њиховим рукама се налазила готово сва власт и богатсво Рима. Сви нобили су имали заједнички циљ, а то је тежња да се избори за високе магистратуре ограниче само на њихове припаднике. Спољашње обележје Нобила је било право тј. привилегија на Ius Imaginum. Imagines су биле фигуре са осликаним маскама од воска направљених да подсећају на особу који су они представљали, и они су се налазили у атријуму куће. На њима су се налазили титуле или имена угледних положаја које је преминули стекао, и ове титуле су некако били повезане линијама или гранама да би се показало порекло породице. Ови Imagines су се углавном затворени у ковчезима, који су били отварани у време празника или других великих церемонија, и били су крунисани ловоровим венцем.

227

Плебејац који би први вршио курилну службу, био је сматран за зачетника нобилитета своје породице (princeps nobilitatis, auctor generis). Таква особа није могла да има imagines својих предака, нити је могао да има сопствени, пошто су они прављени тек по завршетку живота. Тако да та особа није била ни nobilis у пуном смислу те речи, али није био ни ignobilis. Римљани су такве особе звали novus homo (нови човек), а његов статус се звао novitas. Они су углавном долазили из провинције из породица које нису имале неко политичко искуство. Термин novus homo никада није примењиван на патриције. Први novus homo у Риму је био први плебејски конзул Л. Секстије, а два најугледнија и најпознатија су били Г. Марије и М. Тулије Цицерон. Оптимате (најбољи људи) су чинили нобили и већи део припадника витешког сталежа, и сви они на коју подршку ови могли да рачунају, тј. сви они који су били против промена које би могле да утичу на моћ нобила. Тако да оптимати представљају шири појам него нобили. Оптимати су желели да ограниче моћ плебејских скупштина и трибуна, и да повећају и прошире моћ Сената, који је сматран за стабилнијим и посвећенијим за добробит римске државе. Оптимати су били на страни нобила и проив уласка novi homines у политички живот Рима. Такође тражили су да се очувају mos maiorum (обичаји предака), и хтели су да спрече талентоване војсковође да користе своју војску да стекну такву моћ, којом би били у могућности да сруше државу. Популари су били аристократске вође који су тежили да, користећи скупштине, покушају да скрше политичку моћ Сената. Они су се супротстављали конзервативним оптиматима. Популари су хтели да повећају моћ плебејаца и зато су стекли изузетну популарност у народу. Њихови мотивација за помагање народу је могла да буду истинска и искрена, али често се дешавало да су то радили да би остварили неке личне циљеве. Неки од њихових планова су укључивали : ширење права грађанства ван Рима и Италије, премештање римских грађана у провинције и промене при диструбуирању жита и вредности монете.

-2-

228

Иван Прихошко кл/05 – 7

Римско грађанско право После победе над етрурским градовима и Галима на северу, над Латинима, Еквима, Волсцима, Самнитима и грчким градовима на југу, после успостављања доминације и над осталим племенима, Умбрима, Кампанцима, Луканцима и Брутима, Римљани су у Италији контролисали простор од Ариминијума и Перузије на северу до Сицилије на југу. Постоје две форме укључивања у Римску државу: инкорпорација и савез. Становници инкорпорираних области постају у извесном смислу римски грађани, с пуним или половичним грађанским правима. Савезници су формално независне заједнице, политички они су римски socii, cа аспекта Римске државе они су странци без грађанских права или peregrini, и могу бити само грађани заједнице у којој живе.

Римски грађани Повластице римскога права грађанства у њиховој потпуности имали су само пуноправни римски грађани (cives optimo iure). Ius civile обухвата следећа приватна и јавна права: 1. Ius conubii – право склапања законитог брака, из чега произлази и заштита права наслеђивања 2. Ius commercii – право стицања и поседовања имовине и склапање послова које штити римско право 3. Ius suffragii – право гласања у комицијама 4. Ius honorum – право на избор на државне положаје у Римској држави 5. Ius provocationis – право жалбе народу против казни што су одређене у кривичним споровима Потпуно грађанско право се могло добити рођењем или доделом на основу неког закона или захваљујући неком магистрату који има империјум. Грађанин по рођењу је записиван у списак своје трибе и центурије, пошто је навршио 17 година, и од тада је уживао пуна грађанска права. Римски грађани су живели на ager Romanus и у колонијама основаним на територији побеђених народа у Италији. До проширења првобитно малобројне заједнице римских грађана дошло је релативно рано. Територија града је проширена укључивањем дела освојене територије, пре свега област Веја и Цере, а затим Сабињана и део латинске територије и других заједница у околини.Број триба се повећавао до 35; 31 су биле сеоске и четири су остале градске.

229

Поред пуноправних грађана постојала је и категорија ослобођених робова. Они су се звали libertini у односу на државу, а liberti у односу на свога претходног господара. После ослобођења (manumissus) цензори су их уписивали у једну трибу и у једну центурију, и они би постали римски грађани али са ограниченим грађанским правом. Имали су право на имовину, али нису имали право ius honorum и били су ограничени у погледу гласања (они су учествовали једино у трибутским комицијама, и то само у 4 градске трибе). Ослобођеник је до краја свога живота имао одређене обавезе према своме патрону и његовој породици, а обично је узимао и презиме свог патрона додавши своје робовско име као когномен (нпр. M. Tullius Tiro, P. Terentius Afer) Римско грађанско право је могло и да се изгуби, тај губитак се звао capitis deminutio, и постојале су две врсте. • Capitis deminutio maxima – односио се на заробљенике у рату, који су продавани као робови, и на оне који су покушали да избегну војну счужбу. Ова казна је значила губитак свих права. • Capitis deminutio minor – односио се на онога грађана који је својевољно отишао у изгнаство да би избегао осуду. Ова казна је одузимала само Ius suffragii и Ius honorum.

Латини Латини су представљали посебну правну категорију која је имала привилегован положај и њихов статус је био на средини између cives и peregrini. Латинско право (ius Latii) je касније изгубило територијално значење и није се везивало само за Лациј, већ је означавао једну правну категорију, прво у Италији, затим и у провинцијама.Оно се није односило на појединце, већ на целу заједницу. To je нека врста латинског грађанства, везаног за одређени град или другу политичку заједницу. Латини су од почетка имали привилегован положај: задржали су аутономију, неки од њих су по уговору из 338. п.н.е. добили римску civitas, други су задржали право сопственог грађанства. Латини су, у случају да се населе на римској територији, добијали пуно римско грађанско право. Међутим, како је пресељавање у Рим постало масовно, донета је одлука да се не могу пресељавати целе породице: у случају да се појединац пресели, морао је оставити у свом граду синове. Заједнице укључене у Римску државу биле су утврђења римских грађана (oppida civium Romanorum) као што су Тускулум, Ланувијум, Ариција и др. Задржали су локалне магистрате, са ограниченим судским овлашћењима и правом располагања локалним финансијама. Нису имали право ковања новца, а надгледали су их римски praetores. Локални магистрати (meddex y Кумама, dictator y Церама, aediles y Фундију) делили су с њима јурисдикцију. У Риму су могли бити уписани у трибе и уживати политичка права, и углавном су нови грађани уписивани у постојеће општине.

230

Савезници Племена које је Рим у рату победио или им наметнуо своју власт, било на њихов захтев или их на то принудио, Рим је сматрао савезницима. Становници оних заједница које су сматране за савезнике (civitates foederatae) спадали су у категорију странаца и савезника (peregrini и socii). Римској победи је по правилу следила deditio, безусловна предаја. Са онима који су dediticii Рим је често и сурово поступао: одузимао им је део територије; дeо становништва могао је бити продат у ропство. Однос са сваким од побеђених био је регулисан посебним уговором(foedus). Предмет уговора је вероватно било питање права покорених у једној врсти конфедерације која је настала склапањем савеза и утврђивањем њихових обавеза. Савезници су били дужни да помажу Рим у ратовима и да шаљу своје трупе које су слушале команду римских војсковођа. Били су лишени права да самостално воде спољну политику. У свему осталом није постојала никаква форма сталне организације: војни савез Рима и италских племена и градова није имао заједнички новац и благајну, нити било какве заједничке институције. Рим је од савезника тражио војску за ратове које је водио у почетку по свој прилици на основу уговора, а касније je y томе поступао самовољно. Рим је систематски давао привилегије вишој класи у градовима савезницима: помагао им је у кризним ситуацијама, у случају спољне опасности или револуције или ако се спремала револуција. У периоду мира односи Рима и ових градова остваривали су се личним контактима међу аристократијом, који су били засновани на заједничким интересима. Становници Италије су по правилу били без римских грађанских права и сматрани су перегринима. Међутим, неким градовима или појединцима могло је бити додељено римско грађанско право: без права учешћа у политичком животу (civitas sine suffragio, или Caerites, тако названи по етрурском граду Цере), без ius suffragii и ius honorum. Они нису били уписани у трибе, али су имали ius provocationis, ius commercii и ius conubii. Рим је са сваким племеном и градом Етрурије и Самније склопио посебан споразум. Етрурци и Самнити су задржавали право да сами управљају својом земљом, али су морали да се повинују политичком надзору Рима. Они су и даље живели по својим обичајима и законима: имали су магистрате и свештенике, сопствену територију, али је њихова војска била потпуно стављена на располагање римских магистрата. Римљани према Етрурцима нису били наклоњени као према Латинима, те нису у Етрурији ширили своје грађанско право. С обзиром на то да су се Етрурци разликовали од Римљана по пореклу, језику и култури више но било који други народ у Италији, Рим није наметао асимилацију нити их је одмах укључио у конфедерацију.

231

Муниципије Муниципије су били градови у којима су становници имали ограничено грађанско право (civitas sine suffragio). Ти градови су имали дужности да врше војничку службу и да плаћају дажбине, којима су били оптерећени римски грађани. За разлику од колонија тo cy пo правилу били градови који су и раније постојали и своју управу су прилагодили римској шеми. Муниципије су као привилегију задржале унутрашњу самоуправу. На челу се налазио колегијум дуовира (duoviri iure dicundo), и два едила (duoviri aediles). Сваких 5 година дуовири су вршили попис грађана. По угледу на римски Сенат, колоније су имале свој ordo decurionum. Ta управа, међутим, није имала удела у римској државној управи.Разлике између градова почеле су већ рано да се губе, а последње су нестале кад је законом Lex Plautia Papiria свим становницима Италије додељено римско грађанско право.

Колоније Рим је да би контолисао своје савезнике и одржавао у послушности слао своје колонисте и оснивао многобројне колоније на њиховој територији. И у колонији је организована управа која је следила шему римског државног уређења. Постојала су два типа колонија: • Римске колоније (coloniae civium Romanorum) – Ове мале насеобине су се углавном градиле близу мора (нпр. Остија). Отприлике, око 300 породица је насељавало колонију, и свака би добила комад земље. Грађани ових колонија су имали пуно римско грађанско право. • Латинске колоније (coloniae Latinae) – Оне су било знато веће у односу на римске колоније. Оне су представљале војна утврђења близу или унутар територије непријатеља, а насељеници су добијали веће парцеле земље. Они су имали латинско право.

Литература • • • •

Н.А. Машкин : Историја старог Рима, Београд 1997. М. Ростовцев : Историја старога света, Нови Сад 1990. Група аутора : Оксфордска историја римског света, Београд 1999. А. Мусић : Преглед грчких и римских старина, Загреб 1910.

Gradovi pripojeni Rimu sa punim građanskim pravom (civitas optimo iure) LANUVIUM ARICIA NOMENTUM PEDUM VELITRAE ANTIUM

Gradovi koji su dobili delimično građansko pravo (civitas sine suffragio) CAPUA SUESSULA CUMAE ACERRAE FUNDI FORMIAE PRIVERNUM

Gradovi koji nisu pripojeni Rimu, već ostaju nezavisni saveznici i imaju ius conubii i ius commercii (ius Latii) sa Rimom TIBUR PRAENESTE CORA SIGNIA NORBA SETIA ARDEA CIRCEII

-4-

232

Рим и суседи у V веку пре нове ере Порсена је био краљ Клузија иначе средиште Етрурије. Питање је да ли је био стварно краљ Клузија. Плиније Млађи наводи да је он био краљ Волсинија (такође етрурски град). У модерној историографији једни сматрају да он не може бити краљ Клузија, јер је овај град био превише далеко од Рима. Једни сматрају да је био краљ Веја (изведен закључак по податку да Римљани морају да врате територију Веја). Научник Корнел у свом делу « The Beginning of Rome» 15 , даје италијански термин кондотјеро= војвода, војсковођа (људи који су ратовали на рачун других италијанских градова у средњем веку). Војска је била приватна: постојали су клијентни-SODALES (Тарквиније Старији, Мастарна). Порсена је одлучио да помогне Тарквинију јер је желео да врати краљевску власта Тарквинију Охолом, који је био етрурског порекла. Хтео је да држи Рим под својим утицајем тј. да влада Римом. Порсена је можда збацио Тарквинија 16 . Порсена је стигао до Јаникула. Тацит у «Историјама» наводи да је освојио Рим ''Porsena dedita urbe'', а Плиније у «Историји природе» наводи да су Римљани са Порсеном склопили уговор да гвожђе могу да употребе за обраду земље. Поставља се питање зашто су настале легенде? Вероватно да би се прикрила чињеница да је Рим освојен од стране Порсене. Порсена је потом послао сина на Арицију. Аристодем је помогао Арнусу (погледати реферат). Пошто је освојио Рим, Посрсена је желео да прошири власт и на Лацијум ка југу. Због тога је ратовао против Ариције 506. или 504. године пре нове ере. Дошло је до сукоба са Латинима. Према Ливију, Латине је подстакао на побуну Октавије Мамилије из Тускулума. Зашто су се Латини уопште одлучили да ратују? Рачунали су да ће моћи да се изборе са Римом, којег је ослабио напад Порсене. Друго мишљење је да су Римљани због хегемоније заратили са Латинима. Ово је било 501. године пре нове ере. Пренесте су се одметнуле од Латина и прешле на страну Рима. Ово је био повод за рат. Одиграла се битка код Регилског језера, које се налазило на територију Тускулума. Битка се прихвата као историјска чињеница, а Ливијев исказ се одбацује. Значај битке је преувеличан. Друга верзија из 496. године пре нове ере следи Дионисије из Халикарнаса, али и тријумфални фасти наводе тријумф Аулија Постумија у 257.-му годину од оснивања Рима. Склопљен је уговор Foedus Cassianum. Зашто је уопште дошло до скалпања овог уговора? Обе стране биле су ослабљене. Претила им је подједнака опасност од Волска, Еква и Сабињана. Текст уговора био је урезан на бронзаном стубу (стајало је име Спурија Касија који је тада био конзул).

Услови овог мира тј. Foedus Cassianum-а: 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Трба да се међусобно помажу у рату. Уговор је требао да траје вечито (докле год буде било неба и земље). Плен ће делити на два једнака дела. Уколико настану спорови око приватног уговора, биће решавани у року од 10 дана на територији на којој је уговор и склопљен. Овај мировни уговор могао је да се мења уколико слажу обе стране. Неће међусобно ратовати.

15

Појаснити какве везе има то са Порсеном. Тарквиније Охоли је био таст Октавија Мамилија, а Тарквиније је умро у Кумама код Аристодема (ово су Порсенини непријатељи). 16

233

На основу познијих извора савезничке трупе (погледати у реферату). Римљани и Латини били су равноправни. Ливије и Цицерон овај уговор датују у 493. годину пре нове ере. Белох је сматрао да је склопљен 358. године пре нове ере. Његово мишљење је неприхватљиво, јер се заснива на Ливијевом податку да је те године савез обновљен између Римљана и Латина. Неки га датујујош касније у 338. годину пре нове ере. Латнински ратлатниски савез више не постоји. Прихвата се традиционално датовање. Извор за латински савез се сачувао у фрагменту у Катоновим «Origines». Натпис сведочи о оснивању Дијаниног светилишта код Ариције, које је требало да замени Дијанино светилиште на Авентину. Натпис потврђује да је на челу савеза стајао Тускулум. Сматра се да је диктатор Левије био магистрат који је стајао на челу Латинског савеза. Претпоставља се да је Октавије Мамилије био dictator latinus и вођа савезника. Године 486. пре нове ере Римљани су склопили савез са Херницима, под истим условима као и Касијев. Центар Херника био је град Анагнија. Ратовали су са Еквима и Волсцима. Волсци су првобитно живели у горњем току реке Лирис и Фуцинског језера. Сматра се да су их сабелска племена потиснула ка Лацијуму. Почели су почетком века пре нове ере да упадају у Лацијум са југа и освојили су Велитре (главно упориште Волска у Лацијуму). Римљани и Латини, оснивајући заједничке колоније покушавали су да зауставе продор у Лацијум. Гнеј Марције Кориолан се истакао у опсади града Кориоли. Римљани су освојили Кориоле 493. године пре нове ере. Не зна се тачно где се налазио овај град. Кориолан се вратио до Рима 489/488. године пре нове ере са војском Волска. Поред њега командовао је Атије Тулије. Освојили су низ латинских градова и стигли су до Рима. Пустошио је римска поља, нарочито плебејска или зато што је хтео да посвађа плебејце и патриције или да се освети плебејцима. О посланицима погледати у реферату. Кориолан се не помиње у фастима. Марцији у доба републике нису били плебејски род. Можда је легендарна личност. Могуће је да је неки римски патрициј прешао на страну Волска и ратовао против Рима. Можда је ово послужило као основ за легенду о Кориолану. Прича чува успомену на време када су Волсци прегазили јужни део Лацијума и били опасност за Рим. Луције Квинције Цинцинат, диктатор 458. године пре нове ере. Те године Екви су раскинули уговор који успоставили претходне године и почели су да пљачкају територију Лацијума и стигли су до Тускулума. Утврдили су се на Алгиду (превој на Албанским планинама). Римљани су послали на два фронта своје конзуле. Један је ратовао против Сабињана, а други против Еква. Цинцинат је именован за диктатора, јер је римски логор био опкољен. Поставља се питање да ли је Цинцинат историјска личност? Јесте за разлику од Кориолана. Квинкцији су род који су играли значајну улогу у животу римске републике у овом периоду. Победа на Алгиду није била толико велика и значајна. Зашто? Зато што је сукоб настављен одмах следеће године ( 457. и 455. године пре нове ере). На Алгиду одиграла се друга битка 17. јуна 431. године пре нове ере. Ово знамо на основу Овидијевих 17 фаста. Ти фасти представљају календар у стиховима.

17

Овидије је живео у време Октавијана.

234

Рим и Веји Веји су етрурски град који се налази 16 km од Рима, на десној обали Тибра. Археолошка истраживања показала су да су они у VI веку пре нове ере били развијен град. Скулптура из Веја «Аполон из Веја» приписује се Вулки. Територија града била је испресецана каналима за исушивање земљишта (CONICULI). Ово показује да је био висок степен развијености пољопривреде. Пронађени су трагови путева из VII/VI века пре нове ере, што доказује и развој трговине са другим заједницама. За време Ромула почео је рат против Веја. Вејани су морали да уступе део територије. Ратови поротив Веја вођени су у доба краљева. Зашто су они ратовали? Ратовали су због солана, а и било је значајно ко ће контролисати пут дуж Тибра у унутрашњост тзв. «Пут соли». Вођена су три велика рата против Вејана. Први рат трајао је 482-474 године пре нове ере. Повод за овај рат били су пљачкашки походи Вејана на римску територију. Вејани су обезбедили помоћ других етрурских градова. Огромна улога у овом рату припала је Фабијевцима. Поставља се питање зашто су Фабијевци ратовали сами? Рим је тада упоредо ратовао са Еквима и Волсцима. Фабијевци су плаћали ратне трошкове из свог џепа. Фабијевци су се утврдили на Кремери (речица која је представљала границу између Рима и Веја). У близини се налазио град Фидене. На Кремери су се одиграле две битке. У првој су победили Римљани, а у другој су Фабијевци упали у замку (погледати реферат). Преживео је само један дечак да настави род Фабијеваца. Ово подсећа на битку код Термопила. Неки су ово одбацивали као неисторијски догађај, али требало би га прихватити као истријски. Диодор са Сицилије каже да су у боју на Кремери, Римљани поражени, много их је изгинуло као и 300 Фабијеваца. Нелогично је да је само један дечак преживео. По Диодору учествовала је римска војска, али и Фабијевци који су претрпели велике губитке. Овај податак подупиру фасти 485-479 године пре новер ере; где се после 479. године пре нове ере Фабијевци губе из фаста и поново се појављују 467. године пре нове ере. Закључак је да су Фабијевци претрпели велике губитке и да се зато губе из фаста. Након овога дошло је до опседања Рима. Непријатељи су стигли до Јаникула. Ова прича је настала по угледу на Порсенино освајање Јаникула. Мир је склопљен 474. године пре нове ере на 40 година. Вејани су по овом уговору били обавезни да дају годишњи данак Римљанима као и жито. Поставља се питање зашто је римска традиција приписивала велику улогу Фабијеваца у овом рату? Да се покаже да је овај род познат од старине. Да би се величао род Фабијеваца. Фабијевци су можда, заиста одиграли велику улогу у овом рату. Њихови поседи су лежали баш на Кремери. Знамо да је та територија била обухваћена трибом Fabie. Други рат трајао је 437-435 године пре нове ере. Ратовало се око града Фидене. Обе стране су биле заинтересоване да га конторлишу, јер се налазио на самој граници. Рат је избио пошто су Фидене прешле Вејанима. Краљ Веја Ларс Толумније је наредио да се побију римски изасланици који су били послати из Риам да утврде зашто су Фидене прешле Вејанима. Римљани су објавили рат Вејанима. Најчувенија епизода из овог рата била је када је Аул Корнелије Кос однео победу у боју против Ларса Толумнија. Његово оружје је посветио Јупитеру Феретрију. О овом догађају је сведочио натпис на ланеном оклопу. Рат је завршен падом Фидене тј. била је освојена од стране Римљана. Трећи рати трајао је 406-396 године пре нове ере. Истекло је примирје. Римљани су послали своје изасланике да обнове примирје са Вејима. Римљани су од Веја тражили територију коју су им ови одузели. Вејани су запретили да ће их убити уколико не оду. Римљани су им објавили рат. Веји су затражили помоћ од осталих етрурских градова. Ти градови нису донели никакву одлуку тј. нису им пошли у помоћ. Разматрали су могућност објављивања општег рата Риму. Први пут су Веји затражили помоћ 405. године пре нове ере, а други пут 403.године пре нове ере. Тада им градови нису пружили помоћ јер су Веји 235

изабрали краља. Трећи пут су затражили помоћ 396. године пре нове ере, али и тада су били одбијени јер је етрурским градовима претила опасност од Гала. Вејанима су помогла само 3 етрурска града: Тарквинији, Капела и Фалерији. Цере су изгледа биле на римској страни. Освајање града (прокопан тунел) погледати у реферату. Дошли су до храма Јуноне. Јуноним кип је пренет у Рим. Веји су освојени 396. године пре нове ере. Опсада Веја трајала је 10 година. Освајање треба приписати Фурију Камилу који је био диктатор. Ово се може упоредити са десетогодишњом опсадом Троје. Копање пролаза испод бедема може се повезати са каналима који су били копани за исушивање земљишта (locus comunis). Фидене су освојене прокопавањем тунела испод земље. Ова прича је прожета многим легендама. Након овог рата Вејани су продани у ропство, а што се тиче градске територије: један део земље постао је ager publicus, а други део је подељен римским грађанима и основане су 4 нове трибе. Територија Веја је укључена у територију римске државе. Диодор са Сицилије каже да су од 1/10 ратног плена направили златну посуду и посветили је богу Аполону у Делфима. Ова посуда чувала се у Масилији.

236

Галска најезда Постоје два датума освајања Рима од стране Гала. По Ливију 390. године пре нове ере које је засновано на Вароновим подацима, а Полибије наводи 387.-у годину пре нове ере и њега следи Диодор са Сицилије. Сматра се да су се Гали доселили у северну Италију (Цисалпинску Галију тј. Овострану Галију) за време Тарквинија Старијег крајем VII и почетком VI века пре нове ере. Мишљење старијих истраживача је да је сеоба Гала почела крајем V века пре нове ере. Треба прихватити ранији датум. Сеоба Гала по једној школи почела је 600. године пре нове ере, док Корнел, Кери и Скалард датују на почетак V века пре нове ере. Зна се да је процес дуго трајао, а као узрок њиховог насељавања преко Алпа наводи се велика пренасељеност. Двојица рођака погледати реферат. Херницинска гора налази се у јужној Германији. Помиње се Сеговез погледати у реферату, подсећа на Етрурце (у Лидији завладала глад). Противник Ливијеве теорије о насељавању Гала Л. Номо. Ливијева верзија је заснована на Цезаровом рату. Номо говори да Гали нису били јединствени и да нису могли имати једног краља. Беловез који је довео Гале, једино су Сенони живели у Италији. Ливије их два пута помињи: једном да су дошли са Беловезом, а други пут да су се последњи доселили. Корнел истиче да археолошка налазишта из северне Италије не потврђују, али и не оповргавају Ливијеву верзију. Гали су временом населили северну Италију коју су пре тога насељавали Етрурци. Ливије наводи битку код Тицина између Гала и Етрураца. Постоји још извора који говоре о сукобу Гала и Етрураца: у Болоњи некадашња Felsina или Bononia пронађене су надгробне стеле где су престављени Етрурци и Гали како ратују. У рушевинама етрурског града код MARZABOTTO у северној Италији пронађени су остаци келтског оружја. Темељи зграда били су прекривени слојем пепела: пожар који се повезује са освајањем Гала. Фелсина је одолевала нападима Гала све до IV века пре нове ере. Део Гала је 391. године пре нове ере освојио Клузиј. Сенони су напали Клузиј са вођом Бреном, а иначе Сенони су живели уз обалу Јадранског мора. Ливије каже да је можда било још неких племена. У модерној науци влада мишљење да су им се придружила племена из Трансалпинске Галије. Зашто су Гали напали Клузиј? Арунс погледати у реферату, а и због земље. Хтели су да се населе на вишку земље којом су располагали Клузијци. Највероватније је да су само ишли у пљачку. У питању је један пљачкашки поход. Корнел наводи: Да су Гали које водио Брен били најамници на путу у Велику Грчку са намером да приступе неком династу. Јустин Јунијан (III век нове ере) каже да тиранин Дионисије из Сиракузе, неколико месеци после освајања Рима узео галске најамнике. Претпоставка: Гали су се умешали у политичку борбу, и да је једна струја позвала Гале да би им помогли. Клузијци су могли да рачунају на помоћ од Римљана, јер нису помагали Вејима. Након завршетка рата, Гали су Римљанима тражили да се предају зато што је било прекршено међународно право. На центуријатским комицијама изабрани су војни трибуни са конзулском влашћу. Битка на Алији. Већина Римљана је побегла у Веје. Битка се одиграла 18. јула и то је био проклет дан у римском календару (DIES ATER). Гали су потом за три дана напали Рим. Повлачење на Капитол (војници, њихове жене и деца, Сенат). Плебејци су отишли на Јаникул, а потом су се разбежали по римским градовима. Један део војске био је у Вејима. Весталке и Flamen Qurinalis су се склонили у Цере. У овоме им је помогао плебејац Луције Албин. Он је историјска личност и одиграо је неку улогу у спасавању Рима. Камилова биографија и Албинов елогијум. Каже да је одвео Весталке у Цере и да је тамо чувао римске светине, а када је град враћен, вратио је Весталке у Рим. Плутарх у Камиловој биографији а и Аристотел је записао да је Рим спасао Луције. Овог Луција треба идентификовати са Луцијем Албином. Према традицији Рим су опљачкали и спалили Гали, осим Капитола. На Форуму и Палатину остао је пепео. Данас постоји друго

237

мишљење. Корнел сматра да тај пожар треба датовати у VI век пре нове ере и да га треба повезати са немирима пред крај краљевства. Сматра се да су Гали само опљачкали Рим, а да га нису спалили. Гали су поделили војску на два дела када их је ухватила глад. Један део је остао да опседа Капитол, а други део је отишао да пљачка. Ти Гали су погинули код Ардеје где се налазио Камил који је иначе био прогнан из Рима. Римљани који су били у Вејима ратовали су са Етрурцима, спремали су војску за Рим, тражили су и сагласност Сената. Одлучено је да се Камил прогласи за диктатора. Гали су се одморили од опсаде. Полибије наводи да су их из земље из које су дошли, напали Венети. Нису могли да поднесу врућину. Римљани који су били на Капитолу хтели су да се предају, да Галима плате откуп 1000 златних фунти. Уговор су наводно склопили са нижим магистратима, а Камил је био виши магистрат. Победио је Гале два пута: једном у Риму, а други пут када су се Гали повлачили у Галију. Ова верзија о Камоловој интервенцији приликом откупа измишљена је да би се прикрила околност да су Римљани морали да плате откупнину. Полибије и Аристотел нису знали за Камила. На ово указују алтернативне верзије враћања злата. По Страбону, Етрурци су из Цере вратили злато. Светоније у Тиберијевој биографији преноси да се злата докопао припадник рода Ливија Друза.

Чињенице које се могу издвојити из легенде: 9 9 9 9

Гали су осовјили и опљачкали Рим. Капитол је остао нетакнут. Римљани су откупили слободу. Битка на Алији. Да је галска најезда историјски догађај указује и то да је он посведочен у грчким изворима. Плиније у «Историји природе» каже да је Теопомп рекао да су Гали освојили Рим. Теопомп је наследник Тукидида. Аристотел је знао за освајање Рима.

238

Први Самнитски и Латински рат Самнити су живели у јужним и централним деловима Апенина. Нису имали државу. Били су организовани у савез 4 племена. Постојале су мање организације pagus- округ, кантон. Pagus се састоји од сеоских заједница- vicus. Више vicus-а чинило је pagus. На челу округа налазио се MEDDISSI (MEDDIX). Функције meddix-a су следеће: заповедао је војском и имао је судска овлашћења. Окрузи су били груписани у touto (populus). На челу племенског савеза стајао је MEDDIX TUTICUS. Постојала су 4 племена: ¾ Хирпини су живели на југу Самнијума. ¾ Каудини су живели на западу Самнијума. ¾ Карицини су живели на северу Самнијума. ¾ Пентри су живели централним и источним деловима Самнијума. Велики самнитски савез окупљао је ова 4 племена. Центар овог племенског савеза звао се BOVIANUM VETUS или стари Бовиани. Римљани су дошли у додир са Самнитима 354. године пре нове ере, када је склопљен савез између Римљана и Самнита. Савез је склопљен због успешних римских ратова, јер су Самнити страховали да ће доћи на удар Римљанима. Модерна историографија самтра да је до савеза дошло услед страха од Гала. Први Самнитски рат трајаоје 343-341 године пре нове ере. Самнити су ратовали са Сидицинима (погледати у реферату). Осци су живели у Кампанији, брзо су примили грчке и етрурске обичаје. У IV веку пре нове ере у северној Кампанији је постојао савез градова са центром у Капуи са MEDDIX TUTICUS-ом (погледати реферат). Кампанци су се предали Римљанима тако да је и њихов град и њихова земља постала римска. Сада су Римљани морали да је бране. Ова предаја на латинском се зове: deditio. Ово је антиципација предаје Капуе из 211. године пре нове ере, за време Ханибаловог рата. Зашто су Римљани променили политику према Самнитима? Значајну улогу одиграли су економски разлози. Капуа је врло богат град. Ово је био главни разлог што су променили политику и кренули против Самнита. Године 343. пре нове ере било је три битке: у Кампанију (на Гауру)- погледати у реферату, друга источно од Капуе тј. код Сатикуле, Самнијуму и код Суесуле у Кампанији. Трећа победа коју су Римљани однели имала је значајне последице у спољно-политичким односима са другим народима. Латини који су били спремни да се побуне, одустали су од тога, јер су Римљани победили Самните у овим биткама. Фалисци су склопили мир са Римљанима, а Картагињани су послали посланство. Рат је и даље трајао. У другој години дошло је до побуне римске војске. Поствља се питање зашто су Самнити тражили мир 341. године пре нове ере? Тражили су од Римљана да склопе мир и да им дозволе да ратују са Сидицинима. Тражили су право да ратују са Сидицинима, јер ови нису били римски савезници. Сенат је прихватио захтеве. Обновљен је савез са Самнитима. Римљани су се повукли са самнитске територије. Самнити су им дали плату за једну годину и намирнице за три месеца. Зашто су Самнити тражили мир са Римљанима? У то време јужном Италијом харао је Архидам III у служби Тарента. Самнити су страховали да ће им напасти територију и зато су склопили мир са Римљанима. Неки сматрају да је први самнитски рат неисторијски догађај. Зашто? 1. Диодор који говори о другом самнитском рату не помиње први самнитски рат. 2. Мало је вероватно да би Римљани ратовали против Самнита, а да им прети опасност од Латина. 3. Промена расположења Кампанаца јер је 341. године пре нове ере обновљен савез са Самнитима. Корнел сматра да је први самнитски рат историјски догађај!

239

Латински рат Латински рат трајао је 340-338 године пре нове ере. Године 358. пре нове ере обновљен је уговор између Римљана и Латина. Разлог је тај што се услови Foedus Cassianum-а више нису поштовали. Латини су били незадовољни римском политиком, јер је јачање Риме и римске власти у јужној Италији. Незадовољство се увећало када су Римљани склопили уговор са Картагином 348. године пре нове ере. Римљани су претендовали да обнове хегемонију у Лацијуму. Јачање Римљана прави је узрок латинског рата. Године 349. пре нове ере Римљани су затражили помоћ од Латина за борбу против Гала и грчких гусара који су угрожавали ушће Тибра. Скупштина латинског савеза је одбила да им помогне. Како је дошло до избијања рата? Римски Сенат је позвао 10 латинских првака, да им изнесу захтеве Самнита из 341. године пре нове ере (када су Самнити напали Сидицине). Латини су предложили Римљанима следеће: да један конзул буде из редова Латина, а други из редова Римљана; да у Сенату буду подељена места (пола Римљанима, а пола Латинима) и да се удруже и да чине једну државу. Ови захтеви личе на период савезничког рата I века пре нове ере. Латини су тражили да буду равноправни са Римљанима. Римљани су одлучили да објаве рат. У савезу са Латинима били су: Сидицини, Кампанци и Волсци. На римској страни били су Самнити. Године 340. пре нове ере Римљани су однели две победе над Латинима у Кампанији. Прва битка одиграла се у подножју Везува. Пророчанство да ће победити она страна чији се војсковођа буде жртвовао, и који побије непријатељске војнике. Жртвовао се војсковођа Деције (погледати реферат). Devotio је саможртвовање, посвећивање. Самнити нису учествовали у борби. Чекали су исход битке. Латини су се повукли у Весцију. Друга битка у Кампанији вођана је код Трифанума. У овом боју Римљани су победили. Сматра се да је била само једна битка код Трифанума, јер капитолски фасти бележе само један тријумфат Манлија Торкавата. После ове две побуне Латина и Капуе и Привернуму је одузета земља и подељена је плебејцима. Поштеђени су кампански коњаници (Осци)- аристократија Капуе и добили су римска грађанска права. Сународници су им морали плаћати 450 денариа. Лауренти су исто поштеђени. Они су живели јужно од Тибра на обали Тиренског мора. Рат је завршен 338. године пре нове ере.

Политика Римљана према побеђеним Латинима Латински градови се могу поделити у три категорије према уговору и статусу. Римљани су са сваким градом склопили посебан уговор и успели су да их привуку разним привилегијама. Једна група градова добила су пуна римска грађанска права: 9 Ариција 9 Педум 9 Велитре- овом граду срушени су бедеми. Сенат у Велитрама је укинут. Сенатори су пресељени на другу обалу Тибра. На њихвој земљи су насељени колонисти. Остали становници добили су римска грађанска права.9 Ланувијум 9 Номентум 9 Анцијум- овај град је располагао флотом. Морали су да предају флоту и био им је забрањен излаз на море. 9 Тускулум- овај град је задржао римска грађанска права, јер су га стекли 381. године пре нове ере.

240

Ови градови постали су део римске територије, али сачували су своје уређење које су имали до тада. Римљани су давањем грађанских права успели да их чвршће вежу за себе, спречили су могућност нове побуне. Надокнадили су тако губитке из претходних ратова. Године 322. пре нове ере уписани су у постојеће трибе. Градови који су имали CIVITAS SINE SUFFRAGIO (имају право брака и трговине, а немају право да гласају и да буду бирани за магистрате): 9 Капуа- аристократија овог града добила је римска грађанса права. 9 Суесула 9 Куме 9 Ацере 9 Привернум 9 Фунди 9 Формие Остали Латини: Тибур и Пренесте су изгубили своју територију, јер су се ујединили са Галима. Забрањено им је да међусобно склапају бракове и да тргују, али су имали право са римским грађанима. Забрањени су им и заједнички скупови. Забрањене су скупштине латинског савеза, што значи да је латински савез распуштен. Ушли су у категорију socii тј. савезници. То значи да су имали обавезе преме Римљанима. Ово питање око односа са Римљанима је значајно као модел за грчке колоније и за све градове у јужној Италији. Ово је био модел према којем су Римљани организовали власт у Италији. Тежили су да их вежу за себе разним повластицама.

39

241

Samnite Wars The First, Second, and Third Samnite Wars, between the early Roman Republic and the tribes of Samnium, extended over half a century, involving almost all the states of Italy, and ended in Roman domination of the Samnites. The Samnites, who held the Apennines to the southeast of Latium, were one of early Rome's most formidable rivals.

First Samnite War (343 to 341 BC) For centuries the Sabellian highlanders of the Apennines had struggled to force their way into the plains between the hills and the Mediterranean. But Etruscans and Latins had held them in check, and for the past hundred years the direction of their expansion had been not on Latium but east and south-east. They had begun to stream into Campania where they had become accustomed to a more civilized life, and in turn had become less warlike and ill-fitted to cope with their kinsmen of the hills. In the middle of the fourth century, the most powerful group of the highlanders, the confederated Samnites, were swarming down upon their civilized precursors in Campania. Farther east and south, Lucanians and Bruttians were pressing upon the Greek colonies of Magna Graecia. The Samnite warrior-herdsmen from nearby hills wished to use the grasslands of the plains for their animals — lands that the plains people had fenced. The Greeks were appealing for help to Epirus; those on the plains — the Campanians — appealed to Rome and Rome came to their rescue. Roman envoys went to leaders among the hill people for discussions and were rudely treated. War between Rome and the Samnite hill people followed. The First Samnite War was brief. It was marked by Roman victories in the field and by a mutiny on the part of the soldiery, which was suppressed by the sympathetic common sense of the distinguished dictator Marcus Valerius Corvus, who was said to have vanquished a Gallic champion in single combat in his youth. The war lasted two years, ending in 341 with Rome triumphant and the Samnites willing to make peace. The war was ended by a hasty peace as the Romans deserted the Campanians, to put down a revolt by their Latin allies. The members of the Latin League had been forced into the Samnite War without their consultation, and they resented their dependence on Rome. Despite its brevity the First Samnite War resulted in Roman acquisition of the rich land of Campania with its capital of Capua. Roman historians modeled their description of the war's beginning on the Greek historian Thucydides' account of the outbreak of the Peloponnesian War between Athens and Sparta. Nevertheless, they were probably correct in stating that the Campanians, when fighting over the town of Capua with the Samnites, allied themselves with Rome in order to utilize its might to settle the quarrel. If so, this may have been the first of many instances in which Rome went to war after being invited into an alliance by a weaker state already at war. Once invited in, Rome usually absorbed the allied state after defeating its adversary. In any event, Campania now somehow became firmly attached to Rome; it may have been granted Roman citizenship without the right to vote in Rome (civitas sine suffragio). Campania was a major addition to Rome's strength and manpower.[1]

242

Second (or Great) Samnite War (326 to 304 BC) In 327, war broke out again between Samnite hill people and those on Campania's plain. The Samnites established a garrison in Naples — a city inhabited by Greeks. Again people of the plain sought Rome's assistance, and again Rome went to war against the Samnites. The Romans soon confronted the Samnites in the middle of the Liris river valley, sparking the Second, or Great, Samnite War (326-304 BC), which lasted twenty years and was not a defensive venture for Rome. During the first half of the war Rome suffered serious defeats, but the second half saw Rome's recovery, reorganization, and ultimate victory. At first the Roman armies were so successful that in 321 BC the Samnites sued for peace. But the terms offered were so stringent that they were rejected and the war went on. In the same year (321 BC) the two consuls, leading an invading force into Samnium, were trapped in a mountain pass known as the Caudine Forks where they could neither advance nor retreat, and after a desperate struggle would have been annihilated if they had not submitted to the humiliating terms imposed by the Samnite victor Gaius Pontius. The troops were disarmed and compelled to pass 'under the yoke', man by man, as a foe vanquished and disgraced. This ancient ritual was a form of subjugation by which the defeated had to bow and pass under a yoke used for oxen. (In this case it was a yoke made from Roman spears, as it was understood to be the greatest indignity to the Roman soldier to lose his spear). Six hundred Equites had to be handed over as hostages. Meanwhile the captive consuls pledged themselves to a five-year treaty on the most favourable terms for the Samnites. Later Roman historians, however, tried to deny this humiliation by inventing stories of Rome's rejection of the peace and its revenge upon the Samnites. The war stalled for five years, and as Rome waited for the treaty to expire, it strengthened its military by increasing recruitment. In 320 and 319, the Romans returned for revenge against the Samnites and defeated them in what the Roman historian Livy described as one of the greatest events in Roman history. In 315 BC, after the resumption of hostilities, Rome suffered a crushing defeat at Lautulae. Until 314 BC, success seemed to flow with the Samnites. Campania was on the verge of deserting Rome. Peace was established between Rome and some Samnite towns. Then the tide turned in 311, when the Samnites were joined by Etruscan cities that had decided to join a showdown against Roman power. The intervention of the Etruscans in 311 BC came about as the forty years peace reached its end. After the first shock the Romans continuously defeated both their enemies. The war became a contest for the dominance of much of Italy. Between 311 and 304, the Romans and their allies won a series of victories against both the Etruscans (310 at Perusia) and the Samnites. In 308 BC the Etruscans sued for peace which was granted on severe terms and in 304 BC the Samnites obtained peace on terms probably severe but not crushing. For assurance, the Romans demanded inspections, and peace was established between the Romans and Samnites that remained until 298. Ancient sources state that Rome initially borrowed hoplite tactics (the use of the phalanx) from the Etruscans (used during the 6th or 5th century BC) but later adopted the manipular system of the Samnites, probably as a result of Samnite success at this time. The manipular 243

formation resembled a checkerboard pattern, in which solid squares of soldiers were separated by empty square spaces. It was far more flexible than the solidly massed hoplite formation, allowing the army to maneuver better on rugged terrain. The system was retained throughout the republic and into the empire. During these same years Rome organized a rudimentary navy, constructed its first military roads (construction of the Via Appia was begun in 312 BC and of the Via Valeria in 306), and increased the size of its annual military levy as seen from the increase of annually elected military tribunes from 6 to 16. During the period 334–295 BC, Rome founded 13 colonies against the Samnites and created six new rustic tribes in annexed territory. During the last years of the war, the Romans also extended their power into northern Etruria and Umbria. Several successful campaigns forced the cities in these areas to become Rome's allies.

Third Samnite War (298 to 290 BC) During the interwar years the Roman Republic continued to expand its power into central Italy. The Aequi were crushed in a short campaign in 304 BC. The neighbouring tribes of the Abruzzi, the Marsi, Paeligni, Marrucini and the Frentani, concluded permanent treaties of alliance with Rome that same year and the Vestini in 302. Rome consolidated these gains by founding colonies at Sora, Alba Fucens, and Carseoli. Hostilities with the Estruscans resumed in 302 and in 299 Rome captured the Umbrian town of Nequinum such that by the outbreak of the Third Samnite War in 298 the Romans were again fighting on multiple fronts. The Third Samnite War represents the first attempt by the people of Italy to unite against Rome as the Samnites joined forces with the Etruscans, Umbrians and Gauls to the north.[2] In 298 the Romans elected as consuls L. Cornelius Scipio Barbatus and Cn. Fulvius Maximus Centumalus. The sarcophagus of the former has been preserved and is inscribed with an epitaph claiming that he captured Taurasia and Cisauna in Samnium, subdued all Lucania and brought back hostages.[3] The inscription does not state in which year these events took place, but is most likely to refer to Scipio's exploits during his consulship, the pinnacle of his political career. The dating of the inscription is disputed, with estimates ranging from the middle third of the third century to the early second. However even if the youngest date is correct, the inscription is still the oldest surviving testimony of the Samnite wars while an earlier date is no guarantee against distortion.[3][4] According to Livy and Dionysius of Halicarnassus the war originated with a Samnite attack on the Lucanians. Unable to resist, the Lucanians send ambassadors and hostages to Rome to plead for an alliance. The Romans decided to accept the alliance offer and sent fetials to insist the Samnites evacuate Lucania, they refused and the war began.[5][6] If it was Scipio who negotiated the treaty with the Lucanians and received the hostages, the later claim that he "subdued" them is a natural embellishment.[7] In Dionysius' opinion the true cause of the war was not Roman compassion for the wronged, but fear of the strength the Samnites would gain if they subdued the Lucanians.[8] Rome might well have deliberately sought a new war with Samnium by allying with her enemies.[9] Livy writes that the consuls of 298 divided the military commands between them, Scipio receiving Etruria and Fulvius Samnium. Scipio then marched to Volaterrae where he fought an indecisive engagement with the Etruscans before retreating to Falerii where he set up camp and started ravaging the Etruscan countryside. Meanwhile Fulvius is said to have won a 244

battle against the Samnites at Bovianum and then attacked and captured first Bovianum and later Aufidena. For his victories against the Samnites Fulvius celebrated a triumph.[10] Frontinus records three stratagems employed by one "Fulvius Nobilior" while fighting against the Samnites in Lucania.[11] The cognomen Nobilior is not otherwise recorded before 255, long after the Samnite wars were over. A plausible explanation is therefore that Nobilior is a mistake and the stratagems should be attributed to the consul of 298.[12] However, as mentioned above, Scipio's epitaph claims that it was he who fought the Samnites, and then not at Bovianum and Aufidena, but at Taurasia and Cisauna. Taurasia was most likely located in the Tammaro valley, the site of Cisauna is unknown.[4] The issue is further complicated by the Fasti Capitolini, according to which Fulvius triumphed against both the Samnites and the Etruscans.[13] Given these contradictions it is impossible to perfectly reconcile the available sources. Modern historians would like to place primacy in Scipio's epitaph as the oldest surviving source. Furthermore Livy's narrative is problematic, especially the supposed capture of Bovianum, one of the Samnites' principal towns, in the very first year of the war.[12] Over the years historians have proposed various alternative scenarios wherein one or both of the consuls campaigned against both the Samnites and Etruscans. In the end no definite conclusion can be made with the presently available evidence.[7][14] For 297 the Romans elected as consuls Q. Fabius Maximus Rullianus (consul for the 4th time) and P. Decius Mus (consul for the 3rd time). These two were among Rome's most experienced commanders and had been consuls together in 308. According to Livy the elections for 297 took place amid rumours that that Etruscans and Samnite were raising huge armies and that the Etruscans were blaming their leaders for not allying with the Gauls. The Romans therefore turned to Rullianus who declared that he would only accept election if P. Decius was elected as his colleague.[15] It is impossible to establish today whether Livy had any evidence for the existence of these rumours, or if they are just conjecture by Livy or his sources.[16] Livy is the only sources for the events of 297. He writes that envoys from Sutrium, Nepete and Falerii arrived in Rome with news that the Etruscans were suing for peace. Based on these news both consuls could march against the Samnites, Fabius advancing by way of Sora and Decius through the territory of the Sidicini. A Samnite army had hidden in a valley near Tifernum, but was discovered and defeated by Fabius in a pitched battle. Meanwhile Decius camped at Maleventum where he defeated an Apulian army before he too led his army into Samnium. The two consular armies then spent five months ravaging Samnium. Fabius also captured the city of Cimetra (otherwise unknown).[17] There are no major problems with Livy's account for 297, but no parallel sources survives to confirm it either. Fabius' route via Sora to Tifernum is convoluted, but not insurmountable. The appearance of an Apulian army at Maleventum is surprising since nothing is known of Apulian hostility to Rome since the conclusion of peace in 312. However the Apulians might have been divided in their alliance with Rome or have been provoked to war by Scipio's campaign the previous year. Decius' campaign fits within the larger pattern of Roman warfare in south-east Italy, he might even have wintered in Apulia. No triumphs are recorded in this year for either of the consuls, hence they are unlikely to have had any victories of great significance or made any deep inroads into Samnium.[18] When the Romans saw the Etruscans and Gauls in northern Italy joining the Samnites they were alarmed. The Romans had benefited from a lack of coordination among its enemies, but now Rome faced them all at once.

245

Some relief came with a victory over the Samnites in the south, but the crucial battle for Italy took place in 295 at Sentinum in Umbria, in Central Italy, where more troops were engaged than any previous battle in Italy. At first the Romans gave way before an attack by Gauls in chariots. Then the Romans rallied and crushed the Samnites and Gauls, the Romans benefiting from their self-discipline, the quality of their military legions, and their military leadership. Nevertheless, the stubborn Samnites fought on until a final defeat in 291 BC made further resistance hopeless, and in the following year peace was made on more favourable terms for the Samnites than Rome would have granted any less dogged foe. The Campanian cities, Italian or Greek, through which Rome had been involved in the Samnite wars, Capua and others, were now allies of Rome, with varying degrees of independence. Roman military colonies were settled in Campania as well as on the eastern outskirts of Samnium. After Rome's great victory at Sentinum, the war slowly wound down, coming to an end in 282. Rome emerged dominating all of the Italian peninsula except for the Greek cities in Italy's extreme south and the Po valley — the Po valley still being a land occupied by Gauls.

Chronology First Samnite War (344 to 341 BC)   

343 BC - Start of the First Samnite War. 342 BC - Battle of Mount Gaurus. 341 BC - Rome withdraws from the conflict with the Samnites and enters the Latin War on the side of the Samnites.

Second (or Great) Samnite War (326 to 304 BC)             

(327 BC - Capture of Neapolis) 326 BC - Start of the Second Samnite War. 321 BC - Battle of the Caudine Forks. 320 BC - Destruction of Fregellae by the Samnites. 315 BC - Battle of Lautulae. 314 BC - Battle of Teracina - Roman victory under Fabius Rulianus. 311 BC - Etruscans join the Samnites against Rome. 310 BC - Battle of Lake Vadimo between Rome and the Etruscans. 308 BC - The war escalates when the Umbrians, Picentini, and Marsians join the war against Rome. 306 BC - The Hernici revolt against Rome (Livy ix. 42). 305 BC - Battle of Bovianum ends with Samnite defeat and the end of main Samnite resistance. 304 BC - Aequi defeated. 304 BC - End of the Second Samnite War. Rome establishes many new colonies and gains control over much of central and southern Italy.

Third Samnite War (298 to 290 BC)  

298 BC - Start of the Third Samnite War. 298 BC - Battle of Volterra 246

      

298 BC - The Romans capture the Samnite cities of Taurasia, Bovianum Vetus and Aufidena. 297 BC - Consul Fabius Maximus Rullianus defeats the Samnites near Tifernum (Liv. 10.14). 295 BC - Battle of Sentinum. 294 BC - Samnite victory at Luceria. 293 BC - Battle of Aquilonia. 291 BC - The Romans storm the Samnite city of Venusia. 290 BC - End of the third Samnite War.

247

Пир Пир од Епира (319. пре Христа до 272. пре Христа) је био грчки војсковођа хеленистичкога периода. Био је краљ Епира (Молошана) из династије Еакида (306-302 и 297-272. пре Христа). Краљ Македоније био је у два наврата (287-285. пре Христа и 273-272. пре Христа. Био је један од најјачих непријатеља ранога Рима. Један је од највећих античких војсковођа. Неке од његових битака познате су по Пировим победама, тј победама које је платио великим бројем жртава.

Једва спашен као двогодишња беба

Пир је син од епирскога краља Еакиде и Фтије, која је била друга рођака Александра Великога преко његове мајке Олимпијаде. Пирова мајка Фтија била је ћерка Менона из Тесалије,[1] који је након Леостенове смрти био главни команданат савезника у Ламијском рату. Еакида је 316. пре Христа отишао са делом војске да помогне Олимпијади, коју је Касандар држао под опсадом у Пидни. За то време Епирци су дигли устанак, протерали Еакида и склопили савез са Касандром.[2] [3]. У Епиру су побијени Еакидини пријатељи.[4] Тражили су и малога Пира, који је тада имао две године. Еакидини пријатељи су једва успели да спасу Пира.

На Глаукијином двору

Илирски краљ Глаукија је примио малога Пира код себе.[5] Глаукијина жена је била из епирске династије Еакида.[6] Одгајали су Пира заједно са својом децом. Касандар је нудио 200 таланата само да му Глаукија преда Пира, али Глаукија није пристајао.[7] Након смрти епирскога краља Алкете 306. пре Христа Глаукија је уз помоћ своје војске помогао 12-годишњем Пиру да дође на краљевски трон. Када је Пир напунио 17 година мислио је да чврсто држи власт, па је кренуо у свадбу Глаукијинога сина. Док је он боравио код Глаукије избила је побуна и Пир је 302. пре Христа поново изгубио краљевину.[8]

У служби Деметрија Полиоркета

Након губитка краљевине Пир је отишао код Деметрија Полиоркета, који је био ожењен Пировом сестром Дајдамејом.[9] Учествовао је 301. пре Христа на Антигоновој страни у бици код Иса. Пир се истакао у тој бици, у којој је Антигон погинуо. И након тешкога пораза није напуштао Деметрија Полиоркета.[10] Чувао је поверене му градове. Када је Деметрије склопио споразум са Птолемејем Сотером Пир је 298. пре Христа као талац отишао у Египат.[11]

Код Птолемеја

На египатском двору је боравио као талац и ту се посебно додворавао Береники, за коју је знао да има највећи утицај на Птолемеја. Оженио се Антигоном, Береникином ћерком из првога брака са Филипом.[12] Након тога венчања његов утицај је ојачао, па је добио и новца и војску да би повратио трон у Епиру. У то време Епиром је владао Неоптолем II, који је до Касандрове смрти имао моћнога заштитника.

Поново долази на власт у Епиру 297. пре Христа

Уз Птолемејеву финансијску и војну помоћ Пир је 297. пре Христа кренуо да поврати трон у Епиру. Касандрова смрт олакшавала му је посао. Народ је одмах прешао на страну Пира. Пир је да би избегао мешање вањских сила ипак задржао једно време Неоптолема II као савладара.[13] Међутим између њих је још увек постојало неповерење, које су појединци још више потицали. Пир је сазнао за једну заверу против њега, па је позвао Неоптолема II на вечеру и убио га.[14] Своме сину са Антигоном дао је име Птолемеј у част Птолемеја Сотера, који му је помагао. Једном граду је дао име Береника, по својој моћној заштитници. Агатокле је током 295. пре Христа пратио је своју ћерку Ланасу на свадбу са краљем Пиром.[15] Тада је Пир као мираз добио стратешки важно острво Коркиру. 248

Велико територијално проширење

Касандар и Тесалоника су имали три сина Филипа IV Македонскога, Антипатра II и Александра V Македонскога.[16] Након Касандрове смрти веома кратко је владао Филип IV Македонски, а када је он умро посвађала су се два преостала брата.[17] Изгледа да је током тога сукоба Тесалоника била на страни млађега Александра V Македонскога, па ју је због тога 295. пре Христа убио старији син Антипатар II.[18][19] [20] Након тога Александар V Македонски је тражио помоћ од Пира и Деметрија Полиоркета. Деметрије је због неодложних послова одгодио долазак. Пир је пристао да помогне Александру, али под условом да добије Амбракију, Акарнанију, Амфилохију и неке области између Епира и Македоније.[21] Пир је помогао Александру и због тога је добио велике територије. Главни град је преместио у Амбракију.

Сукоби са Деметријем

Деметрије Полиоркет је 294. пре Христа убио Александра V Македонскога и постао је краљ Македоније, први из династије Антигонида. Македонци су спремно прихватили Деметрија за краља. Након Македоније овладао је и Тесалијом, а већ је контролисао већину Пелопонеза, те Атину и Мегару. Пир је за то време учвршћивао своју краевину. Учврстио је савез са Илирима и са Пеоњанима 292. пре Христа дипломатским браковима са ћеркама илирскога и пеоњанскога краља.[22] На тај начин савезом је осигурао северне границе Епира. Међутим Ланаса се након тога растала од Пира и удала се за Деметрија Полиоркета, који је тим браком добио Коркиру као мираз. Пир и Деметрије су годинама били у сукобу. Деметрије је 292/291 пре Христа искористио Лисимахову заузетост у рату са Гетима, па је напао Тракију. У исто време побуниле су се Беотија и Етолски савез уз подршку Пира.[23] Док је Деметрије дошао до Беотије његов син Антигон Гоната је већ победио Беоћане и започео је опсаду Тебе. Међутим Пир је тада прегазио Тесалију.[24] Када је Деметрије кренуо за њим Пир се повукао.

Савез са Етолцима

Пир је склопио савез са Етолцима против заједничкога непријатеља Деметрија. Деметрије је након пустошења Етолије у Етолији оставио Пантауха, а сам је кренуо на Епир. Мимоишао се са Пиром, који је у исто време са својом војском кренуо да помогне Етолцима.[25][26] Пирова војска се сукобила 289. пре Христа у великој бици са македонском војском под заповедништвом Пентауха. Током битке два команданта су се огледали у двобоју у коме је Пир победио.[27] Пирова војска је победила у бици. Погинуло је много Македонаца, а 5.000 је заробљено.[28][29] Том победом Пир је постао славан. Пир је касније настојао да искористи прилику док је Деметрије Полиоркет болестан, па је почетком 288. пре Христа напао Македонију са намером да је опљачка.[30] Пир тада умало није заузео Македонију без борбе, јер је до Едесе дошао без отпора. Када се појавио Деметрије Пир се повукао из Македоније.[31]

Постаје краљ Македоније

Деметрије Полиоркет се припремао за освајање Азије, територија које су припадале његовом оцу Антигону. Да би имао одрешене руке за такав поход склопио је мир са Пиром. .Сакупио је војску од 98.000 пешадинаца и готово 12.000 коњаника.[32] Када су Селеук, Птолемеј и Лисимах чули за Деметријеве припреме склопили су савез, а тражили су и од Пира да нападне Македонију.[33] Птолемеј је послао велику флоту на Грчку. Пир и Лисимах су сваки са своје стране 287. пре Христа истовремено напали Македонију. Деметрије је са главнином војске кренуо према Лисимаху. Међутим Пир је ушао у рат нападајући доњу Македонију. Кретао се у смеру Бероје и правилно је закључивао да ће Деметрије отићи на север да се брани од Лизимаха и да ће доња Македонија бити незаштићена.[34]Пир је освојио Бероју и ту је сместио свој штаб. Деметрије се предомислио, па је са главноном војске кренуо на Пира. Војска му је била обесхрабрена и бојао се да би Македонци могли прећи на страну славнога Лисимаха, а пошто Пир није био Македонац није се бојао такве опасности.[35] Међутим Деметријева војска се осула и кад се нашла насупрот Пира. Велики део је пребегао Пиру, па је 249

Деметрије побегао. Пир је проглашен 287. пре Христа за краља Македоније.[36] Појавио се Лизимах и тврдио је да је свргавање Деметрија био заједнички посао, па је у складу с тим тражио поделу Македоније. Пир је прихватио Лизимахов предлог и они су поделили градове и територију Македоније.[37] То је спречило рат између њих двојице.

Лисимах га је избацио из Македоније

Након што је Селеук 285. пре Христа заробио Деметрија Полиоркета Лисимах се ослободио рата са Деметријем, па је кренуо у рат против Пира.[38] Пир се налазио у Едеси и Лисимах је прекинуо његове линије снабдевања. Неке од водећих Македонаца је потплатио, а неке наговорио да издају Пира.[39] Када је Пир све то видео напустио је Македонију са својом епирском војском.[40] Лисимах је 285. пре Христа постао једини краљ Македоније.

Ратни пут Пира, краља Епира

Пир долази 280. пре Христа да помогне Таранту

Током 282. и 281. пре Христа Таранто је ратовао са Римом, који је имао територијалне аспирације на подручју Велике Грчке. Након пораза Таранто је тражио помоћ од Пира. Пир је одлучио да помогне. Таранто је раније помогао Пиру да освоји Коркиру (Крф), па се Пир осећао дужан да им врати ранију услугу. Осим тога Пир је знао да у рату са Римљанима може да рачуна на помоћ Самнита, Луканаца, Брута и неких илирских племена.[41] Пошто је изгубио Македонију 285. пре Христа, а није имао довољно новца да регрутира војску за поновно освајање Македоније планирао је да помогне Таранту, па да након тога оде на Сицилију и преотме је од Картагине. После би заузео цели југ Италије и тиме би сакупио довољно новца да изгради снажну војску за поновно освајање Македоније.[42] Пре него што је напустио Епир добио је војску од Птолемеја Керауна.[43] Постоји и Хамондова интерпретација да се радило о Птолемеју II Филаделфу. Птолемеј Кераун му је дао 5.000 македонских војника, 4.000 коњаника и 50 слонова.[44] Пир се оженио сестром Птолемеја Керауна и именовао га је чуваром краљевине док он ратује против Римљана.[45] Те снаге су требале бранити Епир док је он у Италији. Тражио је бродове и новац од Антигона Гоната. Регрутовао је и коњанике из Тесалије и стрелце са Родоса. У пролеће 280. пре Христа Пир се својом војском искрцао у Италији. Кренуо је са 22.500 пешака, 3.000 коњаника и 20 ратних слонова. Због бродолома део војске није стигао у Италију.

Битка код Хераклеје

Чим је стигао Пир је именован за стратега аутократора, тј врховнога комнданта са неограниченим овлаштењима. Пир је одмах у Таранту спровео мере велике дисциплине.[46] Забранио је пијанке и прославе и затворио је јавна шеталишта. Пир је у бици код Хераклеје победио римску војску под заповедништвом Публија Валерија Левина.[47] Према Хијерониму Римљани су изгубили 7.000 војника и имали су хиљаде заробљених, а Пир је изгубио 4.000 војника.[48] Према Дионисију погинуло је 15.000 Римљана и 13.000 Пирових војника.[49] Пир је у бици изгубио најбољи део војске, 250

пријатеље и генерале, којима је веровао и са којима је ишао у многе ратове.[50] Био је то пример Пирове победе. Победио је, али је сам имао велике губитке.

Долази близу Рима, па се повлачи

После битке Пир је добио појачање са југа Италије. На његову страну прешли су не само Лукани, Самнити и Брути, него и грчки градови Локри и Кротон. Грци у Регију су се побунили против Римљана, али били су побијени. Пир је напредовао кроз Луканију и Кампанију. Успут је заузео многе мале градове Кампаније.[51] Публије Валерије Левин је стигао на време да спречи пад Капуе и Напуља. Пир је након тога кренуо према Риму и његова војска је пустошила Лацијем. Дошли су на два дана хода од Рима,[52] тј. на око 60 километара од Рима. Пред њим је била само једна римска армија под заповедништвом Тиберија Корунканија. Пир се бојао битке јер није имао довољно војника, а друге две римске армије су му биле иза леђа. Због тога се повукао. Пир је Римљанима понудио нагодбу, по којој би грчки градови били слободни и Римљани морали да врате територије отете Самнитима, Луканцима и Брутима. Сенат је одбио споразум након оштрога иступа Апија Клаудија Цека.

Битка код Аскула

У пролеће 279. пре Христа Пир се са војском кретао кроз Апулију према северу и заузео је многе градове. Његова војска је била ојачана савезницима, па је имао укупно 40.000 војника на располагању. Римска војска је кренула према Пировој војсци са циљем да заштите римске колоније Венусију и Луцерију, а и да спрече непријатељски продор до Самнијума. Римска војска се срела са Пировом војском код града Аскула. Пир је победио римску војску у бици код Аскула 279. пре Христа. Римљани су изгубили 6.000 војника. Пир је изгубио 3.500 војника, а међу њима доста официра. Када су Пиру честитали на победи он је рекао "Још једна таква победа и ми смо упропаштени". Он је изгубио највећи део војске, која је са њим дошла из Епира, а изгубио је и много својих пријатеља и генерала. Није могао да добије нову војску из Епира, а италијански савезници нису много помагали. Са друге стране Римљани су брзо попунили своје јединице новом војском.

Поход на Сицилију 278-276 пре Христа 251

Добио је позив од Агригента, Сиракузе и Леонтинија да дође на Сицилију да би је ослободио тирана и Картагињана.[53] Пир је оставио гарнизон у Таранту и кренуо је на Сицилију 278. пре Христа. У почетку је имао успеха, градови су прелазили на његову страну. Имао је на располагању 30.000 војника, 2.500 коњаника и 200 бродова.[54] Освојио је многе картагињанске територије на Сицилији, укључујући и тврђаву Ерикс. Победио је Мамертинце, који су контролисали Месену. Уништио им је многа упоришта. Био је проглашен краљем Сицилије. Картагињани су поседовали само тврђаву Лилибај и нешто територије и тражили су мир, али Пир је од њих тражио да се повуку потпуно са Сицилије. Грчки градови Сицилије противили су се мировном споразуму док Картагињани не напусте Сицилију. Пир је неуспешно неколико месеци опседао Лилибај. Пораз код Лилибаја имао је велике последице, јер му је престиж исчезао. Тражио је од савезника да се почне са градњом флоте. Са флотом је имао намеру да изврши и инвазију Картагине. Међутим почео је да се понаша дрско према сицилијанским градовима, који су га подржавали. Све се више понашао попут тирана, па је постао све непопуларнији.[55] Картагињани су то искористили, па су послали нову војску, али били су поражени. Ипак Пир је био све омраженији, па је почео да разматра напуштање Сицилије.

Повратак у Италију

Самнити и Таранто су поново тражили помоћ од Пира.[56] Били су изложени римским нападима, па је Пир одлучио да се врати у Италију. Приликом преласка у Италију Картагињани су га напали и уништили му много бродова.[57] Стигао је 276. пре Христа у Таранто са 20.000 пешака и 3.000 коњаника. Пир је кренуо са својом војском и војском Таранта према Римљанима, који су се улогорили у земљи Самнита.[58] Пиру се није придружило много Самнита. Пир је кренуо према војсци конзула Манија Курија Дентата,[59] који се налазио крај Беневента (тада се град звао Малвенто) и чекао је да му стигне други конзул са војском. Пир је пожурио да нападне пре него што дође до спајања две конзуларне војске.[60] Битка код Беневента 274. пре Христа окончала се према једнима нерешено, а према другима победом Римљана.

Напуштање Италије и инвазија Македоније

Пир је након битке одлучио да напусти Италију.[61] Није више било наде да може да освоји Италију, а у походу у Италији провео је шест година.[62] Вратио се 274. пре Христа у Епир са 8.000 пешака и 500 коњаника.. Пошто није имао новца тражио је рат да би могао одржавати војску пљачком. Био је љут на Антигона Гонату, јер му није послао помоћ док је ратовао у Италији. Пир је због свега тога кренуо на Македонију, заузео је неколико градова у Македонији, а на његову страну је онда прешло неколико хиљада македонских војника.[63] Након тога кренуо је за Антигоном, који се повукао у узак пролаз. Антигонови Гали су били исечени након жилавога отпора, а онда се Антигонова фаланга предала Пиру.[64] Антигон Гоната је успео да побегне. Изгубио је готово целу Македонију сем неколико приморских градова. Пир је овладао Македонијом и 273. пре Христа је поново постао краљ Македоније.

Поход на Спарту

Пир је пропустио прилику да докрајчи Антигона Гонату. Није учинио готово ништа да уништи остатке пораженога непријатеља, а прихватио се новога похода. Дошао му је Клеоним из Спарте и тражио је од њега да изврши инвазију Спарте. Пир је кренуо 272. пре Христа у рат да он зауме Пелопонез и да Клеонима посади на трон Спарте.[65] Кренуо је са 25.000 пешака, 2.000 коњаника и 24 слона.[66] Пир је напао Спарту у време када се краљ Спарте Ареј I налазио са војском на походу на Криту, па је у Спарти било мало војске.[67] Спартанци су пружили жесток отпор, па су успели да издрже док им није стигао Ареј I са 2.000 војника. Због доласка помоћи Пир је одустао од тога похода и одмах кренуо у нови поход. 252

Напад на Аргос

Аристеј је позвао Пира да му помогне да преузме Аргос,[68] који је био у рукама Антигонова савезника. Антигон Гоната је са својом војском дошао пред Аргос да би спречио Пира да га заузме. Пир није успео да изазове Антигона у отворену битку.[69] Аргивци су се бојали да њихов град не постане ратно поприште, па су молили обе стране да остану неутралне. Оба краља су се сложила, али Пир је и даље планирао да заузме град, па је у сред ноћи ушао у Аргос кроз капије које му је отворио Аристеј. Пирови галски плаћеници заузели су трг, али Пир је имао проблеме да проведе слонове кроз уску капију. То кашњење дало је Аргивцима довољно времена да се прегрупишу, заузму јаке тачке и затраже помоћ од Антигона Гонате. Спартански краљ Ареј I је први стигао и напао је Пирове галске најамнике, који су се налазили на главном тргу у Аргосу.

Смрт

Пир је сазнао да се Гали налазе у тешком положају, па је кренуо са мањом војском да им помогне, али пролазећи кроз уске уличице по мраку залутали су, па су чекали да сване. Када је Пир ујутро схватио колико су противници јаки одлучио је да се повуче, али приликом повлачења дошло је до велике гужве на уској градској капији.[70] У тој гужви једна жена га је погодила циглом у главу, па је пао. Касније му је један Антигонов војник одрубио главу. • • • • • • •

Литература

Плутарх, Пир Јустин Апијан,Самнитски ратови Касије Дион Диодор са Сицилије, Историјска библиотека Плутарх, Деметрије Дионизије из Халикарнаса

Референце

↑ Плутарх Пир 1 ↑ Диодор 19.36 ↑ Диодор 19.36 ↑ Плутарх Пир 2 ↑ Плутарх Пир 3 ↑ Јустин 17.3.19 ↑ Плутарх Пир 3 ↑ Плутарх Пир 4 ↑ Плутарх Пир 4 ↑ Плутарх Пир 4 ↑ Плутарх Пир 4 ↑ Плутарх Пир 5 ↑ Плутарх Пир 5 ↑ Плутарх Пир 5 ↑ Диодор 21.4 ↑ Плутарх, Деметрије 36 17. ↑ Плутарх, Деметрије 36 18. ↑ Јустин 16.1

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

19. ↑ Плутарх, Деметрије 36 20. ↑ Плутарх, Пир 6 21. ↑ Плутарх Пир 6 22. ↑ Плутарх Пир 9 23. ↑ Плутарх, Деметрије 39 24. ↑ Плутарх, Деметрије 40 25. ↑ Плутарх, Деметрије 41 26. ↑ Плутарх Пир 7 27. ↑ Плутарх Деметрије 41 28. ↑ Плутарх Деметрије 41 29. ↑ Плутарх Пир 7 30. ↑ Плутарх Пир 10 31. ↑ Плутарх Пир 10 32. ↑ Плутарх Деметрије 43

33. ↑ Плутарх Деметрије 44 34. ↑ Плутарх Пир 11 35. ↑ Плутарх Пир 11 36. ↑ Плутарх Пир 11 37. ↑ Плутарх Пир 12 38. ↑ Плутарх Пир 12 39. ↑ Плутарх Пир 12 40. ↑ Плутарх Пир 12 41. ↑ Плутарх Пир 14 42. ↑ Плутарх Пир 14 43. ↑ Јустин 17.2 44. ↑ Јустин 17.2 45. ↑ Јустин 17.2 46. ↑ Плутарх Пир 16 47. ↑ Плутарх Пир 16 48. ↑ Плутарх Пир 17 49. ↑ Плутарх Пир 17 50. ↑ Плутарх Пир 17 51. ↑ Плутарх Пир 17 52. ↑ Плутарх Пир 17

53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70.

↑ Плутарх Пир 22 ↑ Плутарх Пир 22 ↑ Плутарх Пир 23 ↑ Плутарх Пир 23 ↑ Плутарх Пир 24 ↑ Плутарх Пир 24 ↑ Плутарх Пир 25 ↑ Плутарх Пир 25 ↑ Плутарх Пир 26 ↑ Плутарх Пир 26 ↑ Плутарх Пир 26 ↑ Плутарх Пир 26 ↑ Плутарх, Пир 26 ↑ Плутарх, Пир 26 ↑ Плутарх, Пир 27 ↑ Плутарх Пир 30 ↑ Плутарх Пир 31 ↑ Плутарх Пир 34

253

Полибије

− Извори из којих сазнајемо о Полибијевом животу су Плутархови списи, Паусанија (,,Опис Хеладе”), Suida/Суда (лексикон X век), Полибијеве историје, Филопемен. − Полибије је рођен у Аркадији у Мегалополису око 200. год. п.н.е. Потекао је из угледне породице, његов отац је био Ликорта и био је хипарк и стратег ахајског савеза. − 180. год. п.н.е је требало да иде у Египат као члан посланства, међутим, египатски краљ је убијен па до пута није дошло. Полибије тада није испуњавао старосну границу за такво посланство, али му је указана част због оца. − Учествовао је са братом у решавању граничног спора између Месеније и Мегалопоља (олимпијски натпис). − Залагао се за неутралну политику према Риму и Македонији, али у ахајском савезу преовлађује проримска Каликратова струја, те се Полибије повлачи из политичког живота. − Био је хипарк (170/169. п.н.е.) и преговарао је са римским конзулом Марцијем Филипом. − 168. п.н.е. – битка код Пидне, римско освајање Хеладе. Полибије је одведен у Рим као заробљеник и државни непријатељ – списак непријатеља је направио Каликрат. − Затвореници су обично слати у унутрашњост апенинског полуострва, међутим, Полибије се спријатељио са синовима Емилија Паула, (Квинтом Фабијем Максимом и Публијем Корнелијем Сципионом Емилијаном), те је захваљујући њима остао у Риму. − 146. п.н.е. Полибије се враћа у домовину, тамо га шаљу Римљани како би Ахајцима објаснио римски устав и помогао им да га прихвате. − Од историчара, угледао се на Херодота, у пратњи Сципиона Емилијана је доста путовао (Рим, Египат, Александрија, Галија, Шпанија, Нуманција, Либија око Картагине...) − Поред главног дела „Историје“, написао је и друга дела која нису остала сачувана: -Тактика; -Монографија нумантинског рата (коју завршава Сципион Емилијан); -Панегирик Филопемену -Спис о насељеном делу света око Екватора. − ,,Историје” се састоје из 40 књига. Првих 5 је сачувано у целини. Скраћене верзије 6-18 књига се налазе у зборнику Еxcerpta antiqua (антички изводи) који је написан у XI или XII веку. Остатак је познат на основу „Хрестоматије грчких историчара“ која је у X веку написана на захтев византијског цара Константина VII Порфирогенита. Фрагменти се налазе код Ливија, Апијана, Плутарха, Цицерона итд. Потпуно су изгубљене књиге 17, 19, 26, 37 и 40. − Полибијеве ,,Историје” почињу од 140. Олимпијаде (220-217). Тада почиње савезнички рат у Грчкој (Филип V и ахајски савез против етолског савеза), рат у јужној Сирији за Коиле Сирију, а на западу Ханибал ратује у Шпанији, у II пунском рату. Он је тај период изабрао због тога што се од тада, сви светски догађаји стапају у једну целину и теже истом циљу, за разлику од ранијег периода када су били засебни, а тај циљ је римско освајање читавог, тада познатог, насељеног света (екумене). − Полибијеве ,,Историје” међутим, имају и увод, који почиње од 264. године п.н.е, зато што тада Римљани по први пут излазе из Италије и прелазе на Сицилију. Дело се завршава 146. п.н.е, падом Хеладе. − У II књизи је описана историја Рима и освајање Италије. − Полибије рачуна по олимпијадама, како би се тачно могло израчунати које године се шта догодило, пошто је година првих олимпијских игара позната (776 п.н.е.). − Он пише историју да би објаснио како су Римљани за 53 године освојили читав тада познати насељени свет. Он овај подухват приписује римском уређењу (уставу) и војсци. − Полибије је велики критичар осталих историчара, али једино одаје признање Ефору из Киме (IV век), писцу „Опште историје“ која није сачувана, да је једини добар историчар опште историје. Ефор је писао од повратка Хераклида на Пелопонез (дорске сеобе) па све до 340. п.н.е. − Он даје предност општим историјама над монографијама зато што само опште историје описују узрочно-последичне везе између догађаја, док монографије дају слику само о појединим деловима те целине. − Осим по олимпијадама, он има још једну категоризацију, а то је да креће од запада ка истоку. Прво описује западно Средоземље (Италија, северна Африка, Шпанија), затим Македонију и Грчку, па на крају Сирију и Египат. − По њему, историја је ту да побољша, помогне и подучи, а нарочито је корисна за политичаре и војсковође. − Он уводи појам прагматичке историје. Прагматичка историја се састоји из 3 дела: 1) Проучавање и упоређивање ранијих историјских списа; 2) Познавање географије (градови, луке, реке, планине, рељеф); 3) Политичка и војна активност и искуство. − Према Полибију, историчар мора да тежи истини, објективности, и мора да истражује узроке и последице одређеног догађаја. Међутим, он сам није увек био објективан – имао је непријатељски став према Етолском савезу и према Клеомену II, спартанском краљу који је освојио Мегалополис.

Полибијеви извори

− Полибије је користио и наративне и документарне изворе. − Наративни извори за I пунски рат су му били: - Фабије Пиктор (старији аналиста друге ½ III века) - ,,Анали”; - Филин из Акраганта са Сицилије који је написао историју I пунског

254

рата са прокартагинске тачке гледишта. за II пунски рат, осим Фабија Пиктора: -Хереја, Сосил, Силен из Калеакте – били су наклоњени Картагини и Ханибалу. − Документарни извори су му били таблице са уговорима Рима и Картагине, сенатске одлуке о склапању мирова, ахајски архиви, писма и архива породице Корнелија Сципиона, Ханибалова бронзана плоча коју је пронашао на југу Италије у храму Хере Лацинијске која је садржала податак о бројчаном стању Ханибалове војске. − Он је такође користио и усмене изворе, односно, разговарао је са учесницима историјских догађаја: од Гаја Лелија је слушао о Сципиону Африканцу, од македонских талаца о приликама на македонском двору у последњим годинама пред пад, од Картагињана о преласку Алпа итд.

Уређење римске републике − Уређење римске републике је мешавина монархије, аристократије и демократије. Монархију представљају конзули, аристократију Сенат, а демократију народна скупштина. − Што се тиче магистратура, постоји неколико подела. − Прва подела је на редовне и ванредне магистрате. − Редовни магистрати су конзул, претор, едил, квестор, плебејски трибун. Ванредни магистрати су диктатор, заповедник коњице (magister equitum), и војни трибун са конзулском влашћу (tribunus militum consulari imperio). -Војни трибун са конзулском влашћу је је биран од 444. п.н.е. када је плебејцима дата та магистратура као компромисно решење плебејског захтева за место конзула, па све до 367. п.н.е. када је донет закон да један конзул може бити плебејац. − Друга подела је на магистрате са и без империјума. Магистрати са империјумом су конзул, претор, и диктатор, а без империјума су сви остали. − Курулни магистрати су магистрати који имају право на судску власт (sella curulis) – то су едил, претор, цензор, конзул, диктатор. − Последња подела је на патрицијске и плебејске магистрате. − Ликтори су пратња магистрата са империјумом – конзул их има 12, претор 6, а диктатор 24. Они носе пруће са уметнутом секиром (fascis) који симболизују власт и одлучивање о казнама. Магистрати носе белу тогу обрубљену пурпуром (toga praetexta). − Ius imaginum је право породице курулног магистрата да у атријуму своје куће чува његов портрет (посмртну маску) са кратким натписом о његовим магистратурама и подвизима. − Сви магистрати су бирани на годину дана за службу од годину дана. Изузетак су диктатори који су бирани у ванредним ситуацијама и којима је служба трајала максимум 6 месеци, и цензори који су бирани на сваких пет година за службу од годину и по дана. − Продужење империјума (prorogatio imperia) је било могуће у ванредним приликама у случају рата и како би се именовали проконзули за управљање провинцијама у случају да није било довољно претора. − Први сигуран случај продужења империјума је био 326. год. п.н.е. када је магистратура продужена Квинту Пубилију Филону, конзулу из 327. год. п.н.е. како би окончао опсаду Неаполиса (Напуља, у Кампанији) за време II самнитског рата. Тит Ливије наводи пример конзула Барбата и продужења његовог империјума још 465. и 464. али ово није посведочено у изворима. − Магистратима је била ограничена власт због кратког трајања магистратуре и поделе власти са колегом. Они нису имали плате тако да су магистрати могли бити само имућни људи. − Lex Villia – 180. год. п.н.е. Вилије предлаже закон којим се утврђује редослед и пут магистратура ка врху (cursus honorum илити certus ordo magistratum) – квестор → едил или плебејски трибун → претор → конзул → цензор. Потребно је да прође две године пре него што се магистрат могао поново кандидовати за вишу магистратуру. А у случају конзулата, како би се конзул други пут кандидовао, потребно је да прође 10 година од претходне магистратуре. Тај закон је предложио народни трибун Луције Генуције 342. године п.н.е. (није увек бивало испоштовано – пример Гаја Марија који је био конзул 5 година за редом 104-100. п.н.е. и укупно 7 пута) − Предуслов за прву магистратуру је био 10 година војне службе, тако да је најмлађи квестор могао имати 28 година, у случају да се мобилисао са 17, када су римски грађани постајали пунолетни. − Власт магистрата подразумева два појма – potestas и imperium. − Potestas је власт магистрата која омогућава да врши своје дужности. То су: - Право на ауспиције у граду, односно питања богова за савет (auspicia urbana); - Право издавања наредби које важе током читавог мандата – ius edicendi; - Право изрицања глобе, шибања, затвора – ius mulctae dictionis; - Право сазивања комиција – ius cum populo agendi; - Право сазивања Сената – ius cum patribus agendi. − Imperium је “врховна власт заједнице у односу на њене чланове” и пoдразумева: - Право заповедања војском; - Судска овлашћења у грађанским и кривичним парницама; 255

- Право изрицања казни (у случају озбиљних злочина) и право хапшења; - Право сазивања центуријатских комиција.

Конзули

− Конзули су бирани од прве године републике (508. год. п.н.е.) и у почетку су се звали претори и судије (praetores, iudices). У раној републици су били једини магистрати. − 367. п.н.е. – Лициније и Секстије предлажу закон да 1 конзул може бити плебејац. − 342. п.н.е. – Генуције предлаже закон, који је према Ливију усвојен, да оба конзула могу бити плебејци, али први случај који сведочи о томе је тек из 172. године п.н.е. Могуће је да је било предвиђено да један конзул мора бити плебејац. − Конзула бира центуријатска комиција (војна скупштина), а империјум му дају куријатске комиције (lex curiata de imperio). − У случају да један конзул абдицира или погине, други конзул бира свог колегу до краја мандата (consul suffectus). А у случају да република остане без оба конзула, бира се interrex (међукраљ) који сазива центуријатске комиције које потом бирају нове конзуле. − Од 220. – 153. год. п.н.е. конзули су ступали на дужност 15. марта (на мартовске иде), а пре и после тога од 1. јануара (на јануарске календе). − Почетком V века п.н.е., они су били једини магистрати. Полибије говори како конзули имају највишу власт и како им се сви магистрати покоравају, осим плебејских трибуна. − Оно што ограничава власт конзула, поред ограниченог и кратког трајања мандата и колеге јесте народни трибун има право на вето, односно право интерцесије. − Римски грађани су имали право на жалбе (ius provocationis) које је уведено у првој години републике (508.) – оно је касније укидано, поново увођено и проширивано. То су биле жалбе центуријатској комицији на судске одлуке магистрата. − У рату, конзули имају неограничена овлашћења (consul militiae). − Consul domi, односно конзул (конзули) у Риму, могу да: сазивају Сенат, уводе посланства у Сенат, износе хитне ствари на дискусију, брину се о спровођењу одлука, сазивају комиције (центуријатске и трибутске), предлажу законе; имају јурисдикцију у грађанским парницама, и верске дужности и права (право на ауспиције, приношење жртава, посвећивање храмова, полагање заклетве у име државе). − 366. п.н.е. је конзулима одузето право на суђење када су дошли претори. − Consul militiae (конзул у рату) има неограничену власт над државном благајном, сазива савезничку војску, мобилише војску, бира војне трибуне (до 207. п.н.е. од када ту дужност преузимају центуријатске комиције), изричу казне војницима (могућа је и смртна казна), одлучују о подели плена, склапају мир (до 321. п.н.е. и Kаудинског кланца од када ту дужност преузимају центуријатске комиције).

Претори

− Претори су уведени као магистратура 366. п.н.е. после чувеног закона плебејских трибуна Лицинија и Секстија 367. п.н.е. да један конзул може бити плебејац, као врста уступка патрицијима који добијају нова овлашћења. − Тек од 336. п.н.е. се појављује први претор плебејац – Квинт Пубилије Филон. − У почетку је постојао само један претор; од 242. п.н.е. два; касније је број растао са бројем провинција (прве две провинције су биле Сицилија и Сардинија са Корзиком 227. п.н.е; од 197. п.н.е. и Хиспанија). − Преторе бирају центуријатске комиције. Они имају империјум, који им даје куријатска комиција, али је тај империјум нижи од конзуловог (imperium minus). − Претори у Риму су такође имали и судска овлашћења – praetor urbanus (за римске грађане) и prateor peregrinus (за спорове који су укључивали и странце). − Од 149. п.н.е. председавају у quaestiones perpetuae, судовима који су састављани због евентуалних злоупотреба магистратура. − Претори сазивају Сенат, трибутске и центуријатске комиције. − Кад ступе на дужност, издају edictum perpetuum односно вечити едикт – то су законске одредбе којих ће се претори придржавати и углавном су преузимање претходног едикта, понекад уз незнатне допуне. За време цара Хадријана, сви едикти су скупљени и ревидирани, односно прочишћени.

Цензори

− Цензори се бирају од 443. п.н.е. и било их је двојица. Од 351. п.н.е. магистратура је доступна и плебејцима. Од 339. п.н.е. је постало обавезно да један цензор буде плебејац. − Њих бирају центуријатске комиције на сваких 5 година, а мандат им траје годину и по дана. Центуријатске комиције им дају овлашћења (lex centuriata de potestata censoria). 256

− Уколико се деси да један цензор умре или абдицира, други подноси оставку. − Сви цензори морају претходно проћи cursus honorum. Често су цензори имали и већи углед од самих конзула (чувени Апије Клаудије 312. п.н.е.) − Вршили су попис грађана – сазивали су их на Марсовом пољу ван Рима (јер у граду не смеју да носе оружје) и сврставају их у центурије, пошто их претходно распореде по класи (према имовинском стању). − Истовремено су и одређивали висину пореза и испитивали грађане о начину живота, старајући се о моралу (cura/regimen morum). − Тада су постојала два сталежа – витешки и сенаторски. − Lectio senatus - они су састављали и ревидирали спискове сенатора (album) − Давали су у закуп руднике, државну земљу (ager publicus), наплаћивање царина, право на рибарење, обнове јавних зграда и путева итд. − На попису грађана је вршена жртва suovetaurilia – сус, овис, таурус (свиња, ован, бик).

Едили

− Постојали су плебејски и курулни едили. − Плебејски едили су постојали од оснивања републике и било их је двојица. У најранијем добу, едили су били помоћници плебејских трибуна и чували су одлуке скупштине и Сената (од 449. п.н.е). − Од 366. п.н.е. уводе се курулни патрицијски едили којих је било двојица. − Дужности: - cura urbis - чување реда и мира у Риму, одржавање и обнова улица, путева и објеката; - cura annonae – снабдевање града (првенствено житом); - cura ludorum – организовање игара (првенствено Церери, плебејском божанству).

Квестори

− Квестори постоје од оснивања републике. До 447. п.н.е. их именују конзули, после тога их бирају трибутске комиције. А од 421. п.н.е. магистратура квестора постаје доступна и плебејцима. − Quaestores urbani се старају о државној благајни, о приходима и расходима (aerarium saturni). − Quaestores militarii су били квестори у војним походима, и старали су се о исплаћивању војника и подели плена. − Quaestores provinciales су били провинцијски квестори. − Од 267. су постојала још 4 додатна квестора у Италији са седиштима у Остији, Калесу у Умбрији и Ариминуму (за четвртог се не зна), и њихове дужности нису јасне. − За време Суле је било 20, а за време Цезара 40 квестора.

Плебејски трибуни

Плебејски трибуни постоје од 494. п.н.е. после прве сецесије плебејаца. Њих бирају плебејске скупштине (concilia plebis). У почетку их је било 2 или 5, а касније 10. Од почетка су заштићени верским законом (lex sacrata) – sancrosanctus. Од 449. су заштићени и световним законом. Дужности – штите плебејце од самовоље магистрата (ius auxilii) - имају право интерцесије, право на вето (ius intercessionis) – ово правило не важи за диктаторе, а изузетно ретко користе за цензора; - право на кажњавање и хапшење магистрата; - право на сазивање Сената, трибутских и плебејских комиција.

− − − −

Диктатори

− Мандат диктатора је трајао максимум 6 месеци, и он је једини магистрат без колеге. − Magister equitum (заповедник коњице) је помоћник диктатора. − По традицији, први диктатор је (према Титу Ливију) изабран 501. године п.н.е. Био је то Тит Ларгије и изабран је због рата против Латина. − Сенат одлучује да ли постоји потреба за именовањем диктатора, а конзул га именује. Диктатори су могли бити бивши конзули, цензори, па чак и бивши диктатори. − Диктатор има највиши империјум, и највећа овлашћења у односу на друге магистрате. − Диктатор се именује само у ванредним ситуацијама – због рата, унутрашњих немира (до 278. год. п.н.е. су то биле борбе патриција и плебејаца) или ради организовања избора. − Последњи диктатор је изабран 202. п.н.е. и био је то Гај Сервилије који је изабран ради одржавања избора. − После тога није било диктатора све до Суле 82. п.н.е. када је он постао диктатор без временског ограничења са много ширим овлашћењима. Био је диктатор који треба да донесе законе и уреди државу (dictator legibus scribundis et rei publicae constotuaende).

Сенат

− Сенат је основао Ромул, по традицији. У Сенат улазе бивши магистрати, почевши од квестора. У доба средње републике их је било 300 – највише их је било у време Цезара (900). − Сенат могу да сазову сви магистрати са potestas (конзули, претори). 257

− Сенат је заседао у Хостилијевој курији, а седница је трајала од свитања до сумрака. − У Сенату, мишљења излажу и гласају одређеним редоследом – први је најстарији цензор из редова патриција (princeps senatus), па затим и остали цензори, а потом по редоследу иду бивши конзули, претори, едили па квестори. − Одлука Сената се звала senatus consultum и то није био закон већ препорука магистратима, али је та одлука углавном поштована као закон. − Сенат се бави финансијама, религијским питањима, спољном политиком и управом провинција. − Што се тиче финансија, Сенат руководи државним приходима, расходима и одобравањем исплата из државне благајне. − У спољашњој политици, Сенат прима посланства у Рим, упућује сопствена посланства у друге земље (ради арбитраже, прихватања предаје, склапања уговора), склапа мир (де факто), савезе, прима жалбе странаца на понашање магистрата, одобрава тријумф. − Што се тиче управљања провинцијама, на почетку године се одређују преторске и конзулске провинције, затим намесници у њима, број војника и финансијска средства која ће се послати у одређену провинцију. − У религијским питањима Сенат саветује магистрате кад треба увести или забранити неки култ. Нпр. 186. п.н.е. је у Риму забрањено одржавање Бахових мистерија. − Од 449. године п.н.е. одлуке трибутских комиција и плебејских скупштина морају имати потврду Сената како би закон важио – auctoritas patrum.

Комиције

− Постоје куријатске, центуријатске, трибутске и плебејске комиције. − Куријатске комиције постоје од Ромула (по традицији). Оне су постојале дакле, још у доба краљева. Основна јединица куријатске комиције била је курија, односно братство. Било је 30 курија, а свака је имала по 1 глас. − Куријатске комиције сазива Pontifex Maximus, првосвештеник. − Куријатске комиције дају империјум магистратима и баве се породичним стварима (тестаментима, адоптирању и сл.). − Касније, на заседању су присутни само ликтори, представници својих курија. − Центуријатске комиције је основао Сервије Тулије почетком VI века п.н.е. Оне се сазивају на Марсовом пољу, јер је наоружаним грађанима забрањено окупљање у граду. То су биле војничке скупштине. − Центуријатске комиције сазивају магистрати са империјумом (конзули, претори, диктатори) и цензори (ради пописа). − Било је 193 центурије које су биле подељене по класама. Прво је гласало 18 центурија витезова, затим центурије прве класе (80), друге класе, треће класе... − Често се дешавало да ниске класе ни не стигну да гласају јер је пре њиховог гласања већина већ изгласала. − Због тога је 241. п.н.е. број триба повећан на 35; у оквиру триба је направљена подела на јуниоре (17-46 година) и сениоре (46-60 година) ; затим је направљено 5 класа по имовинском стању, а у свакој класи је било 35 центурија сениора и 35 центурија јуниора (значи укупно 70 центурија по једној класи), што је укупно чинило 350 центурија у 5 класа. На то је додавано још 18 центурија коњаника, 4 додатне центурије и једна центурија пролетера, тако да је укупно било 373 центурије. Овиме се повећала улога средњег слоја. Свака центурија је имала један глас. − Центуријатске комиције бирају магистрате са империјумом и цензоре, доносе законе, формалне одлуке о рату и миру, примају грађанске жалбе на одлуке магистрата. − Трибутске комиције се састоје из 35 триба (4 грађанске, 31 сеоска). − Њих сазивају сви који имају право сарадње са народом (ius cum populo agendi). − Трибутске комиције бирају квесторе, едиле, доносе законе (за које је од 449-339. п.н.е. потребна auctoritas patrum). − Concilia plebis или плебејска скупштина, заседа и гласа по трибама. За разлику од трибутских комиција, у плебејској скупштини заседају само плебејци. − Њих сазивају плебејски трибуни и плебејски едили. − Плебејске скупштине доносе законе. Од Хортензијевог закона 287. п.н.е. одлуке плебејске скупштине имају снагу закона и без одобрења Сената.

Рим и Картагина до I пунског рата Државно уређење Картагине

− Картагина је према традицији основана 814. године п.н.е. као феничанска колонија града Тира. Према археолошким подацима то се догодило у VIII веку п.н.е. − Картагина је на врхунцу моћи поседовала јужну обалу Шпаније, северну Африку до Египта, западни део Сицилије, Корзику, Сардинију и Балеарска острва. − Осим Аристотела и Полибија, картагински Устав су још хвалили и Исократ (атински беседник и савременик Филипа II) и Цицерон. Биo је најсличнији римском, и представљао је мешавину монархије, аристократије и демократије. − Државно уређење Картагине је пре свега олигархијско, засновано на плутократији. У најстарије доба, сматра се да је владао намесник из Тира; међутим, у VII веку п.н.е. Полибије и Аристотел помињу краљеве, али остаје нејасно да ли се мислило на краљеве или врховне магистрате, који су у сваком случају имали изборну власт. 258

− Од краја VI, почетка V века п.н.е. Картагином управљају Суфети (Шофети). То су била два епонимна магистрата која су бирана сваке године. Имали су судска овлашћења, могли су сазивати народну скупштину и веће, и за разлику од римских конзула, нису заповедали војском. − Такође, постојало је Веће (Сенат) чији су чланови бирани за доживотни мандат. Број чланова је непознат, али сматра се да је у сваком случају био већи од 100. Веће је управљало финансијама, спољашњом политиком и, за разлику од римског Сената, доносило законе. − У оквиру овог већа налазило се мање веће које је бројало 30 чланова и који су имали пробулеутску функцију – разматрали су питања која је требало изнети пред Сенат. Временом је постало моћно и у суштини владало државом. − Народна скупштина у Картагини је бирала магистрате, војсковође, и према Аристотелу, расправљала о питањима о којима Суфети и Сенат нису могли да се сложе. − Веће, односно суд сточетворице је тело од 104 (или 100) чланова је успостављено средином V века п.н.е. ради ограничавања моћи и утицаја војсковођа и Магонида (моћне племићке породице). Ово веће Аристотел пореди са ефорима у Спарти. Но, чланови Већа сточетворице су бирани међу члановима Сената по заслузи, за разлику од ефора који су бирани жребом међу свим спартијатима. Они су вршили доживотну службу (бар у II веку п.н.е.) и њима су полагали рачуне и магистрати и војсковође. − Пентархије, које помиње само Аристотел, су бирали чланове Већа сточетворице и надгледали вођење државних послова, укључујући и финансије. Бирали су своје наследнике.

Први уговор Рима и Картагине

− До сукоба са Мамертинцима, Картагина је била у добрим односима са Римом. − Уговоре између Рима и Картагине помињу Диодор са Сицилије, Тит Ливије и Полибије. Ливије помиње три уговора (348, 306. и 279. п.н.е.), Диодор помиње два (348. и 279. п.н.е.) а Полибије опет три (508, 348. и 279. п.н.е). Према Полибију, одредбе уговора између Римљана и Картагињана из 508. п.н.е. били су: 1. Римљани и њихови савезници не смеју да плове даље од Лепог рта (сматра се да је то био Cap Farina, Римљани су га звали pulcher). Под “даље”, подразумевало се запад. Полибије говори о правцима источно и јужно од Лепог рта, али је могуће да је погрешно разумео уговор из два разлога: јер је и сам рекао да је језик који је тумачио био прилично другачији од тадашњег савременог, а и забрана пловидбе источно и јужно од Лепог рта, уколико је то био Cap Farina, подразумевао би Картагину, до које је Римљанима било дозвољено да плове. 2. Римљани могу да врше ограничену трговину у Либији и на Сардинији – трговини морају да присуствују писари и гласници Картагине. 3. Римљани су на Сицилији могли да тргују са истим правима као Картагињани. 4. Заштита Лауренција, Ардеје, Анцијума, Цирцеје и Терацине, као и других градова под непосредном влашћу Римљана. 5. Уколико Картагина заузме неки град од Латина који не припада Римљанима, морали би да га неоштећеног предају Риму. 6. Забрана Картагини да гради утврђења на латинској земљи, и забрана ноћења картагинске војске у земљи Римљана. − Овим уговором Картагина је осигурала своје трговачке интересе у северној Африци и на Сардинији, а Рим се осигурао од напада Картагине, и осигурао је своје интересе у Лацијуму.

Други уговор Рима и Картагине

− Полибије не наводи датум нити годину другог уговора између Рима и Картагине, сматра се да је склопљен 348. године п.н.е. У уговор су, као савезници Картагине, укључени Утика и Тир (погрешно разумевање израза Тирани из Картагине и схватање тога као да се ради о становницима феничанског града Тира). 1. Одредбе уговора између Картагине и Рима из 348. п.н.е. били су: Забрана трговине и оснивања градова Римљанима даље од Мастије Тартежана, и даље укључујући Лепи рт. 2. Забрана Картагињанима за задржавање евентуално освојеног града у Лацијуму који није потчињен Римљанима (после 338. п.н.е. када Римљани држе читав Лацијум и распуштају латински савез, ова клаузула постаје неважећа). 3. Ако Картагињанин зароби припадника народа римског савезника, нека га не доведе у римске луке, а ако буде доведен, уколико Римљанин положи руку на њега, ослободити га. 4. Забрана трговине и оснивања градова Римљанима на Сардинији и у Либији; дозвола трговине у самом граду Картагини и на Сицилији. 5. Дозвола Картагињанима да тргују слободно у Риму.

Трећи уговор Рима и Картагине

− По Титу Ливију, склопљен је 306. године п.н.е. Могућ је јер су Римљани од 327. п.н.е. покоравали Самните и били све моћнији, а Картагињани 307. осујетили тиранина Агаткола и опседали Сиракузу. − Филин из Акраганта нам говори о овом уговору као о уговору који разграничава интересне сфере. Рим се њиме одриче Сицилије, а Картагина Италије. Полибије пориче постојање овог уговора.

Трећи (четврти) уговор Рима и Картагине

− Према Полибију, трећи уговор. Овим уговором, обезбеђена је подршка картагинске флоте Римљанима, као и помоћ против Пира. Потписан је 279. године. Све претходне одредбе су и даље важиле. 259

Први пунски рат

− Узрок рата је био сукоб интереса око западног Медитерана. III − Повод: Мамерси, синови Марса, заправо Осци из Кампаније, у служби Агатокла (умро 288~283. п.н.е.) заузимају Месану (бивши Занкле) због стратешког положаја и 1 I контроле мореуза. Спријатељили су се са Кампањцима и Римљанима у Регију који су 2 I заузели град бранећи га од Пира. Међутим, они долазе у сукоб са Сиракужанима и IV 3 III Картагињанима на Сицилији. II II − Сиракужани су држали територију до Тауромениона, на челу са Хијероном, који је 4 Rimskа flotа 275/4. изабран за стратега, и узима власт. Долази до битке на Лонгану измеђуKаrtагinskа flotа Сиракузе и Мамертинаца, вероватно 265. п.н.е, у којој Мамертинци успевају да се спасу захваљујући томе што су примили пунски гарнизон са Липарских острва. Мамертинци су изгубили војску и савезника Регијце, и долази до поделе на проримску и прокартагинску струју. − Пошто Картагињани нису тако лако хтели да оду из Месане, позивајући се на братство и сродство са Римљанима, Мамерси им достављају захтев за савез. Сенат није био највољнији да склопи овај савез због неговања добрих и корисних односа са Картагином. Међутим, трибутска комиција прихвата због страха од картагинског освајања Сицилије и евентуалног проширења на Италију, као и због угрожавања Римљана и интереса њихових савезника на југу Сицилије. Склапањем овог савеза, Мамертинци истерују пунски гарнизон из града. − Први су до Месане стигли Картагињани, који су блокирали град са севера и склопили савез са Хијероном, који блокира град са југа. Његов циљ је био да избаци варваре. − Те исте, 264. године на Сицилију стижу Римљани под вођством конзула Апија Клаудија. По доласку, он води преговоре са Хијероном и Ханоном. − После неуспелих преговора, Апије Клаудије прво напада и поражава Сиракужане. Видевши ово, Ханон се повлачи, а Апије Клаудије демонстрира своју моћ пустошећи сиракушко подручје. Освојио је неколико тврђава, а прешло му је мирним путем неколико грчких градова (Камарина, Катана). Једино Тауромениј није прешао, који је склопио савез са Хијероном. − После тога Римљанима прилази Сегеста. Картагињани брже-боље скупљају војску и најамнике из Шпаније и северне Италије (Галије). За базу су изабрали Акрагант, јер је био близу Картагине и релативно лако су се могле одржавати везе са Картагином. − Према Филину из Акраганта, у јулу 262. године, Римљани опседају Акрагант. Јужно и западно од логора су ископали два шанца, један према граду, а један од града, са циљем да спрече дотурање намирница и евентуални напад. − Пет месеци касније, Ханон се искрцава у Хераклеји (са војском од 50 000 пешадинаца, 6000 коњаника и 60 слонова), заузима Хербес и улогорује се близу Римљана. После битке и пораза, Ханон се повлачи, Акрагант је опљачкан, а читаво становништво одведено у ропство. − Римљани нису имали флоту, тек неких 20-ак бродова, које су добили од Грка својих . Стога су изградили флоту по угледу на картагинску ратну лађу коју су заробили 264. године код Месане. Због аматерства и нестручности у маневрисању ратним лађама, изумели су corvus (гаврана), који је служио за то да се римски брод клином прикачи за картагински како би војска могла да пређе. − На пролеће 260. године Римљани врше напад на Липарска острва. Том приликом је заробљен римски конзул, а Гај Дуилије преузима команду. Долази до сукоба са пунском флотом код града и рта Мила. У част победе над Пунима, подигнут је Columna rostrata. − После тога, он ослобађа Сегесту од опсаде и осваја Мацелу (то нам говори Полибије). Али, према натпису на columni rostrata, прво је ослободио Сегестанце и заузео Мацелу, па тек онда поразио Пуне код Мила. − 257. године долази до битке код Тиндариде у којој Римљани односе победу. Освојили су Корзику, а покушали да освоје Сардинију. Ово је посведочено у елогијуму Луција Сципиона, конзула 259. године п.н.е. − Град Екном се налазио на југу Сицилије. Ту је 256. године п.н.е. дошло до поморске битке између картагинске и римске флоте. − Картагињани су своју флоту поставили у једну линију, док су Римљани формирали троугао. − I и II римска флота гоне 2. и 3. картагинску, које се повлаче и одвлаче конзуле. 1. картагинска притишњава III римску уз обалу, док 4. картагинска напада IV римску. Убрзо се враћају I и II римска. I римска напада 1. картагинску, а II римска 4. картагинску, после чега се здружује са IV римском, а потом и I римском и удара на 1. картагинску (слика). То је била последња битка у којој се помињу гаврани. − После овога, Римљани се искрцавају у северну Африку, и базу постављају у Аспиди (вероватно Clupea). Освајају је после опсаде, и затим долази до повлачења једног конзула због надолазеће зиме, намирница и неспремности за даље ратовање. 260

1

IV 4

− Потом конзул Регул опседа Адис (Lutinu). Картагина изводи своју војску и улогорава се на брдо изнад римског логора. Схвативши да је предност коњаника и слонова изгубљена на брдовитом терену, Римљани нападају и наносе пораз Картагини, која се повлачи. После тога Регул заузима Тунес. − Картагина се нашла у још већем проблему када су је напали Нумиђани, пред којима становништво бежи у град. Долази до пренасељености и глади у Картагини. Конзул Марко је понудио мир, али су услови били претешки – предавање заробљеника, плаћање ратне одштете, предаја флоте и Сицилије. − У исто време у Картагину је доведен најамник Ксантип из Лакедемона, човек одгојен на лаконски начин. (255Баграда). Долази до битке у којој су Римљани претрпели страховит пораз, једва 2000 војника је успело да се спаси. − У овој бици и Картагињани и Римљани су поставили коњице на боковима, а пешадију у средини, с тим што су Картагињани испред своје пешадије поставили слонове, а Римљани су се поређали више у дубину него у ширину. − Убрзо после ове победе, Ксантип одлази. Римљани, спасавање преживелих, који су се налазили сазнавши за пропаст своје војске, организују флоту за опседнути од стране Картагине у Аспиди. − Римска и картагинска флота се сусрећу код Хермејског рта, и у поморској бици Картагињани бивају поражени. Ту исту римску флоту је касније ухватила бура код Камарине, и готово у потпуности уништила. − Римљани одлучују да саграде нову флоту и са њом су опсели и освојили Панормо 254. године п.н.е. После тога Риму прилазе још неки градови са Сицилије. Картагињани убрзо освајају Акрагант. − 253. године п.н.е., римска флота упада у плићак код острва Лотофага. После овога, у повратку на север, још их је и бура ухватила, поново уништивши флоту. После овога су Римљани дефинитивно одустали од грађења нове флоте. − 252. године Римљани освајају Терму и Липару. − 251. године Картагињани опседају Панормос, и том приликом је одбијен њихов напад, а слонови су отерани уз помоћ сулица и праћки (као код Беневента у борби против Пира). − 250. године Римљани опседају Лилибеј. − 249. године Римљани нападају Дрепамон. Римска флота је поново ухваћена у буру после поморске битке код Дрепане и победе Картагине. Римљани су заузели Ерикс и храм Афродите на брду. − 247. Хамилкар Барка (Мелкартов брат Муња) заузима Ерикс, блокира и подножје и врх брда. Он осваја брдо Хиркте са луком, блокира Римљане и упушта се у пљачкање јужне Италије. − Нову римску флоту граде богати грађани, уз обећање да ће им се вратити уколико Рим победи. − 241. Дрепана је блокирана, Лилибеј под опсадом. На вест о доласку Римљана, Картагињани шаљу своју флоту. До последње битке долази северозападно од Сицилије, код Егатских острва. − И Картагињани и Римљани су били економски и демографски исцрпљени дуготрајним ратом. Према Апијану, Картагињани су тражили новац од Птолемеја II, који је одбио јер је био римски савезник. Рим се бојао побуне савезника, тако да је склопљен мир. − Услови мира из 241. године били су, за Картагињане: 1. Да напусте Сицилију и сва острва између Сицилије и Италије (Липарска острва); 2. Да врате заробљенике; 3. Да исплате ратну одштету од 2200 таланата злата у року од 10 година (првобитно 20); 4. Да не ратују против Хијерона и Сиракузе.

Тит Ливије

− Главни извори за живот Тита Ливија су: Хроника св. Хијеронима Стридонског (који је прерадио хронику Јевсевија из Цезареје), Светоније и Плиније Млађи. − Ливије је рођен 59. п.н.е. у Патавијуму (данашња Падова). У родном граду се и школовао, али није могао да настави школовање у Риму због грађанских ратова, нити у Атини а и ни на Родосу. Дошао је у Рим око 30/29. п.н.е. Враћао се у свој родни град, где је и умро 17. године нове ере. У Падови је пронађен епиаф, и можда би он могао бити Ливијев. Жена му се звала Касија Прима. − Његово главно дело се звало „Ab urbe condita“. Анали су дела која пишу о далекој прошлости, а хисторије описују савремене догађаје, по античком гледању. Ливије је писао и Дијалоге (историјско-философског садржаја) и неке философске списе (то знамо из Сенекиних писама). − Ab urbe condita је имала 142 књиге. Почео је писати од 20. п.н.е. Она сама обухвата период од Енејиног доласка на тло италије па све до 9. п.н.е. Али Историја почиње од оснивања града до 9. године, т.ј. Друзове смрти. Вероватно је писао до Августове смрти, јер је 9. године Август напустио офанзивну политику према Германима, и граница је била утврђена на Дунаву, те је можда због тога Ливије одлучио да заврши Историју баш те године. − Ab urbe condita је подељен на декаде и пентаде. Та подела се први пут спомиње тек крајем V века. Има индиција да је сам поделио своје дело бар на декаде, јер 21. књига има посебан предговор. − Сачуване су књиге 1-10 (од Енеје т.ј. од оснивања града до 293. п.н.е.) и од 21-45 (од почетка Другог пунског рата и опсаде Сагунта 219. п.н.е до 168. п.н.е. и битке код Пидне). − Еутропије је сачувао фрагменте из каснијих књига које су изгубљене, и има нешто сачуваних и код Флора, Секстија Аурелија Виктора, Орозија, као и код Касиодора Сенатора. − Епитоме су кратки изводи из Тита Ливија и сачуване су на папирусу из Оксиринха (из Египта из прве ½ III века после Христа) и ту су салуване књиге 37-40 и 48-55. Такође су епитоме нађене и код писца Јулија Обсеквенса (IV или V век после Христа). 261

− Периохе су прегледи садржаја и сачувани су за све изгубљене књиге изузев за 136 и 137 књигу. Не зна се кад су састављене и на основу чега су састављене. За раније књиге су дуже и доносе више података, а за доцније су штуре. − За 138. годину – RAETI A TIB. NERONE ET DRUSO, CAESARIS PRIVIGNIS, DOMITI AGRIPPA, CAESARI GENER MORTUUS. A DRUSO CENSUS ACTUS EST. − Ливије датује догађаје по конзулима (то је аналистичко излагање догађаја). Није имао војничког искуства, није познавао географију. Његово дело је, и поред свега тога, ипак значајан извор за рану римску историју. − Он је хтео да укаже Римљанима на грешке из прошлости, и хтео је да допринесе моралном оздрављењу римског друштва, што се и уклапало у Августову рестаурацију. Треба изучавати историју да би држава нешто научила, сматрао је. − Био је близак Августу, и његовој породици, али није припадао уском кругу писаца који су се окупљали око Августа. Август је Ливија звао својим Помпејевцем, па се сматра да је Ливије био републиканац. Модерни историографи сматрају да је можда величао Августа, али то су све индиције, јер књиге у којима он пише о Принципату нису сачуване. Ливијеви извори − Извори: за првих 10 књига главни извор су дела млађих аналиста (он сам спомиње и млађе и старије). - Од старијих аналиста је користио Фабија Пиктора, Цинција Алимента (крај III и IV век п.н.е.); - Од млађих аналиста је користио Клаудија Квадригарија, Валерија Анција, Лицинија Мацера, Елија Туберона (I век пре н.е). − Све њих Ливије спомиње у свом делу, а сматра се да је читао млађе аналисте и од њих преузимао старије, јер су старији аналисти писали на грчком, док су млађи писали на латинском који је Ливије боље разумео. 1 − За екскурс о Галима је користио Корнелија Непота и Тимагена (из Александрије из Египта из I века п.н.е). Сматра се да је за рану историју користио Анале Квинта Енија (еп о римској историји) до пунских ратова. Све ове изворе је Ливије користио. − За књиге 21-45 главни извори су му Полибије, и користио је Целија Антипатра (написао историју Другог пунског рата). За догађаје у Шпанији је користио Катона Старијег. Такође је користио и платнене књиге (спискове магистрата) и Велике анале али преко млађих аналиста. − Данас, сматра се да је Тит Ливије користио по један извор за што дужи период историје. Осећа се у његовом излагању траг критике извора, коју понекад примењује. Понекад користи више извора, понекад ублажава податке, идеализује, хуманизује римску прошлост (пример: Манлије Торкват), приписује особине свог времена.

Између I и II пунског рата

− Побуна најамника у северној Африци − Полибије је хтео да прикаже сву суровост овог рата, као поуку онима који користе најамнике у својој служби, а и како би описао узроке II пунског рата. − Картагињани су скупљали најамнике у Сики, и надали су да неће морати да их исплате. Међу најамницима су се налазили Ибери, Келти, Лигури, Балеарци, Либијци... Вође ових најамника били су Либијац Матос и Кампањац Спендије. Такође се помињу и Кампањац Зерза и Гал Аутарита. − Најамници долазе у Тунес. Картагињани су погрешили раније када су најамницима дозволили да понесу своју имовину и поведу своје породице кад су излазили из Картагине и ишли у Сику. − 240. године је почео рат када најамници опседају Картагину и Утику, а многобројни градови устају против картагинске власти због претходних пореза који су им били наметнути због ратовања са Римљанима. − Најамници су заузели мост на реци Баграда (Макару), чиме блокирају Картагину. − Картагињанима је командовао Ханон, па Хамилкар Барка који осваја мост и град поред. Врши напад на Утику, а прему Полибију је и осваја. − Најамник Матос опседа Хипакриту и нуди савез Нумиђанима, који се ипак окрећу Картагињанима. − Бродови са намирницама бивају уништени у бури, и од Картагине се одмећу Утика и Хипакрита. Хијерон и Римљани шаљу најамнике Картагини. Уз њихову помоћ предали су се сви градови, а освојени су Хипакрита и Утика. Најамници су се предали 237. године (рат је трајао од 241-237). − Осим у северној Африци, до побуне је дошло и на Сардинији, који се нуде Римљанима. Најамници су тада протерани са острва, а становништво одлази у Италију. Римљани заузимају Сардинију по завршетку рата чиме успостављају контролу над Тиренским морем. − Обнова и ширење картагинске власти у Шпанији − 237. године Картагињани на челу са Хамилкаром Барком (који је водио свог деветогодишњег сина Ханибала) прелазе у Шпанију. Он је стигао у Гадес, и одатле обнавља и шири власт и мачем и пером. Ратовао је против Турдетана, победио их и примио војску. Основао је Акра Леуке (Белу Тврђаву).

1

Млађи аналисти су живели у I веку пре Христа, и они дају искривљену слику прошлости, што се преноси и код Тита Ливија. Измишљали су велике битке, документе, приписивали својим родовима истакнуту улогу у римској историји, као и својим политичким савезницима, и на њиховом излагање је утицало и политичко мишљење.

262

− Девет година касније, Хамилкар Барка је погинуо (229) у опсади Хелике. У помоћ граду је притекао краљ Ориса и поразио Хамилкара. Команда после његове смрти прелази његовом зету Хаздрубалу, који је основао Нову Картагину око 228. године п.н.е. − Он је такође користио дипломатију; 226. године је склопљен уговор између Римљана и Картагињана према коме Картагињани не смеју да пређу преко Ибера. Овиме су Римљани спречили Картагињане да дођу у контакт са Галима, као и да угрозе њихове савезнике и трговачке постаје у јужној Шпанији. − 221. године је убијен Хаздрубал, и тада на историјску позорницу ступа Ханибал. − Он је прво ратовао против Олкада и заузео Алтеју (221). Догодине је напао Вакеје, освојио Арбукалу и Хелмантику. У повратку су га напали Карпетани (са центром у Толетуму), а после тога нико. Иберијско полуострво је за Картагину нарочито било битно због руда и најамника. − У међувремену, Римљани су водили рат са Келтима. Римљани су прво протерали Сеноне из Ager Gallicuma, односно галских земаља и 232. године п.н.е. ту населили своје колонисте. Потом су Инсубри и Боји тражили помоћ од племена са севера и из долине Родана (данашње Роне). − 225. године п.н.е. на позив за помоћ одговарају Гесати, који се са војском спуштају у долину реке По и воде рат са Римљанима, на чију страну су од Келта стали Ценомани. − Римљани шаљу конзула у Ариминијум (данашњи Римини), који је тамо послат како би бранио земље јужно од Ager Gallicusa. Пошто је други конзул био на Сицилији, један претор је послат у Етрурију. − Те исте године (225) Келти продиру на југ и долази до битке код Фесуле када су Римљани једва победили захваљујући доласку конзула из Ариминијума. Уследило је повлачење Келта, па затим још један продор до Клузијума. − Одлучујућа битка се одиграла код Теламона 225. и завршила се победом Римљана. − 224. године се предају Боји, а Римљани већ следеће (223) воде поход против Инсубра. − 222. после претходног повлачења Инсубра у Медиоланум, долази до битке код Кластилијума. Том приликом је римски конзул Марко Клаудије Марције убио инсубријског вођу, и скинуо оклоп и опрему, одневши све у храм Јупитера. После овога је освојен Медиоланум. − Гали су постали римски грађани тек под Јулијем Цезаром.

Поводи и узроци II пунског рата

− Повод II пунском рату су били догађаји око Сагунта (Сагунт је био иберски град на територији племена Арсетана). − У другој ½ III века Сагунт постаје савезник Римљана (или до 231. закључно са њом или око 226. године п.н.е.). Сагунт је слао своје посланике у Рим и жалио се на Картагину и њихово ширење власти. Римљани су у зиму 220/219. године послали посланство Ханибалу захтевајући да се држи даље од Сагунта и не прелази Ибер (за ову информацију је могуће да је дошло до интерполације старијих аналиста који су често измишљали како би оправдали Римљане и њихове ратове). − Ханибал наводно није прихватио овај захтев и већ на пролеће 219. године опседа Сагунт, а за повод је узео сукоб Сагунта са неким племенима која су била картагински поданици. Освајањем Сагунта хтео је да постигне три ствари: - Да oдузме Римљанима евентуалну базу за рат у Иберији; - Да учврсти своју власт, примири покорена, а покори непокорена племена; - Да остави сигурно залеђе за собом кад крене у Италију. − Након 8 месеци опсаде пао је Сагунт, на зиму 219. Могућа су два разлога због којих Римљани нису одговорили и помогли савезницима. Један је што су тада ратовали на источној обали Јадранског мора против Илира, а други је што можда нису склопили прави foedus са Сагунтом. − Међутим, на вест о паду Сагунта Римљани шаљу посланство у Картагину. Према традицији, дошло је до жучне расправе у Сенату око тога шта треба учинити. Конзул Луције Корнелије Лентул је тражио рат, а Квинт Фабије Максим се залагао за дипломатско решење. Римљани су од Картагињана тражили да изруче Ханибала и његов ратни савет. − Узроци су били: - Освајање Сардиније од стране Римљана; - Приморавање Картагине да плати додатних 1200 талената ратне одштете; - Картагинско ширење власти у Иберији; - Гнев Хамилкара Барке због пораза на Сицилији (дискутабилан узрок). − Ханибалов план је био да упадне у Италију, како би изненадио Римљане и придобио Келте и римске савезнике. Његов циљ је био да заустави ширење римске власти и да натера Римљане да врате Картагини Сицилију и Сардинију. У прилог томе говори и податак да је он 215. године, склопивши савез са Филипом V, оставио простора Римљанима да касније склопи савез и са њима, али у надређеном положају у односу на Рим. − План Римљана је био да ратују на два ратишта: једна војска би ратовала у Иберији, а друга у северној Африци. Конзул Тиберије Семпроније Лонг прелази на Сицилију одакле је требало да оде у Африку, а Публије Корнелије Сципион је кренуо за Иберију. − Ханибал оставља свог брата Хаздрубала да управља областима јужно од Ибера, а један део војске оставља у северној Африци. Маја 218. Ханибал креће на север. Прво је покорио племена између реке Ибер и Пиринеја, постављајући Ханона за заповедника и продуживши даље на север. 263

− Стигао је до ушћа Родане (Роне), а онда кренуо узводно и прешао реку вероватно код Авињона или северније. После преласка напредује даље на север. − У међувремену је Пуб. Корн. Сципион стигао до ушћа Родана и сазнавши да је Ханибал ту био непосредно пре његовог доласка, кренуо у потеру за њим. Међутим, на место Ханибаловог преласка реке је дошао три дана иза Ханибала. После тога се вратио у северну Италију, а његов брат Гнеј је наставио за Иберију. Такође се у Италију вратио и Семпроније Лонг. − Нејасно је куда је Ханибал прешао Алпе, вероватно пратећи реку Изере, пошто ту живе Алоброги које помиње Полибије. Требало му је 15 дана да пређе Алпе, суочен са бројним невољама (снег, напади Гала, уске стазе, сурвавање товарних животиња, људи, слонова). Међутим, он је успео да пређе Алпе и спустио се на територију Инсубра.

Ханибал у Италији

− По силаску са Алпа 218. године п.н.е. Ханибал се сукобљава са Римљанима и побеђује их у две битке – код Тицинума (близу Павије) и близу ушћа реке Требе у По. После ових битака сви Келти дефинитивно прелазе на страну Ханибала. − Римљани су послали војске у Ариминум и Арецијум, како би заштитили Италију од продора Ханибала. Такође, послали су војску и на југ у Тарент, као и у провинције, односно на Сицилију и Сардинију. Као савезника су имали и Хијерона, сиракушког тиранина. У Арецијуму је био конзул Фламиније, а у Ариминуму Гнеј Сервилије. − Ханибал је изабрао пут кроз мочваре у долини реке Арно, како би изненадио Фламинија. Заобишао је римски логор и пустошио област јужно од Ариминума. Фламиније одлучује да креће за њим не сачекавши Сервилија, јер је наводно хтео сву славу за себе, а и бојао се јавног мњења и чињенице да Ханибал хара земље римских савезника док он чека иза њега. − Ханибал је поставио заседу код Тразименског језера, на делу где је пут уски кланац између воде и брда. Био је магловит дан, и када је већина Фламинијеве војске ушла у кланац, Ханибал је напао са свих страна из заседе дуж кланца. Велики број Римљана је погинуо, укључујући и самог конзула. Чеони део римске војске је успео да се пробије, али због магле нису знали шта се дешава на бојишту и како да помогну, те су кад се разданило и кад су схватили колики је пораз, побегли у оближње етрурско село. Ту је Ханибал послао свог војсковођу који их је опколио и приморао на предају. − Конзул Гнеј Сервилије је кренуо да се придружи Фламинију у време битке, али је због спорости војске послао 4000 коњаника. Ханибал је већ завршио битку и поразио Римљане, па је послао своју коњицу на Сервилијеву, и поразио је, после чега излази на обалу Јадрана. − На ове вести, Римљани одлучују да изаберу диктатора. За диктатора је изабран Квинт Фабије Максим “Cunctator” (Оклевало). Његов помоћник, magister equitum, био је Марко Минуције. Пошто је један конзул погинуо, а други био у Ариминуму и у немогућности да именује диктатора, то је учинила центуријатска комиција, правећи преседан. − Фабијева тактика је била да се избегне сукоб на отвореном јер је био сигуран да би претрпео пораз, стога што је његова војска била неувежбана и нова, а картагинска искусна и увежбана бројним ратовима у Иберији и против Римљана, у Италији већ три пута на победничкој страни. − Ханибал је прошао кроз Пиценум и Умбрију, пљачкајући Претуте, Маруцине и Френтане, док није напослетку стигао у Даунију (северни део Апулије) и улогорио се код Луцерије. После тога он прелази Апенине и силази у земљу Самнита, претходно опљачкавши Беневент. Стигао је у равницу око Капуе (област Фалерн), која је била битна због повољног географског положаја и намирница. − Фабије је на ово одговорио затворивши му излаз. Ханибал је успео да изађе на превару, тако што је једне ноћи воловима причврстио бакље за рогове и пустио их у кланац, па су Римљани кренули за њима мислећи да је војска, а он сам са војском је кренуо на другу страну. − Ханибал је 216. године п.н.е. заузео Кану, тиме наневши велики ударац Риму пошто је Кана била Римљанима битна због тога што им је чинила комору са великим залихама намирница. − Римљани се одлучују за отворену битку, јер је постојало доста противника тактике Фабија Максима. 2. августа дошло је до битке код Кане. − Римљане су предводили конзули Гај Теренције, Луције Емилије, као и прошлогодишњи конзули Гнеј Сервилије и Марко Регул, који је изабран након погибије Фламинија. Ханибал је ставио најслабији део на средину и дозволио Римљанима да напредују по средини тако да им се тешка картагинска пешадија нађе на боковима. Истовремено је римска коњица на десном крилу побеђена, а убрзо и савезничка на левом. Коњица се вратила и затворила обруч око Римљана. Од око 80 000 Римљана, спасло се 70 коњаника и Гај Теренције. 70 000 је погинуло, док је остатак заробљен. − Након овог страховитог пораза, Ханибалу прилазе римски савезници и градови. Пришао му је Тарент, Грци на југу Италије, Самнити и други римски савезници на југу Италије. Ван домашаја Ханибалу су остали Нола, Неаполис и Кума, који су му били битни због лука, како би одржавао везе са Картагином и добио појачање. 215. године Ханибалу је пришла и Сиракуза, пошто им је обећано пола Сицилије. Исте године је склопљен савез и са македонским краљем Филипом V, против кога су Римљани слали своје грчке савезнике. − Римски савезници у Лацијуму и Етрурији нису прешли Ханибалу, пре свега јер им је Рим давао заштиту и део плена. − Римљани су полако консолидовали своје редове. 211. су освојили Капуу. Приликом опсаде Капуе, Ханибал је кренуо из Тарента ка Риму, са циљем да се Римљани повуку из опсаде, али они то нису учинили. Штавише, 209. године су успели да поврате и Тарент, довевши Ханибала у велику невољу. Он је до тада изгубио поприличан број војника, а фалило му је намирница и појачање из Картагине. 19.2.2010.

264

Други пунски рат у Шпанији и Африци

− Гнеј Корнелије Сципион је послат у Шпанију да се борив против Картагињана 218. године. Он је поразио Ханона код Кисе (или се ради о Таракону, или о области око Таракона). Том приликом, Гнеј је заробио Андобала, поглавара Лергета, племена које је живело северно од Ибера. − 217. године, Хаздрубал је кренуо ка Иберу и копном и морем како би се сукобио са Римљанима, међутим, Гнеј га је са својом флотом дочекао на ушћу Ибера и поразио његову флоту. − Исте године је у Шпанију послат и Публије Сципион, конзул из 218. Он је поразио Хаздрубала код Дертозе, а 212. су Сципиони освојили Сагунт. − 211. су погинула оба Сципиона. Публије је погинуо код Кастулона, а Гнеј код Урсона, захваљујући издаји Келтибераца. − 210. је у Шпанију послат Публије Корнелије Сципион, син Публија Сципиона. Он је од центуријатске комиције добио проконзуларни империјум што је био преседан у римској држави, будући да је Публије Корнелије Сципион пре тога вршио само две најниже магистратуре. − Он је опсео Нову Картагину, и то из неколико разлога. Она је била битна комора Картагињанима; картагинске војсковође су биле у том тренутку удаљене од града (један је био у Конији, други на ушћу Тага, а Ханибалов брат Хаздрубал је опседао један град Карпетана); и град је бранило око хиљаду аматера војника (сељаци, занатлије...). Под оваквим условима, Сципиону није било много тешко да освоји град. − 208. године дошло је до битке код Бекула када су победили Римљани. − 207. је Хаздрубал прешао у северну Италију, у намери да се сретне са Ханибалом у Умбрији. Римљани су све своје напоре уложили у то да спрече овај сусрет, те су се сукобили са Хаздрубалом на реци Метаура и поразили га, полс чега је Ханибал био приморан да оде у Брутију. − 206. је дошло до битке код Илипе. Последње картагинско упориште у Шпанији је био Гадес, који је пао 205. године п.н.е. − Публије Корнелије Сципион је постао конзул 205. године, и желео је да пређе у Африку. Нумидски краљ Масиниса му је понудио савезништво. − 204. је Сципион пошао у Африку. По доласку је опсео Утику. − Магон Барка је за то време отишао у залеђе Ђеновљанског залива и придобио Лигуре, али не и Гале. − **** − 202. битка код Заме − 201. мировни споразум и одредбе (пронаћи!).

Плутарх

26.2.2010.

− Извори који нам говоре о Плутарховом животу су Суида (Суда), фрагменти из Јевсевијевих „Хроника“, као и сама дела која је Плутарх написао. − Рођен је у Херонеји у Беотији ~46. године, у богатој породици која је припадала витешком сталежу (equites romani). Имена чланова његове породице сазнајемо из његових дела. − Школовао се у Атини где је изучавао математику и реторику, и то 66. године, када је римски цар Нерон посетио Хеладу, односно Атину. − Путовао је у Рим као нека врста дипломатског представника Херонеје, где је и држао предавања из филозофије и етике (од чега је касније настао Етички зборник). Не може се поуздано рећи када је тачно он боравио у Риму, али је сигурно то било до деведесетих година н.е. − У Риму је добио грађанско право, а јемац за њега био је Луције Местрије Флор, проконзул Азије. 2 Његови пријатељи у Риму су још били Квинт Сосије Сенекион (конзул 99. и 107.) коме је посветио Упоредне животописе и Фаворин из Арелате (данашњег Арла у Француској). − Плутарх је био конзулар и носио је знаке конзулског достојанства (ornamenta consularia). − Подаци из Суиде нам говоре како му је Трајан поверио власт проконзула Илирије, док нам Јевсевије говори како га је Хадријан начинио проконзулом Ахаје. Због сумњивости и конрадикторности исказа, закључује се да је Плутарх највероватније био саветник намеснику Ахаје. − Био је Аполонов свештеник у Делфима, судија на Питијским играма, беотарх и архонт епоним у Херонеји. − Што се тиче дела, то су Етички зборник и Упоредни животописи. − Етички зборник представља збирку његових предавања, есеја и дијалога, од којих многи могу послужити и као историјски извори (нпр. О судбини или врлини Александра Македонског, О обожавању Изиде и Озириса и др.) − Упоредни животописи су преживеле биографије 23 грчко-римска пара (46 државника, реформатора, војсковођа, истакнутих личности). Осим ових биографија, постојале су још и 4 самосталне: Артаксеркс II Мнемон, Арат из Сикиона (стратег Ахајског савеза у III веку), и римски цареви Галба и Ото. − Галба и Ото су заправо једини сачувани из Плутархових «Живота римских царева» који су описивали цареве од Августа до Вителија. Сачувани су још и незнатни фрагменти о Тиберију и Нерону. − Плутарха није толико интересовала историја колико карактер и утицај карактера на животе и судбине људи. Он је писао ради поуке људима, како се треба понашати, које врлине следити и које мане избегавати. Други разлог због којег је писао јесте жеља да покаже јединство грчко-римског света.

2

То знамо на основу тога што је Плутарх по добијању грађанског права узео име Местрије.

265

− Изгубљене су, између осталих, биографије грчко-римског пара Сципиона Африканца и Епаминонде, затим Херакла, Филипа II, Августа, Клаудија, Нерона... − У спаривању грчких и римских историјских личности Плутарх је гледао да нађе неке заједничке особине или детаље из живота. Нека спаривања су више, а нека мање логична. Тако имамо парове Ромул – Тезеј (оснивач Рима и ујединитељ Атике), Ликург – Нума Помпилије (реформатори у Спарти и Риму), Цезар – Александар Велики (велике војсковође), Демостен – Цицерон (велики говорници) и др. − Поред људи са врлинама које треба следити, Плутарх је такође и приказао један „лош“ пар, односно пример који не треба следити. То су били Марко Антоније и Деметрије Полиоркет. − Уз 19 парова у Упоредним животописима, на крају стоји сумирано поређење са сличностима и разликама претходно приказане две личности. − Плутархови извори: он је цитирао данас изгубљене изворе (као што су Сулини мемоари), користио је раније писце, псефизме (одлуке атинске скупштине), архиве, али и усмене исказе савременика и учесника у неким историјским догађајима. − За Лисандра је користио Ксенофонта, Ефора из Киме и Теопомпа, за Пира је користио Хијеронима из Кардије, Дионисија из Халикарнаса, и ратне дневнике (службене записе из Пировог похода).

Апијан

5.3.2010.

− Извори који нам говоре о Апијановом животу су: „Библиотека“ („Хиљаду књига“) цариградског патријарха Фотија који је живео у IX веку, затим Апијанове преписке са Римљанином Марком Корнелијем Фронтоном, као и његов сопствен увод у „Римску историју“. − Рођен је крајем I века, ~95. године у Александрији (египатској). За себе каже да је вршио највише дужности у провинцијској управи Египта (није најјасније шта се под тим подразумевало). У Александрији је живео до ~120. године када је отишао у Рим. − У Риму је био правни заступник царске благајне у споровима са приватним лицима. Касније је постао прокуратор. Не зна се тачно ни кад, ни где. Вероватно је био прокуратор Египта, а најраније је то могло да се деси 147. године. Постао је прокуратор на препоруку Марка Корнелија Фронтона, а пошто су прокуратори могли бити само припадници витешког сталежа, одатле извлачимо закључак и ком сталежу је припадао сам Апијан. − Његово дело је „Римска историја“ у 24 књиге. 1 – најранија историја Рима и краљеви, 2-4 – ратови у Италији, 5-8 – пунски ратови, 9-12 – ратови са источним хеленистичким државама, 13-17 – грађански ратови, 18-21 – распад Другог тријумвирата и грађански рат између Октавијана и Антонија, 22 – први век царства, до Трајана, 23-24 – Трајанова владавина. − Сачувани су пунски ратови (6-9), ратови са хеленистичким државама и грађански ратови (11-17). Потпуно су изгубљене књиге 10 и од 18-24 (дакле, све после грађанских ратова). Претпоставља се да је постојала и посебна књига о рату са Парћанима. Књиге од 1-5 су сачуване у фрагментима. − Апијан је ово дело написао ~160. године, зато што каже да је прошло 900 година од почетка римске државе, и скоро два века од Цезарове владавине. Догађаји се излажу по етнографско-географском принципу, чиме нам писац даје једну целовиту слику о односима Римљана са народима које су сретали. Ово има и лошу страну, зато што догађаји који су се међусобно преплитали и утицали једни на друге, уколико би се тицали различитих народа, не би били повезивани у једну целовиту, општу слику стања у коме се налазила римска држава, већ би били приказивани засебно. − Апијан је ипак одступио од свог етнографско-географског принципа излагања током описивања грађанских ратова, које је описао како би приказао све зле стране човека, частољубље, похлепу, распад и расуло римске државе, као и да прикаже како је дошло до успостављања царства, за које вели да је донело мир држави. Такође, ово је био и известан увод у египатску књигу. − Апијан је писао зато што је желео да прикаже како су Римљани освојили готово читав свет, дакле из сличних побуда као Полибије. − Извори којима се користио Апијан, били су Хијероним из Кардије (354-250), савременик Александра Великог, чије је дело потпуно изгубљено; затим Полибије; Асиније Полион, савременик Цезара и Августа, био је Антонијев присталица; Кремуције Корд; Сенека Старији (Ретор), који је био савременик Августа, Тиберија и Калигуле, отац Нероновог васпитача Сенеке Млађег. − Апијан није водио много рачуна о хронологији и није имао војничког искуства, које је по Полибију било неопходно да би неко био добар историчар. Међутим, Апијан је значајан зато што није мењао своје изворе који су углавном изгубљени, и што нам једини говори о неким догађајима или значајно употпуњује слику других (нпр. једини нам даје нам услове примирја са Самнитима после Каудинског кланца, за период грађанских ратова до ~63. п.н.е. знатно употпуњује слику), и што посвећује одређену пажњу и економској историји. − Излагање грађанских ратова почиње од Тиберија Граха, а завршава 35. годином пре н.е. Одабрао је да почне од Тиберија Граха је зато што је он био први магистрат који је изгубио живот у нередима, односно народном сукобу.

Илирски ратови

12.3.2010.

− Крајем V/почетком IV века се први пут помиње илирска краљевина, а као краљ помиње се Сира. Он је био савременик македонског краља Архелаја (413-399). Престоница краљевства био је Скадар (Скодра). − На шлему краља Монунија из 280. п.н.е. стоји грчки натпис, који сведочи о томе да је илирски двор био хеленизован. 266

− 231. године, пре Теутине владавине, краљ је био Агрон. Он је освојио Фарос, а према Апијану, још и Аполонију, Епидамнос и Коркиру. Полибије каже да је касније Теута опседала Епидамнос и Коркиру, а пошто је мало вероватно да је у међувремену дошло до побуне и збацивања илирске власти, долази се до закључка да она уопште није ни успостављена за време Агрона. − Агрон је умро 231. а наследио га је малолетни син Пинес, у чије име је као регент владала краљица Теута, која међутим није била његова мајка (његова мајка је била Тритеута). Илири су се упустили у пљачкање и стизали су на југ до Пелопонеза (Елиде и Месеније), опљачкали су Фенику 230. п.н.е. (северно од Коркире), врло богат град. После тога су им пришли Епирци и Акарнанци. − Илири су пљачкали римске бродове, вероватно грчке трговачке. Римљани су послали делегацију, браћу Корунканије (Гаја и Луција). Млађи је убијен због несугласица са Теутом. − У међувремену, Илири су покушали безуспешно да освоје Епидамнос, и опседали су Коркиру. Коркирани су у помоћ позвали Ахајски и Етолски савез, као и Епидамнос и Аполонију. − Илирима је стигла помоћ из Акарнаније, и дошло је до битке код острва Паксос и Антипаксос, у којој су Илири однели победу. После тога, Коркирани су примили илирски гарнизон са Деметријем Фарским. Затим су поново опсели Епидамнос. − 229. римски конзули су повели војску у рат, што копном, што морем. Прво су се упутили на Коркиру, зато што је Деметрије са Фароса слао сигнале да ће стати на римску страну. Он је заиста то и учинио, предао је Коркиру Римљанима и стао под њихову заштиту. Издао је Теуту због страха, дворских клевета које су кружиле око њега и можда како би се наметнуо као Пинесов регент, што ће касније и успети. − После Коркире, Римљанима су прешли Аполонија, Епидамнос, племена Ардијеји, Партини и Атинтани. Римљани су разбили илирску опсаду Иса (Виса) и ставили Ис под своју заштиту. − Теута је побегла у Рисан (Ризон). Полибије каже да је освојена територија стављена под управу Деметрија Фарског, али је то мало вероватно. Могуће да је добио Фарос и околна острва. − На пролеће 228. Теута је понудила мир. Услови мира били су забрана пловидбе Илирима даље од Лиса са више од два брода (и то ненаоружана), плаћање ратне одштете и Теутино напуштање Илирије, осим пар области (вероватно су то области које је држала када се предавала – дакле Рисан и околина). Краљевска власт је остала Пинесу. Тиме се завршио Први илирски рат. − Римљани су овиме постигли први успех и прво проширење ка истоку. Обезбедили су Отранска врата, сузбили су гусарске нападе и ојачали своје интересе. − Деметрије са Фароса се у наредним годинама оженио Тритеутом, Пинесовом мајком, и постао регент. Ускоро је почео да пљачка, плови даље од Лиса, и то са 50 бродова, стигавши чак до Киклада. Такође, повезивао се са македонским краљем Антигоном Досоном, водио је борбе против Спарте на страни Ахајског савеза, придобио је Атинтане (како каже Апијан) и тиме угрожавао римске интересе. − 219. Римљани шаљу Луција Емилија Паула у Други илирски рат. Деметрије се већ спремио, као базу је одредио Димале, тврђаву у залеђу Епидамноса, која је важила за „неосвојиву“. Отарасио се политичких супарника и као намеснике у својим областима поставио је пријатеље. Луције Емилије Паул је одмах напао Дималу, и освојио град после 7 дана опсаде. − После тога, Римљани су кренули на Фарос, где је Деметрије оставио 6 хиљада елитних војника. Фарос је освојен и разрушен, А Деметрије је побегао на македонски двор код краља Филипа V. 214. године погинуо је у бици приликом опсаде Месене.

Први македонски рат

− Филип V (221-179) је 215. године склопио савез са Ханибалом, који је подразумевао међусобно пријатељство, као и евентуалну ратну помоћ у случају потребе. Можда и повратак Деметријевих територија. − 214. Римљани су схватили да су угрожени и послали су флоту у Аполонију. Прибавили су савезништво Етолског савеза и Атала I, пергамског краља. Рат дакле нису водили Римљани, а он се временом угасио сам од себе. − Грци су потписали мир са Филипом 206. па су то учинили годину дана касније и Римљани, у оној истој Феники која је опљачкана пред Први илирски рат. − Филип је морао да ослободи Партине и тврђаву Дималу, а Атинтани су могли да остану под Филипом уколико то дозволи римски Сенат (није познато каква је одлука била).

Други македонски рат

19.3.2010.

− 203. године п.н.е. Филип V је склопио споразум са Антиохом III, краљем Сирије. Циљ овог савеза је било освајање египатских поседа, пошто је умро Птолемеј IV, оставивши власт свом малолетном сину. Филипова интересна сфера су били Пропонтида и мореузи, као и поседи у Егејском мору. − 202. Филип осваја градове у Пропонтиди – Перинт, Халкедон, Киос, Лизимахију, као и Тасос. Овиме су угрожени интереси Пергама и Родоса, пошто је за њих нарочито био битан поморски пут којим се доносило жито са Црноморског приморја. − 201. Филип опседа Самос, али његова флота доживљава пораз, па је морао да се повуче (том приликом је Самљанима помогао Родос). Међутим, убрзо Филип односи победу над Рођанима у поморској бици код Ладе. Затим он осваја Милет, неуспешно напада сам град Пергам, а потом одлази у Карију. − Родос и Пергам су затражили помоћ од Римљана, који су послали своје посланике Филипу V. Посланици су причали са Филиповим представником Никанором. Тражили су да Филип више не ратује против Грка и да обештети 267

пергамског краља Атала; 200. године су проширили своје захтеве, захтевали су да се плати ратна одштета Родосу, и да се Филип држи подаље од египатских поседа. − У наставку 201. године, Филип V осваја Маринеју и Енос, а 200. Абидос, чиме стиче потпуну контролу над Хелеспонтом. − Тада је римски Сенат одлучио да објави рат. Међутим, центуријатске комиције су одбиле да се повинују одлуци Сената (што се у римској историји дешавало јако ретко) под утицајем народног трибуна, који је објаснио како је Рим исцрпљен и финансијски и у људству, захваљујући претходном пунском рату. Затим је конзул Сулпиције Галба поново сазвао скупштину, објаснивши да народ може да бира хоће ли ратовати са Филипом у Грчкој или у Италији, после чега је заиста и прихваћена одлука Сената. − Римљани су кренули са невеликом војском, јер су пре свега рачунали на помоћ Грка, који у почетку нису били расположени за рат, пошто су у претходном Првом македонском рату само они учествовали, без подршке Рима. На страни Филипа тада су изразито били Ахајски савез и Тесалци. − Римска база је била Аполонија. 199. су започеле ратне операције под вођством конзула Сулпиција Галбе, који је продро у Линкестиду, победио у једној бици, али био приморан да се повуче због немогућности снабдевања. После ових догађаја на римску страну је стао Етолски савез. − 198. године Тит Квинкције Фламинин је изабран за конзула, што је било противно римским обичајима, пошто је пре тога он био само квестор. Он је планирао да иде реком Апсос, па потом да се упути у унутрашњост. Међутим, Филип је блокирао реку, тако да су се војске нашле једна наспрам друге на стешњеном простору, без могућства заобиласка. − Онда је Фламинин сазнао за „тајну стазу“ која је водила иза леђа македонској војсци. Фламинин је туда послао део своје војске, па је дошло до битке у којој су се Македонци разбежали и повукли у Тесалију. − Фламинин је затим прошао кроз Епир, поштедевши пљачке и разарања грчке градове, чиме се надао да ће их придобити на своју страну, што се и десило – после тога су му пришли градови из средње Грчке (Опунт, Теба, беотски градови), као и Ахајски савез. − Зиму 198/97. Фламинин је провео у Фокиди, која је била битна због добре луке по имену Антикира. 197. је освојен Карист на југу Еубеје, после чега је уследио састанак Римљана и Македонаца у Никеји у Локриди. Услови мира које су Римљани диктирали били су да се Филип повуче из грчких градова, да напусти Епир и египатске поседе, као и „окове Грчке“ 3 – што је главни разлог неуспешног завршетка преговора, јер је Филип једино то одбио. − Фламинину је продужена команда. Он је са војском дошао до Фере, па се затим упутио ка Фарсали – на путу је дошло до сусрета са македонском војском и битком код Киноскефале. − После пораза, Филип је пристао на мир. Услови су били: • Да напусти грчке градове у Малој Азији, који би добили самосталност, и да ослободи средњу Грчку и Пелопонез; • Хелене које су били под непосредном влашћу Филипа, да преда Римљанима; • Да Прусија, краљ Битиније, ослободи Киос и малоазијске грчке градове. − Против овога су се побунили Етолци, јер су сматрали да су једног господара само заменили другим. Међутим, на истамским играма 196. објављен је проглас којим се грчки градови ослобађају, а Римљани се касније повлаче.

Сирски рат

26.3.2010.

− Антиох III Велики је дошао на власт у селеукидској краљевини 222. п.н.е. По доласку на престо, био је суочен са две велике побуне – једна је била у Медији и Персији (коју су подигли браћа Молон и Александар), док је друга била у Малој Азији (коју је подигао Ахеј). Међани су чак успели да освоје Антиохову престоницу (Селеукију на Тигру). Убрзо су угушене побуне Међана и Персијанаца, док је Ахејева побуна угушена тек 213. падом Сарда. − Антиох се потом упутио ка исток, прво је учврстио своју власт у Јерменији, затим у Партији, Бактрији и на крају је стигао до Индије (у распону 212-205. године п.н.е.). Тада је добио титулу restitutor ordis („обновитељ света“). − 201/200. године Антиох је освојио Коиле Сирију, Феникију и Палестину. 197. је освојио јужни део Мале Азије, односно Ликију и Карију. Ту је прогласио Ефес за другу престоницу. − 196. је освојио Херсонес Трачки, чиме је непосредно угрозио Пергамску краљевину, коју је намеравао да поново припоји краљевини Селеукида. Римљани, који су заступали интересе Еумена II, састали су се са Антиохом у Лизимахији и тражили су од њега да напусти Европу и да се клони Филипових, Птолемејевих и аутономних грчких градова. Међутим, Антиох је објаснио како полаже право на Херсонес Трачки пошто је он освојен још од стране Селеука, оснивача династије. − Односе између Римљана и Антиоха додатно је погоршао Ханибалов долазак на Антиохов двор 195. пошто је протеран из Картагине. − 194. Римљани су одлучили да се повуку из Грчке. Следеће 193. године, Етолски савез који је био незадовољан миром са Филипом V из Другог македонског рата, пошто је очекивао територијално проширење, позива Антиоха III. − Антиох се 192. искрцао са 10 хиљада војника у Деметријади, рачунајући на помоћ грчких градова који су одбили да му помогну. Уместо тога, Ахајски савез и Филип V су стали на страну Римљана.

Окови Грчке су три града – Коринт, Халкида и Деметријада –зову се „окови Грчке“ зато што се налазе на кључним стратешким местима која контролишу већи део Грчке. Коринт – Пелопонез; Халкида – Атика и средња Грчка; Деметријада – Тесалија. 3

268

− 191. Антиох је поражен у бици код Термопила, према изворима, захваљујући истој стази којом су Персијанци прошли 289 година раније. После тога се Антиох повукао из Грчке у Малу Азију. Етолци су, међутим, наставили борбу. − Крајем 191. дошло је до поморске битке код рта Корика, када су се сукобиле римско-пергамска флота са Антиоховом флотом (којом је заповедао Поликсенида са Родоса). Том приликом, Антиохова флота је доживела пораз. Осим Пергама, Римљанима је још помагао и Родос. − Антиох је после овога послао Ханибала у Феникију по нову флоту. 190. је дошло до неколико поморских битака. − У бици код Самоса, Антиохова флота је однела потпуну победу, готово уништивши читаву непријатељску флоту. Међутим, касније је дошло до битке код Сиде на јужној обали Мале Азије, када је Ханибал са својом феничанском флотом поражен. После тога је уследила пресудна поморска битка код Мионеса, када су Римљани такође однели победу. − Касније те године, дошло је до пресудне битке у Сирском рату, и она се одиграла код Магнезије на Сипилу (на реци Херму у Лидији). Те године је конзул био Луције Корнелије Сципион, док је војском заиста заповедао Сципион Африканац. − 189. године Етолци се предају. Пристали су на мир, у којем између осталих стандардних клаузула (таоци, одштета, заробљеници), стајала и та да градове и територије које су освојили за време Фламинина и 192. не смеју више да примају у савез. − 188. Антиох III је склопио са Римљанима мир у Апамеји. Услови су за Антиоха били: • Да се одрекне малоазијских поседа западно од Тауруса (Ликија и Карија до Меандра ће припасти Родосу, а остатак Пергаму); • Да преда слонове и распусти ратну морнарицу; • Да плати ратну одштету Пергаму; • Забрана вођења ратова са становништвом Европе и острва; • Забрана пловидбе даље од Каликадна (осим у случају превоза пореза, посланика или таоца); • Да преда Ханибала. − Ханибал је побегао код краља Битиније, па кад је сазнао да овај хоће да га ипак преда Римљанима, извршио је самоубиство.

Трећи македонски рат

9.4.2010.

− Филип V је успео да консолидује своје редове после пораза у Другом македонском рату. Пре свега, он је интензивирао ископавања у пангејским рудницима, 4 затим населио је Трачане у Македонију како би надокнадио губитак популације, а клаузулу о ограничавању војске на 4 хиљаде војника је изиграо тако што је сваке године регрутовао нове 4 хиљаде да обучава, док је старе распуштао. − Филип V је умро 179. године, а наследио га је син Персеј. Филипов други син, Деметрије, био је погубљен због своје проримске оријентације. Персеј је прибегао склапању династичких бракова и међународном повезивању – оженио се Лаодиком, ћерком Селеука IV, а своју ћерку Апаму је удао за Прусију, краља Битиније. − Склопио је савезе са илирским и трачким племенима, као и са Беоћанима, односно Беотским савезом. − По доласку на власт, донео је амнестију за све који су били осуђени за увреду краља, као и за дужнике, опраштајући им дугове. Како би придобио Тесалце, и њима је обећао поништавање свих дугова. Из једног декрета из 178. види се да је Персеј имао и утицај у Делфској Амфиктионији. Власт над Долопљанима је успоставио 174. п.н.е. − Све ово је угрожавало интересе римских савезника, пре свега балканских племена северно од Македоније. Еумен II, краљ Пергама, реаговао је на ово и римском Сенату предочио све ове Персејеве акције (ископавање руда, насељавање Трачана, изигравање клаузуле о држању 4 хиљаде војника, династичке бракове, савезе, проширење власти...). Његов интерес у читавој ствари је био заправо да се докопа пангејских рудника и уопште читаве области, која је осим рудницима, била богата и одличном дрвном грађом. − Римљани су одлучили да испитају терен и пошаљу посланство у Грчку, те је послат Квинт Марције Филип, који је успео да дипломатски „преотме“ Беотију од Македонаца, као и да придобије Ахајски савез. Формално су и Родос и Пергам били на страни Римљана. − Рат је објављен 171. године, када су се Римљани и искрцали у Аполонији. План Римљана је био да кроз Тесалију продру у Македонију. Међутим, у Тесалији је дошло до битке, која се одиграла код Калиника 5 близу Ларисе, када су Римљани поражени, пре свега због дејствовања македонске коњице. − Персеј је после ове велике војне победе помислио да има права да диктира мировне услове, односно да затражи мир. Понудио је да плаћа Риму порез који је плаћао његов отац Филип V, а такође је понудио и да се повуче из градова које је држао, из којих се раније повукао његов отац Филип V. Међутим, Римљани нису хтели да чују ни за шта осим за безусловну предају, тако да су преговори пропали. − У међувремену, долази до промене расположења међу Грцима, пре свега због злоупотреба римских чиновника (који су нпр. својевољно заплењивали жито по Атини, Абдери, опљачкали Халкиду на Еубеји и сл.). Како би спречили ове злоупотребе, Сенат је 170. године донео одлуку да материјална добра град може дати само ако претходно буде донета сенатска одлука (senatus consultum). 4 5

Пангеја је област у Тракији између Стримона и Месте. Калиник – „лепа победа“

269

− У међувремену, дошло је до чарке и поморске битке код Ореја на Еубеји, која је била значајна због тога што је Персеј потопио римске бродове који су превозили жито, тако значајно наудивши снабдевању римске војске. − До нове битке је дошло 169. у Елимеји, када је поражен римски конзул Манцин. Исте године је за конзула изабран Квинт Марције Филип (који је раније био послат у својству легата). − Његов план је био сличан плану његовог претходника који је изгубио битку код Калиника – да из Тесалије пређе у Македонију. Међутим, док је Квинт Марције Филип заузео Дион (лат. Дијум) Персеј је успешно блокирао све прилазе из Тесалије. Марције Филип је стога одлучио да пређе Олимп, али је због недостатка намирница морао да се повуче, па је Персеј утврдио своје положаје на реци Елпеј. Захваљујући свим дотадашњим неуспесима Римљана, римски савезници Рођани су се поколебали. Са друге стране, Персеј тада склапа савез са илирским краљем Генцијем. − После ових догађаја, за конзула је 168. године постављен Луције Емилије Паул (229-160), искусан војсковођа, који се са великим успесима борио против Лузитанаца у Оностраној Шпанији (191/190), и против Лигура у залеђу Ђеновљанског залива(181), који су се бавили гусарењем. − Персеј је учврстио своје положаје у тврђавама Петра и Питион. Емилије Паул је хтео да пређе преко Питиона, и у том подухвату су му се придружили Сципион Назика и Фабије Максим. − Назика је повео војску према Хераклејону и навео Персеја да помисли да Римљани желе морем да пребаце војску на север. Међутим, кад је пала ноћ, Назика је скренуо ка Питиону, и за три дана стигао тамо, повео битку и освојио тврђаву. − Као одговор на то, Персеј је послао свог војсковођу Милона, који је неславно прошао, после чега се повукао у Пидну. Затим је дошло до чувене битке код Пидне, када је македонска фаланга поражена због неравног терена. − Персеј се потом повукао у Пелу, где је спалио дворску архиву како не би пала у руке Римљанима, па затим на исток, на острво Самотраку, где се предао. Био је спроведен у тријумфу, а остатак живота је провео у Самнијуму, у граду Alba Fucens. − По завршетку рата, Емилије Паул је обнављао демократију у грчким градовима, и заједно са војском опљачкао Епир, што због непослушности Епираца, што због награђивања своје војске богатим пленом.

Трећи илирски рат (рат против Генција)

16.4.2010.

− Tрећи илирски рат је вођен током трећег македонског рата против Генција (180-168), сина Плеурата и Еуридике (Плеурат је био Скердилаидин син, који је био Агронов брат). Ливије за њега каже да је био суров владар, и да је доста пио. − На почетку Трећег македонског рата Генције је био римски савезник, али само номинално, без икаквог активног учешћа, јер је чекао да види како ће се ситуација одвијати. Персеј је покушао да га приволи на своју страну, али је Генције заузврат тражио да му се исплати 300 таланата. Уговор између њих се склапа 169. године и да би га потврдили они размењују таоце, док она сума никада није била исплаћена. На Генцијеву одлуку је утицало то што су га посланици убедили да ће Рођани такође ући у рат као македонски савезници и да ће они, заједно, лако победити Рим. − Генције заробљава римске посланике и држи их као таоце, после чега му Рим објављује рат. − Спремајући се за рат Генције скупља војску у Лисосу и прво шаље једног од браће (Караванција) у област племена Кавија (Cavii) где је овај опседао неке градове, док је сам Генције опседао град Басанију (римског савезника). Овим поступцима Генције је желео да осигура залеђе Лисоса, своје будуће базе и границе. − Луције Анеције Гал (претор из 168.) планирао је да најпре ослободи Басанију, али је променио планове када је сазнао да илирски бродови пљачкају обале Епира. Он уништава илирску флоту, а по Апијану он затим односи победу и над копненом војском. − Генције се потом повлачи у Скодру (своју престоницу), чији је положај на језеру, са две реке (утоке) - то је укратко био добро утврђен град који је лако бранити. Анеције је одлучио да навали на град, а по Ливију, Илири су погрешили што су му кренули у сусрет. − Римљани су победили у бици и Генције је добио 3 дана за предају, али он (мислећи да ће Караванције да дође у помоћ са војском) бежи из града, па се поново враћа када схвата да помоћ неће стићи и предаје се Риму. − Анеције ослобађа заробљене римске посланике и једног од њих шаље у Метеон где су били заробљени Генцијева жена Етлева, синови Скердилаида и Плеурат и брат, који су затим одведени у Рим. − Територија Илирије је затим организована слично као територија Македоније, односно, подељена је на три административне целине - око Лисоса, око Скодре и око Лисонског залива. На стратешки важним местима (Скодра, Улцинијум и Ризон) остављени су војни гарнизони. − Градовима који су се предали Риму пре пада Генција дат је имунитет, који их је ослобађао плаћања пореза (градови Улцинијум и Ризон, и племена Тауланта и Пируста).

Стварање провинције Македоније

− Осам година касније долази до проблема у Македонији која је била подељена на 4 области: 1) између Нестоса и Стримона, са центром у Амфипољу; 2) између Стримона и Аксиоса, са центром у Тесалоники; 3) између Аксиоса и Пенеја, са центром у Пели; 4) остатак, крајеви на западу, на граници са Епиром и Илиријом. − Свака целина је имала своју управу коју је одређивао Емилије Паул (имао је право да предлаже њихове уставе и биле су организоване као различите државе). 270

− Прва, друга и четврта област су имале право на држање војске, због свог граничног положаја. Сама Македонија још увек није претворена у провинцију. − Међутим, 150. п.н.е. се појављује неки Андриск, који се издавао за Филипа, Персејевог сина, који је заправо умро још у својој 18 години. Свима је било јасно да он није био Филип, али ово издавање је требало да му скупи што више присталица, и да, на неки начин, уједини Македонију. − Андриск је прво покушао да обезбеди помоћ сиријског краља Деметрија, али је овај то одбио поучен ранијим искуством и дотичног предао Риму. Андриск је затим побегао у Тракију где је добио помоћ краља Тереса, са ким заједно упада у Македонију. − Победио је у две битке 149. године - једна је била у области источно од Стримона – Одомантика, а друга на западној обали Стримона. − Својим деловањем је нарочио угрожавао област Тесалије, те се тамошњи становници прво за помоћ обраћају Ахајском савезу, који није био у могућности да им помогне јер је био заузет сопственим ратовањем. − У причу су се затим умешали Римљани и у Македонију је 148. године послат Квинт Цецилије Метел, који је те године био претор. Метел је победио Андриска у Тракији, протерао га, а Македонија је претворена у провинцију. − Македонији као провинцији је додата Тесалија, а на западу Епир. Овим је створена прва провинција на територији Грчке. Рим се одлучио за мењање политике, схватајући да другачије не може да се одржава мир.

Стварање провинције Ахаје

− У Грчкој су у међувремену буктали сукоби између Ахајског савеза и Спарте, а обе стране су се обраћале Риму за помоћ. − Римљани шаљу своје посланике 147. године како би покушали да реше ситуацију. По Ливију они су само желели да заплаше Ахајце тиме што су послали бившег конзула А. Аурелија Ореста који је требало да арбитира у сукобу. Он Ахајцима саопштава одлуку Сената по којој је 4 града требало да се одвоје из Ахајског савеза (Коринт, Аргос, Орхомен у Аркадији и Хераклеја Трахијска) како би се моћ савеза ослабила. − Ахајцима се то није допало, али Римљани исте године шаљу другог конзула, Секста Јулија Цезара, који моли Ахајце да не раде ништа непромишљено. − Два најутицајнија човека ахајског савеза (Криптолај-стратег 147/6 и Дијеј) су се овоме противила. Они су сматрали како се Римљани плаше рата са Ахајцима, и како због ратова у Шпанији и Картагини неће кренути у рат. На састанку у граду Тегеји Цезар је још једном позвао Ахајце да се договоре око арбитраже. − Криптолај истиче како не може да падне никакав договор пре скупштине савеза (на пролеће 146). Цезар се враћа у Италију, а Криптолај креће у обилазак градова и скупљање војске (под изговором да обавештава народ). У пролеће 146. је одржана скупштина и како су Римљани сазнали шта се догађало, поново су послати посланици у Коринт, али су избачени са скупштине. − Криптолај се затим супротставља скупштини која је покушавала да га спречи да говори против Рима, и на тај начин утиче на људе да се започне рат са Спартанцима (односно са Римом). Стратези савеза тада добијају неограничену власт. − Криптолај након објављивања рата креће на Хераклеју Тракијску, која се одметнула, а тамо је желео да учврсти власт у средњој Грчкој (где је добио подршку Тебе). − Метел је тада био у Македонији, али на сазнање о дешавањима креће на југ, прелази реку Сперхеј, а Криптолај се повлачи до града Скарфеја, где долази до битке. Криптолај гине, а Метел заробљава 1000 Ахајаца. 6 − Дужност стратега затим прелази на Дијеја, до састанка скупштине. Он је покушао да организује одбрану Пелопонеза и свим градовима је препоручио да ослободе робове јер није било довољно људства у војсци. Затим наређује богатим грађанима да уложе средства и да се сви одрасли који могу да носе оружје дођу у Коринт. − На скупштини је он поново изабран за стратега, после чега је похапсио све људе који су на било који начин били наклоњени Риму и бацио их у тамнице (али неки су га подмитили па су се спасили). − Римљани су поново покушали да преговарају али су сви услови били одбијени. Римљани нападају Коринт 146, и осваја га Луције Мумије. Град је разорен и опљачкан, и ово је означило крај аутономије грчких полиса, јер су након тога распуштени Ахајски и Етолски савез, и формирана је провинција Ахаја.

Пергамска краљевина

− Пергамска краљевина је била римски савезник у свим претходним источно-медитеранским ратовима. Пергамски краљ Атал III је завештао краљевину Риму након смрти. − Појављује се Аристоник, који се издаје за сина Еумена II и захтева своја права, па избија сукоб. Пергамска краљевина је 129. године претворена у провинцију Азију.

Трећи пунски рат

23.4.2010.

− Односи Рима и Картагине су током друге половине II века били добри. Картагина је испуњавала своје обавезе (слала је жито за војнике у Македонији, бродове током сиријског рата). − Картагина је постала значајна трговинска сила, тако да је била у стању да већ 191/90. измири већину својих обавеза према Риму, у виду ратне одштете. − У северној Африци је ојачала и Нумидија, под краљем Масинисом, чија је политика ишла ка стварању велику краљевину која би обухватала Западну Африку. 6

Извори за ово су Паусанија и Орозије

271

− Масиниса је стално нападао територију Картагине, и одузимао јој је делове, користећи чињеницу да Картагина није смела да започне рат без одобрења Рима (који одобрење није давао, па су Картагињани тражили арбитражу, која се, опет, завршавала у корист Нумидије). − Картагина је овим била јако разочарана, тако да 151/50. протерује из града све који су се залагали за мир са Масинисом, и објављује рат Нумидији, без обзира на услове мира из 201. − Како су претрпели пораз, почињу преговори које је водио Сципион Емилијан (ту се обрео због неких послова око слонова). Преговори пропадају и Масиниса блокира Картагину (ово доводи до хаоса у граду, где је харала епидемија и глад) која се 150. године предала. − Услови: исплата 5000 таланата у року од 50 година и део територије. − У Риму су постојале две струје, једна која је подржавала Картагину, и друга која је била за рат са Картагином (њу је предводио Марко Порције Катон Старији). − Катон Старији је остао упамћен и као писац (написао је Origines-Почетке), који је сваки свој говор у завршавао речима Delenda esti Carthago (Картагину треба разорити), а да би поткрепио своју тврдњу о опасности коју носи близина Картагине стално је доносио грожђе (или смокве) убрано тамо 3 дана раније, а још увек зрело. − Катонова струја је превагнула. Повод је било кршење мира, а узрок је било (осим грожђа, смокава, и слонова) жито, затим стратешки положај који је Картагина имала, са једне стране, али и страх од јачања града, и жеља сенатора за славом. − Почетком 149. године Картагини је објављен рат (Утика се пре тога предала) и у северну Африку је послата војска. Картагињани на ово шаљу најистакнутије људе у Рим, да објаве Deditio (безусловну предају града). − Римска војска је била на путу, када су ови посланици тражили да задрже слободу, аутономију и територију града, на шта су Римљани тражили 300 талаца и покоравање власти конзула. Картагињани шаљу таоце (они су прво послати на Сицилију, па у Рим). У то време је већ стигла римска војска у северну Африку и затражила предају свог оружја од Картагине, на шта она пристаје и чини то. Римљани тада захтевају да се Картагина напусти, и да се људи преселе на неку другу територију, која није на мору. Картагиљани на ово нису могли да пристану јер се њихова економија базирала на поморској трговини. − Картагињани се тада одлучују за рат, затварају град, ваде неки штек оружја, и именују Хаздрубала (било их је двојица, један је био ... унук и водио је одбрану града, док је други био ван града, скупљајући војску) за вођу одбране. − 149. године је опседнута Картагина, неуспешно, због положаја града, доброг утврђења и одбране. Опсаду је отежавао и Хаздрубал који је нападао Римљане (два пораза, 149, и у зиму 149/8). − 148. година није донела успеха Римљанима, који мењају тактику, и покушавају да освоје околне градове (по Апијану: Аспиду и Хипакриту), али ни ту нису имали успеха. − Почетком 147. године конзул Манцин је несмотрено упао у Мегару (картагинско предграђе) и тамо се нашао одсечен. Спасао га је Сципион Емилијан (који је по изворима увече стигао из Рима и већ сутрадан спасао ову будалу). − Сципион Емилијан долази у својству врховног команданта војске, што је заправо било кршење римских закона (он је 147. године изабран за конзула, чиме су прескочили едилитет и претуру). − Oн је одлучио да блокира Картагину (и са мора и са копна), тако да подиже зид на земљоузу, где се Картагина повезује са копном, и почео је градњу насипа на уласку у луку. − Почетком зиме 147/6. освојен је град Неферис и тиме је успостављена контрола над околином (онај Хаздрубал из околине је опозван, тако да је цео град блокиран). − Хаздрубал је покушао да преговара са Сципионом, и он је преговарао са Гулусом (једним од Масинисиних синова). − Хаздрубал је био спреман на све само да град не буде разорен, на шта му Сципион одговара да може да му гарантује само за животе неколицине људи, на шта Хаздрубал одговара негативно. − Гулуса у лето 146. године наводи како ће се Сципиону, ако ускоро не заврши рат, завршити мандат и како ће неко други побрати славу за његове успехе. − Ово је условило напад на Картагину који се завршио 6-дневним борбама на улицама града. Хаздрубал се предао и нашао уточиште у храму (жена га је због тога критиковала), а Картагина је горела још 10 дана након тога, по Полибију. − Сципион је наводно заплакао видевши Картагину у пламену (ово је забележио Полибије, који је томе и присуствовао). Картагина је затим разорена и на њу је бачена клетва (орање и со), ову клетву су сами Римљани изигнорисали касније. Градови који су током рата подржавали Картагину су такође разорени, градови који нису су добили слободу. − Масиниса умире 148. године (у 90 години), и Нумидију Сципион дели међу његовим синовима (како би је ослабио): Миципса добија Цирту, престоницу, Гулуса добија војну власт, а Мастанабал судство.

Римске провинције и њихова организација

− LEX PROVINCIAE је закон провинције, он се базира на извештају комисије која је испитивала провинцију, и он регулише њену управу и статус. − Претори, касније замењени промагистратима и проконзулима, али и конзулима (рат у Шпанији). − Мандат провинцијског управника траје годину дана, а у случају рата он се могао продужити на 2 или 3 године. − Врховни заповедник војске је био намесник; и имао је и судску власт и штаб (у њему су били легати, заповедници војске, и квестор, задужен за финансије). − Статус заједница је је био углавном CIVITATES STIPENDIARIAE (плаћају трибут), али у мање развијеним областима ово је замењивано службом у помоћним јединицама римске војске. 272

− CIVITATES LIBERAE ET IMMUNES, ослобођене пореза и давања војске (немају римске гаризоне), статус су могле добити законом или одлуком Сената (лако се губио, додуше). − CIVITATES FOEDERATAE, повлашћене јер су остале на страни Рима током неког рата, заједнице које су уједно и савезници; оне не плаћају порез, имају сопствено судство, али дају војску. − AGER PUBLICUS, јавна земља. Значајан извор прихода јер се тамо директно убиру порези. − TRIBUTUM SOLI, порез на земљу, плаћа се у сребру, у складу са просечним приходом жита. − У неким провинцијама се убирала DECUMANA, десетак у житу, убирао се на Сицилији и првобитно у Азији. − Од 146. је уведен и порез TRIBUTUM CAPITIS, главарина, по глави становника одраслих мушкараца, који се плаћао у сребру. − UE CTIGALIA (индиректни намети), царине, приходи од издавања рудника... − Локални магистрати предају квесторима, они то лако регулишу тако што дају закупцима, и на тај начин више зарађују.

Хиспанија у II веку пре н.е.

30.4.2010.

− Најбитнији извори су Полибије, Тит Ливије, Апијан и Катон Старији. − После Другог пунског рата, у Хиспанији су оформљене две провинције – Овострана и Онострана Хиспанија. Обухватале су релативно узак појас уз обалу, а граница између ове две провинције је била отприлике код Нове Картагине. − У унутрашњости полуострва су још увек живела непокорена племена. Римљани су по оснивању провинција повукли легије због ратовања на истоку и оставили само помоћне одреде. 7 Хиспанија је била значајна Римљанима највише због богатства рудама, људства за војску и пореза. − На југу полуострва је 197. избила побуна Турдетана 8, којој се придружују и феинчански градови. Истовремено избија побуна и на северу. У Овостраној Хиспанији, верни Римљанима су остали само Илергети. Римљани су прво обуздали феничанске градове 196. године, а затим су 195. на бојиште упутили конзула Марка Порција Катона са 4 легије. 9 Он је сузбио побуну на северу. − После сузбијања побуне на северу, Катон се 194. упутио у сукоб са Торболетима и пошто је завршио са њима, прешао је на територију Келтибераца (они су помагали побуњенике), чија је најбитнија утврда била Нуманција. Катон је покушао да освојил Нуманцију или Сегонтију и доживео је неуспех. Међутим, упркос неуспешној опсади, он је прославио тријумф исте године. − У међувремену, Лузитанци, који су живели на крајњем западу полуострва, пљачкају Онострану Хиспанију. Против њих је послат Сципион Назика, који је у бици код Илипе 193. однео победу. Рат је вођен и у централном делу полуострва против Карпетана, Ветона и Вакеја, који су поражени код Толетума. Борбе су трајале до 186/85. године. − У Овостраној Хиспанији, Келтиберци поново прете Римљанима. Овога пута против њих ратује Квинт Фулвије Флак (претор Овостране Хиспаније 182.) који побеђује прво Лузоне и заузима град Контребију. Њему се придружује Тиберије Семроније Грах 181. године. 10 Они су заједнички напали територију Келтибераца са запада и са истока и у бици код Контребије 179. године, однели су победу после које су закључили мир са Келтиберцима на југу и Аравацима (који су живели западно од њих). Тада је територија проширена – освајањима су обухваћене јужне територије Келтибераца, територије Карпетана, Ветона и Вакеја, а са Аравацима (који су били нарочито опасни) је склопљен савез. − Лузитанци су поново почели да пљачкају 154. године, победили су римску војску у једној бици и подстакли су Ветоне на побуну (које није било тешко подстаћи због бројних злоупотреба римских намесника). У једном тренутку су чак прешли и у северну Африку. Потукао их је Луције Мумије 153. године. Истовремено, избила је још једна побуна Келтибераца па су Римљани безуспешно покушали (можда по други пут) да освоје Нуманцију. Мир са Нумантинцима је склопљен 152. године, после чега намесник иде да помаже колеги из Оностране Хиспаније у борби против Лузитанаца. Они су свладани 151. године од стране Сервија Сулпиција Галбе, који је изиграо Лузитанце у преговорима и извршио покољ над њима. 11 − Међутим, нада последња умире, јер један пастир, знан по имену Виријат, преживе овај страшан масакр и постаде предводник праведне борбе за слободу против римске угњетавачке и злочиначке власти. Због недостатка средстава, одлучио се за тактику герилског ратовања, а после једне победе над римском војском, учврстио се на Венерином брегу 12 код Толетума. Пошто је 141. врховни римски заповедник скокнуо нешто до Рима, Виријат је одлучио да нападне и нанео је тежак пораз римској војсци – опколио је Римљане, поразио, заробио, али их је поштедео. Заповедник Фабије Емилијан је био принуђен да склопи примирје и призна Виријата за савезника. Ова одлука је потом ратификована од стране НАТО и ЕУ, али је УН брже-боље реаговао и заједно са Русијом приложио вето на ову ратификацију Споразума о Стабилизацији и Придруживању (у даљем тексту: ССП). 13 Рат се завршио предајом Лузитанаца 139. године пошто су Виријата на спавању убили поткупљени официри. 14

У изворима се помиње број од 8 хиљада војника. Држали су територију око града Малака, данашња Малага. 9 Марко Порције Катон је био управник Овостране Хиспаније. 10 Отац Тиберија и Гаја Граха. Остао је у добром сећању због тога што је склопио мир повољан по варваре и залагао се за дипломатска решења. 11 Касније му је суђено у Хашком трибуналу (Риму) за ратне злочине и геноцид, али је проглашен невиним за све од Х*У тачака оптужнице – сви заштићени сведоци су били елиминисани. :-p 12 Перверзњаци једни, ради се о брду које је посвећено богињи Венери. 13 Ма, Сенат и комиције су одобрили, али убрзо повукли одлуку и одлучили да наставе са борбама. 14 Убиство је детаљно приказано на слици из XVII века (1691/93. године). 7 8

273

− Нова побуна Келтибераца је планула 143. године и у њој су водећу улогу имали они опасни Араваци. Заповедник Манцин је био принуђен на предају и склапање примирја, које је Сенат одбацио. 15 Борбе су потом вођене примарно око Нуманције (због чега се овај рат још назива и Нумантинским ратом). Конзул Сципион Емилијан долази на полуострво 135. године и заузима Фаланцију и Кауку (градове на територији Вакеја), чиме прекида снабдевање Нуманције, коју потом опседа 134. године. 16 Предаја је извршена 133. године. 17 − Север полуострва је остао неосвојен све до Августова доба. А како би се спречиле оне злонамерне себичне малверзације намесника провинција, оформљен је специјалан суд 147. године. 18

Хронологија − 814. Према традицији, феничански град Тир оснива Картагину. − 508. Први конзул у Риму - ступање на дужност је вршено 1. јануара, на јануарске календе. Уведено право на жалбе (ius provocationis). Бирају се први едили. Бирају се први квестори, именују их конзули. Први уговор између Рима и Картагине. − 501. По традицији, изабран први диктатор – Тит Ларгије, због ратовања против Латина. − 494. Прва сецесија плебејаца. Увођење плебејских трибуна, заштићене верским законом. − 465. и 464. Према Титу Ливију, продужење империјума конзулу Барбату – није посведочено. − 449. Едили добијају задужење да чувају одлуке Сената. Плебејски трибуни постају заштићени и световним законом. Потврда Сената постаје обавеза за одлуке донете у трибутским и плебејским комицијама (auctoritas patrum). − 447. Квесторе надаље бирају трибутске комиције. − 444. Први пут изабран војни трибун са конзулском влашћу. − 443. Изабран први пар цензора. − 421. Магистратура квестора постаје доступна за плебејце. − 413 – 399. У Македонији на престолу седи краљ Архелај, савременик илирског краља Сире, првог поменутог илирског краља. − 367. Закон Лицинија и Секстија да један конзул може бити плебејац. После тога престају да се бирају војни трибуни са конзулском влашћу. − 366. Уведена је магистратура претора и конзул му предаје судску власт (у почетку је био само један претор). Уводе се два курулна патрицијска едила. − 351. Магистратура цензора постаје доступна и плебејцима. − 348. Други уговор између Рима и Картагине. − 342. Закон Луција Генуција о минималним временским размацима између магистратура. Према Ливију, усвојен је и закон да оба конзула могу бити плебејци (посведочено тек 172. п.н.е). − 339. Постаје обавеза да један цензор буде плебејац. Одлуке трибутских комиција више не морају имати одобрење Сената. − 338. Римско освајање Лацијума, распуштен латински савез. − 336. Појављује се први претор плебејац – Квинт Пубилије Филон. − 326. Први сигуран случај продужења империјума – конзулу Квинту Пубилију Филону, ради окончања опсаде Неаполиса у Другом самнитском рату. − 321. После Каудинског кланца, конзулима је одузето право на склапање мира, и ту дужност преузимају центуријатске комиције. − 312. Цензор је био Апије Клаудије. − 306. Према Ливију, трећи уговор између Рима и Картагине. − 264. Римљани прелазе на Сицилију и шире се по први пут ван Италије. Почетак излагања Полибијеве Историје, као уводни део. Почиње савезнички рат Ахајског против Етолског савеза у Грчкој. Бесни рат у јужној Сирији за Коиле Сирију. − 287. До ове године су диктатори били бирани и за борбе против плебејаца. − 280. Грчки натпис на шлему илирског краља Монунија. − 279. Четврти уговор између Рима и Картагине. − 275/274. Хијерон изабран за стратега и преузима власт у Сиракузи. − 267. Уведена 4 квестора у градовима у Италији. − 265. (веров.) битка на реци Лонган између Мамертинаца и Сиракужана.

15 Манцин је потом непријатељима предат наг, илити свучен до голе коже (бацио све са себе и играо, играо све до јутра, баш га брига било шта ће бити сутра) – свакако му није било пријатно. 16 Због јако неприступачног терена (шуме са две стране, са треће стране река) опсада је издржала 8 месеци, наводно са 4 хиљаде људи у посади. А на крају (извори кажу) да су били гладни к’о Шешељ, те су прибегли канибализму. Римљани су се укопали и опколили град са 7 међусобно зидинама повезаних логора и 2 легије – ништа није могло да уђе, изађе и готово. 17 Нешто нешто Југурта, Гај Марије, Гај Грах, римски официри Семпроније Аселион и Рутилије Руф (њих двојица написали по Историју нумантинског рата, које су изгубљене). Ваљда су они били присутни ту, ако буде питање неко у вези опсаде Нуманције и неких имена – ово су та имена! 18 Назив на латинском је „Mnogous dugus i complicovanus, a i relativnous naebitanus“. Ај уздравље, срећно на колоквијуму. Видимо се догодине на вежбама из Рима. :-p

274

− 264. Мамертинци истерују пунски гарнизон, Картагињани се улогорују северно од Месане, Сиракужани јужно. Римљани стижу на Сицилију под конзулом Апијем Клаудијем, који ступа у преговоре са Хијероном и Ханоном. Неуспели преговори, пораз Хијерона, повлачење Ханона. Римљани су заробили једну картагинску лађу, на основу које почињу изградњу сопствене флоте. − 262. Римљани опседају Акрагант, картагинску главну базу на Сицилији. Ханон са појачањем из Картагине долази у Хераклеју, заузима Хербес и улогорује се близу Римљана. Пораз Ханона и повлачење. Акрагант је опљачкан а становништво одведено у ропство. − 260. Римљани нападају Картагињане на Липарским острвима, и том приликом је заробљен један од двојице римских конзула. Команду у потпуности преузима Гај Дуилије. Велика римска победа у бици код рта Мила. − 259. Конзул је Луције Сципион, у чијем елогијуму је касније посведочено освајање Корзике. − 257. Римска победа над Картагином код Тиндариде, после чега освајају Корзику. − 256. Поморска битка Рима и Картагине код града Екнума, велика победа Римљана. Искрцавање у Африци, постављање базе у Аспиди. Регул опседа Тунес и побеђује картагинско појачање на брдовитом терену. − 255. Битка на Багради и страховит пораз Римљана од Картагињана, на челу са Спартанцем, најамником Ксантипом. Поморска битка код Хермејског рта и пораз Картагињана. Римску флоту је касније ухватила бура код Камарине, и готово ју је у потпуности уништила. − 254. Са новом флотом, Римљани опседају и освајају Панормо. Картагињани освајају Акрагант. − 253. Римска флота упада у плићак код Лотофага, а касније још бива поново ухваћена у бури и уништена. − 252. Римљани освајају Терму и Липару. − 251. Безуспешна картагинска опсада Панорма, слонови отерани сулицама и праћкама. − 250. Римљани опседају Лилибеј. − 249. Римљани нападају Дрепану. Поморска битка код Дрепане и картагинска победа над Римљанима, који касније поново бивају ухваћени у буру. Римљани заузимају Ерикс и храм Афродите на брду. − 247. Хамилкар Барка заузима Ерикс и брдо Хиркте. − 242. Уведена магистратура другог претора. − 241. Повећан број центурија у центуријатским комицијама са 193 на 373 центурије. Склопљен мир између Рима и Картагине, крај Првог пунског рата. − 240. Почиње побуна картагинских најамника у северној Африци. Опсаде Картагине и Утике. − 237. Уз римску помоћ, најамници се предају Картагини. Картагињани на челу са Хамилкаром Барком прелазе у Шпанију. − 232. Римљани насељавају своје колонисте у Ager Gallicumu, претходно протеравши Сеноне. − 231. Умире илирски краљ Агрон, а наследио га је малолетни син Пинес, у чије име је као регент владала краљица Теута. − 230. Илири пљачкају богату Фенику. Прилазе им Епирци и Акарнанци. Римљани шаљу своје посланике, браћу Корунканије. Млађи бива убијен због несугласица са краљицом Теутом. Илири безуспешно нападају Епидамнос и опседају Коркиру, која у помоћ зове Ахајски и Етолски савез. У поморској бици код Паксоса (и Антипаксоса), Илири односе победу, а Коркира се предаје. − 229. Погибија Хамилкара Барке у опсади Хелике. Команда прелази његовом зету Хаздрубалу. Римљани шаљу војску на Илире. Деметрије Фарски предаје Коркиру Римљанима, којима прелазе неки градови и племена. Теута бежи у Ризон. − 228. Хаздрубал оснива Нову Картагину. Теута нуди мир, завршава се Први илирски рат. − 227. Оснивање прве две римске провинције: Сицилије, и Сардиније са Корзиком. − 226. Рим и Картагина склапају уговор разграничивши интересне сфере у Шпанији на реци Ибер. − 225. У помоћ Инсубрима и Бојима долазе Гесати. Битка код Фесуле са Келтима, после чега повлачење поражених Келта. Битка код Теламона и одлучујућа победа Римљана над Келтима. − 224. Римљанима се предају Боји. − 223. Римљани воде поход против Инсубра. − 222. Битка код Кластилијума у којој римски конзул Марко Клаудије Марције убија инсубријског вођу. Антиох III Велики долази на власт у селеукидској краљевини. Побуне против њега у Малој Азији, Медији и Персији. − 221. Убијен Хаздрубал, команду преузима Ханибал. Ратује против Олкада и заузима Алтеју. На македонски престо седа краљ Филип V. − 220. Почетак 140. Олимпијаде и Полибијевог излагања. Од ове године, римски конзули ступају да дужност 15. марта, на мартовске иде. Ханибал напада Вакеје, осваја Арбукалу и Хелмантику. − 220/19. – Римљани ступају у контакт са Ханибалом, говорећи му да се држи подаље од Сагунта (могућа интерполација старијих аналиста). − 219. Ханибал опседа Сагунт. На зиму га осваја. Луције Емилије Паул предводи војску у Други илирски рат, против Деметрија Фарског који је кршио мировне одредбе из 228. Луције Емилије Паул осваја Деметријеву базу Димале, а потом и Фарос, одакле Деметрије бежи македонском краљу Филипу V. − 218. За конзула је изабран Публије Сципион. У мају, Ханибал креће на север, покорава племена између Ибера и Пиринеја, стиже до ушћа Родане, прелази вероватно код Авињона. За њим се у потеру упушта римски конзул Публије Корнелијце Сципион. Ханибал прелази Алпе. Сукобљава се са Римљанима и побеђује их у две битке: код Тицинума близу Павије и близу ушћа Требије у По. Гнеј Корнелије Сципион бива послат у Шпанију где износи победу над Ханоном у бици код Кисе. 275

− 217. Битка код Тразименског језера, пораз Римљана. Римљани бирају диктатора Квинта Фабија Максима. У Шпанији, Хаздрубал и Гнеј Корнелије Сципион се сукобљавају на реци Иберу, Сципион односи победу. У Шпанију је послат Публије Сципион, конзул из 218. године. − 216. Ханибал заузима Кану. Битка код Кане. Градови масовно прелазе на страну Ханибала. − 215. Ханибал склапа савез са Филипом V. Пришла му је и Сиракуза. − 214. Приликом опсаде Месене, гине Деметрије Фарски. Римљани шаљу флоту у Аполонију, тражећи савезнике. Прилазе им Етолски савез и пергамски краљ Атал I. − 213. Антиох III Велики осваја Сард и гуши побуну у Малој Азији. − 212. Сципиони у Шпанији освајају Сагунт. − 211. Римљани освајају Капуу. Погибија оба Сципиона у биткама у Шпанији – Публије код Кастулона, а Гнеј Корнелије код Урсона. − 210. Римљани реагују и у Шпанију шаљу сина Публија Сципиона, Публија Корнелија Сципиона, који је пре тога вршио само две најниже магистратуре, чиме је направљен преседан у давању врховне војне команде. Он опседа и осваја Нову Картагину. − 209. Римљани освајају Тарент. − 208. У бици код Бекула, Римљани наносе пораз Картагињанима у Шпанији. − 207. Центуријатске комиције преузимају овлашћење конзула да бира војне трибуне. Хаздрубал прелази у северну Италију у намери да се споји са Ханибаловим снагама. Римљани му излазе у сусрет и наносе му пораз на реци Метаура, после чега се он повлачи, а Ханибал одлази у Брутију. − 206. Битка код Илипе, пораз Картагињана. Мир склапају Грци и Филип V. − 205. Публије Корнелије Сципион постаје конзул. У римске руке пада Гадес, последње картагинско упориште у Шпанији. Римљани склапају мир са Филипом V. − 204. Публије Корнелије Сципион прелази у Африку и опседа Утику. − 202. Изабран последњи диктатор – Гај Сервилије, ради одржавања избора. У бици код Заме, Ханибал доживљава одлучујући пораз од Римљана. − 201. Завршен је Други пунски рат, склопљен је мир између Рима и Картагине. − 201/200. Антиох III освaјa Коиле Сирију, Феникију и Палестину. − 200. (~) Рођен је Полибије у Мегалополису. − 197. Хиспанија постаје римска провинција. Међутим, убрзо избија побуна Турдетана. Антиох III осваја Ликију и Карију, проглашава Ефес за другу престоницу. − 196. Антиох III осваја Херсонес Трачки. Састанак у Лизимахији. − 195. Пошто је протеран из Картагине, Ханибал долази на двор Антиоха III. Римљани упућују конзула Марка Порција Катона са 4 легије да сузбије побуну на северу Хиспаније, што је и урадио. − 194. Катон се упушта у сукоб са Торболетима и прелази на територију Келтибераца. Прославља тријумф. Лузитанци пљачкају Онострану Хиспанију. Римљани одлучују да се повуку из Грчке. − 193. Етолски савез позива Антиоха III. Сципион Назика у бици код Илипе поражава Лузитанце. − 192. Антиох III се искрцао са 10 хиљада војника у Деметријади. − 191. Антиох III бива поражен у бици код Термопила. Повлачи се из Грчке у Малу Азију, док Етолци настављају борбу. Поморска битка код рта Корика, Антиохова флота доживљава пораз од комбиноване римско-пергамске флоте. − 190. поморска битка код Самоса, Антиохова флота односи потпуну победу. Поморска битка код Сиде на јужној обали Мале Азије, Ханибал са својом феничанском флотом поражен. Пресудна поморска битка код Мионеса, када су Римљани такође однели победу. Кључна битка у Сирском рату код Магнезије на Сипилу (на реци Херму у Лидији), Антиох III је поражен. − 189. Етолци се предају. − 188. Антиох III је склопио са Римљанима мир у Апамеји. − 182. претор Овостране Хиспаније Квинт Фулвије Флак ратује против Келтибераца, побеђује прво Лузоне и заузима град Контребију. − 181. Тиберије Семпроније Грах се придружује Квинту Фулвију Флаку. − 180. Отказано грчко посланство у Египат. На илирски престо седа краљ Генције. − 179. Македонски краљ Филип V умире, наслеђује га син Персеј. У бици код Контребије, Квинт Фулвије Флак и Тиберије Семпроније Грах односе победу после које закључују мир са Келтиберцима и Аравацима. − 174. Филип V успоставља власт над Долопљанима. − 172. Први посведочени случај да су оба конзула плебејци. − 171. Римљани објављују рат македонском краљу Филипу (чиме почиње Трећи македонски рат) и искрцавају се у Аполонији. Битка код Калиника близу Ларисе у Тесалији, Римљани доживљавају пораз. − 170. Сенат донео одлуку да материјална добра град може дати само ако претходно буде донета сенатска одлука (senatus consultum). Чарка и поморска битка код Ореја на Еубеји, Персеј потапаа римске бродове који су превозили жито. − 170/169. Полибије је на позицији хипарка ахајског савеза. − 169. Уговор између македонског краља Персеја и илирског краља Генција. битка у Елимеји, поражен римски конзул Манцин. За конзула је изабран Квинт Марције Филип. 276

− 168. за конзула постављен Луције Емилије Паул. Битка код Пидне, римско освајање Хеладе, Полибијево заточеништво. − 154. Лузитанци поново почињу да пљачкају, побеђују римску војску у једној бици, подстичу Ветоне на побуну, а чак прелазе и у северну Африку. − 153. Конзули поново ступају на дужност 1. јануара, на јануарске календе. Луције Мумије је потукао Лузитанце. Келтиберци дижу нову побуну. − 152. Склопљен је мир са Нумантинцима. − 151/50. Картагињани протерују из града све оне који су се залагали за мир са нумидским краљем Масинисом и објављује рат Нумидији. Масиниса блокира Картагину. Сервије Сулпиције Галба изиграва Лузитанце у преговорима и врши покољ над њима − 150. Појављује се неки Андриск, који се издавао за Филипа, Персејевог сина. Картагина се предаје Масиниси и склапа мир. − 149. Андриск упада у Македонију и побеђује у две битке, једна је била у области источно од Стримона (Одомантика), а друга на западној обали Стримона. Римљани објављују рат Картагини и опседају је. − 148. У Македонију је послат претор Квинт Цецилије Метел, који побеђује Андриска у Тракији и протерује га, након чега Македонија постаје провинција. Умире нумидски краљ Масиниса. − 147. Римљани шаљу своје посланике ради решавања сукоба између Ахајског савеза и Спарте. За конзула је изабран Сципион Емилијан. Оформљен специјалан суд за спречавање малверзација провинцијских намесника. − 147/6. Освојен је град Неферис. − 146. Луције Мумије осваја Коринт. Пад Хеладе, распуштени су Етолски и Ахајски савези. Повратак Полибија у домовину ради објашњавања римског устава. Завршетак периода који покривају Полибијеве Историје. − 143. Избија нова побуна Келтибераца. − 141. Лузитанац Виријат напада Римљане и наноси им тежак пораз. − 139. После атентата на Виријата, Лузитанци су се предали. − 135. Конзул Сципион Емилијан долази на Иберско полуострво и заузима Фаланцију и Кауку. − 134. Сципион Емилијан опседа Нуманцију. − 133. Предаје се Нуманција. − 129. Пергамска краљевина је претворена у провинцију Азију. − 82. Луције Корнелије Сула бива изабран од стране центуријатске комиције за диктатора без временског ограничења. − 59. Рођен је Тит Ливије у Патавијуму. − 35. Завршава се излагање Апијанове Римске историје. − 20. Тит Ливије почиње да пише историје. НОВА ЕРА − 46. (~) Рођен је Плутарх у Херонеји, у Беотији. − 66. Римски цар Нерон посећује Атину. − 95. (~) Рођен је Апијан у египатској Александрији. − 99. Квинт Сосије Сенекион, Плутархов пријатељ, постаје конзул. − 107. Квинт Сосије Сенекион поново постаје конзул. − 120. (~) Апијан одлази у Рим. − 147. (+) Апијан постаје прокуратор Египта. − 160. (~) Апијан пише Римску историју у 24 књиге.

277

Xegan Marija

KRALjEVSTVO ANTIGONIDA

Napomena Krajsig (Kreissig) tvrdi da su borbe dijadoha stvorile prostor za drave koje su — za razliku od malene Makedonije Filipa II, nestabilnog Ahemenidskog carstva ili fiktivne Aleksandrove drave — poqivale na realnim osnovama, unutar razumnih granica i bile spremne ne plodnu razmenu. Tekst koji sledi posveen je jednoj takvoj dravi — dravi Antigonida. Tekst je podeljen na vixe celina koje su posveene predstavnicima dinastije. Zasnovan je na studijama Krajsiga i Ranoviqa: Heinz Kreissig, Povijest helenizma, prevod s njema˘ckog Micheline Popovi´c, Zagreb 1987. i A.B. Ranoviq, Helenizam i njegova istorijska uloga, Sarajevo 1962. Dodatna literatura bie posebno navedena. M.X.

Antigon II Gonata (276 - 239) Antigon je bio sin Demetrija I Poliorketa, a unuk Antigona I Monoftalmosa ili Jednookog. Kada mu je oca zarobio Seleuk I Nikator, Antigon je uzalud pregovorima pokuxavao osloboditi oca. Nakon smrti Demetrija, 283. p. n. e., Antigon je postavio zahtev za makedonsku krunu. U tom trenutku za vladanje Makedonijom su se borili Seleuk I Nikator, Lizimah, Pir i Ptolemej Keraun. Lizimah i Seleuk su ubijeni 281. p. n. e., a Pir je krenuo u vojni pohod na Italiju. Ptolemej Keraun je poginuo u borbi sa Keltima 278. p. n. e. Godine 276., poxto je postigao sporazum sa Antiohom I Soterom, sinom od Seleuka, i poxto je kod Lisimahije porazio Kelte i onemoguio njihov prodor na teritoriju Makedonije, Antigon Gonata imenovan je za makedonskog kralja. Godine 274. p. n. e. Pir se vratio iz Italije i napao Antigona. Velik deo vojske je prixao Piru, a Antigon je bio prinuen povui se u Solun. Pir se nosio mixlju da zauzme qitav Peloponez i u tom cilju je stao opsedati Spartu. Tada Grci u pomo pozivaju Antigona. Do odluqujue bitke izmeu Pira, sa jedne, i Antigona, sa druge strane doxlo je kod Argosa 272. godine. Antigon je trijumfovao, dok je Pir u bici poginuo. Antigon, zatim, po grqkim gradovima stade razmextati svoje garnizone i postavljati im tirane. U ovo vreme Ptolemeidi vode propagandu protiv Makedonije. Naime, egipatski kralj Ptolemej II uivao je gotovo neograniqenu vlast na Egeju. Onda kada je Makedonija stala osiguravati luke pod svojom kontrolom, Ptolemej II se uplaxio. ...Ptolemej II je 267. godine, a da se iz poqetka nije vojno angairao, sastavio koaliciju grqkih drava, neprijateljski raspoloenu prema Makedoniji, na qelu sa Atenom i Spartom, a u kojoj su jox bile neke peloponeske grupacije, kao Ahejski savez i Arkadijci... (H. Krajsig)1 1

H. Kreissig, Povijest helenizma, prevod s njema˘ckog Micheline Popovi´c, Zagreb 1987, 98. –1– 278

Ptolemej II je eleo zaustaviti xirenje Antigonove prevlasti u Grqkoj, dok su grqki gradovi eleli izboriti nezavisnost. Ovaj rat je bio nesrean po Grke. ...Spartanska i peloponeska vojska pokazale su se... preslabe da bi kod Korinta probile zemljouz, pogotovo da zauzmu grad; Atinu su opkolili Makedonci i ona je kapitulirala 262. godine. Kada je makedonska mornarica — prekasno — pokuxala osloboditi Atinu i probiti prsten oko nje, Antigon Gonata se suprostavio mornariqkim napadom na Kiklade koji su pripadali Ptolemejeviima. Ptolemejevii su kod otoka Kosa doivjeli presudni poraz i morali sklopiti mir kojim je ponovno bila potvrena makedonska hegemonija nad velikim dijelom Grqke. Taj rat uxao je u povijest pod nazivom hremonidski rat (267 - 261), prema grqkom dravniku Hremonidu koji je proveo savez sa Spartom u narodnoj skupxtini. Atena je bila prisiljena prihvatiti makedonsku posadu i makedonskog namjesnika. Izgubila je pravo qak da kuje svoj novac... (H. Krajsig)2 Meutim, Makedonci nisu mogli spreqiti da Ahajski savez ne postane najvea vlast na severnom Peloponezu. 239., nakon 44. godina vladanja Makedonijom, Antigon umire u 80. godini ivota.3 Pitanja: Izvori za dravu Antigonida?

Demetrije II (239 - 229) Godine 239. umro je Antigon Gonata. Nasledio ga je sin Demetrije. Ovaj je ponovo pokuxao da pokori Grqku i tako je zapoqeo tzv. Demetrijev rat. Za borbu protiv njega, Ahajska liga i Etolska federacija sklopixe savez. Zbog neophodnosti da se suprostavi navali varvara sa severa, Demetrije nije uspeo da realizuje svoje uspehe, koje je na samom poqetku postigao u Beotiji. Ahajski savez je u tim godinama brzo napredovao i jaqao. Tokom 235. u savez je uxao Megalepolj u Arkadiji; njegov tiranin Lidijad sam se odrekao vlasti i ve idue godine bio izabran za stratega Ahajske lige. Godine 229. ligi je prikljuqen Argos, Trezen, Hermion, a 228. Egina. Makedonija je izgubila sve posede na Peloponezu. Demetrije je umro 229. godine, ostavivxi iza sebe maloletnog sina Filipa.

Antigon Doson (229 - 221) Demetrije je umro 229. godine, ostavivxi iza sebe maloletnog sina Filipa. Regenstvo je dodeljeno njegovom roaku Antigonu Dosonu. On je potukao Dardance koji su ugroavali Makedoniju sa severa i sklopio sa Etolijom ugovor o miru. Po ovome se osetio dovoljno jakim da se proglasi za kralja; pored toga, usvojio je Filipa, qime je legalizovao svoju uzurpaciju. Nexto pre toga doxlo je do prevrata u Epiru, gde je ukinuta kraljevska vlast. Epir postade republika i stupi u tesne veze sa Etolskim i Ahajskim savezom. Jedino je Sparta i dalje stajala po strani pokreta. Tamo je, posle obraquna sa Agisom, nastupila reakcija. Ahaja odluqi da se Sparti objavi rat 228. godine. Tako zapoqe Kleomenov rat. 2

Isto, 98.

3

http://hr.wikipedia.org –2– 279

Godine 225. Kleomen III osvojio je Arkadiju, pa su njegove qete stajale u Argolidi kao i u Korintu, gdje se samo jox tvrava opirala. Tada je strateg Ahejskog saveza, Arat, pozvao Makedonce koji su pod Antigonom III Dosonom zauzeli Korint. U toj situaciji makedonski se vladar proglasio za hegemona novog Saveza Helena kojem su, uz Makedoniju i ovisne zemlje, pripadali Ahejski savez, Epirski savez, Beotski savez i nekoliko srednjogrqkih dravica — ali ni Atena, ni Sparta, ni Etolski savez. Helenski savez raspolagao je vojskom sastavljenom od kontingenata pojedinih qlanova saveza; svaki qlan je takoer bio zastupljen u zajedniqkom savetu (synedrion)... Savezna vojska, sastavljena preteno od Ahejaca i Makedonaca, pobijedila je kod Selasije 222. godine [221?] Kleomena III, koji je pobjegao u Egipat. Spartu su okupirali Makedonci... (H. Krajsig)4 Posle bitke kod Selasije, Antigon je, ne nailazei na otpor, uxao u Spartu i ukinuo Kleomenove reforme. Lakonija je ukljuqena u novi Helenski savez. Posle ovoga Antigon kree u borbu protiv varvara na severu i ubrzo umire, ostavivxi presto sedamnaestogodixnjem Filipu V. Pitanja: Uzrok rata Sparte i Ahaje?

Filip V (221 - 179) Izvori — O ivotu i delatnosti Filipa V najpouzdanije podatke pruaju: Polibije u svojim Istorijama, kao i Plutarh. Okolnosti dolaska na vlast — Filip V Makedonski na presto dolazi kao sedamnaestogodixnjak, 221. godine p. n. e. Njegov otac bio je makedonski kralj Demetrije II, koji je svojevremeno ratovao protiv udruenih snaga Etolije i Ahaje. Kada je Demetrije II preminuo, presto nije mogao naslediti njegov sin Filip V jer je bio maloletan. Jedno vreme, kao regent Filipa V, vladao je Antigon Doson. Tek po smrti Dosona, Filip postaje makedonski kralj. Na samom poqetku svoje vlade, Filip je morao uzeti uqexa u tzv. Savezniqkom ratu (220 - 217) Savezniqki rat (220 - 217) — Da bi uqvrstio vlast Makedonije nad Heladom, Filip V poveo je tzv. Savezniqki rat. U ratu, koji je trajao od 220. do 217., makedonski kralj i njegovi saveznici ratovali su protiv Etolije. O povodu predstojeeg rata pixe Polibije. Naime, Etolac Dorimah, odlukom federacije, bio je poslat da nadgleda stvari u Figaliji, gradu na granici sa Mesenijom, a koji je bio qlan federacije. Dorimah se tom prilikom upoznao sa bogatstvom gradova Mesenije, posebno Mesene. Budui da Mesena nije uzela uqexa u Kleomenovom ratu (228 - 222), grad nije stradao i qak xta vixe profitirao je na osnovu svoje neutralnosti. Dorimah razmatra mogunost da na svoju ruku zauzme grad. Pomo bi mu pruili Eliani, koji su bili u dobrim odnosima sa Etolskom federacijom. S druge strane, Mesena se nije mogla uzdati u pomo mone Makedonije poxto nije bila qlan Helenskog saveza, a i na makedonskom prestolu se nalazio neiskusni osamnaestogodixnjak. Isto tako, Mesenija nije bila u dobrim odnosima sa gradovima Lakonije. Uvidevxi da postoji verovatnoa da uspe u svojoj nameri, Dorimah poziva Skopasa, budueg stratega federacije, da mu se pridrui, na xta ovaj pristaje. Dorimah takoe 4

Isto, 101 – 102.

–3– 280

dobija pravo da se slui pomorskim snagama Kefalonije i Kitere. Pre nego xto je Arat stupio na dunost stratega Ahajske lige, Dorimah i Skopas se, uz pomo Kefalonjana, iz Riona prebacuju na Peloponez. U svom prodoru ka Meseniji, opustoxili su i teritoriju Ahajske lige, posebno gradova Patre, Fare i Triteje. Napokon Dorimah i Skopas opsedaju Mesenu. Mesena, nemajui izbora, u pomo poziva Ahajce i izraava spremnost da stupi u Helenski savez. Mada Ahajci odbijaju da ih prime u savez bez odobrenja makedonskog kralja, odazivaju se na poziv u pomo. Na zahtev Ahajaca, Etolci su se povukli iz Mesene, ali su se stoga uputili kroz ahajsku teritoriju i kada je Arat pokuxao da im onemogui prolaz preko Arkadije i Istma, zadali su mu teak poraz. Ve u ovo vreme Ahajci pozivaju Filipa V u pomo, kao i da primi Mesenu u savez. Filip V, poxto je primio Mesenu u savez, objavi rat Etoliji 220. Tako zapoqe tzv. Savezniqki rat. Sparta je bila qlan Helenskog saveza i spartanska oligarhija je bila naklonjena Filipu V. Meutim, vremenom u gradu jaqa velika omladinska grupacija koja je quvala Kleomenove tradicije, a koje je svojevremeno ukinuo Filipov prethodnik. Ta grupa je 219. izvrxila prevrat. Efori i neki geronti su bili poubijani. Sparta sklapa savez sa Etolijom. Savezniqki rat je voen bez naroqite energije. Filip je, uprkos oqekivanju Etolaca, upotrebio flotu i iznenada se pojavio u Etoliji, da bi potom opljaqkao i zapalio centar Etolske federacije — Termon. On je sa neverovatnom brzinom napao Lakoniju i Heladu. Meutim, nekih ozbiljnijih taktiqkih uspeha, Filip nije imao. Po svoj prilici, rat je pogaao obe strane i nije im pruio izglede na neki znaqajniji uspeh. S druge strane, Drugi punski rat je upravo zapoqeo i stalno je privlaqio panju makedonske vlade. Vest o porazu Rimljana kod Trazimenskog jezera morala je da izazove nade kod jednih i uznemirenost kod drugih. Pod takvim okolnostima Filip i Etoljani prihvatixe posredovanje Hiosa, Rodosa, Vizanta i kralja Ptolemeja. Savezniqki rat, u koji je uvuqen i Krit, svakako je nanosio xtetu ekonomskim interesima trgovaqkih gradova u Grqkoj i Egiptu. Mir je sklopljen u Naupaktu (217). Saquvan je status quo. I makedonski rat (215 - 205) — U vreme Savezniqkog rata Filipu V stiglo je pismo da je kartaginski vojskovoa Hanibal porazio Rimljane u velikom boju. Tada Ilir Demetrije Farski5 , koji se nalazio u slubi makedonskog kralja, savetuje Filipa da se xto pre oslobodi rata sa Etolcima i posveti se prilikama u Iliriji i prelasku u Italiju. Makedonci su, dakle, nastojali eliminirati rimske vazalske drave na obalama junog Jadrana i sebi osigurati pristup na Jadransko more... (H. Krajsig)6 Poxto je okonqan Savezniqki rat (217), i poxto je Rim u bici kod Kane pretrpeo poraz (216), Filip 215. godine, preko svog poslanika Atinjanina Ksenofana, sklapa sa Hanibalom ugovor (vojni i odbrambeni savez) u obliku zakletve. ...vojskovoa Hanibal, svi qlanovi kartaginske Geruzije koji ga prate i svi Kartaginjani koji su u njegovoj vojsci, rekli su sledee: po vaxoj i naxoj odluci, polaemo ovu zakletvu o prijateljstvu i dobroj volji i zaklinjemo se da emo biti dobri 5

Demetrije Farski, u vreme rata Rimljana i Gala, stavio se u slubu Antigona Dosona. Zajedno sa njim uqestvovao je u tzv. Kleomenovom ratu. Kada je Rimu zapretio novi rat sa Kartaginom, Demetrije pljaqka i ruxi one gradove u Iliriji koji su uivali rimsku zaxtitu. Stoga Rimljani u Iliriju xalju konzula Lucija Emilija s vojskom. Poxto je nakon krae opsade zauzeo Dimalu, grad u zaleini Dirahija i uporixte Demetrijeve vlasti, Emilije je krenuo ka Faru, gde s vojskom sklonio sam Demetrije. Po porazu kod Fara, Demetrije je utoqixte naxao kod Filipa V i kod njega je proveo ostatak ivota. Poginuo je prilikom pokuxaja osvajanja Mesene 6 Isto, 102.

–4– 281

prijatelji, roaci i braa pod sledeim uslovima: neka kralj Filip, Makedonci i ostali Heleni koji su mu saveznici xtite graane Kartagine, vojskovou Hanibala i one koje su s njim... kralja Filipa, Makedonce i ostale Helene koji su mu saveznici xtitie i quvae Kartaginjani... Ako Rimljani zarate na vas ili na nas, pomagaemo jedni drugima... (Polibije VII, 9) Iz teksta saquvanog ugovora, a koji je ovde dat delimiqno, moe se videti da Filip nije imao nikakvih pretenzija na Italiju, ve je samo eleo da se Balkan oqisti Rimljana. Rimljani saznavxi za pregovore Hanibala i Filipa, xalju pretora Marka Valerija Levina sa flotom od 50 brodova u Apuliju, sa zadatkom da motri na akcije makedonskog kralja i ako je potrebno odgovori na njih. Godine 214. Filip prodire na prostor Ilirije, koji se nalazio pod zaxtitom Rima i Levin mu kree u susret. Tada je makedonski kralj bio prinuen spaliti svoju malu flotu kako ne bi dospela u neprijateljske ruke. 213. Filip ratne operacije prebacuje na kopno, a Levin nema mogunosti da mu se suprostavi. Stoga 212. Rimljani sklapaju savez sa Etolcima, starim neprijateljem Filipa. Prema sporazumu Rimljana i Etolaca, Rimljani bi po zauzeu jednog grada imali pravo na deo ili svu pokretnu imovinu, dok bi Etolci preuzeli sam grad. Takoe Rimljani su se obavezli da e Etolcima pomoi u njihovom pokoravanju Akarnanije. Elida, Mesena i Sparta takoe su se prikljuqile savezu. U poqetku saveznici su imali uspeha i Etolci su, mada ne u Akarnaniji, pod svoju vlast podveli vixe gradova. Godine 210. Rimljani na Istok xalju Publija Sulpcija Galbu, koji s malo energije vodi rat. Poxto je 207. godine Filip prodro na prostor Etolije, zauzeo Termon, i poxto Rimljani nisu uqinili nixta da im pomognu, Etolci ve sledee godine sklapaju mir sa makedonskim kraljem. Rimljani su ovaj mir drali za izdaju. Godine 205. doxao je u Dirahij rimski vojskovoa Publije Sempronije Tuditan sa 35 ratnih brodova i vojskom, nadajui se da e naterati Etolce na obnovu vojnih operacija. Poxto u tome nije uspeo, Tuditan prihvati posredniqku akciju Epirana i iste godine zakljuqi sa Filipom mir u Feniki u Epiru. Mirom u Feniki saquvan je status quo. ...U miru kod Fenike izmeu Makedonije i Rima Rimljani su jedva mogli ixta postii osim da se ne osramote, tj. zadrali su starateljstvo nad Partinijcima, a Makedonci su se obavezli da nee poduzimati osvajaqke pohode u Iliriji... (H. Krajsig)7 II makedonski rat (200 - 197) — Posle mira u Feniki (205), kojim je bio zavrxen tzv. I makedonski rat, Filip svoju panju usmerava ka Istoku. Godine 203. sklopio je savez sa Antiohom III. Kao povod za to bili su nemiri koji su izbili u Egiptu, a do kojih je doxlo po smrti Ptolemeja IV Filopatora i stupanjem na presto maloletnog Ptolemeja V Epifana. Antioh i Filip su se sporazumeli da podele dravu egipatskog faraona. Filip je hteo da pod svoju vlast podvede prostor Egejskog mora, Kariju i Samos, dok je Antioh trebao da zaposedne Koile Siriju i Fenikiju. Godine 201. Filip se ve naxao u ratu sa Pergamom, Rodosom i Atinom. Naime, onda kada je Filip poqeo da osvaja prilaze moreuzima, otean je uvoz ita i Atina se naxla u texkom poloaju. Filipov uspeh u rejonu Bosfora veoma je zabrinuo i Rodos. Kad je Filip poqeo da osvaja oblasti Karije, naixao je na otpor Pergama i Rodosa. Mada ih je u vixe navrata porazio, pao je u klopku u Bargiliji (Karija). Flota mu je zapala pod blokadu i bio je prinuen tamo 7

Isto, 103.

–5– 282

provesti zimu. Ali ve s prolea 200. Filip je uspeo da probije blokadu i da se vrati u Makedoniju. Vodei atinski dravnik, izuzetno antimakedonski raspoloen, Kefisodor, radi zajedniqke borbe protiv makedonskog kralja, stupa u savez sa vladarem Pergama Atalom, Ptolemejom Egipaninom, Etolcima, Rodosom i Kritom. Kefisodor je takoe ixao u Rim da moli pomo protiv Filipa. Poxto je Filip naneo napravdu Pergamu, savezniku Rima, Senat predaje Filipu ultimatum: da vrati egipatskom kralju posede koje mu je osvojio, da prekine ratne operacije protiv Grka i da se sporna pitanja izmeu makedonskog kralja, Pergama i Rodosa iznesu na rexavanje pred arbitrani sud. Filip je odbio da se povinuje zahtevima Rima. Godine 200. poxto je izabran za konzula, Galba poziva centurijatsku komiciju da objavi rat Filipu V. Meutim, prvi put u istoriji Republike, komicija je glasala protiv objavljivanja rata. Ipak, poxto je Galba obeao da veterani nee uqestvovati u novom pohodu, skupxtina je pristala da objavi rat. Galbin pohod 200/199. sveo se na pljaqkaxki pohod. U to vreme Etolci objavljuju rat Filipu, dok ahajski savez odluquje da se dri po strani. Godine 198. u Grqku je poslat energiqan i sposoban konzul T. Kvinktije Flaminin, koji se istakao u Hanibalovom ratu. On je poveo mirovne pregovore sa Filipom. Filip je bio spreman ispuniti uslove postavljene jox 200. godine — odrei se novih osvajanja u Grqkoj i plaati tribut. Meutim, Flaminin sada zahteva da se odrekne svih osvajanja u Grqkoj, qak i Tesalije. Filip na ovo nije mogao pristati, te je rat nastavljen. Do 197. godine Flaminin e makedonske qete potisnuti u Tesaliju. Uivao je podrxku i Etolaca i ahajskog saveza, koji 198. godine ulazi u rat. Do odluqujue bitke izmeu saveznika, sa jedne strane, i Makedonije, sa druge, doxlo je kod Kinoskefala. Filip je pretrpeo poraz i kapitulirao. Po pobedi kod Kinoskefala Etolci zahtevaju obnovu ugovora iz 212. godine, kao i smrt Filipa II. Nijedan od njihovih zahteva Flaminin nije ispunio. Smatrao je da su Etolci sami obezvredili ugovor iz 212. kada su sa Filipom sklopili mir 206. godine. Sa druge strane, smrt Filipa nije odgovarala Rimu. Posle poraza kod Kinoskefala Filip se odrekao svih osvajanja u Grqkoj (Tesalija, Eubeja, Korint) kao i novih osvajanja u Kariji i Trakiji. Morao je platiti Eumenu II Pergamskom odxtetu, a Rimu predati mornaricu. Juna/jula 196. godine u vreme odravanja Istamskih igara Flaminin je objavio senatsku odluku o ,,slobodi” svih grqkih gradova u Evropi i Aziji. Sledee narode proglasio je nezavisnim, osloboenim garnizona i poreza: Korinane, Fokiane, Lokrane, Eubejce, ftitotidske Ahajce, Magneane, Tesalce i Perhebijce. Grci su razliqito reagirali na te mirovne uvjete, o qemu pixe grqki povjesniqar Polibije, qijoj ,,Povijesti svijeta” zahvaljujemo poznavanje ovih dogaaja: ,,Kad se Grqkom pronio glas o tom zakljuqku Senata, svi su bili puni povjerenja i radosti. Samo su Etolci prigovarali... Tvrdili su da ne sadravaju nixta stvarno, samo obeanja na papiru... pozivali su se na tekst zakljuqka i tvrdili, primjerice, slijedee: da sadri proturjeqne odredbe u vezi s gradovima pod okupacijom Filipa (V); s jedne strane, Filipu je zapovjeeno da povuqe svoje vojnike i preda gradove Rimljanima, s druge, pak, da povuqe svoje vojnike i gradovima dade slobodu... to su azijski. Rimljanima oqito valja predati evropske... Svakome mora biti jasno da e Rimljani ubudue ugnjetavati Grqku umjesto Filipa i Grqka e samo promijeniti gospodara, ali nee postati slobodna.”... (H. Krajsig)8 8

Isto, 104.

–6– 283

Persej III makedonski rat (171 - 167) — O Treem makedonskom ratu (171 - 168) svedoqe: Plutarh, koji je sastavio ivotopis Emilija Paula, Tit Livije u svom delu Od osnivanja grada i Suida. I Plutarh i Livije i Suida koriste se opisom Polibija, koji je danas, osim neznatnih delova, izgubljen. Godine 179. p. n. e. u Amfipolju je preminuo makedonski kralj Filip V. Poxto je pogubio svog sina Demetrija, koji je bio naklonjen Rimljanima, Filip je makedonski presto ostavio svom starijem sinu Perseju 9 . Persej, postavxi novi kralj, obnovio je ugovor prijateljstva sa Rimljanima. O poqetku njegove vladavine pixe Polibije: ...Persej je odmah poqeo da se ulaguje Helenima i da poziva natrag u Makedoniju sve koji su pobegli zbog dugova i otixli u progonstvo po odluci suda ili zbog optube za veleizdaju... Ovakvim postupcima mnoge je oduxevio jer je izgledalo da se svi Heleni mogu nadati samo najboljem od novog kralja... (Polibije XXV, 3) Seleuk IV Filopator, sin Antioha III, Perseju je ponudio za enu svoju ker Laodiku i ponuda je prihvaena. Kako je Seleuk imao ograniqen radijus plovidbe po rimskom ugovoru sa Antiohom, Roani su otpratili nevestu u Makedoniju. Zbliavanje Makedonije i drave Seleukida, kao i posredovanje Roana, izazvali su rimsku podozrivost. Rim, inaqe, nije bio zadovoljan politikom novog makedonskog kralja. Persej se mexao u unutraxnju politiku susednih drava. Naime, poxto je vladar jednog traqkog plemena zauzeo rudnike u Pangeju, Persej mu se suprostavio, naneo mu odluqujui poraz i izbacio ga iz njegove kraljevine. Potom, godine 174. Persej je prodro u Dolopiju i naoruan uxao u Delfe. Dva dogaaja nagnala su Rim da Perseju objavi rat: zavera protiv pergamskog kralja Eumena, glavnog rimskog saveznika na Istoku, kada se vratio u Grqku iz Rima, gde je izneo optube protiv Perseja (172) i ubistvo dva tebanska poslanika koji su bili protiv saveza Beotije i Perseja. U predstojeem ratu na stranu Perseja su stali Ilirija pod kraljem Gencijem, Epir, kao i neki beotski gradovi. Ahajski i Etolski savez odluqili su ostati po strani. Poqetak rata bio je povoljan po Perseja. Prve godine rata Persej je prodro na prostor Tesalije i porazio Rimljane kod Kalikina. Meutim, nije iskoristio prednost da zada odluquju udarac protivniku, ve je ponudio Rimu da plaa porez, kao xto je i njegov otac qinio. Na opxte zaprepaxenje, Rimljani zahtevaju od Perseja da se bezuslovno preda i ovlasti senat da po svojoj volji odluquje o makedonskim pitanjima (deditio). Ovim je Persej bio primoran nastaviti rat, te se s vojskom povlaqi na prostor Makedonije. U meuvremenu, Rimljani organizuju pohod na neprijateljsku teritoriju. Godine 169. konzul Marcije Filip uspeo je poraziti Persejeve lako-naoruanike koji su quvali prolaze iz Tesalije u junu Makedoniju. Naxavxi se u texkom poloaju, Persej je odluqio da se s vojskom povuqe na sever, prema Pidni. Ovim je omoguio Rimljanima da zaposednu Tempijski klanac, vaan radi snabdevanja njihove vojske, i grad Dion u podnoju planine Olimp — grad posveen Zevsu i bogat zlatom. Krajem godine Marcije Filip se vratio u Tesaliju, xto je Persej iskoristio da ponovo zauzme grad Dion i zauzme poloaj kod reke Elpej. Sledee godine, 168., Rimljani su uputili na istok pojaqanje, pod komandom Lucija Emilija Paula, sina konzula iz 216., koji je poginuo kod Kane. Do 9

Filip je svom sinu ostavio snano kraljevstvo, tako da je Persej mogao da vodi velikodravniqku politiku. Naime, Filip je umeo da izigra uslov mirovnog ugovora koji je brojnost makedonske vojske ograniqavao na 5 000 vojnika. Svake godine Filip bi obuqio po 4 000 vojnika, pa ih zatim puxtao kuama i mobilisao nove.

–7– 284

odluqujue bitke izmeu Rimljana i Makedonaca doxlo je kod Pidne, 22. juna 168. godine. Naime, Scipion Nasika, po nalogu Emilija Paula, prvo je zauzeo prevoje kod grada Pitija. Potom se spustio uz reku Mavroneri i pridruio Emiliju negde kod danaxnjeg mesta Kalivia Kunduriotisis. Persej se povukao sa Elpeja i zauzeo poloaj izmeu grada Diona i Pidne. Po ovom poslednjem bitka se oznaqava kao bitka kod Pidne. U ovoj bici Persejeva vojska je pretrpela poraz. Ovim je sudbina Makedonije bila zapeqaena. Sudbina Makedonije —Po Persejevom porazu kod Pidne, Rimljani su uqinili kraj postojanja makedonske drave. Zemlja je bila podeljena na qetiri dela sa centrima u Amfipolju, Tesalonici, Peli i Pelagoniji. Meu ovim okruzima postavljena je vextaqka granica; stanovnici svakog od ovih qetiri okruga nisu imali ius cannubi ili enidbeno pravo i ius comercii ili pravo sticanja nepokretne imovine. U Epiru su izvrxena nequvena razaranja: unixteno je 70 gradova, a 150 000 od njihovog stanovnixtva je prodano u ropstvo. Sa Ilirijom Rimljani su se obraqunali na isti naqin. Posle pobede nad Persejem, Rimljani su naglo promenili odnos prema Rodosu. Poxto su Rimljani Delos proglasili za slobodnu luku, Rodos je izgubio dobar deo carinskih prihoda. Izgleda da su Rimljani lixili Rodos prevlasti na moru. Zbog toga se piraterija, koju je do tada vexto suzbijao Rodos, ponovo razvila i Rimljani sve do Pompeja nisu mogli da joj stanu na put. Delos je 315/4. dobio nezavisnost i postao centar ostrvske lige pod vlaxu Ptolemeja Laga. Qak ni posle pretvaranja Delosa u slobodnu luku, njegov promet ni izdaleka nije mogao da se meri sa trgovinom Rodosa. Delos je postao trixte za piratski plen, naroqito za prodaju robova. Nakon pobede nad Persejem, Rimljani nisu gledali na Pergam kao na vanog saveznika i poqeli su da koqe njegov razvoj. Pergamski kralj Eumen, o kome je postojala sumnja da je stajao u tajnim vezama sa Persejem, nije bio nagraen i izgubio je svoj preaxnji uticaj.

Filip Andrisk Vlast Rimljana u Grqkoj i Makedoniji odgovarala je interesima imunih slojeva stanovnixtva, a nalazila je na pasivnu opoziciju narodnih masa, jer je rimska vojna snaga pravila uzaludne pokuxaje socijalnih reformi. Nezadovoljstvo xirokih narodnih masa Makedonije omoguilo je lanom Filipu — izdavao se za Persejevog sina — da brzo pridobije zemlju za sebe i da nanese rimskim odredima nekoliko poraza. Protiv njega su Rimljani uputili veliku vojsku pod vostvom Kvinta Cecilija Metela. Godine 148. lani Filip (Andrisk) bio je potuqen, zarobljen i pogubljen u Rimu. Makedonija je konaqno izgubila svoju autonomiju i pretvorena je u rimsku provinciju.

Izvori — Polibije, Istorije II, Predgovor, prevod i komentar Marijana Ricl, Novi Sad 1988.

Literatura — A.B. Ranoviq, Helenizam i njegova istorijska uloga, Sarajevo 1962. — Heinz Kreissig, Povijest helenizma, prevod s njema˘ckog Micheline Popovi´c, Zagreb 1987. — N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1951. — http://www.ualberta.ca/ csmackay/CLASS 366 — http://www.wargamer.com/greatbattles/pydnaLA.asp * Luke Ashworth, The Battle of Pydna 168 BC

–8– 285

Антиох III Велики (223 - 187) Околности доласка на власт — Антиох III је био млађи син Селеука II. По очевој смрти престо је наследио Антиохов старији брат Селеук III. У време владавине Селеука III пергамски владар Атал I под своју власт је подвео простор Мале Аз-ије. То му је пошло за руком након победе над Антиохом Хијераксом, противнику Селеука II у тзв. рату браће. Селеук III одлучио је да поврати власт над Малом Азијом и поведе рат против Атала I. Том приликом управу над државом је ос-тавио Хермији из Карије. Овај Хермија је био велики везир: улазио је у састав синедрија (Краљевски савет (синедриј) чинили су најважнији чланови двора; није стално заседао, већ се састајао гфема потреби. Његови чланови су имали само саветодавна овлашћења) надгледао управу провинција, водио преговоре са страним државама и бринуо се за војне залихе и исплату трупа. Селеука III убили су галатски најамници, а на престо долази његов млађи брат Антиох III. Антиох III оставио је Хермију на положају везира. Власт над Малом Азијом поверио је своме рођаку Ахеју, Медију Молону, а Александру Персију.3 Учвршћивање власти — На почетку своје владавине Антиох III ослањао се на Хер-мију. Сам Хермија подбадао је Антиоха на рат против Египта због Коиле Сирије. Антиох заиста крене на Коиле Сирију, док под командом Ксенона пошаље војску против Молона, који се прогласио за краља. Молон је потукао Ксенона, заузео Селеукију на Тигрису и почео даље освајати територије у Месопотамији и на Еу-фрату. Због тог Антиох буде принуђен да одустане од похода на Коиле Сирију и сам пође против Молона. Кад се појавио Антиох, Молонове грчко-македонске јединице пређу на његову страну, а Молон изврши самоубиство. Антиох се 220. врати у Сирију. Нешто пре тога, била је организована завера против Хермије, који је убијен. У међувремену Ахеј, Антиохов рођак, се прогласио за краља и пође на Сирију. Међутим, војска одби да крене против законитог владара. Ахеј се врати у Малу Азију с намером да учврсти власт против јаких супарника Витиније и Пергама. Четврти сиријски рат — Антиох је организовао нов поход на Коиле Сирију, што ће бити повод за IV сиријски рат (220 - 217). Селеукидска војска је 219. го-дине продрла све до Синаја, а истовремено је освојила луку Селеукију Пјерију. Код Рафије (јужно од Газе), та је војска нешто касније била до ногу поражена. Сва освојена подручја, осим Селеукије Пјерије, морала су се вратити. Витка је значајна због тога што су Египћани ту први пут наступили с контингентом тешко наоружаних Египћана, уместо плаћеника као до тада. Последица тога био је не само катастрофални пораз Селеукида, него и озбиљни устанци Египћана испуњених новим самопоуздањем. Али Антиох није искористио ту ситуацију. После пораза, Антиох организује казнени поход на Исток. Поразио је Ахеја и убио га. Владаре на Истоку је присилио да признају његову врховну власт, па макар и формално, и да му постану савезници. Савез Антиоха III и Филипа V — После казненог похода на Исток, Антиох је прис-тупио ка поновним припрема за поход на Коиле Сирију. Сличне циљеве је имао и Филип V Македонски. После мира у Феники (205), којим је био завршен тзв. I македонски рат, Филип је био приморан да се одрекне хегемоније над Грчком. Стога своје тежње усмерава ка Истоку. Године 203. склопио је савез са Антио-хом. Антиох и Филип су се споразумели да поделе државу египатског фараона. Филип је хтео да под своју власт подведе простор Егејског мора, Карију и Самос, док је Антиох требао да запоседне Коиле Сирију и Феникију. Кад су се 202. године Селеукиди спремали да пређу границу, Птолемеј V је учинио оно што је означило почетак пропасти хеленистичких држава на Ис-току: позвао је Римљане у помоћ. Пошто су у то време Римљани били заузети опседањем Картагине, они само сречили Антиоха да уђе у Египат. Године 200. одиграла се одлучујућа битка између Птолемејевог војсковође Скопаса и Ан-тиоха код Паниона. Скопас је потучен. Давнашњи спор између Селеукида и

286

Птолемеја за власт над јужном Сиријом, Феникијом и Палестином, тренутно је био решен у корист Селеукида. Сукоб Антиоха и Рима — У међувремену су Римљани завршили II македонски рат, те су практично завладали Грчком. Међутим, нико није спречио Антиоха да заузме низ градова на јужној обали Мале Азије, на западној обали Ефес, па чак и да пређе Хелеспонт. Антиох је водио дуготрајни дипломатски рат са Римом, који је намерно одугов-лачио све преговоре, ради тога да добије на времену и да се спреми за одлучујуће борбе, које су започеле 192. године. Рат је започео у Етолији која је заповедништво предала Антиоху, што није наишло да подршку осталих грчких градова. Римљани су упутили свој контингент на селеукидску војску. Заобишли су Ан-тиоха и његове чете 191. године код Термопила на исти начин као Персијанци Спартанце 480. године. Краљ је био поражен и напустио је Грчку морским путем. Уједињене морнаричке јединице Рима, Пергамског краљевства и острва Родоса уништиле су много селеукидских бродова. Након прелаза Римљана у Азију римска војска је под вођством браће Сципиона, уз појачање пергамских чета, потпуно поразила селеукидског краља код Магнезије у Лидији (189). Код Апамеје у Фригији је 188. године био склопљен мир. Антиох је био приморан да се повуче из дела Мале Азије северно од Таура, да у року 12 година уплати Риму контрибуцију у висини од 15 000 таланата, да плати Еумену пергамском 400 та-ланата и да преда све слонове и ратне бродове. За себе је смео задржати десет бродова и морао је предати непријатеље Рима и међу њима Ханибала. Његови поседи у Малој Азији подељени су између Пергама и Родоса. Пергам је израстао у велику државу, али је стварно изгубио своју независност и постао послушно оруђе у рукама Рима. Први пут су се у том рату римске чете нашле на азијском тлу, први пут су се Римљани одлучно поставили за судије у конфронтацији између хеленистичких држава. Први пут се појавило Пергамско краљевство као готово равноправни преговарач уз Македонију, Селеукидску државу и птолемејски Египат. Антиохова смрт — Године 187. Антиох је предузео поход на Исток, где је пре свега морао пронаћи новац за плаћање контрибуције. При покушају да опљачка Велов храм у Елимеји, био је убијен.

287

КРАЉЕВСТВО АТАЛИДА У време Ахеменида Пергам је био готово безначајно место унутар за-падне сатрапије са главним градом Сардом, али је имао свога династа који је владао донекле аутономним градом. Пергам постаје значајан тек када је Лисимах поверио овај град свом војсковођи Филетеру, који је касније пристао уз Селеука и том приликом присвојио Лисимахов плен. Филетер је својој земљи сачувао самосталност. Његов нећак Еумен (263 - 241) га је наследио, проширио подручје Пергама све до егејске обале, а на северу све до Троје, док је краљ Антиох I био на умору (261). Атал I (241 - 197) морао је да се бори против великог устанка Галаћана, а моћ и самосвест му је при томе порасла, па је Селеукидима од 229. до 227. отео већи део малоазијске обале и делове Фригије. Није тачно установљено када је Пергам постао краљевина, али је по Аталу I династија добила име Аталиди. Атал I је у сваком случају био краљ. Остаје питање да ли је титулу краља уживао још Еумен. Атал I је био први азијски краљ који је шватао корист склапања савеза са Римљанима. Рат са Антиохом III и мир у Апамеји (188) донео је Пергаму велика проширења. Ефес је постао најважнија лука Пергамског краљевства. Територија која је припадала Пергаму није била подељена међу грађанима, већ је била краљево власништво. Пергам је имао привидно демократску управу са изабраним магистратима, али прави господари у свим градским пословима били су пет стратега, постављаних и смењиваних од краља. У другим градовима у земљи били су од краља именовани намесници (епистати). Атала I наследио је његов син Еумен II (197 - 159). Наставио је политику ослањања на Римљање, што је ускоро утрозило постојање Пергама. Пергам је после мира у Апамеји (188) био највећа сила у Малој Азији, али, пошто је ту моћ добио од Рима, могао ју је задржати само док је то Риму одговарало. Под Еуменом II Рим је доживео културни процват. Након победе над Персејем, Римљани нису гледали на Пергам као на важног савезника и почели су да коче његов развој. Атал II наследио је свог брата на престолу (159). Он је успео да уз римску помоћ сачува Пергам од Битиније и да успостави опет утицај Пергама у Малој Азији. Атал III, син Еумена II, умро је 133. без наследника и познат нам је само по опоруци којом је цело Пергамско краљевство, изузев самог Пергама и неких грчких полиса, оставио римском народу (ager publicus). Римљани нису одмах могли да преузму у посед нову територију. У Пергаму је избио устанак робова (132) под руководством Аристоника, који се појавио као претендент на престо. Аристоник је био незаконити син Еумена II. Своје пристал-ице назвао је „хелиополитима", тј. грађанима „сунчеве државе". Аристоникова војска састојала се утлавном од робова и ослобођеника. У току две године (132 -130) Римљани нису могли да изађу на крај са Аристониковим устанком, и поред тога што су им помагали малоазиски грчки градови и неки од краљева (битински, пафлагонски, кападокиски), који су се бојали да се устанак не прошири и на њихове поседе. Аристоник се огорчено бранио и 130. чак потукао конзула Публија Луцинија Краса, за време док је овај опседао град Леуку. Сам конзул погинуо је за време битке. Али су Аристоникове снаге биле исцрпене и Красов наследник потукао је устанике код Стратоникеје (129). Аристоник је заробљен и послат у Рим, где је задављен у тамници. Тек пошто су утушили овај устанак, Римљани су могли да организују нову провинцију, која је добила име Азија.

288

Xegan Marija

VI DOBA GRAANSKIH RATOVA TIBERIJE

GRAH

1. Izvori o ivotu Tiberija Graha O delovanju i ivotu Tiberija Graha svedoqe podaci koje prua Apijan u delu Rimska istorija u knjigama posveenim graanskim ratovima i Plutarh u biografiji Tiberija Graha. Piscima kojim se Plutarh sluio da bi sastavio biografiju jesu: — Gaj Fanije, prijatelj Scipiona i Gaja Graha. Bio je konzul 122. p. n. e., a napisao je jednu krau istoriju, koja je vremenom izgubljena. U njegovom delu, koje se verovatno nazivalo Annales, opisivao je unutraxnje sukobe i unosio duge govore, svoje i tue. — Polibije, najznaqajniji helenistiqki istoriqar iz Megalopolisa u Arkadiji (oko 200. do 120. p. n. e.). Napisao je Istoriju sveta u 40 knjiga. — Tit Livije, rodom iz Patavija (oko 59. p. n. e. do 17. n. e.), a koji je iveo u Rimu. Napisao je i monumentalno istorijsko delo u 142 knjige Od osnivanja grada, od kojih je danas saquvano 35. Sadraj izgubljenih delova moe se za svaku knjigu rekonstruisati iz kratkih izvoda naqinjenih u vreme careva, tzv. perioha (Periochae). — Kornelije Nepot iz Gornje Italije (100 - 25), znaqajan za istoriju rimske knjievnosti, napisao je biografije slavnih ljudi na latinskom jeziku — De viris illustribus. — Gaj Grah i njegov politiqki pamflet. Kao izvor treba pomenuti i izvesne kamene graniqnike — termini grachani — koji su postavljani na meama novosteqenih parcela u Lukaniji, Apuliji... sa urezanim imenima qlanova agrarne komisije. Natpisi su izdati u zbirci Izbor najznaqajnijih natpisa iz doba republike — A. Degrassi, Inscriptiones latinae liberae rei publicae Firenca. Kao izvor moemo koristiti i odlomke iz govora Graha, koji su saquvani kod potonjih pisaca.

2. O Tiberijevom ivotu do izbora za narodnog tribuna Braa Tiberije i Gaj Grah pripadala su uglednom plebejskom rodu Sempronija. Njihov otac je bio Tiberije Sempronije Grah: 181. p. n. e. propretor1 u ovostranoj Xpaniji2, prvi put konzul 177. p. n. e., cenzor 169. p. n. e., a drugi put konzul 163. p. n. e. Tiberijeva ena, a majka Tiberija i Gaja, je bila Kornelija3 , erka Scipiona Afrikanca Starijeg4 . Koliki je bio ugled porodice Graha u Rimu govori i qinjenica da je kralj Ptolemej, po smrti Tiberija Sempronija Graha, nudio brak Korneliji. U modernoj istoriografiji pod 1

propretor ima ovlaxenja pretora, ali nije pretor granica izmeu Hispania citerior, ovostrane, i Hispania ulterior,onostrane Xpanije, je dolina reke Ebro. U odnosu na Rim, razlikujemo ovostranu, odnosno onostranu Xpaniju. 3 ene u starom Rimu imaju samo gentilno ime, ime roda 4 Publije Kornelije Scipion Emilijan prozvan je Scipion Afrikanac Stariji poxto je u bici kod Zame 202. p. n. e. porazio quvenog kartaginskog vojskovou Hanibala i doprineo pobedi Rima u II Punskom ratu (218 - 201).

2

–1– 289

ovim imenom se podrazumeva egipatski faraon Ptolemej VI Filometor, koji je vladao od 181. do 146. p. n. e. pod rimskom zaxtitom. Od dvanaestoro dece Tiberija sa Kornelijom u ivotu su ostala: erka Sempronija, koja je udata za Scipiona Mlaeg, adoptivnog sina Scipiona Starijeg, zatim sinovi Tiberije i Gaj. Oba sina su bila veoma obrazovana. Tiberijevi uqitelji bili su retor Diofen iz Mitilene i filozof - epikurejac Blosije iz Kume. Kako je Tiberije deset godina bio stariji od brata Gaja, politiqko delovanje svakog od njih pada u razliqito vreme. Tiberije je sa dvadeset godina postao qlan augura, kolegija svexteniqkog koji proriqe budunost na osnovu leta ptica i na osnovu prouqavanja ivotinjske utrobe. U III Punskom ratu (149 - 146) borio se zajedno sa xurakom Scipionom pod zidinama Kartagine. Nedugo zatim oenio se Klaudijom, erkom Apija Klaudija, bivxeg cenzora i konzula, a koji je uivao titulu princeps senatus, tj. pravo da prvi govori u senatu. 137. godine p. n. e. Tiberije, kao kvestor, bio je zajedno sa konzulom Gajem Mancinom pod keltiberskim gradom Numancijom, centrom otpora rimskoj vlasti na Iberijskom poluostrvu. Poxto je konzul bio potuqen u velikim bitkama i kako bi spasao sebe i svoje vojnike, poslao je glasnike ustanicima da pregovaraju o miru. Stanovnici Numancije pristali su na uslove mira povoljne po Rimljane samo zbog ugleda Tiberija. Naime, Numantinci su zahtevali da jedino pregovaraju sa Tiberijem, ne samo zbog slave njegove liqnosti, ve i zbog slave Tiberijeva oca, koji je ratovao i svojevremeno sklopio mir sa stanovnixtvom Iberijskog poluostrva u periodu 180/179. p. n. e. Tiberije 137. p. n. e., kao i njegov otac sklapa mir sa Numinancima. Meutim, predstavnici senatskih krugova nezadovoljni uslovima mira, raskidaju mirovni sporazum. Gaja Mancina i Tiberija stadoxe optuivati za veliko ponienje Rima. Konzul, nag i vezan, predat je neprijatelju, dok su se Tiberije i ostali zapovednici spasli zahvaljujui podrxci preivelih vojnika i naroda. Plutarh tvrdi da je Tiberiju pomogao i Scipion, koji, sa druge strane, se nije potrudio da Tiberijev sporazum sa Numintancima bude prihvaen. 134. p. n. e. Tiberije je izabran za narodnog tribuna. Narodni tribuni su birani u leto, a na dunost su stupali 10. decembra iste godine.

3. Obnova agrarnog zakona Tiberije je eleo obnoviti proleterijat koji je qinio osnovu rimske vojske. Apijan pixe kako je Tiberije ozbiljno govorio o italskom plemenu kao srodno Rimljanima, ratoborno, koje je moglo uzdignuti borbenu sposobnost rimske vojske. Negodovao je protiv robova, koji su bili nekorisni za vojsku i koji su prema svojim gospodarima bili neverni. Plutarh, pozivajui se na pamflet Gaja Graha, pixe da je Tiberije putujui kroz Etruriju na putu za Numanciju, bio zaprepaxen nenaseljenosti zemlje, koju su obraivali robovi. Podstaknut ovime, zatim idejama svojih uqitelja, Diofena iz Mitilene i Blosija iz Kume, i natpisima urezanih na zidovima hramova i javnih zgrada da siromaxnima vrati javnu zemlju, odluqio se na obnovu zakona Licinija i Sekstija. Jedan od tri zakona Licinija i Sekstija, koji je donesen 367. p. n. e., predviao je, kako tvrdi Tit Livije, da niko ne moe posedovati vixe od 500 jugera (125 hektara) dravne zemlje. U modernoj istoriografiji se smatra da je zakon zaista postojao i da je propisivao neko ograniqenje, ali da je ograniqenje od 500 jugera interpolacija iz vremena koje sledi. Da bi na pravi naqin mogli shvatiti svrhu Tiberijeva zakona, o kojem e kasnije biti reqi, treba se osvrnuti na pitanje raspodele zemlje u rimskoj dravi do Tiberijeva vremena. Rimljani, poxto bi osvojili jednu teritoriju, deo zemlje bi prodavali, a deo, oko jedne treine, bi pretvarali u dravnu zemlju. Na novoosvojenim teritorijama osnivali su kolonije koje su predstavljale uporixta rimske vlasti. Obraenu dravnu zemlju su iznajmljivali, dok su neobraenu dravnu zemlju davali na obradu Italicima, pod uslovom da ovi poslednji Rimu –2– 290

*

daju deo godixnjih plodova. Ovom merom Rimljani su eleli poveati broj italskih plemena koja su qinila osnovu rimske vojske. Posledica rimskih osvajaqkih ratova je porast broja robova i prerastanje Rima u svetsku robovlasniqku dravu. Naime, zakon o ograniqenju zemljixnih poseda nije poxtovan i bogataxi su pri podeli nove zemlje davali vee zakupnine i tako postajali upravitelji prostranih zemljixnih poseda — latifundija. Najvixe latifundija je bilo u Etruriji i junoj Italiji. Latifundisti su se koristili jeftinim robovskim radom, jer sami robovi nisu imali nikakva prava, nisu sluili vojsku, a njihova deca su automatski postajala robovi. Dolazi do propadanja seljaxtva. Razlozi tome su brojni, izmeu ostalih: — Seljaci imaju obavezu sluenja vojnog roka i u vreme njihovog odsustva njihova zemlja propada. Nisu u mogunosti da konkurixu jeftinim prozvodima sa poseda bogataxa, te se zaduuju i uskoro ostaju bez zemlje. — U to vreme stoqarstvo, koje zahteva prostrane paxnjake, potiskuje zemljoradnju. — Gradovi se snabdevaju itom sa Sicilije i Sardinije. Navedene qinjenice vremenom e izazvati oxtre politiqke borbe i propali seljaci e zahtevali da im se oduzeta zemlja vrati. Plutarh tvrdi da je Gaj Lelije, prijatelj Scipiona Mlaeg, pokuxao popraviti to loxe stanje predlaganjem jednog zakona ili 145. kada je bio pretor ili 140. kada je bio konzul. Ne zna se xta je predviao Lelijev zakon, ali od njega se odustalo zbog zlovolje bogataxa. Tiberije je svojim zakonom eleo pomoi sitnim seljacima i gradskom proletarijatu ne samo da bi obnovio stale koji qini osnovu rimske vojske, ve i iz sledeih razloga: ekonomskog, oivljavanje poljoprivrede Italije, socijalnog, zbrinjavanje ljudi bez zemlje, i politiqkog, smanjenje gradskog proletarijata koji je mogao posluiti pojedincima kao snaga za sticanje moi. On nije sam sastavio zakon, ve uz pomo tasta Apija Klaudija, Licinija Krasa, vrhovnog svextenika i jednog od najbogatijih ljudi u Rimu, i Mucija Scevole, brata Licinija Krasa i konzula (133)5 . Apijan tvrdi da se predlog zakona sastojao u tome da niko nije mogao posedovati vixe od 500 jugera zemlje i po 250 na dva starija sina. Dakle, jedna porodica nije mogla posedovati ukupno vixe od 1000 jugera. Vixak zemlje trebali su trijumviri razdeliti siromasima. Trijumviri ili oni koji treba da daju i dodeljuju njive — IIIviri agris iudicandis adsignandis — su predstavljali komisiju od tri lica, koja se menjala svake godine. Prema periohama Tita Livija sledi da je zemlja od 500 jugera postajala privatno vlasnixtvo koje se nije moglo prodavati. Novi posednici su imali pravo da zemlju ostave svojim naslednicima, ali ne i da je otue. Vixak zemlje, koji se delio siromasima, takoe je postajao trajan posed koji se nije smeo prodavati. Prema jednom zakonu Lex Agraria (?) da se zakljuqiti da je najvea parcela proleterijara trebala iznositi 30 jugera. Proseqne parcele su verovatno iznosile 10 jugera. Ovaj predlog zakona bexe stavljen na glasanje u tributskoj skupxtini. Narodni tribun Marko Oktavije, podstaknut od bogataxa i iskoristivxi pravo intercesije, nije dozvolio da se zakon stavi na glasanje. Prema rimskom ustavu (mos maiorum — obiqaj predaka) kod predlaganja zakona qitav kolegij narodnih tribuna morao je biti saglasan; protivljenje jednog od njih bilo je dovoljno da se predlog povuqe. Tiberije, protivno mos maiorum, nije povukao zakon. Plutarh navodi da je Tiberije, ipak, povukao svoj obzirni zakon i sastavio novi, koji je bio stroiji prema bogataxima. Meutim, danas nije poznato koje su bile odredbe izmenjenog zakona. Sigurno je da je proglasio iustitium, prekid svih dravnih poslova, i zatvorio Saturnov hram, gde je bila dravna blagajna. Kada je odreenog dana pozvao narod na glasanje neki bivxi konzuli ubedixe ga da stvar poveri senatu. Ali u senatu prevagu odnesoxe bogataxi te sada Tiberije odluqi da stavi na glasanje skupxtini i zakon i, po prvi put u istoriji 5

Mucije Scevola je napisao Annales miximum

–3– * - Поседовање знања о грчкој политичкој мисли и пракси, утицај догађаја из Шпаније, устанак робова на Сицилији, забринутост због мењања економских услова који су се одразили на пољопривреду сељака и регрутовање војске, сталан раст незапослености у Риму – могуће је да су сви 291 ови фактори деловали на великодушног човека да ризикује своју политичку будућност због покушаја да поново врати сељаке на њихова имања.

* - Поставио питање - да ли онај ко ради против интереса народа који га је изабрао, може и даље да буде народни трибун.

*

Rima, zvanje jednog magistrata, narodnog tribuna Marka Oktavija. Prilikom glasanja tributske skupxtine zakon je izglasan, a Oktavije je raalovan. Ovim je Tiberije suverenitet skupxtine stavio iznad ustavnih tradicija. Kao prvi trijumviri, koji su trebali raspodeliti zemlju, bili su izabrani Tiberije, njegov tast Apije i Gaj Grah, koji se u to vreme borio protiv Numancije pod Scipionom Mlaim. Meutim, raspodela zemlje je predstavljala pravi podvig. Texko je bilo utvrditi dravne granice, pravo vlasnixtva, dobiti podrxku senata. U to vreme (133) umro je pergamski kralj Atal III. Kako su jox za ivota kralja rimski graani prodrli u sve pore ekonomskog ivota Pergama, Atal rexi zemlju zavextati Rimu. Tiberije, kako bi pridobio naklonost naroda, predloi da kraljevom blagajnom ne raspolae senat, ve narodna skupxtina i da novac zavextan Rimu se raspodeli proletarijatu, koji je nedavno dobio zemlju. Plutarh tvrdi da je ovaj zakon Tiberije predloio, meutim kod Livija stoji da je Tiberije pretio da e predloiti. Kako bilo predlog Tiberija je naruxavao spoljnu i finansijsku politiku senata. Protiv Tiberija je bio i senat i deo naroda koji je bio uznemiren Tiberijevim politiqkim postupkom prema Oktaviju.

5. Tiberijeva smrt Tiberije i njegovi prijatelji uskoro su uoqili da Tiberije mora da se ponovo kandiduje za narodnog tribuna, xto je bilo protivno rimskoj tradiciji. Ponovni izbor — iteratio — je bio nezakonit. Prema zakonu iz 180. godine p. n. e., lex vilia annalis, izmeu ponavljanja iste magistrature moralo je proi najmanje deset godina. Meutim, da bi Tiberijevi zakoni mogli da se sprovedu u potpunosti i da bi sam Tiberije bio zaxtien od neprijateljskog gonjenja6 morao je ponovo biti izabran za narodnog tribuna. Kako bi pridobio glasaqe meu narodom, pristupio je nizu reformi o kojima pixe Plutarh. Jedan od prvih predloga je bio da se narodu da pravo albe na odluku sudske magistrature (ius provocationis). Skratio je vojnu slubu. Nastojao je na svaki naqin oslabiti mo senata, utvrdio je da jedan deo sudija bude iz vitexkog stalea. Ranije su sudije bile samo iz senatorskog stalea. Danas se ovi zakoni pripisuju Tiberijevom bratu, Gaju Grahu. Kad je doxao dan glasanja Tiberije nije imao dovoljnu podrxku, te je izbor odloio za sledei dan. Drugog dana izbora doxlo je do oruanog sukoba. Tiberije je u senatu bio optuen da tei tiraniji i kraljevskoj vlasti. Grupa * - Pontifex Maximus senatora predvoena Scipionom Nazikom iz roda Kornelijevaca zatraila je da * * - Senatus consultum konzul preduzme odluqne mere,*a kako konzul nije eleo dati da se iko ubije bez odluke suda, sami senatori su organizovali napad na Tiberija. U meuvremenu Tiberije je sa svojim pristalicama zauzeo Kapitol, gde se nalazila skupxtina. Uskoro je doxlo do sukoba u kojem je Tiberije ubijen. Njegov lex kao i mrtva tela 300 njegovih pristalica su baqena u Tibar. Ovo je bila, od ukidanja kraljevstva, prva buna u Rimu uguxena krvlju i ubijanju graana. Stoga i Apijan politiqke sukobe u vreme Graha smatra poqetkom graanskih ratova. Scipion Nazik poslat je u Afriku, a Tiberijevu politiku uskoro e nastaviti njegov brat Gaj Grah. Izvori: — Apijan, Rimski graanski ratovi, Preveo s grqkog jezika Bogdan M. Stevanovi, Dereta, Beograd 1991. — Plutarh, Tiberije Grakho, Usporedni ivotopisi III, prevod i belexke Zdeslav Dukat, Zagreb U benici: 6

sacrosancti — u verskom smislu tribuni su bili nepovredivi i svaki zloqin nad tribunom smatran je skrnavljenjem –4– 292

— N. A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. — Istorija za I razred gimnazije, Beograd 1995. — M. Mirkovi, Rimska drava pod kraljevima i u doba republike (753 27 pre Hr.). Istorija i institucije, Dosije, Beograd 2002. — Belexke sa predavanja prof. S. Ferjanqi u Beogradu 18. 10. 2002. i 01. 11. 2002. Priruqnici: — V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Beograd 1984.

–5– 293

Xegan Marija

GAJ

GRAH

1. Izvori o ivotu Gaja Graha O ivotu, delovanju i zakonskim predlozima Gaja Graha svedoqe podaci koje pruaju: — Apijan u delu Rimska istorija u knjigama posveenim graanskim ratovima. — Plutarh u biografiji Gaja Graha. — Gaj Fanije, prijatelj Scipiona i Gaja Graha, konzul 122. p. n. e., koji je napisao jednu krau istoriju vremenom izgubljenu. Verovatno se nazivala Annales i opisivala je unutraxnje sukobe i bila ispunjena dugim govorima, kako samog Fanija, tako i drugih ljudi. — Tit Livije, rodom iz Patavija (oko 59. p. n. e. do 17. n. e.), a koji je iveo u Rimu. Napisao je i monumentalno istorijsko delo u 142 knjige Od osnivanja grada, od kojih je danas saquvano 35. Sadraj izgubljenih delova moe se za svaku knjigu rekonstruisati iz kratkih izvoda naqinjenih u vreme careva, tzv. perioha (Periochae). — Dion Kasije (150 - 235) rodom iz Nikeje, Bitinija, doxao je rano u Rim gde je postao visoki dravni qinovnik. Napisao je na grqkom jeziku rimsku istoriju u 80 knjiga. Vaan izvor za razumevanje spoljne i unutraxnje istorije Rima. — Gaj Velej Paterkul poqetak I veka n. e., rodom iz Kampanije i rimski istoriqar. U Rimskoj istoriji daje pregled, poqev od istorije Istoka i Grqke do godine 30. Delo, napisano na brzinu, ima ograniqenu vrednost kao izvor. — Orozije, hrixanski pisac V veka iz Brakare, sa prostora danaxnje Portugalije, napisao je Historia adversum paganos. — Sikul Flak, koji je pisao o premerims zemlje (?). — Fragmenti Gajevog govora saquvani su i kod Cicerona objavljenih u zbirci A. Malcovati, Oratorum Romanorum fragmenta libere rei publicae (?). — Fragment zakona lex acilia de repetundis, objavljen u jednoj velikoj zbirci ,,Izbori rimskog prava pre Justinijana (S. Riccobono, Fontes iuris romani ante Iustiniani).

2. O ivotu Gaja Graha Gaj Grah, kao i njegov stariji brat Tiberije, vodi poreklo od ugledne porodice Sempronija, sa oqeve strane, i ugledne porodice Kornelijevaca, sa majqine strane. Kada je Tiberije Grah bio izabran za narodnog tribuna 134., tada se njegov deset godina mlai brat Gaj Grah ve nalazio na Iberijskom poluostrvu. On je zajedno sa Scipionom Mlaim ratovao protiv Numancije (137 - 133). Po smrti Tiberija Graha kao novi trijumviri za deobu zemlje bili su izabrani Fulvije Flak, Papirije Karbon i Gaj Grah. 126. p. n. e. Gaj Grah je kockom bio izabran da ide na Sardiniju kao kvestor konzula Oresta. Prema Plutarhu jedne hladne zime na Sardiniji, kako se rimska vojska nalazila u jadnom stanju, vrhovni zapovednik je traio od gradova potrebnu odeu i hranu za svoje vojnike. Poxto su gradovi, uz dopuxtenje senata, odbili da pomognu, Gaj Grah se sam organizovao da obezbedi provijant za –6– 294

vojsku. Tako mu je jedan od Masinisinih7 sinova, inaqe kralj Numidije, poslao neophodnu pomo u itu. Ovom samostalnom politikom Gaj je samo produbio jaz izmeu sebe i senatora. Kako bi mu se osvetili, senatori su produili mandat konzulu. Ovim je i kvestor, Gaj Grah, morao ostati uz konzula na Sardiniji. Razljueni Gaj se vratio u Rim gde ga stadoxe optuivati, jer je bez dopuxtenja napustio dunost. Meutim, Gaj, kao izuzetan govornik, opravdao se argumentima da je mnogo due sluio u vojsci nego drugi, dvanaest mesto deset godina, da je tri mesto jedne godine vrxio dunost kvestora i da se iz rata vratio prazne kese. U meuvremenu dolazi do pobune u Fregeli, volxqanskom gradu. Naime, Fulvije Flak, koji je izabran za konzula 125. p. n. e., mislio je da predloi da se Italicima da graansko pravo. Senatori, uplaxivxi se da predlog ne naie na odobravanje, poxalju Flaka da guxi pobune po Galiji. Italici u Fregeli, videvxi da e njihova stvar propasti, dignu ustanak. Rimljani su se surovo obraqunali sa Italicima, a neprijatelji Graha su ovu pobunu iskoristili da Gaja optue kao uzroqnika ustanka. Ali se Grah opet uspeo opravdati, stei naklonost naroda i kandidovati se za narodnog tribuna 124. p. n. e. 123. godine p. n. e. Gaj je naixao na veliku podrxku naroda i izabran je za narodnog tribuna. Zahvaljujui svojim reformama, o kojima e kasnije biti reqi, Gaj je i za 122. bio izabran kao tribun.

3. Gaj Grah, narodni tribun i reformator Poxto je osvetu brata smatrao svojom dunoxu, Gaj je predloio sledee zakone kako bi kaznio neprijatelje porodice Grah: — Jedan od njegovih prvih zakona je bio da se na sudsku odgovornost pozove svaki onaj ko bez suda progna rimskog graanina. Zakonski predlog bio je direktno uperen protiv Popilija Lenata, koji je, vrxei dunost konzula 132. godine, proterao iz Rima sve pristalice Tiberija Graha. Ovaj zakon, u stvari, predstavlja obnavljanje starinskog prava albe na odluku magistrature, kojim se pojedinac xtiti od samovolje magistrature — ius provocationis. Popilije, ne saqekavxi suenje, pobegao je iz Italije. — Protiv Marka Oktavija, Gaj je smislio sledei zakon da ako narod nekom magistratu oduzme njegovu slubu, on ne moe vixe uqestvovati u politiqkom ivotu. Zakonski predlog protiv Marka Oktavija Gaj je povukao na incijativu Kornelije. Da bi uz sebe privezao rimski narod predlae sledee: — Lex agraria, obnova agrarnog zakona Tiberija Graha: dodela javne zemlje proletarijatu. Sikul Flak navodi Gajev predlog da niko ne sme posedovati zemlju veliqine preko 200 jugera. U modernoj istoriografiji se smatra da se Gajev predlog odnosi samo na posede u kolonijama. Ostaje pitanje da li je Gaj u potpunosti obnovio Tiberijev zakon. Apijan navodi da je po smrti Tiberija agrarna komisija nastavila sa radom koji nije bio lak. Texko je bilo odrediti mee poseda, a isprave o kupovini zemlje su bile ili sumnjive ili izgubljene. Stoga komisija je predloila da se zemlja saveznika ponovo izmeri i podeli. Ovakav predlog uplaxio je saveznike, koji su na svoju stranu uspeli pridobiti Scipiona Mlaeg. Senat je na predlog Scipiona sudska ovlaxenja sa komisije za dodelu zemlje preneo na konzula Tuditana. Poxto je Tuditan otixao u Iliriju i poxto su komisiji oduzeta sudska prava, u Rimu nije ostao niko da sudi i komisija je ostala bez posla. Dion Kasije, meutim, tvrdi da su trijumviri nastavili sa radom i posle Scipionove smrti (129). Ovaj podatak navodi na zakljuqak da je senat svojevremeno samo opomenuo agrarnu komisiju da ne diraju zemlju saveznika. 7

Masinisa je numidski kralj koji je pomogao Rimaljanima u njihovoj borbi protiv Puna

–7– 295

Ako je ovaj zakljuqak taqan, sledi da Gajev agrarni zakon sada ukljuquje i zemlju saveznika. U sluqaju da nije taqan, sledi da je Gaj samo obnovio Tiberijev zakon. * - тј. држава је била у обавези да — Lex frumentaria ili zakon o itu, odreivao je za siromaxne niu trредовно снадбева грађане житом, ixnu cenu ita.*Prema Apijanu, odredio je da se meseqno svakom qlanu које би се продавало по најповољнијој jedne porodice daje ito iz dravne blagajne8 . Ovde treba imati na umu цени. da je pre Gajevog tribunata 125. godine bila velika najezda skakavaca u Africi i 124. godine ustanak robova na Siciliji, zbog qega je ito bilo veoma skupo. — Lex militaris koji je odreivao: da se oprema vojnika plaa iz dravne kase, da se u tu svrhu nixta ne odbija od vojniqke plate, da vojsku slue stariji od 17 godina. deducendis — Lex de coloniis ili zakon o osnivanju kolonija, prema Plutarhu Gaj je dao da se osnuju nove naseobine u Tarentu i Kapui. Velej Paterkul navodi da su 123. p. n. e. Rimljani osnovali dve kolonije, Neptuniju (Tarent) * - Минервију код Сколација i Skolaciju u junoj Italiji. — Lex de Rubria, Gaj je prihvatio zakonski predlog tribuna Rubrija da se ponovo naseli Kartagina koju je razorio Scipion. Zemljixte ovog prostora je bilo plodno i Gaj je nameravao da osnuje koloniju Junoniju ili Hereju (nazvanu po grqkoj boginji Heri) *koju bi naselili 6000 kolonista iz sloja siromaxnijeg plebsa. Plan je bio da svako dobije parcelu veliqine do 200 jugera. Podatke Plutarha i Apijana potvruju nedavno otkriveni tragovi centuriacije, podela zemljixta na parcele od 200 jugera, pronaenih u severoistoqnom Tunisu. Po Gajevoj smrti senat je odluqio da se kolonija ne osniva jer je podrazumevala anatemisano zemljixte, tj. zemlju koju je Scipion, kada je razorio Kartaginu, prokleo i na kojoj je zabranio osnivanje bilo kakve naseobine. Ipak kolonistima, koje je doveo Gaj, jeste dozvoljeno da nasele ovaj prostor iako grad nikad nije osnovan. Da bi pridobio stale vitezova predlae: — Lex iudiciaria ili Zakon o sudovima. Stanovnici provincija nisu imali pravo albe na svog magistrata za sve vreme dok se nalazio na vlasti; oni su mogli da se ale na odluke upravnika tek poxto on preda svoja punomoja. 149. p. n. e. po zakonu narodnog tribuna Lucija Kalpurnija Pizona zavedeni su specijalni sudovi, tzv. stalne sudske komisije za razmatranja sluqajeva iznuivanja. U tim komisijama zasedali su senatori koji su predstavnike svoga stalea (namesnici provincija vodili su poreklo od senatora) qesto oslobaali uprkos materijalnim dokazima. Kada je Manije Akvilije, namesnik provincije Azije i optueni za zloupotrebu, osloboen krivice na suenju, Gaj je rexio da se pozabavi ovim pitanjem. Prema periohama Tita Livija Gaj je nameravo da proxiri senat tako xto bi broju sudija od 300 qlanova senata dodao jox 300 novih sudija iz redova vitezova. Ovim bi donoxenje presuda postalo ovlaxenje svih 600 sudija. Apijan tvrdi da je suenje sa senata preneseno na vitezove. U modernoj istoriografiji se smatra da je Gaj 123. p. n. e. pokuxao samo da proxiri senat. Kada mu to nije poxlo za rukom, on je 122. p. n. e. sud preneo na vitezove. Zakon je bio uperen protiv senatora i bio je u interesu vitezova. Fragment ovog zakona, Lex acilia de repetundis, urezan je na bronzanim ploqama koje su pronaene u Napulju 1521. godine. Objavljene su u jednoj velikoj zbirci ,,Izbori rimskog prava pre Justinijana9 ” (S. Riccobono, Fontes iuris romani ante Iustiniani).

* - Код Тарента

*- заштитиница Картагине

* - Quaestiones de rebus repetundis

8

Ovakva praksa je postojala u helenistiqkim gradovima na istoku, gde je grad obezbeivao ito po jeftinijoj ceni i u dovoljnim koliqinama. ito je quvano u posebnim itnicama — horea. 9 Justinijan kodifikovao rimsko pravo

–8– 296

— Lex de provintia Asia ili zakon o provinciji Aziji. Izvestan deo zemljixta rimskih provincija pretvaran je u ,,dravnu zemlju” (ager publicus) порез над земљиштем i namesnici (pretori) provincija su ga davali pod zakup. U provincijama su organizovane licitacije. U Rimu su osnivana otkupna druxtva (societates publicanorum), koja su dravi unapred isplaivala odreenu sumu, pa je zatim naplaivala od lokalnog stanovnixtva uz veliki suficit. Gaj Grah predlae da se licitacije odravaju u Rimu. Ovim u licitaciji mogu uqestvovati samo bogati Rimljani i otpada mogunost konkurencije lokalnih finansijera. Zakon je sproveden u interesu vitezova jer su dobijali neograniqena prava za ekonomsku eksploataciju bogate istoqne provincije. O ovom zakonu ne pixe ni Plutarh ni Apijan. Da bi obezbedio podrxku saveznika: et nomine latino — Lex de sociis, rimski graani su imali puno rimsko pravo, tj. i privatno pravo i javno pravo. Privatno pravo jeste: ius connubii, pravo braka, i ius commercii, puno imovinsko pravo, zajedno sa pravom da se obraaju rimskom sudu radi zaxtite svojih materijalnih interesa. Javno pravo jeste: ius suffragii, pravo glasa, i ius honorum, pravo da postavljaju svoju kandidaturu za magistrature. Latini su do Gajevog tribunata imali latinsko graansko pravo, tj. puno privatno pravo. Ostali su uivali status saveznika, tj. nisu smeli voditi spoljnu politiku bez odobrenja Rima. Prema Plutarhu, zakonom lex de sociis Gaj saveznicima daje jednako biraqko pravo kao rimskim graanima. Prema Apijanu, Gaj je pozvao Latine da trae rimsko graansko pravo, a ostalim saveznicima je dao pravo glasa na rimskim izborima da bi se i njima posluio prilikom donoxenja novih zakona. U modernoj istoriografiji na osnovu Apijanovih podataka se zakljuquje da su Gajevim zakonom Latini dobili puno rimsko pravo, a saveznici latinsko. Verovatno je Gaj ovim zakonom izgubio dosta lokalnih pristalica jer Rimljani nisu bili radi izgubiti svoj privilegovan poloaj nad ostalima. Вероватно је донео и следеће законе: *********

— • Ако број оних који се јављају за трибуне није потпун да народ изабере једног од досадашњих за следећу годину. Сличан закон, да један трибун више година узастопно може вршити службу, предложио је 130. године Карбон (он је такође тада предложио да се тајно гласање спроводи и у скупштинама). Међутим, овом предлогу се успротивио Сципион Млађи, те закон није изгласан. • Једна друга мера је приморала сенат, који је одлучивао у које ће се провинције конзули слати после годину дана службе у Риму, да одреди које ће се провинције додељивати конзулима пре њиховог избора, уместо као раније за време њиховог конзуловања. Тиме је сенат сада теже могао да награди своје миљенике најбољим провинцијама, јер су се провинције одређивале 18 месеци унапред.

4. Senat protiv Gaja Graha Senat nikako nije bio zadovoljan akcijama Gaja, stoga na svoju stranu je najpre uspeo pridobiti jednog od narodnih tribuna, Livija Druza Starijeg. Livije je imao zadatak da narod, nudei mu odreene privilegije, pridobije na svoju stranu, tj. da narod priblii senatu i time ga okrene protiv Gaja. Da Gaj ne bi remetio planove senata, odluqeno je da Gaj i Fulvije napuste Rim kako bi nadgledali obnovu Kartagine. U meuvremenu, Livije u Rimu predlae sledee: da se osnuju dvanaest kolonija, koje e naseliti po 3000 najsiromaxnijih, da se ukine zakupnina za podeljenju zemlju i da se u vojnim pohodima niko od Latina ne sme kanjavati xibanjem. Ovi radikalniji Livijevi predlozi uqinili su se primamljivijim narodu. Senat je imao uspeha i Gaj nije izabran za narodnog tribuna 121. godine. Gaj Grah ostaje samo qlan komisije za deobu zemlje. Kako bi mu oduzeli i ovu funkciju pokrenuto je pitanje o koloniji Junoniji koja je osnovana na anatemisanom zemljixtu. Senat, predvoen konzulom Opimijem, iskoristivxi tobonje glasove o nepovoljnim znamenjima, sazvao je narodnu skupxtinu da ukine Rubrijev zakon o koloniji Junoniji. Orozije tvrdi da je u planu bilo glasanje protiv svih zakona Gaja Graha. Na dan zasedanja skupxtine na Kapitolu doxlo 10

Apijan, Rimski graanski ratovi, Preveo s grqkog jezika Bogdan M. Stevanovi, Dereta, Beograd 1991.

–9– 297

* - Videant consules ne quid detrimenti res publica caperet

je do incidenta i Opimijev liktor je ubijen od pristalica Graha. Tada je senat izglasao prvi i quveni *senatus consultum ultimum, kojim se izbegavalo imenovanje diktatora tako xto su se konzulima davala gotovo neograniqena ovlaxenja. Senat je pozvao Gaja i Fulvija na odgovornost. Po Opimijevom nareenju, senatori i jedan deo vitezova javili su se na Kapitol naoruani. Gaj i Fulvije zaposeli su sa svojim pristalicama Aventin i zauzeli su Dijanin hram. Gaj je pozivao i robove da mu se pridrue, nudei im pri tom slobodu. Meutim, robovi nisu odgovorili na ovaj poziv. Potom su Gaj i Fulvije senatu poslali Kvinta, sina Fulvija Flaka, na pregovore. Poxto je Gaj odbio da nenaoruan doe na Kapitol i pregovara sa senatom, Kvint, kada je drugi put poslat, je uhapxen, a na Graha su poslate naoruane pristalice senata. Opimije je protiv Gaja poslao najmljene kritske strelce. 3000 Gajevih pristalica je ubijeno, a njihovi lexevi baqeni su u Tibar. Imovina poginulih je konfiskovana, a njihovim blinjim zabranjeno je da nose odelo za alost. Fulvije Flak bio je ubijen u radionici nekog svog pristalice, u kojoj je hteo da se sakrije. Gaj Grah je uspeo da pobegne na drugu stranu Tibra. U xumarku Furina naeni su lexevi Graha i njemu odanog roba. Pretpostavlja se da je Grah, ne elei da padne u ruke neprijatelju, naredio svome robu da ga ubije. U ovom sukobu senat je odneo pobedu. Opimije je izvrxio sveqano oqixenje grada i obnovio je hram Sloge — Konkordije — koji je podigao jox Kamilo. Narod je Tiberiju i Gaju Grahu podigao kipove na vidljivom mestu, gde su prinosili rtve.

5. Agrarni zakon posle smrti Gaja Graha Zakoni donoxeni posle 121. p. n. e. postepeno su ukidali ono xto su Grasi bili zaveli. Neposredno po smrti Gaja, komisija za dodelu zemlje je nastavila sa radom. O tome svedoqi fragment natpisa naenog u severnoj Africi u Kartagini. Ovaj natpis objavljen je u zbirci Izabrani latinski natpisi 11 pod brojem ILS 28. U natpisu saquvana su imena agrarne komisije posle smrti Gaja Graha: Gaj Papirije Karbon, Gaj Sulpicije Galba i Lucije Kalpurnije Bestija. U sluqaju da je natpis istinit onda je komisija verovatno radila pod uticajem senata. Naime, Papirije Karbon je 121. podrao kanididaturu Opimija za konzula12 , dok je sam vrxio slubu konzula 120. godine. Kalpurnije je svojevremeno iz progonstva vratio Popilija Lenata13 . Po smrti Graha agrarno pitanje je rexeno na sledei naqin: zakon 1. Prema odredbama Tiberijevog zakona zemljoposednici svoju zemlju nisu mogli prodavati. 121. godine donesen je zakon po kojem sopstvenici * - додељена земља се може отуђити mogu prodati zemlju oko koje se vodi spor. Ovaj zakon se tiqe parcela koje su siromaxni dobili od vixka dravne zemlje. zakon 2. Narodni tribun Spurije Borije je odredio da se zemlja vixe ne deli. 119. godine ukinuta je agrarna komisija. Novac poreza se deli pojedincima, proleterijatu, da bi mogli kupovati jeftino ito. zakon 3. Ukidanje poreza. U modernoj istoriografiji se vodi rasprava po pitanju ko je doneo poslednja dva zakona. Prema Apijanu u vreme Spurija Borija postojao je porez. Sledi da je Borije sproveo drugi zakon. Savremeni istoriqar Broton smatra da je drugi zakon zaista doneo narodni tribun, ali da u rimskim magistratima nigde nije zabeleeno ime Spurija Borija. Ciceron, pak, u jednom svom govoru navodi da je narodni tribun Spurije Torije doneo agrarni zakon i oslobodio zemlju poreza. Prema Ciceronovim podacima moemo identifikovati Torijev predlog sa treim zakonom. Na bronzanim ploqama, koje su pronaene u Napulju 1521. godine, tj. na poleini 11

H. Dessay, Inscriptiones latinae selectae I — III, Berlin 1892 - 1912.

12

pogledati odeljak 3. teksta o Gaju Grahu pogledati odeljak 2. teksta o Gaju Grahu

13

– 10 – 298

zakona Lex acilia de repetundis, urezan je i zakon lex agraria ili lex Thoria 14 . Kao poslednji cenzori u natpisu se pominju Lucije Metel i (?) koji su vrxili slubu od 115. do 109. godine. Pominju se i konzuli za 113. godinu, 112. i 111. Od 100 redova teksta, u 95. pominju se plodovi etve koji tek treba da se oberu za izbor konzula 111. godine. Sve ovo navodi na zakljuqak da je zakon donesen 111. godine. Odredbe ovog zakona su: — Dravna zemlja u Italiji postaje privatno vlasnixtvo ljudi koji ga dre. Odnosi i na parcele od 500 jugera i manje. — Ukida se porez na tu zemlju. Prema Ciceronu u skladu sa zakonskim predlogom Spurija Borija. * - порез - закупнина, десетина од прихода са земље — Kolonije i municipije u Italiji i njihovi graani mogu da koriste dravnu zemlju pod uslovima iz vremena pre Tiberija Graha. Ovim zakonom ukinut je nekadaxnji sistem da rimski graani koriste zemlju, koja je, ustvari, dravna zemlja. Izvori: — Apijan, Rimski graanski ratovi, Preveo s grqkog jezika Bogdan M. Stevanovi, Dereta, Beograd 1991. — Plutarh, Gaj Grakho, Usporedni ivotopisi III, prevod i belexke Zdeslav Dukat, Zagreb U benici: — N. A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. — Belexke sa predavanja prof. S. Ferjanqi u Beogradu 01. 11; 08. 11. i 15. 11. 2002. Priruqnici: — V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Beograd 1984.

- Браћа Грах су постигли одређене резултате. Иако су многи економски проблеми остали, они су барем, ако их и нису решили, помогли да се неки од њих умање. Многим ситним сељацима и колонистима се помогло да стану на своје ноге, а такође је и незапосленост смањена. Захваљујући њиховом раду витезови су постали свеснији своје политичке моћи, приказан је нови начин рада народних трибуна, и најважније је што су се слабости сената откриле. Било да на браћу Грах треба гледати као револуционаре или не, без сумње је да су они допринели да се створе прилике за револуцију којом је оборена републику.

14

prema imenu tribuna kojeg pominje Ciceron

– 11 – 299

Xegan Marija

GAJ

MARIJE

DO

99.

p. n. e.

1. ivot Gaja Marija do 100. godine p. n. e. Gaj Marije vodi poreklo iz ,,neugledne” latinske porodice koja je ivela u selu Ceretina blizu grada Arpina, ji. od Rima. Roditelji nisu polagali na njegovo obrazovanje i Marije se jox od rane mladosti naxao u vojsci. On je bio tzv. homo novus, qovek koji nema plemenito poreklo. Istakao se prilikom opsade Numancije 133. kada je i pridobio naklonost Scipiona Mlaeg. Da je vrxio slubu kvestora znamo na osnovu Marijevog elogijuma, posmrtnog slova, objavljenog u ILS 59. Da bi vrxio kvesturu potrebno je imati 27 godina. Kako je Marije roen 158. nauqnici smatraju da je kvestor postao oko 130. godine. U Marijevom elogijumu slube se broje od najmanje do najvee, te kao sledea sluba pominje se tribunat. 119. p. n. e. Gaj Marije postaje narodni tribun uz podrxku Kvint Cecilija Metela. Metel je vodio poreklo iz ugledne patriciske porodice, koja je od davnina bila patron Marijevoj porodici. Kada se klijent kandidovao za neku magistraturu, patron je morao podrati tu kandidaturu i obratno. Da bi pridobio podrxku naroda, Marije predlae zakon da prilazi do biralixta budu ui kako se ne bi ugledniji graani mexali meu narod i tako vrxili pritisak15 i uticali na odluku naroda pri glasanju. Ovom zakonu se usprotivio Metel, kojeg je Marije dao zatvoriti. Marije kao narodni tribun imao je pravo ovo uqiniti. Da bi svetu pokazao da se brine samo za opxte dobro i da ne brani niti interese plebsa niti patricija, tj. da bi dobio podrxku i jednih i drugih, Marije se predlogu zakona o podeli ita graanima estoko usprotivio. Neslaganje samo jednog tribuna bilo je dovoljno da se zakon ne izglasa. Potom se Marije kandidovao i nije uspeo dobiti ni kurulni edil niti plebejski. 115. godine vrxio je slubu pretora. U to vreme mu je i sueno zbog podmiivanja pri glasanju da bude izabran za pretora. Osloboen je optube. Nedugo zatim bio je propretor u ovostranoj Xpaniji koju je oqistio od razbojnika. 111. godine, kako bi se pribliio plemstvu, oenio se Julijom iz starog patriciskog roda Julijevaca, a koja je bila tetka kasnije quvenog rimskog vojskovoe Cezara. 111. godine poqinje tzv. Jugurtin rat, kada se numidski kralj Jugurta zamerio Rimljanima. 109. godine Metel, vrxei slubu konzula, poslat je da ratuje protiv numidskog kralja. U ovom ratu Marije se naxao kao legat Metela. 108. p. n. e. Marije se kandidovao za konzula. Kako je svaki kandidat osobno morao biti prisutan kod izbora, Marije, koji se nalazio u Africi, molio je Metela za otpust. Metel, posle mnogih odlaganja, otpustio ga je tek dvanaest dana pred izbor. Marije je uspeo stii na vreme i biti izabran za konzula po prvi put za godinu 107. Posebnom odlukom narodne skupxtine Mariju je stavljeno u zadatak da nastavi rat sa Jugurtom. U ovom ratu Marije je izvojevao pobedu i 104. godine proslavio je svoj prvi trijumf. U trijumfalnoj procesiji ixao je i okovani numidski kralj, koji je kasnije pogubljen. U meuvremenu, Rimljani su od germanskog plemena Kimbra sa Jitlanda pretrpeli niz poraza od kojih su najpogubniji bili kod Noreje 113. i kod Arauzija 105. godine. U rimskoj vojsci bilo je pojava rasula i podmiivanja. To se i pokazalo u ratu protiv Jugurte, koji je u vixe navrata potkupljivao rimske velikodostojnike. Marije kako bi pomogao rimskoj vojsci i kako bi pridobio naklonost naroda, sproveo je vojnu reformu. Marije je vojsku pripremao dve godine 104. i 103. On je sa reformisanom vojskom uspeo suzbiti napade, najpre 15

Ciceron: De legitus.

– 12 – 300

keltskog plemena Tevtonaca kod Akva Sekstija 102., a potom razbiti Kimbre kod Vercele 101. Iako se u periodu rata nije nalazio u Rimu i protivno zakonu iz 180., lex vilia annalis, da mora proi najmanje deset godina izmeu vrxenja dve iste magistrature, Marije je i za 104. i 103. i 102. bio biran za konzula ,,in absentia”. Kada mu je istekao trei konzulat na kratko je svratio u Rim kako bi sebi izdejstvovao novi konzulat. U tome je uspeo i bexe izabran za konzula 101. Posle pobede nad Kimbrima Marije je proslavio svoj drugi trijumf i 100. godine po xesti put je bio izabran za konzula.

2. Politiqka delatnost Glaucija i Saturnina da 100. godine p. n. e.

* - Заменио га је Емилије Скаур

Marije je izborio svoj xesti konzulat zahvaljujui podrxci Gaja Servilija Glaucija i Lucija Apuleja Saturnina, preko kojih je i predlagao svoje zakone. 104. godine, pojedini istoriqari smatraju 101., Glaucije je predloio zakon kojim bi se sudovi za iznuivanje preneli na vitezove. 106. konzul Cepija je to pravo preneo na senat, kako tvrdi Tacit, ili na mexovite sudove, kako tvrdi Kasiodor16 pozivajui se na Livija. Saturnin je 104. godine p. n. e. vrxio slubu quaestor ostiensis. Naime, bio je zaduen za snabdevanje Rima itom, koje je prevoeno iz luke Ostije. Senat je smenio Saturnina jer je zloupotrebljavao svoj poloaj. Ciceron smatra da je ovo bio dovoljan razlog da Saturnin postane popular. 103. godine Saturnin postaje narodni tribun. Vrxei slubu narodnog tribuna 103. i 99. godine Saturnin je izneo niz zakonskih predloga: 100. — Lex agraria 1. U spisu iz doba carstva, koji nije nastao pre II veka n. e., De viris illustribus urbis Romae, saquvan je podatak da je Saturnin predloio da se afriqka zemlja razdeli Marijevim veteranima. Svaki veteran imao je dobiti 100 jugera zemlje. Veina istraivaqa smatra da ovaj zakon pada u prvi Saturninov tribunat, koji je bio neposredno po Marijevoj pobedi nad Jugurtom i osvajanja dela afriqke teritorije (Numidija). Da je zakon zaista stupio na snagu i da su veterani dobili zemlju, svedoqe dve kolonije sa ovog prostora — Uchi maius mariana i Thibaris mariana. Epitet ,,mariana” svedoqi da su u pitanju bili Marijevi veterani. 2. Agrarni zakon koji se odnosio na podelu zemlje u provinciji cisalpinskoj Galiji, koju su Kimbri osvojili, a koju im je Marije preoteo, tako da se smatralo da ona vixe ne pripada lokalnom stanovnixtvu ve Rimljanima. Ovaj zakon pada u drugi Saturninov tribunat. — Lex frumentaria — U spisu iz vremena Suline diktature (83/2. p. n. e.), Ad herrenium, postoji podatak da je 103. p. n. e. donet zakon o snienju cena ita. Pojedini istraivaqi smatraju da je Saturnin samo obnovio zakon Gaja Graha o prodaji ita po niskoj ceni. Zakon pada u drugi Saturninov tribunat. — Lex de coloniis ili zakon o osnivanju kolonija na Siciliji, u Ahaji, u Makedoniji, na ostrvu Cerina koje se nalazi u zalivu Mali Sirt, a moda i na Korzici. Ciceron u jednom svom govoru (Cic. Pro balb. 48) navodi da je Marije po ovom zakonu dobio pravo da trojici ljudi iz svake kolonije da rimsko graansko pravo. Ovo navodi na zakljuqak da su nove naseobine naseljavali ,,saveznici”, pre svega Latini. Za osnivanje kolonija izabrana je i komisija. Jedan od qlanova komisije bio je otac quvenog Gaja Julija Cezara. Zakon pada u drugi Saturninov tribunat. — Lex appuleae de maiestate ili zakon o uvredi veliqine rimskog naroda. Po predlogu ovog zakona, kako tvrdi Ciceron (De oratore), trebalo je 16

Kasiodor, prva polovina VI veka, bio pisac i rimski konzul pod kraljem Teodorihom. Vodilja njegovog delovanja bila je pomirenje rimskog sveta sa germanskim. Gore navedeno je iz hronike sveta od Adama do 519. godine.

– 13 – 301

osnovati stalni sud za zloqin uvrede veliqine rimskog naroda i da sud qine vitezovi. Izdaja, ne vrxenje dunosti magistrata, razne stvari su se mogle podvesti pod ovaj sud. Potreba da se osnuje ovakav sud, mogla je proistei iz neslavnih prvih okrxaja Rimljana sa Kimbrima (poraz u bici kod Noreje 113. godine, zatim kod Arauzija 105.). Nesposobne rimske zapovednike, koji su izgubili desetine hiljada vojnika, trebalo je na pravi naqin kazniti. Meutim, svrha ovog zakona je kasnije izvitoperena. Sud postaje zgodno sredstvo za obraqunavanje sa neprijateljima.

3. Sukob Glaucija, Saturnina i Marija sa Metelom Saturnin, kao bivxi kvestor i narodni tribun, i Glaucije postaju qlanovi senata. Metel, vrxei slubu cenzora 102., predloio je da se senatori Glaucije i Saturnin lixe zvanja zbog poroqnog ivota. Naime, cenzori su ti koji sastavljaju spisak senatora i imaju pravo, na osnovu lex Ovinia iz 312., da iskljuquju senatore iz senata — lectio senatus. Meutim, Metel, ne dobivxi podrxku drugog cenzora, u ovoj stvari nije uspeo. Prilikom izbora za svoj xesti konzulat 100. p. n. e., kako pixe Plutarh, Marije se posebno bojao Metela. Stoga, potkupivxi izborne jedinice — tribuse — izdejstvovao je da Metel ne bude izabran za konzula. Iste godine, kada je Glaucije bio predsednik na izboru za narodne tribune i vrxio slubu pretora, Saturnin se kandidovao za slubu tribuna. Saturnin je raqunao na podrxku Marijevih veterana u narodnoj skupxtini. Meutim, kako je za tribuna izabran izvesni Nonije, ugledan qovek i neprijatelj Glaucija i Saturnina, ova dvojica naruqe njegovo ubistvo. Poxto je Nonije ubijen, Saturnin je postao narodni tribun. Saturnin je agrarnom zakonu o podeli zemlje u cisalpinskoj Galiji dodao odredbu da e se senat drati onoga xto narod izglasa i da se niqemu nee suprostavljati. U sluqaju da se neki od senatora ne zakune sledi ,,sanctio”, tj. imao se ukloniti iz senata i platiti 20 talenata ,,narodu”17. Najpre, Marije je napadao zakon i govorio je senatu da nee pristati na zakletvu. Sve ovo je bila zamka za Metela, kojeg se Marije odavno eleo osloboditi. Poslednjeg dana za zakletvu Saturnin je pozvao senatore pred narodnu skupxtinu da izraze svoje mixljenje. Marije, u dogovoru sa Saturninom, poxto je prvi istupio i ne obazirui se na svoj raniji iskaz, reqe da pristaje na zakon xto je izazvalo oduxevljenje naroda. Navodno, Marije se bojao da ne izazove graanski rat. Ostali senatori, uplaxivxi se, takoe pristadoxe na zakon. Metel, opravdavxi oqekivanja Marija, jedini nije odobrio novi zakon. Narodna skupxtina, na podsticaj Glaucija i Saturnina, tada je odluqila da se Metelu uskrati ,,vatra, voda i krov nad glavom”, tj. da mu niko ne sme dati utoqixte niti bilo kakvu pomo. Metel je zaista iskljuqen iz senata. Kako je za Metela bilo opasno dalje zadravanje u gradu, on je tajno napustio Rim i pobegao na Rod, kako tvrdi Plutarh. Saturnin je po trei put bio izabran za narodnog tribuna. Pretor Glaucije je eleo postati konzul, ali u toj tenji ga je ugroavao drugi kandidat, veoma ugledni Memije. Samo Glaucijevo kandidovanje za konzula bilo je i protivno rimskoj tradiciji. Izmeu jedne magistrature i izbora za neku drugu trebalo je proi najmanje dve godine. Poxto je za jednog konzula ve bio izabran Marko Antonije, da bi sebi obezbedio slubu, Glaucije je odluqio da likvidira Memija. U tome je zaista i uspeo, ali ovom prilikom je izazvao nezadovoljstvo naroda, a senat ga je proglasio za neprijatelja i izglasao je senatus consultum ultimum. Glaucije, zajedno sa Saturninom, zauzeo je Kapitol. Uguxenje nemira povereno je Mariju, koji prixavxi optimatima, stade opsedati Kapitol. Glaucije se nadao da e im Marije pomoi, koji je i eleo suenje po zakonu. Meutim, svetina je likvidirala Glaucija i Saturnina,* kao i njihove pristalice. Zakon* - које је Марије склонио у Курију Хостилију 17 Rimskoj dravnoj blagajni.

– 14 – 302

ski predlozi Saturnina su ukinuti. 98. godine odobren je Metelov povratak. Marije, nezadovoljan razvojem dogaaja, napustio je Rim i otplovio u Kapadokiju i Galatiju pod izgovorom da se pokloni ,,majci bogova”.

4. Vojna reforma Gaja Marija 104. p. n. e. U najstarijem dobu rimska vojska se delila prema rodovima i plemenima. U VI veku p. n. e. rimski kralj Servije Tulije podelio je vojsku na pet klasa. Nije postojala stalna vojska. Vremenom nastaje graanska vojska koju je qinilo slobodno stanovnixtvo podeljeno prema imovinskom cenzu i prema starosti. Proletari, ljudi koji ne ispunjavaju imovinski cenz, davali su jednu centuriju. To su tzv. caputi censi(?), tj. nemaju nixta drugo do sopstvenih glava. Ratna sluba od 17. do 46. godine bila je glavna dunost svakog Rimljanina. Mobilizaciju vojske vrxili su konzuli, koji su vojsku popunjavali na osnovu cenzorskih spiskova. Osnovna vojna jedinica bila je legija, koja se sastojala obiqno od 4200 pexaka i 300 konjanika. Ova vojska sluila je svrsi sve do kraja III veka p. n. e. U meuvremenu mnogi ratnici su se obogatili, pa nemaju vixe interesa da i dalje vojuju. Dolazi do rasula i podmiivanja u rimskoj vojsci. U sukobima dosta rimskih vojnika je izgubilo ivote. Vojsci je bila potrebna i nova snaga. Jox u ratu sa Hanibalom bili su regrutovani proletari. Polibije tvrdi da je u jednom trenutku cenz bio smanjen sa 11000 na 4000, kako bi bilo dovoljno ljudi da slue vojsku. Gaj Marije, dobivxi zadatak od narodne skupxtine, 104. p. n. e. pristupa reorganizaciji vojske. On smatra da rimsku vojsku moe da slui svako ko je sposoban za rat. Prima u vojsku proletare. Vojska je opremana i izdravana iz sredstava dravne blagajne. Rok sluenja u vojsci trajao je 16 godina. Isluenim vojnicima, tzv. veteranima, drava je dodeljivala manji zemljixni posed kao nagradu. Od tog vremena legija se delila na deset kohorti, od kojih se svaka sastojala od dveju manipula, a u svakoj manipuli bile su po dve centurije. Legija je obuhvatala od 5 do 6 hiljada ljudi. Taktiqka jedinica nije vixe manipula, ve centurija. I oruje i mesto u stroju odreivao je komandant, cenz nije imao vixe nikakve vanosti. Mesto starih zastava, svaka legija je dobila svog srebrnog orla. Meutim, vojska jox uvek nije stajea. Prednost Marijeve reforme jeste da je sposobnost za borbu porasla u rimskoj vojsci. Proletari su i te kako bili zainteresovani da stupe u vojsku i ratuju, jer je to predstavljalo mogunost bogaenja. Meutim, sa Marijevom reformom rimska vojska dobija karakter profesionalne vojske. Vojnici su odani vojskovoi koji im moe omoguiti bogat plen. Vojska postaje odluqujui politiqki faktor u dravi. Pojedinac, uz podrxku svojih ratnika, postaje jaqi od drave. Izvori: — Apijan, Rimski graanski ratovi, Preveo s grqkog jezika Bogdan M. Stevanovi, Dereta, Beograd 1991. — Plutarh, Gaj Marije, Usporedni ivotopisi III, prevod i belexke Zdeslav Dukat, Zagreb U benici: — N. A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. — Istorija za I razred gimnazije, Beograd 1995. — Belexke sa predavanja prof. S. Ferjanqi u Beogradu 19. 11. 2002. Priruqnici: — V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Beograd 1984.

– 15 – 303

Jugurthine War 111-105 BC Jugurtha and Numidia

Numidia was a Berber kingdom located in North Africa (roughly corresponding to northern modern day Algeria) not far from Rome's arch enemy, Carthage. King Micipsa died in 118 BC. He was survived by two natural sons, Adherbal and Hiempsal, and his adopted nephew, Jugurtha. It was Micipsa's wish that all three would share his kingdom after his death. After King Micipsa's death, Jugurtha proved to be a ruthless and unscrupulous man who would do anything to achieve what he wanted, including murder, bribery, treachery, and assassination. Jugurtha learned Roman ways and military tactics while commanding the Numidian army under Scipio Aemilianus at the Siege of Numantia. After Micipsa died, Jugurtha ordered Hiempsal assassinated and Adherbal fled to Rome for assistance against his half-brother. A Roman commission was sent to Numidia in 116 BC to make peace and divide the country among the two brothers. However, Jugurtha bribed the Roman officials in the commission and the best regions of Numidia were given to Jugurtha. Nevertheless, it was accepted and peace was made. Shortly after, in 113 BC, Jugurtha provoked a war with his brother and cornered Adherbal in Adherbal's capital city of Cirta. Adherbal along with the Italians living there resisted. A second Roman commission was sent and, after being bribed, allowed Jugurtha to take the city. Jugurtha then executed his brother, Adherbal, along with many of the Italians who helped Adherbal defend Cirta. This execution of Italians and Romans forced the Roman Senate to declare war on Numidia in 112 BC.

Bestia

The Roman consul Lucius Calpurnius Bestia led an army against Jugurtha but Jugurtha surrendered and was given unusually favorable terms. It appears that Bestia was bribed. So favorable were Jugurtha's terms of surrender that it led to an investigation in Rome. Jugurtha was summoned to Rome. Upon his arrival in Rome, Jugurtha bribed two Roman Tribunes who in turn protected him and prevented him from testifying. Jugurtha then attempted to arrange for the assassination of a potential rival (his cousin Massiva, staying in Rome) and was expelled from the city. In late 110 or early 109 Jugurtha defeated a Roman army led by the praetor Aulus Postumus Albinus, brother of the consul of that year, apparently by using bribery, treachery, and trickery. He then demanded to be recognized as the rightful ruler of Numidia. The Senate refused.

Metellus

The consul Quintus Caecilius Metellus was sent to North Africa to defeat Jugurtha. For his efforts Metellus was later given the title "Numidicus" although he accomplished precisely nothing in his time there. Quintus Caecilius Metellus was honest and able as a commander but was buying time in order to maximise his glory when he did actually defeat them. His successful war plan was to destroy Jugurtha's supply lines and this forced Jugurtha to guerilla tactics. An internal Roman struggle developed between Metellus and his subordinate commander (legate), Gaius Marius. Metellus permitted Marius to return to Rome and Marius was elected consul in 107 BC. Metellus was fully aware of Marius' ambitions in Roman politics and refused for days to allow him to sail to Rome and stand for the consulship. Metellus was, however, unaware that Marius wanted his command in Numidia. Numidia was not an area designated to be protected by consul by the Roman Senate. However, the populares passed a law in its Tribal Assembly which gave the command against Jugurtha to Marius in 107 BC. This was significant because the Assembly usurped the Senate's rights and powers in this matter and the Senate yielded.

304

Marius

When Marius arrived in Numidia, Jugurtha had joined forces with his father-in-law, Bocchus, the King of Mauretania. Marius continued Metellus's plan and won several victories, but, just like the earlier Fabian strategy, Jugurtha's tactics prevented a Roman victory. It soon became evident that Rome could not defeat Jugurtha through war. Instead, Bocchus negotiated a peace with the Romans that included betraying and turning Jugurtha over to them and in return Bocchus received part of the Numidian Kingdom. In 105 BC Marius sent his quaestor Lucius Cornelius Sulla to catch Jugurtha, with the help of Bocchus. After a public display, Jugurtha was thrown into a pit under the Tullianum in Rome to die (104 BC).

Revelations

The Jugurthine War clearly revealed the problems of the Republic at that time. The fact that a man such as Jugurtha could rise to power by buying Roman military and civil officials reflected a Roman moral and ethical decline. Romans now sought individual power often at the expense of the state, also displayed by Marius's rise to power by ignoring Roman traditions. These events were also observed by Marius's quaestor, Lucius Cornelius Sulla, who later came to rival Marius in the first of the great civil wars of the Late Republic. The beginning of this rivalry, according to Plutarch, was purportedly Sulla's crucial role in the negotiations for and eventual capture of Jugurtha, which led to Sulla wearing a ring portraying the capture despite Marius being awarded the victory for it. The Roman historian Sallust wrote a monograph, Bellum Jugurthinum, on the Jugurthine War emphasising this decline of Roman ethics and placed it, along with his work on the Conspiracy of Cataline, in the timeline of the degeneration of Rome that began with the Fall of Carthage and ended with that of the Republic. He is one of our most valuable sources on the war, along with Plutarch's biographies of Sulla and Marius.

305

Xegan Marija

SAVEZNIQKI

RAT

(90. – 88. godine p. n. e.)

1. Zakonski predlozi Livija Druza Kao narodni tribun za 91. godinu p. n. e. izabran je Marko Livije Druz iz roda Livijevaca18 . Pre tribunata bio je qlan komisije decemviri agris danalis adsignadis — komisija za dodelu zemlje u kolonijama prema predlogu Saturnina. Iako je Druz bio blizak optimatima, protivio se vladajuoj senatorskoj oligarhiji i neograniqenoj moi vitezova u sudskim komisijama. Da bi donekle ograniqio vlast senata i vitezova i da bi pridobio podrxku naroda i saveznika, pristupa sledeim zakonskim predlozima: — Lex iudicaria, zakonski predlog da se sudovi za iznuivanje, koje je 104. godine Glaucije sa senata preneo na vitezove, prenesu ponovo na senat. Meutim, Druz predlae i da se senat, koji je tada brojao jedva trista qlanova, upotpuni sa jox trista najuglednijih ljudi iz reda vitezova. Propisao je i isleivanje zbog korupcije i prema senatu i prema vitezovima. Ovom merom Druz je na sebe navukao neprijateljstvo i jednih i drugih. — Lex frumentaria, proxirenje jeftine prodaje ita. — Lex de coloniis, osnivanje novih naseobina u Italiji i na Siciliji. Smatra se da je Druz eleo obnoviti zakon svog oca L. D. Starijeg (ILS 49). Druz je eleo da kolonijama da nepodeljeni deo italskog zemljixnog fonda, koji je ranije bio odreen da se dodeli veteranima i bezemljaxima. Ovaj zakon je odgovarao proletarima, ali ne i saveznicima koji su zauzeli i tajno obraivali nepodeljenu rimsku zemlju. — Lex de sociis ili zakon o dodeljivanju prava graanstva rimskim saveznicima. Pre Druza ovim pitanjem zanimali su se Fulvije Flak i Gaj Grah. Fulvije Flak je, kao konzul 125. godine, predloio da se Latinima da rimsko, a saveznicima latinsko graansko pravo. Valerije Maksim19 smatra da je Flak predloio da se saveznicima da ili rimsko graansko pravo ili ius provocationis, pravo albe na odluku magistrature. Meutim, pre nego xto je zakon stavljen na glasanje, Flak je poslat u Galiju da ratuje. Zakonski predlog je obnovio Gaj Grah, ali je naixao na neprijateljstvo rimskih graana svih stalea. Do Druzova vremena Rimljani su uivali rimsko graansko pravo, tj. puno privatno i puno javno pravo. Privatno se sastojalo od ius connubii ili pravo braka sa rimskim graaninom i ius commercii ili pravo imovine. Javno pravo pak podrazumevalo je ius suffragii ili pravo glasa i ius honorum ili pravo kandidovanja za neku magistraturu. Latini su uivali ius latii, tj. puno privatno pravo. Imali su obavezu da Rimu u sluqaju oruanih sukoba poxalju odred vojnika. Koliko e ratnika poslati zavisilo je od volje samih Latina. U sluqaju da su Latini eleli rimsko graansko pravo bilo je dovoljno da se trajno presele u Rim, pod uslovom da jednog sina ostave u koloniji. Vremenom ovo pravilo je napuxteno da kolonije ne bi opustele. Zamenjeno je predlogom da graansko pravo dobije onaj koji 18

Sin istoimenog oca koji je vrxio slubu narodnog tribuna u vreme delovanja Gaja Graha, 122. p. n. e. 19 Istoriqar Tiberijeva vremena, prve polovine I veka naxe ere. Autor dela Facta et

dicta memorabilia. – 16 – 306

obavlja neku magistraturu u koloniji. Oni koji su uivali ius latii mogli su glasati samo onda kada su se nalazili u Rimu, u jednoj od 35 triba. Ugovoreni saveznici uivali su ius peregrinium i njihov poloaj zavisio je od toga da li je ugovor sa Rimom bio sklopljen svojevoljno ili silom. Nisu imali rimska graanska prava. Uivali su izvesnu autonomiju, s’ tim da nisu smeli voditi spoljnu politiku bez odobrenja Rima. Pruali su vojnu pomo Rimu odreenu ugovorom: kopnenu vojsku i flotu — socii navales. Oni koji su imali status saveznika, uivali su izvesnu autonomiju, s’ tim da nisu smeli voditi spoljnu politiku bez odobrenja Rima. Saveznici su sluili rimsku vojsku. Nisu uivali ius provocationis, niti pravo uqexa u deobi plena. Ovo im je posebno smetalo, jer su zajedno sa Rimljanima uqestvovali u pohodima i podnosili sve ratne muke. Njihova imanja ugroavali su posedi vitezova latifundista. Sami Italici nisu mogli konkurisati rimskim vitezovima, koji su uivali razne privilegije. Druz je pristao uz saveznike, jer je smatrao da je to jedini pravi put da se poloaj rimske drave uqvrsti. Pao je u nemilost senata kada je predloio da rimska graanska prava dobiju i saveznici. Mnogi saveznici su doxli u Rim da podre Druzov predlog. Meutim, mnogi od saveznika su i negodovali, plaxei se da e im po dobijanju prava zemlja biti oduzeta radi stvaranja novih naseobina. Protiv Druzova predloga ustali su i vitezovi. Apijan navodi da, iako se narod radovao osnivanju novih kolonija, nije bio rad svoje privilegije deliti sa Italicima. Stvoren je tajni savez izmeu Druza i saveznika. Poxto je Druz dao da se uhapsi neprijatelj njegove politike, konzul Lucije Marcije Filip, narodna skupxtina izglasala je zakone. Meutim, kada je tajna organizacija razotkrivena, osloboen je Filip, a senat je ukinuo zakone. Naime, Filip, pozivajui se na lex Caecilia da razni zakoni ne mogu da se donesu u paketu, ponixtio je Druzove predloge. Druz nije stao na qelo borbe Italika kao xto se oqekivalo. Xvativxi da je pobeen, odustao je od dalje borbe. Po neuspehu zakona o saveznicima Druz je ubijen od zavernika, koji do danas nisu otkriveni.

2. Savezniqki rat 2.1. Izvori — Jedini kontinuirani izvor koji svedoqi o savezniqkom ratu i koji se do danas saquvao, jeste Rimski graanski ratovi od Apijana. — Diodor sa Sicilije (I vek p. n. e.) autor grqke istorije sveta od mitskog doba do Cezarevog osvajanja Britanije u delu Istorijska biblioteka — Tit Livije (oko 59. p. n. e. do 17. n. e.) koji je napisao delo Od osnivanja grada sumirano u Epitomama 72 – 75. — Najznaqajniji izvor za ovaj period svakako bi bila Istorija pretora iz 58. p. n. e. Lucija Kornelija Sisena, koja je saquvana u fragmentima. — Gaj Velej Paterkul iz Kampanije, poqetak I veka n. e. U Rimskoj istoriji daje pregled, poqev od istorije Istoka i Grqke do godine 30. Delo, napisano na brzinu, ima ograniqenu vrednost kao izvor. — Pavle Orozije, hrixanski pisac V veka iz Brakare, sa prostora danaxnje Portugalije, koji je napisao Historia adversum paganos. — Ciceron prua podatke o Papirijevom zakonu, o kojem e kasnije biti reqi. — Kao izvore ovde treba pomenuti i neke od materijalnih ostataka, kao npr. onovremeni novac i municija za prake sa upeqatljivim natpisima i predstavama. Fragmenti su objavljeni u zbirci ILS. – 17 – 307

2.2. Poqetak ustanka Neuspeh Druzove savezniqke reforme i njegova smrt doveli su do ustanka saveznika, poznatog u istoriji kao Savezniqki rat (90 - 88). U pojedinim izvorima sreu se nazivi kao xto su Bellum Marsicum i Bellum Italicum. Bella Sociale je naziv koji se koristi od II veka naxe ere. Ovaj poslednji naziv je neopravdan, jer se nisu sva savezniqka plemena pobunila protiv Rima. Najpre su savezniqki gradovi samo sklapali tajne saveze i, kako bi jedni drugima zagarantovali vernost, razmenjivali su taoce. Za jednu takvu razmenu u gradu Askulumu saznao je rimski prokonzul Servilije. Kada se tome pokuxao usprotiviti, ubijen je. Svi Rimljani, koji su se tada nalazili u Askulumu, takoe su ubijeni a njihova imovina konfiskovana. Ovaj dogaaj podstakao je na ustanak. Osam plemena koja su qinila jezgro pobune bila su: Marsi, Peligni, Vestini, Samniti, Marucini, Picentini, Frentini i Hirpini20. Ustanak se rasplamsao u oblasti srednje Italije, na prostoru Samnije i Picenijuma. Vremenom, po prvim uspesima ustanika, pobuna se xirila i meu drugim plemenima. Uz Rimljane verni su ostali Latini, Umbri i Etrurci. Latini nisu imali razloga da uqestvuju u ovome ratu jer su ve imali latinsko pravo. U sluqaju da su eleli rimsko graansko pravo, bilo je dovoljno da se presele u Rim. Stranci, tzv. peregrini, su ti koji su se pobunili. Meutim, kako se qini, ustanici nisu teili samo za rimskim pravom. eleli su dravu. Ova pretpostvka se izvodi na osnovu qinjenice da su ustanici kovali novac, koji je pronaen prilikom arheoloxkih istraivanja, kao i na osnovu predstava na novcu. Novac u antiqkom svetu nije bio samo sredstvo propagande, ve i izraz potpune autonomije. U nameri stvaranja nezavisne drave posebno su se isticali Samniti koji su i ranije ratovali sa Rimljanima21 . 2.3. Organizacija vojske Centar savezniqke organizacije bio je grad Korfinij, koji je dobio * - Марије Егнације, naziv ,,Italija”. Na qelu ovog saveza bio je senat od 500 qlanova, 12 pretora и Веције Катон i 2 konzula.* Vojskom su zapovedali konzuli, koji su pod sobom imali po xest pretora. 90. godine konzuli savezniqke vojske bili su mars Kvint Pompedije Silon i samnit Gaj Papije Mutil. Teritorija je bila podeljena na dva fronta: severni i juni. Pompedije je predvodio vojsku na severoistoku, dok je na jugu bio drugi konzul22 . Rimsku vojsku, pak, su saqinjavali Numiani, trupe sa prostora danaxnje Xpanije i iz Galije, kao i saveznici koji se nisu pobunili. Rimljani su regrutovali i ,,osloboenike” qiji je zadatak bio da patroliraju morem izmeu Kume i Rima. 90. godine vojskom su upravljali konzul Publije Rutilije Lupus i konzul Lucije Julije Cezar. Iskusne vojskovoe bile su izabrane za legate. Izmeu ostalih, legati su bili Pompej Strabon, otac Pompeja Velikog, Gaj Marije i Sula. * - и Лиције Крас, Марко Марцел 2.4. Rat 90. p. n. e. Na junom frontu Italici su uspeli zauzeti juni i centralni deo Kampanije. Ustanak se proxirio na prostor Apulije i Lukanije. Jedina latinska kolonija, koja se bila pobunila protiv Rima, bila je Venusija na putu Via Appia. Saveznici su uspeli zauzeti i Ejserniju qime je omoguena nesmetana * - и Нолу у Кампанији komunikacija Marsa i Samnita. Na severnom frontu da bi se pribliili Rimu saveznici su nastojali osvojiti kolonije Alba Fucens i Karsiol koje su se nalazile na putu Via Valeria. Apijan 20

Apijan pominje i Pompejane, Venusine, Apulce i Lukane pogledati samnitske ratove 22 Podatke o organizaciji saveznika ostavlja nam Diodor sa Sicilije u 37. knjizi biblioteke. 21

– 18 – 308

obavextava da se odigrala velika bitka na reci Liri. Meutim, kako se ova reka ne nalazi u blizini puta, nauqnici radije prihvataju podatak Orozija da se bitka vodila na reci Tolensus koju preseca put. U ovom sukobu Rimljani su izgubili konzula Lupusa, ali je Gaj Marije uspeo izvojevati pobedu nad Marsima i preuzeti vojsku na severu. Gnej Pompej Strabon zapovedao je vojskom u Picenumu, gde je sam posedovao zemlju. Pompej je 90/89. opsedao pobunjeni Askulum. Na municiji praki, koja je pronaena na ovom prostoru, bili su urezani natpisi kao xto su: ventri — u stomak, feri Pom(eium) — pogodi Pompeja... U prvoj godini rata saveznici su imali dosta uspeha i postojala je opasnost od xirenja ustanka. Dogodili su se i manji incidenti u Etruriji i Umbriji. Tada je konzul Julije predloio da svi oni koji se nisu pridruili pobuni dobiju graanska prava. Paterkul, pak, tvrdi da se predlog odnosio i na one koji blagovremeno poloe oruje. Na osnovu fragmentarnog natpisa zakona pronaenog u Rimu, a objavljenog u ILS pod brojem 8888 saznajemo da je zakon stupio na snagu: ,,(G)n Pompeius Sex [f(ilius) imperator] virtutis causa equites Hispanos cives [Romanos fecit in cast]is apud Asculum ex lege Julia”. U ovom sluqaju graansko pravo je dato za hrabrost. Ovo graansko pravo bilo je ograniqeno. Naime prema nekim izvorima osnovano je deset novih triba, koje su pridodate ve postojeim i koje su poslednje glasale. Paterkul tvrdi da su saveznici bili oragnizovani u 8 od ve postojeih 35 triba. Sa osam glasova stvar saveznika nikad nije mogla prevagnuti. 2.5. Rat 89. godine i kraj rata * - Римљани заузимају Аскулум. I 89. godine rat se nastavlja. Rimski konzuli za ovu godinu bili su Porcije Katon i Pompej Strabon. Na osnovu fragmenta Sisena uzima se da je Katon poginuo kod Fucinskog jezera na teritoriji Marsa i da je vojsku preuzeo Pompej. Pompej je na severnom frontu uspeo pobediti Marse, Marucine i Vestine. Senat saveznika, koji se do tada nalazio u Korfiniju, sada se spuxta prema jugu i za svoj centar uzima grad Bovianum vetus u Samnijumu. Na junom frontu 89. godine rimskom vojskom zapoveda Sula. Pobune na jugu takoe su jenjavale i rat je privoen kraju. Ove godine donet je i lex Plautia Papiria. 89. godine narodni tribuni bili su Papirije Karbon i Plaucije Silvan. Na osnovu Cicerona saznajemo da su ova dva tribuna predloila da ako se svi stanovnici italskih zajednica, koji su u vreme donoxenja zakona prebivali u Italiji, u roku od 60 dana pojave pred pretorom u Rimu, dobiju graanska prava. Ovo je doprinelo ujedinjenju i homogenizaciji Italije. Specijalnim zakonom *i stanovnici Cisalpinske Galije dobili su prava. Stanovnici Cispadinske Galije dobili su puna graanska prava, a Transpadinske latinsko pravo. * - Lex Pompeia - закон Помепеја Страбона - 89. п.н.е. 88. godine saveznici mole pontiskog kralja Mitridata za pomo. Mitridat, za qije je interese Italija suvixe daleko, odbija da pomogne saveznicima23 . Saveznici, izgubivxi najtalentovanijeg vou — Marsa Pompedija Silona — i ne dobivxi pomo Mitridata, morali su poloiti oruje. Tada, u Rimu je buknuo graanski rat. Izvori: — Apijan, Rimski graanski ratovi, Preveo s grqkog jezika Bogdan M. Stevanovi, Dereta, Beograd 1991. U benici: — N. A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. — Belexke sa predavanja prof. S. Ferjanqi u Beogradu 06. 12. 2002. — Belexke Srana Miloxevia na osnovu The Oxford Classical Dictionary, Oxford University Press 1996, 2000. 23

Diodor

– 19 – 309

Priruqnici: — V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Beograd 1984.

– 20 – 310

Xegan Marija

* - пореклом из патрицијске породице после војних успеха у Савезничком рату, постао је конзул 88. GRAANSKI RAT IZMEU GAJA MARIJA I KORNELIJA SULE*

1. Izvori — Jedini kontinuirani izvor za ovaj period jesu knjige posveene rimskim graanskim ratovima od Apijana. — Plutarhove biografije Gaja Marija i Kornelija Sule. — Ciceron, I vek p. n. e., je autor dela Filipike, napisano po uzoru na Demostenove Filipike, samo xto je usmereno protiv Katiline i Marka Antonija. — Diodor sa Sicilije, I vek p. n. e., je autor Istorijske biblioteke grqke istorije sveta od mitskog doba do Cezarevog osvajanja Britanije. — Tit Livije (59. p. n. e. - 17. n. e.) rodom iz Patavija, a iveo i radio u Rimu. Autor je quvenog dela Od osnivanja grada u 142 knjige, od kojih je danas saquvano 35. Sadraj izgubljenih knjiga saznajemo iz izvoda, tzv. perioha, sastavljenih u vreme carstva. — Gaj Velej Paterkul iz Kampanije, I vek n. e., je autor Rimske istorije, koja obuhvata period od istorije starog istoka do tridesetih godina prvog veka. — Dion Kasije iz Nikeje u Bitiniji, II/III vek n. e., je autor Rimske istorije na grqkom jeziku u osamdeset knjiga. Delo je vano za razumevanje unutraxnje i spoljne politike Rima.

2. Duniqko pitanje i prilike u Rimu 89. p. n. e. 90. p. n. e. dok je jox trajao savezniqki rat u Italiji, nije bilo unutraxnjih sukoba u Rimu. Ve 89. godine, sa jenjavanjem savezniqkog rata, zaoxtrile su se prilike u samom Rimu. Veu aktuelnost nego ranije dobilo je duniqko pitanje. Davne 342. p. n. e. donet je zakon narodnog tribuna Lucija Genucija da nije dozvoljeno pozajmljivati uz kamatu, a 326. p. n. e. donet je Petelijev zakon po kojem je dunik pred poveriocem odgovarao svojom imovinom ne svojom liqnoxu, tj. ukinuto je duniqko ropstvo. Dok je Petelijev zakon poxtovan, to nije bio sluqaj i sa zakonom Genucija, te je praksa pozajmljivanja uz kamatu nastavljena. U I veku p. n. e. dunici odbijaju da plaaju kamate zbog pobuna i ratova, xto izaziva nezadovoljstvo poverioca. Pretor Azelion dobio je zadatak da umiri prilike u Rimu. Azelion, koji je stao na stranu dunika, predloio je da se zakon Genucija obnovi i da poverioci odgovaraju pred sudom. Radi ovoga Azelion je ubijen prilikom prinoxenja rtve boginji Vesti, najverovatnije po planu poverioca. Senat je pokuxao pronai i uhvatiti poqinioce, ali u tome nije uspeo. Duniqkim pitanjem, svojevremeno, pozabavie se Sulpicije Ruf.

3. Zakonski predlozi Sulpicija Rufa Jedan od narodnih tribuna za 88. godinu p. n. e. bio je Sulpicije Ruf. On je pripadao antisenatorskoj stranci i 91. godine pruio je podrxku Liviju Druzu mlaem. Ciceron ga je ubrajao u najbolje besednike. Da bi umanjio mo senata, Sulpicije predlae sledee: — 115. godine p. n. e., prema predlogu konzula Emilija Skaula, donet je zakon da se osloboenici, koji su imali puno pravo imovine i poloviqno – 21 – 311

pravo glasa, upixu u 4 od 31 gradske tribe. 90. godine p. n. e. prema Julijevom zakonu — lex Iulia — novi graani trebali su se, kako navodi Apijan, upisati u 10 novih triba, ili, kako tvrdi Paterkul, u 8 od postojeih 35. Sulpicije Ruf predlae da novi graani, navodi Apijan, i osloboenici, dodaje Tit Livije, budu rasporeeni u svih 35 triba. Apijan smatra da je Sulpicije eleo pridobiti nove graane za predlog da Gaj Marije vodi rat protiv Mitridata. Meutim, savremeni istoriqari se ne slau sa Apijanom pozivajui se na qinjenicu da je proces upisivanja graana u svih 35 triba proces koji zahteva dosta vremena. Da li je Sulpicije ovim predlogom eleo stei samo pristalice ili je, pak, teio dobrobiti rimske drave ispravljanjem nepravde prema novim graanima, ostaje neizvesno. — Svi senatori koji su imali dug preko 2000 denara trebalo bi da vrate dug ili da izgube mesto u senatu. Ovim zakonom Sulpicije je ele pridobiti vitezove. Naime, vitezovi su ti od kojih se pozajmljuje novac i odgovara im zakon koji e primorati senatore da vrate dug. Sulpiciju, pak, je neophodna podrxka vitezova da bi se izglasao njegov predlog zakona da se novi graani rasporede u svih 35 triba. — Lucije Kornelija Sula izabran je da vrxi slubu konzula za 88. godinu p. n. e. Senat je poverio Suli upravu nad Azijom i voenje rata protiv Mitridata jer je Sulu smatrao najpodobnijim. Sula je dobro poznavao istok jer je 92. bio namesnik u Kilikiji, a u savezniqkom ratu se istakao kao legat u vixe uspexnih bitaka. Gaj Marije, iako je bio ve star qovek i kompromitovan u aferi sa Saturninom i Glaucijem, nadao se komandi u ratu protiv Mitridata da bi povratio staru slavu i poboljxao svoje materijalno stanje. Meutim, uvidevxi da ga je Sula pretekao, pribliio se Sulpiciju Rufu. Ovaj predlae da se komanda u ratu protiv pontskog kralja poveri Mariju. Sulpicije je rexio pomoi Mariju zbog Marijeve veze sa vitezovima. Kao xto je ve navedeno Sulpiciju je neophodna podrxka vitezova da bi se izglasao njegov predlog zakona da se novi graani rasporede u svih 35 triba. Treba imati na umu da zbog drugovanja sa Druzom mlaim, koji je svojim predlogom o sudovima dosta oxtetio vitezove, Sulpiciju ovaj stale nije bio naklonjen. — Tit Livije navodi da je Sulpicije predloio da se vrate svi oni koji su 100. p. n. e. prognani u vezi sa sluqajem Apuleja Saturnina. Poxto je izneo svoje predloge, senat se trudio da spreqi zakone posveene duniqkom pitanju i ukljuqivanju graana u svih 35 triba tako xto su, navodi Apijan, odredili dane odmora (feriae imperativae). Plutarh navodi da je senat proglasio iustitium, prekid svih dravnih poslova. Na poziv ogorqenog Sulpicija, na Forumu se okupilo 3000 njegovih pristalica i 600 vitezova, takozvanih protivsenatori. Mogao je raqunati na podrxku novih graana. On zahteva od konzula da izglasaju zakone, jer proglaxenje dana odmora bejaxe nezakonito. Sula i drugi konzul, Pompej Ruf, su na vreme pobegli. Sula u svojim memoarima navodi da se sklonio u Marijevu kuu, toboe da razmisli. Uvidevxi da je u opasnosti, Sula je ukinuo iustitium i sklonio se u Kapuu u Kampaniji sa namerom da ode na istok. Uprkos otporu senata, Suplicijevi zakoni su izglasani. Narodna skupxtina naimenovala je Marija za komandanta u ratu protiv Pontskog kralja.

4. Sulin pohod na Rim Sula je otixao u Kapuu, jer je u Kampaniji bila smextena vojska koju je trebao da predvodi u ratu protiv Mitridata. Dva vojna tribuna, doxavxi u Kampaniju sa namerom da preuzmu vojsku, odluku Narodne skupxtine, da Marije preuzme komandu u ratu protiv Mitridata, preneli su Suli. Tom prilikom vo– 22 – 312

jni tribuni su ubijeni. U Rimu Marijevci, ogorqeni na ovakav Sulin odgovor, proteraxe iz grada Suline pristalice uz konfiskaciju imovine. Vojska u Kampaniji je pruila podrxku Suli bojei se da bi bilo koji drugi komandant izabrao nove ratnike za sukob sa Mitridatom, i da bi time ostali bez bogatog plena. Sula je sa xest legija krenuo na sam grad. Sulini komandanti su tajno napustili vojsku smatrajui ovaj pohod nezakonitim. Naime, konzul ili vojskovoa nije smeo ui u Rim sa vojskom kojom je komandovao u ratu, ili koja mu je bila dodeljena u nekoj provinciji; po ratnom pohodu poxto je vojska ostavljana u nekom delu zemlje gde odredi senat, ili poxto bi je konzul raspustio, on je sam dolazio u Rim. Marije i Sulpicije su se nalazili u texkom poloaju, jer nisu raspolagali borbenim snagama. Svi stanovnici Rima bili su pozvani da brane grad, qak i robovi. Meutim, odziv graana je bio lox, dok se od robova niko nije javio. Posle nekoliko sati uliqnih borbi, Sula je zauzeo grad. Iako je mogao vladati sam Sula je vratio sistem konzula, s tim da je on bio jedan, a drugi Pompej Ruf. Ciceron navodi da je Sula ukinuo Sulpicijeve zakone jer su doneti silom ,,per vim“. Naime, Sulpicijeve pristalice ubile su sina konzula Pompeja Rufa. Sulpicije i Marije proglaxeni su za dravne neprijatelje (hostes publici), stavljeni su van zakona, njihova imovina konfiskovana i za njima je raspisana poternica. Paterkul tvrdi da je donet zakon kojim je ovo pitanje bilo regulisano. Sulpicije je ubrzo uhvaen i umoren. Marije je preko Minturne pobegao u Afriku, gde se nije mogao zadravati zbog neprijateljstva sa namesnikom ove provincije. Potom bei na ostrvo Cercinu na kojem su se nalazili Marijevi veterani. Marijeve pristalice u Numidiji, koje su onde naxli utoqixte beei od Sule, poxto Mariju nije bilo dozvoljeno da stupi na tlo Afrike, takoe odlaze na Cercinu. Marijevci su qekali zgodnu priliku da se obraqunaju sa Sulom.

5. Zakonski predlozi Lucija Kornelija Sule Poxto je ukinuo Sulpicijeve zakone i poxto mu se urilo na istok, Sula je, kako bi uqvrstio svoj poloaj u Rimu, predloio neke zakone. Njegovo zakonodavstvo sprovedeno je u interesu optimata. — Predloio je da se obnovi zakon rimskog kralja iz VI veka Servilija Tulija da se glasanje vrxi po centurijskim komicijama. Ovim je smanjena uloga tributske komicije, koju su qinili svi punopravni Rimljani, i narodne skupxtine, koju su qinili plebejci. Do Sulinog predloga, glavna uloga tributske komicije i narodne skupxtine sastojala se u donoxenju zakona i izboru za plebejske magistrature: narodnih tribuna i edila. Pravo donoxenja zakona, Sulinim predlogom, bilo bi preneto na centurije. Smanjena bi bila i vlast narodnih tribuna. Tribuni imaju pravo da sazivaju tributsku komiciju i narodnu skupxtinu, ali ne i centurijsku komiciju. Poxto Sulinim zakonom centurijska komicija donosi zakone, a kako narodni tribuni ne mogu da sazivaju ovu komiciju, ne postoji mogunost razmatranja njihovih predloga zakona. — Do 287. godine p. n. e. narodna skupxtina morala je imati odobrenje senata, auctoritas patrum, da bi pretresala neko pitanje ili donela zakon. Od 287. odluke narodne skupxtine imaju pravo zakona. Sula predlae da se obnovi stari zakon, tj. da nixta ne sme biti izneto pred narodnu skupxtinu bez odobrenja senata. Ovim zakonom Sula je ojaqao senat i umanjio vlast narodnih tribuna, jer svaki predlog tribuna morao je najpre proi kroz senat. Ova dva zakona verovatno su sprovedena u vreme Suline diktature 83/82. p. n. e. — U periohama postoji podatak da je Sula predloio zakon o osnivanju kolonija za svoje veterane. — Apijan navodi da je do Sulina vremena veliki broj senatora ubijeno. – 23 – 313

Stoga, Sula predlae da se senat proxiri za jox 300 qlanova. Sula je verovatno eleo ojaqati senat radi borbe protiv Marijevaca. Ovaj zakon nije sproveden, jer je zahtevao vreme.

6. Povratak Marijevaca Sulinu vlast u Italiji mogao je ugroziti Gnej Pompej Strabon koji se, po zavrxetku savezniqkog rata, zajedno sa vojskom nalazio u Picenumu. Smatrajui da je Pompej Strabon opasan, Sula je poslao Pompeja Rufa da preuzme komandu nad vojskom. Meutim, Pompej Ruf je ubijen i Strabon je verovatno u tome imao udela. Kao konzuli za 87. godinu izabrani su Gnej Oktavije i marijevac Kornelija Cina. Sula, pre nego xto je otixao u Aziju, naterao je Cinu da se zakune da e poxtovati njegove zakone. Meutim, Cina se date zakletve nije pridravao, ve je predloio da se obnovi Sulpicijev zakon da se novi graani upixu u svih 35 triba. Paterkul navodi da je donoxenje zakona doxlo da podri stanovnixtvo iz qitave Italije. Cini su bili neophodni glasovi novih graana da bi izglasao predlog da se prognanim Marijevcima dopusti povratak u Rim. Meutim, Cini se suprostavio Oktavije. Do sukoba je doxlo na Forumu, kada je Oktavije uspeo pobediti Cinu. Cina je tom prilikom pozvao i robove u pomo, obeavajui im slobodu. Ali uvidevxi da se robovi ne odazivaju, otixao je u oblinje gradove da trai pomo. U njegovom odsustvu senat ga je lixio dunosti konzula, abrogatio imperii, pod izgovorom da je Cina ostavio grad u opasnom trenutku i da je pozivao robove na pobunu. Mesto Cine, kao novi konzul bexe izabran Lucije Merula, koji je bio flamen dialis, tj. svextenik Jupiterovog kulta. Merula je bio rtva tabua kao flamen dialis i to mu je ograniqavalo imperium. Nije smeo da se nae u prisustvu vojske pod orujem, te nije mogao biti vojni zapovednik. Praktiqno Oktavije je sam vladao. U izbeglixtvu Cina stade okupljati vojsku. Prixli su mu vojnici Nole. Naime, to je bila jedna legija koju je Sula ostavio da opseda grad Nolu, grad koji su jox uvek drali pobunjeni Samniti. Vojnici ove legije bili su ogorqeni jer ih Sula nije poveo u rat protiv Mitridata i time im onemoguio zadobijanje bogatog plena. Paterkul navodi da je legija pristala uz Cinu onda kada je on potkupio vojne tribune, centurione, a potom i same vojnike. Uz Cinu pristao je i Gaj Marije sa 6000 Etruraca i 500 veterana. Podrxku Cina je naxao i u nekim savezniqkim gradovima, kao xto su Tibur, Freneste... U Rimu konzuli su se pozabavili utvrivanjem grada. Pomo su naxli u savezniqkim gradovima koji su i ranije bili verni gradu. Oqekivali su pomo iz cisaplinske Galije. Meutim, ona nije stigla na vreme, jer je Cina zauzeo grad Ariminij i blokirao put. Konzuli su pozvali i Gneja Pompeja Strabona. Izvesni Granije (?) Licinijan navodi da je Pompej pristao da prui pomo samo pod uslovom da bude konzul za 86. godinu, na xta Rim nije mogao da pristane. Kada je Strabon eleo da pomogne bez ikakvog uslovljavanja, Marijevci su ve bili zauzeli Rim. U Samnijumu postojale su grupe pobunjenika sa kojima je ratovao Kvint Cecilije Metel. Senat je zahtevao od Metela da sa saveznicima sklopi mir i pritekne gradu u pomo. Dion Kasije navodi da su tom prilikom pobunjenici zahtevali da oni koji preu na stranu Rima dobiju graanska prava, da njima ostane zadobijeni ratni plen i da im se vrate zarobljenici. Metel i konzuli nisu mogli prihvatiti ove uslove. Tit Livije navodi da je sve uslove prihvatio Gaj Marije i da su potom Samniti pristupili Cini. Da bi oteao poloaj branioca Rima, Marije je prekinuo snabdevanje Rima itom zauzimanjem luke Ostije na moru i gradova Aricija, Ancija i Lanuvija na kopnu. Poxto je u Rimu zapretila opasnost od gladi i epidemije kuge i poxto su uz Cinu pristali robovi iz grada, konzuli su se odluqili da predaju grad pod uslovom da ne doe do pokolja. Cini je priznata dunost konzula. Cina – 24 – 314

i Marije nisu ispoxtovali uslov. Posebno je, kako Plutarh navodi ,, Marije bio edan krvi”, jer je bio ogorqen za silna ponienja koje je doiveo jox od savezniqog rata. Doxlo je do pokolja u kojem su izmeu ostalih stradali konzuli za 87. i besednik Marko Antonije. U pokolju najgorim su se pokazali osloboeni robovi. Poxto nije mogao da ih kontrolixe, Cina je jedne noi opkolio njihov logor i sve ih poubijao. Sulini zakoni su ukinuti, a sam Sula proglaxen je za dravnog neprijatelja. Sulina porodica se spasla i pobegla u Grqku. Iako nisu odrani pravi izbori, Marije i Cina odreeni su za konzule 86. godine. Meutim, Marije nije uspeo da uiva u ovom svom sedmom konzulatu, jer je umro 13. 01. 86. Taqan datum Marijeve smrti saznajemo zahvaljujui podatku Tita Livija da je Marije umro na dan januarskih ida. Mesto Marija konzul postaje Valerije Flak. Za godine 86., 85., 84. Cina je vrxio slubu konzula. Tacit u Analima ovu njegovu vladavinu naziva dominatio, xto ima negativnu konotaciju. Najznaqajniji dogaaj ovog perioda je da su novi graani napokon upisani u svih 35 triba. Izvori: — Apijan, Rimski graanski ratovi, Preveo s grqkog jezika Bogdan M. Stevanovi, Dereta, Beograd 1991. — Plutarh, Gaj Marije, Usporedni ivotopisi III, prevod i belexke Zdeslav Dukat, Zagreb U benici: — N. A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. — M. Mirkovi, Rimska drava pod kraljevima i u doba republike (753 27 pre Hr.). Istorija i institucije, Dosije, Beograd 2002. — Belexke sa predavanja prof. S. Ferjanqi u Beogradu 13. 12. 2002. i 20. 12. 2002. Priruqnici: — V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Beograd 1984.

– 25 – 315

Xegan Marija

SULINA

DIKTATURA

1. Izvori — — — — —

— —

— —

—

Knjige posveene rimskim graanskim ratovima od Apijana. Plutarhova biografija Kornelija Sule. Sulini memoari Ciceron, I vek p. n. e., autor dela Govori protiv Vera, De domo suo i drugih. Tit Livije (59. p. n. e. - 17. n. e.) rodom iz Patavija, a iveo i radio u Rimu. Autor je quvenog dela Od osnivanja grada u 142 knjige, od kojih je danas saquvano 35. Sadraj izgubljenih knjiga saznajemo iz izvoda, tzv. perioha, sastavljenih u vreme carstva. Cezar, I vek p. n. e., autor dela De bello civilli ili Graanski ratovi, koje je nedovrxeno. Salustije Krisp, I vek p. n. e., prvi veliki rimski istoriqar, koji je bio Cezarov pristalica, a protivnik Cicerona. Delo Bellum Catilinae opisuje dogaaje iz 63. godine p. n. e. Dion Kasije, II vek n. e., je napisao na grqkom jeziku Rimsku istoriju u 80 knjiga, koja obuhvata period od osnivanja grada da pixqeva vremena. Tacit, I/II vek n. e., najvei rimski istoriqar qiji je uzor bio Salustije. Sastavio je delo Anali ili Annales ab excessu divi Augusti, koje obuhvata period od 14. do 68. godine. Kapitolski fasti ili fasti Capitolini. Fasti predstavljaju spiskove magistratura: diktatora, konzula, pretora... odnosno spiskove konzulata i trijumfa. Konzularni fasti obuhvataju period od 483. p. n. e. do 13. n. e. Trijumfalni fasti, pak, period od 753. p. n. e. do do 19. p. n. e. Trijumfalni fasti potiqu iz vremena cara Avgusta.

2. Rat u Italiji Godine 85. p. n. e. zavrxivxi rat sa pontskim kraljem Mitridatom, Sula je sklopio Dardanski mir i nameravao da se vrati u Italiju. U to vreme u Rimu kao konzuli su bili marijevci Cina i Papirije Karbon. Uplaxivxi se za sopstvenu vlast i Suline odmazde, stadoxe sakupljati novac, hranu i vojsku po oblinjim oblastima. Kako bi poxtedeli domae gradove od novih graanskih ratova i kako bi onemoguili Sulinim privrenicima da mu priskoqe u pomo, odluqili su da Sulu saqekaju na prostoru severne Dalmacije, u Liburniji. U meuvremenu, vojska je bila stacionirana u Ankoni, gradu na obali Jadranskog mora. Meutim, konzuli su se prevarili u odanost svojih vojnika koji nisu eleli prelaziti u Liburniju i ratovati protiv svojih sunarodnika. Konzul Cina, koji je eleo ukoriti ratnike, bejaxe prilikom jedne skupxtine ubijen. Trebalo je izabrati novog konzula, ,,konzula aufektusa”, ali uplaxс eni Karbon nije se vraao u Rim. Naime, njegovo prisustvo kao konzula bexe neophodno u Rimu jer je izbor magistratura bio zadatak centurijacke komicije kojom su presedavali sami konzuli. Poxto mu je zapreeno da e ga Senat lixiti dunosti konzula, abrogatio imperii, Karbon se vratio u Rim. Tit Livije u periohama navodi da je Karbon, kako bi osigurao vernost Italika u predstojeem sukobu sa Sulom, nameravao da uzme taoce. Ali, u ovome ga je spreqio Senat. – 26 – 316

Sula, pak, pre no xto e stupiti na tlo Italije24 xalje jedno pretee pismo Senatu, a senat uzvraa poslanstvom. Tit Livije navodi da je poslanstvo poslato na predlog princepsa Senata Valerija Flaka. Sula je traio da mu se vrate stare poqasti, pored ostalog i staro zvanje. U originalu kod Apijana stoji izraz ,,akiosis”, xto je transkribovano na latinski dignitas, tj. dostojanstvo. Verovatno je Sula traio da mu se vrati imperium, zvanje konzula. U periohama pixe i da je Sula obeao da e se pokoriti Senatu ukoliko se u grad prime oni koje je Cina proterao, a koji su prebegli Suli. Iako su Sulini zahtevi naixli na odobravanje, Karbon i njegove pristalice nisu bile zadovoljne. Sukob je bio izvestan. Godine 83. p. n. e. poqeo je rat. Sula se sa vojskom iskrcao u Brundizijum u Kalabriji. Sobom nije vodio samo ratnike iz Italije, ve i pomone ratnike, auxilia, sa prostora Makedonije i Peloponeza. Stanovnici grada Brundizij doqekali su Sulu raxirenih ruku, te im je on darovao imunitet. Pod ovim podrazumevamo oslobaanje od plaanja poreza. Mnoge znaqajne liqnosti su se pridruile Suli, a pomenuemo samo neke. Quveni Cecilije Metel Pije, koji je u vreme graanskih ratova 87/6. kao prokonzul pregovarao sa saveznicima da mu pomognu u borbi protiv marijevaca. Kada je marijevac Cina postao konzul 86. godine, Metel se povukao u Afriku gde je okupljao i spremao vojsku za rat, po svemu sudei protiv marijevaca. Poxto ga je marijevski pretor proterao iz Afrike, otixao je u Liguriju, gde je qekao dalji sled dogaaja. Zatim treba pomenuti, Gneja Pompeja Velikog, sina Pompeja Strabona i jednog od uqesnika prvog trijumvirata. Suli je prixao sa svojim ratnicima iz Picenuma, gde je sam imao posede. Marko Lucije Kras, koji e postati jedan od najbogatijih ljudi Rima poxto bogatstvo stekne u Sulinim proskripcijama. Sula je Krasu poverio da vojsku sakupi na teritoriji Marsa. Suli se pridruio i nekdaxnji marijevac Publije K. Ceteg, koji je ranije bio triumviri monetalis25 i koji je bio proteran iz Rima 83. godine. Zvanje prokonzula su imali Metel od savezniqkog rata, Sula od 87. godine, a ostali su bili legati. Da je Sula oqekivao i podrxku novih graana u Italiji, tj. onih koji su 86. godine dobili graanska prava, svedoqi Tit Livije navodei podatak da se Sula obavezao da e poxtovati zahteve novih graana. Treba se setiti da je Sula 86. bio protiv davanja graanskih prava. Godine 83. konzuli su bili marijevci Gaj Norban i Lucije Scipion, kojima je u borbi protiv Sule podrxku pruio Karbon. Sula se putem Via appia uputio prema srednjoj Italiji. Plutarh navodi da je do prvog sukoba sa marijevcima doxlo kod brda Tifatus nedaleko od Kapue, gde se sklonio Norban po porazu. To je logiqnije nego Apijanov podatak da se bitka odigrala kod Kanusije, koja se nalazi u Apuliji i da se po porazu Norban sklonio u Kapuu u Kampaniji. Postepeno Metel i Sula su napredovali prema severu. Konzul Scipion krenuo im je u susret, ka gradu Tean. Sula je pokazao spremnost da pregovara. Vojskovoe su razmenile taoce kao garanciju da nee ratovati dok se ne postigne sporazum sa Norbanom. Plutarh pixe da dok je Sula toboe vodio mirovne pregovore sa Scipionom, vojsku marijevaca je potkupljivao. Tako je Scipiona vojska napustila i prexla na Sulinu stranu. Apijan, pak, navodi da je marijevac Sertorije dok su voeni mirovni pregovori bez odobrenja zauzeo Suesu, grad koji je pripadao Suli. Da bi odobrovoljio Sulu, Scipion mu je vratio taoce. Nepraviqno osvajanje Suese, vraanje talaca mada nisu traeni, nagnalo je vojsku da se okrene protiv konzula i stane na stranu Sule. Sertorije, poxto je njegov qin naixao na neodobravanje, je pobegao u Xpaniju. I Apijan i Plutarh se slau da je Sula poxtedeo ivot Scipiona. Kako od Norbana, koji se nalazio u Kapui, nije stigao nikakav odgovor, Sula je nastavio svoj prodor prema severu. Na to Karbon je pourio u Rim, gde se postarao da se Metel i druge Suline pristalice proglase za neprijatelje, hostes publici. 24

Sula se verovatno tada nalazio u Maloj Aziji, odakle je prexao na prostor danaxnje Grqke i kasnije Italije. 25 Nadgledao je kovanje novca

– 27 – 317

Godine 82. p. n. e. konzuli postaju Karbon, po drugi put, i 27. godixnji Marije, sinovac quvenog Gaja Marija. Konzulima su prixli neki gradovi Italije i kako Apijan tvrdi, Galije oko reke Pada. U Ciceronovim Govorima protiv Vera takoe stoji da je Karbon sakupio vojsku iz cisalpinske Galije. Marije se sukobio sa Sulom kod Signia u Lacijumu. Poxto je deo Marijeve vojske prebegao, i poxto je potuqen, on se sklonio u Prenestu. Plutarh, pozivajui se na Lucija Fenestela26 , navodi da Marije nije ni uqestvovao u bici, ve ju je, kako je bio umoran, prespavao. Poxto je Sula opsadu Preneste poverio izvesnom Lukreciju, sam je krenuo na Rim. Grad je bio nebranjen i Sula je lako uxao. Poxto je ostavio jednu posadu da xtiti grad, sam se uputio ka Kluziju u Etruriji, gde se sklonio Karbon. Sada su ratne operacije voene na prostoru Etrurije i Umbrije. Sula je qak na svoju stranu pridobio Gale izmeu Ravene i Alpa, tj. iz cisalpinske Galije. Kod Kluzija se sukobio sa Karbonom. Iako je imao pomo Keltibera iz Xpanije koje je poslao Sertorije, Karbon je pretrpeo poraz. Stvar se odvijala loxe po marijevce. Norban je pobegao na Rod. Kada je Sula zatraio njegovo izruqenje on je izvrxio samoubistvo. Konzul Marije je bio zatvoren u Prenesti. Posle neuspelog pokuxaja da mu pomogne i Karbon bei iz Italije i odlazi u Afriku, s namerom da tamo organizuje otpor protiv Sule. Pompej je kasnije naxao Karbona na Siciliji i ubio ga. Dok je Sula bio u Etruriji, na Rim su sa severa krenuli pretori Lukije Brut i Karinat, a sa juga Samniti i Lukanci. Naime, po zavrxetku savezniqkog rata 89. godine p. n. e., Samniani i Lukanci gotovo su jedini ustrajali u svom neprijateljstvu prema Rimu. Marijeva stranka se izmirila sa njima, ali su Sulu smatrali svojim najveim neprijateljem. Prvog novembra 82. godine odigrala se bitka kod Kolinskih vrata u kojoj je Sula pobedio. Tada se i Prenesta predala, a Marije je izvrxio samoubistvo. U gradu Lukrecije je usmrtio Samniane i Prenestince, dok je Rimljane poxtedeo.

3. Suline proskripcije. Kanjavanje neprijateljskih gradova Kada je Sula ponovo uxao u Rim sproveo je prve proskripcije. Proskripscija je lista sa imenima proskribovanih koja je bila javno istaknuta i svako ko je eleo (qak i rob) mogao je ubiti bilo koga od onih qije je ime bilo na listi. Proskripcije nisu vrxene samo u Rimu, ve i u drugim gradovima Italije. Prve proskripcije je sastavio Sula. Na listama se nisu nalazili samo Sulini neprijatelji. Neki su ubijani i zbog svog bogatstva kojeg su se eleli doqepati drugi. U proskripcijama je stradalo 2600 vitezova, 30 senatora i 15 konzula. Ciceron svedoqi da su trajale od ulaska Sule u grad do prvog juna 81. godine. Konfiskovana imovina je bila ili licitirana ili se delila. Plutarh navodi da su graanska prava oduzimana uz konfiskaciju imovine i sinovima i unucima proskribovanih. Tit Livije, pak, u periohama 84. knjige pixe da je sinovima proskribovanih oduzimano samo pravo da se kandiduju za neku od magistratura. Moderna istoriografija vixe je naklonjena podacima Livija, no Plutarha. Da su Suline proskripcije bile ozakonjene dokazuju podaci koje pruaju Apijan, Plutarh, Ciceron. Apijan navodi da sve ono xto je Sula uradio kao konzul (88) i prokonzul proglaxeno je za trajno i zakonito. Plutarh pixe da je narodna skupxtina izglasala pravo Suli, pored ostalog, da pogubljuje i da zaplenjuje imanja. Ciceron u svom Govoru protiv Vera 27 pixe da je donet lex Cornelia koji je zabranjivao da se proskribovanom pomogne. U jednom drugom Ciceronovom govoru stoji da je lex Cornelia predviao prodaju imovine proskribovanih. Sula je kanjavao gradove, koji su bili naklonjeni marijevcima, tako xto je ruxio zidine grada, konfiskovao imovinu, globio, sudio i ubijao. Ciceron u 26 27

iveo je u I veku p. n. e., a pisac je jedne rimske istorije u 22 knjige Ver je bio namesnik u Siciliji.

– 28 – 318

svom govoru De domo suo pixe da je u centurijackim komicijama donet jedan zakon koji je predviao oduzimanje zemlje i graanskih prava u nekim municipijama. Po svemu sudei to su bili gradovi koji su u vreme rata bili na strani Sulinih neprijatelja. Najgore su proxli gradovi Etrurije i Samnijuma. Sula je oduzimanu zemlju darovao svojim veteranima, a zauzvrat je oqekivao njihovu podrxku. Naseljavajui prostor qitave Italije, ovi ljudi predstavljali su neku vrstu njegove posade i oslonac vlasti. Sula je osnovao 14 kolonija u Italiji, a pomenuemo Kluzi, Preneste, Nolu, Arecij.

4. Sulina diktatura Godine 82. Rim je ostao bez konzula jer su konzuli za tu godinu Marije i Karbon bili mrtvi. Poxto se Sula udaljio iz Rima, naredio je Senatu da izabere privremenog kralja. U Rimu jox od razdoblja kraljeva (753 - 509) po smrti jednog kralja sledio bi period interregnum, period meukralja. Ovaj period trajao bi 355 dana, tj. jednu rimsku godinu, s tim da bi odabrani patriciji vladali i smenjivali se na svakih pet dana. U vreme republike tradicija interrex se primenjivala u sluqaju smrti oba konzula ili u sluqaju da izbor za konzula ne uspe. Meukralj je vladao samo do stupanja na vlast novih konzula. U Rimu 82. godine Lucije Valerije Flak, koji je bio Sulin magister equitum, imenovan je za intereksa s nadom da e sprovesti izbore za konzule28 . Meutim, Sula je pismom zatraio od Flaka da imenuje diktatora. Lucije Valerije Flak sproveo je u centurijackim komicijama zakon o vrhovnoj vlasti lex Valeria de imperio i naimenovao Sulu za diktatora i to na neodreeno vreme, sa zadatkom da napixe nove zakone i da da novo ureenje Rimu, dictator legibus scribundis et rei publicae constituendae, sve dok se ne uvede red u gradu i u celoj dravi. U kapitolskim fastima stoji titula dictator rei publicae constituendae causa. Takav diktator je do tada bio nepoznat u Rimu. Poloaj diktatora bio je nepopunjen jox od Drugog punskog rata. U kapitolskim fastima za 202. godinu pominje se izvesni Gaj Servilije koji je bio sin Gaja i unuk Publija i koji je imao zadatak da organizuje izbore. Ovaj Gaj Servilije je poslednji posvedoqeni diktator pre Sule. U ranija vremena diktator je imao neograniqena prava, ali je postavljen radi izvesnog odreenog cilja. Na primer, spaxavanje drave od kakvog spoljnog napada (ustanka, rata) ili radi rexavanja unutraxnje krize (organizovanje novih izbora). Sada Sula ima daleko xira ovlaxenja. Ranije rok diktature je bio vremenski strogo ograniqen, najvixe xest meseci, a diktatora je postavljao Senat ili konzul. Sula vlada neograniqeno, a izabran je od strane centurijacke komicije, tj. rimskih graana. Sula se odluqio za titulu diktatora jer je neprikosnovena. Nalazi se iznad svih ostalih magistratura i kao diktator qovek nije mogao biti pozivan na odgovornost. Sula postavxi diktator teio je da uspostavi poredak koji je u Rimu postajao pre Graha ili qak pre Hortenzijevog zakona. 287. godine diktator Kvint Hortenzije sproveo je zakon po kome su odluke plebsa, donesene u tributskim komicijama, imale snagu zakona, tako da im nije bila potrebna saglasnot (auctoritas) Senata.

5. Sulini zakoni Kao veqni diktator, in perpetuo, Sula je doneo nove zakone, leges Corneliae. Sulino zakonodavstvo pada u 81. godinu p. n. e. — Cursus honorum, utvren je redosled za magistrature: kvestor, edil, pretor, konzul. Sula je, u stvari, obnovio zakon Lex Vilia annalis iz 180. p. n. e. Da se Sula strogo pridravao ovog zakona govori i 28

Sam Flak bio je konzul 100. godine p. n. e.

– 29 – 319

priqa o pogubljenju Lukrecija, koji je, poxto je uspexno okonqao opsadu Preneste, eleo zanemariti Sulin zakon i odmah postati konzul. Ovim zakonom odreena je i starosna granica: kvestor nije smeo imati manje od 37 godina, pretor 39, a konzul 43. Tako na visoke poloaje dolaze samo iskusni ljudi. Izmeu svake dunosti morao je proi razmak od najmanje dve godine; ponovni izbor za istu dunost, iteratio, bio je mogu tek posle deset godina. Ovim je Sula eleo spreqiti da neko vixe puta uzastopce bude biran za konzula i samim tim da jaqa sopstvenu vlast. Treba se setiti Gaja Marija koji je pet puta uzastopce bio konzul (od 104. do 100.). Sula je doneo nekoliko zakona kojim je eleo oxtetiti vlast narodnih tribuna. Smatrao je da njihova delatnost izaziva unutraxnje nemire i graanske ratove. Takoe je eleo da spreqi da o sudbini rimske drave odluquju najsiromaxniji graani. Zakoni upereni protiv narodnih tribuna: — Tributske komicije su zadrale kao jedinu funkciju izbor narodnih tribuna. — Narodni tribuni kao zvanje nisu ukinuti, ali posle te funkcije nisu se mogli nadmetati za druge magistrature. — Pravo intercesije je postojalo, ali je bilo ograniqeno. Cezar u Graanskim ratovima pixe da pravo intercesije nije bilo ukinuto. U jednom drugom izvoru (Ciceron?) stoji da je jedan narodni tribun koristio veto uprkos Kornelijevom zakonu. Ova dva izvora svedoqe o ograniqenoj intercesiji po Sulinom vremenu. Meutim, o kakvom je ograniqenju req, ne zna se. — Ius cum plebe agendi ili pravo podnoxenja zakona narodnim skupxtinama. Livije u periohama 89. knjige pixe da je Sula oduzeo pravo donoxenja (predlaganja) zakona narodnim tribunima. Ovo ovlaxenje tribuna obnovljeno je 70. godine, kada su konzuli bili Gnej Pompej Veliki i Marko Kras. U periodu izmeu 81. i 70. doneseni su zakoni za koje se pretpostavlja da su ih predloili upravo narodni tribuni. Na primer zakon lex Antonia de Termessibus koji je predviao dodeljivanje privilegija jednom gradu u Pisidiji. U sluqaju da je ova pretpostavka taqna, sledi da je pravo podnoxenja zakona bilo u neku ruku ograniqeno, ali ne i ukinuto. Verovatno su narodni tribuni mogli podnositi one zakonske predloge narodnoj skupxtini koji su najpre proxli kroz Senat (patrum auctoritas). — Ius auxilia, narodni tribuni xtitili su pojedine plebejce od samovolje magistratura. Ciceron u svom delu De legibus pixe da je ovo pravo ostalo neokrnjeno. Zakoni doneseni da se ojaqa Senat: — Apijan pixe da je Sula, kako je Senat bio desetkovan, samo u proskripcijama je poubijano 30 senatora, i kako bi pridobio podrxku vitezova koji su uvek vixe bili naklonjeni marijevcima, u Senat uveo 300 novih qlanova iz stalea vitezova. Tit Livije se slae sa Apijanom da su u Senat ukljuqeni vitezovi. Salustije u Katalininoj zaveri kae da je bilo vojnika meu senatorima. Dion Kasije navodi i obiqne graane. Uvoenjem stalea vitezova u Senat, koji je sada brojao 600 qlanova, izmexana su dva vodea stalea u dravi. — Povean je broj magistratura. Broj pretora je povean sa 6 na 10, kvestora sa 8 na 20. Pretori su bili namesnici u provincijama. Kako je u Sulino vreme bilo qak deset provincija, neophodno je bilo poveati broj pretora koji bi njima upravljali. Tacit u Analima pixe da je broj kvestora povean na 20 s ciljem da se povea Senat. To znaqi da kvestor, sada, automatski ulazi u Senat. Ovim je smanjena uloga cenzora, lectio senatus, koji su ranije mogli da uvedu bilo kog zaslunog qoveka u Senat iako nije proxao sve magistrature. — Lex iudicaria, sudovi su vraeni Senatu. Broj stalnih sudskih komisija – 30 – 320

(iudicia (?)) se poveava: za ubistvo, falsifikovanje, korupciju (podmiivanje prilikom izbora), za nanoxenje uvreda, pronevera i iznuivanje, izdaja. Za porotnike se biraju, kao xto je to bilo i pre Graha, senatori, a komisijama predsedavaju pretori. ********** — Lex de maiestate; Magistrature su odvojene od promagistratura. Konzuli i pretori su godinu za koju su izabrani morali ostati u Rimu. Imperium konzula protezao se samo na prostor Rima i Italije. Pretori u toku godine vodili su nadzor jedino nad sudovima. Po isteku godine konzuli i pretori dobijali su dunosti u provincijama. U provincije su odlazili kao propretori i prokonzuli. Namesnik provincije nije smeo samoincijativno da napusti provinciju, da izvede vojsku i da poqne rat bez odobrenja Senata i rimskog naroda. Ciceron u svom Govoru protiv Pizona (?) pixe da do Sulinog vremena provincijama upravljaju i konzuli i pretori. Od Sulinog vremena praksa je da konzuli i pretori upravljaju samo Italijom. Mandat provincijskog namesnika ograniqen je na godinu dana da bi se spreqilo ostvarivanje qvrxe veze izmeu namesnika i vojske. ********** — Bilo je ukinuto besplatno deljenje ita narodu. ********** — Graanska prava i slobodu dobili su robovi, tzv. kornelijevci, graana osuenih i poginulih u vreme proskripcija. Preko njih Sula je mogao da vrxi pritisak na narodne skupxtine.

6. Sulino povlaqenje i smrt Sula je vratio ovlaxenje diktatora 79. godine, a umro je 78. godine, na svom imanju kod Kume. Verovatno se odrekao vlasti jer je smatrao da je ispunio svoj zadatak. Izvori: — Apijan, Rimski graanski ratovi, Preveo s grqkog jezika Bogdan M. Stevanovi, Dereta, Beograd 1991. — Plutarh, Sula, Usporedni ivotopisi III, prevod i belexke Zdeslav Dukat, Zagreb U benici: — N. A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. — M. Mirkovi, Rimska drava pod kraljevima i u doba republike (753 27 pre Hr.). Istorija i institucije, Dosije, Beograd 2002. — Belexke sa predavanja prof. S. Ferjanqi u Beogradu 28. 02. i 07. 03. 2003. Priruqnici: — V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Beograd 1984.

– 31 – 321

Xegan Marija

MITRIDATOVI RATOVI Pont je planinska oblast na severoistoku Male Azije, a Pontska kraljevina je obrazovana 302. godine p. n. e.

Prvi rat sa Mitridatom Mitridat Godine 121/120. vladar Pontske kraljevine postaje Mitridat VI Eupator, poxto je ubio svog brata i majku i poxto se oenio svojom sestrom. O poqetku vladavine Mitridata danas se malo zna. Veruje se da je u ovom periodu pod svoju vlast podveo prostor zapadnog Kavkaza, kao i grqke naseobine na prostoru danaxnjeg Krima, a koje su bile oslabljene u stalnim sukobima sa severnim varvarima. Devedesetih godina Mitridat se nosi mixlju da pod svoju vlast podvede oblasti Male Azije. Zapadno od Ponta pruala se kraljevina Bitinija, koja je bila saveznik Rimljana. Juno od Ponta prostirala se Kapadokija kojom je vladao Ariobarzan; qovek koga je na vlast doveo Sula vrxei zvanje propretora.

Mitridatov sukob sa Rimom Godine 91. Mitridat podrxku prua Sokratu u borbi protiv njegovog brata Nikomeda, mladog kralja Bitinije i rimskog saveznika. Istovremeno, pomae da se sa vlasti u Kapadokiji svrgne Ariobarzan. Tako, mada sam nije neposredno uqestvovao u akcijama, Mitridat sa vlasti proteruje ljude odane Rimljanima.

Marko Akvilije kao legat Godine 90. Senat na Istok xalje delegaciju, koju je predvodio Manije Akvilije, sa zadatkom da nagovori Mitridata da se ne mexa u unutraxnju politiku rimskih saveznika i da Nikomeda i Ariobarzana vrati na presto. Mada se Mitridat kao ,,prijatelj rimskog naroda” povinovao zahtevu Senata, ubrzo Akvilije stade raditi protiv njega. Manije Akvilije nagovara bitinskog kralja da osvoji Pontsku kraljevinu. Naime, Nikomed se svojevremeno zaduio mnogim istaknutim Rimljanima, verovatno i Akviliju, a nije raspolagao sredstvima da te dugove isplati. Rexenje novqanih texkoa bitinskog kralja Akvilije je video u zauzimanju Ponta i sticanju bogatog plena. Nikomed se dao nagovoriti i oko 90/89. prodire na teritoriju Pontske kraljevine i zauzima njen zapadni deo. Mitridat, pre nego xto e organizovati oruani otpor, xalje poslanstvo Akviliju, kome se ali na akcije Nikomeda i poziva ga da mirnim putem rexi stvar. Poxto Akvilije nixta nije uqinio po tom pitanju, Mitridat, u znak odmazde, prodire na prostor Kapadokije.

Otvoren sukob sa Rimljanima. Poraz Rimljana Mitridat je uxao u otvoreni rat protiv rimskih saveznika i Akvilije mora da mu se suprostavi. Plan Rimljanina je bio da Mitridata napadne iz tri pravca. Naime, Akvilije i Nikomed trebali su udariti Mitridata sa zapada. Gaj Kasije, propretor u provinciji Aziji, imao je napasti Mitridata sa juga, preko Galatije. Kvint Opije, namesnik provincije Kilikije, trebao je od Mitridata oduzeti Kapadokiju. Meutim, kada je Pontski kralj razbio udruene snage Akvilija i Nikomeda, qitava akcija je propala. Akvilije se povukao u provinciju Aziju, a Nikomed, udruivxi snage sa Kasijem, se povlaqi prema jugozapadu. Mitridat pod svoju vlast podvodi Bitiniju i prodire na teritoriju rimske provincije Azije. Mnogi gradovi Azije, nezadovoljni vladavinom Rimljana, Pontskog kralja doqekuju kao oslobodioca. Akvilije je uhvaen kada je iz Mitilene –1– 322

pokuxao pobei na Rodos. Pogubljen je u Pergamu. Opije je izdajom uhvaen u Apameji, ali ga je Mitridat ostavio u ivotu.

Kampanja 88. Arhelajev pohod na Grqku Prodrevxi na rimsku teritoriju, Mitridat praktiqno objavljuje rat Rimu. Godine 88. Senat imenuje Lucija Kornelija Sulu za komandata u ratu protiv Mitridata. Sula se qinio najpodobnijim za ovaj zadatak, poxto je poznavao Istok (bio propretor Kapadokije (?) 92.) i poxto se ve pokazao kao vext vojskovoa (kvestor Gaja Marija tokom Jugurtinog rata, legat tokom tzv. Italskog rata). Meutim, kako ga je omeo graanski rat, Sula na Istok odlazi tek prolea 87. godine. Godine 88., poxto je naredio da se u Aziji poubijaju svi rimski graani (u ovom pokolju stradalo je 80 000 ljudi) i poxto nije imao uspeha u ratu protiv Rodosa, gde se bio sklonio Gaj Kasije, Mitridat odluquje ratne operacije prebaciti na prostor kontinentalne Helade. U Grqku xalje dve vojske: jednu pod vostvom Arhelaja, koja je zauzela Atinu, i jednu pod vostvom Metrofana, koja je zauzela Eubeju. Rimski namesnik Makedonije xalje legata Suru da se obraquna sa neprijateljskim snagama. Suri je poxlo za rukom da Metrofana potisne se prostora centralne Helade, kao i da u jednoj manjoj bici kod Heroneje u Beotiji porazi Arhelaja. Tokom zime 88/87. ratne operacije su privremeno obustavljene i dok Sura zimu provodi u Beotiji, Arhelaj je provodi u Atini.

Napad na Atinu Prolea 87. Sula je, okupivxi vojsku u Kampaniji, spreman krenuti na Istok. Prvo xalje svog kvestora Licinija Lukula Suri da ovog poslednjeg zamoli da se povuqe na prostor Makedonije, poxto je odlukom Senata rat protiv Mitridata poveren Suli. Zatim, Sula rexava zauzeti Atinu, koja je bila uporixte neprijateljske vlasti. Meutim, ovo se pokazalo znatno teim no xto se moglo oqekivati, te je Sulin iznanadni napad na grad pretrpeo neuspeh. Sula se posvetio opsadi Atine, koja je kapitulirala tek prolea 86. godine. Tom prilikom Sula je spalio Pirej.

Heroneja. Orhomen Arhelaj, kako nije mogao pomoi Atini, povlaqi se na sever i svoje snage udruuje sa novom Mitridatovom vojskom, koja je u meuvremenu zagospodarila Makedonijom. Arhelaj ne odustaje od namere zauzimanja prostora srednje Grqke. Do znaqajne bitke izmeu Arhelaja, s jedne, i Sule, s druge strane doxlo je kod Heroneje u Beotiji. Mada je Sula pobedio tri puta brojniju vojsku, Arhelaj je uspeo pobei, skloniti se na Eubeju i sakupiti novu vojsku. Do odluqujue bitke u Grqkoj dolazi kod Orhomena u Beotiji, kada je Sula ponovo trijumfovao.

Nova vojska iz Italije U periodu izmeu bitaka kod Heroneje i Orhomena, Senat u Aziju xalje vojsku pod vostvom konzula Valerija Flaka. Mada je u to vreme Sula ve bio proglaxen za dravnog neprijatelja i mada je kasnija propaganda isticala kako je ovaj pohod bio uperen protiv Sule, danas se veruje da je zadatak Flaka bio da vojsku prebaci preko Makedonije u Aziju radi borbe protiv Mitridata i da pri tom izbegava svaki susret sa Sulom.

Fimbrija ubija Flaka Flak je nameravao da preko Makedonije stigne do Vizanta, a potom vojsku prebaci u Aziju. U Makedoniji otpor su mu pruile Mitridatove trupe. Meutim, nanevxi im poraz kod Filipa, one se povlaqe preko Helesponta, xto qini i Flak. Dolazi do sukoba u redovima rimske vojske. Jednog svog potqinjenog, Fimbriju, Flak je razrexio dunosti i poslao nazad u Rim. Fimbrija u Vizantu organizuje pobunu. Flak mu je krenuo u susret, ali u ovo vreme ga napuxtaju i drugi vojnici. Flak bei u Nikomediju, gde je uhvaen i ubijen. Fimbrija preuzima zapovednixtvo nad Flakovom vojskom.

Fimbrijeva kampanja u Aziji –2– 323

Godine 85. Fimbrija prodire na prostor Male Azije. Poxto je u jednoj bici porazio neprijateljsku vojsku, koju je predvodio Mitridatov sin, Fimbrija kree ka Pergamu. Sam Mitridat se povlaqi u Pitanu, grad na obali. U to vreme Licinije Lukul, koga je Sula jox u vreme opsade Atine poslao da od saveznika u Egiptu i Siriji trai brodove i opremi flotu, oslobaa ostrva Egejskog mora. Fimbrija ga poziva da Mitridata zatvori sa mora, dok bi ga sam zatvorio sa kopna. Meutim, Lukul odbija. Naime, Sula je sa Mitridatom eleo xto pre sklopiti mir, kako bi imao odrexene ruke da povede rat protiv marijevaca u Italiji.

Dardanski mir Naxavxi se u texkom poloaju Mitridat je bio prinuen stupiti u pregovore; mir je sklopljen u Dardanu 85. godine. Mitridat je bio spreman: — odrei se osvojenih teritorija — predati zarobljenike (Opija) — platiti odxtetu (2 000 ili 3 000 talanata) — staviti na raspolaganja Rimljanima 70 brodova — snabdevati Sulinu vojsku, pod uslovom: — da ostane vladar Pontske kraljevine — prijatelj rimskog naroda.

Fimbrijin kraj Posle sklopljenog mira, Sula je krenuo u Frigiju protiv Fimbrije. Trupe ovog poslednjeg su odbile da se bore, Fimbrija je zavrxio samoubistvom, a njegovi vojnici prexli su Suli. Provinciji Aziji Sula je razrezao kontribuciju od 20 000 talanata. Literatura: — http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, Mithridatic war — N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982.

–3– 324

Mithridatic Wars Mithridatic Wars (MW) is the term for the military conflicts between Mithridates [6] VI Eupator, the ruler of the kingdom of Pontus, and Rome. The wars each originated in Mithridates' attempts to expand his domain in the manner of the Diadochi in Asia Minor and constantly led to conflicts with Rome, which did not wish to permit a concentration of power in the region. A. The First Mithridatic War (89-85 BC) It was out of the attempt by Mithridates after the death of Nicomedes [4] III (94) to pass over the legitimate successor, enthrone Nicomedes' brother Socrates Chrestus and make a dependency of the Bithynian kingdom (Bithynia) (App. Mithr. 32; 42; 232; Memnon FGrH 434 F 1,22,5; Iust. 38,3,4), that the First MW developed (89-85; cf. [11]). In 90 BC, a Roman legation under Aquillius [I 4] returned the two kings expelled by Mithridates, Nicomedes [5] IV and Ariobarzanes [3], to Bithynia and Cappadocia respectively, whereas Mithridates had his favourite Socrates disposed of and called back Ariarathes IX (App. Mithr. 33; Liv. per. 74; Iust. 38,3,4). Aquillius incited (for his motives [2. 80f.]) Nicomedes IV to a surprise attack on Pontus, which provoked Mithridates into reprisal (Cass. Dio fr. 99; App. Mithr. 35f.; Iust. 38,5,10). Unlike Rome, Mithridates was well prepared. In 89/8 he succeeded in gaining the whole of Asia Minor, seldom encountering resistance (Laodicea on the Lycus: Strab. 12,8,16; App. Mithr. 78; Magnesia [3] on the Sipylus: App. Mithr. 82; Rhodes: Memnon FGrH 434 F 1,22,8; App. Mithr. 102ff.). In order to compromise Greek cities with Rome and bind them to him, Mithridates issued the order for the ‘'Ephesian Vespers'’ in the spring of 88: 80,000 Italians were killed in one day (Memnon FGrH 434 F 1,22,9; App. Mithr. 85f.; Plut. Sulla 24; Cass. Dio fr. 109,8). In the autumn of 88, Mithridates sent across the Aegean two armies, which were received with open arms almost everywhere (but cf. Sparta and Thespiae, Memnon FGrH 434 F 1,22,10; App. Mithr. 112). In Athens a pro-Mithridatic regime was established under Aristion [1]. When Cornelius [I 90] Sulla crossed the sea to Epirus in the spring of 87 to take up the fight with the king, Mithridates' realm and sphere of influence had reached its greatest extent (cf. [7]). Sulla moved against Athens, besieged and conquered the city on 1 March 86 (App. Mithr. 116-155; Plut. Sulla 12-14; Strab. 9,1,20; Paus. 1,20,6f.; 9,7,4f.; Liv. per. 81; Vell. 2,23,4-6; Eutr. 5,6,2; Oros. 6,2,5). Soon after that Pontic armies were annihilated at Chaeronea (spring.: App. Mithr. 161-176; Plut. Sulla 16-19; 23; Eutr. 5,6,3; Oros. 6,2,5) and Orchomenus (autumn: App. Mithr. 194-202; Plut. Sulla 21; Polyaen. 8,9,2; Liv. per. 82; Frontin. Strat. 2,3,17; Granius Licinianus 35,62-69 Criniti; Eutr. 5,6,3; Oros. 6,2,6). Then Sulla transferred the war to Asia Minor. With a haste dictated by internal politics (he had been proclaimed a public enemy (hostis publicus) in Rome, and from 86 Flavius [I 6] Fimbria operated a competing popular army against Mithridates), in 85 he dictated to the king in Dardanus a peace treaty which was not fixed in written form and which restricted him in Asia Minor to Pontus and obliged him to pay contributions, supply 70 ships and hand over all prisoners and defectors (App. Mithr. 228-240; Strab. 13,1,27; Plut. Sulla 22; 24; Sertorius 23; Memnon FGrH 434 F 25,2; Liv. per. 83; Vell. 2,23,6). B. The Second Mithridatic War (83-82 BC) The previous war had undermined the economic power of the kingdom and Mithridates's royal authority to such an extent that Bosporus and Colchis broke free from the centre. In order to win them back the king had to rearm, but the purpose of these preparations could be misinterpreted as directed against Rome and gave Licinius [I 34] Murena, the propraetor of Asia, the opportunity to attack Mithridates (Cic. Manil. 9; App. Mithr. 265-267). 'Second MW' (deúteros ... pólemos) was how Appian (Mithr. 264) described the raids carried out by Roman troops on Pontus in 83/2. In 82 Mithridates managed to confront Murena and defeat him. Mithridates was prevented from exploiting this victory by Sulla ordering Murena back (App. Mithr. 280; cf. Cic. Fam. 15,4,6).

325

C. The Third Mithridatic War (73-63 BC) Mithridates had been rearming with a purpose since 85 and meanwhile was also preparing diplomatically for a new conflict with Rome, having formed contacts with Tigranes, the Ptolemies, Sertorius in Spain and the well-organised pirates operating throughout the Mediterranean. When Nicomedes [6] IV died in the year 75 and bequeathed his kingdom to the Romans, Mithridates declared the will counterfeit and in 73 autocratically installed a pretender with the name Nicomedes (V), who was challenged in turn by the Roman Senate as foisted on them. The first phase of the war (in 73/2) was determined by the unsuccessful siege of Cyzicus by Mithridates in conflict with Licinius [I 26] Lucullus (App. Mithr. 305-325; Plut. Lucullus 9-11; Diod. 37,22b; Strab. 12,8,11; Sall. Hist. 3,26-37; Frontin. Strat. 3,13,6; Oros. 6,2,14-24). Mithridates ended up fleeing to Pontus (second phase: 72-70), where a static war developed. It has not been explained why he surrendered the fortress of Cabira in 71 and fled to Tigranes (App. Mithr. 360-368; Plut. Lucullus 15-17; Memnon FGrH 434 F 1,30,1; Cic. Manil. 22; Sall. Hist. 4,12; Liv. per. 97). With the fall of Sinope and Amasea in the summer of 70, the entire core of the Pontic lands was in Roman hands. Tigranes held Mithridates in captivity for 20 months (Memnon FGrH 434 F 1,38,1), it seemed appropriate to him to free Mithridates and install him in Pontus against the Romans. However, when Lucullus (third phase: 69-67) marched against Tigranes into Armenia, Tigranes needed Mithridates's help and hence delayed him, but even Mithridates could not prevent either of the Armenian defeats at Tigranocerta (App. Mithr. 382-388; Plut. Lucullus 27f.; Memnon FGrH 434 F 1,38,4f.; Phlegon FGrH 257 F 12,10; Cass. Dio 36,1b,1; Frontin. Strat. 2,1,14; 2,4; Oros. 6,3,6) and Artaxata (Plut. Lucullus 31; App. Mithr. 397) in 69. The winter of 68/7 put a halt to the progess of the Roman troops, but after a siege of several months nevertheless Nisibis fell. Meanwhile in the autumn of 68, Mithridates and 8,000 horse had broken through into Pontus (fourth phase: 68/7). After several successes he was soon master of his own house again and regained parts of Bithynia and Cappadocia (App. Mithr. 414; Plut. Lucullus 35; Cass. Dio 36,9,1; Cic. Manil. 5). In the spring of 66 (fifth phase: 66-63), Pompeius took over command against Mithridates from Lucullus, whom the Roman troops refused to obey. Pompey pursued Mithridates through Armenia and was able to defeat and destroy him in the place which was to become the site of Nicopolis, founded by Pompey (App. Mithr. 458-462; Plut. Pompeius 32; Cass. Dio 36,48ff.; Eutr. 6,12,2; Fest. 16,1; Suda s.v. Πομπήϊος; Oros. 6,4,6). Mithridates himself escaped and fled by way of Dioscurias (winter 66/5) to Phanagorea, where he drove his son Machares to suicide. Here he prepared further undertakings against the Romans (cf. [9]). However there was a rebellion led by his son Pharnaces, in the course of which Mithridates saw himself forced into suicide [1. 217-282; 2. 145-167; 3. 431-435; 4. 321-365 with note; 5. 2181-2198; 6. 313-410; 8]. The MW were of particular significance to Roman internal politics, and Sulla and Pompey acquired their powerful army clientela and their momentous foreign clientela in the East because of these conflicts. In terms of external politics, the connections with numerous states in the eastern Mediterranean promoted and successfully concluded during these wars were important to Rome, whether they were a matter of provincial organisation or simple client relationships. Olshausen, Eckart (Stuttgart)

326

Xegan Marija

LEPIDOV

U S T A N A K.

1. L E P I D O V

SERTORIJEV

RAT

USTANAK

1.1. Izvori — Knjige posveene rimskim graanskim ratovima od Apijana. — Plutarhova biografija Pompeja. — Salustije Krisp, I vek p. n. e., prvi veliki rimski istoriqar, koji je bio Cezarov pristalica, a protivnik Cicerona. Delo Bellum Catilinae opisuje dogaaje iz 63. godine p. n. e. — Granije Licinijan

1.2. Ustanak Sposobnost Senata da vrxi jednu od svojih najvanijih dunosti, da dri vojne pustolove pod nadzorom, testirana je odmah po Sulinoj smrti, kada je jedan od kasnijih diktatorovih komandanata, qlan visoke aristokratije po imenu Marko Emilije Lepid, koji se obogatio u Sulinim proskripcijama, otpoqeo borbu za ukidanje odredaba njegovog bivxeg voe. Izabrani konzul pored Kvinta Katula za 78. bio je Lepid. Po Sulinoj sahrani 78. godine, Lepid menja stranu, pristupa opoziciji, i tei ukidanju Sulinog ustava. Senat kako bi spreqio sukob izmeu dvojice konzula, naterao je i Lepida i Katula da se obaveu da se nee meusobno obraqunavati ratom. Vrxei zvanje konzula Lepid je predloio sledee: — Apijan navodi da se Lepid zalagao da se Italicima vrati zemlja koju im je Sula oduzeo. Ovim je Lepid eleo pridobiti podrxku Italika. — Granije Licinijan svedoqi da je Lepid obnovio jeftinu prodaju ita plebsu. — U fragmentu Salustijeve Historiae, koja obuhvata period od 78. do 63. p. n. e., stoji da je Lepid nameravao da vrati ovlaxenja narodnim tribunima radi sloge, concordia gratia. — Licinijan tvrdi da je Lepid predloio da se u Rim vrate izgnanici, tj. marijevci. U meuvremenu izbio je ustanak u Fesulama, gradu na reci Arno u Etruriji. Stanovnici ovog grada, lixeni zemlje, digli su ustanak protiv Sulinih veterana. Oba konzula bila su poslata u Etruriju radi guxenja ustanka. Jednom van domaxaja Senata, Lepid je naxao zajedniqki jezik sa ustanicima i podstreknuo je drugu bunu u severnoj Italiji pod zastupnixtvom Marka Junija Bruta. Lepidu su podrxku pruili zemljoposednici koje je Sula upropastio, marijevci i ljudi nezadovoljni podelom zemlje Sulinim veteranima. Kada je istekao konzulat Lepid na upravu dobija Transalpinsku Galiju. Kako vixe nije bio konzul smatrao je i da prestaje data zakletva da nee ratovati sa Katulom. Senat je s kaxnjenjem pokuxao da privoli predvodnika da se vrati u Rim. Meutim, kako svedoqi Plutarh u Pompejevoj biografiji, Lepid je sada izneo znaqajan uslov da mu se dozvoli drugi konzulat za sledeu godinu, a u oqekivanju senatovog odbijanja krenuo je na Rim iz doline reke Arno 77., sa trupama iz Etrurije i Transalpinske Galije. Senatska vlada morala je izglasati vanredno stanje, Senatus Consultum ultimum. Sreom za Senat, Sulini veterani, koji su oqevidno imali interesa u zaustavljanju Lepidove propagande, – 32 – 327

brzo su se okupili oko prokonzula Katula i oko Pompeja, kome je Senat ishitreno dao specijalno zvanje propraetorian imperium. U severnoj Italiji Pompej je pritisnuo Bruta u Mutini, koji je kako svedoqi Salustije, regrutovao vojsku iz Cisalpinske Galije, i pod odreenim uslovima dobio njegovu ranu predaju. Nasuprot njegovim kasnijim pobedama ova je bila ukaljana neqasnim obeanjem da e poxtedeti Brutov ivot. U meuvremenu Lepid je jurixao na prestonicu, ali ga je u bici na Marsovom polju porazio Katul. Po porazu Lepid bei na Sardiniju gde umire ili od tuberkoloze, kako navodi Apijan, ili zbog tuge xto ga ena vara, kako tvrdi Plutarh. Njegovi glavni sledbenici prexli su Sertoriju.

2. S E R T O R I J E V

RAT

2.1. Izvori — Knjige posveene rimskim graanskim ratovima od Apijana. — Plutarhova biografija Sertorija. — Tit Livije (59. p. n. e. - 17. n. e.) rodom iz Patavija, a iveo i radio u Rimu. Autor je quvenog dela Od osnivanja grada u 142 knjige, od kojih je danas saquvano 35. Sadraj izgubljenih knjiga saznajemo iz izvoda, tzv. perioha, sastavljenih u vreme carstva. — Orozije, hrixanski pisac V veka iz Brakare, sa prostora danaxnje Portugalije, napisao je Historia adversum paganos. — Materijalni ostaci — novac.

2.2. Sertorijeva karijera do odlaska u Xpaniju Sertorije je roen u jednoj bogatoj porodici u sabinskom gradu Nursiji. Pod Gajem Marijem borio se protiv Kimbra i Tevtonaca i bio je odlikovan za hrabrost. Posle ovog rata, 97. godine, poslat je u Hispaniju kao vojni tribun pod zapovednixtvom izvesnog Didija. Plutarh pixe da je Didije po zvanju bio pretor. Meutim, on se pominje kao konzul za 98. godinu, te je po svemu sudei sledee bio prokonzul, a ne pretor. U Hispaniji Sertorije je ratovao protiv Keltibera. U vreme savezniqkog rata 89/88. godine Sertorije kao kvestor okuplja vojsku u Cisalpinskoj Galiji. Godine 83. u jeku graanskog rata zbog nezadovoljstva i marijevaca i Sulinih pristalica oko osvajanja grada naklonjenog Suli, Suese, pretor Sertorije bei u Xpaniju, kojom upravlja do 81. godine p. n. e. Kvint Sertorije bio je jedan od najkrupnijih voa marijevske opozicije.

2.3. Sertorijev boravak u Xpaniji. Sukob sa Sulom Stupivxi na tlo Xpanije Sertorije da bi odobrovoljio lokalno stanovnixtvo smanjuje porez i oslobaa narod obaveze da izdrava rimsku vojsku. Naklonost naroda najvixe je osvojio svojim postupkom osnivanje xkole u Oski. Cilj xkole, koju je Sertorije osnovao za decu uglednih porodica i koju su vodili helenski i rimski uqitelji, bejaxe da se mladi osposobe za politiqki ivot. Ali, kako Plutarh navodi, deca su pre svega bili jemci dobrog vladanja svojih monih oqeva. Sula osvojivxi vlast u Rimu nije bio zadovoljan Sertorijevim jaqanjem u Xpaniji. Stoga je poslao vojsku pod vostvom pretora Gaj Anija da se obraquna sa Sertorijevim vojnicima koji su zatvorili prolaze kroz Pirineje. Na pronaenom rimskom novcu iz ovog perioda stoji da je Gaj Anije bio prokonzul. Zapovednik Sertorijeve vojske, Julije Salinator, na prevaru je ubijen, a Gaj Anije je uspeo ui u Xpaniju. Kako nije bio dovoljno jak da se suprostavi Aniju, Ser– 33 – 328

torije bei najpre u Novu Kartaginu, a potom u Mavretaniju.

2.4. Sertorijeva paralelna drava Na poziv Luzitanaca, koji su naseljavali prostor danaxnje Portugalije, Sertorije iz Afrike dolazi ponovo u Xpaniju. Naime, Luzitanci su eleli da ih on povede u rat protiv Rimljana. Kao zapovednik neograniqenih ovlaxenja organizovao je Luzitance i pod njihovu i svoju vlast podveo vei deo Xpanije. Sertorije nije priznavao Sulinu vlast. Smatrao ju je ilegalnom. Stoga je osnovao dravu paralelnoj rimskoj. Politiqki poredak svoje nove drave Sertorije je ureivao prema zakonima svoje ota bine. Tako je sastavio Senat od 300 qlanova. Senat su mahom qinile Sertorijeve pristalice i oni rimski senatori koji su pobegli iz grada. Iz redova senatora imenovao je kvestore i pretore. Livije u periohama knjige 90. navodi jednog od tih kvestora, Hirtuleja. Sertorije je imao jaku kopnenu vojsku koju su qinili, pored Rimljana i naroda sa prostora apeninskog poluostrva, Keltiberi, Luzitanci i Afrikanci, tj. Mavretanci i Numiani. Kao flotu Sertorije koristi usluge kilikijskih gusara. Ovi poslednji imali su zadatak da presretaju rimske trupe koje su doturale provijant i obezbeivale novu snagu svojima. Sertorije je uspeo da od jedne pljaqkaxke, razbojniqke, gomile stvori pravu i organizovanu vojsku.

2.5. Sertorijeve borbe Godine 80. p. n. e. Sertorije je u jednoj pomorskoj bici pobedio Marka Aurelija Kota kod Melarije (kod Gibraltara). Plutarh navodi da je iste godine Sertorije pobedio i Fufidija, namesnika Betike. Meutim, ova provincija nastaje tek u vreme vladavine cara Avgusta. Fufidije je u stvari bio namesnik Onostrane Xpanije (Hispania ulterior). Godine 79. Sertorije je u vixe navrata pobedio Metela, koji je u Xpaniju bio poslat kao prokonzul. U to vreme Sertorije menja vojnu taktiku i prelazi na partizanski naqin ratovanja. Metelu u pomo najpre je doxao Lucije Manlije, prokonzul Narbonske Galije, a potom i Pompej Veliki sa vojskom. Ove godine Sertorije je izvojevao pobedu i nad Lucijem Demicijem Kalvinom, prokonzulom Ovostrane Xpanije (Hispania citerior). U ovom ratu Sertorijevu vojsku predvodio je kvestor Hirtulej.

2.6. Sukob sa Metelom i Pompejom Sulina smrt 78. prekinula je liqni sukob koji je u stvari doveo Sertorija u opoziciju i stajao na putu politiqkog pomirenja. Imajui na umu Sertorijevo vladanje tokom graanskog rata — on je odvano stao protiv ekstremista svoje partije i nije uzeo uqexa u Marijevim masakrima — vlada je mogla uqiniti kraj Xpanskog rata ponudivxi mu ponovno postavljenje na poloaj. Meutim, senat je nastavio sukob. Godine 76. p. n. e. Pompej kao prokonzul poslat je Xpaniju radi pomoi Metelu u borbi protiv Sertorija. Pompeju zbog njegove velike vojne slave dato je zvanje prokonzula. Time je prekrxen zakon o poxtovanju redosleda magistratura. Naime, Pompej pre zvanja prokonzula nije uivao nikakvu titulu. Pompej je u Xpaniju doxao sa 40000 vojnika. Mnogi gradovi u Xpanije upoznati sa Pompejevom slavom kolebali su se po pitanju dalje odanosti Sertoriju. Meutim, po Sertorijevoj opsadi Laurona pred oqima Pompeja, koji gradu nije pritekao u pomo, varvari su se obavezli na vernost Sertoriju. Orozije pixe da je Metel 76. godine pobedio Hirtuleja kod Italike na Gvadilkiviru. – 34 – 329

* - реци Godine 75. p. n. e. odigralo se nekoliko vanih bitaka. U bici na Sukronu, koja se juno od Valencije uliva u Sredozemno more, sukobili su se Metel, Pompej i Sertorije. Metel, koji je napredovao sa juga, i Pompej, koji je napredovao sa severa, skovali su plan da Sertorija uhvate u klopku. Naime, Sertorije je trebao biti okruen odredima sa reke Ebro, odredima koji su morem imali doploviti do Nove Kartagine i odredima Metela, koji je napredovao iz Andaluzije. Meutim, Pompej je pourio da se sukobi sa Sertorijem kako bi za sebe uzeo svu vojnu slavu. Iako je Sertorije imao uspeha u borbi protiv samog Pompeja, onda kada je saznao da se Metel pribliava odluqio je da se povuqe. Do druge bitke dolazi na reqici Turij, koja se kod Valencije uliva u Sredozemno more. U ovoj bici Sertorije je odneo pobedu. Trea bitka, ako je i bila, odigrala se kod Sagnuta, blizu Turija, u korist Sertorija. Plutarh navodi bitke kod Sukrona i Turija, dok Apijan kod Sukrona i Sagnuta. Zime 75/74. Pompej od Senata trai pomo u sveim trupama i novcu. Apijan tvrdi da mu je Senat poslao pomo od dve legije stoga xto su se plaxili da Sertorije ne stupi na tlo same Italije i Pompejeve pretnje da e xpanski rat doneti u Italiju. U ovom periodu raste nezadovoljstvo vojnika, i Xpanaca i Rimljana, prema Sertoriju. Rimljani su zamerali Sertoriju xto je prednost davao Keltiberima, koje je uzimao i za straare i za telesnu gardu. Keltiberi, pak, bili su ogorqeni xto visoki poloaji behu rezervisani samo za Rimljane. Kako je u jednom trenutku dosta Sertorijevih vojnika prebeglo na Metelevu stranu, Sertorije se osvetio tako xto je hispansku decu, koja su se xkolovala u Oski, ili ubio ili prodao u ropstvo. Plutarh ovo delo pripisuje Perpeni kome je to toboe naredio Sertorije. Perpena Venton pripadao je istoj stranci kojoj i Sertorije. Kada je doxao u Hispaniju doveo je ostatke Lepidovih odreda. Odluqio je da na svoju ruku ratuje protiv Metela. Meutim, njegovi vojnici su iskazali elju da se stave pod vrhovnu vlast Sertorija. Stoga se Perpena, iako nimalo zadovoljan, stavio u slubu Sertoriju. Od tada qekao je svaki zgodan trenutak da likvidira Sertorija.

2.7. Sertorije i Mitridat Pontski kralj Mitridat upoznat sa Sertorijevom slavom i u elji da posle poraza koji mu je naneo Sula ponovo ojaqa svoju vlast, povezao se sa Sertorijem. Mitridat je u Xpaniju poslao svoje poslanike Sertoriju traei Aziju, Kapadokiju i Bitiniju. Sertorije Mitridatu priznaje Kapadokiju i Bitiniju koje su bile klijentske kraljevine, ali ne i Aziju koja je bila rimska provincija. Mitridat prihvata ove uslove i prema sporazumu xalje Sertoriju 3000 talenata i 40 ratnih laa. Sama Azija bila je naklonjena Sertoriju ne samo zbog njegovih vojnih uspeha i slave, ve i stoga xto je po njegovom nalogu izvesni Marko Marije davao gradovima slobodu i oslobaao ih plaanja poreza.

2.8. Perpena ubija Sertorija. Sukob Perpene i Pompeja Do 72. godine Metel i Pompej promenili su vojnu taktiku, te sada opsedaju gradove koji su bili na Sertorijevoj strani. Pored ostalih, Palantiju i Siguriju. Sam Sertorije je postao sumnjiqav i razne prestupe je surovo kanjavao. To je bio pravi trenutak da Perpena ostvari svoju davnaxnju elju. Za svoj napad na Sertorija Perpena je pridobio i Manlija. Skovali su zaveru i prilikom jedne gozbe Sertorije je ubijen. Smrt vojskovoe prouzrokovala je raspadanje njegove vojske. Veina iberskih odreda razixla se kuama. Perpena nije uivao autoritet meu svojim vojnicima. On je ubrzo bio potuqen od Pompeja i zarobljen. Tada je Perpena zahtevao da ga Pompej primi kako bi mu predao Sertorijeve papire; papire preko kojih su ugledni ljudi Rima pozivali Sertorija u Italiju. Pompej je Sertorijeva pisma i papire sakupio i ne pro– 35 – 330

qitavxi ih spalio. Ovim qinom oslobodio je Rim buna i nereda u sluqaju da imena kompromitiranih ljudi budu otkrivena. Samog Perpenu, koji je takoe mogao naruxiti mir u Rimu, je pogubio. Rat u Xpaniji nakon osam godina je zavrxen. Konzuli za 72. godinu bili su Kornelije Lentul i Gelije Publikula, koji su predloili da se Pompeju daju prava dodeljivanja rimskog graanskog prava Ibercima. Ova politika donela je Pompeju ugled i podrxku u Hispaniji. Izvori: — Apijan, Rimski graanski ratovi, Preveo s grqkog jezika Bogdan M. Stevanovi, Dereta, Beograd 1991. — Plutarh, Sertorije, Usporedni ivotopisi, prevod i belexke Zdeslav Dukat, Zagreb U benici: — N. A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. — Skalard, Istorija Rima — Belexke sa predavanja prof. S. Ferjanqi u Beogradu 14. 03. 2003.

– 36 – 331

Xegan Marija

SPARTAKOV

USTANAK

1. Izvori — Knjige posveene rimskim graanskim ratovima od Apijana. — Plutarhove biografije Krasa i Pompeja. — Tit Livije (59. p. n. e. - 17. n. e.) rodom iz Patavija, a iveo i radio u Rimu. Autor je quvenog dela Od osnivanja grada u 142 knjige, od kojih je danas saquvano 35. Sadraj izgubljenih knjiga saznajemo iz izvoda, tzv. perioha, sastavljenih u vreme carstva. — Salustije Krisp, I vek p. n. e., prvi veliki rimski istoriqar, koji je bio Cezarov pristalica, a protivnik Cicerona. Sastavio je delo Historiae, saquvano samo u odlomcima, a kojim su se koristili i Apijan i Plutarh. — Gaj Velej Paterkul, poqetak I veka n. e., rodom iz Kampanije i rimski istoriqar. U Rimskoj istoriji daje pregled, poqev od istorije Istoka i Grqke do godine 30. Delo, napisano na brzinu, ima ograniqenu vrednost kao izvor. — Anije Flor, poqetak II veka n. e., savremenik Antonina Pija, sastavio je delo Opis svih ratova u toku 700 godina koristei se Livijem, Salustijem, Cezarom i dr. — Eutropije, IV vek, napisao je po nareenju cara Valensa kratak prikaz rimske istorije od Romula do smrti cara Jovijana 364. godine. Taj izvod daje gotovo iskljuqivo istoriju ratova. — Orozije, hrixanski pisac V veka iz Brakare, sa prostora danaxnje Portugalije, napisao je Historia adversum paganos.

2. Spartakov ustanak Od gradskih robova u posebnom poloaju nalazili su se gladijatori, koji su obuqavani u specijalnim xkolama; xkolama gde su sticali gladijatorsku vextinu. Jedna od takvih xkola pripadala je izvesnom Lentulu Batijatu u kampinskom gradu Kapui, gde je organizovana zavera robova zbog zlostavljanja od strane vlasnika xkole. Godine 74. p. n. e. jedna grupa od 70 gladijatora pobegla je iz svojih baraka u Kapui, naoruala se motkama i batinama otetih od nekih putnika i sklonila se na Vezuv. Ove gladijatore predvodio je Spartak, poreklom Traqanin, koji je stekao vojno iskustvo kao najamnik u rimskoj vojsci. Plutarh navodi da je Spartak bio rodom iz helenizovanog dela Trakije i da je bio vixe Helen nego Traqanin, a Anije Flor svedoqi da je Spartak sluio u rimskim pomonim trupama. Onda kada je Spartak pobegao, uhvaen je i prodat kao rob meu gladijatore. Poxto je dobio slobodu zbog svoje izvanredne fiziqke snage i hrabrosti, stupio je kao uqitelj maqevanja u xkolu Lentula Batijata. O velikom ugledu Spartaka svedoqe i Plutarh i Salustije. Pored Spartaka postojale su i druge voe ustanka o kojim sem imena (Kriks, Ojnomaj) nisu saquvani drugi biografski podaci, mada Orozije navodi da su Kriks i Ojnomaj poreklom bili Gali. Pobunjenici i Spartak pozvali su seoske robove na osloboenje. Njihovim redovima pridruilo se dosta begunaca ukljuqujui veliki broj Traqana, Gala, Germana, kao i pastiri sa latifundija june Italije koji su obiqno bili naoruani radi odbrane stada. – 37 – 332

Godine 73. p. n. e. ustanici su sa lakoom porazili na brzinu sastavljenje odbrambene korpuse. Naime, protiv Spartaka su bili poslati samo lokalni odredi jer, kako je bekstvo robova od svojih gazda bila uobiqajena pojava, rimske vlasti nisu isprva posveivali ustanku naroqitu panju. Po porazu rimskih odreda na Spartaka je poslat Gaj Klaudije Glaber sa 3000 ljudi, a potom pretor Publije Varinije. I jednog i drugog Spartak je porazio, a ustanak se proxirio van granica Kampanije. Pored svojih pobeda, pobunjenici krstarei du Italije pljaqkali su seoska imanja. Mada je sada put ka njihovim zemljama iza Alpa bio otvoren meu voama ustanka nije bilo jednoduxnosti. Spartak smatrajui da je ustanak robova doxao do svog kraja zalagao se da se ustanici vrate u svoje zemlje, pored ostalih, Galiju i Trakiju. Kriks, pak, je eleo da ostane u Italiji i da krene na Rim. Tako se ustanici dele na dve vojske. Salustije ukazuje da su u Kriksovoj vojsci bili Gali i Germani, dok Plutarh navodi da je Spartak pod svojom komandom imao Traqane. * - Л. Г. Публиколу Godine 72. p. n. e. Senat je protiv robova poslao dva konzula, Lucija Gelija i Gneja Kornelija Lentula. U Apuliji kod planine Gargano jedan konzul uspeo je da potuqe Kriksov odred. Sam Kriks je tokom sukoba poginuo. S druge strane Spartak, koji je brzim marxom krenuo na sever Italije, kod Mutine odneo je pobedu nad vojskom namesnika Cisalpinske Galije, Gaja Kasija. Iako je put ka Alpima bio slobodan iz jox uvek nedovoljno razjaxnjenih razloga Spartak se okrenuo natrag na Rim. Od Mutine krenuo je u srednju Italiju i u Picenumu potukao vojske oba konzula. Iako je Spartak raspolagao solidnim brojem ratnika, opet on nije bio dovoljan da ohrabri Spartaka da udari na sam Rim. Kako nije imao ni podrxku okolnih gradova, Spartak mesto Rima zauzima brda oko Turija, kao i sam grad. 71. -Tokom tree godine rata pretorsko zvanje prihvatio je jedino M. Kras, koji je poreklo vodio iz ugledne porodice, a koji se sam obogatio u Sulinim proskripcijama. Senat je Krasu dodelio izvanredna ovlaxenja. Eutropije tvrdi da je Kras poslat kao prokonzul. Sulin bivxi komandant Kras sakupio je oko 40000 vojnika i podvrgao ih strogoj obuci. Meutim, rat u junoj Italiji voen je sa promenljivom sreom. Apijan navodi da je Kras po kakvom porazu surovo kanjavao svoje vojnike. Sprovodio je decimaciju 29 . U jednom trenutku Kras je molio Senat da se pozovu Pompej iz Xpanije i Lukul iz Trakije. U meuvremenu Spartak je planirao da se uz pomo kilikiskih gusara preko Mesinskog moreuza prebaci na Siciliju kako bi se povezao sa tamoxnjim robovima. Ali, Spartak se naxao zatvoren u Brutiji jer je Kras napredovao sa severa, a propretor Ver30 je na jugu uqvrstio sicilijsku obalu. Ipak, Spartak je uspeo da se skloni najpre u Regij, a potom u Brundizij, odakle je planirao da se sa ustanicima prebaci u Grqku. Meutim, Spartakova dva istaknuta komandanta Ganik i Kast, odbili su da se pokore toj odluci i odvojili su se. Ovu * - у Луканији podvojenost iskoristio je Kras da pokori vojsku Ganika i Kasta. Spartak je prexao na partizanski naqin ratovanja. U to vreme rimska vlada pozvala je iz Xpanije Pompeja. Da ovome ne bi pripala ratna slava, Kras je pourio da se obraquna sa Spartakom. Napokon, Spartak je opkoljen u Apuliji, gde je u jednoj velikoj bici sa veinom svojih vojnika i poginuo. Preivele robove, 6000, qije gospodare nisu mogli pronai, Pompej i Kras razapeli su na krstove du puta * - један одред се пробио до сев. Италије, али су ту пали у руке помпејевој Via appia, od Kapue do Rima. војсци која се враћала из Шпаније. Spartakov ustanak bio je poslednji opasan ustanak robova o kojem nas obavextavaju izvori.

3. Obnova tribunske vlasti posle Suline smrti 29

Desetkovanje, tj. pogubljenje svakog desetog vojnika neke jednice, praeno mraqnim obredom 30 Namesnik Sicilije.

– 38 – 333

Od 76. godine teqe borba za obnovu tribunske vlasti i Salustije svedoqi da je po Sulinoj smrti prvi o obnovi govorio izvesni Sicinije. Meutim, kako se njegovom predlogu suprostavio narodni tribun Kribonije Kurion, predlog je povuqen. Godine 75. p. n. e. konzul Gaj Aurelije Kota, kako svedoqi Askonije Pedijan, predloio je da narodni tribuni po isteku slube mogu dobiti i druga zvanja. Dok je Kras hvatao poslednje robove-begunce, Pompej se sa svojim pobedniqkim snagama vratio iz Xpanije i uzeo uqexa u poteri. Pod izgovorom da je apsorbovan u ovaj nuan posao, bio je u mogunosti da zadri vojsku. Pompejevi porazi u Xpaniji, za koje je pokuxavao da okrivi Senat, doveli su ga u politiqku opoziciju. 73. pregovarao je sa tribunom po imenu C. Licinius Macer (analista) u elji da se ukinu odreeni neprikladni qlanovi Sulinog ustava. Kada se vratio u Italiju 71. izvodio je sa trupama manevre na upadljivoj udaljenosti od Rima i sa ove komandujue pozicije zahtevao od Senata dozvolu da postavi kandidaturu za konzula, uprkos Sulinom zakonu o poxtovanju redosleda magistratura. Naime, Pompej nije imao zvanje ni kvestora ni pretora (mada je bio prokonzul u ratu protiv Sertorija). U ovom momentu sudbina Rima bila je predata u Krasove ruke, qija dobro obuqena vojska bejaxe dobar parnjak Pompejevim ljudima. Da je sada Kras hrabro preuzeo ulogu Katula protiv Lepida mogao je jednim udarcem uqiniti Sulin ustav sigurnim i sebi obezbediti zvanje princeps, za kojim je udeo nixta manje vatreno nego Pompej. Ali, Krasova ambicija je bila ublaena okorelom vrstom opreznosti. Neverujui u uspeh protiv Pompeja igrao je na sigurno pokazujui zajedniqki interes sa njim i suoqavajui Senat sa zahtevom da deli sa Pompejom privilegije. Tako ostavxi bez odbrane Senat je prihvatio dvostruki zahtev dvojice vojskovoa i Komicija je kako valja obojicu izabrala za konzule za 70. godinu. Izbori jedva da su bili zavrxeni kada se Kras pokajao zbog cenjkanja, koje ga je u suxtini uqinilo drugom rupom na svirali, i tenzija izmeu dva konzula je postala tako jaka da nijedan nije eleo uqiniti prvi korak u razoruavanju. Meutim, novi graanski rat spreqen je primirjem u poslednjem trenutku. Protivnici su raspustili svoje snage i do kraja mandata su saraivali sprovodei novo zakonodavstvo. — podrali su predlog zakona da se tribunatu vrati sva vlast ranije drana restriktivnim Sulinim zakonodavstvom. U ovom qinu moemo primetiti pravi predmet Pompejevog dravnog udara. Po njegovoj svai sa Senatom, on vixe nije mogao raqunati na patronstvo ovog izvora. Ali, poxto nije imao nameru da vojnu karijeru zavrxi u 35. godini, bejaxe primoran da sledi Marijev primer i da naimenovanja obezbeuje preko tribunata. — Drugu stvar koju su konzuli preko zastupnika ostvarili bila je revizija liste senatora. Dakle, ponovo se biraju cenzori i 70. godine, prvi izabrani posle 86., bili su Gelije Publikula i Kornelije Lentul, konzuli iz 72. Oni su vrxili svoju dunost sa nequvenom strogoxu izbacivxi ne manje od 64 qlana Senata. Ne treba sumnjati da su se njihove rtve uglavnom sastojale od skoro naimenovanih Sulinih kandidata. Meutim, liqna beznaqajnost cenzorskog para, koji je nedavno pretrpeo poraz od Spartaka, navodi na zakljuqak da su delovali po nareenjima Pompeja. — Prihvaen je predlog zakona o sudovima, iudicio publica, pretora M. Aurelijija Kote, koji ga je sproveo kroz narodnu skupxtinu. Ova mera trebala je da obezbedi da sudove, koje je Sula ponovo preneo na Senat, u jednakim proporcijama dele senatori i vitezovi, zajedno sa sledeom najbogatijom klasom, tzv. tribuni aerarii. Dok Plutarh i Livije tvrde da su te sudove qinili vitezovi, Paterkul smatra da je broj senatora i vitezova bio jednak. U vremenu posle Suline diktature senatorske sudije su ponovo doxle na zao glas zbog popustljivosti prema zloqincima iz svojih redova. Ulazak tribuni aerarii u sudove ukazuje na to da je jedan – 39 – 334

od predmeta lex Aurelia bio ureivanje praviqnije podele porotne usluge, koja je bila kako privilegija tako i teret. Meutim, zakon je uqinio malo ili nixta da poboljxa kvalitet rimske pravde; u sluqajevima politiqke kompleksije reformisanim quaestiones nije se moglo vixe verovati nego njihovim prethodnicima po pitanju vraanja na nepristrasno suenje. Moe se pretpostaviti da je Pompejev glavni razlog da podri Kotin zakon bio obezbeivanje politiqke podrxke vitezova. Izvori: — Apijan, Rimski graanski ratovi, Preveo s grqkog jezika Bogdan M. Stevanovi, Dereta, Beograd 1991. — Plutarh, Kras, Usporedni ivotopisi, prevod i belexke Zdeslav Dukat, Zagreb — Plutarh, Pompej, Usporedni ivotopisi, prevod i belexke Zdeslav Dukat, Zagreb U benici: — N. A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. — Skalard, Istorija Rima — belexke Danijele Panteli sa predavanja prof. S. Ferjanqi u Beogradu. Priruqnici: — V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Beograd 1984.

– 40 – 335

Xegan Marija

KATILININA

ZAVERA

1. Izvori — — — —

II knjiga posveena rimskim graanskim ratovima od Apijana. Plutarhova biografija Marka Tulija Cicerona. Ciceron, I vek p. n. e., Govori protiv Katiline tzv. Filipike. Salustije Krisp, I vek p. n. e., prvi veliki rimski istoriqar, koji je bio Cezarov pristalica, a protivnik Cicerona. Delo Bellum Catilinae opisuje dogaaje iz 63. godine p. n. e. — Dion Kasije, II vek n. e., je napisao na grqkom jeziku Rimsku istoriju u 80 knjiga, koja obuhvata period od osnivanja grada da pixqeva vremena. — Gaj Velej Paterkul poqetak I veka n. e., rodom iz Kampanije i rimski istoriqar. U Rimskoj istoriji daje pregled, poqev od istorije Istoka i Grqke do godine 30. Delo, napisano na brzinu, ima ograniqenu vrednost kao izvor.

2. Prva Katilinina zavera Lucije Sergije Katilina (108 - 62. godina p. n. e.), koji je poreklo vodio iz propalog patricijskog roda Sergijevaca, bio je Sulin pristalica u graanskom ratu i uqestvovao je u Sulinim proskripcijama. Uz pomo Sulinih pristalica postao je pretor 68. godine. Posle preture, kao propretor, upravljao je provincijom Afrikom. U Rim se vratio 66. godine da se nadmee za konzulat. Naime, za 65. godinu ve izabrani konzuli su bili Publije Autropije i Publije Kornelija Sula, pretpostavlja se neak diktatora Sule. Meutim, kako su ova dvojica bili osueni za podmiivanje prilikom izbora (ambitus), izbori su ponovljeni, a Katilina se kandidovao za konzulsko zvanje. Ali poxto ga je afriqka delegacija optuila za iznuivanje, Katilinina kandidatura bexe odbaqena. On se odluqio na zaveru protiv Senata i drave. Oko sebe je okupio propale patricije i provincijsku aristokratiju. Neki izvori, kao npr. Salustije, navode da je Kras bio upoznat sa zaverom. Katilina je planirao da ubije neke senatore, zatim konzule za 65. godinu na dan kada budu preuzimali dunost i da novoizabrani konzuli budu Autropije i Katilina. Meutim, zavera je otkrivena, a Katilina se spasao zahvaljujui Krasovom uticaju. Mada Krasove namere u pomaganju Katilini da osvoji konzulat nisu sasvim razjaxnjene, qini se da je njegov cilj bio da ima na raspolaganju qoveka koji se nee ustruqavati da upotrebi svoju vlast konzula da mobilixe Italiju protiv Pompeja, kao xto je Karbon regrutovao vojnike 83. protiv Sule. Mada je njegova krivica bila oqigledna, Katilina je izbegao kriviqno gonjenje i 64. dozvoljeno mu je nadmetanje. Ali patricij, koji je konzulsko zvanje smatrao za svoje roenjem dato pravo, naxao se sada nasuprot novus homo — Marka Tulija Cicerona, koji je sa jednakom odluqnoxu udeo da stupi u redove visoke aristokratije. Ciceron, koji je roen 106. p. n. e., poreklo je vodio iz reda vitezova, iz malog volxanskog grada Arpinum, u kome je takoe roen quveni Gaj Marije. Plutarh navodi da je Ciceronova porodica poreklo vodila od Gula Apija (?), kralja Volska koji je vladao u V veku p. n. e. Ciceronova ambicija da osvoji najvea zvanja u Rimu nije bila manja nego Marijeva; ali umesto da unapreenja trai kroz vojnu slubu, svoje napore je poloio na uspeh u rimskoj advokatskoj – 41 – 336

komori. Znanja iz retorike, jurisprudencije... besednixtva uopxte stekao je u Atini i na Rodosu. U savezniqkom ratu sluio je pod Pompejom Strabonom, a u vreme graanskog rata naxao se na strani Sule. Godine 75. bio je kvestor na Siciliji. 70. potvrdio je svoju dobru reputaciju dobijanjem parnice protiv Vera. Bivxi namesnik Sicilije po imenu Gaj Ver, koji je pljaqkao svoju provinciju sa takvom drskoxu da se to nije moglo niti sakriti niti ublaiti, bio je optuen u Rimu sa gotovo jednoduxnim glasom Sicilijanaca, koji su sluqaj poverili slavoljubivom mladom advokatu M. Tuliju Ciceronu. Godine 66. Ciceron je vrxio dunost pretora, a 64. kandidovao se za konzula. Katilina se zalagao protiv Ciceronove kandidature. Kako je Ciceron bio homo novus i kako je bio roen van Rima Katilina ga je nazivao ,,inkvilinom”31 . U svakom sluqaju Ciceron je mogao da raquna na glasove vitezova, qijem staleu je i sam pripadao. Ali postarao se i da dobije podrxku aristokratije. Mada u ovom periodu Katilina nije bio upleten ni u jednu odreenu zaveru, Ciceronovi upozoravajui govori aristokratiji nisu ostali bez efekta. Novus homo je izabran za konzula zajedno sa Gaj Antonijem, koji je bio brat admirala Marka Antonija i pristalica Katiline. Apijan tvrdi da Katilina nije izabran za konzula jer je teio tiraniji.

3. Projekat agrarnog zakona Servilija Rula Posle izbora 64. Kras se odrekao Katiline i u svoje gudalo je umetnuo drugu icu. 63. uputio je tribuna, P. Servilija Rula, da iznese toboe bezopasan zakonski predlog grahovskog tipa za ponovnu dodelu zemlje u Italiji i provincijama. Dok Plutarh navodi da su zakon predloili narodni tribuni, Ciceron u svom govoru De lege agraria svedoqi da je zakon predloio Servilije Rul. Zakon je propisivao osnivanje novih kolonija u Italiji i provincijama. Plutarh navodi da su narodni tribuni predloili da se izabere komisija za dodeljivanje zemlje od deset ljudi, tzv. decemviri, koja e imati neograniqenu vlast, odnosno da prodaje dravnu zemlju, naseljava gradove, koristi novac iz dravne blagajne i vojnike po volji, da osuuje i progoni. S ovim se delom slae i Ciceron, koji navodi da su decemviri birani na pet godina i da su imali imperium koji im je davao xiroka ovlaxenja, gotovo neograniqena. Novac za kupovinu zemlje imao se nabavljati preko Pompejevog ratnog plena, slobodnog korixenja dravne blagajne i prodavanjem dravne zemlje. Po svemu sudei, skrivena svrha ove mere bila je da se u ruke komisije za dodeljivanje koncentrixu sve teritorije koje je Pompej mogao poeleti radi dobrobiti svojih vojnika i koje bi bio obavezan da nabavlja po Krasovim uslovima. Dok je Gaj Antonije bio zagrejan za ovaj predlog zakona videi sebe kao jednog od desetorice, Ciceron je prozreo spletku, te je protiv njega istupio u Senatu. Gaja Antonija Ciceron je pridobio za sebe tako xto mu je poverio upravu nad bogatom provincijom Makedonijom. 63. godine Ciceron je istupao protiv zakona dvaput pred Senatom i jednom pred narodom. Tada Rul povlaqi svoj predlog zakona, a da on nikad nije ni stavljen na glasanje.

4. Druga Katilinina zavera Nezastraxen gubitkom Krasovog patronstva Katilina je istrajao u svom nastojanju da dobije konzulsko zvanje. Na izborima 63. godine zaloio se za program novae tabulae ili program opxteg ukidanja duga. Njegov predlog je prvenstveno bio u interesu dela senatora, koji bi, poxto je iveo daleko premaxujui sopstvena materijalna sredstva, za finansijske olakxice jednako pruio podrxku i Krasu u Senatu i Katilini na biralixtima. Zatim dobio bi podrxku onih Sulinih veterana koji su dobili zemlju, ali koji se nisu snaxli 31

Onaj koji ivi u tuim kuama.

– 42 – 337

kao zemljoposednici, te su zapali u dugove. Salustije navodi da se Katilina zalagao za progon bogataxa i da je obeavao razne magistrature i svexteniqka zvanja. Planirao je da prilikom izbora ubije Cicerona. Meutim, iako je Katilina mogao raqunati na podrxku svoje klase, nije mogao pridobiti plebs, a stale vitezova, koji je qinio klasu poverioca, gotovo je qvrsto stajao protiv njega. Protiv Katiline je opet istupio i njegov protivnik Ciceron, koji je iskreno delio uverenje da je program novae tabulae ravan obmanjujuoj utaji. Ponavljanjem upozoravajue taktike, na koju je tako dobro odgovoreno prethodne godine, Ciceron je opet prouzrokovao Katalinin poraz na izborima. Naime, na konzulskim izborima Ciceron, koji ih je sprovodio, pojavio se u oklopu ispod toge i praen straom mladih vitezova. Ovim je Ciceron narodu jasno ukazivao da su i on i drava u opasnosti. Katilina je propao na izborima, a za konzule za 62. izabrani su Silan i (?). Kako nije mogao dobiti konzulsko zvanje legalnim putem, Katilina se opet odluqio da svoj put preseqe silom. U jesen 63. godine planirao je coup de main na Rim, sa nekoliko propalica, odbijenih molioca za poloaje, kao xto je i sam bio, i odredom nezadovoljnih Sulinih kolonista u severnoj Etruriji. U etrurske Fesule poslao je centuriona Gaja Manlija da oformi odred od Sulinih veterana, a takoe poslao je ljude i u Picenum i Apuliju. Uz Katilinu pristali su i gradski pretor Publije Kornelije Lentul, koji je 70. bio iskljuqen iz Senata zbog razuzdanog ivota, i senator Ceteg. Poxto se kasnije smatralo da su u zaveru bili ukljuqeni i Cezar i Kras, Salustije da opovrgne ovo gledixte i razjasni pravu ulogu Cezara pixe Bellum Catilinae. O predstojeoj zaveri iscurelo je dovoljno pojedinosti da opravda Senat, koji je zaveo vanredno stanje (21. oktobra kako navodi Askon Pedijan u komentarima Ciceronovog govora), i Cicerona, koji je deurao gradom sa improvizovanim patrolama. Naime, Plutarh navodi da su Cicerona o zaveri obavestili Marko Kras, Marko Marcel i Scipion Metel. Katilina verujui u odanost Krasa, pismom ga je obavestio da e napraviti nevien pokolj i da su sliqna pisma upuena mnogim istaknutim liqnostima. Po uvoenju vanrednog stanja Katilina se naxao pod nadzorom, ali ni po drugi put nije optuen. Sa prepredenom sumnjom da ga Senat nee zaxtititi ako on bude sledei da se napadne za prekoraqenje konzulske dunosti, Ciceron je ostavio Katilinu na slobodi dok ne dobije ubedljivije dokaze o njegovim planovima. Meutim, Katilina je iskoristio svoj imunitet protiv hapxenja da koncentrixe drugi napad na daleko xirem polju. Sr njegovog novog plana, skovanog 06. 11. 63., bio je: — da se Ciceron ubije u zoru. — da se panja vlade odvrati manjim ustancima u svakom delu Italije i sistematiqnim pljaqkanjem i paljenjem Rima, dok njegove pristalice pod Manlijem budu napredovale iz Etrurije. — da se pobiju graani i senatori. — da se pobiju oni koji gase izazvane poare. — da se poxtede Pompejeva deca koji e posluiti kao taoci. — da Bestija sazove narodnu skupxtinu i optui Cicerona zbog neopravdanog zavoenja vanrednog stanja. Na ovaj novi plan, koji je Ciceronu otkrila izvesna Fulvija, ljubavnica jednog od zavernika, on je odgovorio obazrivom mobilizacijom trupa. Naime, konzulu je jox uvek nedostajao dokaz da dozvoli hitne postupke protiv Katiline liqno, a govor uperen protiv Katiline, kojim je nastojao osetiti puls Senata, ostavio ga je zbunjenim vixe nego ikad (8. novembra). Sledeeg dana Katilina, koji je hladnokrvno sluxao konzulove optube u Senatu, napustio je Rim bez znanja ili prepreke da sakupi snage u Etruriji. Salustije tvrdi da su na ovim zasedanjima Senata Katilina i Manlije proglaxene za dravne neprijatelje, qime je praktiqno bio objavljen rat Katilini. Dok je Katilina spremao vojsku u Etruriji, saradnici Lentul i Ceteg, koje je odredio za pripreme u Rimu, nisu imali dovoljno strpljenja da saqekaju njegov povratak. Neoprezno uveli su u svoje tajne neke izaslanike iz galskog ple– 43 – 338

mena Alobroana32 , koji su doxli u prestonicu da se ale na rimsku vlast. Katilinine pristalice verovali su da e ovi obezbediti galske pomone trupe onim trupama u Etruriji. Stoga je Lentul s njima poslao izvesnog Volturcija iz Krotona, koji je nosio dva pisma: jedno za njihov Senat (plemenska skupxtina) u kojem obeava slobodu njihovom narodu i drugo Katilini koga poziva da robovima da slobodu i da kree na Rim. Alobroani su stvar otkrili svom patronu Fabiju Sangi Alibrogikusu, koji je informacije prosledio Ciceronu. Ciceron je bez odlaganja uhapsio Alobroane i Volturcija. Uz obeanje da e proi nekanjeno, Volturcije je odao Lentula i druge predvodnike. Lentul, poxto je smenjen sa mesta pretora, i drugi zavernici razmexteni su i quvani po kuama pretora da qekaju dalji sled dogaaja. Ciceron je Senat suoqio sa dokazom, naime pisma su proqitana, koji je prihvaen kao ubedljiv (3. decembra). Dva dana kasnije Ciceron je ponovo sazvao Senat kako bi dobio njegovu saglasnost za kratko pogubljenje zatvorenika — procedura koju je smatrao neophodnom za Republiku, kao koristan primer qvrstine nasuprot ustanku, ali koja je po njega opasna jer je bilo neizvesno da li konzul, koji deluje u vanrednom stanju, ima zakonsko pravo da bez suenja pogubi rimskog graanina koji trenutno nije pod orujem ili ne predstavlja neposredni izvor opasnosti. Senator Silan kao budui konzul imao je pravo da prvi govori u Senatu, te je izjavio da se zavernici odvedu u tamnicu i kazne najveom kaznom. Potom su senatori, jedan za drugim, izlagali u korist hitne akcije, dok Cezar nije posadio seme sumnje o ustavnoj prikladnosti ove mere i dok nije dao qudan protiv-predlog da se imovina zavernika konfiskuje, da Ciceron razmesti zavernike po gradovima Italije i da oni budu izvedeni na sud tek onda kada Katilina bude potuqen. Poxto se moe smatrati kao sigurno da ni on ni Kras nisu imali nikakve simpatije prema Katilininim saizvrxiocima — obojica su prosledili informacije Ciceronu o zaveri — njegov amandman nije imao za cilj nixta drugo do protest protiv oivljavanja ubistava i proskripcija Sulinog doba. Protiv Cezarevog predloga prvi je ustao Lutacije Katul, a posle njega i Marko Porcije Katon Mlai Utiqki. Katon, praunuk Katona starijeg, suprostavio se Cezaru sa svim tvrdoglavim samopouzdanjem njegovog starijeg imenjaka i vratio Senat na njegovo ranije vienje. Na kraju Ciceron je dobio moralno ovlaxenje Senata i zatvorenike je pogubio istog dana. Dok su Katilinini saradnici u Rimu praktiqno pripremali sopstvenu smrt, njegovi izaslanici u Italiji nisu postigli nixta vixe do da sakupe razbacane grupe pobunjenika, koje su se stale razilaziti posle pogubljenja 5. decembra. Tako sveden na sopstvene resurse Katilina je izgubio svaku xansu, koju je mogao imati, da ponovi Cinin ili Lepidov pohod na Rim i jedini njegov spas leao je u bekstvu iz Italije. Meutim, u pokuxaju da pree Apenine s namerom da ode u Transalpinsku Galiju (Salustije) spreqila ga je vojska pod Metelom Celerom. Nemajui kud bacio se, sa preostalim svojim pristalicama, u beznadean napad na drugu vojsku koja ga je gonila pod Gaj Antonijem. Blizu grada Pistorije u Etruriji potuqen je i u ovom sukobu je izgubio ivot. Do konaqnog fiaska Katilininog ustanka doxlo je delom usled neopreznosti njegovih pristalica u Rimu, ali u veoj meri zbog qinjenice da je Italija sada bila umirena i nije udela za oivljavanjem sukoba iz Cininih i Sulinih dana. Qak da je Katilina momentalno stekao vlast nad Rimom, igrao bi samo ulogu deminutiva naspram Pompeja, kao Karbon naspram Sule, jer Pompej svakako ne bi propustio priliku da se u Italiju vrati kao spasilac zajednice, a konaqan ishod izmeu Katiline i njega uvek bi bio izvesan. Ipak, Ciceronova budnost i energija spasle su Italiju od rizika drugog krvavog, iako privremenog, perioda graanskog rata, a laskava titula pater patriae, koju je Katul predloio da mu se dodeli u Senatu, nije oznaqavala drugo do odraz pravog i opxteg oseanja zahvalnosti prema njemu. 32

Ovo pleme ivelo je oko srednjeg toka reke Rone. Pod rimsku vlast potpalo je 121. p. n. e., a vojskovoa koji ih je pokorio dobio je nadimak Alibrogikus.

– 44 – 339

Izvori: — Apijan, Rimski graanski ratovi, Preveo s grqkog jezika Bogdan M. Stevanovi, Dereta, Beograd 1991. — Plutarh, Marko Tulije Ciceron, Usporedni ivotopisi, prevod i belexke Zdeslav Dukat, Zagreb — Belexke sa predavanja prof. S. Ferjanqi u Beogradu 28. 03. 2003. U benici: — N. A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. — Skalard, Istorija Rima Priruqnici: — V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Beograd 1984.

– 45 – 340

Xegan Marija

PRVI

TRIJUMVIRAT

1. Izvori — II knjiga posveena rimskim graanskim ratovima od Apijana. — Plutarhova biografija Cezara, Pompeja... — Ciceron, I vek p. n. e., autor mnogih govora i pisma, koji su koristni za prouqavanje istorije prvog trijumvirata. — Salustije Krisp, I vek p. n. e., prvi veliki rimski istoriqar, koji je bio Cezarov pristalica, a protivnik Cicerona. — Tit Livije (59. p. n. e. - 17. n. e.) rodom iz Patavija, a iveo i radio u Rimu. Autor je quvenog dela Od osnivanja grada u 142 knjige, od kojih je danas saquvano 35. Sadraj izgubljenih knjiga saznajemo iz izvoda, tzv. perioha, sastavljenih u vreme carstva. — Dion Kasije, II vek n. e., je napisao na grqkom jeziku Rimsku istoriju u 80 knjiga, koja obuhvata period od osnivanja grada da pixqeva vremena. — Gaj Velej Paterkul iz Kampanije, poqetak I veka n. e. U Rimskoj istoriji daje pregled, poqev od istorije Istoka i Grqke do godine 30. Delo, napisano na brzinu, ima ograniqenu vrednost kao izvor. — Cezar, I vek p. n. e., De bello civilli.

2. Cezareva karijera do povratka iz Xpanije Gaj Julije Cezar (100 - 44. p. n. e.) poreklo vodi po ocu iz patricijskog roda Julijevaca, a po majci iz uglednog plebejskog roda Aurelijevaca. Gajev otac bio je pretor. Na incijativu teqe Gaja Marija, Cezar je izabran za flamen Dialis, tj. svextenika Jupiterovog kulta. Prvi Cezarev brak bio je sa Kornelijom, erkom Cine koji je vrxio zvanje konzula 86., 85. i 84. godine. Cezar se rano istakao kao besednik i pristalica stranke populara. Zahvaljujui podrxci stranke poqev od 68. p. n. e., Cezar je poqeo zauzimati znaqajne poloaje u rimskoj dravnoj upravi: kvestor 68. godine, edil 65. godine, vrhovni svextenik ili pontifex maximus 63. godine. Naime, 63. Cezar je ugrabio zvanje Pontifex maximus u dosluhu sa tribunom po imenu T. Labienus, koji je sproveo predlog zakona da se izbor vrhovnog svextenika ponovo vrati na specijalno izborno telo od 17 triba. Godine 62. Cezar je bio izabran za pretora. Svetonije svedoqi da je Cezar za 61. izabran za prokonzula u Xpaniji.

3. Cezar, Pompej i Kras do sklapanja saveza. Prvi trijumvirat Kockom Cezar je izabran za namesnika Xpanije. Ali, kako je Cezar imao velike dugove, poverioci nisu bili radi pustiti ga iz Rima. Uz obeanje da e vratiti dugove i zahvaljujui Krasovom jemstvu Cezar odlazi u Xpaniju, koju ureuje silom. U Xpaniji Cezar se obogatio i poxto je dosta novca poslao u dravnu blagajnu, Senat mu je dozvolio da se vrati uz trijumf. Cezar je eleo * - истакао се у i da priredi trijumf i da postavi kandidaturu za zvanje konzula. Ali, prema рату против rimskom zakonodavstvu s jedne strane da bi bio izabran za konzula, kandidat Лузитанаца se morao nalaziti u Rimu, a sa druge strane onaj ko jednom ue u grad nije se mogao vratiti na trijumf. Kako Cezar nije bio spreman za trijumf u vreme kada je trebao da doe u grad i postavi kandidaturu, on moli Senat da mu se, uprkos zakonu, dopusti kandidatura za konzula in absentia. Poxto je prilikom – 46 – 341

razmatranja Cezareva predloga Marko Porcije Katon Utiqki ceo dan iznosio argumente protiv, Senat je odbacio Cezarevu molbu. Tada, odrekavxi se trijumfa, Cezar dolazi u Rim i postavlja kandidaturu. Centurijacke komicije birale su magistrature sa imperijumom. Godine 62. Pompej, poxto je porazio pontskog kralja Mitridata i poxto je smatrao da je njegova misija na Istoku zavrxena, odluqio je da se vrati u Rim. Vlada u Rimu bojala se da Pompej ne zauzme grad silom kao xto je to pre njega uqinio Sula. Uprkos oqekivanjima Pompej je trupe raspustio u Brundiziju i sa malom pratnjom krenuo ka ,,prestonici”. U Rimu je proslavio trijumf. Iako se nadao da e mu ratna slava obezbediti prevlast u dravi, Pompej je u politiqkom ivotu bio izolovan. Senat mu nije dopustio da trai konzulat, a zalaganjem Lukula, kojeg je pomagao Kras, odbijen je i njegov zahtev za potvrivanjem svih njegovih mera na Istoku. Pored ostalog, Pompej je na Istoku osnovao provinciju Siriju i postavio sistem klijentskih kraljevina; kraljevine koje su bile pod zaxtitom Rima. Nije proxao ni agrarni zakon narodnog tribuna Flavija da se Pompejevim veteranima dodeli zemlja. Sve ovo uslovilo je da se nezadovoljni Pompej priblii Cezaru. Marko Kras zastupao je interese publikana u Aziji. Poxto je zemlja usled ratova bila opustoxena, publikani nisu mogli sakupiti dovoljno novca da plate obeani porez, te su zahtevali smanjenje zakupa. Iako je Kras podrao njihov zahtev, sam Senat je odugovlaqio sa rexavanjem ovog predmeta. S druge strane Kras, iako je bio veoma bogat, udeo je za ratnom slavom. Za postizanje vojnih uspeha xansu je video u ratu sa Paranima. Ali, i on kao i Pompej, bio je u politiqkom ivotu izolovan. Stoga se Kras pribliio Cezaru. Cezar je ponudio savez Pompeju sa ciljem da udrue akcije protiv Senata. Mada Pompej ranije sa Cezarom nije imao vixe od prolaznih odnosa, prihvatio je njegov predlog i u znak nagodbe oenio se njegovom erkom Julijom. Cezar je takoe traio podrxku svog ranijeg patrona Krasa i Cicerona, qiju je govorniqku vextinu drao za vredno politiqko preimustvo. Kras je obnovio partnerstvo, ako nixta vixe ono samo da se osigura protiv Pompeja; ali Ciceron je odbio da prui pomo Cezaru. Poxto je Cezar uspeo da izmiri Krasa i Pompeja, sklopljen je Prvi trijumvirat, kako se obiqno naziva politiqka amicitia izmeu Cezara, Pompeja i Krasa. U ovaj savez Pompej unosi vojnu slavu i podrxku veterana, Kras bogatstvo i podrxku vitezova, a Cezar podrxku plebsa i populara. Qlanovi ovog saveza obavezli su se da e pomagati jedne druge. Cilj je bio da Kras i Pompej prue podrxku Cezaru na izborima za konzula, a zauzvrat Cezar e kao konzul poveriti Krasu rat sa Paranima i zadovoljiti zahteve publikana i ostvarie Pompejeve predloge koji nisu proxli u Senatu. Jox u starom veku na trijumvire se nije gledalo blagonaklono. Tako Varon trijumvirat naziva troglavo qudovixte, dok Tit Livije ,,zaverom”. Za godinu 59. p. n. e. za konzule su izabrani Cezar i M. Kalpurnije Bibula, optimat i Cezarev protivnik.

4. Cezarov konzulat Apijan navodi da kada je Cezar po prvi put stupio na dunost konzula izneo je predlog agrarnog zakona. Naime, zemlju oko Kapue, koja je davana pod zakup u korist drave, eleo razdeliti onim graanima koji su bili oqevi najmanje troje dece i tom merom bi za sebe privezao najmanje 20000 ljudi. U drugim izvorima stoji da je Cezar sproveo dva agrarna zakona po principu projekta Servilija Rula. Prvi zakon podrazumevao je deobu dotle jox nepodeljene italske zemlje bez kampanskih dravnih polja, a drugi zakon je ukljuqivao i podelu kampanskih polja. Zakon je predviao da zemlju dobiju Pompejevi veterani i siromaxni graani koji imaju najmanje troje dece. Posle bezuspexnog – 47 – 342

pokuxaja da osigura razmatranje svog predloga zakona u Senatu, Cezar vixe nije sazivao ovo telo, a sam predmet je preneo na narodnu skupxtinu. Kada se njegov kolega Bibul, uz pomo Katona i nekoliko tribuna, eleo suprostaviti donoxenju zakona, Cezar je zahvaljujui svojim ljudima rasterao opoziciju i osigurao prolaz zakona. U cilju sprovoenja zakona Dion Kasije navodi da je izabrana komisija od 20 lica (vigintiviri) i da se novac za kupovinu zemlje imao nabaviti od Pompejevog ratnog plena i od novih poreza i nameta. Cezar je qak uveo za one koji ne prue podrxku argrarnom zakonu smrtnu kaznu. Ovom merom Cezar je obezbedio i glas senatora i glas narodnih tribuna. Cezar je izborio potvrdu za Pompejeve mere na Bliskom Istoku, a snizio je otkupnu sumu poreza u Aziji za 1/3. Ovim merama ispoxtovao je dogovor prema Pompeju i Krasu, a pridobio je i naklonost vitezova. Cezar je takoe naxao vremena da sprovede dve prave mere administrativne reforme. Obnovio je zakon protiv iznuivanja u provincijama, tzv. lex Julia de repetundis, i obezbedio je za zvaniqno objavljivanje autentiqnih tekstova sve dekrete narodne skupxtine i odluke Senata — pokuxaj da graansko telo upozna sa aktuelnim politiqkim dogaajima i spreqi falsifikovanje odluka. Interesanto je pomenuti da je ove godine Senat zamislio novi program po kojem bi konzuli za 59., umesto da dobiju uobiqajena provincijska naimenovanja, imali ostati u Italiji i dobiti provinciju silvae caulesque italiae ili xume i stoqne staze Italije, odnosno upravu tree-razrednog znaqaja. Ovom merom Senat je svakako eleo poniziti Cezara, ali i onemoguiti izbijanje kakvog novog graanskog rata. Ipak na kraju Cezar je sproveo svoj glavni cilj obezbedivxi sebi, preko delovanja narodnog tribuna Publija Vatinija, namesnixtvo u Cisalpinskoj Galiji i Iliriku u periodu od 5 godina, poqev od 01. 03. 59. Imao je vanredno xiroka ovlaxena i pravo da mobilixe vojsku od tri legije. Kasnije tokom godine iskoristio je prazninu u upravi nad Narbonskom Galijom da osigura sebi ovu provinciju. Ovu dodatnu upravu, kao i pravo da mobilixe jox jednu legiju, na predlog Pompeja odobrio mu je Senat, koji je predvideo da ako mu on ne ponudi Narbonsku Galiju, to e sam uqiniti posredstvom tribunata. Provincijska uprava imala je da Cezaru pribavi vojnu slavu i bogatstvo.

5. Klodijev tribunat Godine 58. za konzule su izabrane pristalice trijumvira, Aul Gabinije, Cezarov prijatelj, i Lucije Pizon, Cezarov novi svekar. Meu narodnim tribunima te godine takoe su se naxli Cezarovi podravaoci Publije Vatinije i Klodije. Sa slutnjom da se Pompeju i Krasu ne moe verovati da e ga zaxtiti od odmazdi aristokratije, Cezar je obezbedio usluge ozloglaxenog, ali talentovanog, pustolova po imenu Publija Klodija, koji je za godinu i po postao nekrunisani kralj Rima. Publije Klodije je poreklom bio iz aristokratske porodice, a sluio je u Lukulovoj vojsci. Bio je izvanredan demagog, a svoju politiqku karijeru je poqeo sa optubom Katiline za iznuivanje. 62. godine optuen je za skrnavljenje svetinje. Naime, te godine misterije u qast Dobre boginje, Bona dea, prireene su u kui Gaja Julija Cezara koji je tada vrxio dunost vrhovnog svextenika. Kako je ulaz bio dozvoljen samo enama i kako se Klodije eleo sastati sa Cezarevom enom Pompejom, preobukao se u enske haljine i time izvrxio svetogre. Kada je uhvaen, Cezar je oteravxi svoju enu odustao od optube, xto nije bio sluqaj sa Ciceronom. Iako je Ciceron eleo da Klodije bude osuen, sluqaj se zavrxio Klodijevim opravdanjem. 58. godine Klodije postaje narodni tribun. Poxto jedan patricij nije mogao biti biran za narodnog tribuna, Klodije je prexao u plebejce davxi da ga usini jedan plebejac. Ovakva adopcija nazivala se traductio ad plebem i o pravu usvajanja odluqivala je kurijatska skupxtina. Izabrani tribun za 58., Klodije se dodvorio gradskom proleterijatu posred– 48 – 343

stvom zakona kojim se prethodna prodaja po snienim cenama zamenjivala besplatnim davanjem javnog ita. Glavni instrument njegove autokratije bila je obuqena i stalna vojska batinaxa, kojoj je, uqlanivxi njene qlanove u toboe bezopasne collegia ili klubove zanatlija, dao izgled legaliteta. Ova organizacija ,,sile ija” kasnije e voditi do rata bandi i vladavini oloxa. Poxto je uspostavio svoj autoritet na sigurnim osnovama, kakve niti Gaj Grah niti Saturnin nisu posedovali, Klodije je sproveo bez opozicije svoje sledee predloge: — Da se obnove kvartovski kolegiji, collegia compitalia, koji su 64. u vreme borbe sa Katilinom bili zatvoreni po nalogu Senata. Ovi kolegiji prvenstveno su imali za cilj da unesu nemir u politiqki ivot. — Da se ograniqi vlast cenzora kod sastavljanja senatskih spiskova. Sada senator je mogao biti iskljuqen iz Senata tek posle sprovedene istrage, utvrene krivice i pristanka oba cenzora. Ovom merom Klodije je eleo dobiti podrxku senatora kojima je pretilo iskljuqenje iz Senata, a ujedno obezbediti sebe od buduih revizija spiskova. — Zabrana vixim magistratima da u vreme glasanja posmatraju nebeska znamenja. Naime, neki optimati su imali obiqaj, pravdajui se toboe nepovoljnim nebeskim znamenjima, da donesene zakone proglase nevaeim. Stoga je Klodije izneo ovaj zakonski projekat jer se, kako tvrdi Dion Kasije, plaxio da e na navedeni naqin suenje Ciceronu biti odloeno. Sa dvostrukim ciljem, da se osveti i da lixi aristokratiju njihovog najsposobnijeg govornika, prognao je Cicerona iz Rima posredstvom zakona sumnjivog legaliteta, ali nesumnjive delotvornosti. Paterkul navodi da je sproveo zakon da se svaki onaj koji bez suda pogubi rimskog graanina stavi van zakona. Ovim je senatska odluka o pogubljenju Katilininih pristalica priznata za nezakonitu. Ciceron se naxao direktno na udaru i bio je primoran da napusti Rim. Po njegovom odlasku Klodije je sproveo jox jedan zakon kojim je Ciceron prognat iz Italije. Njegova imovina je konfiskovana i kua na Palatinu sruxena. Mesto gde se kua nalazila Klodije je odredio za hram boginje Sloge. Da bi se oslobodio Katona Utiqkog, Klodije je sproveo sledeu meru. Svrgnuo je sa vlasti kralja Kipra Ptolemeja33 jer je podravao gusare koji su ometali snabdevanja Rima itom. Klodije je potom poslao Katona van Rima sa zadatkom da preuzme kraljevu blagajnu. Ptolemej je izvrxio samoubistvo. Kipar je pridodat provinciji Kilikiji, a kraljeva svojina obogatila je rimsku blagajnu za 7000 talenata, tako da je Klodije obezbedio fondove za finansiranje zakona o itu. Tek poxto su Ciceron i Katon napustili Rim, Cezar je krenuo iz Italije u svoju provinciju. Kada je Klodije bio na vrhuncu moi okrenuo se protiv Pompeja i time prouzrokovao sopstveni pad. Naime, Klodije je pustio iz pritvora sina jermenskog kralja Tigrana, qime je direktno zadirao u Pompejevu politiku na Istoku. Kako bi se suprostavio Klodiju Pompej trai da se obezbedi povratak Klodijevog protivnika Cicerona iz progonstva i obrazuje protivniqku vojsku ,,bitangi” pod drugim honorarnim politiqarem T. Anijem Milonom, narodnog tribuna za 57. godinu. U leto 57. Klodije je svrgnut sa vlasti i sveden na relativnu bezopasnost. Kraj njegove vladavine oznaqen je njegovim neuspehom da se suprostavi zakonu, koji je podravao Pompej, a koji su podneli Lentul Spinter i Metel, da se dozvoli Ciceronov povratak iz progonstva i da se omogui trijumfalni prijem govornika na njegovom povratku. Zakon su sprovele centurijacke komicije i nakon manje od godinu i po dana u progonstvu Ciceron se vraa u Rim.

6. Kriza u trijumviratu 33

brata Ptolemeja Auleta, koji se ustruqavao da prati dobar primer egipatskog kralja, koji je od trijumvira kupio poloaj

– 49 – 344

Potvrdivxi se protiv Klodija, Pompej je ponovo stekao takvu vlast kakvu nije uivao jox od konzulskog zvanja. 57. primio je, opxtim pristankom, zadatak da Rim oslobodi iznenadne i jake oskudice ita. Naime, Ciceron je predloio Senatu da Pompej dobije ovlaxenja za snabdevanje grada itom (cur annone). Predmet je prenet na centurijacke komicije i Pompej je dobio prokonzulski imperijum do pet godina. Ciceron u pismu svom prijatelju Atiku navodi da je narodni tribun Lesije predloio da Pompej dobije pravo nad dravnom blagajnom, da regrutuje vojsku i da dobije imperium maius, tj. vlast iznad svih provincijskih namesnika. Ali, Pompej, kako se ne bi zamerio Krasu i Cezaru, ne prihvata ove privilegije. Kako bilo, Pompej je napunio Rim namirnicama i stekao veliku popularnost u narodu. Sledee zime odbio je komandu nad ekspedicijom, koja je imala zadatak da ponovo postavi na poloaj Ptolemeja Auleta, koga su proterali podreeni. Za Pompeja policijska operacija ove vrste bila je malo privlaqna. Ipak njegovi prijatelji kao i neprijatelji su pretpostavili da je on tajno udeo za novom vojnom komandom, a ovo uverenje uvelo ga je u otvoreni sukob sa kolegom Krasom, koga su probuene vojne ambicije podstakle da se nadmee za Egipatsku upravu. Ovo obnavljanje starog sukoba izmeu Pompeja i Krasa bio je signal za napad na trijumvirat. Ciceron, koji je jox uvek gajio nadu Pompejevog pridobijanja na stranu aristokratije, teio je da zabije klin izmeu njega i Cezara predloivxi suspenziju ili delimiqno ukidanje Cezarovog agrarnog zakonodavstva, verujui da e Pompej biti voljan da odbaci Cezarove mere u sluqaju da su njegovi liqni interesi u tome zaxtieni. Istovremeno aristokrata po imenu Lucije Domicije Ahenobarb istupio je kao kandidat za konzulsko zvanje 55. i istakao da e, ako bude izabran, izneti predlog zakona da se opozove Cezar iz Galije u najkraem moguem roku. Ma koje god xanse da su Ciceron i Domicijan imali u rasturanju trijumvirata, one su se izjalovile. Cezar stacioniran u Raveni na oko 320km od Rima, posle preliminarnog sastanka sa Krasom, koji se urio da ga obavesti o situaciji u prestonici, odluqio se na jedan sastanak na kojem e sporovi biti rexeni.

7. Sastanak u Luki Cezar je pozvao Pompeja i Krasa na sastanak u Luki, najsevernijem gradu provincije. Prvo se Pompej kolebao i sudbina koalicije je visila o koncu; ali na kraju uputio se u Luku. Ovde su tri partnera izgladili svoje sporove i rasporedili dunosti za godinu koja sledi. U oqekivanju obnavljanja njihove udruene autokratije, u Luku se sjatila gomila od vixe od 100 senatora da moli za razne privilegije. Rezultat pregovora bio je: da se obezbedi Cezaru produenje mandata na jox 5 godina; da Kras i Pompej budu izabrani za konzule za 55., posle qega e Pompej na upravu dobiti Afriku i Xpaniju s rokom od pet godina, a Kras za isto vreme bogatu Siriju. Iz Luke, Pompej i Kras zajedno su se vratili da sprovedu odluke do kojih se doxlo na sastanku. Ljubazno upozorenje bilo je dovoljno da odvrati Cicerona od njegovog postupka protiv Cezara. Domicijan je istrajao u svojoj kandidaturi, ali su ga Pompej i Kras predupredili nadmeui se protiv njega i uz pomo nekih vojnika, koje je Cezar poslao na odsustvo u jesen 56., bili su po drugi put izabrani za konzule. 55. ispunili su svoj deo nagodbe pogoene u Luki sprovevxi zakon da se Cezaru produi zvanje prokonzula u obe Galije za sledeih pet godina. Ciceron u svom govoru pro Balba navodi da je Cezar dobio pravo da sam imenuje deset legata, uprkos tradiciji da Senat bira namesnike. Cezar je takoe dobio pravo da regrutuje jox qetiri legije finansirane iz dravne kase. Usvajanju lex Licinia Pompeia snano se suprostavila aristokratija, ali ovom prilikom Pompej se nije ustruqavao da upotrebi silu da ispuni svoja obeanja prema Cezaru. Zauzvrat za njihove usluge tribun po imenu Gaj Trebonije obezbedio je Pompeju i Krasu komande prokonzula po is– 50 – 345

teku konzulskog zvanja. Kras je, kako svedoqi Dion Kasije, dobio upravu nad Sirijom i komandu u ratu protiv Parana. Dok Apijan i Plutarh tvrde da je Pompej po isteku konzulskog zvanja dobio na upravu Afriku i Xpaniju, dotle Dion Kasije, Tit Livije i Ciceron svedoqe da je Pompej dobio samo Xpaniju. Pompej je uzeo dve Xpanije, ali specijalnim oslobaanjem (za koje je dunost oko ita ponuena kao izgovor) vrxio je vlast prokonzula putem zamenika, tako da bi liqno mogao ostati blizu Rima. Na sam mig trijumvira iste godine je A. Gabinije, koji je tada bio namesnik u Siriji, ponovo postavio Ptolemeja na poloaj. Glavni rezultat sastanka u Luki bio je da je Cezar obezbedio dovoljno vremena da dovrxi osvajanje Galije.

8. Pompejeva izvanredna ovlaxenja 54. prerana smrt Cezarove erke Julije, koja je stekla veliku naklonost Pompeja, uklonila je jedinu vezu oseanja izmeu Pompeja i njegovog partnera; a sledee godine Krasova smrt kod Kare uklonila je moguu protivteu Pompeju unutar trijumvirata. Sa druge strane, godine 54. i 53. Republika je upala u stanje snane anarhije. Jednom kada je ispunio svoje obaveze prema Cezaru, iako nije prestao da nadzire Senat, Pompej je ostavio stvari da teku svojim tokom. U ovom periodu izbori za konzule ispraeni su velikim neredima. Podmiivanje je praktikovano u velikoj meri, a veto tribuna je zloupotrebljavan da se spreqe izbori, te su godine 53. i 52. poqele interregnumom. Odredi Klodija, mahom plebejci, borili su se sa odredima Milona, koga su podravali optimati. Dok je Milon pretendovao na konzulat, Klodije je hteo da postane pretor. Nered u Rimu kulminirao je poqetkom 52. u jednoj guvi izmeu pratnji Milona i Klodija, u kojoj je poslednji poginuo, i u jednom nequvenom izbijanju pobune, tokom koje su Klodijevi batinaxi, ojaqani svim nemirnim elementima u prestonici, potpuno spalili kuu Senata i druge graevine na Forumu. U ovoj neizdrljivoj situaciji Senat je spas traio u Pompeju, kome je dodelio izvanredna ovlaxenja da uspostavi red u gradu. Brzo okupljanje trupa u Italiji bilo je dovoljno da se umiri rulja. Meutim, potreba za prepravljanjem zakonodavstva da se spreqi obnavljanje nedavnih neprilika, sada je svima postala oqigledna. Mimo obiqaja, na predlog Senata, Pompej je bio izabran za konzula za 52. bez kolege (consul sine collega). Praktiqno Pompej je dobio ovlaxenja kao jedan diktator, ali je bio zaklonjen iza zvaniqne magistrature. Naoruan ovom izvanrednom vlaxu Pompej je izneo stroe zakone protiv podmiivanja, lex de ambitu, i naruxavanja mira, lex de vi. Ovi zakoni su predviali da se retroaktivno ispitaju sluqajevi o nasilju i potkupljivanju u periodu od 70. do 52. Zakone je Pompej predloio, pored ostalog, da bi se ubrzalo suenje Milonu za Klodijevo ubistvo. Iako ga je branio sam Ciceron, Milon je osuen, te je morao otii u izgnanstvo. Apijan navodi da je ovom prilikom osuen i Gabinije zbog gaenja zakona i bezbonixtva. Meutim, ovom Gabiniju, koji je 55. godine bio legat u Siriji i koji je bez odobrenja Senata napustio provinciju i ostavio jedan garnizon, je sueno 54. kada je on otixao u dobrovoljno progonstvo. Godine 52. Pompej je zakonom potvrdio odluku Senata, koja je propisivala petogodixnji interval izmeu magistrature i promagistrature. Meutim, imajui na umu Cezarovu reakciju, koji je oqekivao drugo konzulsko zvanje za 48., a potom vojnu komandu, Pompej je uredio da 10 tribuna sprovedu dodatnu meru koja je Cezaru dozvoljava kandidovanje za konzula in absentia. Potom je Pompej, da bi onemoguio druge kandidate da trae sliqne privilegije, po svedoqenju Dion Kasija zahtevao od narodne skupxtine potvrivanje starog zakona; zakona koji je zahtevao liqno prisustvo kandidata na izborima. Da ova poslednja mera da ne bi bila upotrebljena na xtetu Cezarove kandidature, Pompej je sopstvenim rukopisom dodao postskript da se mera ne odnosi na zakon 10 tribuna. Kako god, ove usluge Cezaru bile su protivtea odluci Senata da se Pompeju produi uprava – 51 – 346

nad Xpanijom za drugi rok od 5 godina. Tokom leta Pompej je za svog kolegu uzeo svog novog zeta Metela Scipiona.

9. Raspad trijumvirata Poqetkom 51. Cezar je poslao molbu Senatu za produenje svoje uprave nad Galijom do kraja 49., kako bi premostio jaz izmeu svog zvanja prokonzula i drugog konzulskog zvanja (s poqetkom od 01. 01. 48.) i da neprijateljima ne ostavi vremena da povedu parnicu protiv njega za zloupotrebe u provincijama. Ovaj predlog Senat je odbio na osnovu incijative krajnjeg optimata, a konzula, Marka Klaudija Marcela i Pompejeve utnje, koju su krajnji optimati prihvatili kao znak odobravanja. Maja 51. Marcel je, pod obrazloenjem da je dovrxeno osvajanje Galije, izneo protiv-predlog da rok Cezarove dunosti bude skraen i da mu se poxalje zamena. Ovaj predlog naixao je na hladan prijem, a Sulpicije Ruf je podsetio da se ne sme smeniti namesnik koji nije uqinio nikakav prestup. Ovom prilikom Pompej je govorio u odbranu lex Licinia Pompeia iz 55., koji je praktiqno Marcel osporavao. Svi dalji pokuxaji krajnjih optimata da uvuku Pompeja bili su izbegnuti ili misterioznim utanjem ili dvosmislenim odgovorima sa njegove strane. Iste godine Marcel je istupio protiv Cezarovog xirokog dodeljivanja graanskih prava stanovnicima Cisalpinske Galije. Naime, Cezar je u Alpima osnovao grad Novukonum s latinskim graanskim pravom. Po zakonu iz II veka p. n. e., magistrati gradova sa latinskim graanskim pravom imaju rimsko graansko pravo. Marcel, odluqni Cezarov neprijatelj, istukao je jednog magistrata grada Novukonuma, koji je uivao rimsko graansko pravo. Meutim, svojim aktom Marcel je pokazao prebijenom da mu ne priznaje graanska prava, odnosno da ne priznaje Cezarovu politiku. Cezar kao privatno lice mogao je biti izloen kriviqnom gonjenju. Kako su konzuli bili zaxtieni, Cezar je udeo da se domogne ovog zvanja. Poxto je ve bilo jasno da se Pompej sve vixe okree na stranu krajnjih optimata, Cezar je 50. godine sebi obezbedio podrxku konzula Emilija Paula, koja se sastojala u tome niti da pomae niti da smeta Cezaru, i podrxku narodnog tribuna Kuriona, bankrotiranog mladog aristokrate kome je, kako Plutarh navodi, Cezar isplatio dugove. Kao izgovor da iznenada stane na Cezarovu stranu, Klodiju je posluilo Pompejevo suprostavljenje njegovom naimenovanju da nadgleda izgradnju puteva, curator viarum. 01. 03. 50. kolega Emilija Paula, konzul Gaj Marcel (roak Marka K. Marcela), insistirao je da se Cezaru poxalje zamena. Ali, sada je Kurion iskoristio pravo intercesije i predlog nije stavljen na glasanje. Sa druge strane, Senat je pozvao Cezara i Pompeja da svaki preda jednu legiju za pomo protiv Parana. Poxto je Pompej zamolio povratak jedne od svojih xpanskih legija, koju je pozajmio Cezaru 53., rezultat ove mere bio je taj da je Cezar izgubio dve legije. Po njihovom dolasku u Italiju trupe, koje je predao Cezar, smextene su u Kapui pod izgovorom da se u meuvremenu situacija na paranskom frontu rasqistila. Na sledeoj senatskoj sednici Kurion je napao Marcela insistirajui da Pompeju ne sme biti dozvoljeno da vrxi izvanrednu dvojnu komandu u Xpaniji i Italiji posle Cezarovog roka u Galiji. Dakle, Kurion je zahtevao da obe strane istovremeno predaju svoja ovlaxenja. Ovim bi Cezar bio u prednosti, jer je raspolagao ogromnim galskim plenom i imao veze meu plebejcima. Ovaj predlog po izgledu bio je potpuno razuman i naixao je na srdaqnu dobrodoxlicu svih onih koji su se uasavali graanskog rata i koji su u udruenom razoruavanju videli najbolju garanciju protiv njegovog obnavljanja. Stavljen na glasanje 01. 12. Kurionov predlog bio je sproveden sa 370 glasova protiv 22. Ipak, za krajnje optimate ova odluka bila je potpuno neprihvatljiva, jer bez Pompejevih snaga da ga sprovedu na sud i zadovolje pravdu, bojali su se da e Cezar izbei kaznu. Poxto su po Rimu poqeli da krue lani glasovi kako Cezar ide na Italiju, – 52 – 347

to su iskoristili optimati. Gaj Marcel zatraio je od Pompeja da ignorixe ustavne skrupule i da ,,spasava Republiku” mobilizacijom trupa u cilju hitnog napada na Cezara. Posle ustruqavanja, koje ne moramo smatrati pritvornim, Pompej je dozvolio da ga nagovore. Do poslednjeg trenutka Cezar je naqinio nekoliko ozbiljnih pokuxaja da doe do sporazuma. U decembru po Kurionu je poslao pismo Senatu u kojem predlae da mu ostave dve legije i upravu nad Transalpinskom Galijom i Ilirikom. Ali kada je Pompej pokazao interesovanje za ovu ponudu, Marcel je ostao tvrdokoran. Na dan Nove godine 49. Cezar je ponovio Kurionov predlog udruenog razoruavanja, ali sada sam Pompej je objavio da od Senata oqekuje da ostane miran. Tumaqei ovaj nagovextaj kao komandu, Senat je odbacio Cezarov predlog i poslao Lucija Domicija da preuzme Transalpinsku Galiju i jednog bivxeg pretora Cisalpinsku; na veto Marka Antonija, koji je nasledio Kuriona kao Cezarov govornik, odgovoreno je pretnjama protiv njega liqno. Na ovoj sednici, kako svedoqi Cezar, usvojen je predlog L. Scipiona da se, ukoliko ne rapusti vojsku, Cezar tretira kao dravni neprijatelj. Sledeih dana Ciceron, koji se tek vratio sa dunosti prokonzulara u Kilikiji, ponovo je poqeo pregovore sa dva dodatna predloga, da Cezar zadri Ilirik, ali ne i Cisalp. Galiju, a da Pompej, umesto razoruavanja, ode u Xpaniju. Ali, partija krajnjih optimata, sada predvoena konzulom L. Kornelijem Lentulom, presekla je ovu diskusiju. 07. 01. 49. Senat, jox uvek pod pritiskom Pompeja, izglasao je vanredno stanje i prepustio Republiku na staranje konzula i prokonzula, xto je u stvari znaqilo Pompeju. Tri dana kasnije Cezar je obavexten o ovoj odluci, koja je bila ravna konaqnom nalogu o njegovoj predaji neprijateljima. U toku jednog qasa punog zebnje, Cezar je razmixljao u samoi; napokon dao je svoj odgovor prexavxi Rubikon (na gornjem toku) i uxavxi u Italiju. Izvori: — Apijan, Rimski graanski ratovi, Preveo s grqkog jezika Bogdan M. Stevanovi, Dereta, Beograd 1991. U benici: — N. A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. — Skalard, Istorija Rima — Belexke sa predavanja prof. S. Ferjanqi u Beogradu 11. 04. i 18. 04. 2003. Priruqnici: — Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Beograd 1984.

– 53 – 348

Xegan Marija

GRAANSKI

RAT

CEZARA

I

POMPEJA

1. Izvori — — — — — —

—

—

—

— —

II knjiga posveena rimskim graanskim ratovima od Apijana. Plutarhove biografije. Cezar, I vek p. n. e., De bello civilli. Ciceron, I vek p. n. e., autor mnogih govora i pisma, koji su korisni za prouqavanje perioda 49 – 44. Asinije Polion, I vek p. n. e., u graanskom ratu pristalica Cezara i Antonija. Sastavio jednu hroniku koja saquvana u delovima. Aul Hirtije, sluio je od 54. godine u Cezarevoj vojsci gde su mu bili povereni vani zadaci. Dodao je osmu knjigu Cezarovom delu Bellum Gallicum da bi tako stvorio vezu sa njegovim Bellum civile. Verovatno je on napisao Bellum Alexandrinum. Salustije Krisp, I vek p. n. e., prvi veliki rimski istoriqar, koji je bio Cezarov pristalica, a protivnik Cicerona. Korisno je njegovo delo Epistulae ad Caesarem (?). Tit Livije (59. p. n. e. - 17. n. e.) rodom iz Patavija, a iveo i radio u Rimu. Autor je quvenog dela Od osnivanja grada u 142 knjige, od kojih je danas saquvano 35. Sadraj izgubljenih knjiga saznajemo iz izvoda, tzv. perioha, sastavljenih u vreme carstva. Gaj Velej Paterkul iz Kampanije, poqetak I veka n. e. U Rimskoj istoriji daje pregled, poqev od istorije Istoka i Grqke do godine 30. Delo, napisano na brzinu, ima ograniqenu vrednost kao izvor. Svetonije Trankvil, I/II vek n. e., De vita Caesarum. Dion Kasije, II vek n. e., je napisao na grqkom jeziku Rimsku istoriju u 80 knjiga, koja obuhvata period od osnivanja grada da pixqeva vremena.

2. Prva kampanja 49. p. n. e. Poreklo graanskog rata, kako su Ciceron i Katon tvrdili, lei u obrazovanju Prvog trijumvirata, koji je bio prekretnica u istoriji slobodne drave. Isto tako Asinije Polion, Cezarov pristalica, svoju istoriju velikog graanskog rata poqinje godinom 60. kada su konzuli bili Metel i Afranije. Tri qoveka, podravani naoruanim snagama, gradskim proletarijatom i mnogim vitezovima, nametali su svoje volje Senatu. 59. Ciceron je govorio da je izgubio slobodu govora, auctoritas i dignitas, i da je Senat u milosti gospodara, principes, koji su se otimali za potentia i dignitas. Kada je ,,kocka baqena” na prelazu reke Rubikon 10/11. januara 49., Cezar je pod komandom imao manje od 50000 ljudi i ne vixe od jedne legije je bila stacionirana sa njim u Raveni. Sa druge strane Pompej je na raspolaganju imao qitave resurse Rimske Imperije van Galije. Meutim, dok su Cezarovi vojnici bili iskusni veterani i spremni na brzo okupljanje na ratnom polju, protivniqka vojska jedva da je bila u pripravnosti. U Italiji Pompej da nije imao dve legije koje mu je nedavno predao Cezar skoro da ne bi imao obuqene trupe; ostali su bili regruti koji su u ovom trenutku bili rasejani du poluostrva. Imajuu na umu njihovu nespremnost texko je objasniti prenagljenost Cezarovih neprijatelja u produbljavanje krize poqetkom 49., osim sa stanovixta da su podlegli glasinama o nezadovoljstvu u Cezarovim vojnim redovima, koje je xirio Cezarov – 54 – 349

bivxi poruqnik Labenije, sada odmetnik u Pompejevom taboru, ili da nisu predvideli Cezarov marx sredinom zime. Prva nedelja kampanje 49. praktiqno je odredila sudbinu Italije. Iako je, kako tvrdi Apijan, narod, koji je se seao nedavnih ratova, zahtevao da Pompej i Cezar napuste vlast, od toga ne bexe nixta. Cezar je napredovao sa zadivljujuom brzinom i zauzeo dva glavna apeninska prolaza u Etruriji, a da pri tom nije doxlo do ozbiljnijih sukoba. 15. januara bez odlaganja Pompej se iz Rima povukao u Kapuu, gde su bile smextene one trupe koje je Cezar po nalogu Senata vratio. Pompejeve nade da e na vreme stii da sakupi potrebnu snagu, razbijene su Cezarovim napredovanjem niz istoqnu obalu poluostrva i dolaskom njegovih preostalih legija iz Transalpinske Galije. Pompejeve planove zatim je ugrozio L. Domicije, imenovani Cezarov naslednik u Transalpinskoj Galiji, koji je samoincijativno pokuxao da presretne Cezarovu prethodnicu kod Korfinija, da bi se potom naxao okruen neprijateljskim legijama, koje su mu se pribliavale u neoqekivanom broju. Domicije je kapitulirao sa tri legije. Cezar pokazujui svoju claementia ostavio je Domicija u ivotu i pustio ga na slobodu. Poxto su Cezaru bile potrebne ugledne liqnosti u njegovim redovima, ovaj akt verovatno za cilj je imao da privuqe Domicija na njegovu stranu. Ipak, Domicije je otixao Pompeju. Italijanska kampanja pretvorila se potom u trku za Brundizij, koji je zaposeo Pompej. Nameravao je da pree u Epir i tamo okupi vojsku. Deo Pompejevih trupa otplovio je iz Brundizija u Dirahion. Mada je Cezar stigao da opsedne Brundizij, preruxivxi sa izvanrednom vextinom svoje ukrcavanje Pompej je otplovio je sa ostatkom svoje vojske i izbegao Cezarov progon, koji nije raspolagao brodovima da ga prati preko Jadranskog mora. Tako je Cezarov pokuxaj da rat zavrxi bez bitke propao, a Pompej je obezbedio dovoljno vremena da obnovi vojsku za drugu kampanju. Cezar pre nego xto e krenuti za Pompejem, rexio je da uqvrsti svoj poloaj u Italiji. Poslao je Kvinta Valerija da osvoji Sardiniju, a Asinija Poliona da od Katona preuzme Siciliju. Katon bez borbe je napustio ostrvo pod izgovorom da ne eli da podanike izloi opasnosti i otixao u Afriku. Dok je jedan deo vojske ostavio u Brundiziju, a jedan poslao u Hidrunt, Cezar se uputio u Rim. Poxto se iz Brundizija vratio u Rim, eleo je da iskoristi vladu za sopstvene potrebe. Meutim, veina vixih magistrata i vodei senatori napustili su grad sa Pompejom. Cezar je dao pretoru po imenu M. Emiliju Lepidu da sazove ostatak Senata u svoje ime, ali ovaj krnji parlament nije eleo rizikovati da ga ovlasti za borbu protiv Pompeja niti qak da ima posla sa njim. Za sada Cezar vixe nije pokuxavao da vlast zasnuje na ustavnim osnovama i iskoristio je puko pravo osvajaqa da ue blagajnu, koju usplahirani neprijatelji nisu potpuno ispraznili kad su napuxtali grad. Postavio je pretora Lepida za upravnika (prefekta) Rima, a narodnog tribuna Marka Antonija za upravnika Italije. Na Siciliju je poslao Kuriona, na Sardiniju Kvinta Valerija, a kako bi spreqio Pompejev kopneni napad u Ilirik je poslao Gaja Antonija, a Ovostranu Galiju poveri Liciniju Krasu. Naredio je formiranje dve mornarice, u Jadranskom i Tirenskom moru, pod komandom Hortenzija i Dolabele. Kampanja poqetkom 49. nije bila obeleena nijednom od onih strahota koje su pratile borbu izmeu marijevaca i Sulinih pristalica. Naime, nije bilo proskripcija.

3. Druga kampanja 49. p. n. e. Tokom 49. u drugoj kampanji glavne operacije voene su u Xpaniji, gde su Pompejevi legati, L. Afranije (veteran istoqnih ratova) i M. Petrejus (koji je porazio Katilinu), upravljali vojskom od pet legija. Da se osigura od dvostrukog rizika da se Afranije i Petrejus ne pridrue Pompeju ili da ne upadnu u Transalpinsku Galiju, sam Cezar predvodio je vojsku od xest legija. – 55 – 350

Naixao je na Pompejevu vojsku u pripravnosti kod Ilerde u doline reke Sikora (pritoka reke Ebro), koju nije mogao napasti bez texkih gubitaka. Proleno izlivanja reke34 otealo je snabdevanje Cezarovih trupa i odseklo je deo njegove vojske, koji nije mogao da se vrati u logor, te ih je Petrej unixtio. Texko stanje nastavilo se do leta 49. Ipak, na kraju Cezar je uspeo da istera protivnike uz pomo galske konjice, koja je presekla njihovo snabdevanje; brzim marxom spreqio je njihovo povlaqenje ka reci Ebro; napokon prisilio ih je na predaju zauzimanjem strme ali bezvodne uzvixice na kojoj su naxli sklonixte. Za 40 dana potpuno je raspolagao velikom ali neuvebanom vojskom pod dvojicom sposobnih voa. Ovim podvigom naterao je preostale Pompejeve snage u Xpaniji, predvoene Varonom, da brzo kapituliraju. Jox na putu ka Xpaniji Cezar se sukobio sa Masilijom. Poxto je Masilija pruala solidan otpor, Cezar je opsadu poverio jednom svom legatu a sam se uputio u Xpaniju. Na svom povratku u Italiju, posle odluqne borbe na kopnu i moru, Cezar je pokorio Masiliju. Iz Masilije Cezar je pourio u Placentiju gde se pobunila njegova vojska. Cezar je pobunu brzo uguxio, a nad 120 voa pobune izvrxio je decimaciju i pobio 12. Neposredno pre Cezarovog povratka u Rim pretor Lepid od narodne skupxtine je dobio ovlaxenje da ga imenuje za diktatora. Ovo zvanje je verovatno bilo ograniqeno i dozvoljavalo mu je, kao i konzulima IV i III veka, da nadgleda izbore (comitiorum habendorum causa). Poxto se vratio u Rim Cezar je vodio konzulske izbore za 48., na kojim je jednako bio i uspexan kandidat. Za drugog konzula izabran je Servilije Isaurik. Po sprovoenju nekih vanrednih zakona i uivanja u zvanju diktatora samo 11 dana, odrekao se ove dunosti i za sada zadovoljio ,,samo” konzulskim zvanjem. Cezarovi uspesi tokom druge kampanje 49. bili su naruxeni jednim ozbiljnim neuspehom. U Africi propretor P. Atid Var izjasnio se protiv Cezara, a numidski kralj, Juba I, bio je njegov liqni neprijatelj. Cezar je morao uqvrstiti svoj poloaj u Africi kako ne bi sa ovog prostora bila ugroena Italija. Potcenivxi snagu svojih neprijatelja na frontu, Cezar je komandu protiv njih poverio bivxem tribunu Skriboniju Kurionu, kome je nedostajalo vojno iskustvo, i dao mu vojsku sastavljenu od veine bivxih Pompejevih vojnika. Ohrabren prvim uspehom, koji duguje iznenadnom iskrcavanju blizu Utike, Kurion je izveo brz jurix u dolinu Bagrada progonei numidske vojnike, koji su ga uvukli u zasedu. U ovoj katastrofi sam Kurion je poginuo kao i mnogi Cezarovi vojnici. Neznatan deo vojske pod zapovednixtvom Asinija Poliona spasao se i sklonio u Utiku. Zapovednik mornarice kod Utike, Flama, pobegao je sa laama pre no xto je prihvato ijednog vojnika sa kopna. Posle neuspelog pokuxaja da ih neki trgovci prevezu i tako spase, ostatak vojske predao se Varu. Ove je poubijao Juba i tako su unixtene dve Cezarove legije, koje su s Kurionom otplovile u Afriku. Neuspeh Cezara da uqvrsti vlast u Africi tokom kampanje 49. imao je vane posledice za kasnije stadijume graanskog rata, a za sada lixio je Rim jednog od izvora za snabdevanje itom. Ali nestaxica hrane u prestonici spreqena je brzim zauzimanjem Sicilije i Sardinije, koje su Pompejeve pristalice napustile bez borbe.

4. Dirahion Dok je Cezar uqvrxivao svoj poloaj u Italiji i na Zapadu, Pompej je utvrdio svoj xtab u Tesaloniki. Mada nije uspeo da dobije aktivnu pomo Parana, primio je njihovo obeanje o neutralnosti. Na osnovu ovog uverenja povukao je rimske garnizone sa istoqnih granica da bi oformio potpunu vojsku od 11 legija. Od helenistiqkih oblasti iz istoqnih provincija dobio je snaan korpus konjanika i flotu, koja je brojno daleko nadmaxivala nekoliko Cezarovih brodova. Zapovednik Pompejeve flote bio je Bibul, koga e kasnije 34

na xta je Afranije i raqunao

– 56 – 351

naslediti Libon. U Dirahionu na Jadranskom primorju oformio je naprednu bazu za ponovno zauzimanje Italije tokom sledee kampanje. Poqetkom 48. Cezar je preneo rat na istoqnu stranu Jadranskog mora. Zbog nedostatka transporta bio je prinuen da svoje trupe prebaci preko u dva navrata, tako rizikujui njihovo unixtenje zimskim olujama ili Pompejevim patrolama. Meutim, provukao se neozleen. Mada je Pompej u meuvremenu sakupio svoje snage u Dirahionu, nije se usuivao da ih uvede u estoku borbu protiv iskusnijih Cezarovih trupa, i stoga propustio priliku da razbije dve neprijateljske divizije pre no xto su se udruile. Sada je Cezar, sa udruenom vojskom od 7 legija u rukama, eleo da brzo zavrxi rat. Poxto je u Rimu zamoljen i poxto je uivao zgodnu stratexku poziciju, Cezar je pokazao spremnost da pregovara sa Pompejom o miru. Ali, Pompej je odbio predlog da obojica raspuste vojsku i da se dalja borba prenese na Forum. Sada su se dve vojske na reci Apsus nalazile jedna naspram druge vixe nedelja. Kada je bio u Brutotu (?) Cezaru je stigao predlog o pregovorima, koji su se imali odrati u Oriku. Iako nije liqno prisustvovao, pregovore je pokrenuo Bibul. Naime, u to vreme Bibul je imao zadatak da blokira Jadran i otea Cezarovo snabdevanje. Cezar je pristao da Libon posreduje kod Pompeja pod uslovom da mu se dozvoli da tokom primirja podigne opsade. Pregovori nisu uspeli. Jox jednom je Cezar pokrenuo pregovore, ali ih je spreqio njegov bivxi general Labijen U samoj Italiji stvari su se loxe odvijale po Cezara. Pretor M. C. Ruf je oborio jedan Cezarov zakon. Sa druge strane postojala je opasnost da e Bibul blokirati Brundizij, odakle je trebala da se Cezaru poxelje dodatna vojska. Zaista to je i pokuxao naslednik pokojnog Bibula, Libon. Poxto nije stizalo pojaqanje, spreqen burom da sam krene u Italiju, Cezar je uputio pismo Marku Antoniju. Aprila, poxto je za dlaku izbegao Pompejevu blokadu, eskadron Marka Antonija se pridruio Cezaru. Cezar je sada imao 34000 vojnika i 1400 konjanika. Cezar se potrudio da na svoju stranu pridobije neke helenske gradove. Da bi osigurao snabdevanje poslao je trupe u Makedoniju, Tesaliju i Epir. Pridobio je Etoliju, Akarnaniju, Amfilohiju, Delfe, Orhomen, Tebu. U Grqkoj mu je pomogao izvesni Kalisto (?). Cezar je poslao i Gneja Domicija Kalvina u istoqne oblasti Grqke kako bi spreqio dolazak Scipiona Nazike iz Sirije u pomo Pompeju. Sve ove akcije Cezar je sprovodio zahvaljujui kontroli zalea, a zalee je nadzirao samim raspored trupa. Poxto je Pompej bio ulogoren u Petri, kod Dirahija, Cezar se odluqio na nequven poduhvat da ga tu opsedne sa svih strana, osim sa mora. Mada je Pompej imao texkoa da pronae fura za konjicu, druge zalihe mogao je dobavljati putem mora. Sa druge strane Cezar, zbog oskudice u hrani, bio je prinuen da otkomanduje sve, osim jednog malog broja trupa potrebnih za blokadu. Vexto iskoristivxi svoj poloaj i mornaricu, Pompej je porazio jedno od Cezarovih oslabljenih krila. Poloaj opsaivaqa postao je teak, jer neposredno pre ovog neuspeha njegov transport je presreo Pompejev sin. Sreom po Cezara nevoljnost protivnika da suvixe priblii svoje neiskusne trupe, omoguila mu je da se povuqe iz Dirahija i da pobegne ka njivama Tesalije, gde je obezbedio provijant za svoje polu-izgladnele ljude. Ipak, u meuvremenu, stratexka incijativa prexla je u Pompejeve ruke. Da je pobednik kod Draqa sada ukrcao vojsku za ponovno zauzimanje Italije, xto je Afranije i predlagao, niko ga ne bi mogao spreqiti da ponovi Cezarovu laku pobedu iz 49. Ali, prosuujui da je njegov krajnji cilj sam Cezar, Pompej je pratio svog protivnika do Tesalije. Prema Apijanu, da krene za Cezarom, Pompeja je naterala qast, obzir prema Scipionu i ugled pred saveznicima.

5. Farsale Prva faza Pompejevog plana bio je sastanak sa Scipionom koga je D. – 57 – 352

Kalvin blokirao na Helespontu. Kada je Kalvin otixao u pomo Cezaru, Scipion je bio slobodan da zajedno sa Pompejom krene protiv svog neprijatelja. Poxto jox uvek nije verovao u uspeh u otvorenoj bici, Pompej je iskoristio konjicu da preseqe put Cezarovim zalihama po drugi put i da ga savlada pre nego xto ga je opseo. Meutim, rimska aristokratska pratnja iz njegovog tabora smatrala je pobedu ve svojom i stala se prepirati oko toga ko e preuzeti Cezarovo zvanje vrhovnog svextenika. Opet pritiskajui Pompeja, kao u kritiqnim danima decembra 50., optimati su ga ubedili da sve poloi na brz kraj. Tako se Pompej odluqio na jednu otvorenu bitku. Na otvorenom polju blizu Farsale razvukao je liniju fronta izmeu 35000 i 40000 ljudi, protiv koje Cezar nije mogao poslati vixe od 22000. Naime, Pompej je u svojoj vojsci imao Makedonce, Peloponeane, Beoane, Atinjane (koje je svrstao u bojni poredak), zatim Traqane, narode sa Helesponta, Bitinjane, Friane, Jonjane, Liane, Pamfilijce, Pisiane, Sirijce, Feniqane, jevrejske narode, Arabljane, Kiprane, Roane, kritske prakare (koje je svrstao u rezerve)... Sve u svemu jedna veoma raznorodna vojska. Uz Cezara su, pored njegove vojske Italika, bili Gali, Dolopljani, Akarnanci i Etolci. Cezar i Pompej su postavili rimske legije jednu nasuprot drugoj i podelili je na tri grupe. Na krilima su stavili konjicu. Na qelu Pompejeve falange bili su: u sredini Scipion, na levom krilu Domicije, a na desnom Lentul. Afranije i Pompej quvali su tabor. Cezarovu vojsku uz njega vodili su Sula, Antonije i D. Kalvin. Pompejev plan, kao onaj Antioha III kod Magnezije, bio je da iskoristi pexadiju da zadri Cezarov front, a snanu konjicu da ga napadne sa boka i u pozadini. U toku bitke velika konjica lako je probila Cezarov red konja, ali je bila zadrana boqnim krilom izabranih pexaka, koje je Cezar obuqio da rukuju svojim pila kao xto moderna pexadija koristi bajonete. Ovim jednostavnim manevrom Cezarove izabrane kohorte preokrenule su tok bitke jer Pompejevi konjanici, mesto da okrue neprijatelja, dali su se u prevremeno bekstvo. Kad je umirio napad neprijatelja, Cezar je ubacio svoje preostale rezerve. Pompejeva pexadija je odmah pratila konje u bekstvu, a nered je pogorxan samim delovanjem Pompeja, koji je prvo dopustio da bekstvo uzme svoj tok i potom, kada su gonioci stali provaljivati u tabor, odjahao kao persijski car Darije pred jurixem Aleksandrovih ljudi. Ostatak Pompejevaca, koji je uspeo da pobegne iz tabora, pronaxao je trenutno sklonixte na okolnim brdima. Ali, ovde su bili iseqeni neumornim Cezarovcima, koji su svoju pobedu upotpunili, kao kod Ilerde, okruujui begunce rovovima. Gubitkom ne vixe od 1200 ljudi, Cezar je ubio ne manje od 6000 Pompejevaca i zarobio 24000. Sam Pompej prvo je zamislio da se skloni kod Paranskog kralja, ali su ga pristalice odgovorile. Zatim, razmixljajui da li da pobegne kod Jube ili Egipat, odluqio se za poslednje.

5. Aleksandrijski rat Posle bitke kod Farsale mnogi Pompejevi oficiri, koji su komandovali odvojenim vojskama, i veina njegovih admirala su se predali Cezaru. Meutim, u Grqkoj i na Balkanu grupa nepomirljive aristokratije, koja je uspela pobei ili koja je bila stacionirana na Pompejevim linijama komunikacije, sakupila je ostatke vojske i u jadranskim lukama ukrcala je za Afriku. Da je Cezar nastavio istim putem iz Tesalije i spreqio okupljanje, Farsale bi bez sumnje bila poslednja ozbiljna akcija u graanskom ratu. Meutim, nastavio je da goni Pompeja, koji je sa nekoliko liqnih pratioca pobegao u Egipat, da se tamo utvrdi kao samopozvani gost mladog kralja Ptolemeja XII (sina nedavno preminulog Auleta). Sam Cezar mogao je sada da pristupi sprovoenju svog programa ,,red u Italiji, mir u provincijama”. Za to su mu bili potrebni sposobni ljudi i pored Aul Gabinija, Salustija Krispa, Lucija Vatinija, Domicija Kalvina, pridobio je i Katonovog neaka Kvinta Servilija Cepiona Bruta i Kasija, svoje budue – 58 – 353

ubice. Cezarova elja da zarobi razoruanog i bespomonog Pompeja sigurno nije proistekla iz nikakve osvetoljubivosti prema protivniku, koga je uvek smatrao kao dobronamernog ali neodluqnog naivca partije krajnjih optimata. Verovatno je nameravao da saquva ivot Pompeju jednim aktom proraqunate velikoduxnosti u razumnoj nadi da obnovi partnerstvo, u kojem bi njegov bivxi saradnik sluio kao dostojanstven nominalni vo, dok bi on stvarnu vlast drao u svojim rukama. Meutim, Cezarove planove onemoguili su Ptolemejevi namesnici, koji su se otarasili nezgodnog posetioca ubivxi ga. Verovatno je za Pompeja ova podvala bila preruxena usluga. Mada je u poslednje dve kampanje pokazao da je njegovo vojno prosuivanje bilo bolje nego ikad, u politiqkoj sferi praktiqno je postao zatvorenik aristokratije, koja ga je uvela u graanski rat, i da ga je Cezar vratio u Rim, u sluqaju da preivi, verovatno bi bio osuen da ostatak svog ivota provede u zlatnom kavezu. Za Cezara smrt protivnika je trebao biti znak da pouri dalje, ipak on ostaje u Aleksandriji da sakupi novac, kojim je Ptolemej obezbedio poloaj i za koji se obavezao da e platiti, a to nije uqino, i da rexi disput izmeu Ptolemeja XII i sestre i koregenta Kleopatre. Cezar je presudio u korist Kleopatre, sa kojom je trebalo zajedno da vlada, dok je Ptolemej bio odreen da upravlja Kiprom. Zapovedniqki naqin, kojim je Cezar uredio politiku dinastije, tako je uvredio Ptolemejeve namesnike da su protiv njega digli kraljevu vojsku i drali ga zatvorenog u dvorskom kvartu Aleksandrije tokom zime 48./47. Sa vojskom, koja je jedva premaxivala 3000 ljudi, Cezar se upleo u uliqne borbe protiv Ptolemejevskih trupa, ojaqanih aleksandrijskom ruljom i pojedinim italijanskim vojnicima, koje je Gabinije ostavio Auletu na raspolaganje 55. Iz ove opsade Cezar se izvukao zahvaljujui opozvanim vojskama iz Kilikije i Sirije pod upravom Mitridata VI, poznatog kao Mitridat Pergamski, i Antipatra, namesnika (Hyrcanus) kod Jerusalima. Prolea 47. Mitridat je probio svoj put mimo prednje kapije Peluzija do vrha Delta, gde se Cezar, koji je izbegao Ptolemejeve patrole, udruio sa njim. Nekoliko dana kasnije aleksandrijski rat je zavrxen u estokoj bitki blizu jednog od zapadnih rukavca Nila, u kojoj su Cezarove trupe unixtile kraljev tabor, a sam Ptolemej XII se utopio u reci. Poslednju kraljevu krunu Cezar je preneo na njegovog mlaeg brata, Ptolemeja XIII; meutim, stvarni vladar Egipta od sada je bila koregent Kleopatra, koja je stekla Cezarovu naklonost tokom opsade Aleksandrije. Bilo da je istina ili glasina, priqalo se da je dva meseca proveo sa njom na izletu uz Nil. Leta 47. Cezar je otpoqeo svoje povratno putovanje ka Rimu. Na putu kroz Palestinu nagradio je Antipatrovu uslunost tako xto je dodelio pravo jevrejskom narodu da plaaju snien porez. Iz Sirije nastavio je ka Maloj Aziji, gde je izveo munjevitu kampanju protiv Farnaka, Mitridatovog sina. Ovaj princ, kome je Pompej ostavio u posed oqevu vlast nad Evropom, ponovo je zauzeo Pont tokom kampanje kod Dirahija. Posle bitke kod Farsala Cezar je poslao odred pod komandom Domicija Kalvina, kome se pridruio kralj Galatije Dejotar, da izbaci uljeza; ali Farnak, zauzevxi poloaj blizu Nikopolja, osujetio je sve pokuxaje da se istera. Ovaj uspeh protiv Domicija ohrabrio ga je da ukrsti maq sa samim Cezarom i da protiv njega izvede uzbrdan napad — manevar koji su qak Cezarovi veterani mogli smatrati isuvixe texkim. Pored svega toga, druga bitka kod Zele bilo je texko nadmetanje i plakat, koji je Cezar pokazao na svom predstojeem trijumfu, a koji je sadrao lakonsku poruku veni, vidi, vici, bio je nepravedan prema Farnakovim vojnicima. Ipak, ovo angaovanje bilo je dovoljno da zavrxi Cezarov petodnevni rat u Maloj Aziji. Po porazu Farnak je pobegao na Bosfor. Posle novog ureenja zemlje, kojim je Galatski kralj Dejotar, bivxi pristalica Pompeja, bio prinuen sa ustupi istoqnu polovinu svoje oblasti Mitridatu Pergamskom, Cezar je napokon bio slobodan da se vrati u Rim. – 59 – 354

6. Situacija u Rimu 48. prestonicom je prvo upravljao konzul P. Servilije zajedno sa Senatom. Posle bitke kod Farsala Cezar je imenovan za drugo diktatorsko zvanje, ovaj put verovatno veih ovlaxenja rei gerundae causa i za period od Oktobra 48.; on je postavio M. Antonija za magister equitum. Sledee godine nisu odravani izbori za magistrate osim onih koje biraju plebejske skupxtine. Servilije, pa potom Antonije, bili su pozvani da uguxe nerede podstaknute zaduenim mladim aristokratama, koji su bili nezadovoljni Cezarovim finanskijskim merama iz 49. Cezar je propisao da kamata moe da qini 1/4 kapitala i da kapital vei od 15000 denara ne sme da se dri van prometa. Aristokrate su predvodili Celije Ruf i Kornelije Dolabela. Antonije je uguxio ove metee dovevxi pripravne trupe na Forum. Njegovi prestrogi metodi suzbijanja doveli su ga u trenutnu nemilost kod Cezara, koji je preneo zvanje zapovednika konjice na Lepida. U ovom periodu dolazi i do pobune Cezarovih vojnika, tj. Cezarove desete legije (njegov elitni puk) i drugih trupa veterana, koje je Cezar posle bitke kod Farsala poslao kui. Ovi ljudi, koji su isuvixe bili svesni svojih proxlih zasluga i sada smatrali sebe neophodnim, zahtevali su vee nagrade ili ranije penzionisanje. Cezar je poslao Krispa da ih umiri novim obeanjima, koje e ispuniti nakon povratka iz Afrike. Ali, vojnici, kako bi ojaqali svoje zahteve, krenuli su na Rim. Meutim, Cezar, doxavxi iz Male Azije u pravi qas, preplaxio ih je kratkom naredbom da se otpuste — blef koji je odmah doveo do umirivanja buntovnika.

7. Bitke kod Tapsa i Munde Cezar u Rimu nije ostao due no xto je bilo potrebno da nadgleda zakasnele izbore magistrata za poslednja tri meseca 47. i da zavede red u gradu. Kao novi konzuli izabrani su Fufidije Gal i Publije Vatinije. Cezarova druga diktatura verovatno se zavrxila oktobra, ali je zadrao prokonzulski imperium i bio je po trei put izabran za konzula za 46. Po olakxavanju ekonomske situacije, nagradivxi svoje sledbenike i oprostivxi mnogim pompejevcima koje je potqinio, krajem godine ukrcao se na brod radi kampanje u Africi sredinom zime, koja vixe nije mogla podneti dalja odlaganja. Naime, svi Cezarovi protivnici bili su se okupili u Utici. Ostaci Pompejevih snaga sastavljeni su u novih deset legija, koje je kralj Juba ojaqao sa 4 numidske legije, koje su obuqavali italijanski uqitelji ratne vextine, a Scipion sa 20000 pexaka i borbenim slonovima. Sa malo neblagovremenim obzirom prema pravu seniorata, pompejevci su upravu nad rimskom vojskom dodelili Scipionu, Pompejevom zetu, koji se suvixe rado priklonio Jubi; meutim, njegov glavni poruqnik, Labinije, qinio se najvixe sposobnim da pobedi Cezara. Rat u Africi za Cezara je predstavljao trku sa vremenom. Olakxavajua okolnost bila je ta xto se Juba morao povui, jer je kralj Boho bio zauzeo njegovu Cirtu. Cezar je svoje trupe prebacivao u vixe navrata u intervalima izmeu zimskih oluja. Sa prethodnicom nepouzdano je drao liniju obale blizu (Lepcis Minor). Tokom ekspedicije traganja za stoqnom hranom blizu Ruspine bio je iznenaen i skoro okruen snanom konjicom pod Labinijem; meutim, on je brzo reorganizovao vojsku u uzastopnu borbenu liniju i borio se da probije put ka sklonixtu na oblinjim brdima bez ozbiljnih gubitaka. Posle dolaska poslednjeg konvoja, qime je broj povean na qitavih osam legija, eleo je da namami protivnika u estoku bitku. Prilika se ukazala tokom opsade grada Tapsa, koji se nalazio na rtu na Tuniskoj obali i koji je bio povezan sa zaleem posredstvom dva koridora na svakoj strani divlje lagune. Dozvolio je da ga iseku na ovom jeziqku zemlje; ali, ovim oqevidnim rtvovanjem doveo je Metela – 60 – 355

Scipiona u takav poloaj na severnom koridoru da ne moe da odbije bitku i strmoglavom brzinom napada probio se u neprijateljske redove i posuvratio ih pre nego xto su uspeli stati u borbeni poredak. Tokom progona Cezarove trupe otele su se kontroli i odbile da prue milost tako da se susret kod Tapsa zavrxio pokoljem mnogo gorim nego onaj kod Farsala i svi vodei Pompejevi oficiri, sem Labinija, su poginuli u bekstvu ili nedugo zatim. Posle katastrofe kod Tapsa, Cezarov najneumoljiviji neprijatelj M. Katon, koji je upravljao garnizonom pompejevaca u Utici, izbegao je njegovu milost oduzevxi sebi ivot. Juba i Petrej na gozbi su ubili jednog drugog, a i Scipion je izvrxio samoubistvo. Jubina kraljevina veim delom pretvorena je u provinciju Africa Nova i poverena je Krispu. Poslednja bitka odigrae se u Xpaniji. Sin poraenog voe, Gnej Pompej, iskorstivxi slavno ime koje je njegov otac ostavio u Xpaniji i odvratnost prema tiranskom namesniku cezarovcu, posle bitke kod Farsala pozabavio se sakupljanjem nove vojske. Posle bitke kod Tapsa ojaqan je izbeglicama iz Afrike pod Labinijem i svojim mlaim bratom Sekstom. Napokon njegova vojska obuhvatala je 13 legija, mada su veinu regruta qinili uroenici. Posle leta provedenog u Rimu, Cezar se odluqio na borbu protiv Pompejevih sinova sa osam legija i svoju qetvrtu zimsku kampanju graanskog rata vodio je u junoj Xpaniji. U nemogunosti da svoje protivnike opsedne u njihovim uporixtima, odluqio se na neobiqan rizik da borbu prihvati na zemlji koja je prisilila legije da izvedu uzbrdan napad. Bitka kod Munde (izmeu Sevilje i Malage) bila je jedna od najteih Cezarovih bitaka; ali, na kraju je deseta legija unixtila neprijateljski bok, a konjanici mavretinskog kralja, Boguda, udarila je na nesreeno krilo u pozadini. Mada je Sekst Pompej doiveo da vodi nove ratove sa Cezarovim naslednicima, nije zabeleeno da je ijedan drugi oficir-pompejevac preiveo katastrofu kod Munde i trupe pompejevaca bile su unixtavane bez razlike. Marta 45. Cezar je postao neosporeni gospodar Rima. Izvori: — Apijan, Rimski graanski ratovi, Preveo s grqkog jezika Bogdan M. Stevanovi, Dereta, Beograd 1991. U benici: — N. A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. — H. H. Scullard, Roman history from Gracco to Nero — Belexke Srana Miloxevia sa predavanja prof. S. Ferjanqi u Beogradu 16. 04. 2003. Priruqnici: — Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Beograd 1984.

– 61 – 356

Xegan Marija

CEZAROVA

DIKTATURA

1. Izvori — — — — —

—

—

— —

II knjiga posveena rimskim graanskim ratovima od Apijana. Plutarhove biografije. Cezar, I vek p. n. e., De bello civilli. Ciceron, I vek p. n. e., autor mnogih govora i pisma, koji su korisni za prouqavanje perioda 49 – 44. Salustije Krisp, I vek p. n. e., prvi veliki rimski istoriqar, koji je bio Cezarov pristalica, a protivnik Cicerona. Korisno je njegovo delo Epistulae ad Caesarem (?). Tit Livije (59. p. n. e. - 17. n. e.) rodom iz Patavija, a iveo i radio u Rimu. Autor je quvenog dela Od osnivanja grada u 142 knjige, od kojih je danas saquvano 35. Sadraj izgubljenih knjiga saznajemo iz izvoda, tzv. perioha, sastavljenih u vreme carstva. Gaj Velej Paterkul iz Kampanije, poqetak I veka n. e. U Rimskoj istoriji daje pregled, poqev od istorije Istoka i Grqke do godine 30. Delo, napisano na brzinu, ima ograniqenu vrednost kao izvor. Svetonije Trankvil, I/II vek n. e., De vita Caesarum. Dion Kasije, II vek n. e., je napisao na grqkom jeziku Rimsku istoriju u 80 knjiga, koja obuhvata period od osnivanja grada da pixqeva vremena.

2. Cezarova diktature Prva Cezarova diktatura pada u 49. godinu. Pretor Marko Emilije Lepid od narodne skupxtine, kako navodi Apijan, ili od Senata, kako navodi Plutarh, dobio je ovlaxenje da Cezara imenuje za diktatora. Ovo zvanje je verovatno bilo ograniqeno i dozvoljavalo mu je, kao i konzulima IV i III veka, da nadgleda izbore za konzule za 49., comitiorum habendorum causa. Konzuli za ovu godinu su ve bili izabrani, ali su pobegli sa Pompejem na istok. Lepid je pokuxao da sazove izborne komicije, ali iz Ciceronovih pisama saznajemo da je taj akt bio nezakonit. Lepid kao pretor bio je na niem rangu no konzul, a pravo sazivanja izbornih komicija imao je ili konzul ili diktator. Poxto se iz Xpanije vratio u Rim Cezar je, u skladu sa svojom dunoxu, vodio konzulske izbore za 49., na kojim je jednako bio i uspexan kandidat. Za drugog konzula izabran je Servilije Isaurit. Po sprovoenju nekih vanrednih zakona i uivanja u zvanju diktatora samo 11 dana, odrekao se ove dunosti i za sada zadovoljio ,,samo” konzulskim zvanjem. Druga Cezarova diktatura pada u 48. godinu. Posle bitke kod Farsala Isaurit je imenovao Cezara za drugo diktatorsko zvanje. Ovaj put na godinu dana i radi voenja rata protiv Pompeja, rei gerundae causa. Mada u fastima se za period prve Cezarove diktature ne pominje magister equitum, tokom druge diktature Cezar je za zapovednika konjice postavio M. Antonija. Trea Cezarova diktatura pada u 46. godinu kada je vrxio i zvanje konzula. Kada je bitka kod Tapsa dovela do zavrxetka graanskog rata, Cezar je bio izabran za tree diktatorsko zvanje, ali ograniqeno na rok od 10 godina. U nekim izvorima stoji da je Cezar ve bio odreen za qetvrtu diktaturu, xto navodi na zakljuqak da su se svake godine obnavljala diktatorska ovlaxenja. Dok jedni smatraju da je ovaj put Cezar postao dictator rei publicae constituendae – 62 – 357

causa, tj. imao je velika ovlaxenja da kroz svoj rad sprovede obnovu republike, drugi tvrde rei gerundae causa. Za novog zapovednika konjice izabran je konzul Lepid. Godine 45. Cezar je izabran za consul sine collega. 14. februara 44. Cezar preuzeo novo diktatorsko zvanje, koje je bilo trajno, dictator in perpetum. O ovome svedoqi Ciceron u svojim Filipikama. Senat mu je izglasao i druge poqasti. U javnim prilikama trebao je da nosi odoru trijumfatora, lovorov venac i da sedi u zlatnoj stolici mesto magistarske sella curulis. Antonije je imenovan za svextenika (flamen).

3. Cezarova druga ovlaxenja Cezar je uivao konzulsko zvanje 48., 46., 45. i 44. Zvanje vrhovnog svextenika imao je od 63. Mada Dion Kasije tvrdi da je 48. dobio doivotna tribunska ovlaxenja, moderna istoriografija se ne slae. Poznato je samo da je Cezar prihvatio je tribunski sacrosanctitas. Ciceron u jednom od svojih pisama navodi da je Cezar 46./47. imao praefectura morum sa cenzorskim ovlaxenjima.

4. Cezar — kralj? Mada postoje svedoqanstva, neverovatno je da je Cezar udeo za titulom rex, jer ona u suxtini ne bi doprinela njegovoj vlasti. Naime, jox od vremena Tarkvinija Oholog ova titula je izazivala veliko gnuxanje Rimljana. Ali, Cezarovi neprijatelji su xirili glasine da on bax eli omraenu titulu. Kada je poqetkom 44. pozdravljen kao rex, odgovorio je ,,Moje ime je Cezar, a ne kralj”35 . Jednom prilikom dva tribuna stavila su dijademu (znak kraljevske vlasti) na Cezarovu statuu. Narodne tribune Cezar je smenio i zapretio je da e kazniti svakog onog koji o njemu govori kao kralju. Potom, na dan praznika Luperkalija 15. februara nije prihvatio dijademu koju mu je ponudio Antonije i naredio je da se u faste unese da je odbio kraljevsku vlast. Ako poverujemo da je Cezar teio tituli onda epizodu na dan Luperkalija treba posmatrati na sl. naqin: da je masa zahtevala on bi prihvatio dijademu. S druge strane moda je eleo samo da okonqa glasine javnim odricanjem. Najzad, kada je pronaeno Sibilino proroqanstvo ono je protumaqeno da Parane moe poraziti samo rex, te je pred Senat iznet predlog da Cezar treba da primi kraljevsko titulu van Italije. Tako su ga neprijatelji saterali u oxak. U modernoj istoriografiji jox nije dat konaqan odgovor na pitanje da li je Cezar teio kraljevskoj vlasti.

5. Cezarova politika prema provincijama Stanje u provincijama zaokupljalo je Cezarovu panju jox od poqetka karijere. Kao politiqki debitant 77. i 76. poveo parnicu (iako bez uspeha) protiv dvojice Sulinih najpohlepnijih namesnika; kao konzul 59. pooxtrio je zakon vezan za iznuivanje u provincijama, lex Julia de repetundis. Posle Farsala smanjio je porez Aziji i verovatno drugim istoqnim provincijama, koje su texko podnosile potraivanja Pompejevih oficira, i prava sakupljanja preneo je sa rimskih poreznika na municipalne vlade. U Aziji i Siciliji ukinio je desetak i utvrdio je fiksni zemljixni porez. Retrogradna mera, kojom je ograniqio rok dunosti bivxih pretora na jednu godinu i bivxih konzula na dve, bila je podstaknuta strahom od ambicioznih namesnika rexenih da preu svoj Rubikon. Period Cezarove diktature bio je od osnovnog znaqaja za istoriju provincija, jer u ovo vreme uklonjene su granice koje su do tada razdvajale provincijalce od 35

Rex je rimski cognomen – 63 – 358

Italika. U provincije Cezar je poslao suvixan rimski proletarijat i penzionisao je vei broj veterana dodeljivanjem provincijske zemlje — samo za privilegovane obezbedio je posede na italijanskoj zemlji. Svim ovim prekomorskim naseobinama dao je status rimske ili latinske kolonije. U gradu gde je bilo vixe italskog stanovnixtva Cezar je dodeljivao puno graansko pravo, a gde je domae preovlaivalo, dodeljivao je latinsko. Prvi gradovi koji su dobili puno rimsko graansko pravo bili su Gades i Olisipo (Lisabon) u Xpaniji. Neki gradovi Galije i Xpanije i svi gradovi Sicilije podvedni su pod latinski status. Uveo je jednu novinu — provincija je rimsko graansko pravo mogla stei slubom prema Republici ili dobrovoljnim prihvatanjem rimske kulture. Tako je na svom povratku u Rim decembra 49. Cezar je sproveo zakon da se potvrdi puno graansko pravo umesto latinskog narodu Transpadinske Galije zbog korisne slube koju su pruili transpadanski vojnici. Zatim, dodelio je pravo jednoj qitavoj legiji (Legio Alaudae tako nazvanoj po xevinoj ubi na kacigama), koju je regrutovao u Narbonskoj Galiji. Doneo je zakonsku odredbu da se dodele gr. prava medicinarima i uqiteljima koji su stanovali u Rimu. Procenjuje se da je osnovao ne manje od 20 kolonija u provincijama i da je obezbedio nove kue u inostranstvu za vixe od 100000 rimskih graana. Kao kolonije veterana treba pomenuti kolonije u Kampaniji (VII i VIII legija), u Galiji Arelat (VI legija) i Narbona (X legija). U Kartagi Cezar je osnovao veliko naselje za rimski proletarijat na strani koja je bila pod kletvom Scipiona Emilijana. Iako je vei broj Cezarovih kolonija bio stacioniran na zapadnom Mediteranu, osnovane su i eksperimentalne naseobine u orijentalnim provincijama; meu ovim samo Korint, koji je kao i Kartaga bio kolonija proletarijata, niji uivao nikakav vei znaqaj. Glavni Cezarov cilj u osnivanju kolonija van Italije bio je finansijske prirode — zemlja u provinciji koxtala je manje no u Italiji. Ali, moe se pretpostaviti i da je na umu imao doprinos italijanskih naseljenika u romanizaciji prekomorskih zemalja koje su naseljavali, te je pruio punu podrxku toj tendenciji. Isto tako oslobodio je Rim vixak stanovnixtva — 80000 disfalifikovanih primaoca ita poslao je u nove prekomorske kolonije — i poboljxao privredu.

6. Cezarovi zakoni 6.1. Zakoni 49. p. n. e. Godine 49. p. n. e. Cezar je suspendovao Sulin zakon i dopustio je sinovima proskribovanih da se nadmeu za magistrature. Iste godine sproveo je lex data. Odredio je da se poveriocima mesto novca vraa pokretna ili nepokretna imovina. Obrazovao je posebnu komisiju, koja je imala zadatak da odredi vrednost te imovine pre izbijanja graanskog rata. Ovom merom Cezar je donekle pomogao dunicima. Dozvolio je i povratak svih izgnanika, osim Milona. 6.2. Reorganizacija Senata U toku perioda od 48. do 44. Cezar je reorganizovao Senat. Jednom glavni quvar republikanske tradicije, Senat je postepeno pretvaran u pasivno sredstvo Cezarove volje. Cezaru je bio potreban takav Senat koji e priznavati njegovu vrhovnu vlast i koji e u vreme njegova odsustva — planirao je da ratuje sa Daqanima i Paranima — voditi dravu. Qlanstvo Senata, sada poveano na qak 900, mahom se sastojalo od Cezarovih pristalica. Provincijsku aristokratiju u Senat prvi je uveo tek Klaudije, a Cezar verovatno u Senat uvodi one stanovnike provincija koji su poreklom bili Rimljani. Moderna isotri– 64 – 359

ografija smatra da je Cezar u Senat uveo vitezove iz italskih municipija. Mnogi od starijih senatora obiqno su odsustovali sa sednica. Interesantno je napomenuti da su se qlanovi novog Senata obavezli da e braniti Cezara i po ceni svojih ivota. Treba pomenuti da je u ovom periodu povean broj magistrata; pretora na 16, edila na 6 i kvestora na 40. Ukinuo je kolegije koje je Klodije obnovio. 6.3. Lex Julia municipalis Ovaj natpis koji je pronaen u Herakleji u junoj Italiji sadri tri zakona, koje je Cezar predloio, a koji su sprovedeni po Cezarovoj smrti. 1. U prvom zakonu navedene su odredbe o besplatnom davanju ita. Broj primaoca besplatnog ita smanjen je sa 320000 na 150000. Postojali su magistrati koji su sastavljali poseban spisak graana koji su kvalifikovani da dobiju besplatno ito. Da bi se obezbedile redovnije zalihe ita napravljen plan za stvaranje prostrane vextaqke luke kod Ostije. 2. Odredbe o dunostima edila i njima potqinjenih magistrata. Pored ostalog, predvia odravanje puteva i nadzor nad trgovima. 3. Izjednaqavanje u administrativnom pogledu svih gradova Italije: autonomija u rexavanju lokalnih pitanja, utvrena pravila za izbor gradskih magistrata, starosna granica magistrata (30), broj senatora... 6.4. Reforma kalendara Izvrxio je reformu rimskog kalendara, koji je bio u haosu pre graanskog rata36 , dodavanjem 67 dana na godinu 46. i uvoenjem solarnog kalendara zasnovanog na proraqunima Sosigena, aleksandrijskog nauqnika. Ovaj kalendar, koji je uz manje izmene 1582. predstavio papa Grgur XIII i koji nije bio prihvaen u Britaniji do 1752., jox uvek se koristi i stoga predstavlja najtrajniju Cezarovu reformu. Izvori: — Plutarh, Cezar — G. S. Trankvil, Dvanaest rimskih careva, Julije Cezar, Rijeka 1978. — Apijan, Rimski graanski ratovi, Preveo s grqkog jezika Bogdan M. Stevanovi, Dereta, Beograd 1991. U benici: — N. A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. — H. H. Scullard, Roman history from Gracco to Nero — Belexke sa predavanja prof. S. Ferjanqi u Beogradu 08. 05. 2003. Priruqnici: — Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Beograd 1984.

36

interkalaran mesec korixen u politiqke svrhe te je od 52. do 46. razlika bila dva do tri meseca

– 65 – 360

Цезарова диктатура Након великих победа у Грађанском рату Цезару је сада преостало да оправда ова велика крвопролића и да уведе ред и мир у растрзану државу. Ово није био лак задатак, јер велики део римских грађана нарочито оних истакнутих, погинуо је. Цезар није увео поскрипције као што је то учинио Сула, када је завео диктатуру, али рат који је задесио римску државу био је по последицама много страшнији но сукоби између Суле и Марија. Такође, Цезар није вршио заплену земљишта и дозвољавао својим војницима да пљачакају туђа имања. Умногоме је утицала на стицање поверења и Цезарова благост према непријатељу, он чак није ометао ни успон припадника сенаторског сталежа, који су се борили портив њега. Најбољи примери за то су Марко Јуније Брут, Гај Касије Лонгин, Цицерон није наставио своју политичку каријеру, али је био недирнут од Цезарове стране. Као знак захвалности према Цезару римски народ и сенат је подигао храм Доброти Цезаровој. Цезар је био три пута биран за диктатора: 49, 47. и трећи пут након победе код Тапса. Том прилико дато му је звање dictatori rei publicаe constituendаe causa на десет година, односно добио је овлашћења да поново успостави републиканско уређење. Велики проблем престављао је сам град Рим, који је имао мало мање од милион становника. Памтећи велике нереде током педесетих година, Цезар се трудио да успостави ред. Он је забранио сва приватна удружења, осим bona fide удружење занатлија и трговаца, као и верске скупове. 1 Један од највећих извора немира били су пролетери. Овај проблем Цезар је решио шаљући их у нове колоније, пославши око 80.000 људи преко мора. 2 Овим је смањио број оних који су примали бесплатно жито. Своје најбоље и најоданије присталице населио је у самој Италији. Како би допремање жита учинио што бољим, обновио је Остију и поправио путеве од ње. Како би обезбедио велике количине жита, Цезар се залагао за обнову пољоприведе у самој Италији. Захтевао је од грађана да уложе делове својих имања у Италску земљу и низ јавних радова. Такође, залагао се за повећање обрадивих површина, исушујући мочваре. Али услед кратког владања није успео да већину својих дела спроведе у дело, то је остало да учине потоњи владари Рима. Врло је важно и доношење Цезаровог закона, по коме је обавезно да господар поред робова мора да има запослен одређен број слободних људи. Овим је желео да спречи устанке робова, али и да спречи пропадање слободњака и повећа производњу. Не знамо тачно ко је предложио закон да се 49. да латинско право становницима Оностране Галије, али несумњиво је Цезар стајао иза свега тога. Такође се мешао и у унутрашње ствари муниципија, одређујући cursus honorum, њиховим сенатима. Овим је подстрекивао романизацију и тежио да се сви градови државе угледају на Рим. Као и када је први пут био конзул, залагао се за смањење пореза у Источним провинцијама. После победе код Фарсале смањио је порез у Азији и одредио да га сакупљају владе у муниципијама, а не Римљани. Циљ овога био је преотимање утицаја, који је Помпеј тамо имао. Он је још за свог првог конзулата донео закон против изнуђивања у провинцијама. Како би повећао приходе саме државе, у Азији и Сицилији је одредио да се плаћа тачно утврђен износ, уместо првобитне десетине. Да би онемогућио јачање намесника по провинцијама, донео је закон по коме су пропретори боравили у провинцијама једну, а проконзули две године. Ван Италије створио је око двадесет колонија, населивши око 100.000 римских грађана. Становници новонасталих колонија били су ветерани и римски пролетери. Колоније су добиле статус римских или латинских и биле су значајне због ширења романизације. Како би наградио помоћне одреде, који су се борили на његовој страни, Цезар је целој једној легији, коју је уновачио у Нарбонској Светоније каже да је укинуо сва удружења осим оних која су од старине постојала. G. Svetonije Trankvil, Dvanaest rimskih careva, Rijeka 1978, Cezar, 42. 2 Исто, 42. 1

361

Галији дао римско грађанско право. 3 Такође, је увео обичај да се римско грађанско право даје и свим страним истакнутим лекарима и учитељима, који би се настанили у Риму. Први градови у Шпанији, који су добили пуно римско грађанско право су били Гадес и Олисипо (Лисабон). Толоса , Виена и Авенио су добили латинско грађаснко право. У сенат је поред својих појединих истакнутих центуриона, увео и поједине прваке из Овостране и Нарбонске Галије и сенат с 600 повећао на чланова. Цезаровим мерама дошло је до великог прилива нових грађана, као и скоројевића у сенат, али као што смо рекли прилив није ишао дамо на једну страну. Огроман број породица био је насељен широм римске државе. Ова политика мешања, односно пребацивања римских грађана у даље области државе, али и масовно давање римског грађанског права, може подсећати на Александрову популациону политику. Што се тиче његове спољне политике као диктатора, Цезар је сматрао да најважнији противник лежи на истоку. Иако врло миран с обзиром на победу код Каре, парћански владар Ород је подржао 45. побуну намесника Сирије. С једне стране Ород се бојао све веће римске државе, која је изашла моћна након крвавог Грађанског рата и желео је да предузме мере пре него што озбиљно запрети границама његове државе. С друге стране Цезар је желео да освети пораз Краса и сузбије даље ширење Парта на запад. Подсетимо се да је пре избијања Грађанског рата, сенат намеравао да се обрачуна с Парћанима. Наравно, све је то био изговор, али како видимо довољно убедљив да Цезара лиши две легије, што нам говори о озбиљности којом се посматрала Партска држава након победе над Красом. Други велики противник Рима налазио се северно од Дунава. То је била дачанска држава на челу с владарем Буребистасом. Она се простирала од источних Алпа до Црног мора. Продори овог владара чак до Македоније и Илирије говоре о његовој снази. Поред ова два озбиљна противника, Рим је имао увек немирне и жељне пљачке Далмате на простору данашње Босне, као и све већу претњу у виду германских племена. Треба нагласити да ни Парти, ни Дачани, као и Далмати и Гемани нису у том тренутку представљали озбиљну претњу какву ће касније чинити. Тако да борбе против ових народа и држава пре би претстављали превентиван рат као што то често имамо данас, него крајњу нужност. О самој величини Цезарових планова на пољу спољне политике видимо из приче да је намеравао да прво зарати на Парте, а затим да се кроз Русију преко Дакије и Германије врати у Галију и тиме затвори круг. 4 Вероватно је да су ове приче преувеличане, али нам дају одблесак да је Цезар доиста спремао велике планове, мада можда не у тако великом обиму. Да би одржао верну војску, Цезар је плату са 120, која се већ деценијама није мењала подигао на 225 денарија. Како би обезбедио средства за војничке плате, јавне радове, поклоне земље, расподелу бесплатног жита и разне прославе, Цезар је запленио имања својим политичким противницима после победе код Фарсале. Али како то није било ни близу довољно наметнуо је тешке порезе градовима у Шпанији и Африци, који су се понели нерпијатељски према њему. Највећу количину новца добио је по повратку с Истока, где је за постављање појединих владара и упавника градова, као и њихово потврђивање добио огромне суме новца. Овим мерама сакупио је у државној ризници око 175 милиона денарија, док је његова лична имовина сада износила око 25 милиона денарија. Захваљујући огормној количини злата, почео је прву регуларну емисију златног новца у вредности од 25 денарија. У даљим реформама укинуо је учешће ерарних трибуна у судској власти, што их је поставио Сула. Затим је желео да сагради велику јавну библиотеку, како би подстакао образовање у Риму. Утицај хеленизма, а нарочито Александрије је имао на ову одлуку као и на следећу да 46. изврши реформу календара. Стварање новог соларног календара дао је Сосигену из Александрије. 5 Календар је иамо дванаест месеци од укупно 365 дана, али с тим да се сваке четврте године на преступан месец дода M. Cary, H.H. Sculard, A history of Rome down to the reign of Constantine, London 1975, 278. Plutarh (прев. Z. Dukat), Cezar, Zagreb 1988, 58. 5 G. Svetonije Trankvil, Dvanaest rimskih careva, Rijeka 1978, Cezar,40. 3

4

362

један дан. Месец Квинтилиј тада је добио назив Јули. Ова Цезарова мера се одржала и дан данас у поједниним земљама. Што се овлашћења и високих почасти тиче. Цезар је био конзул 48, 46, 45 и 44, а трибунску sacrosanctitas је добио 44. у раздобљу од 46-44 добио је цензорска овлашћења. 6 Угледао се на хеленситичке владаре, тако што је на новац стављао свој лик и дизао своје статуе, а једну jе поставио у Квириновом храму (посвећеном Ромулу), везујући се овим за краљевску власт. Повећао је број служби у Риму, број едила је повећао на шест, а број претора и квестора је удвостручио. 7 Оно што је највише говорило, да Цезар тежи самовлади било је продужење његове диктатуре 14. фебруара 44. али овога пута на неограничено време и без разлога (causae). Временом током диктатуре Цезар је све више претварао сенат у саветодавно тело, док је коначна одлука била само Цезарова лична воља. Блиске везе с Клеопатром и њихов син Цезарион, као и сам долазак египатске краљице у Рим све више је показивало да Цезар стреми монархији. Иако је Цезар јавно одбијао да се прогласи краљем и понесе ту давну титулу рекса, збивања су указивала другим путем. Пред пролеће Цезар је спремао велику војну на Партију и вероватно због тога није желео да заведе монархију, а затим крене на далек пут остављајући најратоборније области римске државе далеко иза себе. Велико је питање да ли би Цезар одбијао потуну власт када би се вратио с великог похода (претпоставимо да би био успешан), с огромним пленом и ратном славом. Колико би га слава понела када би освојио велике области које је некада држао Александар Велики? Одговор на ово питање тешко ћемо добити, јер само три дана пред одлазак војсци, Цезар је 15. марта 44. године избоден на смрт у сенату подно Помпејеве бисте. У завери је учествовало око шездесетак сенатора, а вође су били Гај Касије Лонгин и Марко Јуније Брут, чији је предак протерао краљеве. Ова завера представљала је још један трзај старе сенаторске аристократије, која је била верна републици и с мржњом гледала на успостављање монархије. Цезарови војни успеси заиста су заслужни дивљења и сигурно му припада виско место међу великим војсковођама старога века, као што су то били Александар, Ханибал и Сципион Старији. Међутим, поред војне вештине, он је био и врло способан државник и као и Александар утро је пут једном новом уређењу, односно монархији. Али морамо овде направити опрез, јер замисао монархије Цезареве и његовог усвојеног сина су се битно разликовале у идеологији, јер Цезар се везивао за краљеве и током вршења власти више истицао империум, за разлику од Августа, који је значај највише придавао теибунским овлашћењима. 8 Извори: G. Svetonije Trankvil, Dvanaest rimskih careva, Rijeka 1978, Cezar. G. Julije Cezar [prev. T. Smerdel], Moji ratovi, Zagreb s.a. Plutarh (прев. Z. Dukat), Cezar, Zagreb 1988. Литература: M. Cary, H.H. Sculard, A history of Rome down to the reign of Constantine, London 1975. Н. Машкин, Историја Рима, Београд 1951. Студент: Милан Пиљак

Исто, 41. Исто, 41. 8 Наравно несмемо сметнути с ума да је Август имао imeprium proconcularae maius, своје најверније ветеране разместио по Италији и основао преторијанску граду, коју је разместио по муниципијама у Италији и надомак самог Града. 6 7

363

У римској историји, Келти, односно Гали, како су их они називали, имали су врло важну улогу. Први сукоб Римљана с Галима десио се током галске велике провале у Италију 390/387, када су потукли Римљане код речице Алије, а затим разрушили и опљачкали сам Град. Од овог догађаја, па све до великог сукоба с Галима 222, у Италији је постојао непрестани страх од Гала, који су се населили у данашњој северној Италији, односно у долини реке Пад. Током овог последњег, галског рата, који је претходио Ханибаловом упаду у Италију, Римљани и њихови савезници потукли су Гале и овладали падском низијом. Иако је Рим, уз помођ савезника, располагао знатном војном силом, Гали су искористили упад германских племена Кимбра и Тевтонаца и да заједно с њима Римљанима нанесу неколико тешких пораза. Ово је био последњи трзај Гала да угрозе римске поседе у самој Италији. Xegan Marija Да би обезбедио везу с провинцијама на Пиринејском полуострву, Рим је образовао провинцију Нарбонску Галију. Овога пута Рим је почео да угрожава галска племена, која су се налазила ван провинција насељених галским живљем (Нарбонска и Овострана Галија). Одлучујући поход освајања космате Галије, наступио је 58. именовањем Цезара за немесника Нарбонске, Цисалпинске Галије и Илирика.

CEZAREV GALSKI RAT (58 – 50) Izvori — Belexke o Galskom ratu Godine 60. posredstvom narodnog tribuna Vatinija, Cezar na petogodixnju upravu dobija Cisalpinsku Galiju i Ilirik, kao i pravo da regrutuje tri legije. Iste godine senat mu na predlog Pompeja dodeljuje namesnixtvo u Narbonskoj Galiji, kao i pravo da regrutuje jednu legiju. U periodu od 58. do 55., a zatim zahvaljujui Pompejevom zakonu kojim mu je produen mandat do 50. godine, Cezar e ratovati protiv Gala, Germana i plemena u Britaniji. Savremenici su ga optuivali da je ratove vodio poradi liqne ambicije, zatim da bi se domogao druidskog zlata u Galiji kojim je nameravao isplatiti dugove i napokon da bi za sebe vezao legije. Godine 52/1. Cezar da bi se opravdao i pokazao nunost voenih ratova, sastavlja jedan spis pod nazivom Belexke o Galskom ratu. Ovaj spis je danas jedan od najznaqajnijih izvora za prouqavanje Cezarevog rata u Galiji.

Galski rat Helveti — Prolea 58. godine p. n. e. galsko pleme Helveta, koje je naseljavalo prostor moderne Xvajcarske, pod vostvom Orgetoriga napuxta svoje domove sa namerom da prodre na prostor zapadne Galije i osvoji prevlast. Njihov put vodio je preko teritorije rimske provincije Cisalpinske Galije i Helveani pitaju tadaxnjeg namesnika Cezara za slobodan prolaz. Cezar odugovlaqi sa odgovorom kako bi okupio vojsku i suprostavio im se. U meuvremenu, oni prodiru na teritoriju galskog plemena Edua, koje je bilo rimski saveznik. Eduima su tada vladala dva brata: Divicijak, koji je bio odan Rimljanima, i Dumnorig, koji nije bio naklonjen rimskoj vlasti. Divicijak moli Cezara za pomo. Cezar odgovara na poziv, ne samo da bi pomogao Eduima, ve da bi pokazao da e se suprostaviti svakom varvarskom plemenu koje pokuxa ugroziti rimsku teritoriju. Do odluqujueg sukoba izmeu Cezara i Helveana doxlo je kod grada Bibratke. Cezar je pobedio i dopustio preostalim Helvaanima, oko 110 od 360 hiljada, da se vrate na svoju staru teritoriju izmeu Rajne i Rone. Ariovist — U periodu koji sledi Cezar e ratovati protiv germanskog voe Ariovista. Ovaj poslednji je svojevremeno prexao Rajnu kako bi pomogao galskom plemenu Sekvana u njihovoj borbi protiv Edua. Kada je spor rexen, Ariovist suprotno oqekivanjima se ne povlaqi preko Rajne niti napuxta teritoriju Galije. Galska plemena zamolila su Cezara za pomo. Cezar se sastao za Ariovistom i izneo zahtev da se Germani povuku preko Rajne. Na Ariovistovo pitanje xta Rimljanima daje pravo nad Galijom, pozvao se na ratove iz 120. Poxto Ariovist nije delio njegovo mixljenje, rat je bio neminovan. U odluqujuem sukobu kod danaxnjeg Strazbura Ariovist je poraen, a Germani potisnuti preko Rajne. Tokom zime 58/7. Cezar je poslao trupe u zimovnike pod vostvom legata Labinija, a sam odlazi u Cisalpinsku Galiju. Osvajanja na severu — Prolea 57. galsko pleme Belga ustaje protiv rimske vlasti. Za Belge Cezar kae da su nastali mexanjem Gala i Germana. Najratoborniji su narod, budui da ive daleko od rimskog uticaja, a blizu Germana sa kojima se uvek sukobe. –1–

364

Poxto je o svom troxku regrutovao dve nove legije, Cezar organizuje pohod protiv Belga. Mada su Belgi okupili veliku vojsku, ona je bila nedisciplinovana i na prvi pomen Rimljana se razbeala. Ipak, Cezaru su otpor pruila qetiri plemena pod vostvom Nerva. Do odluqujue bitke izmeu Cezara i Nerva doxlo je kod reke Sabisa. Cezar je izvojevao pobedu i poxtedeo one xto je od Nerva ostalo. U ovo vreme pleme Atuatuca se pobunilo protiv Rimljana, ali je Cezar u krvi uguxio ustanak. Licinije Kras, Cezarev vojskovoa i sin Marka Krasa, uspexno umiruje Britaniju. Tokom zime 57/6. Cezar je trupe razmestio po qitavoj Galiji radi oquvanja reda i mira. U Rimu na predlog Cicerona, senat je Cezaru dodelio petnaestodnevne supplicatio. Veneti — Tokom 56. godine Cezar e voditi vojne operacije protiv Veneta, koji su naseljavali junu obalu Britanije. Naime, Veneti su odbili da Rimljanima predaju ito i druge zalihe. Cezar, rexivxi da ih kazni, deo vojske pod vostvom Krasa xalje u Akvitaniju da onemogui pruanje pomoi, deo xalje na Rajnu da onemogui prodor Germana, deo pod vostvom Decima Bruta da sa mora napadne Venete, a deo pod njegovim vostvom da sa kopna udari na neprijatelja. Mada u kopnenim napadima zbog nepristupaqnosti terena Cezar nije imao uspeha, njegova flota je izvojevala pobedu. Voe Veneta Cezar je pogubio, a narod rasprodao u ropstvo. Kras umiruje Akvitaniju. Tokom zime 56/5. Cezareva vojska bila je stacionirana izmeu Loare i Sene da budno motri na Britaniju. Izdaja na Rajni. Prvi pohod na Britaniju — Prolea 55. godine pod pritiskom germanskog plemena Sveba, druga dva germanska plemena: Tiniteri i Usipeti, prelaze Rajnu i prodiru na teritoriju Galije. Ovi Germani su zamolili Cezara da im da na korixenje zaposednutu teritoriju ili pak da im dozvoli da je orujem osvoje od Gala. Cezar pod izgovorom da nema dovoljno mesta, zahteva da se vrate preko Rajne. Tada su ga Germani zamolili da ih ne napada tri dana dok ne postignu dogovor sa Germanima na drugoj obali reke i potom se prebace. Meutim, Cezar rexava da ih napadne jer je smatrao da su Germani traili vreme kako bi okupili vojsku. U meuvremenu, dolazi do manjeg sukoba Germana i Gala u kome su Germani nadvladali. Cezaru su poslali voe da se opravdaju i trae oproxtenje, ali ih je ovaj zarobio. Potom je udario na preostale Germane i porazio ih. Cezar je odluqio da napadne i one Germane na drugoj obali Rajne, pod izgovorom da mu nisu eleli predati begunce. Za deset dana sagradio je most, prexao Rajnu, osamnaest dana proveo na drugoj obali, vratio se i poruxio most. Ostatak leta 55. iskoristio je da sa dve legije poseti Britaniju. Nije se due zadravao, ali je rexio sledee godine organizovati jedan vei pohod. Zime 55/4. senat je, mada se Katon Mlai protivio, Cezaru dodelio dvadesetdvodnevne supplicatio. Drugi pohod na Britaniju. Ustanak u Galiji [Godine 54. Cezar je] prexao u Britaniju s veom vojskom, pojaqanom galskom konjicom. On je prodro u dubinu ostrva i prexao Temzu; ali su njegovi uspesi, u krajnjoj liniji, bili od malog znaqaja. Uprkos tome... ekspedicija u Britaniju, malo poznatu zemlju o qijoj su prirodi i stanovnixtvu postojale najfantastiqnije predstave, naqinila je u Rimu dubok utisak. (Maxkin, str. 264.)1 1

N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982.

–2– 365

Iskoristivxi Cezarevo odsustvo u Galiji dolazi do ustanka Ambioriga, voe Eburona, i ustanka Nerva. Ambiorig je napao rimske vojnike u zimovniku, kojim su zapovedali dva legata Sabin i Kota. Poxto ih je porazio, dopustio im je da se povuku, da bih potom podmuklo napao i poubijao. U meuvremenu, Nervi su napali logor kojim je upravljao Ciceronov brat Kvint. Cezar je u pravi qas stigao u pomo Kvintu. Do kraja 53. Cezar e se surovo obraqunati sa ostalim ustanicima u Galiji. Vercingetorigov ustanak — Poqetkom 52. godine galska plemena su se udruila radi zajedniqke borbe protiv rimske vlasti. Na qelo ustanka se stavio Vercingetorig, predstavnik plemena Arverna. Vercingetorig je predloio da se izbegavaju otovoreni bojevi i da se Rimljanima nametne iscrpljuju rat time xto e Gali spreqavati snabdevanje neprijatelja hranom. Cezar da bi umirio ustanike rexava napasti grad Avarik, sedixte Bituriga. Dok je Vecingetorig bio za to da se grad ostavi na milost i nemilost Rimljanima, ostali Gali su ga eleli saquvati. Cezar je uspeo zauzeti Avarik i stanovnixtvo grada poubijati. Meutim, suprotno njegovim oqekivanjima ustanici se nisu pokolebali niti odustali od rata protiv Rimljana. Poxto je poslao Labinija sa qetiri legije na sever protiv Senona, Cezar sa preostalih xest legija udara na Gergoviju, sedixte Arverna, gde se zatvorio Vercingetorig. Cezara su napustili do tada verni Edui i on napuxta opsadu grada i povlaqi se prema Labiniju. Cezarevo odsustvo iskoristili su Gali da kao centar daljih operacija uzmu grad Alezij u sredixnjoj Galiji i da organizuju prodor na teritoriju Narbonske Galije. Cezar, udruivxi snage sa Labinijem i unajmivxi germanske konjanike, krenuo je na jug. Vercingetorig ga je napao, ali je ubrzo bio prinuen da se povuqe u Alezij. Cezar je opseo neprijatelja u Aleziju. Posle tridesetodnevne opsade Cezar je uspeo zauzeti grad. Vercingetoriga je glad naterala da se preda na milost i nemilost neprijatelju. Cezar ga je okovao, xest godina drao u zatoqenixtvu i napokon ga pokazao u trijumfalnoj povorci 46. godine. Galija pod rimskom vlaxu Pad Alezije bio je teak udarac za ustanike... ali ustanak jox nije bio konaqno uguxen. Mnoga plemena nastavila su borbu s Rimom, i jox 51. g. trajale su poslednje bitke. Plemena koja su prexla na stranu Rima dobijala su oproxtaj, i za razliku od prve godine ustanka Cezar je pokazivao svoju blagost... ,,Kosmata Galija” sve do Rajne postala je rimski posed. Ali ona nije proglaxena za provinciju. Galska plemena formalno su smatrana za rimske saveznike i stajala pod nadzorom upravnika Narbonske Galije... (Maxkin, str. 265. – 266.)

Literatura — N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. — http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, Caesar in Gaul — Belexke Danijele Panteli o Cezarevom Galskom ratu na osnovu Cezar, Komentari o Galskom ratu, preveo Ahmed Tuzli, Novi Sad 1980.

–3– 366

Xegan Marija

DRUGI

TRIJUMVIRAT

1. Martovske ide 44. godine p. n. e. Verovalo se da Cezarove reforme nee naruxiti osnovni okvir republikanskog ureenja. Meutim, Cezarov raskid sa republikanskom tradicijom nagovexten je sve veim zapovedniqkim dranjem i povremenim tiranskim vladanjem, pogotovu tokom poslednjih meseci njegova ivota. Ranije on je napadao pesnika Katula tako xto je na njegovu skaradnost odgovarao pozivom na veqeru, ali tokom diktature kaznio je satiriqna bockanja lakrdijaxkog spisatelja, D. Laberija, obavezujui ga da glumi jednu od svojih uloga u javnoj predstavi — drska uvreda za rimskog eques. Nedostatak civilitas verovatno duguje svom dugom odsustvu sa Foruma i neprekidnom uvebavanju vojnog imperium; ali, u druxtvu gde je po navici sloboda govora bila dozvoljena do neke granice, njegovo odseqno i represivno dranje ukazivalo je na autokratiju u povoju. Potreba za slobodom brzo je postala oqevidna. Kada je Cezar izjavio svoju nameru da napusti Rim zbog isplanirane vojne kampanje 18. marta 44., grupa od 60 do 80 prvaka republike skovala je plan da ga ubije na sednici senata 15. marta. Tvorci ove zavere, Gaj Kasije Longin i Marko Junije Brut, bili su pomilovani Pompejevci, ali veina njihovih saizvrxioca bili su bivxi Cezarovi vojnici. Zavera je prirodno ukljuqivala ljude nezadovoljne diktaturom, kao i pustolove koji su se nadali boljoj karijeri u ponovo uspostavljenoj republici. Ipak, nekoliko predvodnika, kao xto su Decim Brut i Gaj Trebonije, koji su stali na stranu Cezara tokom graanskog rata i koji su jox uvek bili u njegovoj milosti, pridruili su se zaveri u elji da slue republici. Mada su kolale nejasne glasine o zaveri, to nije bilo dovoljno da odvrati Cezara od mesta sastanka u Pompejevoj kuriji na martovske ide. Sam i nenaoruan od senatora, koji su zaboravili svoju zakletvu da e ga xtititi i zavetovali se svojim ivotima, Cezar je brzo ubijen.

2. Unutraxnja politika Antonija Po ubistvu Cezara, senatori su u urbi napustili zgradu vea, uplaxivxi se za sopstvene ivote. U meuvremenu zaverenici pourixe na Forum kako bi obelodanili ,,radosnu vest”, ali izuzev sluqajnih prolaznika nisu naixli ni na koga. Shvativxi da sada njima preti opasnost, zaverenici su se povukli na Kapitol i tamo utvrdili. Oqekujui dalji sled dogaaja, zaverenici su dopustili da incijativa pree u ruke glavnih Cezarovih pomonika, Marka Emilija Lepida i Marka Antonija. U vreme Cezarove smrti Lepid, koji se spremao da preuzme namesnixtvo nad Galijom Narbonskom i Ovostranom Hispanijom, nalazio se sa odredom regruta pred kapijama Rima. Saznavxi za Cezarovu smrt, bez odlaganja je prodro u grad, s namerom da udari na Kapitol. Meutim, pre no xto je napad organizovan, stvar u svoje ruke uzima Antonije, a Lepid odlazi u svoje provincije. Marko Antonije je, kao Sula i Cezar, poticao iz ugledne porodice. Njegov otac poginuo je u jednom sukobu sa piratima. Antonije je bio Cezarov poruqnik u Galiji, a potom Cezarov pomonik tokom graanskog rata. Godine 44., pored Cezara, bio je drugi konzul. Poxto su zaverenici svojevremeno raspravljali da li i on treba da deli Cezarovu sudbinu, Antonije se, u strahu po svoj ivot, u vreme martovskih Ida sklonio iz Rima. Meutim, sledee noi, unajmivxi telesnu – 66 – 367

gardu, domogao se Cezarovih dravnih papira, koje mu je diktatorova udovica, Kalpurnija, svojevoljno predala; tokom dana preuzeo je komandu od Lepida. Zahvaljujui svom iskustvu, Antonije je znao da ne treba na preqac reagovati. Stoga je zadrao Lepidove vojnike, a sednicu senata odgodio za sledei dan. Istovremeno sporazumeo se sa svojim nekadaxnjim neprijateljem, P. Kornelijem Dolabelom. Mada je ranije radio protiv Dolabele, Antonije mu je sada poverio Cezarove fasces37 . 17. marta 44. na predlog Cicerona senat je pomilovao zaverenike kako bi se izbegao nov graanski rat. Na predlog Antonija odluqeno je da se sprovedu brojne mere, koje je Cezar imao nameru sprovesti, ali iz poznatih razloga u tome nije uspeo. Napokon, odluqeno je da se pokojnom diktatoru priredi javna sahrana. Ova poslednja odluka gotovo da je obezvredila onu o amnestiji. Prizor Cezarova tela i krvave toge, qitanje testamenta i Antonijev pohvalni govor poqivxem diktatoru, uznemirili su duhove. Uplaxivxi se linqa, zaverenici su kradom pobegli iz Rima. Posebno razgnevljeni bili su Cezarovi veterani, koji su gubitkom svoga voe izgubili i obeane penzije. Sve do kraja aprila 44. Antonije je uspexno sprovodio politiku izmirenja. Nije spreqavao zaverenike, koje je svojevremeno Cezar naimenovao za namesnike, da preuzmu poloaje u dodeljenim provincijama. Tako Decim Brut postaje namesnik Cisalpinske Galije, a Trebonije Azije. U korist Marka Bruta i Kasija, koji su lutali Italijom i bojali se povratka u grad, he procured a special dispensation from their judical duties as praetors. Novim agrarnim zakonom, koji je predviao dodeljivanje zemljixnih poseda na prostoru Italije, zadovoljio je i sklonio Cezarove veterane iz Rima. Imajui na umu ozlojaenost senata kada je Cezar zloupotrebio poloaj diktatora, Antonije ukida ovo zvanje. Dolabeli i sebi skromno je dodelio samo zvanja prokonzula. Senat je odluqio Antonija postaviti za namesnika Makedonije, a Dolabelu Sirije. Antanta Antonija i senata u prvom trenutku spasila je Rim haosa. Meutim, dalji uspeh ovog saveza bie ugroen Antonijevim tenjama ka privilegijama i falsifikovanjem Cezarovih akata. Krajem aprila, situaciju e pogorxati dolazak Gaja Oktavija, Cezarovog adoptivnog sina, u Italiju.

3. Ciceronove Filipike. Bitka kod Mutine Cezarova volja je bila da njegov neak Oktavijan bude prvi naslednik, kao i da deo nasledstva pripadne Decimu Brutu. Svakom rimskom graaninu Cezar je ostavio po 300 sestera, kao i lep vrt iza Tibra. Gaj Oktavijan poreklo je vodio iz vojniqke porodice volxanskog grada Velitre, koja je odnedavna iz vitexkog prexla u senatorski stale. Sa rodom Julijevaca povezala se brakom Oktavijanova dede i Cezarove sestre. 46. Cezar se prvi put upoznao sa svojim neakom, da bi ga ve sledee godine poslao u epirski grad Apoloniju radi vojne obuke. Tada je i promenio svoj testament u korist mladia. Osamnaestogodixnji Oktavijan, saznavxi za Cezarovu smrt, nije imao odreen razlog verovati da e bax on preuzeti diktatorovo politiqko naslee. Meutim, pretpostavio je da e makar biti pomenut u testamentu. Stoga se, da bi zaxtitio sopstvene interese, vraa u Italiju. U Rim odlazi onog trenutka kada je saznao da je Cezarov prvi naslednik. Poxto je promenio ime u Gaj Julije Cezar Oktavijan, posetio je Antonija kao Cezarova tajnika, da rexi pitanje nasledstva. Meutim, kako je Antonije potroxio Cezarovo liqno blago i kako je eleo oterati Oktavijana, maja 44. dolazi do sukoba. Antonije nije odmah otvoreno radio protiv Oktavijana, ali je ipak gledao da se obezbedi od kakvih buduih napada. U tom cilju sprovodi zakon, lex de permutatione provinciae, kojim umesto nad Makedonijom dobija petogodixnju upravu nad Cisalpinskom i Transalpinskom Galijom. Takoe je ovlaxen da Cezarove legije iz Makedonije 37

fasc, fascis, nm (lat.) — sveanj prua koji je noxen ispred najvixih magistrata,

simbol vlasti

– 67 – 368

prebaci u svoje nove provincije. Avgusta sukob izmeu Antonija i Oktavijana je privremeno obustavljen pod pritiskom bivxih Cezarovih oficira, koji su smatrali da e njihovi interesi, u sluqaju rata Cezarova komandanta i Cezarova sina, biti izdani. Meutim, primirje izmeu Antonija i Oktavijana bilo je kratkog veka. Jula 44. Marko Brut i Kasije, dva glavna zaverenika, izrazili su elju da preuzmu namesnixtvo u provincijama koje im je poqetkom godine dodelio Senat — Brutu Krit, a Kasiju Kirenu. Meutim, Antonijev odgovor bio je takav da su ova dvojica poverovala kako amnestija izglasana 17. marta vixe nije na snazi. Uplaxivxi se, ova dvojica napuxtaju Italiju, odlaze na Istok da tamo sakupe vojsku. Septembra 44. izbija svaa izmeu Antonija i vremexnog rimskog dravnika Cicerona. Ciceron se istakao na sednici senata 17. marta, ali od tada on nije aktivno uqestvovao u javnom ivotu. Na sastanku senata 01. 09. Antonije je prigovorio zbog odsustva Cicerona. Ovaj poslednji se sledeeg dana pojavio u zgradi senata i u odsustvu Antonija odrao jedan govor poznat kao Prva Filipika. Govor je, naravno, bio uperen protiv Antonija. Ubrzo zatim, Ciceron objavljuje pamflet, Druga Filipika, u kome je Antonija okarakterisao kao neprincipijelnog pustolova koji deli Cezarove izdajniqke ambicije s nexto manje vextine. Ciceron je bio uveren u istinitost svojih optubi. Sebe je video kao novog Demostena. Slobodan i civilizovan svet suprostavljao je brutalnoj vo- - Октавијан је продао jnoj diktaturi. своје имање да би Oktobra 44. Antonije je prekinuo primirje sa Oktavijanom, poxto ga je lano наградио народ и optuio za pokuxaj atentata. Dok se Antonije spremao da makedonske legije стекао популарност prebaci u Italiju, njegov protivnik, mada nije imao zakonska prava, pozvao je међу ветеранима. Cezarove veterane na oruje. Vixe hiljada vojnika, koji su novim agrarnim zakonom dobili posede na prostoru Kampanije, odgovorili su na Oktavijanov poziv; dve od qetiri makedonske legije takoe su prexle na njegovu stranu. Antonije, uplaxivxi se novog sleda dogaaja, nije se usudio staviti na glasanje predlog zakona da se Oktavijan proglasi za dravnog neprijatelja. Kako je uticaj Oktavijana sve vixe jaqao, Antonije je odluqio svoje trupe prebaciti u Cisalpinsku Galiju i pre predvienog roka preuzeti namesnixtvo od Decima Bruta. Brut je znao da sam nee dugo izdrati u borbi protiv Antonija. Meutim, iz Rima je stiglo nareenje da i dalje ostane na poloaju. Poxto je Antonije napustio Rim, u grad se vratio Ciceron s ciljem da obrazuje jednu koaliciju protiv Antonija i za odbranu republike. Odrao je govor, Treu Filipiku, u kome je tvrdio da je Antonije teio vojnoj diktaturi. Decembra, na predlog Cicerona, senat je doneo odluku da Decim Brut ostane kao namesnik u svojoj provinciji do daljnjeg. Januara 43. Ciceron je odrao jox jedan govor, Peta Filipika. Predloio je da se, budui da su na silu doneti, ukinu Antonijevi skoraxnji zakoni, pogotovo onaj koji mu je obezbeivao namesnixtvo u Cisalpinskoj Galiji. Ciceron se zalae da se Oktavijan imenuje za propretora u borbi protiv Antonija. Senat ne prihvata Ciceronove predloge. Ipak, upozorava Antonija da se dri dalje od Cisalpinske Galije. Takoe izdaje nareenje da novi konzuli, A. Hirtius i G. Vibius Pansa, dre vojsku u pripravnosti. U meuvremenu, Antonije je opseo Decima Bruta u Mutini. Senatu je ponudio da evakuixe prostor Cisalpinske Galije odmah, prostor Transalpinske nakon pet godina, pod uslovom da njegovi zakoni i dalje ostanu na snazi, kao i da se obezbede plate i penzije njegovim trupama. Senat je, meutim, odbio da pregovara sa Antonijem, ponixtio njegove zakone i proglasio vanredno stanje. Poxto je njegova mirovna ponuda odbijena, Antonije je vixe panje posvetio opsadi Mutine. Nadao se da e nedostatak hrane u gradu primorati Decima Bruta na kapitulaciju, ali ovaj se hrabro drao. Aprila 43., nedaleko od grada rimski konzuli su svoje snage spojili sa Oktavijanovim radi zajedniqke borbe protiv Antonija. Doxlo je do sukoba u kojima je Antonije pretrpeo poraz. Ali, po porazu, Antonije se s vojskom uspeo povui na prostor june Francuske. Senat, smatravxi da je dobio rat, Antonija je proglasio za dravnog neprijatelja. Is– 68 – 369

tovremeno Antonije se spremao za nove ratne operacije. Gledao je da za svoju stvar pridobije namesnike Galije i Xpanije. Naime, 43. Lepid je sa sedam legija bio stacioniran u Narbonskoj Galiji, a dve velike vojske nalazile su se i na prostorima Onostrane Xpanije i Galije Komate. Ciceron je zapovednicima ovih vojski slao depexu za depexom u kojima ih je podseao da ostanu verni republici. Meutim, svaki od njih kada se suoqio sa Antonijem, rexio je prei na njegovu stranu. Jedino je Lepidu Antonije ponudio jednakost u pravima. Krajem leta 43. Antonije je ponovo uxao u Italiju i bez otpora zauzeo Cisalpinsku Galiju. Koalicija koja ga je porazila kod Mutine u meuvremenu se raspala, a Decim Brut, ostavxi usamljen, pokuxao je pobei svome imenjaku u Makedoniji. Napokon, Decima Bruta je izdala i vojska, uhvaen je i pogubljen.

4. Oktavijanov dravni udar. Drugi trijumvirat Sticajem okolnosti, rimski konzul Hirtius poginuo je u bici kod Mutine, a njegov kolega Pansa preminuo je nedugo zatim od zadobijenih rana. Senat je naloio Oktavijanu da svoje snage udrui sa Decimom Brutom, kao i da mu prepusti vrhovnu komandu. Naime, mada je senat bio na strani Oktavijana u borbi protiv Antonija, dobro je znao da je na due staze Oktavijan daleko opasniji neprijatelj po republiku. Oktavijan nije mogao saraivati s jednim od ubica Cezara, te je odluqio raskrstiti sa senatom. Jula 43. poslao mu je zahtev da ga imenuje za jednog od konzula. Poxto je senat odbio, Oktavijan s vojskom kree na Rim i grad zauzima bez otpora. Organizovao je izbore za nove konzule. Pored Oktavijana za novog konzula bio je izabran i njegov roak Pedije. Oktavijan se pobrinuo i da se potvrdi lex curiata, kojim se on priznaje za Cezarova adoptivna sina. Postavxi konzul, Oktavijanov prvi zadatak bio je da putem narodne skupxtine sprovede predlog zakona o ukidanju amnestije donete prethodne godine, kao i da se obrazuje naroqiti sud za suenje Cezarovim atentatorima. Ovaj zakon bio je direktno uperen protiv glavnih zaverenika, Marka Bruta i Kasija. Poxto se zavadio sa senatom, Oktavijan stupa u vezu sa svojim dojuqeraxnjim neprijateljima. Naime, prvo je ponixtio odredbu kojom se Antonije stavljao van zakona, da bi potom Antoniju i Lepidu ponudio mirovne pregovore. Na sastanku u Bononiji obrazovan je drugi trijumvirat. Posle sastanka u Bononiji u Rim se vraaju Antonije i Lepid. Budui trijumviri su posredstvom tribuna Publija Tita kroz tributske komicije sproveli predlog zakona o njihovom naimenovanju za triumviri rei publicae constituendae consulari potestate na pet godina. Ovim sva vlast se koncentrisala u ruke trijumvira, dok su ovlaxenja senata i drugih magistrata bila ograniqena. Dan kada je usvojen lex Titia moe se smatrati poslednjim danom republike.

5. Proskripcije. Bitke kod Filipa Trijumviri su poqetkom svoje vlade rexili da pribegnu sistemu proskripcija. Na njihovoj listi prosribovanih naxla su se imena 300 senatora i 2 000 vitezova. Neki od proskribovanih su pomilovani, neki su pobegli iz Italije, ali najvei broj njih je ubijen. Kao rtva proskripcija pao je i Ciceron. Proskripcijama trijumviri nisu eleli samo da se oslobode svojih politiqkih protivnika, ve i da se domognu novca radi isplaivanja trupa. Pokazalo se da konfiskovana imovina nee biti dovoljna da podmiri sve potrebe, te su trijumviri pribegli razrezivanju novih poreza. Protiv novog poreza koji su imale plaati bogate rimske dame ustala je Hortenzija pod parolom da dok ene ne dobiju graanska prava, nee ni plaati poreze. Trijumviri da bi ojaqali svoju poziciju, odluqili su uvesti nov dravni kult u qast divus Julius, kao i podii jedan hram. Tako 01. januara 42. Oktavijan postaje boiji sin — divi filius. – 69 – 370

Trijumviri su izvrxili izmeu sebe podelu zapadnih provincija. Antoniju je pripala Galija Komata, Lepidu Narbonska Galija, kao i dve Xpanije, dok Oktavijanu Sicilija, Sardinija i Afrika. Italija je ostala zajedniqki posed na kome je svaki od trijumvira mogao sakupljati i raspuxtati vojsku. Da bi povratili vlast nad istoqnim provincijama, trijumviri su imali povesti rat protiv Marka Bruta i Kasija. Primirje izmeu Antonija i Oktavijana potvreno je veridbom poslednjeg sa Antonijevom pastorkom Klaudijom. Marko Brut, poxto je u urbi napustio Italiju 44. godine, prvo odlazi u Grqku. Tamo je oko sebe okupio preivele iz bitke kod Farsale, a oficire je vrbovao iz redova mladih Rimljana koji su se nalazili na xkolovanju u Atini. Meu njegovim regrutima naxli su se i Ciceronov sin, kao i Horacije Flak. Potom je Marko Brut na silu preuzeo namesnixtvo u Makedoniji. Pridobio je i ilirske trupe Publija Vatinija, koje su se otrgle kontroli tokom bolesti njihovog zapovednika. Zime 44/43. podstakao je na dezerterstvo vojsku Gaja Antonija, brata Marka Antonija, koja je bila stacionirana u Apoloniji. Zahvaljujui tome, nakon kratke opsade Marko Brut je i zauzeo grad. Februara 43. senat ga je, uplaxivxi se Oktavijana i Antonija, imenovao za prokonzula Makedonije i Ilirije. Poxto je porazio traqko pleme Besa, vojska ga je pozdravila kao imperatora. Leta 43. Ciceron je savetovao Marka Bruta da spoji snage sa svojim imenjakom u Cisalipnskoj Galiji i time onemogui jaqanje Oktavijana, kao i prodor Antonija iz Transalpinske Galije u severnu Italiju. Meutim, Marko Brut je odluqio otii u Malu Aziju i pridruiti se Kasiju. - Смирна Poxto je Kasije napustio Italiju 44. godine, on odlazi na Bliski Istok. Iste godine za namesnika Sirije imenovan je Dolabela, Antonijev kolega. Na svom putu ka Siriji, Dolabela je iznenada napao Trebonija, namesnika Azije, i pogubio ga. Senat je Dolabelu stavio van zakona i imenovao Kasija da povede rat protiv uzurpatora. Poxto je Dolabelina vojska prexla na stranu Kasija, Kasije je svog protivnika zatvorio u sirskoj luci Laodikeji. Da bi izbegao sudbinu Trebonija, Dolabela je izvrxio samoubistvo. Posle pada Laodikeje, Kasije stupa u vezu sa Markom Brutom. Do kraja 43. ova dvojica su pod svoju vlast podvela gotovo sve istoqne provincije. Za svoju stvar jedino nisu mogli pridobiti egipatsku kraljicu Kleopatru. Potcenivxi snage neprijatelja, Marka Bruta i Kasija, Antonije je bio spreman da sam povede rat protiv njih. Za to vreme Lepid je imao ostati u Italiji, a Oktavijan pozabaviti se ratom protiv Seksta Pompeja. Meutim, poxto se sam nije mogao suoqiti sa neprijateljskom flotom, Antonije u pomo poziva Oktavijana. Cezarovci su uspexno probili blokadu na Jadranu i uputili se ka Makedoniji. Brut i Kasije utvrdili su se kod grada Filipa. Poxto im je onemoguio dopremanje zaliha, Antonije je nagnao Bruta i Kasija da napuste svoja utvrenja i uu u otvoren sukob. U prvoj bici kod Filipa vojska Kasija je pretrpela poraz, a on sam je izvrxio samoubistvo. Brut, pak, uspexno je potisnuo rimsko krilo koje je predvodio Oktavijan. Nakon tri nedelje dolazi do druge bitke kod Filipa, kada su Cezarovci trijumfovali. Brut je izvrxio samoubistvo; njegovi istaknuti oficiri su pogubljeni, a vojska je uvrxena u redove Cezarovaca; jedino je republikanska flota izbegla katastrofu kod Filipa i prebegla Sekstu Pompeju.

6. Peruzinski rat. Brundizinski rat Kampanja protiv Bruta i Kasija jedva da je bila zavrxena, kada je doveden u pitanje dalji opstanak trijumvirata. Antonije i Oktavijan oputuivali su Lepida za nelojalnost, kao i za saradnju sa Sekstom Pompejem. Dolazi do nove podele provincija meu trijumvirima. Oktavijan od Lepida preuzima Xpaniju, a Antonije Narbonsku Galiju. Od tog vremena Cisalpinska Galija smatra se sastavnim delom Italije. Oktavijan je na sebe preuzeo zadatak da obezbedi vojnike, qije usluge vixe nisu – 70 – 371

bile potrebne posle bitaka kod Filipa. Odluqio je da veterane naseli po kolonijama osnovanim na teritoriji 18 italskih gradova. To su bili stari i najznaqajniji gradovi severne i srednje Italije — Ankona, Arimin, Kapua... Zemljixta koja su pripadala stanovnicima tih gradova konfiskovana su, stanovnici su proterani sa zemlje, a novi posednici su dobijali obraenu zemlju zajedno sa robovima. Nezadovoljstvom italskog stanovnixtva koristili su se Antoniju bliski ljudi: njegov brat Lucije, koji je 41. zauzimao poloaj konzula, i Antonijeva ena Fulvija. Lucije i Fulvija poveli su meu italskim stanovnixtvom agitaciju protiv Oktavijana. Oni su na njega bacili odgovornost za nasilja koja su qinjena u vezi sa naseljavanjem veterana na zemljixta italskih stanovnika. Stanovnixtvu Rima su obeavali da e Antonije po povratku sa Istoka obnoviti republiku i povesti rat protiv Oktavijana. Lucije i Fulvije, umesto da saqekaju podrxku Antonija, odluqili su sami povesti rat protiv Oktavijana. Jeseni 41. Lucije sa vojskom iz Preneste kree na Rim. Dok je Lucije napredovao ka Rimu, Oktavijan u pomo poziva Salvidenija, koga je nexto ranije iz Italije poslao u Xpaniju. Salvidenije je odgovorio na poziv, vratio se u Italiju i svoje snage spojio sa Agripinim. Ova dvojica su Lucija zatvorili u etrurskom gradu Peruziji. Lucije u pomo poziva Ventidija i Asinija Poliona, koji su se s vojskama nalazili u Galiji. Mada su prodrli na prostor Italije, rexili su pomoi opsedanima tek onda kada ih za to ovlasti sam Antonije. U meuvremenu, povukli su se do obale Jadrana. Glad je Lucija naterala na predaju. Fulvija je pobegla u Grqku, Lucije je dobio amnestiju, a njegove trupe primljene su u slubu Oktavijana. Meutim, stanovnici Peruzije, kao i senatori i vitezovi koji su drali stranu ustanicima, bili su surovo kanjeni. Ventidije i Polion nisu Oktavijanu darovali samo Peruziju. Dok su vreme provodili na jadranskoj obali, Oktavijan je bez otpora zauzeo Galiju. Poxto je 41. Antonije odbio da prui pomo ustanicima, odluqio je da se sledee godine vrati u Italiju. Meutim, pristavxi brodovima kod Brundizija, namesnik grada odbio je da ga primi. Antonije je iskrcao svoje trupe i opseo grad. Oktavijan je odgovorio slanjem vojske u pomo Brundiziju. Meutim, nijedna od strana nije bila zainteresovana za rat. Posredovanjem uticajnih pri40. - jatelja postignut je sporazum. Antonije ostaje namesnik istoqnih provincija, dok Oktavijan na upravu dobija Xpaniju, Galiju i Iliriju. Lepid postaje namesnik Afrike. Sporazum je potvren brakom Antonija, qija je prethodna ena Fulvija u to vreme preminula, i Oktavije, Oktavijanove sestre.

7. Oktavijanov rat protiv Seksta Pompeja Pre nego xto se vratio na Istok, Antonije je pokuxao srediti odnose izmeu Cezarovaca i predstavnika republikanaca, Seksta Pompeja. Sekst Pompej je bio sin Pompeja Velikog i brat Gneja Pompeja. Posle bitke kod Munde (45), mada su Pompejevci pretrpeli poraz, Sekstu je poxlo za rukom da se uqvrsti na prostoru Xpanije. Tokom Mutinskog rata (44) senat ga je imenovao za zapovednika preostale Cezarove flote, Praefectus Classis et Orae Maritimae. Meutim, po padu republike (43) njegovo ime se naxlo na listi proskribovanih. To mu nije smetalo da zauzme Siciliju. Ljudi nezadovoljni vladavinom trijumvira, u glavnom su beali na Siciliju, Sekstu Pompeju. Pre bitaka kod Filipa (42) on je uspexno odbio jedan Oktavijanov napad. Posle Filipa na Sekstovu stranu je prebegla flota Marka Bruta i Kasija. Tokom Brundiziskog rata (41) povezao se sa Antonijem, koji mu je obeao Sardiniju. Onda kada je Sekst onemoguio dovoz zaliha u prestonicu i kada je Rimu zapretila glad, Oktavijan bio prinuen da povede pregovore sa njim. Posredstvom Antonija na sastanku kod Misenuma38 (39), Oktavijan je bio spreman dozvoliti povratak Sek38

,,Ovaj sporazum naziva se obiqno Mizenskim. Ali to nije taqno. On je sklopljen u Puteoli.” N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd, 290.

– 71 – 372

sta i drugih izbeglica u Italiju, kao i priznati ga za prokonzula Sicilije i Sardinije. Naravno, pod uslovom da ovaj prekine blokadu Rima. Sporazum je ubrzo obezvreen poxto je Oktavijan, nagnavxi na izdaju Sekstove ljude, zauzeo Sardiniju. Godine 39. Oktavijan je odluqio napasti Siciliju sa jednom flotom iz Etrurije i jednom flotom iz Tarenta. Meutim, Sekst je ove porazio. Ovaj Oktavijanov neuspeh bio je propraen nemirima u Rimu i drugim delovima Italije. Da bi popravio svoj poloaj, Oktavijan u pomo poziva Antonija, kao i Agripu, koji se s vojskom nalazio u Galiji. Sa Antonijem se sastao u Tarentu. Bio je spreman da za 120 ratnih brodova Antoniju stavi na raspolaganje 20 000 italskih vojnika. Ovom prilikom je trijumvirat, koji je isticao 38. godine, produen do 33. Godine 36. Oktavijan napada Siciliju. Deo vojske koji je sam predvodio pretrpeo je poraz na istoku ostrva. Agripa, pak, imao je uspeha na severu i svoje snage je spojio sa Lepidom, koji je u meuvremenu zauzeo Lilibej. Sekst, koji je za bazu uzeo Mesenu, uskoro se naxao okruen neprijateljskom vojskom. Bio je prinuen da bitku primi kod Nauloha. Tom prilikom Sekstova flota, izuzev 17 brodova, dopalo je u ruke Oktavijanu i saveznicima. Sam Sekst je pobegao u Malu Aziju, gde ga je, poxto je Antonije bio zauzet pohodom na Frigiju, doqekao jedan od Antonijevih potqinjenih i pogubio ga.

8. Antonijeva istoqna politika Posle bitaka kod Filipa, Antonije odlazi u istoqne provincije. Tamo je razrezao dodatne poreze kako bi obezbedio sredstva za rat protiv Parana. Da bi se domogao velikog bogatstva Ptolemeida stupa u vezu sa Kleopatrom. Cezar je svojevremeno Kleopatru doveo u Rim, imenovao za ,,prijatelja rimskog naroda”, postavio njenu statuu u Venerinom hramu i darovao joj kuu na Janikulumu. Meutim, po Cezarovoj smrti, Kleopatra se vraa u Aleksandriju. Godine 41. sastala se sa Antonijem u Kilikiji i pozvala ga da zimu provede u Aleksandriji. Tamo je Antonije pogubio Kleopatrinu mlau sestru i protivnicu Arsinoju. Prolea 40. Antonije je napustio Egipat. Kleopatru i blizance, koje mu je ova rodila, nije video sledee qetiri godine. U meuvremenu, Parani pustoxe rimske teritorije na Istoku. Paransku vojsku su predvodili Pakor, sin kralja Oroda, i rimski izgnanik Labinije, koga su svojevremeno Marko Brut i Kasije poslali na paranski dvor da kralja pridobije za saveznika ili za neutralnost. Pakor i Labinije uspeli su pod svoju vlast podvesti prostor Male Azije, Sirije i Palestine. Antonije u periodu od 40. do 38. ovlastio je Ventidija i Sosija da povrate izgubljeno, xto ovi i qine. Mada su Parani bili potisnuti, Antonije je rexio ozbiljno pozabaviti se ovim pitanjem. (! Ostalo neobraeno: 8. Antonijeva istoqna politika, kao i 9. Bitka kod rta Akcijuma) - 31. коначна битка код рта Акција, 30. Египат постаје провинција. U benici: — H. H. Scullard, Roman history from Gracco to Nero

– 72 – 373

Battle of Actium Battle of Actium Part of The Final War of the Roman Republic September 2, 31 B.C.E.

Date Locat ion Resul t

Ionian sea, near the city of Actium, at the Roman province of Epirus vetus in Greece Decisive Octavian victory; Mark Antony lost his fleet, his army deserted in large numbers; Octavian had sole and uncontested control of "Mare Nostrum" and became "Augustus Caesar", the "sacred one, the honored one, the blessed one" of Rome. Belligerents Ptolemaic Egypt, Octavian's supporters and forces Mark Antony's supporters Commanders and leaders Marcus Vipsanius Agrippa

Mark Antony Strength

250 warships, mostly small liburnian vessels and

230 warships, mostly quinqueremes with some larger

Hexeres with 16,000 Legionary Marines and 3,000

Deceres, 30/50 Transports and 60 Egyptian warships.

archers.

2,000 Archers and 20,000 Legionary Marines. Casualties and losses Over 5,000 killed;

About 2,500 killed 200 ships sunk/captured

The Battle of Actium was the decisive confrontation of the Final War of the Roman Republic. It was fought between the forces of Octavian and the combined forces of Mark Antony and Cleopatra VII. The battle took place on 2 September 31 BC, on the Ionian Sea near the city of Actium, at the Roman province of Epirus vetus in Greece. Octavian's fleet was commanded by Marcus Vipsanius Agrippa, while Antony's fleet was supported by the ships of Queen Cleopatra of Ptolemaic Egypt. Octavian's victory enabled him to consolidate his power over Rome and its dominions. To that end, he adopted the title of Princeps ("first citizen") and some years after the victory was awarded the title of Augustus by the Roman Senate. This became the name by which he was known in later times. As Augustus, he would retain the trappings of a restored Republican leader; however, historians generally view this consolidation of power and the adoption of these honorifics as the end of the Roman Republic and the beginning of the Roman Empire.[1]

Prelude The alliance commonly known as the Second Triumvirate, renewed for a five-year term in 38 BC, broke down when Octavian came to perceive Caesarion, the son of Julius Caesar[and the Egyptian Queen Cleopatra, as a major threat to his power.[ That occurred when Mark Antony, the other most influential member of the Triumvirate, abandoned his wife, Octavian's sister

374

Octavia Minor, and moved to Egypt to start a long-term romance with Cleopatra, thus becoming de facto stepfather to Caesarion. Such a love affair was doomed to become a political scandal. Antony was inevitably perceived by Octavian and the majority of the Roman Senate as the leader of a separatist movement that threatened to break the unity of the Roman Republic. Octavian's prestige and, more importantly, the loyalty of his legions, had been initially boosted by Julius Caesar's legacy of 44 BC, by which the then nineteen-year-old Octavian had been officially adopted as the only son of the great Roman general and also established as the sole legitimate heir of his enormous wealth. Mark Antony had been the most important and most successful senior officer in Julius Caesar's army (magister equitum) and, thanks to his military record, could claim a substantial share of the political support of the Caesar's soldiers and veterans. Both Octavian and Mark Antony had fought against their common enemies in the civil war that followed the assassination of Julius Caesar. After years of loyal cooperation with Octavian, Mark Antony started to act independently, eventually raising the suspicion that he was vying to become the sole master of Rome. When he openly left Octavian's sister, Octavia Minor, and moved to Alexandria to become Cleopatra's official partner, he led many Roman politicians to believe that he was trying to become the unchecked ruler of Egypt and of other eastern kingdoms, while still maintaining his command over the many Roman legions in the East. As a personal challenge to Octavian's prestige, Antony tried to get Caesarion accepted as a true heir of Julius Caesar, even though the legacy did not mention him at all. In fact, Antony and Cleopatra formally elevated to power Caesarion, then thirteen years of age, in 34 BC, giving him the vague but alarming title of "King of the Kings" (Donations of Alexandria). Being a son of Julius Caesar, such an entitlement was obviously felt as a threat to Roman republican traditions. In fact, according to a widespread belief, Mark Antony had once offered a crown to Julius Caesar.[ Thereafter, Octavian started a propaganda war, denouncing Antony as an enemy of Rome, asserting that he was seeking to establish a personal monarchy over the entire Roman Empire on the behalf of Caesarion, completely circumventing the Roman Senate. It was also said that Antony intended to move the capital of the empire to Alexandria. As the Second Triumvirate formally expired on the last day of 33 BC, Antony wrote to the Senate that he did not wish to be reappointed. He hoped that he might be regarded by them as their champion against the ambition of Octavian, who he presumed would not be willing to abandon his position in a similar manner. The causes of mutual dissatisfaction between the two had been continually accumulating. Antony complained that Octavian had exceeded his powers in deposing Lepidus, in taking over the countries held by Sextus Pompeius, in enlisting soldiers for himself without sending half to him. Octavian complained that Antony had no authority for being in Egypt; that his execution of Sextus Pompeius was illegal; that his treachery to the king of Armenia disgraced the Roman name; that he had not sent half the proceeds of the spoils to Rome according to his agreement; that his connection with Cleopatra and the acknowledgment of Caesarion as a legitimate son of Julius Caesar were a degradation of his office and a menace to himself.[2] During 32 BC, a third of the Senate and both consuls allied with Antony. The consuls of that year had determined to conceal the extent of Antony's demands. Ahenobarbus seems to have wished to keep quiet; but G. Sosius on 1 January made an elaborate speech in favor of Antony, and would have proposed the confirmation of his acta had it not been vetoed by a tribune. Octavian was not present, but at the next meeting made a reply of such a nature that the consuls both left Rome to join Antony; and Antony, when he heard of it, after publicly divorcing 375

Octavia, came at once to Ephesus with Cleopatra, where a vast fleet was gathered from all parts of the East, of which Cleopatra furnished a large proportion.[2] After staying a time with his allies at Samos, Antony removed to Athens. His land forces which had been in Armenia were brought down to the coast of Asia, and embarked under L. Canidius Crassus.[3] Octavian was not behind in his strategic preparations. Indeed, military operations began in 31 BC, when Octavian's general Agrippa captured Methone, a Greek town allied to Antony. But, by the publication of Antony's will, which had been put into his hands by the traitor Plancus, and by carefully letting it be known at Rome what preparations were going on at Samos, and how entirely Antony was acting as the agent of Cleopatra, Octavian produced such a violent outburst of feeling that he easily obtained his deposition from the consulship of 31, for which he was designated, and a vote for a proclamation of war against Cleopatra, well understood to mean against Antony, though he was not named.[3] In doing this, the Senate issued a war declaration and deprived Antony of any legal authority.

The battle

Order of battle

Antony meant to anticipate an attack by a descent upon Italy towards the end of 32, and went as far as Corcyra. But finding the sea guarded by a squadron of Octavian's ships, he retired to winter at Patrae, while his fleet for the most part lay in the Ambracian Gulf, and his land forces encamped near the promontory of Actium, while the opposite side of the narrow strait into the Ambracian Gulf was also protected by a tower and a body of troops.[3] After Octavian's proposals for a conference with Antony had been scornfully rejected, both sides prepared for the final struggle next year. The early months passed without notable event, beyond some successes of Agrippa on the coasts of Greece, meant to divert Antony's attention. It was not until the latter part of August that troops were brought by land into the neighbourhood of Antony's camp on the north side of the strait. Still Antony could not be tempted out. It would take some months for his full strength to arrive from the various places in which his allies or his ships had wintered. But during these months not only was Agrippa continuing his descent upon Greek towns and coasts, but in various cavalry skirmishes, Octavian had so far prevailed that Antony abandoned the north side of the strait and confined his soldiers to the southern camp. Cleopatra now earnestly advised that garrisons should be put into strong towns, and that the main 376

fleet should return to Alexandria. The large contingent furnished by Egypt gave her advice as much weight as her personal influence over Antony; and it appears that this movement was really resolved upon.[3] Octavian learned of this and debated how to prevent it. At first of a mind to let Anthony sail and then attack him, he was prevailed upon by Agrippa to give battle.[4] On the first day of September, he issued an address to his fleet, preparing them for battle. The next day was wet and the sea was rough. When the trumpet signal for the start rang out, Antony's fleet began issuing from the straits, and the ships moved into line and remained quiet. Octavian, after a short hesitation, ordered his vessels to steer to the right and pass the enemy's ships. Then for fear of being surrounded, Antony was forced to give the word to attack.[3]

Order of battle The two fleets met outside the Gulf of Actium, on the morning of 2 September 31 BC. Antony's fleet numbered 500,[3] of which were 230 large wargalleys furnished with towers full of armed men. He led these through the straits towards the open sea. Octavian had about 250 warships.[3] Octavian's fleet was waiting beyond the straits, led by the experienced admiral Agrippa, commanding from the left wing of the fleet, Lucius Arruntius commanding the centre[5] and Marcus Lurius commanding from the right.[6] Titus Statilius Taurus[6] commanded Octavian's armies, who observed the battle from shore to the north of the straits. Mark Antony and Gellius Publicola commanded the right wing of the Antonian fleet, while Marcus Octavius and Marcus Insteius commanded the centre,[5] with Cleopatra's squadron positioned behind them. Gaius Sosius launched the initial attack from the left wing of the fleet, while Antony's chief lieutenant Publius Canidius Crassus was in command of the triumvir's land forces.[6]

Combat The battle raged all afternoon without decisive result. The majority of Mark Antony's warships were quinqueremes, huge galleys with massive rams, that could weigh up to three hundred tons. Antony's ships were often furnished with grappling irons, which were effective if hurled successfully; but, if they failed, were apt to damage the ship, or to cause so much delay as to expose the men on board to the darts from the smaller vessel.[3] The bows of the galleys were armoured with bronze plates and square-cut timbers, making a successful ramming attack with similar equipment difficult. Unfortunately for Antony, many of his ships were undermanned; there had been a severe malaria outbreak while they were waiting for Octavian's fleet to arrive.[7] Making the best of the situation, he burned those ships he could no longer man, while clustering the remainder tightly together. With many oarsmen dead or unfit to serve, the powerful, head-on ramming tactic for which the quinqueremes had been designed failed. Octavian's fleet was largely made up of smaller, fully manned Liburnian vessels, armed with better-trained, fresher crews. Octavian's ships were generally smaller, but more manageable in the heavy surf, capable of reversing their course on short notice and returning to the charge or, after pouring in a volley of darts on some huge adversary, able to retreat out of shot with speed.[3] They were lighter and could out-maneuver the quinqueremes, where one objective was to ram the enemy ship and at the same time attack the above-deck crew with a shower of arrows and catapult-launched stones, which were large enough to decapitate a man. 377

Before the battle, one of Mark Antony's generals, Quintus Dellius, had defected to Octavian, bringing with him Mark Antony's battle plans.[8] Antony had hoped to use his biggest ships to drive back Agrippa's wing on the north end of his line, but Octavian's entire fleet, aware of this strategy, stayed out of range. Shortly after midday, Antony was forced to extend his line from the protection of the shore and finally engage the enemy. Cleopatra, in the rear, could not bear the suspense, and in an agony of anxiety, gave the signal for retreat. Cleopatra's fleet retreated to open sea without engaging. A breeze sprang up in the right direction, and the Egyptian ships were soon hurrying out of sight.[3] Antony had not observed the signal, and believing that it was mere panic and that all was lost, followed the flying squadron. The contagion spread fast; everywhere sails were seen unfurling, and towers and other heavy fighting gear going by the board. Yet some still fought on; and it was not until long after nightfall, when many a ship was blazing from the firebrands thrown upon them, that the work was done.[3] Mark Antony transferred to a smaller vessel with his flag and managed to escape, taking a few ships with him as an escort to help break through Octavian's lines. Those that remained left behind, however, were captured or sunk by Octavian's forces. J.M. Carter argues in The Battle of Actium: The Rise and Triumph of Augustus Caesar that Antony knew he was surrounded and had nowhere to run. To try to turn this to his advantage, Antony gathered his ships around him in a quasi-horseshoe formation, staying close to the shore for safety. Then, should Octavian's ships approach Antony's, the sea would push them into the shore. Antony foresaw that he would not be able to defeat Octavian's forces, so he and Cleopatra stayed in the rear of the formation. Eventually, Antony sent the ships on the northern part of the formation to attack. He had them move out to the north, spreading out Octavian's ships which up until now were tightly arranged. He sent Gaius Sosius down to the south to spread the remaining ships out to the south. This left a hole in the middle of Octavian's formation. Antony seized the opportunity and with Cleopatra on her ship and him on a different ship, sped through the gap and escaped, abandoning his entire force. With the end of the battle, Octavian exerted himself to save the crews of the burning vessels, and had to spend the whole night on board. Next day, such of the land army as had not escaped to their own lands submitted or were followed in their retreat to Macedonia and forced to surrender, and Antony's camp was occupied. It was all over, and the Empire had a single master.[3]

Aftermath The political consequences of this battle were far-reaching. Under cover of darkness some 19 legions and 12,000 cavalry fled before Antony was able to engage Octavian in a land battle. After Mark Antony lost his fleet, his army, which had been equal to that of Octavian, deserted in large numbers. Antony, though he had not laid down his imperium, was a fugitive and a rebel, without that shadow of a legal position which the presence of the consuls and senators had given him in the previous year. Some of the victorious fleet went in pursuit of him; but Octavian himself visited Greece and Asia, and spent the winter at Samos; though he was obliged to go for a short time to Brundisium to settle a mutiny and arrange for assignations of land.[3] At Samos, Octavian received a message from Cleopatra with the present of a gold crown and throne, offering to abdicate in favour of her sons. The queen was allowed to believe that she would be well treated, for Octavian was anxious to secure her for his triumph. Antony, who had found himself generally deserted, after vainly attempting to secure the army stationed near 378

Paraetonium under Pinarius, and sending his eldest son Antyllus with money to Octavian and an offer to live at Athens as a private citizen, found himself in the spring attacked on two sides. C. Cornelius Gallus was advancing from Paraetonium; and Octavian himself landed at Pelusium, with the connivance it was believed of Cleopatra. Antony was defeated by Gallus, and returning to Egypt, advanced on Pelusium. Despite a victory at Alexandria on 31 July 30 BC, more of Mark Antony's men deserted, leaving him with insufficient forces to fight Octavian. A slight success over Octavian's tired soldiers encouraged him to make a general attack, in which he was decisively beaten. Mark Antony then tried to flee from the battle, and as a result of a communication breakdown, came to believe that Cleopatra had been captured, and hence committed suicide. Failing to escape on board a ship, he stabbed himself; and, as he did not die at once, insisted on being taken to the mausoleum in which Cleopatra was shut up, and there died in her arms. The queen was shortly afterwards brought from this place to the palace and vainly attempted to move Octavian to pity.[3] After Mark Antony's death, Cleopatra eluded the vigilance of her guard Epaphroditus and committed suicide, on 12 August 30 BC. In one account, she put an end to her life, as it was believed, by the bite of a snake (an asp) conveyed to her in a basket of figs.[3] Octavian had Caesarion killed later that year, finally securing his legacy as Julius Caesar's only 'son'. Thus, Octavian's victory at the Battle of Actium gave him sole and uncontested control of "Mare Nostrum" (Our Sea i.e. the Roman Mediterannean) and he became "Augustus Caesar" and the "first citizen" of Rome. This victory, consolidating his power over every Roman institution, marked the transition of Rome from Republic to Empire. Egypt's final surrender following Cleopatra's death also marks the final demise of both the Hellenistic Age and the Ptolemaic Kingdom.[9]

379

Marius Oscan praenomen ( Egnatius [I 3]). Attested as a Roman nomen gentile from the 2nd cent. BC. The most important holder is the seven-time consul M. [I 1]; the prominent Imperial-period Spanish bearer of the name, M. [II 3], is probably a descendant of family members of that Marius. I. Republican Period [I 1] M., C. Seven-time consul, victor over Jugurtha and over the Cimbri and Teutoni, opponent of Sulla, [I 1] M., C.

The seven-time consul; victor over Jugurtha and over the Cimbri and Teutoni. Elvers, Karl-Ludwig (Bochum) A. The rise to political prominence

Born c. 157 BC near Arpinum, from an equestrian (but by no means ‘peasant’, as claimed by tradition) family with ties to Rome. He acquired early military experience: in 134 he served with particular distinction under P. Cornelius [I 70] Scipio at Numantia in Spain (acquaintance with Jugurtha), became military tribune and possibly fought under M'. Aquillius [I 3] or his successors in Asia [6. 30f.]. C. 123 quaestor. In 119 he rose to become people's tribune (probably with the support of the Caecilii Metelli), but against the strong resistance of consul L. Caecilius [I 24] Metellus Delmaticus promulgated a law directed at preventing the direct influencing of voters in the balloting procedure (Cic. Leg. 3,38f.; comitia). It was probably because of this that his 117 campaign for aedileship failed. However, a year later M. was able to obtain election as praetor urbanus for 115, although himself barely securing acquittal on a charge of seeking office by devious means ( ambitus). As propr. in 114 he was successful in keeping the peace in Hispania citerior; his relatives probably succeeded in acquiring the mines in the province [5. 23], thus laying the foundation of their descendants' wealth ( M. [II 3]). In 110 he married Iulia [1], from the patrician family of the Iulii Caesares (later to be the aunt of Caesar), who in 109 bore him a son, C.M. [I 2]. In 109 Q. Caecilius [I 30] Metellus Numidicus chose him as his legate and representative for the war against Jugurtha in Africa, where M. again distinguished himself. Elvers, Karl-Ludwig (Bochum) B. The war against Jugurtha and the victories over the Cimbri and Teutoni

When in 108 M. wanted to stand for the consulate, Metellus at first refused to release him, and this led to a serious rift between the two men (Sall. Iug. 63-65). When M. was finally able to stand, he sharply attacked Metellus (for his supposed failures in the waging of the war) and the nobles supporting him, thus by the support of the people and the equestrians (who saw their economic interests harmed by the war; equites Romani) securing the consulate for 107. He obtained supreme command against Jugurtha by plebiscite, although the Senate had already extended the period of Metellus' command. M. built up the army in Africa anew, resorting to the recruitment of propertyless volunteers (Sall. Iug. 86,2). The 107-105 campaigns, however, were indecisive until M.' quaestor, P. Cornelius [I 90] Sulla, succeeded in persuading king Bocchus [1] I of Mauretania to deliver up Jugurtha (for this reason Sulla later claimed credit for success in the war for himself).

380

The severe Roman defeats in Gaul at the hands of the Cimbri and Teutoni( Cimbri) then led to M.' election in absentia as cos. II for 104, against the rules of the cursus honorum. After his triumph over Jugurtha on 1 Jan. 104, M. took over the remnants of the Roman army in Upper Italy, which had already been re-organised by P. Rutilius Rufus, and - continually elected consul until 100 BC- improved the training and equipment of the troops, thereby and by the admission of volunteers becoming the founder of the professional Roman army (‘Marian reform’ of the army; [8], Armies). It was not until 102 that he defeated the Teutoni and Ambrones at Aquae Sextiae (Aix-en-Provence), then in 101 together with Q. Lutatius [I 3] Catulus the Cimbri at Vercellae (near Rovigo in Upper Italy) after the latter had crossed the Alps; the two men shared a triumph. Elvers, Karl-Ludwig (Bochum)

C. The return to Roman internal politics

Upon his return to Rome, M. was to a large extent isolated in the Senate, as he lacked sufficient allies for his internal political aims, while the people and the equestrians continued to support him. Already in 103 this had led to his using the help of the people's tribune L. Appuleius [I 11] Saturninus to obtain land for the veterans of the Africa campaign; in 100, with the express support of M. (and against the resistance of Metellus Numidicus, who consequently had to go into exile), Appuleius again proceeded with the establishment of colonies. Then, however, with his ally the praetor C. Servilius Glaucia, who had ambitions for the consulate for 99, he sought to further his own political goals by force, whereupon M. put down the uprising and Saturninus, Glaucia and their supporters were killed. But M.' relationship with the Senate did not improve, as he obstinately prevented the return of Metellus. His hopes for the censorship coming to nothing, M. went to Asia Minor, negotiated with Mithradates VI and became augur in his absence. After his return in 97, M. appears scarcely to have taken any open part in internal politics; we have evidence only for his intervention in court on behalf of some of his supporters. He seems to have supported both the desire of the Italians for citizenship and the political claims of the equestrians, and probably for that reason opposed the conservative reform programme of the people's tribune M. Livius [I 7] Drusus [1] in 91. When, however, in that year the Senate allowed king Bocchus I to dedicate a group of statues on the Capitol showing the surrender of Jugurtha to Sulla, only the sudden outbreak of the Social War [3] prevented M. from opposing it by force. In that war he fought with success against the Marsi, but - unlike Sulla - appears not to have put himself forward for further military command (partly on account of his advanced age). Elvers, Karl-Ludwig (Bochum) D. The civil war between Marius and Sulla

As the Social War was nearing its end, the war in the east against Mithridates VI was already looming. The military command was set to give new impetus to M.' career, but his younger rival Sulla became consul in 88 and was given supreme command. When Sulla was already with the army, a plebiscite forcibly carried through by the people's tribune P. Sulpicius, who enjoyed the support of M., took the command away from Sulla and transferred it to M. To everyone's surprise, Sulla ignored the people's decision, led his army against Rome and had his opponents killed. In dramatic flight, M. escaped his pursuers, narrowly avoiding execution at Minturnae (Cic. Planc. 26; Cic. Sest. 50; Cic. Pis. 43 et passim), and finally joined his veterans in Africa together with his son. When in 87 the consul and Sulla's opponent L. Cornelius [I 18] Cinna was driven from Rome, M. used the

381

opportunity to return with his own followers. With Cinna he organised the taking of Rome, the two men exacting cruel revenge on their political opponents, either actual or supposed. Appointed consul for 86 (together with Cinna), M. died on 13 Jan. the same year at the age of 70 (Posidonius' eyewitness account of the ailing M. in Plut. Marius45). Elvers, Karl-Ludwig (Bochum) E. Personality and political heritage

Being a novus homo, in spite of his significant military successes M. was always destined to failure when it came to Roman internal politics, as he never succeeded in finding long-term allies among the nobility. The rift with his former supporters, the Caecilii Metelli, was momentous, as they henceforth patronised M.' opponent Sulla. In internal politics, M. never carried through ideas of reform. Generous though he was in granting Roman citizenship as a commander on the battlefield (Cic. Balb. 46; Val. Max. 5,2,46), his attitude towards the Italians in their demand for citizenship was determined by tactical considerations (App. B Civ. 1,306). In the end, his personal ambition and error of judgement regarding Sulla's character triggered Rome's first great civil war, preparing the way for Sulla's (and later Caesar's) use of the army in internal politics (his so-called reform of the army probably represented only the culmination of the tendency towards a professional volunteer army). The late Republic (Cicero) and early Empire (elogium: InscrIt 13,3 no. 83), while not glossing over the discontinuities in his career, nevertheless regarded him as the ‘second saviour of Rome’ and a leading member of Rome's ruling elite. Main sources: numerous mentions by Cicero (in part from personal recollection: poem Marius); Sall. Iug. Liv. Per. 66-80; elogium (InscIt 13,3, no. 83: cursus honorum); App. B Civ. 1,130-346; Plut. Marius; Collection of sources: [7]. Elvers, Karl-Ludwig (Bochum)

[I 90] C. Sulla Felix, L. The dictator and opponent of Marius b. 138 BC, of an old patrician family of only moderate means, which had not been politically prominent since the Samnite wars ( Cornelius [I 62] Rufinus). After a dissolute youth, an inheritance from his stepmother enabled him to embark on a career befitting his station. Elected quaestor in 107, he fought successfully under consul Marius as leader of an equestrian troop in the Numidian war. In that campaign, skilful diplomacy enabled him to persuade king Bocchus [1] to deliver up his son-in-law Jugurtha thus effectively bringing the war to an end (Sall. Iug. 102-113). In 104 and 103 he served as legate or as military tribune under Marius in the war against the Germanic tribes in Gaul; in 102, probably with the approval of Marius, he transferred to Q. Lutatius Catulus in Upper Italy. In spite of initial lack of success against the Cimbri, in 101 at Vercellae he contributed significantly to Marius' victory. But his attempt to have himself elected praetor for 98, bypassing the office of aedile, failed. It was not until 97 that he attained the praetorship by bribery (for dates cf. [4]). In 96 on behalf of the Senate as proconsul in Cilicia he installed Ariobarzanes [3] as king of Cappadocia, advanced as far as the Euphrates and initiated the first diplomatic contacts between Rome and the Parthians; while he was there, a Chaldaean seer is supposed to have prophesied a great future for him (Plut. Sulla 5). After his return (probably in 92) an accusation of extortion came to nothing, because the Senate wished to use Sulla against Marius. This is also indicated by the group of statues of the delivery of Jugurtha to Sulla, erected on the Capitol in 91 by Bocchus and by will of the Senate, and thus characterizing Sulla as the victor in the Numidian War [3. 114-121]. A serious rift with Marius was prevented by the start of the Social War, in which Sulla as legate

382

again demonstrated his military abilities, following the example of his forefathers in taking on the war against the Samnites (App. B Civ. 1,51). With the support of the Metelli he was elected consul for 88, allied himself with powerful families (he married as his 4th wife Caecilia [7] Metella, the widow of M. Aemilius [I 37] Scaurus, while his son married the daughter of his co-consul Q. Pompeius Rufus), and as the leading exponent of senatorial policy was entrusted with the war against Mithridates. The people's tribune P. Sulpicius Rufus countered this realignment of forces with a plan to incorporate new citizens in Italy into all the 35 Roman tribes, in order to create a new political base. The consuls' attempt to prevent this by using religious pretexts to impose a suspension of business ( iustitium) failed; Sulla withdrew to join his army at Nola. There he received the news that the execution of the war against Mithridates had been transferred to Marius. When Sulla in a supposedly conciliatory speech indicated that another army would be going into wealthy Asia, the soldiers demanded a march on Rome, whereupon all the officers with the exception of one quaestor (probably L. Licinius Lucullus) refused to obey. Rome was taken against vigorous opposition, opponents of Sulla declared enemies of the state, Sulpicius killed, his laws revoked and his followers hunted down, Marius managing to escape to Africa. The laws enacted at that time under military pressure (App. B Civ. 1,59,266f.: the Senate's assent to legal bills presented by the tribunes, legislation only via the comitia centuriata, enlargement of the Senate) are not mere foreshadowings of later laws of the dictator Sulla; there is also mention of a law regarding colonization (Liv. epit. 77) and a law on debt. Under pressure from his followers, Sulla sent his army to Nola and permitted the election of consuls for the year 87. His declining popularity was demonstrated by the election of his adversary, L. Cornelius [I 18] Cinna, and the failure of his attempt to transfer the army of proconsul Cn. Pompeius Strabo to his colleague in office Q. Pompeius Rufus. Sulla contented himself with an oath from Cinna not to undertake any hostile action, and crossed over to Greece,where troops belonging to Mithridates were already present. Sulla's strategy is scarcely fathomable. He seems to have wanted to spare his army, and at the same time enrich his troops in order to forge himself a compliant instrument to use in his struggle against the regime of Cinna. For, although Mithridates in the so-called ‘Asian Vespers’ had had some 80,000 Romans and Italians killed, Sulla failed to rush against him; he sent back Q. Braetius Sura, legate of the governor of Macedonia, who had already achieved successes against the king's commander Archelaus [4]. On the other hand he allowed the army sent by Cinna and the Senate under consul L. Valerius Flaccus to march unhindered against the king. When this army,under C. Flavius Fimbria, nevertheless defeated Mithridates and confined him in Pitane, Sulla's fleet under Lucullus knowingly allowed him to escape by sea. Sulla, who in the meantime had taken the Piraeus and Athens and defeated the king's forces in two clashes in Boeotia (86), did not force a conclusive battle on Mithridates, and granted him a favourable peace at Dardanus (85): obliged to surrender his conquests and pay 2,000 talents, he remained unpunished and in possession of his empire, even gaining the status of a Roman ally (App. Mith. 56-58). But from the cities of Asia Sulla demanded 20,000 talents and high payments to his soldiers. In early 83 Sulla, who while still in Asia had broken off all dealings with the Roman Senate after the death of Cinna (84), crossed over to Brundisium in a state of open rebellion, and was immediately joined by political friends (Q. Caecilius [I 31] Metellus; M. Licinius Crassus), former enemies (P. Cornelius [I 15] Cethegus) and defectors (L. Marcius Philippus; C. Verres with the war-chest of consul Cn. Papirius Carbo; Cn. Pompeius with three legions of his father's veterans). Although, to mollify the hostile mood in Italy, Sulla respected Cinna's citizenship laws, he needed more than a year to assert his authority with battles on the Tifata mountain (83), at Sacriportus (summer 82) and finally before Rome at the Porta Collina (1 November 82).

383

In undisputed possession of Rome, Sulla set out to regulate the Republic he had contributed to ruin. Given the fact that the constitution rested on the mos maiorum and on precedent with a flexibility familiar to him since youth, his measures based on the formal use of traditional institutions can be seen as legal, and therefore Sulla may be regarded to this day as the ‘last Republican’ [8], or as a statesman seriously concerned about the Republican constitution [7]. The Senate had declared his actions as consul and proconsul (88-82) to be in accordance with the law, and his appointment as dictator by means of a lex Valeria enacted by the interrex L. Valerius Flaccus still operated within the framework of the constitution. The vague description of the function of the dictator (rei publicae constituendae = ‘establishment of the state’) could legitimize any measure (see [12]), even the proscriptions, which by the use of lists of those who could be killed with impunity turned indiscriminate murder into organized massacre. In all, 4,700 mainly rich people fell victim (Val. Max. 9,2,1), among them 40 senators and 1,600 eques (App. B Civ. 1,95,442). Their possessions were confiscated and for the most part sold at a discount to friends of Sulla ( Chrysogonus); their sons and grandsons were declared unfit for public office. This last measure of ‘hereditary punishment’, entirely alien to Republican law, almost leads one to conclude that Sulla's laws passed by the comitia centuriata in 81 were also and primarily designed to ensure the security of Sulla himself (cf. [13] and [6. 256]). The body of laws displays three aims: the strengthening of the Senate, the weakening of all subsidiary seats of power (people's tribunate, people, magistrates) and the comprehensive protection of the ‘system’ for its beneficiaries: in the Roman public assembly the 10,000 freed slaves (Cornelii) of those who had been proscribed, and the veterans settled in confiscated sections of Italian cities. Of central significance was the enlargement of the Senate from 300 (but effectively c. 150) members to 600, mainly from the Italian equestrian class and owing their lives, their Senate seats, or both, to Sulla. To this Senate he transferred 1. control over all political and some criminal offences in what were now seven jury courts ( quaestiones), 2. heightened supervision over governors in the provinces, whose administration he additionally regulated in detail by a lex de repetundis, 3. control over legislation by subjecting the proposals of the people's tribunes to the consent of the Senate. By this measure, the restriction of the people's tribunes' right of veto and their exclusion from further office, he sidelined the tribunate as a political authority, just as he had used the quaestiones to distance the people from the judicial process related to political crime. Tightening the rules relating to careers in public office, which were now obliged to run from the quaestorship via the praetorship to the consulate, with minimum age requirements and restrictions with respect to iteration ( cursus honorum), he raised the number of quaestors to 20 and decreed their automatic entry into the Senate, thus depriving the censors (whom he did not remove) of their influence over its make-up. In order to avoid long-term military commands abroad, the praetors, whose number he raised to eight, and the consuls were to go to the provinces determined by the Senate once their particular year of office was ended: a rule that was already broken in Sulla's lifetime, and had to fail as the number of provinces increased. Enjoying the support of ‘his’ Senate and the veterans, Sulla retired as dictator probably in the year 80 (for the date [10. 74f.]; 81 is proposed by [11. 205]), supposedly laying himself open to any charge, andin 80 as consul with Metellus Pius formally rejoined the ranks of the nobility. Once his term in office was ended he retired to Puteoli as privatus, still keeping a political ear to the ground, and died there in 78 from an already long-standing illness. A conclusive assessment of Sulla the person and his achievement is scarcely possible, as the main sources, Appian and Plutarch, depend strongly on Sulla's (lost) autobiography [2. 401; 3.], Livy and the post-Livyan tradition base themselves on Cornelius Sisenna's favourable portrayal, and the picture provided by Cicero is strongly subjective [5]. In spite of his marked arrogance and superstitious belief in his good fortune (fortuna,

384

felicitas; he was easily led by prophecies and dreams, from 81 bore the name ‘Felix’, was portrayed as ‘darling of Venus’ -- Epaphroditos -- and named his children Faustus and Fausta), Sulla probably never aspired to lifetime dictatorship or monarchy, but wanted to secure for himself an eminent position within the wider framework of a republican order. Fear of another civil war ensured that his constitution survived for a while, even if his political heirs (especially Pompeius) in 75 and 70 reinstated the rights of the people's tribunes [9]. He may well have solved the immediate, pressing political problem at home, provision for the veterans, but he did not achieve any lasting legal settlement, so that the militarization of politics continued. In foreign politics, Sulla further destabilized the precarious situation in the East; for his mild treatment of Mithridates and ruinous plundering of Asia Minor reinforced the king's lust for expansion and exacerbated the piracy problem. In fighting successfully against both of these, Pompey attained a position of prominence that led to his conflict with Caesar, the next Civil War, and finally to the fall of the Republic. Eder, Walter (Berlin)

POMPEY THE GREAT A. Early career (106-71)

Cn. P., son of Cn. P. [I 8] Strabo, born in Rome on 29 September 106 BC (in the same year as Cicero), killed on 28 September 48 in Egypt (pridie natalem, Vell. 2,53,3), began his military career during the Social Wars [3] (91-89) in his father's army (cos. 89). In the subsequent civil war between L. Cornelius [I 90] Sulla and C. Marius [I 1] he left the camp of L. Cornelius [I 18] Cinna in good time and in 83 took the side of Sulla, who was returning. A private individual without office in Picenum, where his family had extensive estates, he recruited three legions of veterans and clients of his father as support for Sulla. As late as 82, P. married Aemilia [3], Sulla's stepdaughter; his other marriages to Mucia Tertia (c. 81-62), to Iulia [5] (59-54) and to Cornelia [I 4] (from 52) were also politically motivated. As propraetor in 81, P. went, formally on Senate commission, to Sicily and reconquered it from the opponents of Sulla (execution of Cn. Papirius [I 9] Carbo), in 81/80 he fought successfully in Africa (MRR 2,77; 81). Reluctantly, no later than 79 but probably earlier (MRR 3,161), Sulla granted him a triumph, although the formal conditions (age, senatorial rank) were not satisfied. In the consulship elections for the year 78, P. supported M. Aemilius [I 11] Lepidus, but helped in the struggle against him as soon as Lepidus threatened to repeal Sullan laws (MRR 2,90). In 77, P. obtained himself an imperium extraordinarium (see Imperium) for Spain by force, in order to oppose Q. Sertorius, an opponent of Sulla who had been active there since 83, more effectively. After initial defeats he was able to force Sertorius on to the defensive, but broke the last resistance only after Sertorius' murder in 72. In 71, P. returned to Italy, a tropaeum in the Pyrenees bore witness to 876 conquered cities (Plin. HN 7,96). On the way back he annihilated dispersed troops of slaves of the already defeated Spartacus (MRR 2,124); in Rome he was granted his second triumph (on 29 December 71). Will, Wolfgang (Bonn)

385

B. From consulate to triumvirate (70-60)

In the year 70, after two triumphs, P. held office for the first time as consul (an unusual sequence). M. Licinius [I 11] Crassus, his adversary and ally in the next two decades, became his colleague in office. As consul P. again performed an about-turn. Sulla's laws, which had been defended, were now to some extent abolished, the rights of the people's tribunes were restored, the equites (equites Romani) were reinstalled in the courts; like the senators and the tribuni aerarii (see tribunus) they were given a third of the seats (MRR 2,126). The high-point of his career was two great commands: in 67 BC the lex Gabinia (Gabinius [I 2]) transferred to him the task of combating pirates (Piracy); equipped with imperium over the whole of the Mediterranean, which included 20 legions and 500 ships (MRR 2,146), he took three months to complete his task. At the beginning of 66 the lex Manilia (Manilius [I 2]) placed the provinces of Bithynia, Pontus and Cilicia under him to conduct a war with Mithridates [6] VI (MRR 2,155; Mithridatic Wars). He replaced P. Licinius [I 26] Lucullus, still in 66 defeated Mithridates and installed the subjugated Tigranes I as king in Armenia; Syria fell to Rome. In 65, pursuing Mithridates, P. reached the Caspian Sea, in 63 he occupied Judaea (Palaestina). In his reorganization of the provinces P. showed his significant talent for organization (cf. also the map): he constituted the double province of Bithynia et Pontus, established Syria as a province, expanded Cilicia, formed client states, reorganized the administration, and promoted culture and local autonomy; by and large provincials were treated humanely [5; 8; 10; 11; 14]. The capital, which had just survived the Catilina affair and the Bona Dea scandal (Clodius [I 4]), apprehensively awaited the return of the victor, whose authority led to fears that like Sulla he was on the way to dictatorship. Unlike Sulla, however, after landing in Brundisium P. discharged his troops and arrived in Rome in January 61. Relieved, the Senate oligarchy believed it would be able to intensify its attitude of denial towards P. In September P. was able to celebrate a triumph for his successes in the East (Plin. HN 7,98), but saw himself politically isolated and found influential opponents in Lucullus, Q. Caecilius [I 23] Metellus Creticus, Crassus and M. Porcius [I 7] Cato. Like an agrarian law introduced in January 60 by the people's tribune L. Flavius [I 3] providing for veterans of the campaign, attempts to have his reorganization of the East ratified failed in the Senate, which feared a new position of power (nova potentia) for P. The new consul L. Afranius [1], "a wart on the face of P." (Cic. Att. 1,20,5), was no help to P. Only when the Optimates also rebuffed Crassus did a way out appear: shared opposition to the Senate united P. and Crassus; Caesar, who after his pro-praetorship in Spain had been elected consul for 59 but also feared senatorial obstruction, mediated a 'coming together' (coitio) [12], which towards the end of 60 led to the First Triumvirate (Cic. Att. 2,9,2). It was agreed secretly that in the State nothing would be allowed to happen that was detrimental to the interests of any of the Three (Suet. Iul. 19,2). Will, Wolfgang (Bonn) C. Pompeius in Rome (59-50)

The efficiency of the League of Three lay in its ability to act quickly. As late as the beginning of 59, the consul Caesar had two agrarian laws passed which were primarily (but not exclusively) to benefit P.' veterans (P. himself was a member of a commission for land distribution); the reorganizations in the East were ratified in toto (lex Iulia de actis Cn. Pompei confirmandis). The difficult relationship between P. and Caesar (socer generque, 'father-in-law and son-in-law': Catull. 29) would shape Roman internal policy in the coming years. Their common interest against the Senate and their relatedness by the marriage of P. to Caesar's daughter Julia

386

[5] in April 59 bound the two together; competition for the prime position in the state estranged them from each other. The situation was complicated when the people's tribune of 58, P. Clodius [I 4] Pulcher - with and against Caesar, with and against the Optimates - sought to exploit the situation for his own ends. He attacked P. in an exquisite manner, sabotaged the reorganization in the East (lex Clodia de rege Deiotaro et Brogitaro) and in public assemblies made P. the laughing-stock of the plebs. So P. attempted an initially vain rapprochement to the Optimates, who distrusted him as the presumed author of the notorious coitio (see above B.): in 57 he spoke out in favour of the (previously approved) recall of Cicero from exile [15], in September he also received a new position, the cura annonae: after violent hunger demonstrations in Rome, supply throughout the Empire was transferred to him for five years. P. applied in vain for further duties but remained without the support of the Optimates and hence more tied to Caesar. In the year 56 the Triumvirate was renewed in Lucca, a shared consulship of P. and Crassus was agreed for 55 and carried out - not least in street battles. P. was also given both Spanish provinces (Hispania Baetica and Tarraconensis) for five years, Caesar's governorship in Gallia was extended for the same term, Crassus received the province of Syria. Whereas Syria and Gallia offered the prospect of fame in war, P. remained in Rome in order to present himself there as a strong man. In addition, in a capital shaken by crises, he did his utmost to stir up conflicts and unrest, which he intended to settle or suppress later. To Cicero in October 54 this smacked of dictatorship (Cic. Att. 4,18,3). Later he did revise this statement somewhat, but the anarchic circumstances in Rome did not change. With considerable delay (only in July 53), the consuls for 53 were able to be elected and the year 52 began, again without consuls. The new applicants for the consulship, T. Annius [I 14] Milo, P. Plautius [I 8] Hypsaeus and Q. Caecilius [I 32] Metellus Scipio, fought one another with all means available; Caesar was tied up with Gallic uprisings (Vercingetorix), the appointment of an interrex, who would have been able to conduct re-elections, was prevented. When Clodius, a candidate for praetorship, was murdered by Milo on the via Appia on 18 January 52, a revolt of the plebs broke out in Rome. The curia went up in flames, the senators fled from the city, and at the end of February P. was at his goal: he became sole consul (consul sine collega) and obtained a position of power similar to that of a dictatorship. A civil war was impending. Will, Wolfgang (Bonn) D. Civil war (49-48)

By August 54, Julia had died, and without her mediation the rift between Caesar and P. would not be healed; in May 53 Crassus fell during the Parthian campaign (Parthian and Persian wars). Now P. finally found the acceptance he had long striven for by the Optimates, who for their part feared Caesar. In the middle of 52, P. made Caecilius [I 32] Metellus Scipio co-consul and wed his daughter Cornelia [I 4]. He refused Caesar's offer of terms (Suet. Iul. 27,1), but showed himself unsure, perhaps disingenuous, with respect to him: initially he demanded a resolution to permit Caesar to apply for the second consulship in absentia (plebiscitum de petitione Caesaris), but then he renewed a law obliging every applicant for office to appear before the People's Assembly (lex Pompeia de iure magistratuum). The lex Pompeia de provinciis (also summer 52) allowed for the proconsul Caesar sending one of his followers in advance, and so increased the attempts to relieve Caesar of office. Where P. was silent, his (new) father-in-law spoke out. P. had the Senate behind him, Caesar was supported by individual people's tribunes (C. Scribonius Curio; M. Antonius [I 9]) and sought a compromise at the last minute, but P. was aware of his strength. It is unclear to what extent he himself was a driving force and to what extent he was driven by the Senate.

387

On 7 January 49, however, the Senate charged magistrates with protecting the Republic: Caesar was to be considered an enemy of the state if he did not dismiss his army. After crossing the Rubico (11.1.49), however, he quickly advanced south. The recruitment that P. conducted in Italia came too late; in March he, many senators and the consuls fled by way of Brundisium to the East. Since Caesar initially turned against the legions faithful to P. in Spain, P. was able to recruit a strong army in Macedonia. After an unsuccessful war of position (after Caesar's landing in Epirus) and victories by P. at Dyrrhachium (April-July 48) on 9 August 48, there was a decisive battle (probably deemed by P. as too early) at Pharsalus. P. was defeated by Caesar, who had become an experienced general after nine years' experience of battle in Gallia, fled to Egypt and was murdered on his arrival in Alexandria [1]. P.' great military successes are overshadowed by his last defeat, his organizational services to the Republic in the 60s by the civil war. Beyond his undisputed abilities, his reckless ambition, immoderate enrichment, opportunistic tactics and ultimate failure add to the typical picture of a late Republican biography. Will, Wolfgang (Bonn) E. Judgment by contemporaries and legacy

Contemporary judgments of P. are contradictory. As late as the 80s, in imitation of Alexander the Great (Alexander [4]), his men conferred on him the epithet Magnus, 'the Great' (Liv. Per. 103; [1. 53 f.; 16]). Cicero both praised (Cic. Fam. 2,8,2) and criticized him (Cic. Att. 8,16,1); Sallust calls him 'honest of face, brazen of mind' [1. 46], and in a letter of 26 May 51 (Cic. Fam. 8,1,3) M. Caelius [I 4] Rufus probably reflects the prevailing opinion of P. as a politician: "he is accustomed to speak differently from how he thinks and yet does not have the wit to conceal what he is driving at." The judgment of posterity is influenced by Caesar's victory, but for the most part it turns out more favourable than that of contemporaries. Livius [III 2] entertains sympathies for the man who lost the Civil War, and Valerius Maximus extols P.' mildness and humanity (5,1,9 and 10). Velleius Paterculus (2,53,3) calls him a 'blameless and outstanding man' (sanctissimus et praestantissimus vir), Plinius [2] equates him with Alexander the Great, Heracles and Liber Pater (Plin. HN 7,95). In Lucanus' [1]Bellum Civile, P. becomes a tragic figure who decides on the better cause too late ; Plutarchus [2] gives a balanced portrayal (Plut. Pompeius 81-85). Plutarch and Lucan have had the strongest effect on the image of P. in the Middle Ages (Gesta Romanorum) and modern times. When the first translations of Plutarch (by J. Amyot into French in 1559 and by T. North into English in 1579) appeared, P. became the subject of literature, art and music. M. de Montaigne (Essais I 47) quotes from Plutarch's life of P. as early as 1580. Besides the war with Sertorius, it is particularly P.' unfortunate fate that engages the writers' interest. P. Corneille wrote La Mort de Pompée in 1643, his drama Sertorius appeared in 1662. In 1684 the painter G. de Lairesse (1641-1711) from Liège/Luik depicted an episode from the Spanish war: P. burns letters from Sertorius (unread). Tintoretto painted P.' return from the battle of Pharsalus (second half of the 16th cent.), J. H. Mortimer (1741-1779) painted a conference before the battle of Dyrrhachium (1776), A. Kauffmann (1741-1807) painted Cornelia's reaction to the death of her husband (1785), T. Géricault showed P.' death in a drawing. Between 1666 and 1825 a series of operas also took up the subject of P. (P. F. Cavalli, 1666; G. D. Freschi, 1681; A. Scarlatti, 1683 etc.; [17. 575 f.]).

388

In his Considérations of 1734, Montesquieu respects P. as a great man and an original character, as for the rest as in J.G. Herder's Ideen zur Philosophie der Geschichte der Neuzeit and in G.W.F. Hegel's Vorlesungen über die Philosophie der Geschichte - P.' role is defined by his failure. F. Nietzsche and J. Burckhardt, who declares Caesar the 'greatest of mortals' (Weltgeschichtliche Betrachtungen), consider P. not worth mentioning. K. Marx (with regard to his reading of Appianus) expresses himself emphatically: "Pompey [appears to be] a complete swine; acquiring spurious fame only by misappropriating, as Sulla's young man, etc., Lucullus' successes ..., then Sertorius' (Spain), etc." (letter of 27 February 1861). In the literature of the 20th cent., P. is a marginal figure. In B. Brecht (Die Geschäfte des Herrn Julius Caesar, 1949 or 1957) he appears as a type of the venal politician; H. de Montherlant and the Nobel Prize winner C. Simon use the civil war motif as a frame story (La guerre civile, 1965 and La bataille de Pharsale, 1969). Caesar; Licinius [I 11] Crassus; Triumvirate Will, Wolfgang (Bonn) [I 4] P. Magnus, Cn. Elder son of Pompeius [I 3] naval commander in the civil war

C. 80-45 BC, eldest son of P. [I 3] and Mucia Tertia, married from 56 (?) to Claudia, a daughter of Ap. Claudius [I 24] Pulcher. In the Civil War in 49, P. led a fleet (MRR 2,271). From Africa, where he had fled after the death of his father, he crossed to Spain in 46. P. swiftly gained the south of the peninsula, adopted the title imperator, and with 13 legions successfully waged war with Caesar's troops (MRR 2,298; 309), until his army was annihilated on 17 March 45 at Munda [1]. Wounded, P. was killed in flight. Cicero (Cic. Fam. 11,19,4; cf. Plut. Cicero 39,1) and the Corpus Caesarianum describe him as cruel.

Caesar I. Historical A. Youth and early career

C. Iulius Caesar was born in 100 BC on the 13th of Quintilis (from 44 BC: Iulius/July); his mother was Aurelia, a daughter of L. Aurelius Cotta (cos. 119 BC; [1. 327]). His father became praetor in 92 BC, and died 85 BC. Nothing is known of C.'s childhood and early youth. As it was the custom for the Roman aristocracy, C., too, presumably spent his first years in the care of his mother, followed between the ages of 7 and 15 by elementary schooling and grammatical tuition (Greek and Latin literature, basic rhetorics). His private tutor was M. Antonius Gnipho, a freedman who had received rhetorical training in Alexandria. In 84 BC, C. was designated for the office of flamen Dialis and, as a nephew of Marius, he was married to Cornelia, the daughter of Cinna. His daughter Iulia, his only child from a legitimate marriage and later to become the wife of Pompeius, was born in 83 BC (or 76 [2. 19]). Sulla's victory in Nov. 82 BC endangered the career, but not the life of the young C. Sulla allegedly demanded that he divorce Cornelia, but C. refused and left Rome. In 80 BC, he entered as an officer the service of the governor of Asia, M. Minucius Thermus, a dedicated follower of the dictator. He took part in the storming of Miletus, and for his bravery was awarded the corona civica. In 78 BC, under the command of the proconsul of Cilicia, P. Servilius Vatia, C. was involved in a naval campaign against piracy, but his period of military probation came to an end with Sulla's death in that same year. Back in Rome, he attempted to make his name as a jurist and orator. He raised lawsuits against two of Sulla's leading politicians;

389

although they were unsuccessful, they established his fame as a legal orator. In 75 BC, while travelling to the East -- for the purpose of studying rhetorics with the Rhodian grammarian and rhetorics teacher Apollonius and also probably some financial dealings in the familiar province of Asia --, he was taken captive by pirates. This episode is one of the best known in C.'s life, and thus anecdotally embellished. After some weeks of imprisonment, he was released following the payment of a ransom; he then pursued the pirates, and personally authorized their crucifixions. In 74 BC, he took part in the war against Mithridates, and in the following year, he was co-opted to the college of pontifices in Rome. For approximately the same period, his presence in the Spartan harbour of Gytheum (action against pirates?) is established by an inscription (Syll.3 748); whether he -as a military tribune -- also participated in the fight against Spartacus (73-71 BC), is not known (mention of servilis tumultus in Caes. B Gall. 1,40,5). Sources: [2. 17-23]. Will, Wolfgang (Bonn) B. From quaestor to consul

C.'s political ascent began in 69 BC, the year that both his wife Cornelia and his aunt Iulia -- Marius' widow -died. In that same year, he served in south-western Spain as military quaestor to the propraetor Antistius [I 16] Vetus (MRR 2, 132). In 67 BC, he married Pompeia, a granddaughter of Sulla. In the Senate, he gave his full support to the lex Gabinia and lex Manilia (66 BC), designed to grant extraordinary powers to Pompey in his fight against piracy and also in the Mithridatic war in the east. In 67 BC, C. had been elected curator of the via Appia, followed in 65 BC by the curule aedileship. In his new office, he financed animal-baiting and expensive gladiatorial games, which increased his popularity, but also incurred him Rome's largest debts. Into this period also fell the unsuccessful attempted coup by P. Autronius and P. Cornelius Sulla, who had been elected as consuls for 65 BC, but subsequently convicted for electoral corruption. The later accusation of C.'s involvement in this plot is probably no more than defamation from his consular period. However, C. seemed to have developed closer political links with Crassus -- who, too, was suspected of complicity --, with whom he also sided in the Catiline conspiracy (63 BC). In 63 BC, C. was elected praetor, and, against much more influential candidates, pontifex maximus with the help of generous financial backing; however, he put his newly gained reputation at risk by his obscure attitude to the second Catiline conspiracy, an affair of the state much exaggerated by Cicero. It is not known exactly what connections C. had with Catilina, but no one in Rome, least of all Cicero, seriously doubted that they existed. C. decided that attack was his best defence, and was the only speaker in the session of the Senate in which the fate of the conspirators -- who by then had been taken into custody -- was being decided to plead against the death penalty. Although he was only an aedile, he very nearly succeeded in changing the Senate's mind. It was only a great speech by Cato the Younger, who was to become C.'s bitterest opponent, that finally swayed the Senate's vote in favour of execution. C. could console himself with the fact that he had well established himself as a popularis; he was also able -- as one of the praetors of 62 BC -- to exert some influence on subsequent investigations. After that turmoil subsided, C. became embroiled in a further scandal towards the end of his period of office. P. Clodius Pulcher had unlawfully visited and thus disturbed the exclusively female cultic festival of Bona Dea, which had been organized by Pompeia on 5 December 62 BC. As Pompeia's husband, C. felt his position compromised and divorced her. However, Clodius' impending trial on account of religious impropriety together with complaints by his own creditors prevented him as propraetor from making a quick departure to his province in 61 BC. Only after Crassus vouched for him, was C. able to depart for Hispania ulterior. A successful campaign against the Lusitani gained him important military experience, war-booty to cover his debt, as well as the approval of a triumphal procession (later thwarted by Cato). In 60 BC, he returned to Rome, and was successful in the consular elections; however, mutual political problems at the end of that year led him into a secret alliance with Pompey and Crassus, later

390

known as the (First) Triumvirate. The common denominator which they had agreed upon (there should be no political action which was disadvantageous to one of the three), was, however, the narrowest imaginable and formed no basis for longer-term politics. Upon taking up his consular office on 1 January 59 BC -- against the opposition of the majority of the Optimates and also that of his colleague in office, Calpurnius Bibulus, who was soon to be reduced to politics of obstruction -- C. pushed through the Senate, in rapid succession and not always by entirely legal means, a series of planned laws, namely: two leges agrariae, aimed to relieve contemporary rural poverty; a law reducing the tithe for the province of Asia -- favouring Crassus' clientele, the publicani, as well as gaining C. great speculative profit through share certificates (partes) in the tax leases of that province -; a bill to ratify Pompey's reforms in the east, and another to recognize Ptolemy XII as king of Egypt. Finally, a bill introduced by his confidant Vatinius, tribunus plebis in 59 BC, presented C. for his proconsulate with the lucrative provinces of Gallia Cisalpina and Illyricum; under pressure, the Senate in the end rounded these off with Gallia Transalpina. Later there also followed a repetundae law and the lex Vatinia de colonia Comum deducenda (for these, see [3. 387-393]). C.'s consular year did not pass without further scandal either. Vettius, a professional denouncer (ille noster index, Cic. Att.2,24,2), accused various optimates of participating in an (entirely fictitious) conspiracy against Pompey. His accusations were transparent: they were a rather clumsy attempt at isolating disagreeable opponents of the triumviri. But before he could name any of his instigators, he was strangled in prison. At the end of his consulate, C. had obviously achieved a great many of his goals, but also made many enemies. The legality of his laws was called in question; whilst he, as proconsul, enjoyed immunity within his provinces, he was threatened by lawsuits in Rome. The Civil War of 49 BC had its roots in C.'s consular year ten years earlier. (Sources: [2. 24-91]; MRR 2, 132, 136, 158, 173, 180, 184f., 187f.). Will, Wolfgang (Bonn) C. The War in Gaul

C. arrived in Genava/Geneva during the latter half of March 58 BC. While still in consular office, C. had already made preparations for a war in Gaul for the double purpose of increasing his dignitas and replenishing his empty coffers. The lex Vatinia had granted him three legions, the Senate added a fourth. Subsequently, that number even rose to ten. C.'s enemies in Rome viewed his politics with suspicion. He was not authorized to lead the conquest of Gaul -- his true desire --, and thus he required a special cause to justify his intervention in independent Gaul. He believed he found it in the attempt by the Helvetii to emigrate to the Atlantic coast. The first book of the Bellum Gallicum contains a brilliant mixture of justification and display of his military achievements of 58 BC. In one summer (April-September), C. conducted two separate campaigns, in which he succeeded in forcing the Helvetians back to their original settlements, and the Germanic king and military leader Ariovistus out of Upper Alsace, as well as in establishing himself in south-eastern Gaul. The justification for his offensive was the same in both cases: to defend Rome's allies ( Haedui) and to avert acute danger from the provinces, indeed from Rome itself. In 57 BC, C. extended his conquests in the north and north-west of Gaul. At the end of July, he defeated the tribe of the Nervii at the Sambre (Sabis) in a battle involving heavy losses (for a magnificent self-portrayal, see B Gall. 2,16-28), and his armies advanced into Brittany and Normandy. 56 BC saw the occupation of south-western Aquitania, and victories over the seafaring nations of the Veneti, Menapii, and Morini. The conquest of Gaul seemed more or less complete. In the summer of 55 BC, C. crossed the Rhine (at Neuwied ?) on a pile bridge, in order to demonstrate Roman presence to the Germans (second crossing of the Rhine in 53 BC); he also went on an exploratory expedition to the south coast of Britain. In 54 BC, the actual invasion followed. This expensive venture, hailed with no small degree of

391

propaganda, was disappointing in its results. Instead, from the winter of 54/53 BC, new revolts in Gaul endangered all previous achievements. It was only then that the bloodiest years of the war began. At the hands of Ambiorix, the leader of the Eburones, whose guerilla tactics were difficult to counter, C. suffered his most sensitive defeat ( Aurunculeius [3]). When the resistance of the Eburones was finally broken, C. was confronted with Vercingetorix, an opponent, who knew how to unite most of the Gallic tribes behind him. Despite his defeat at the hill fort of Gergovia, C. still managed in one last great effort to encircle the Gauls in Alesia and to ward off the approach of their relieving army. When Alesia fell (cf. map), the war was effectively over, even though some minor skirmishes continued until 51 BC. (Sources and chronology [4. 66-114]). Will, Wolfgang (Bonn) D. The Civil War

When C. left Rome in March 58 BC, it was almost his final farewell to the city. In the remaining years of his life, he was to stay in Rome for less than one year in total. After his victory in the Civil War, it was no longer the politician who returned, but the military commander. In his absence from Rome, C. was dependent upon the support of other politicians; however, the more successful he became, the less he could rely on his fellow triumviri. In negotiations in Ravenna and Luca in 56 BC, though, they managed once more to restore unity: Crassus and Pompey took on the consulate for the following year, and were respectively awarded the provinces of Syria and both Spains; C.s imperium was renewed. However, Iulia's death in 54 BC severed the last remaining bond between C. and his son-in-law, and when a year later Crassus died fighting the Parthians, everything headed towards a duel between Pompey and C. for the highest position in the Republic. Pompey offered himself in Rome as a guarantor of that very order, to which he himself in the long run presented the most profound threat. When civil unrest broke out in Rome after the murder of Clodius on 18 January 52 BC -in the course of which the curia, too, was burnt down -, the Senate appointed Pompey consul sine collega. From then on, -- in alliance with C.'s opponents in the Senate -- it was Pompey's main aim, though never openly acknowledged, to recall the proconsul from Gaul. C. received skilful support from the people's tribunes Scribonius Curio and M. Antonius, but even they were powerless against the Senate. C.'s willingness to compromise was in vain. On 7 January 49 BC, he received the Senate's ultimatum, ordering him to demobilize his legions. C. resolved to march on Rome. In the night of 10 to 11 January, C. went in armour across the river Rubico, the southern border of Gallia Cisalpina; thus began the Civil War, which initially lasted until 45 BC, but continued after C.'s death along new fronts until 31 BC (battle of Actium). C. started the war for the sake of his dignitas, but, because the resources of even the rich provinces had long been exhausted, it became a last great redistribution battle of the republican aristocracy. C. seized the initiative, both militarily and propagandistically (clementia Corfiniensis). On 21 February, Corfinium in the north-east fell, the majority of the senators left Rome, and Pompey left Italy on 17 March. C. did not pursue those who were fleeing, but turned to Spain, where seven legions loyal to Pompey were stationed. On 2 August, he was victorious at Ilerda, and thus banished the danger of a military encirclement. After a detour to Rome, where he had elections held, he crossed over to Epirus on 5 January 48 BC. A lengthy positional war commenced at Dyrrhachium. On 9 August, the opponents finally met each other in open battle at Pharsalus in Thessaly. C.'s experience of the Gallic campaigns paid off: he gained the upper hand, Pompey fled to Egypt, where he was murdered only a few days before C.'s arrival, (2.10.). In the Egyptian dispute over the throne, C. supported Cleopatra. Street battles broke out in Alexandria, in the course of which parts of the famous library burnt down. Only after reinforcements of fresh troops had arrived, did C. gain control of the situation. At the beginning of June, he set off for Rome, and on the 23rd of that month,

392

Cleopatra bore him a son, Caesarion. On his march through Asia Minor, C. was confronted by Pharnaces II at Zela (2.8.). It was to become C.'s fastest victory (veni, vidi, vici: Plut. Caes. 50,3). C. arrived in Rome in early October, but by the end of December, he was already back on his way to Africa, where his senatorial opponents had recruited new legions. On 6 April 46 BC, C. won victory at Thapsus, and a little later the most uncompromising of his enemies, Cato the Younger, committed suicide in Utica. After his return to Rome, C. celebrated no fewer than four triumphs, before he set off again for Spain at the beginning of November to fight the last battle of the Civil War. His opponents were the sons of Pompey; C. defeated them at Munda on 17 March 45 BC [5. 148-193]. (Sources: [2. 179-251]) Will, Wolfgang (Bonn) E. The final months

After the fall of Corfinium, C. faced no more opposition in the capital. His followers filled the Senate (from 45 BC: 900 seats), and divided amongst themselves the vacated positions within the magistrate (from 45 BC, int. al., 16 praetorial and 40 quaestorial positions). C. himself was appointed dictator for eleven days in December 49 BC, followed by his second consulship, and, after Pharsalus, his second dictatorship (for one year), and finally from 46 to 44 his third to fifth consulships. In April 46 BC, he was appointed dictator for ten years, from February 44 for life (perpetuo). He rejected the royal diadem. After Munda, C. started on an -- on the whole successful -- policy of colonization. About 80,000 citizens were settled in the provinces, in Spain, Gallia Narbonensis, Greece, North Africa, or Asia Minor. The Transpadanes were granted Roman citizenship (as early as 49 BC), and Sicilian and Gallic communities received Latin law. C. attempted to restructure local government of towns, he planned a codification of the law, and he reformed the calendar (from 1 April 45: solar year with 365 1/4 days). Larger building projects (temples, theatres, streets, and canals) also served to create employment; swamps and lakes were to be drained to gain agricultural land. However, problems mounted. C. no longer had the energy to see to the implementation of most of his reform projects. Instead, he planned a lengthy campaign against the Parthian kingdom. It is probably not far off the mark to interpret this as a flight from Rome and the bustle of life in the capital. Whether he succeeded in winning over the plebs urbana, is not known; most of the aristocracy, however, remained hostile to him. About 60 senators under the leadership of M. Iunius Brutus and C. Cassius Longinus joined in a conspiracy, and stabbed C. on 15 March in the curia of Pompey. On 18 March, C. had planned to set off for the Parthian campaign. ‘The Ides of March do not delight me’, wrote Cicero (Att. 15,4,3), ‘(in any case), he would never have come back’. (for C.'s last year, see [6; 7; 8; 9 passim]). How C. is judged, changes with the spirit of the times: his personality can be venerated or demystified. He can be held up as a grand outsider, or denigrated as the liquidator of the republican aristocracy, acclaimed as the executor of the Universal Spirit or degraded as a great inquisitor; however, there is one achievement -- albeit not an intentional one -- which no one can deny C.: it was he who razed to the ground the structures, upon whose ruins the new edifice, the Augustan principate, was to be built. Will, Wolfgang (Bonn) II. Literary

C. was one of the finest orators of his time (Quint. Inst. 10,1,114). The few small fragments originate from legal speeches (the earliest from 77 BC against Cn. Cornelius Dolabella) and laudationes funebres to his aunt (amita) Iulia and his (2nd) wife Cornelia (69/68); their scope is insufficient for a comprehensive assessment. Cicero (Cic. Brut. 261 f.) joined Quintilian in praising the power of C.'s speech and his meticulous choice of

393

words (elegantia, latinitas). C. established the theoretical basis of the analogical position, upon which his rhetorics were based, in two volumes, entitled De analogia, written in 55 or 54 BC [8] (31 fragments from Gellius and grammarians [1]). The contemporary judgement of C.'s oratorical style was also applied to his commentarii (comm.) (Cic. Brut. 262; Hirt. Gall. 8, pr.), and confirmed by C.'s standardization of vocabulary and syntax. C.s poetic œuvre was suppressed by Augustus (Suet. Jul. 56,7; Tac. Dial. 21,10 f.); only the travel poem Iter can be dated (end of 46 BC). C.'s prose was almost entirely political: 7 vols. Comm. rerum gestarum belli Gallici (BG), written at the end of 52 or early 51 BC, in the developing dispute over C.s successor in Gaul and his claims to a second consulship; five letters to C. Oppius and Cicero from 49 BC (Cic. Att. 9,6a., 7c, 13a, 16; 10,8b); 3 vols. of comm. on the war with Pompey, perhaps written as early as 48/47, while still in Alexandria, but no longer published (BC); two vols. Anticatones, published as part of a public controversy following the suicide of Cato -- an invective directed at Cicero, which, according to the few extant fragments and the reception in Plutarch's life of Cato, was not really directly abusive but emphasized the mediocrity of Cato's alleged merits [16]. Works published in conjunction with the calendar reform (46 BC) of calendaric and parapegmatic content were seemingly only circulated under C.'s name, but were more likely written by the Alexandrian astronomer Sosigenes. C.'s literary fame in modern times is founded solely on the comm., which were published posthumously in the Middle Ages as part of the Corpus Caesarianum; rarely read in antiquity, they survived in a late-antique MSS (corrected in the BG ?) [6; 9], which in the Middle Ages was transmitted in a few copies, mainly in France. In Fleury, the local history interest, apparent in so many of the C. legends [10], led to the production of a ‘special edition ’of just the BG, which 1213 was translated for the Fet des Romains (i.e. an imperial biography of C.). The medieval view of C.- influenced particularly by Pliny (HN 7,91-94), Orosius (vol. 6), and Sallust (Catil. 5154) -- as the first emperor, as calendar reformer and victor in exotic campaigns was only in the 16th cent. replaced by the image emerging from the works of Suetonius and the comm. themselves; only from then on were C.'s works studied in schools and by military strategists: the literary reduction of warfare to an operation with large units of soldiers can be taken as a model for the armies of modern times. The study of the comm. reached its peak in Prussian military colleges and schools of the 19th cent. Apart from an interest in national history (by Germans and French in their Germanic and Gallic ancestry), the canonization of C.'s works was also furthered by his linguistic standardization, combined with the general absence of technical vocabulary. The seven books of the BG report on the seven campaign periods of the 58 to 52 BC, but avoid an annalistic pattern [15. 216]. From the war against the Helvetii and Ariovistus' Suebi (1), the Belgae (2), the Veneti and Aquitani (3), the first crossing of the Rhine and first campaign in Britain (4), the second campaign in Britain and the catastrophe inflicted by the Eburones (5) as well as the second Rhine crossing (6), the work is set out to culminate in the climax of Vercingetorix' revolt and his defeat in Alesia (7). C. had at his disposal the standard linguistic tools of an artistic historiography (such as geographic, ethnographic, and technical excursions, speeches, vignettes, prodigies, gods), but he used them rarely and only if they were of strategic importance to his arguments. The language remains neutral, nondescript [11] (except in the description of movement sequences), and without gruesome details: war is a matter of labor, disciplina, ratio [7]. The choice of a narrator, who identifies himself as a Roman war participant, but never as C. himself [13], makes the comm. more approachable; corresponding with this is the sober factual introduction -- presenting the comm. as technical literature -- with its tripartite division of the ‘subject’ Gaul [15], which in turn structures the entire text. His (originally also three) vols. on the bellum civile (not the original title) follow on from the BG. Beginning with the final discussionsin the Senate, the reports continue with C.'s campaigns in Italy and Spain (1), the operations of his commanders at Massilia and in Africa (Curio, 2), and finally the war in Greece, ending with C.'s victory at Pharsalus (3). Pompey appears as the challenger, offended in his dignitas, forced into false

394

military decisions by his self-seeking -- at times satirically portrayed -- allies (1,5; 3,82 f.). This personal interpretation became untenable in the further course of the Civil War from 47 to 45 BC, which may have been the reason for C. to abandon its publication. C.'s account is subordinate to his argumentative needs, it is rhetorical in nature. For that reason, the very question of C.'s credibility [12] presents a factual problem; as far as the BG is concerned, the lack of parallel sources means that it can hardly be resolved. Rüpke, Jörg (Erfurt) III. Historical Influence

With his elevation to one of the gods of the state (officially in 39/38) C.'s afterlife already began some weeks before the ‘Ides of March’ ([1. 513f.] but cf. [2. 163ff.]). Only about two weeks after C.s death, his heir Octavian assumed the name of his great-uncle and referred to himself as ‘Caesar, Caesar's son’ (App. B Civ. 3,38); from 16 January 27 BC, his full title was Imperator Caesar Divi Filius Augustus. After his death, the traditional cognomen of the Iulii was passed on to his adopted sons. When the gens Iulia died out with Caligula in AD 41, his successors turned the epithet into an integral part of their imperial title. From AD 69, C. became the title of the designated successor, only to heirs to the throne was this cognomen later given. Under Diocletianus, the title C. was given to both of the subordinate rulers appointed to the Augusti. PostConstantine, the term finally disappeared from the imperial title [3. 107f.; 4. 24f.; 5. 824f.], but was revived from the 9th cent. as one of the oldest Germanic loan-words from the Latin language in the title of Kaiser (Middle High German keiser, Old High German keisur, keisar) as a general term for ruler [6]. C.'s literary afterlife began with Sallust, a supporter of the dictator. In his work Coniuratio Catilinae of 42 BC, he places C., whose role at the time he deliberately exaggerates, with a great speech right at the centre of the Senate's debate on the execution of the Catilinarians (50-53,1). However, his antipode, Cato -- C.'s bitterest opponent --, is given equal standing. Both are acknowledged in their different aptitudes and attainments, both are portrayed as significant representatives of Roman virtus (53,2-54,6) -- an attempt at balancing, perhaps in view of the fact that the fights, which had broken out after C.'s death, were by then not yet finally resolved. During the early years of the principate, authors were polarized by the after-effects of the terror evoked by the civil war against Pompey and the Senate. Unless C. was consciously faded out -- as the poets of the Augustan age did so conspicuously [7.334ff.] --, it was until the age of Nero scarcely possible to study that war sine ira or sine studio (only later, C.'s war in Gaul as his greatest achievement became a prime topic). In his Historiae Romanae, Velleius Paterculus (19 BC -c. AD 35), a loyal officer of Augustus and of Tiberius, whose political legitimization derived from C., emphasized explicitly (2,41-57) C.'s misericordia, alongside his other virtues, and, in contrast with it, the obstinacy of his opponents (2,52). This is the earliest evidence for the comparison between C. and Alexander the Great (2,41,1), which through Plutarch later became canonical. Conversely, in the unfinished epic by Annaeus Lucanus (AD 39-65) about the civil war between C. and Pompey (its parodistic counterpart in Petron. Sat. 119-124), C. appears as an unscrupulous criminal, ‘tainted by the Thessalian bloodbath’ (10,73f.). The sympathy of the author lies with Cato [3. 83-97]. It is debatable to what extent C.'s increasingly darkened portrayal in the course of the book was linked to the growing tension between Lucan and Nero, the last representative of the Iulio-Claudian dynasty. In the Flavian age, the experience of the year of four emperors (AD 69) brought with it an increased awareness of the destructive consequences of C.s wars [3. 97f.]; however, at the time of the adoptive emperors, especially

395

after Trajan's Dacian and Parthian wars, C. rose once again in public esteem. Suetonius (c. 70-140) and Plutarch (c. 45-125) wrote biographies which were to have a decisive influence on the modern understanding of C. Parallel to the fading memories of the civil war, both biographies opened up a view on C. as a private person (Suet. Iul. 44,4ff.). The psychological analysis of his personality became more important; more space than in the previous accounts was also devoted to C.'s conquests in Gaul (Plut. Caes. 18-27; cf. Flor. Epit. 1,45,1-26). Appianus (c. AD 90-160) provided the comparatio between C. and Alexander (B Civ. 2,619-649), missing in Plutarch's parallel biography. However, from the mid 2nd cent., interest in C. seemed to be on the decline; Cassius Dio's (c. AD 155-235) writings about him (vols. 37-55) betray an inner distance and appear -- including the interspersed fictitious speeches -- powerless and at times superficial. In 361, Julian the Apostate once again took up on the comparison between Alexander and C., but significantly in form of a satire (Caes. 308D-335D). In Orosius' Historiae adversus paganos (417/18), C. concludes the ‘repulsive examples’ of arrogance prior to Christ's birth as the ‘teacher of humility’ (6,17,9-10). C. bore scarcely any significance for ancient Christian thinking [3. 108-114; 8. 822-824]. In medieval western European, notions of C. were based in particular on Isidore of Seville, Eutropius, Orosius, occasionally on Suetonius and Lucan. C.'s own writings had largely disappeared from view; however, this did not prevent C. from being raised to the progenitor of themedieval concept of king and emperor. In the German literature of the High Middle Ages, this eventually resulted in C. appearing as ruler of the world in the Song of Anno of the late 11th cent. (5,271ff.), from there in the Chronicle of Emperors (Kaiserchronik) of c. 1150, and finally in Jans Enikel's World Chronicle (c. 1280). In the medieval literature of England, C.'s invasion of Britain was particularly embellished in various versions, as in the Venerable Bede's Historia ecclesiastica gentis Anglorum (731) or in the different versions of the Arthurian myth. In the literature of the romance languages, Dantes' positive image of C. as a military leader became dominant (Paradiso 6,55-72); pivotal for the acceptance of this image was Petrarch's monograph on C., written as part of his incomplete collective biography De viris illustribus (after 1353) [8. 1352f., 1355-59; 3. 116f.; 9. 53ff.] The modern reception of C. reached its first peak with Shakespeare's drama, ‘J.C.’ (1598/99). However, the subject matter had already been treated by a number of other authors (incl. M. A. Muret, 1550; J. Grévin, 1561; R. Garnier, 1568, 1574, 1578). After studying the commentarii, M. E. de Montaigne, too, in his essays (15801595) had paid full tribute to C. (similarly F. Bacon, Essays, 1597ff.). Shakespeare is based on Plutarch's biographies of Brutus, C., and Mark Antony (Engl. translation Th. North, 1579, based on the French translation of J. Amyot from 1559); however, his character study highlights new aspects of C.'s personality -- C.'s image is stripped of its heroic aura. The subject retained its popularity throughout the 17th and 18th cents.; the subject was tackled with varying results by P. Corneille (‘La mort de Pompée’, 1643), St. Évremond (‘Jugement sur César et sur Alexandre’, 1663), Voltaire (‘Mort de César’, 1736), and Bodmer (J.C., 1763), and Handel composed an opera, ‘J.C.’ (1724). In his Considérations sur les causes de la grandeur des Romains et de leur décadence of 1734, C.-L. Montesquieu regarded C. and Cato as interchangeable in their political roles, and the ‘decline’ of the Republic as inevitable. He compared the crossing of the Rubico to Hannibal's march on Rome. Conversely, Rousseau, in a strongly moralizing view -- typical for the Age of Enlightenment --, interpreted the traditional antagonism between Cato (or Brutus) and C. as that between freedom and tyranny [3. 121f.]. In parallel with the contemporary criticism of Alexander's campaigns (e.g. by J. C. Wezel in Belphegor 1776), J. G. Herder emphasized the suffering of the defeated in his radical criticism of C.'s conquests (‘Materials for the Philosophy of the History of Mankind’, 1784-1791). His accusations were directed less at C. in person but at soldiering in general. Wieland, who as translator of Shakespeare and Cicero was confronted with different

396

views of C., also emphasized -- at least in the prologue to the later edition of Cicero's letters (1808ff.) -- C.'s uncompromising focus on power (after a conversation with Napoleon about C. [10. IV 422f.]). The Romantic F. Schlegel attested to C. ‘imperatorial power’ and a mind to match. However, in Schlegel's view C. failed on the essential requirement of his era, namely to give to Rome ‘a firmly established constitution and an organically structured state’ (F. Schlegel, C. and Alexander, 1796). In contrast with Schlegel, G.W.F. Hegel, as Montesquieu before him, again saw C. entrusted C. with a world-historic task, i.e. the violent conclusion of the Republic, which was already doomed to decline (G. W. F. Hegel, Berliner Vorlesungen, 1822-1831). What C. did and wanted to do, ‘was endowed with the higher justification of the world-spirit, and thus had to succeed’ [11. 377]. When Napoleon I had risen to power, his deeds affected all views on C. It became impossible to write about Alexander or C., without comparing them to Napoleon, who himself was an admirer of C. The ‘mighty pair’ C. and Alexander (Schlegel) grew in European historiography into a powerful trio: Alexander, C., and Napoleon [3. 117-133; 9. 164-265]. This was the beginning of the modern history of science. Caesarism Will, Wolfgang (Bonn)

Marcus Antonius [I 9] M., the triumvir Cos. 44 BC

Born in 82 BC, son of the M. A. [I 8] above [3. 11 f., 83]. His later opponent Cicero tells the story of a dissolute youth (Cic. Phil. 2,44 ff.). In 58 he went to Athens and for the next three years, as praefectus equitum (Plut. Ant. 3) under proconsul A. Gabinius of Syria, experienced the rougher side of Roman provincial politics at first hand [1. 109 f.]. His turning towards Caesar in 54, perhaps through the mediation of a friend, P. Clodius (Cic. Phil. 2,48) also has something of the nature of a fresh start. Their association persisted -- exceptional in those times -- with few quarrels until the death of the dictator. In 52 Mark Antony with Caesar's support was made quaestor (MRR 2, 236) and served Caesar as legate in Gaul (Caes. B Gall. 7,81,6) until 50, when he was elected augur, in December that year starting office as tribune for 49 (MRR 2, 254; 258). His political career proper, as that of no other politician of that century, was dominated by the Civil War, with which it began and ended (January 49-August 31). In the crucial sittings of the Senate before the outbreak of the struggle, he and Scribonius Curio were firm supporters of Caesar's faction, but he was finally obliged to leave Rome [4. 173 ff.]. After the flight of the Pompeians he assumed command in Italy, acting as propraetor during Caesar's absence in Spain, in 48 sending Caesar troops to Dyrrhachium and himself fighting at Pharsalus [3. 47 ff.]. From October 48 magister equitum for the dictator Caesar, attempting to suppress civil disorder in Rome ( Cornelius Dolabella) by military might, but proving unequal to the task until Caesar's return in October 47. Criticism, already inflamed by his appointment by the dictator was further incensed by gossip about his lavish lifestyle in Rome ( Cytheris). Caesar therefore initially accorded him less importance but could not dispense with the services of the most reliable man in his circle after the death of Curio: A. shared the consulship in 44 and at the Lupercalia festival on 15 February offered Caesar the royal diadem, only for it to be refused when popular enthusiasm proved wanting (Cic. Phil. 2,84-87). After the death of Caesar, to whom he had remained loyal to the last, A. was the first to act promptly. That same night he secured the state treasury, obtained Caesar's papers from Calpurnia, gaining Senate approval for the latter's acta. After skilful manœuvring between conspirators and Senate, he was able to win the populace to his

397

side by the famous funeral speech (20. 3.) (App. B Civ. 2,596-614 [3. 81 ff.]). As province, since Macedonia was already spoken for, he was given both Cisalpine and Transalpine Gaul. His position subsequently worsened with the rise of an unexpected competitor in the shape of Octavian, whom Caesar had adopted in his will, and the rise of opposition in the Senate. The fear of tyranny was evoked, especially by Cicero (Att. 15,4,2), who on 2 September 44 delivered the first of a series of 14 or 15 Philippics, in allusion to the speeches of Demosthenes against Philip of Macedon, opening the brief campaign against Antony [8. 81 ff.]. After two defeats at Forum Gallorum and Mutina by the forces of the Senate in April 43, A. withdrew over the Alps, ostracized by the Senate [7. 55 ff.]. A new twist was added at the end of May in Forum Iulii (Fréjus), when the proconsul Aemilius [I 12] Lepidus and his forces went over to A. On 27 November, in Bononia (Bologna), Octavian consented to a union with A. and Lepidus, the second ‘triumvirate’ (tresviri rei publicae constituendae) [4. 11 ff.]. About 2,300 (well-off) political opponents, including Cicero, were impeached [2. 5 ff.] and murdered ( proscriptio). The struggle against Caesar's assassins was decided in autumn 42 at Philippi; a victory entirely due to A., as Octavian asked to be excused. A. now received Gallia Narbonensis and Transalpina and took over the task of exacting contributions in the East (sources for years 43 and 42 are MRR 2, 337 f.; 342 f.; 357 f.). He prepared for a Parthian war, but fighting between his brother L. A. [I 4] and his consort Fulvia confronted by Octavian, the bellum Perusinum, brought him back to Italy in the spring of 40. The threat of war between the two triumvirs loomed briefly, before they agreed on a treaty that autumn in Brundisium and a separation of their spheres of interest, with A. holding the East [6. 9 ff.], Octavian the West and Lepidus retaining Africa. After the death of Fulvia, A. married Octavia, Octavian's sister, and left with her for Athens in the autumn of 39. In 37 Octavian and A. extended their agreement for another five years, and in 36 Lepidus was relieved of his position, making the triumvirate with no formal change what it had always been in practice, a duumvirate. In that same year Sex. Pompeius, who constituted a threat to Octavian's rule in Italy by his possession of a superior fleet despite the treaty of Misenum in 39, was to meet defeat at Naulochus and the scene was set forthe great struggle between A. and Octavian. Then in 36, A. launched his Parthian War, one that was to end in heavy losses. Lately since 37 his policies had become ever more entwined with those of the Egyptian queen Cleopatra VII, whom he had first come to know (and probably love) at Tarsus in 41. Octavia had remained with her brother in the west in 37; their separation became definite only in 32. In 34, A. conquered Armenia, taking King Artavasdes [2] captive, and blaming his quondam ally for the Parthian defeat, held his triumph in Alexandria rather than Rome. Cleopatra and her children by A. were given the highest honours. Caesarion, the illegitimate son of Caesar was awarded the title ‘King of Kings’. Rome and the ‘merely’ adopted son of Caesar were indignant. The propaganda campaign had started while the military one was being prepared. Octavian won the former, by means of a defector from A.' camp, who brought him the latter's will that was interpreted as treachery to Rome. The Senate declared war on Cleopatra, though not on A. In autumn 32, A. had stationed his army and his fleet on the west coast of Greece and was planning to invade Italy. Octavian beat him to it by occupying Epirus the following spring, from where he was able to inflict a number of defeats on A. On 2 September 31 victory was finally achieved under the command of Agrippa whose numerically superior fleet defeated that of A., who then fled to Egypt with Cleopatra. Although he had succeeded in saving some of his ships and still had considerable funds, he was unable to organize any further resistance worthy of the name. On 1 August 30, Octavian took Alexandria. A. chose suicide, his name for a period at least becoming subject to damnatio memoriae.

398

The story of Mark Antony was recorded by an officious historiography intent on giving the victor's version of events. His image for posterity is also pervaded by the abuse and denunciation of the older Cicero. There is no doubt he is second only to Caesar as an exploiter of the Republic, enriching himself in the provinces and, like Octavian, by proscriptions on a large scale. But the political opportunism of the vast majority of his class was as foreign to him as the bigotry of an Octavian; that he emerged the loser was perhaps because unlike his opponent he did not seek power for its own sake. Will, Wolfgang (Bonn) I 5] P. Magnus, Sex. Younger son of Pompeius [I 3], opponent of Octavian

Son of P. [I 3] Magnus and opponent of the Triumviri. Fündling, Jörg (Bonn) A. Early career

C. 76/70?-35 BC [2], younger son of P. [I 3] and Mucia. Participation in his father's campaign in 49/8 is uncertain (sole indication Luc. 6,419 f. et passim). In September 48, P. witnessed the murder of his father and fled to Africa. After the defeat of the Pompeians by Caesar at Thapsus he allied himself with his brother Cn. P. [I 4] in Spain in the middle of June 46. Until the defeat at Munda in March 45, P. defended the important city of Corduba; in hiding among the Lacetani he survived Caesar's victory (Caesar, with map of the Civil War). After the dictator's withdrawal, P. raised seven legions up to the summer of 44 with which he regained the south and southeast of Spain. After victories over C. Carrinas [I 2] and C. Asinius [I 4] Pollio, P. bore the title imperator (RRC 477-479). Caesar's death in March 44 gave P. an opportunity to take on the financial and political inheritance of his father. With his troops P. left Spain and established himself in Massalia, from where he exerted pressure on Italy. At the end of 44, thanks to M. Aemilius [I 12] Lepidus, a compromise was brought about with M. Antonius [I 9]; the Senate induced P. to help the republicans besieged in Mutina but he failed, and it appointed him praefectus classis et orae maritimae against Antony (MRR 2, 348 f.). Together with Caesar's assassins, P. was outlawed and proscribed in the autumn of 43; he had to evacuate Massilia, but was able with his strong fleet to gain a foothold in Sicily, which by the summer of 42 he ruled entirely. Fündling, Jörg (Bonn) B. Resistance against the Triumvirate

Sicily now became a place of escape for numerous proscribed persons. Attack fleets of the Triumviri, Octavianus (Augustus), M. Antonius [I 9] and M. Aemilius [I 12] Lepidus, were repelled by P., while by means of raids and a sea blockade of Italy he tried to force recognition of himself. After the battle of Philippi (in 42) fleeing republicans (primarily the army and fleet of L. Staius Murcus, whom P. was to have murdered later on) strengthened his forces. In competition with the Divi filius (i.e. the son of the deified Caesar and hence - as a member of the gens Iulia - a descendant of Venus) Octavianus (Augustus), P. presented himself as a son of Neptune and so bore the name Magnus P. Pius; for his part, Octavian branded him a pirate [4. 163-177; 185210].

399

The rift in the Triumviri ultimately allowed P. to overcome his isolation; in the bellum Perusinum in 40 he appeared on the side of Antony (Perusia). With the conquest of Corsica, an advance into Bruttium and first actions in Africa, P.' power reached a zenith. The Brundisium compromise between Octavian und Antony in the same year isolated P. again; the gain of Sardinia enabled him, however, to starve Italy more effectively than ever (Grain trade). In the summer of 39 unrest forced the Triumviri into the Treaty of Misenum, which recognized P. as governor of the three islands of Corsica, Sardinia and Sicily and of Achaea. Whereas numerous proscribed nobiles from P.' retinue, the driving force of the peace, returned home pardoned, his freedmen around Menodorus [1] and Menecrates [11] called in vain for war in furtherance of greater goals. Fündling, Jörg (Bonn) C. The struggle with Octavian and the end

With a new outbreak of fighting with Octavian in 38, Menodorus' treachery lost P. Sardinia and Corsica and hence dominance of the sea. Based in Sicily, he resumed a policy of blockade, but failed to exploit victories over Octavian's fleet, and from the Triumviri's compromise of summer of 37 onwards was forced entirely on to the defensive. The strong well-led fleet of Octavian's general Agrippa [1] assured, despite P.' short-lived victory at Mylae in August 36, the landing of his enemies in Sicily [1. 117-138]; P., without a chance of victory on land, tried for a decision at sea and was defeated by Agrippa at Naulochus. With a few ships he escaped to Lesbos. Until the beginning of 35 P. negotiated an alliance with Antony, but at the same time recruited troops, negotiated with the Parthians and hoped, thanks to the strong clientele of the Pompeii in the Orient, to be able to replace Antony. His attack on cities in the Troad and Bithynia was successful at first; he was not able to hold out against Antony's stronger fleet, however. His army dispersed; fleeing to Armenia, P. fell into the hands of the legate M. Titius and after desperate attempts to escape was executed in Miletus in the summer of 35. P.' goal, of regaining the position of his family in addition to Caesar's inheritance, defined his life. Augustan historiography creates the image of a desperado, servorum servus (Vell. 2,73,1) and pirate prince [3], the effect of which lasted until modern representations, and provides a twofold glimpse of P.' character: born adventurer or tragic figure? Antonius [I 9]; Augustus; Caesar; Triumvirate Fündling, Jörg (Bonn)

400

Римске провинције Становништво

− Што се тиче најранијих првобитних култура, посведочене су две археолошке културе – Тера Мара (Масна Земља) око 1800 и Вила Нова око 1000 (названа по селу код Болоње). − Најстарије становништво у Италији су Етрурци – приметни су сличности са Грцима и Феничанима, али већина мисли да су аутохтони; језик је већ био непознат у време Тит Ливија – „постојали само најученији који су га познавали“; највише се зна из римских извора; једно време се ширили на југ и сударили се са Картагином, на северу са Галима, и са Грцима. − Од око 800. године п.н.е. доминантни постају Италици који су дошли са севера и били подељени у три скупине: − Умбри (Умбрија) сродни са Пелинима; Сабињани (кооснивачи Рима); Марси (у савезу) – живе у планинским областима Апенина. − Латини, којима су сродни Екви, Хернисци и Волсци, који су живели у брдовитим областима око Лацијума. − Осци који су се настанили у Кампанији, сродни су са Самнитима (Самнијум). − Поред поменутих народа на Апенинском полуострву живе Луканци и Брутијци– од Кампаније до Брутије. Илири су живели на источном делу, у Апулији (Јапиги, Пеукети, Месапи – прешли преко Јадрана). На југу и на Сицилији живели су Грци. − На Сицилији су живели Сикани, Сикули и Елими, староседеоци. На Сардинији и Корзици су живели Сарди. − У северној Италији најзаступљенији су били Венети (мешавина Илира и Италика). Касније су, у V веку п.н.е. у долину реке По дошли Гали. У залеђу Ђеновљанског залива живели су Лигури – мешавина Келта и Италика.

Освајање Италије

− Етрурија није представљала јединствену државну целину, већ су градови били самостални, и повезани међусобним савезима. У време оснивања Рима, већ је постојао град Веја на Тибру. − Једна група Латина се населила на Палатину, а једна група Сабињана на Квириналу. Ту је постојало 7 брегова – Капитол, Виминал, Квиринал, Есквинил, Целиј, Авентин, Палатин. Са десне стране Тибра био је брег Јаникул. − О оснивању знамо више из легенде о браћи Ромулу и Рему. Тит Ливије мисли да је град основан 753(4). По традицији, учешће су узели колонисти из Алба Лонге, али и Сабињани. Приметни су сабински и етрурски спољни утицаји на рану историју Рима. − Велике зидине које су штитиле Рим, изграђиване су IV и III веку после Галске најезде и освајања Рима. − Рим је имао добар географски положај, на 25км од ушћа Тибра у Тиренско море, таман колико је Тибар плован, јер је ту газ на коме је изграђен пут који повезује Лацијум и Етрурију. − Почетком V века долази до склапања Латинског савеза између Римљана и других Латина, ради одбране од Етрураца, Волска и Еква. Рим и Веја су често долазили у међусобне сукобе око контроле над Тибром и соланама на његовом ушћу. Борба је трајала од 406-396, када је Веја заузета на јуриш. Од тад почиње озбиљнија изградња римске луке Остије, која је данас 4,5km од обале, због тога што се количина копна на тиринској обала повећава док јадранска обала тоне. − Галска најезда − У то време је почиње упад Гала из Цисалпинске Галије. 388. галско племе Сенони продиру у Етрурију. Угрожени етрурски град Клузиј у помоћ позива Рим, који се одазива. Гали су одговорили нападом на Римљане и у бици код речице Алија потукли их до ногу. − Гали су опсели Рим и упали у град, али нису успели да освоје Капитол (по легенди, спасиле су га Јунонине гуске). Пошто су добили велики откуп, Гали су се повукли из Рима. После тога у Риму започиње изградња великих бедема. − Ослабљени нападима Гала, Римљани су поново морали ратовати са Волсцима и Еквима. Успели су да иh потчине, а 348. су успели да поразе Гале и закључе са њима дуготрајни мир. − Са јачањем Рима расло је и незадовољство савезника, па је дошло до Латинског рата (340-338). Рим је победио савезнике, прикључио их Риму и дао им латинско грађанско право. Лацијум је стављен под директну контролу, а Латински савез распуштен. − Самнитски ратови − Пре Латинског рата, Осци који су живели у Кампанији долазе у сукоб са Самнитима и зову Римљане у помоћ. Тада је избио Први самнитски рат (343-341) у коме су Римљани потисли Самните и заузели кључне положаје у Кампанији. − Када су Римљани 327. заузели Неаполис избио је Други самнитски рат (326-304). У почетку су Римљани постизали успехе, али су 321. упали у замку код Каудинског кланца, када су заробљени, понижени и пуштени. Склопљен је мир, а Римљани су приступили реорганизацији војске. − Спроведена је озбиљнија реформа војске - легија подељена на кохорте, касније и центурије, легија је могла да се подели на више делова који могу да функционишу самостално; уводи се кратки мач и кратко копље. − После овога, 312. је почела изградња Via Appia од Рима до Капуе, како би се обезбедило брже слање појачања и боље снабдевање; касније је пут продужен до Брундизијума. Римљани тада почињу интензивније да граде путеве, касније повезавши целу Италију, а у доба Августа цело царство. − До 304. Самнити су били економски исцрпљени и прихватили су статус римских савезника. Унутрашњо уређење Самнита је остало непромењено, морали су да дају порез и војску Риму. Касније ће добити латинско грађанско право. − Незадовољни јачањем Рима - Умбри, Гали, и Етрурци су се удружили са Самнитима па је избио Трећи самнитски рат (298-290). 401

− Римљани су прво упали у Етрурију која је одустала од побуне, а затим 296. код Сентина победили Самните и Гале и вратили Самните у статус савезника. Убрзо су потчињени и Умбрија и Пиценум, где је основана римска колонија Адрија. − 288. код Вадимонског језера Гали су поражени и никада више нису били озбиљна претња у Италији. Римљани су тада овладали тзв. „Галском земљом“ (између Рубикона и Анконе). Тиме су загосподарили читавом средњом Италијом, осим пар мањих независних етрурских градова. − Рат са Пиром − После победа у Самнитским ратовима, Римљани у својој експанзији долазе у додир и сукоб са грчким колонијама на југу, од којих је најзначајнији био Тарент. − Повод за рат са Тарентом је био Туриј, атинска колонија коју је основао Перикле 443. Град Туриј су угрожавали Луканци, па је затражио помоћ од Римљана, који су помогли, победили Луканце и сместили свој гарнизон у град, тиме угрозивши интересе Тарента. Тарент је потом потопио римску трговачку флоту у Тарентском заливу, заузео Туриј и протерао Римљане. Због тога је избио рат 280-272. − Пошто је био хеленистички трговачки град, Тарент није имао своју војску па је унајмио епирског краља Пира. Пир се сматра се дијадохом, али је био мање значајан. Хтео је да на западу оствари Александрове претензије и створи велико царство па се радо одазвао позиву Тарента − 280. се искрцао у Брундизијуму, и тада Римљани по први пут ступају у сусрет са борбеним слоновима. У бици код Хераклеје Пир је победио Римљане и продро у Лацијум, у нади да ће му се околни народи придружити. Подржали су га Самнити, Луканци и Брутијци, али су Етрурци и Латини остали верни Риму, па је Пир морао да се повуче. − 279. је дошло до битке код Аускулума у Апулији и Пир је поново однео победу, међутим са великим губицима у људима, слоновима и командном кадру. Тада је настао израз „Пирова победа“ . Римљанима је понуђен мир, али су ови то одбили. − После Аускулума, Пир се завадио са Тарентом и прешао на Сицилију да за Сиракузу ратује против Картагињана. − Пир се враћа у јужну Италију и сукобљава се са Римљанима у бици код Беневента 275. када је доживео пораз. Пир се повукао у Епир и оставио гарнизон у Таренту. Међутим, када је Пир погинуо 272. при пљачкању Арга (наводно, нека жена га је убила гађајући га саксијом) 1, гарнизон у Таренту се предао и град је потпао под римску власт, добивши статус савезника.. − Риму су се потчинили и Самнити, Луканци и Брутијци. 270. су заузели Регијум, а 265. Волсиниј, последњи независан град у Етрурији. − Први пунски рат − Рим је у наредном периоду почео да игра активнију улогу у Средоземљу. Западним Средоземљем су доминирали Картагињани (Римљани су их звали Пунима – Феничанима), а источним хеленистичке државе. − Прво су се сукобили са Картагињанима у пунским ратовима (264-241, 218-201, 149-146) одневши победе у сва три рата. − Први пунски рат 2 (264-241) – мало шта је решено, Картагина је остала моћна држава, а Римљани су 238. створили прве две провинције Сицилију и Сардинију са Корзиком, и своја прва упоришта у источном средоземљу, потпуно загосподаривши Тиренским морем. − Картагина је била приморана да тражи нова земљишта, тако да долази до формирања колонија у Шпанији.

Римске провинције Провинције у Африци

− Африка је римски термин, пре Римљана се називала Либија. − Трећи пунски рат − Прва провинција у Африци је основана после Трећег пунског рата. Картагињани по одредбама мира из Другог пунског рата, који је склопљен 201. године, нису смели да воде ни одбрамбени рат без одобрења Рима. То је искористио нумидски краљ Масиниса да нападне Картагину. − Картагина је одговорила, а Рим им је поставио ултиматум. Картагињани су пристали на све, осим на исељавање из града и удаљавање од мора. Тада је избио Трећи пунски рат (149-146) који се заправо свео на опсаду Картагине. После заузимања града које је предводио Луције Корнелије Сципион Емилијан, уличне борбе су трајале две недеље. − Преживели су продати у робље, Картагина је разорена, заорана је бразда око града, и бачена је анатема. Међутим, град је био на сувише добром положају да би био напуштен, тако да ће се касније за време Цезара јавити насеље. − 146. године, по освајању Картагине, Римљани су формирали прву провинцију у Либији. Од већине територије створена је провинција Африка, а један део је дат нумидским владарима. − Југуртин рат − 115. је дошло до сукоба између унука нумидског краља Масинисе. Југурта и Адхербал су послали посланике у Рим да реше спор око управе над земљом. Пошто је Адхербал био син најстаријег Масинисиног сина, а Југурта син његовог млађег сина, Адхербалу је требало да припадне бољи део земље. Међутим, Југурта је потплатио сенаторе који су пресудили у његову корист. И не само то, већ је одлучио да по повратку, присвоји и братовљев део, те је освојио главни град Цирту и погубио Адхербала. После овога је Рим објавио рат нумидском краљу (115-105).

1 2

Плутарх и Паусанија С. Мишић, Историјска географија старог века - скрипта, Augurium 2002, 35-36.

402

− Југурта је прво потплатио римске генерале који су послати да ратују са њим, па је затим у Риму када је позван да се оправда, поново наставио са потплаћивањем. Пошто је на крају био принуђен да напусти град, рат је настављен. − Римљани су у почетку трпели поразе, али су у бици на реци Мутулу 109. поразили Југурту који је после тога био принуђен да пређе на герилски начин ратовања. − 107. команду је преузео Гај Марије – изузетан организатор и војник, реформисао је Рим у доба кризе и створио римску војску која ће освојити већи део света. Корнелије Луције Сула је био његов квестор, касније велики противник. − Сула је 104. године заробио Југурту, који је касније погубљен. Део нумидске краљевине је претворен у провинцију Нова Африка, која је кратко опстала и касније било прикључена старој провинцији Африци. Остатак је дат Југуртином слабоумном брату и мауретанском краљу. − Киренаика − Киренаику је египатски краљ Птолемеј Апион завештао Риму 96. године п.н.е. У почетку су Римљани оставили слободу градовима, али су после нереда и буна укључили Киренаику у провинцијски систем 74. п.н.е. − Нумидија − 49. п.н.е. је избио грађански рат између тријумвира Цезара и Помпеја. Нумидски краљ се први пут у историји определио за погрешну страну и подржао Помпеја. 46. п.н.е. Цезарове трупе су код Тапса однеле победу над Помпејевцима, па је Африка признала Цезарову власт. Нумиђанима је одузета држава и претворена у провинцију Африка Нова, чији ће источни део две деценије касније од стране Августа бити припојен провинцији Африци, а западни постати провинција Нумидија. − Египат − Цезар је током свог грађанског рата (49-45), после победе из 48. године код Фарсале над Помпејем, био увучен у „Александријски“ рат између Птолемеја XIII и Клеопатре. У бици код Нила поразио је Птолемеја који је погинуо, тако да је Клеопатра, којом ће се касније оженити Антоније, остала да влада над Египтом. − За време Другог тријумвирата, 32. п.н.е. Октавијан је тражио да се Антонијев тестамент отвори јер је тврдио да има антиримски садржај, односно да је Антоније својој и Клеопатриној деци завештао Крит и Кипар. Пошто се ово показало тачним, Октавијан је добио дозволу да интервенише. − 31. је дошло до битке код рта Акција у Амбракијском заливу. Октавијанова флота је однела победу над Антонијем и Клеопатром. Пошто се ближила зима, Октавијан се вратио у Рим и припремио две војске за поход на Египат, из Сирије и из Кирене. − До битке је дошло 30. п.н.е. у близини Нила. Антоније је поражен и извршио је самоубиство; нешто касније и Клеопатра. 29. п.н.е. Египат је постао провинција Рима, а касније (27. п.н.е.) је добио статус царске провинције. − Мауретанија − Мауретанија Цезарејска и Мауретанија Тингиска су две нове провинције основане за време цара Клаудија, 42. године нове ере. Тингиска је обухватала западне делове дотадашње краљевине Мауретаније, а Цезарејска источне. Данас су Тингис и Цезареја - Тангер у Мароку и Шершел у Алжиру. − Мауретанија је још од Југуртиних ратова била римски савезник, а последњи владар је умро без наследника и Римљани су само преузели Мауретанију и организовали је као провинције.

Провинције у Шпанији

− Други пунски рат 3 − У прве контакте са народима у Шпанији Римљани ступају за време Другог пунског рата. − Гнеј и Публије Сципион су послати у Шпанију 218/217 где су погинули 211. Међутим, 210. у Шпанију је послат Публије Корнелије Сципион, адоптивни син Публија Сципиона. Он је 209. успео да заузме Нову Картагину. До 206. Римљани су успели да освоје све картагинске поседе у Шпанији. − 202. после пораза код Заме, Картагина је била приморана на мир. Задржала је само афричке поседе, није смела да води рат без дозволе Рима, морала је да распусти флоту и да плати одштету. − 197. су Римљани оформили две провинције у Шпанији – Ближу и Даљу Шпанију, односно Овострану и Онострану Шпанију (Hispania Citerior и Hispania Ulterior). Обухватале су само југоисточну и јужну Шпанију, односно уски појас уз обалу. Најзначајнија упоришта у Шпанији били су Сагунт, Нова Картагина и Таракон. − Учвршћивање римске власти у Шпанији − Исте године када су оформљене провинције (197) је избио први устанак Келтибераца, који је угушен 195. Током 194-189. вођен је тежак рат са Лузитанцима (племенима која су насељавала отприлике територије данашњег Португала). Устанак Келтибераца се поновио 186-179. − Нови устанак Лузитанаца почео је 154. Лузитански вођа је постао Виријат, кога су римски команданти у Шпанији, после низа пораза, признали за краља 141. Међутим, Сенат на то није пристао. Виријат је убијен 139. − Устанак иберских племена је потрајао све до 133. када су Римљани на јуриш заузели Нуманцију, после чега је већи део Шпаније потпао под Римску власт (пао је централни део и данашња Португалија). Постојеће провинције су само проширене. − Устанак за време Августа

3

С. Мишић, Историјска географија старог века - скрипта, Augurium 2002, 37-38.

403

− Нови рат у Шпанији је избио 26. п.н.е. устанком Кантабра и Астура, народа на северу Шпаније. На челу римске војске налазио се Марко Агрипа. Покоравањем ових народа 19. п.н.е. цела Шпанија је потпала под римску власт. Дошло је до реорганизације провинција 17. п.н.е: − Тараконска Шпанија од Пиринеја до Нове Картагине, са центром у Таракону. − Бетика у сливу реке река Бетиса (данашњи Гвадалкивир) у најплоднијем делу Шпаније, на самом југу. − Лузитанија на западу која је обухватала грубо речено простор данашњег Португала.

Провинције у Галији

− Цисалпинска Галија − Гали из Цисалпинске Галије су извршили поновни продор на југ 225. године п.н.е. Римљани су успели да их потисну и поразе до 222. када су Гали затражили мир. Тада је основана провинција Цисалпинска Галија, која ће временом постати део Италије. − Нарбонска Галија − Рим је одржавао везе са Шпанијом преко Масалије поморским путем јер је копнени пут био опасан због ратоборних галских племена. Племенски савез Арверна су угрожавали Масалију која је тражила и добила помоћ од Римљана. − Тако је избио Рат са Галима (125-122) који се завршио победом Рима. 121. основана је провинција Нарбонска Галија, стратешки битна за даље освајање Галије. Основане су две колоније – Нарбон и Аква Секстија. 4 − Цезарово освајање Галије − Цезар је по истеку конзулата добио на управу Цисалпинску Галију и Илирик. 58. п.н.е. је умро намесник Нарбонске Галије па је Цезар преузео и ту провинцију. − Цезар је поделио Гале на три скупине: Белги су живели на територији од Рајне до Секване односно Сене, Гали у ужем смислу који су живели на простору од Секване до Лигера (Лоаре) и Аквитанци, који су живели између Пиринеја и Гароне. − У ово време у Галији је трајао сукоб између два главна племенска савеза Секванаца и Едуа. Секванци су позвали у помоћ једног вођу Свева Ариовиста, који је победио Едуе (који су позвали Римљане у помоћ), и Секванцима читаву територију (а не само 1/3 какав је био договор). − Тада су Хелвети (галско племе са простора данашње Швајцарске) почели да се повлаче на југ ка Нарбонској Галији и упали у њу 58. п.н.е. отпочевши Галске ратове. Цезар је потукао Хелвете код Бибракта, и Свеве код данашњег Стразбура. Хелвети су се вратили у Швајцарску и примили статус савезника, док су Свеви одбачени преко Рајне. − 57. је пренео рат у Белгику и после неколико битака успео да освоји земљу Белга. За то време је Публије Крас (син тријумвира Марка Краса) као Цезаров легат, покорио Аквитанце. − После тога је Цезар прешао Рајну и два пута (55. и 53.) напао Германе, са циљем да их застраши и спречи њихов упад у Галију. Исто тако се искрцао и у Британији (55. и 54. године п.н.е.) − Незадовољни римском влашћу, Гали дижу масовни устанак под вођством Верцингеторикса. Цезар је 52. изоловао устанике у градове и редом их освајао. После битке код Алезије Верцингеторикс је ухваћен, а отпор је престао 51. п.н.е. − Цезар није увео провинцијски систем у освојеној Галији, јер је сматрао да је економски неспремна за то. Провинције је организовао касније Октавијан Август, двадесетих година п.н.е: − Белгика – од Рајне до Сене, названа по Белгима. − Лугдунска Галија – између Секване и Лигера (данашње Сене и Лоаре), до Лугдунума (данашњег Лиона). − Аквитанија – од Лугдунума и Лоаре до Пиринеја.

Британија и Германија

− Британија − Први поход на Британију извршио је Цезар да би спречио евентуалне нападе на Галију. − Освајање Британије је започето 43. године нове ере, за време Клаудија. На освојеним територијама је формирана провинција Британија. Касније, крајем I века, провинција Британија је подељена на две провинције – Горњу и Доњу Британију. − Римљани су најдаље стизали до Единбурга и никада нису успели да освоје Каледонију (данашњу Шкотску). Због одбране од Каледонаца касније су изграђени Хадријанов и Антонинов зид. − Германија − Ратови са Германима почели су 16. п.н.е. а под Друзовом командом Римљани у периоду 12-9. п.н.е. стижу до Елбе где је Друз напрасно умро (после Ливијине посете). Заменио га је брат Тиберије, који је приморао већину Германа да признају римску власт. − Између Рајне и Елбе, оформљена је провинција Германија око 5. п.н.е. Ту је за команданта 2. године нове ере постављен Квинтилије Вар. − 9. године нове ере избио је велики устанак Германа. У бици код Теутобуршке шуме, Римљани су доживели катастрофу и изгубили три легије. После ове пропасти, Август је одлучио да се граница задржи на Рајни. 15-16. године су Тиберије и Германик угушили побуну, али је граница остала на Рајни. 4

Римска колонија – градско насеље где насељавају своје грађане.

404

− Око 17. године ће на територији северно и источно од провинције Белгика бити формиране две провинције: Горња Германија (средњи ток Рајне на њеној левој обали) и Доња Германија (од ушћа Рајне, преко доњег тока Шелде и њеног ушћа на југ до Ардена). Граница између две Германије је била отприлике код Бона. − Алпске провинције* − Од 17-15. п.н.е. долази до освајања у источним и средњим Алпима. Основане су две провинције на новоосвојеним областима. − Провинција Норик је обухватала територије на десној обали Дунава између реке Ина и Виндобоне (Беча). − Провинција Реција и Винделициј је била западно од Норика, уз Дунав од Ина на север према Кастра Регини, односно данашњем Регенсбургу (обухватала отприлике простор данашње Баварске и Швајцарске).

Провинције на Балкану

− Илирски ратови − Рим је имао интерес у држању Отранских врата. − Прва упоришта су створена после Првог илирског рата од 229-228. − Најразвијеније илирско племе су били Ардиејци који су створили државу на југу Јадранског мора. Живели су од гусарења и ометали су трговину римских трговаца. − На жалбе хеленистичког становништва и позив у помоћ, Римљани су упутили посланство илирској краљици Теути. Она је одбила захтеве и обесила римске посланике, после чега је избио Први илирски рат. На страни Римљана су ратовали Ахајски и Етолски савез (практично су они сами ратовали). − Илири су поражени и изгубили су неке територије. По споразуму нису више смели да плове јужније од Љеша. Коркира, Епидамнос и неки други градови су тада постали римски савезници. − 219. Деметрије са Фара је подигао устанак, који се сматра Другим илирским ратом. Он је био Грк, бивши римски савезник. Римљани су победили Илире, а Деметрије је ухваћен и погубљен. − Тада Римљани под своју контролу стављају и јадранску и јонску обалу. − Македонија и Ахаја − Трећи 5 македонски рат (171-167) је избио после смрти краља Филипа V, који је претходно за наследника поставио антиримски оријентисаног сина Персеја. Он је склопио савез са илирски краљем Генцијем. У бици код Пидне 168. Римљани су потукли Персеја, а пре тога и Генција. − Ахајски савез је на време подржао Рим, али је зато Етолски савез распуштен 167. Македонија је подељена на четири округа: 1. Између Месте и Стримона (данашње Струме) са центром у Амфипољу; 2. Између Стримона до Аксиоса (д.Вардара) са центром у Тесалоники; 3. Између Аксиоса и Халиакмона (д.Бистрице) са центром у Пели. 4. Од Халиакмона преко планине Бор, област се граничила се са Епиром и Илириком (приближно данашња Пелагонија) без градског центра. − Македонци нису добили права и имали су подређен положај. 149. је избио устанак под лажним Филипом, наводним Персејевим сином, који се прогласио за краља. Римљани су поразили и погубили Филипа 148, после чега су формирали провинцију Македонију. То је била прва провинција на Балкану. − Због ратних потреба Римљани су од Драча до Солуна изградили пут Via Egnatia. − После одметања Спарте од Ахајског савеза 149. п.н.е. Римљани су стали на страну Спарте и заратили са Ахајским савезом. До одлучујуће битке је дошло на Истму 146. п.н.е. када су Ахајци поражени, Коринт порушен, и оформљена провинција Ахаја. − Балкан − Провинција Илирикум је основана нешто пре 59. године и обухватала је приобални појас Балкана уз Јадранско море. − Од 36-33. п.н.е. практично је освојено цело Балканско полуострво. Провинција Илирик је проширена на север, а на источнијим подручјима је формирана провинција Мезија. − Четврти далматски рат (34-33) је био једини рат који је Август сам водио. Проширио је власт до Саве и Дунава, власт је учвршћена сламањем Делматско панонског устанка – након покушаја да их регрутују у римску војску − Касније су формиране Горња Мезија (данашње Косово и Метохија, јужна, источна и централна Србија) и Доња Мезија (данашња Бугарска, од Дунава до планине Балкан). Границу две Мезије представљала је река Циабрус (д. Чибрица). − Илирик је до 10. нове ере обухватао све западно од Горње Мезије. Међутим од 6-9. године је дошло до устанка у целој провинцији. После угушења устанка, Илирик је подељен на Далмацију и Панонију (простирала се до Емоне, т.ј. Љубљане, и Трста). − Границе Далмације: од реке Раше у Истри, Јадранском обалом до Лиса, одатле до Дрима па преко Проклетија до слива Ибра, обухватајући слив Лима до изворишта, преко Колубаре па на запад преко Дрине јужније од Саве обронцима Динарских планина до ушћа Купе у Саву. − У време Диоклецијана од јужног дела Далмације је издвојена Превалитана, а од јужног дела Горње Мезије Дарданија.

5

Први и Други македонски рат у: С. Мишић, Историјска географија старог века - скрипта, Augurium 2002, 38-39.

405

− После смрти трачког краља 46. нове ере, оформљена је провинција Тракија. Обухватала је просторе јужно од планине Балкан (области у данашњој Бугарској, делу Грчке и европској Турској). − Дакија − Рат са Дачанима повео је цар Трајан, рат је трајао од 101-107, али су праве ратне операције вођене од 105-107. Трајан је на Дунаву изградио мост код Турну Северина и Текије. − Освајањем Дакије оформљена је провинција Дакија, богата рудницима злата.

Провинције у Азији

− Први пут су Римљани дошли у контакт са хеленистичким државама у Азији за време Другог македонског рата (200197), када су им се Родос, Египат и Пергам обратили за помоћ. Тада су формирани савезнички односи са Пергамском краљевином и трговачком државом Родос. − Сирски рат − Римљани су имали проблема са сиријским краљем Антиохом III (223-187). Он је потчинио Партију и Бактрију, а до 197. повратио од Египћана изгубљене Сирију и Палестину (које је изгубио после битке код Рафије 217) обновивши моћ Селеукида. − У почетку су Римљани имали добре односе с њим, признали су његова освајања на рачун Египта. − После тога, Антиох је прешао на европску обалу и почео да осваја грчке градове, што је био ударац на римске интересе. После 195. уточиште на Антиоховом двору је пронашао Ханибал, који је тада протеран из Картагине. − Код Грка је расло незадовољство у односима са Римом, највише код Етолаца који су 192. позвали Антиоха да их ослободи Рима. Антиох се потом пребацује у Грчку и тиме отпочиње Сирски рат (192-188) . − Ахајски савез, Родос и Пергам су стали уз Рим. Филип V је био неутралан, али је помагао Римљанима, па је Антиох био приморан да се повуче у Малу Азију. − 190. је дошло до битке код Магнезије, у којој су Римљани поразили Антиоха. Ханибал је саветовао Антиоху да се повлачи и изнурује Римљане. Уследили су гуди преговори. − 188. је склопљен мир у Апамеји. Антиох је морао да исплати велику одштету, да распусти флоту (могло му је остати десет бродова), да се одрекне свих поседа у Малој Азији (западно и северно од Тауруса) и да испоручи Ханибала. − Овиме Римљани успостављају политичку превласт у Малој Азији где се ствара низ мањих краљевина, економски и политички зависних од Рима. − Ханибал је побегао у Битинију где се отровао кад је сазнао да краљ Битиније има намеру да га испоручи Риму 183. п.н.е. − Оснивање провинције Азије − 133. п.н.е. умро је последњи пергамски краљ Атал III, који је завештао своју краљевину Риму, јер су њоме већ увелико владали римски зеленаши, кредитори и трговци. − Ванбрачни син краља Еумена II, Аристоник, дигао је устанак против Рима и учврстио се у Пергаму. Аристоников устанак је трајао од 133-129. када је поражен у бици код Стратоникеје. Од западног и централног дела Пергамске краљевине Римљани су формирали провинцију Азију. − Митридатови ратови − Митридат VI Еупатор је био краљ Понта, пореклом од лозе Ахеменида и Селеукида. − 110. п.н.е. је заузео Колхиду и Босфорску краљевину. Са јерменским краљем је склопио савез против краљева Сирије и Кападокије, римских штићеника. По наговору Римљана, краљ Битиније је напао Понт, Митридат се одбранио, а Римљани су му објавили рат. − У Првом Митридатовом рату (89-84), пошто је Митридат потукао римске и битинијске трупе, ушао је у провинцију Азију као ослободилац. Потом је прешао у Европу, заузео Тракију, Македонију и северну и средњу Грчку. − Сенат је за команданта римске војске одредио Сулу. Међутим, популари и витезови су хтели да вођа буде Марије па је Сенат попустио. Сула је на то одговорио освајањем Рима, а Марије је побегао у Африку. Сула се искрцао у Грчкој 87. п.н.е. − Сула је опсео и освојио Атину 86. п.н.е. Затим је поразио Митридата у биткама код Херонеје и Орхомена у Беотији, приморавши га да се повуче у Азију. Сула је пошао за њим и ослободио провинцију Азију. 85. је закључен Дардански мир, према коме се све вратило на старо. − Други Митридатов рат избио је 83. и изазвао га је намесник провинције Азије, којег је Митридат поразио. 82. је поново успостављено старо стање. − Никомед III, краљ Битиније, завештао је своју државу Риму (и њу су контролисали римски зеленаши). То није одговарало Митридату па је он покренуо рат, као заступник сина битинијског краља. − Трећи Митридатов рат је 74-64. п.н.е. Митридат је упао у провинцију Азију и стигао до Хелеспонта. Намесник провинције (Лукул) га је потиснуо и заузео Битинију, после чега је Митридат побегао код таста, јерменског краља Тиграна II Великог. − Око 71. се Митридат вратио у Понт и преотео Битинију. 66. п.н.е. је Сенат за главнокомандујућег поставио Помпеја. Он је упао у Понт, а Митридат је побегао. Међутим, Помпеј га је стигао и поразио у бици код Еуфрата. Митридат је побегао у Колхиду, па у Босфорску краљевину где је издан па је извршио самоубиство. − Помпеј је 64. основао провинцију Битинију и Понт. Још пре доласка у Азију 67. донео је одлуку да се формира провинција Киликија, пошто је умро тамошњи краљ. 406

− Помпеј је освојио Јерусалим 63. п.н.е. и основао провинцију Сирију, којој је прикључена и Јудеја као посебна област са извесном самоуправом. − Осим Јерменије, римски савезник је још постала и Босфорска краљевина. − Парћански рат − Ратови са Парћанима су почели 113. године нове ере за време цара Трајана. Он је 115. поразио Парћане, освојио престоницу Ктесифон и стигао до Персијског залива. − Следеће 116. су оформљене две нове провинције Месопотамија и Асирија. Трајанов наследник Хадријан је ове области касније вратио Парћанима, а на рачун Кападокије и Сирије, створена је нова провинција Месопотамија, која је обухватала само део северне Месопотамије и области које су лежале западније. − У доба Трајана је такође основана провинција Арабија (106), на простору Палестине и Јордана.

Хронологија

− 406. п.н.е. – Сукоб Рима са Вејом око контроле над Тибром и соланама. − 396. п.н.е. – Римљани освајају Веју на јуриш. − 388. п.н.е. – Сенони продиру у Етрурију и сукобљавају се са Римљанима. − 348. п.н.е. – Римљани наносе пораз Галима и склапају дуготрајан мир. − 343. п.н.е. – Први самнитски рат. − 341. п.н.е. – Римљани побеђују Самните и учвршћују се у Кампанији. − 340. п.н.е. – Латински рат између Римљана и других Латина. − 338. п.н.е. – Римљани побеђују савезнике у Латинском рату. − 327. п.н.е. – Римљани заузимају Неаполис. − 326. п.н.е. – Други самнитски рат. − 321. п.н.е. – Каудински кланац. − 312. п.н.е. – Почиње изградња пута Via Appia. − 304. п.н.е. – Самнити нуде Римљаним мир и прихватају статус савезника. − 298. п.н.е. – Трећи самнитски рат. − 296. п.н.е. – Римљани наносе пораз Галима и Самнитима у бици код Сентина. − 288. п.н.е. – Римљани наносе пораз Галима код Вадимонског језера. − 280. п.н.е. – Епирски краљ Пир се искрцава у Брундизијуму и наноси пораз Римљанима у бици код Хераклеје. − 279. п.н.е. – „Пирова победа“ – битка код Аускулума и тешка победа над Римљанима. − 275. п.н.е. – Римљани наносе пораз Пиру у бици код Беневента. Пир се након тога повлачи у Епир и оставља гарнизон у Таренту. − 272. п.н.е. – Пир гине приликом пљачкања Арга. Епирски гарнизон у Таренту се предаје. − 270. п.н.е. – Римљани заузимају Регијум. − 265. п.н.е. – Римљани заузимају Волсиниј, последњи независни етрурски град. − 264. п.н.е. – Први пунски рат. Пораз римске флоте у бици код Липарских острва. − 262. п.н.е. – Римљани заузимају Акрагант, продају становништво у робље. − 260. п.н.е. – Римска флота односи победу над Пунима у бици код рта Мила. − 256. п.н.е. – Римска флота односи победу над Пунима у бици код Екнома. − 255. п.н.е. – Пораз Римљана и пропаст афричке експедиције. − 247. п.н.е. – Хамилкар Барка постаје командант картагинских трупа на Сицилији. − 241. п.н.е. – Римска флота односи победу над Пунима у бици код Егатских острва. Крај Првог пунског рата. У Картагини избија устанак најамника. − 238. п.н.е. – Римљани искоришћавају ситуацију у Картагини и освајају Сардинију и Корзику без борбе. Формиране су прве две провинције – Сицилија и Сардинија са Корзиком. Угушен устанак најамника у Картагини. − 229. п.н.е. – У Шпанији погинуо Хамилкар Барка, замењује га његов зет Хаздрубал. Први илирски рат између Римљана и краљице Теуте. − 228. п.н.е. – Завршетак Првог илирског рата, победа Римљана. − 226. п.н.е. – Уговор између Картагине и Рима о подели интересних сфера на Ибру. − 225. п.н.е. – Гали врше продор у Италију из Цисалпинске Галије. − 223. п.н.е. – Антиох III постаје сиријски краљ. − 222. п.н.е. – Потиснути Гали траже мир са Римљанима. Основана провинција Цисалпинска Галија. − 221. п.н.е. – Хаздрубал убијен, нови командант пунских снага у Иберији постаје Ханибал. − 219. п.н.е. – Ханибал опседа и осваја Сагунт. Деметрије са Фара подигао устанак против Римљана – Други илирски рат. Устанак је угушен. − 218. п.н.е. – Други пунски рат. Гнеј и Корнелије Сципион послати у Шпанију. Ханибал прелази Алпе и сукобљава се са Римљанима код Тицина и Требије, наневши им поразе. − 217. п.н.е. – Ханибал наноси пораз Римљанима у бици код Тразименског језера. У бици код Рафије сиријски краљ Антиох III доживљава пораз од стране Египћана, који освајају Сирију и Палестину. − 216. п.н.е. – Ханибал наноси пораз Римљанима у бици код Кане.

407

− 215. п.н.е. – Први македонски рат. − 211. п.н.е. – Ханибал пустоши Лацијум. Римљани освајају Сиракузу. Гнеј и Корнелије Сципион гину у Шпанији. − 210. п.н.е. – Римљани шаљу Публија Корнелија Сципиона у Шпанију. − 209. п.н.е. – Публије Корнелије Сципион осваја Нову Картагину. Римљани освајају Тарент. − 207. п.н.е. – Ханибалов брат Хаздрубал гине у борби против Сципиона. − 205. п.н.е. – Крај Првог македонског рата. − 204. п.н.е. – Сципион се искрцава у Африци. Ханибал бива опозван из Италије. − 202. п.н.е. – Крај Другог пунског рата. Битка код Заме, пораз Ханибала. − 201. п.н.е. – Склопљен мир између Картагине и Рима. − 200. п.н.е. – Други македонски рат. − 197. п.н.е. – Римљани формирају провинције у Шпанији – Ближу и Даљу Шпанију. Избија устанак Келтибераца. Крај Другог македонског рата. − 195. п.н.е. – Угушен устанак Келтибераца у Шпанији. Картагински олигарси протерују Ханибала, који налази уточиште на двору Антиоха III. − 194. п.н.е. – Римљани воде рат са Лузитанцима. − 192. п.н.е. – Етолци позивају Антиоха III да их ослободи од Рима. Антиох се пребацује у Грчку и тиме отпочиње Сирски рат. − 190. п.н.е. – Римљани наносе пораз Антиоху III у бици код Магнезије. − 189. п.н.е. – Римљани окончавају рат са Лузитанцима. − 188. п.н.е. – Склопљен је мир у Апамеји између Римљана и Антиоха. − 186. п.н.е. – Други устанак Келтибераца. − 183. п.н.е. – Ханибал извршава самоубиство. − 179. п.н.е. – Поново угушен устанак Келтибераца. − 171. п.н.е. – Избија Трећи македонски рат. − 168. п.н.е. – Римљани наносе пораз Македонцима у бици код Пидне. − 167. п.н.е. – Крај Трећег македонског рата. Етолски савез распуштен, Македонија подељена на четири округа. − 154. п.н.е. – Други устанак Лузитанаца. − 149. п.н.е. – Трећи пунски рат, опсада Картагине. Устанак у Македонији под лажним Филипом. Спарта се одмеће од Ахајског савеза, Рим је подржава и долази у сукоб са Ахајским савезом. − 148. п.н.е. – Филип поражен, Македонија претворена у провинцију. − 146. п.н.е. – Пад и разарање Картагине. Створена провинција Африка. Римљани наносе пораз Ахајском савезу у бици код Истма. Формирана провинција Ахаја. − 141. п.н.е. – Римски команданти у Шпанији признају вођу побуњенинка Виријата за краља. Сенат одбија да прихвати ову одлуку. − 139. п.н.е. – Убијен Виријат. − 133. п.н.е. – Римљани на јуриш заузимају Нуманцију и гасе Други лузитански устанак. Пергамски краљ Атал III умире, завештавајући своје краљевство Риму. Аристоник, ванбрачни син краља Еумена II, диже устанак против Римљана. − 129. п.н.е. – Аристоников устанак угушен у бици код Стратоникеје. Римљани оснивају провинцију Азију. − 125. п.н.е. – Избија рат са Галима око Масалије. − 122. п.н.е. – Римљани поражавају Гале завршавајући Галски рат. − 121. п.н.е. – Формирана провинција Нарбонска Галија. − 115. п.н.е. – Југуртин рат. − 110. п.н.е. – Митридат, краљ Понта, заузима Колхиду и Босфорску краљев-ину. − 109. п.н.е. – Римљани наносе пораз Југурти у бици на реци Мутулу. − 107. п.н.е. – Команду у Либији преузима Гај Марије. − 104. п.н.е. – Корнелије Сула успева да зароби Југурту који је касније погубљен. Створена провинција Нова Африка, која је касније припојена Африци. − 96. п.н.е. – Египатски краљ Птолемеј Апион завештава Риму област Киренаику. − 89. п.н.е. – Први Митридатов рат. − 88. п.н.е. – Грађански рат избија у Риму између Марија и Суле. Сула осваја Рим, а Марије бежи у Африку. − 87. п.н.е. – Корнелије Сула се искрцава у Грчкој. − 86. п.н.е. – Сула осваја Атину и поражава Митридата код Орхомена и Херонеје у Беотији, после чега се Митридат повлачи у Малу Азију. − 85. п.н.е. – Закључен Дардански мир између Рима и Митридата. − 83. п.н.е. – Избија Други Митридатов рат, захваљујући римском намеснику у провинцији Азији. − 82. п.н.е. – Склопљен мир. − 74. п.н.е. – После немира и побуна, Римљани претварају Киренаику у провинцију. Избија Трећи Митридатов рат. − 67. п.н.е. – Умро краљ Киликије, основана провинција Киликија. − 66. п.н.е. – Сенат је са главнокомандујућег изабрао Помпеја, који поражава Митридата код Еуфрата. − 64. п.н.е. – Основана провинција Битинија и Понт. 408

− 63. п.н.е. – Помпеј осваја Јерусалим и форимра провинцију Сирију. − 58. п.н.е. – Умире намесник Нарбонске Галије, Цезар узима намесништво. Отпочињу Галски ратови. − 57. п.н.е. – Цезар преноси рат у Белгику, Публије Крас покорава Аквитанце. − 55. п.н.е. – Цезар прелази Рајну и напада Германе. Такође се искрцава и у Британији. − 54. п.н.е. – Цезар се поново искрцава у Британији. − 53. п.н.е. – Цезар прелази Рајну и напада Германе, по други пут. − 52. п.н.е. – Цезар угушио галски устанак под вођством Верцингеторикса. − 51. п.н.е. – Коначно престао отпор Гала устаника. − 49. п.н.е. – Грађански рат између Цезара и Помпеја. − 46. п.н.е. – Цезарове трупе наносе пораз Помпејевцима код Тапса. Од Нумидије је основана провинција Нова Африка. − 45. п.н.е. – Крај грађанског рата, Цезар је признат за доживотног диктатора. − 34/33. п.н.е. – Четврти далматински рат, Октавијан осваја већину Балкана. Оформљена провинција Мезија. − 32. п.н.е. – Октавијан добија дозволу да ратује против Антонија. − 31. п.н.е. – Октавијан наноси пораз Антонију у бици код рта Акција. − 30. п.н.е. – Октавијан наноси пораз Антонију у бици код Нила. − 30. п.н.е. – Египат је претворен у провинцију. − 27. п.н.е. – Египат је претворен у царску провинцију. − 26. п.н.е. – Устанак Кантабра и Астура у Шпанији против Римљана. − 20. п.н.е. – Август уводи провинције у Галији: Белгика, Лугдунска Галија, Аквитанија. − 19. п.н.е. – Покорени Кантабри и Астури. − 17. п.н.е. – Реорганизација провинција у Шпанији: Тараконска Шпанија, Бетика и Лузитанија. − 16. п.н.е. – Почетак ратова са Германима. − 5. п.н.е. – Формирана провинција Германија. − 2. п.н.е. – Квинтилије Вар постављен за управника Германије. − 6. – Далматско-панонски устанак. − 9. – Угушен далматско-панонски устанак. Велики устанак Германа. Битка код Теутобуршке шуме, катастрофални пораз Римљана. − 10. – Провинција Илирик подељена на провинције Далмацију и Панонију. − 15/16. – Тиберије и Германик гуше побуну Германа, али граница остаје на Рајни. − 42. – Основане су провинције Тингиска и Цезарејска Мауретанија. − 43. – Клаудијев поход на Британију. Оформљена провинција Британија. − 46. – Смрт трачког краља без наследника, Римљани формирају провинцију Тракију. − 106. – Оформљена провинција Арабија. − 107. – Оформљена провинција Дакија. − 113. – Рат са Парћанима. − 115. – Трајан поражава Парћане, осваја Ктесифон и стиже до Персијског залива. − 116. – Оформљене провинције Месопотамија и Асирија. − 117. – У повратку, у Јерменији, умире цар Трајан.

409

Иван Прихошко кл/05 – 7

Државно уређење Рима у доба Републике Римски устав је мешовит (Полибије, Цицерон): магистрати представљају монархијски елемент, Сенат аристократски елемент, а комиције демократски елемент. У време Пунских ратова, римски устав је достигао свој најсавршенији облик

Комиције 1. Куријатске комиције

Куријатске комиције сазива Pontifex Maximus. У њихову дужност спада у домен породичног права - отварање и читање тестамента, решавају питања око адопција; избор свештеника. Магистрати их сазивају само у једном случају када извршавају формални обред давања империјума магистратима (lex curiata de imperio): конзулу, претору и диктатору. Изгубиле су значај који су имале у доба краљева, још на почетку републике. Гласа се у 30 курија, пред крај републике их замењују 30 ликтора и 3 аугура.

2. Центуријатске комиције

Центуријске комиције су бирале магистрате, одобравале или одбијале мере које су јој предлагали магистрати или Сенат, разматрала жалбе у вези са пресудама магистрата, водила све судске поступке код преступа кажњивих смрћу за које су оптуживани римски грађани и одлучивала о рату или миру. Међутим, њена овлашћења су била уско ограничена. Она је могла бити сазвана само на позив конзула или трибуна. Могла је да гласа само о оним мерама које су јој биле поднете од магистрата или Сената. Није могла да расправља о тим предлозима или да их мења; могла је само да гласа "за" или "против". Састајале су се ван померијума на Марсовом пољу. Чине их 193 центурија, у којима су грађани распоређени по цензу.

3. Трибутске комиције

Основане су oko 449. године пре н.е. У трибутске комиције улази читав римски народ, а у concilia plebis (или comitia plebis tributa) улазе само плебејци. Гласало се на бази територијалних триба (градске – 4, сеоске - 31), од којих је свака имала по један глас, а за доношење одлуке потребна је већина гласова. Надлежности трибутских комиција: бирање нижих магистрата: квестора и курулних едила. Могу да доносе законе. Сазива их конзул, претор, или понекад курилни едил. Овлашћења concilia plebis су : бирају плебејске магистрате (народне трибуне и плебејске едиле). 471. п.н.е. су прешли на систем гласања по трибама. 449. п.н.е. по закону Валерија и Хорација њихове одлуке важе за цео народ. Од 287. п.н.е. Хортензијевим законом њиховим одлукама (plebiscitum) није потребна потврда Сената (patrum auctoritas). Суде за мање озбиљне прекршаје за које није предвиђена смртна казна, доносе законе. Сазива их плебејски трибун или плебејски едил.

410

Сенат Сенат је у републици задржао врховну власт. Његов првобитни састав родовских поглавара био је попуњаван редовним примањем бивших конзула и претора (касније и квестора). Високи управни орган се састајао у курији, односно кући Сената, која је гледала на Форум на позив било ког магистрата који је имао империјум. У принципу, Сенат је могао да расправља и одлучује само о оним питањима која му је износио магистрат, и његове одлуке су биле само савети (senatas consulta), без законске снаге. Његов утицај је заправо био тако велики да су магистрати скоро увек прихватали његове препоруке. На његове одлуке, било који трибун је могао да стави вето. Магистрати су били на власти само годину дана, док су сенатори бирани на тај положај доживотно; такав бесмртни владар је неминовно имао превласт над носиоцима краткотрајне власти. Спровођење спољне политике, стварање алијанси и пактова, вођење рата, решавање питања религије и култа, управљање државним земљишним поседима и њихова расподела, управљање провинцијама, контрола благајне и њених издатака – све су то биле искључиве функције Сената које су му давале огромну моћ. Он је уједно представљао законодавну, извршну и судску власт. Деловао је као судија код преступа као што су издаја, завера или атентат, и међу својим члановима је именовао судије у већини важнијих грађанских парница. Међутим дешавало се и да Сенат у време републике често злоупотребљава своја овлашћења, брани корумпиране чиновнике, безобзирно води ратове. Број чланова Сената је био 300, у доба Суле је повећан на 600, а за време Цезара на 900. Овлашћења Сената: •

•

•

Спољна политика: примају страна посланства и шаљу своје посланике, додељују странцима amicus populi Romani. Сенат одређује управнике провинција и одлучује да ли ће оне бити преторске или конзулске. Одређују број војника у датој провинцији. Склапање мира и објављивање рата. Финансије: контролише све државне расходе и приходе, одобравају конзулима трошкове за ратне походе, , одређивање броја свезничких војника, дају сагласност за исплаћивање војске. Сенат одлучује да ли ће се магистрату продужити власт. Такође, одобравају тријумф. Религија: Сенат саветује магистрате приликом увођења нових култова у римску религију, али исто тако могу и да забране (забранили су 186. године пре нове ере Бакхов култ).

Senatus consultum (одлука Сената) није закон, али се поштује. У ванредним околностима могли су да донесу Senatus consultum ultimum којима је конзулима омогућавала да примена сва средства да спасу државу.

411

Магистрати у римској републици Magistratus oзначава службу, коју народ изборима предаје одређеном лицу, и онога који ту службу обавља. Док врши своју дужност, магистрат се не може позвати на одговорност нити сменити. Вршење те дужности није служба већ част и све су магистратуре биле бесплатне, изборне, везане за одређен временски рок. Магистратуре се деле на редовне и ванредне. Редовни магистрати су : конзул, претор, квестор, едил, народни трибун, цензор. Ванредни магистрати су : диктатор, војни трибун са конзулском влашћу, децемвир, интерекс, magister equitum. Магистратуре се такође деле и на : maiores и minores. У римско доба, magistrates maiores су сви они који имају право на auspicia maxima : конзул, претор, диктатор, цензор, magister equitum. Остали су magistrates minores. Модерна историографија има другачије мишљење да у magister maiores спадају (конзули, квестри, претори), тј. сви они који су након магистратуре улазили у Сенат. Такође се деле и на курулне и на оне које нису курулне тј. на оне које имају права на sella curulis и оне без тог права. У курулне магистратуре спадају : конзул, курулни едили, претор, цензор, диктатор. Остали немају право на sella curulis. Међутим, најзначајнија подела је она са imperium (конзул,претор и диктатор) и sine imperium (цензор, квестор, народни трибуни, едили). Битно је поменути и знаке достојанства: • Ликтори, (ван Рима остављају своје секире). Право на ликторе имају: конзул, претор, диктатор. Њихов симбол јесте fasces (снопови од прутића које су ликтори носили испред ових магистрата) и то значи да држава има право да кажњава преступнике. • Конзули, претори, цензори и курилни едили су носили тогу опшивену пурпурном траком (toga praetexta). Магистрат се бира на једну годину, осим цензора (сваке пете године на годину и по дана) и диктатора (највише шест месеци). Постоји једна могућност, а то је prorogatio imperii, продужење империјума. Власт се обично продужавала на једну годину или краће. Сенат одлучује за продужење власти, а понекад и комиције. Колегијалиност и време ограниченог владања спречавају узурпацију власти. Магистрати не примају плату. Магистратуре се нису могле прескакати. Постојао је тзв. certus ordo magistratus или cursum honorum – редослед магистратура. Утврђен је lex Villia annalis донет 180. године пре н.e, који предвиђа тачан редослед магистратура, време које мора да прође између две магистратуре, а то је 2 године. Пример : квестор, едил или народни трибун, претор и конзул. Могао се прескочити едилитет уколико је тај човек био народни трибун. Потребно је да прође 10 година да би се бирали за исту магистратуру. Да би се дошло до квестуре човек мора да има 28 година, јер се пре тога морала служити војска 10 година. У војну службу се иде са најмање 17 година. Минималам број година за престуру, квестуру и конзулат су редом 30, 39 и 42. 412

Магистрати имају двојаку власт: potestas, али немају сви imperium. •

Potestas подразумева: право на ауспиције у граду (auspicia urbana), право издавања едикта (ius edicendi), право изрицања казни (новчана глоба, шибање или затвор), право сазивања Сената (ius cum patribus agendi). Potestas се не може тачно дефинисати. То је власт која омогућава магистратима да врше административне функције.

•

Imperium подразумева: право заповедања војском (регрутовање, подела плена...), потпуну кривичну и грађанску јурисдикцију које подразумева право изрицања казне (ius coercitionis), право привођења оптужених и њихово хапшење, право сазивања центуријатских комиција (зато што су центуријатске комиције изворне војне скупштине). Постоји разлика империјума у Риму и ван његових граница.

1. Конзули После прогнанства краљева и увођења републике свештеничке дужности које је обављао краљ добили су rex sacrorum и pontifex maximus. Војничку, судску и управну власт додељена је двојици конзула. Они су се раније називали преторима или судијама и у њиховим рукама се налазила врховна цивилна и војна власт. Испрва су они били једини изборни магистрати. Конзулат је колегијална магистратура и такво је још од прве године републике. Претпоставља се да су бирана двојица конзула због страха од повратка на монархијски систем власти. Конзуле су бирале центуријске комиције, које су ради тога сазивали тадашњи конзули или, ако њих није било, диктатор или привремени краљ (interrex). Кад би конзул умро или дао оставку, док је још трајала његова власт, преостали конзул је сазивао комиције ради избора конзула суфекта (consul suffectus), који је у том звању остајао до краја године. У доба републике, конзули су започињали мандат 15. марта (после 153. године пре н.e. од 1. јануара) који им је трајао целу годину. Та година је називана пo тој двојици конзула. Установе цензорства, преторства и едилства су одузеле конзулима велики број њихових првобитних права. Конзули имају два типа овлашћења : domi у самом Риму и militae ван Рима. Његову власт ограничава ius provocationis – право жалбе на одлуке магистрата. Овлашћења конзула у Риму: Сазивају Сенат Износе важна питања на дискусију Уводе инострана посланства и Сенат Брину се о спровођењу сенатских одлука Могу да сазивају центуријатске и трибутске комиције и да им председавају и да предлажу законе (lex rogare) • Имају верске дужности : право на градске ауспиције, приношење жртава и у граду и на ратишту, посвећивање храмова

• • • • •

• •

Овлашћења конзула ван града Рима: Предводе војску Врше регрутовање војника 413

• • • • • •

Одређују величину савезничких трупа Постављају војне трибуне Кажњавају војнике који су учинили преступ Могли су да именују војне трибуне У најраније време имали су право да склапају мировни уговор Они бране Италију од упада непријатеља и одржавају мир у њеним границама

2. Претори Претор је у оригиналу био назив који су носили двојица римских магистрата који су касније званично преузели назив конзул. Претпоставља се да је био повезан са војном организацијом. Међутим, 366. године пре н.е. градски претор је био први који је изабран и коме су дата специјална задужења у оквиру правне администрације у Риму. Њега су бирале центуријске комиције и то из редова патриција. По овлашћењима би се могао представити као заменик конзула. Од 337. године институција претора је била доступна и плебејцима. Ближи односи Рима са страним силама су довели до успостављања другог претора (praetor peregrinus, 242.п.н.е.), задуженог за правне тужбе у којима су једна или обе стране биле странци. Припајање прекоморских провинција је увећало сферу преторових активности, тако да је њихов број 227. године пре н.е. повећан на 4, а 197. године на 6. Извршавајући врховну власт у провинцијама, претори су поново постали војни магистрати. Разлика у чину између конзула и претора се прогресивно смањивала, иако је градски претор и даље био подређен конзулима. У периоду грађанских ратова и касније царства, титула претора је полако губила значај све док није постала почасног карактера. Сула је повећао њихов број на 8, а Цезар је повећавао њихов број на 10, 14 и коначно 16. Када ступе на дужност доносе edictum perpetuum тзв. вечни едикт. Едикт ће бити поштован докле траје њихова дужност. Садржи законске одредбе и процедуре по којима ће се водити током мандата. Обичај да се преузимају едикти претходних претора и да се допуњавају. • • • • • • •

Овлашћења претора су следећа: Судке дужности са конзула су пренете на претора Градски претор (pretor urbanus) задужен је за спорове између римских грађана Pretor peregrinus задужен је за спорове између римских грађана и странаца, као и између странаца Огранизовали су суђењи и парнице и именовали су судије Претори сазивају комиције и Сенат Заповедају војском Управљају провинцијом

3. Цензори Цензори се бирају од 443. године пре н.е, а плебејцима је ова магистратура била доступна од 351. године пре н.е. Закон Публилија Филона из 339. године пре н.е. наводи да обавезно један цензор мора бити плебејац. Они су бирани једном у 5 година а мандат им је трајао годину и по дана. Цензоре бирају центуријатске комиције и добијају власт (lex centuriata de potestate censoria). Ако један од цензора умре и други подноси оставку. За цензоре су бирани бивши конзули. Цензор је била најугледнија магистратура. За време Сулине 414

диктатуре (82. п.н.е.) цензорима је одузето њихово основно овлашћење – састављање спискова сенатора. За време конзулата Краса и Помпеја (70. п.н.е.) овлашћења сенатора су у потпуности враћења. • • • • •

• • • •

Дужности цензора: Вршили су попис становништва; завршетак пропраћен ритуалним проћишћењем - lustrum Пописивали су имовину због висине пореза – tributum Делили су народ на трибе, центурије и на класе Бринули су о моралу (cura morum) Могли су да одузму гласачко право, да пребаце грађане из градске у сеоску трибу. Могли су да их пребаце из једне у другу класу. Ово је била казна за кршење римских обичаја (cura morum/regimen morum). Сазивали су све грађане на Марсовом пољу. Састављали су спискове витезова – Recognitio equitum Састављали су спискове сенатора (lex Ovinia 312. године пре н.е.). Та функција се зове lectio senatus. Могли су да избаце сенаторе из списка. Што се тиче финансијских послова: одређивали су висине царина, могли су да дају у закуп коришћење рудника, обнова грађевина и зграда и давали су у закуп ager publicus

4. Едили Заједно са трибунима уведена је дужност плебејских едила, који су испрва били помоћници народних трибуна. Њих су бирале трибутске комиције. Њихова дужност је првобитно била да чувају храм богиње Церере. Од 366. године пре н.е. поред двојице плебејских едила бирала су се још два курулна едила, првобитно само из редова патриција. Цезар је повећао њихов број на 6. • • • • • •

Дужности едила: Надзор реда и мира у Риму Надгледали су тржнице Надгледали су изградњу и обнову храмова, мостова и аквадукта. Ове три дужности спадају у тзв. cura urbis Брига о исхрани града је cura annanae (брину о снабдевању Рима житом) Бринули су се о организовању игара – cura ludorum. У почетку старали су се за плебејске игре – ludi plebis и ludi cerales. Касније су то ludi Romani (Magni). Имали су и судске функције : решавали су спорове између самих трговаца, као и између трговаца и купаца

5. Квестори Квестори постоје од почетка Републике, и њих је именовао конзул. Од 447. године пре н.е, квестори се бирају од стране трибутских комиција. Од 421. године пре н.е. плебејцима је доступно ово место. На почетку је било 2 квестора. Број се повећавао, тако да је 421. године пре н.е. уведено још 2 квестора (укупно их је 4). Прављена је разлика међу њима. Наиме, 2 су пратила конзула у рату, а друга двојица остају у Риму. Од 267. године пре н.е. бирају се још 4 квестора, те их сада има 8. Имали су канцеларије у Италији. Један је био у Ариминуму, један у Калесу, један у Остији, а за четвртог се не зна где је био. За њихове 415

дужности се не зна много. Заступали су финансијске интересе Рима у договору са савезницима. Сула је повећао њихов број на 20, а Цезар је тај број удвостручио. Овлашћења квестора у Риму: Управљали су државном благајном (приходима и расходима државе) • Старали су се о државном архиву •

Овлашћења квестора ван Рима тј. квестори који прате конзуле: • Брину о ратним трошковима • Расходима за војску (војничке плате) и о подели плена. Квестори у провинцијама скупљају порезе и царине и прате намесника провинције.

6. Диктатор Диктатура, која је била ванредна магистратура у Риму, додата је римском устројству убрзо по протеривању краљева да би се омогућила привремена и ванредна организација власти у кризним ситуацијама (рат, унутрашњи немири итд.). У почетку, конзули су га бирали као првог међу једнакима, а убрзо постаје потпуно независан, држећи у својим рукама недељиви ауторитет војног карактера. Власт диктатора је била ограничена само роком, који је износио највише шест месеци (временски период погодан за војне кампање). Он је себи обично одређивао помоћника, најчешће команданта коњице (Magister Equitum). Прати га 24 ликтора. Њему су били потчињени сви магистрати, чак ни народни трибун не може да уложи вето на његове одлуке. Сенат одлучује да ли треба именовати диктатора, конзули га именују и бирају између бивших конзула, бивших цензора или бивших диктатора. Диктатори су прво бирани искључиво из редова патриција, али од 356. године пре н.е. и плебејци могу обављати ову функцију. Први диктатор је био Тит Ларгије, изабран је 501. године пре н.е. због опасности од Сабињана и Латина. Познати су и Луције Квинт Цинцинат (458.), Марко Фурије Камил (5 пута диктатор у периоду од 396. до 367.), Квинт Фабије Максим Кунктатор (221. И 217.); последњи диктатор изабран 202. Диктатуру замењује Senatus consultum ultimum. Сула (82. п.н.е. – dictator legibus faciendis et rei publicae constituendae causa) и Цезар (49., 48. и 46. био диктатор, а 44. п.н.е. постаје dictator perpetuus) се доста разликују од пређашњих диктатора, и њихова диктатура није била ограничена временским роком. На предлог Марка Антонија диктатура је укинута после Цезарове смрти (44. п.н.е.). • • • •

Задужења диктатора: Води рат (belli gerundi / rei gerundae causa) Угушује побуне (seditionis sedandae causa) Сазива комиције ради избора (comitiorum habendorum causa) Организује игре (ludorum faciendorum causa)

7. Народни трибуни Народни трибуни нису били прави магистрати, заступају само плебејце. Они су имали права, али не и дужности, осим што су председавали не неким изборима. Њихов рад је одређиван приликама и ограничен је на градске границе. Они нису имали службене знакове,

416

империјум и право на ауспиције. Народни трибуни представљају најважнију тековину дуготрајне борбе плебејаца за политичку еманципацију. Вероватно потичу од војних трибуна који су били војни команданти плебејаца и који су одиграли велику улогу у плебејским штрајковима. Народни трибунат је основан после прве сецесије плебејаца 494. пре н.е, а ступали су у службу 10. децембра. Народне трибуне су бирале плебејске скупштине по трибама и ова дужност је била доступна само плебејцима. Прво су бирана 2, а касније 10 народних трибуна. Личност трибуна је била неповредива (sacrosancti), тј. свако лице које би на њих дигло руку, постало би проклето (sacer) и могло је бити убијено без казне. Њихова главна функција је била заштита интереса плебејаца, стан трибуна је био уточиште свакоме плебејцу. Колика је била моћ трибуна говори чињеница да су већ до средине IV века пре н.е. имали право да учествују у сенатским дискусијама, чак и да сазивају сенатске седнице (раније су могли само да седећи обитавају пред вратима Сената). Само други трибун или диктатор су могли спречити трибуна. Браћа Грах користе овлашћења трибуна да подрију моћ Сената, и на трибутским комицијама изгласавају низ закона да се помогне плебсу и да се повећају права витезова. Од времена Сатурнина (трибун 103. и 100. п.н.е.) личности као Марије, Помпеј и Цезар поткупљују трибуне да би изгласали законе у складу са њиховим интересима. Сула је драстично смањио овлашћења трибуна. Смањено им је право интерцесије, бивши трибуни нису могли да се кандидују за остале магистратуре. Поново је уведен принцип да је плебисциту потребна потврда Сената. Тиме је смањена моћ трибуна да доносе законе, знатно је повећана моћ центуријатских комиција и Сената; а трибуни су постали адвокати плебејаца као приликом њиховог оснивања. Крас и Помпеј су вратила пређашња овлашћења трибунима 70. п.н.е. Права народних трибуна: • Ius auxilii – њихово првобитно право помагања плебејцима • Intercessio – право да ставе вето на све што би предложили магистрати, Сенат и комиције, па и један од њихових колега • Ius cum plebi agendi – право сазивања народних скупштина. На законодавство су почели да утичу од Хортензијевог закона (287. пре н.е.) када је plebiscitum изједначен са законима • Ius cum patribus agenda - Право на сазивање Сената • Имали су право да суде, нарочито код политичких парница; нпр. код незаконитих процедура, проневера, издаје домовине • Управљали су избором трибуна и едила

• • • • •

Литература

А. Мусић : Преглед грчких и римских старина, Загреб 1910. Н.А. Машкин : Историја старог Рима, Београд 1997. M. Мирковић : Римска држава под краљевима и у доба републике (753 – 27 п.н.е.). Историја и институције, Београд 2002. F. F. Abbott: A History and Description of Roman Political Institutions, Boston 1901. Oxford Classical Dictionary, OUP 2000.

417

Xegan Marija

AVGUST (27 - 14)

1. Avgustova vlast U modernoj istoriografiji dosta se raspravlja o Avgustovoj vlasti, kao i o postanku principata. Jox je Strabon Avgusta nazivao basileusom, grqka req koja oznaqava kralja. Meutim, sam Avgust je navodio da, mada je on po svom autoritetu stajao ispred svih, vlasti nije imao nixta vixe od drugih koji su mu bili kolege po magistraturi. Avgust je osnove svoje vlasti, koja je ipak bila izvanredna, traio u okvirima postojeeg sistema. Za bolje razumevanje ovog perioda korisne podatke, izmeu ostalih, pruaju: natpis Dela boanskog Avgusta, zatim Svetonije, koji je sastavio Avgustov ivotopis, i napokon Dion Kasije. Posle 31. godine p. n. e. promene koje je sproveo mladi Cezar bile su postepene. Njegov poloaj u periodu od 30. pa do 27. texko je pravno odrediti. Poznato je da je posle pobede kod rta Akcijuma dve godine proveo na Istoku. 29. vratio se u Rim i proslavio trijumf. Te godine, kao i 31. i 30., biran je za konzula, a dobija i cenzorska ovlaxenja. Dobija i pravo da imenuje nove patricijske rodove jer im je broj bio smanjen usled graanskih ratova i proskripcija. Godine 28. zajedno sa Agripom vrxi zvanje konzula i prvi put nakon 42 godine sprovodi cenz i sastavlja nov spisak senatora. Sada u redove Senata mogu da uu samo oni koji ostvaruju prihod od 1 200 000 sestercija, a ne od 800 000 kao xto je bilo do tada. Na taj naqin je broj senatora, kojih je u vreme graanskih ratova bilo i preko 1000, postepeno sveden na 600. U novome spisku ime mladog Cezara je stavljeno na qelo, otuda i njegova titula princeps senatus. Dok je u vreme Republike princeps senatus poqasno zvanje bez naroqitih ovlaxenja, mladi Cezar kao princeps vrxi uticaj i na unutraxnju i na spoljnu politiku. Prvi korak u stvaranju pravnih osnova svoje vlasti mladi Cezar je preduzeo na sednici Senata 13. januara 27. Naime, odrekao se vanrednih ovlaxenja i vlast predao Senatu i rimskom narodu. Naravno, ovo je bila samo predstava. Da je Senat kojim sluqajem prihvatio Oktavijanovu ponudu, verovatno bi se suoqio sa novim graanskim ratom. Stoga, Senat odbija Oktavijana i moli ga preuzme upravu i odbranu zemlje. Mladi Cezar prihvata da zaxtiti granice pograniqnih provincija, komandu nad vojskama u provincijama, kao i nadzor nad upravnicima provincija. Dobija desetogodixnje namesnixtvo u xpanskim provincijama Luzitaniji i Tarakonensis, Galiji Narbonskoj i Lugdunensis, Akvitaniji i Belgiki, Kilikiji, Fenikiji, Koile Siriji, Kipru i Egiptu. Kasnije Galiju Narbonsku i Kipar predaje Senatu i narodu, a preuzima Dalmaciju. Senatu i narodu na upravu ostaju provincije Bitinija i Pont, Azija, Numidija, Libija, Kirenaika, Krit, Ahaja sa Epirom, Makedonija, Betika, Sardinija i Sicilija. Na sednici Senata 16. januara 27. godine p. n. e. na predlog Munacija Planka mladom Cezaru dodeljena je titula Avgust. Prvo je predloeno da se Oktavijan nazove Romulom, kao osnivaq Rima. Meutim, kako je to moglo navoditi na pomisao da Oktavijan tei kraljevstvu, od predloga se odustalo. Oktavijan menja ime u Imperator Caesar Augustus, divi filius. Na istoj sednici Avgustu su dodeljene i druge poqasti: lovorov venac iznad vrata njegove kue, u Senatu zlatni xtit sa natpisom koji proklamuje principe Avgustove vlasti: hrabrost (virtus), plemenitost (clementia), pravednost (iustitia) i pobonost (pietas). Zasluga i osnova za davanje poqasti bilo je to xto je obnovio Republiku (Prenestinski fasti, –1– 418

Velej Paterkul i Svetonije). Pravnu osnovu Avgustove vlasti qinile su vrhovna vojna vlast i doivotna tribunska ovlaxenja. Oktavijan je zvanje konzula prvi put vrxio 43., a zatim i 33. godine p. n. e. U periodu od 31. do 23. neprekidno je biran za konzula. Godine 23., posle bolesti, odriqe se konzulskih ovlaxenja. Tada mu je dodeljen prokonzularni imperijum (imperium maius), koji je vaio i u senatskim provincijama. Pojedini izvori svedoqe da je Avgust u senatskim provincijama imao vea ovlaxenja no namesnici. Dekret iz Kirenaike, objavljen 1927., svedoqi o Avgustovom direktnom mexanju u rad administracije pravde u senatskim provincijama. Interesantno je da je svoje zahteve iskazivao u vidu elja. Dion Kasije pixe da je 19. godine p. n. e. Avgust dobio doivotno konzulsko zvanje. Ovim njegova vlast se nije gasila kod ulaska u grad i prelaska pomerijuma. M. Mirkovi smatra da Kasijevo datovanje i tvrenje nije taqno: ...Prema Dionu Kasiju, Avgustu su obnovljena insignia konzula xto on pogrexno datuje u 19. godinu i smatra da je dodeljivanje konzularne vlasti doivotno, xto nije taqno. Vanije od toga je produenje Avgustovih ovlaxenja u pograniqnim provincijama na sledeih pet godina i savladarstvo sa Agripom. Ovome je, po Dionu, Avgust poverio skoro iste provincije koje je sam imao... (M. Mirkovi, Avgust)1 Tribunska ovlaxenja (tribunicia potestas) su pravna osnova Avgustove civilne vlasti. Avgust nikada nije bio narodni tribun budui da je pripadao patricijskom rodu. U njegovom sluqaju ovlaxenja su odvojena od magistrature. Prvi put tribunsko ovlaxenje, sacrosanctis, dobija 36. posle pobede nad Sekstom Pompejem. 30. godine primio je ius auxilii, a 23. data su mu i ostala ovlaxenja narodnih tribuna. Mogao je da saziva narodnu skupxtinu (ius cum plebe agendi) i Senat (ius cum patribus agendi) i da predlae zakone.1 Nije na odmet pomenuti i druga Oktavijanova, kasnije Avgustova, ovlaxenja i titule: — trijumvir 43-39. i 39-35. — poqev od 40. mladi Cezar sam sebe naziva imperatorom.2 — cenzor tri puta (29/8., 18. i 11. p. n. e.) — 22. godine, poxto se izlio Tibar i poxto je gradu pretila glad, narod je traio od Avgusta da bude diktator i da se pobrine za snabdevanje grada. Avgust je odbio diktatorsko zvanje, ali je prihvatio da se pobrine za snabdevanje grada, cura annonae, kao Pompej 57. — pontifex maximus posle smrti Lepida, od 12. p. n. e. — pater patrie (2. p. n. e.) Izvor: — Dela boanskog Avgusta, prevod S. Ferjanqi, Beograd 2000. Literatura: — http://www.ualberta.ca/csmackay/Class 378 * Christopher S. Mackay, The Augustan Settlement — N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. — M. Mirkovi, Rimska drava u doba principata i dominata (27. pre Hr. – 337. n. e.), od Avgusta do Konstantina, Beograd 2003. 1

M. Mirkovi, Rimska drava u doba principata i dominata (27. pre Hr. – 337. n. e.), od Avgusta do Konstantina, Beograd 2003, 22. 1 Dela boanskog Avgusta, prevod S. Ferjanqi, Beograd 2000, 14. 2

23 September 63 BCE: Caius Octavius; 8 May 44: Caius Julius Caesar (Historians often call him Octavianus, a title he never used.); November 40: Imperator Caesar Divi filius; 2 September 31 BCE: sole ruler; 16 January 27: Imperator Caesar Divi filius Augustus; 19 August 14 CE: natural death. –2– 419

2. Senat i druge institucije u vreme Avgusta — Senat Da bi povratio nekadaxnji ugled Senata, koji je bio ozbiljno naruxen tokom graanskih ratova, 28. godine mladi Cezar sprovodi cenz i sastavlja nov spisak senatora. Sada u redove Senata mogu da uu samo oni (bivxi magistrati?) koji ostvaruju prihod preko 1 000 000 sestercija. Na taj naqin je broj senatora, kojih je u vreme graanskih ratova bilo i preko 1000, postepeno sveden na 600. Senat od narodne skupxtine preuzima sudska i zakonodavna ovlaxenja. Imenuje prokonzule i propretore koji e upravljati senatskim provincijama. Raspolae blagajnom erarij u koju se slivaju prihodi senatskih provincija3 . Mada je Avgust navodno teio obnovi republikanskih institucija, interesantno je da nijedan senator nije smeo napustiti Italiju bez Avgustovog odobrenja. Ne treba zanemariti ni qinjenicu da je Avgust taj koji je odluqivao ko je dostojan, a ko ne da ue u Senat. (Da li je Senat bio posluxno orue u rukama princepsa?) — Narodna skupxtina Izborne i zakonodavne komicije sazivao je sam Avgust, a raspravljale su samo o stvarima koje im je poverio princeps. — Konzul Konzuli su, kao i ranije, birani iz redova senatorskog staleana na godinu dana. Maxkin tvrdi da je samo onaj par konzula koji je na dunost stupao 01. januara godini davao ime, a potom su tokom godine birani i drugi parovi. — Cenzor Zadrao stara ovlaxenja. Interesantno je da je Oktavijan qak tri puta iskoristio cenzorska ovlaxenja. — Pretor Od godine 23. broj pretora je sveden na deset + dva zaduena za dravnu kasu (erarij). Od 6. godine n. e. iz redova bivxih pretora trojica su birana na tri godine kao upravitelji vojne blagajne. — Prefekt grada Ovo zvanje je poznato i u Republici, ali od vremena Avgusta postaje stalno. Prefekt grada biran je iz redova senatora, qesto meu konzularima. Starao se o redu u gradu, a imao je i sudska ovlaxenja. Pred kraj Avgustove vlade pod njegovom komandom se nalaze i tri gradske kohorte od po 1 000 ljudi. — Legatus pro praetore Sistem legata je stvorio Cezar, Avgust ga je razvio. Legatus pro praetore biran je iz redova senatora, a uivao je propretorska ovlaxenja. Biran je za namesnika carskih provincija. Legat je potqinjen Avgustu tako da u sluqaju kakve njegove pobede u provinciji, Avgust je taj koji je pozdravljan kao imperator i kome je pripisivan trijumf. Legat se morao zadovoljiti samo ovacijama. — Prefekt pretorija Od 2 godine p. n. e. uvodi se zvanje prefekta pretorija. Biran je iz redova vitezova, a komandovao je pretorijancima. — Prefekt Egipta Biran je iz redova vitezova, a provincijom Egipat upravlja kao carevom svojinom. — Prokurator Biran je iz redova vitezova i osloboenika. Bio je zaduen za prikupljanje poreza. Ponekad su mu dodeljivane na upravu manje provincije. Literatura: — N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. 3

O ovome pixe Maxkin, dok kod Mirkovike u odeljku o finansijama ne postoji takvo tvrenje.

–3– 420

3. Finansije. Vojska. Provincije Finansijska politika Glavni izvor prihoda Rimske drave bili su: naplaivanje poreza u provincijama, zatim novac od zakupa dravne zemlje i napokon porez i carine koji su plaali rimski graani. Glavni troxkovi Rimske drave bili su vezani za isplaivanje vojnika, obezbeivanje isluenih ratnika i snabdevanje grada itom. Svaka provincija je imala svoju blagajnu (fisk) u koju se slivao novac od poreza na zemlju, kao i od poreza na imovinu i liqnost. Prikupljanje poreza je spadalo u dravni zakup, koji su unapred plaala druxtva publikana (vitezovi). Taj novac bi potom publikani naplaivali u provincijama, qesto zloupotrebljavajui svoj poloaj. Od vremena Avgusta prikupljane poreza dato je prokuratorima. Prokuratori su birani iz redova vitezova i osloboenika. Pored prikupljanja poreza, ponekad su im dodeljivane na upravu manje provincije. U doba republike dravne finansije i finansijska politika su u nadlenosti Senata. Dravna blagajna se nalazila u hramu Saturna, a njome je upravljao kvestor. Od 23. godine birana su dva pretora koja su se brinula o erariju. Godine 6. n. e. Avgust je obrazovao posebnu blagajnu koja je imala podmirivati potrebe vojske, aerarium militare. Poxto je u nju uplatio 170 miliona sestercija, odredio je da se u budunosti u nju ulivaju sredstva od poreza na naslee i poreza na promet, koji su plaali rimski graani. Od vremena Avgusta zlatan i srebrni novac kuje princeps, dok Senat kuje bronzani novac. Rimska vojska Rimska vojska sastojala se od legija i pomonih trupa — auxilia. Legije su regrutovane prvo u Italiji, a docnije i po provincijama. Sluba je bila dobrovoljna i trajala je u vreme Marija 16, a od Avgusta 20 godina. Sve legije nalazile su se pod vrhovnim zapovednixtvom Avgusta. Jedna legija je potqinjena svom legatu sa zvanjem propretora. Legat je biran iz redova senatora. Vixe komandno osoblje qinili su vojni tribuni, koji su birani i iz redova senatora i iz redova vitezova, a nie komandno osoblje qinili su centurioni, uglavnom islueni vojnici. Posle pobede kod Akcijuma Oktavijan je na raspolaganju imao 30 legija. Otpustio je 300 000 vojnika i dodelio im zemlju. Pod orujem je ostalo 18 legija. Godine 14. p. n. e. broj legija e se poveati na 28, a posle Varovog poraza ostae 25 legija. Pomoni odredi (auxilia) su pratili rimske legije. Regrutovanje je vrxeno meu peregrinima, koji nisu bili rimski graani. Bili su organizovani u pexadijske odrede — kohorte i konjaniqke — ale od po 500 ili 1 000 ljudi. Komandovali su im u poqetku domai prefekti, a potom rimski koji su pripadali vitezovima. Posle vojne slube koja je trajala 25 godina, sticali su status rimskih graana. Godine 27. p. n. e. Avgust je obrazovao devet pretorijanskih kohorti. Tri su bile stacionirane u okolini Rima, dok su ostale bile razmextene po Italiji. Zadatak pretorijanaca bio je da xtite Avgustovu liqnost, kao i da se pobrinu za red i mir. Sluba u pretorijanskim kohortama je bila privilegovana. Vojni rok je trajao 16 godina, vojnici su bili dobro plaeni, a prilikom otpuxtanja su dobijali 5 000 denara. Nisu uqestvovali u ratu, osim u pratnji cara. Regrutovani su prvo u srednjoj Italiji, a potom i u Maloj Aziji i Makedoniji. Kohorte su pexadijske, ali je svakoj dodat po jedan eskadron konjice. Do 2. g. p. n. e. Avgust je komandant pretorijanaca. Od 2 godine p. n. e. uvodi se zvanje prefekta pretorija. Biran je iz redova vitezova, a komandovao je pretorijancima. Postaje naroqito znaqajan u vremenu posle Avgustove smrti. –4– 421

Avgust je obrazovao i posebne kohorte koje su sluile kao andarmerija. Provincije Godine 27. p. n. e. gotovo sve one provincije u kojima su bile stacionirane legije dodeljene su na upravu Avgustu, dok su stare i umirene provincije ostale u nadlextvu Senata. Otuda se u istoriografiji javlja podela na senatske i carske provincije. Tabela 1. Avgust Luzitanija i Tarakonensis Galija Narbonska i Lugdunensis Akvitanija i Belgika Kilikija Fenikija Koile Sirija Kipar Egipat

Senat Bitinija i Pont Azija Numidija. Libija Kirenaika Krit Ahaja sa Epirom Makedonija Sardinija Sicilija Betika

Avgust kasnije Galiju Narbonsku i Kipar predaje Senatu i narodu, a preuzima Dalmaciju. Senatskim provincijama upravljali su prokonzuli i propretori koje je imenovao Senat. Svojim provincijama pak Avgust je upravljao preko legata sa propretorskim ovlaxenjima. Quveni nemaqki istoriograf Momzen ovakvu podelu odgovornosti izmeu Avgusta i Senata smatra zakonitom i naziva je dijarhijom. Godine 23. Avgustu je dodeljen prokonzularni imperijum (imperium maius), koji je vaio i u senatskim provincijama. Pojedini izvori svedoqe da je Avgust u senatskim provincijama imao vea ovlaxenja no namesnici. U provincijama Avgust je naroqito poxtovan. Ukazivane su mu verske poqasti, zajedno sa boginjom Romom. Istoriografe posebno interesuje status provincije Egipat. Ova provincija je bila dodeljena Avgustu kao liqna svojina. Egiptom je upravljao prefekt iz redova vitezova. Nijedan senator nogom nije mogao stupiti na tlo Egipta bez odobrenja Avgusta. Avgust se javlja kao naslednik Lagida, ljubimac boginje Izide i boga Ptah. Avgust po svojoj volji konfiskuje crkvena zemljixta, zatim nareuje da se oqiste zapuxteni kanali. U vreme Avgusta 1/3 ita u Rimu bila je dopremljena iz Egipta. Literatura: — http://www.ualberta.ca/csmackay/Class 378 * Christopher S. Mackay, The Augustan Settlement — N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. — M. Mirkovi, Rimska drava u doba principata i dominata (27. pre Hr. – 337. n. e.), od Avgusta do Konstantina, Beograd 2003.

–5– 422

4. Avgustova spoljna politika Prikaz Avgustovih ratova i spoljne politike pruaju Gaj Velej Paterkul i Dion Kasije. Korisne podatke daju jox Svetonije, Tacit i Strabon. Prvi deo Avgustove vlade karakterixe aktivna spoljna politika s ciljem teritorijalnog proxirenja, dok drugi pasivna sa ciljem da se oquvaju postojee granice Rimske drave. Istok Najznaqajnija rimska provincija na Istoku bio je Egipat. Rimski namesnici Egipta organizovali su pohode na jug i na severoistok. Poxto je 30. godine p. n. e. anektirao ovaj prostor, mladi Cezar je upravu poverio svom vojskovoi i prijatelju Gaj Korneliju. Meutim, Gaj je ubrzo stao samoincijativno delati, te je opozvan i u Rimu osuen za izdaju. Nov namesnik Egipta Elije Kornelije 25. godine p. n. e. organizovao je pohod na prostor Srene Arabije. Njegovo odsustvo iskoristili su Etiopljani kraljevsta Maroe i prodrli na prostor junog Egipta. Sledei namesnik Gaj Petronije organizovao je kaznenu ekspediciju protiv Maroe. Uspeo je zauzeti prestonicu na severu kraljevsta Napatu. Ubrzo je izmeu Avgusta i Maroe naen kompromis — Rim se odriqe pretenzija da granicu provincije pomeri dalje prema jugu pod uslovom da kraljevstvo Maroe plaa tribut. Najznaqajniji rimski protivnik na Istoku bila je Partija. Parani predstavljaju jedan od iranskih naroda, a naseljavali su prostor nekadaxnjeg Ahemenidskog carstva. Jox 54. godine p. n. e. Marko Kras organizovao je jedan pohod protiv Partije. Meutim, ve sledee godine u bici kod Kare u Mesopotamiji pretrpeo je strahovit poraz i izgubio ivot. Svojevremeno i Cezar se nosio mixlju da povede vojsku protiv Parta, ali u ovome ga je omela smrt. Kamen spoticanja izmeu Partije sa jedne i Rima sa druge strane bila je Jermenija. Jermenija se nalazila juno od Kavkaza, a severno od Mesopotamije. Godine 66. p. n. e. jermenski kralj Tigran I Veliki predao se na milost i nemilost Pompeju. Rimljani su Tigrana ostavili na vlasti, ali je Jermenija postala klijentska kraljevina. Po smrti Tigrana I presto je nasledio njegov sina Artavazd. Artavazd je vodio promenljivu politiku, qas oslanjajui se na Rimljane, qas na Parane. U toku Antonijevog pohoda protiv Partije (36), prvo je podrxku pruio Rimljanima, da bi ih potom napustio u presudnom trenutku. Antonije je pretrpeo poraz od Parana i 34. godine organizovao kaznenu ekspediciju protiv Jermenije. Zarobio je Artavazda i njegovog sina Tigrana II i potom ih odveo u Rim. U Rimu je jermenski kralj pogubljen. Drugi Artavazdov sin Artaks II sklonio se kod Parana. Partski kralj Fraat IV postavio ga je za jermenskog kralja 33. p. n. e. Godine 29. p. n. e. Fraat IV xalje poslanstvo Avgustu. Tom prilikom Avgust se obavezao da nee pruiti nikakvu podrxku Fraatovom bratu i rivalu Tiridatu. Meutim, u meuvremenu, poxto je oteo Fraatovog sina, Tiridat dolazi u Rim. Godine 23. Fraat moli Avgusta da mu isporuqi brata i vrati sina. Avgust pristaje pod uslovom da partski kralj Rimu vrati zarobljenike i zastave zatoqene posle poraza 53., 40. (?) i 36. godine p. n. e. Fraat prihvata uslove ali odugovlaqi sa njihovim ispunjavanjem. Godine 20. p. n. e. Avgust na Istok xalje svog posinka Tiberija sa legijama iz Ilirika i Makedonije, a ubrzo i sam dolazi u Siriju, gde je bilo stacionirano oko qetiri, pet legija. Naxavxi se okruen neprijateljem, Fraat predaje Avgustu zarobljenike i zastave. U Rimu je to zvaniqno protumaqeno kao pobeda u ratu. Avgustu su dodeljeni titula imperatora sa oznakom XI i trijumf. Qak je iskovan novac sa predstavom partskog kralja na kolenima i natpisom Caesar Augustus signis receptis. Iste godine, 20. p. n. e., u unutraxnjim sukobima ubijen je jermenski kralj –6– 423

Artaks II. Stanovnici Jermenije su od Avgusta zatraili da na presto dovede Tigrana II, brata pokojnog kralja, koji je iveo u Rimu. Tiberije ga je sveqano krunisao 20. p. n. e. Godine 8. p. n. e. preminuo je Tigran II, a na prestolu ga je nasledio Tigran III koga su podravali Parani. Da bi sredio prilike na Istoku, Avgust je 2. p. n. e. u Jermeniju poslao svog unuka Gaja. 1. godine p. n. e. Gaj je na jermenski presto doveo Ariobarzana, sina Artabaza kralja Medije Atropatene. Kruile su glasine o novom ratu protiv Parta, ali od toga ne bexe nixta. Sam Gaj je posle duge bolesti uzrokovane jednom ranom, preminuo. Na prostoru Male Azije Rimljani su imali tri provincije: Bitinija i Pont, Azija i Kilikija. Kraljevsta u unutraxnjosti bila su klijentska. Jedna od najznaqajnijih klijentskih kraljevina bila je Galatska kraljevina. Godine 25. (po smrti negde stoji Aminte, drugde Dejotara) vei deo kraljevine pretvoren je u provinciju Galatiju. Na prostoru moderne Sirije nalazila se provincija Sirija, osnovana 61. p. n. e. kao pretnja Partiji. Namesnik Sirije biran je iz redova bivxih konzula. Na raspolaganju je imao qetiri legije. Juno od Sirije nalazila se klijentska kraljevina kojom je vladao jevrejski kralj Irod. Kraljevstvo se prostiralo sve do Sinaja. Po smrti Iroda 4. p. n. e. kraljevstvo je podeljeno meu njegovim sinovima. 6. godine n. e. Rimljani su anektirali kraljevstvo Irodovog sina Arhelaja, koje je ukljuqivalo Jerusalim. Obrazovana je provincija Judeja. Kratak pregled provincija na Istoku — Azija i Afrika Do Avgusta postojale sledee provincije: 129. p. n. e. Azija, 74. p. n. e. Bitinija, 67. p. n. e. Kilikija, 64. p. n. e. Bitinija i Pont i 61. p. n. e. Sirija. Kao nove provincije se pominju: — 29. p. n. e. Egipat — Po porazu Kleopatre, egipatske kraljice, i Marka Antonija od Oktavijana u bici kod reke Nil 30. p. n. e. i po samoubistvu Antonija i Kleopatre, Egipat postaje rimska provincija 29. p. n. e. Posle podela provincija na carske i senatske 27. p. n. e., Egipat je postao carska provincija jer je bio od izvanrednog stratexkog znaqaja, a uz to bogata zemlja i velika itnica. — 27. p. n. e. Kipar — 58. p. n. e. Kipar bejaxe prikljuqen provinciji Kilikiji, ali 27. p. n. e. postaje samostalna provincija. — 25. p. n. e. Galatija — U III veku p. n. e. Gali potisnuti od Makedonaca naseljavaju prostor izmeu Frigije i Kapadokije i osnivaju istorijsku oblast Galatiju. Taj prostor u vreme Avgusta postaje rimska provincija. — 20. p. n. e. Kirenaika — Provincija koja je obuhvatala Kirenu i Krit. Rimljani ovaj prostor dobijaju u vreme ratova sa Mitridatom VI Eupatorom (89 - 64) i u vreme sklapanja I Trijumvirata (60). — 6. n. e. Judeja — 18. n. e. Kapadokija — U vreme Avgusta ovaj prostor izdvojen od rimske provincije Kilikije. Zapad — Xpanija, Alpske oblasti, Galija U I veku p. n. e. mnoga plemena Iberijskog poluostrva su prihvatila vlast Rimljana. Meutim, planinske oblasti na severozapadu poluostrva se nisu dale umiriti. Ubrzo po uspostavljanju principata posvedoqen je ustanak plemena Kantabra i Astura. Sam Avgust je predvodio pohod protiv ustanika –7– 424

(27 - 25), ali kada se razboleo komandu je prepustio svojim namesnicima. Rat je bio veoma teak za Rimljane jer nisu poznavali teren, a suoqili su se i sa hrabrim neprijateljem. Ipak, 25. godine ustanak je privremeno uguxen, da bi se potom ponovo rasplamsao. Pobunu je konaqno umirio tek Agripa 19. p. n. e. Od tog vremena qitavo Iberijsko poluostrvo nalazilo se pod vlaxu Rimljana. Poxto je rimski vojskovoa uguxio ustanak Kantabra i Astura, autohtonih iberijskih naroda sa severa, ukidaju se ranije rimske provincije na Iberijskom poluostrvu4 i 17. p. n. e. uspostavljaju se nove: Tarakonska Xpanija od Pirineja do Nove Kartagine sa centrom u gradu Tarakonu, Betika u slivu reke Betisa (Gvadalkivir) na samom jugu Xpanije i Luzitanija prostor danaxnje Portugalije. U periodu od 17. do 15. p. n. e. dolazi do rimskog osvajanja (Tiberije i Druz) u istoqnim i srednjim Alpima. Od osvojenih podruqja osnivaju se dve provincije. Norik se nalazio izmeu Dunava i reke Ina, pa do Beqa, pa na jug do izvorixta Drave (grubo Koruxka i Xtajerska). Zapadno od Norika nalazila se provincija Recija. i Vindelicij (grubo Bavarska i Xvajcarska). U vreme Avgusta provincijski sistem se formira i u Transaplinskoj Galiji. Godine 20. p. n. e. formiraju se provincije Belgika, nazvana po Belgima, a koja se prostire od Rajne do Sene; G. Lugdunensis, nazvana po gradu Lungdunumu, danaxnjem Lionu, gradu u centralnom delu Francuske, a koja se prostire od Sekvane, danaxnje Sene, do Ligera ili Loare; Akvitanija, nazvana po Akvitancima, a koja se prostire juno od Liona do Pirineja. Balkan, Germanija, pa opet Balkan, pa opet Germanija Godine 27. p. n. e. jug Balkanskog poluostrva se nalazio pod vlaxu Rimljana. Trakijom je vladao lokalni dinast koji je bio saveznik Rimljana. Do 16. godine p. n. e. Istriju, pograniqnu oblast Dalmacije, zauzimaju Panonci, a u Makedoniju prodiru keltska plemena. Godine 15. p. n. e. Avgust xalje svog posinka Tiberija da se obraquna da Panoncima. Ovome je poxlo za rukom privremeno umiriti situaciju, ali nov ustanak izbija ve 13. godine p. n. e. Protiv ustanika je prvo poslat Agripa, ali kada je on preminuo 12. p. n. e., Tiberije se ponovo naxao u Dalmaciji. Do 9. godine p. n. e. pobune su bile uguxene, a na prostoru Dalmacije i Panonije osnovana je nova provincija Ilirik. Ovako stoji kod Mekkeja. U Vestermanovom atlasu postoji podatak da je provincija Ilirik osnovana 33. p. n. e., dok je provincija Panonija obrazovana 10. n. e. Maxkin pak pixe da je provincija Panonija osnovana 10. p. n. e. Dakle neka provincija je osnovana 10/9. p. n. e., samo ne znamo koja. Godine 6. n. e. istoqno od Panonije, a severno od Trakije osnovana je provincija Mezija. Granica izmeu Galije i Germanije bila je reka Rajna. Cezar je svojevremeno dva puta prelazio Rajnu i pokorio niz germanskih plemena. Meutim, nije ostao dovoljno dugo da ovaj prostor podvede pod trajnu rimsku vlast. Godine 16. p. n. e. Rimljani obnavljaju ratne operacije protiv Germana. Kao komandant rajanskih legija 12. p. n. e. postavljen je Avgustov posinak Druz. Druz je prexao Rajnu. U toku qetiri kampanje porazio je niz lokalnih plemena, a do 9. p. n. e. stigao je do doline reke Elbe. Iste godine Druz je preminuo od povrede koju je zadobio prilikom pada sa konja. Operacije u Germaniji nastavlja njegov burazer Tiberije. Tiberije je imao dosta uspeha u borbi protiv neprijatelja, ali se nexto naljutio i 7. p. n. e. otixao na Rodos. U Germaniji se ponovo naxao oko 4. n. e. Maxkin tvrdi da je u ovom periodu izmeu Rajne i Elbe osnovana provincija Germanija. Kralj Sveba Marobrod oko 5. godine n. e. prodire na prostor gornjeg toka Elbe. Ovim je ugrozio komunikacije rimskih poseda izmeu Rajne i Dunava, 4

Hispania ulterior i Hispania citerior osnovane 197. p. n. e. –8– 425

sa jedne strane, i Norika i Panonije, sa druge. Rimljani organizuju pohod protiv Marobroda. Tiberije je sa svojim oruanim formacijama imao udariti iz pravca juga, sa Dunava, dok drugi rimski zapovednik iz pravca zapada, sa Rajne. Onda kada je Tiberije gotovo porazio neprijatelja, stie vest o ustanku u Panoniji. Tiberije sa Marobrodom sklapa primirje i trqi u Panoniju svojima u pomo. (Nastavak sledi...) Na prostoru danaxnjeg Banata i Srema izbija ustanak (6 - 9) protiv rimske prevlasti, i vremenom se xiri na celu provinciju Ilirik. Poxto su Rimljani uguxili ustanak, Ilirik se deli na dve provincije - Dalmaciju i Panoniju. Dalmacija je ixla u Istri od reke Raxe, pa Jadranskom obalom do Ljexa, pa do Drima, preko Pokletija do sliva Ibra (dolina Ibra je granica Dalmacije, ali je reka Ibar u Meziji), obuhvatajui sliv Lima do izvorixta Kolubare, pa na zapad gde u isto ravni prelazi Drinu i obuhvata planinske vence. Panonija je ixla sve do Emone i Trsta. Dolina Save ostaje u Panoniji. O ustanku u Panoniji M. Mirkovi pixe: ...Poresko optereivanje naroda... bilo je jedan od razloga za pobunu. Ona je bila izazvana i regrutovanjem omladine u pomone odrede koji su pripremani za rat protiv germanskog voe Marobauda5 ... Ustanak je bez sumnje bio masovan — antiqki pisci navode da je u njemu uqestvovalo oko 800 000 ljudi — i proxirio se na sve zemlje od Save do Jadranskog mora. Kako se radilo o zemljama koje nisu daleko od Italije, u Rimu se strahovalo da bi ustanici... mogli stii za malo dana i do Rima. Protiv ustanika su upuen[i :]... Avgustov posinak Tiberije s legijama... spremne za rat protiv Marobauda,... trupe iz oblinje Mezije pod komandom Cecine Severa kao i konjica traqkog klijentskog vladara... Pobunjena panonska i dalmatska plemena krenula su prema glavnim gradskim centrima [Sirmijum, Salona]..., a zapretila su i upadom u Italiju i rimsku provinciju Makedoniju. Borbe u Panoniji voene su nexto due od dve godine... Dugo ratovanje protiv regularne, dobro opremljene rimske vojske, iscrpljivalo je snagu ustanika. Oslabljeni i glau Panonci su se predali... Najzad, ustanak je okonqan 9. godine. (M. Mirkovi, Avgust)5 Dok je Tiberije bio zabavljen ustankom u Panoniji, legijama u Germaniji zapovedao je Kvintilije Var. Kvintilije Var je 4. p. n. e. bio namesnik provincije Sirije. Istakao se u guxenju ustanaka koji su izbili u Judeji po Irodovoj smrti. Imenovan je za namesnika Germanije 7. godine n. e. U vreme njegova namesnixtva voa Heruska Ariminij5 die ustanak protiv Rimljana. Lukavstvom je naveo Vara da krene u pohod protiv jednog udaljenog plemena koje se pobunilo. Var je na raspolaganju imao pet legija. Dve je ostavio na Rajni, a sa tri je krenuo u kaznenu ekspediciju. Meutim, u Teutoburxkoj xumi neprijatelj ga je iznenada presreo. U sukobu je Var ranjen, a potom je izvrxio samoubistvo. Sve tri legije su unixtene i brojevi tih legija XVII, XVIII i XIX nikad vixe nisu upotrebljeni. Po bici u Teutoburxkoj xumi, poxto su Rimljani pretrpeli poraz, Avgust odluquje da se rimska granica zadri na Rajni, iako su Tiberije i Germanik kasnije (15 - 16) uguxili ustanak i prodrli na germanske teritorije istoqno od Elbe. Na teritoriji oko provincije Belgike formirane su dve provincije: 5

prim. Marobrod M. Mirkovi, Rimska drava u doba principata i dominata (27. pre Hr. – 337. n. e.), od Avgusta do Konstantina, Beograd 2003, 38 –39. 5 Svojevremeno sluio u rimskoj vojsci i dobio rimsko graanstvo i status viteza 5

–9– 426

Donja Germanija, koja se nalazila na prostoru od uxa Rajne do Ardena, i Gornja Germanija, koja se prostirala uz srednji tok reke Rajne6 . Provincije osnovane u vreme Avgusta Tabela 2. godina 29. p. n. 27. p. n. 25. p. n. 20. p. n. 20. p. n. 17. p. n. 15. p. n. 10. p. n. 05. n. e. 06. n. e. 06. n. e. 09. n. e. 17. n. e. 18. n. e.

e. e. e. e. e. e. e. e.

provincija Egipat Kipar Galatija Kirenaika Belgika, Gallia Lugdunesis, Akvitanija Hispania Taraconensis, H. Baetica, H. Lusitania Norik, Recij Ilirik (?) Germanija (?) Mezija Judeja Panonija, Dalmacija Gornja Germanija, Donja Germanija Kapadokija

Izvor: — Dela boanskog Avgusta, prevod S. Ferjanqi, Beograd 2000. Literatura: — http://www.ualberta.ca/csmackay/Class 378 * Christopher S. Mackay, The Augustan Settlement — N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. — M. Mirkovi, Rimska drava u doba principata i dominata (27. pre Hr. – 337. n. e.), od Avgusta do Konstantina, Beograd 2003. — M. X., Rimske provincije

6

Zbog nepostojanja prirodne granice izmeu dolina Rajne i Dunava izgraen je Germanski limes, sistem utvrenja, koji su Rimljani nazivali Dekumatskim poljima

– 10 – 427

5. Avgustova dinastiqka politika Texko je odrediti pravni poloaj Avgusta. Republikanske institucije, magistrature su postojale, ali opet najvixu vlast je uivao Avgust. On nije mogao imenovati naslednika za poloaj koji je sam zauzimao, a koji zakonski nije postojao. Meutim, mogao je imenovati naslednika svoje imovine i time rimskom narodu preporuqiti qoveka za taj poloaj koji je u stvarnosti postojao, ali koji nije imao naziv :) Postavlja se pitanje koga je Avgust mogao imenovati kao naslednika budui da nije imao sinova. Da bi na najbolji mogui naqin razmotrili pitanje Avgustove dinastiqke politike, prvo emo se pozabaviti likovima koji su u nju bili uvuqeni. — Klaudija Klaudija, pastorka Marka Antonija, se pominje kao Oktavijanova prva ena. Brak je trajao kratko i bio je bez dece. — Skribonija Kao druga Oktavijanova ena pominje se Skribonija. Njome se oenio 40. p. n. e., da bi je ve 38. napustio. Skribonija je podarila Oktavijanu jedino dete — kerku Juliju. — Julija Julija kerka Oktavijana i Skribonije. Bila je rtva oqeve dinastiqke politike. Po nalogu Avgusta prvo je udata za Marcela, potom za Agripu i napokon za Tiberija. Zbog nemorala i raspusnosti bie proterana iz Rima. — Oktavija Oktavija je sestra Oktavijana i takoe e biti rtva bratovljeve politike. Prvo je udata za Klaudija Marcela (konzul 50. p. n. e.). Ovome je podarila sina Marcela i kerku Marcelu. Potom je udata za Marka Antonija kome e podariti dve kerke. Bila je odana ena i qak je po smrti Antonija i Kleopatre na sebe preuzela staranje o njihovoj deci. — Marcel Marcel je bio sin Oktavije i Klaudija Marcela, neak Oktavijana. Roen je 42. godine p. n. e., a ve 25. Senat mu, mada nije imao zakonom predviene godine, dodeljuje niz funkcija. Godine 24. oenio se qetrnaestogodixnjom Julijom. Poxto je Marcel sledee godine preminuo, brak je ostao bez dece. — Livija Druzila Livija je bila unuka Druza, quvenog tribuna iz 91. p. n. e. Prvo je bila udata za Klaudija Nerona i ovome je rodila dva sina — Tiberija i Druza. Dok je jox bila trudna sa poslednjim detetom rastala se od Nerona i udala za Avgusta. Avgust je posinio Tiberija i Druza. Mada mu nije podarila decu, Livija je uivala Avgustovu naroqitu naklonost. — Agripa Agripa je bio prijatelj i saradnik Oktavijana. Kao druga Agripina ena pominje se Marcela, kerka Oktavije i Klaudija Marcela. Onda kada je Marcel preminuo (23), Agripa se oenio Julijom. Julija mu je podarila petoro dece; tri sina: Gaja, Lucija i Postuma i dve kerke. Avgust je posinio Gaja i Lucija. Tabela 3. Avgustov plan 1. 2. 3. 4.

liqnost Marcel Agripa Gaj i Lucije Tiberije

1. Avgust se nosio mixlju da za svog naslednika imenuje neaka Marcela, poxto bi ga oenio svojom kerkom Julijom. Meutim, Marcel je rano umro i ostavio enu bez dece. Ovim je Avgustov plan propao. – 11 – 428

2. Godine 23. kada je bio texko bolestan i kada je mislio da e umreti, Avgust je prsten sa peqatom poverio Agripi. Poxto je u to vreme Marcel jox uvek bio iv, Avgust je dao prednost Agripi kao svom nasledniku. Onda kada je Marcel preminuo (23), Agripa se oenio Julijom. Julija mu je podarila petoro dece; tri sina: Gaja, Lucija i Postuma i dve kerke. Avgust je posinio Gaja i Lucija i nadao se da e ga ova dvojica naslediti i da e se o njima do punoletstva starati Agripa. Meutim, Agripa nije nadiveo Avgusta i umire 12. p. n. e. Sada je Avgust kao naslednike imao samo maloletne unuke. 3. Avgust odluquje da Juliju uda za svog posinka Tiberija. Tiberije je iveo u srenom braku sa Agripinom, Agripovom kerkom iz prvog braka, ali se po volji Avgusta rastaje i eni sa Julijom. Ovaj brak je bio bez ljubavi i dece. Godine 7/6. p. n. e. Tiberije je pao u nemilost te se povlaqi na ostrvo Rodos. Negde u ovo vreme i Julija je proterana iz Rima. Na sreu, Gaj i Lucije su ve odrasli i Avgust je u njima mogao videti svoje naslednike. Godine 5. p. n. e. Gaj je obukao muevnu togu, a vitezovi su ga imenovali za princeps iuventutis. Isto je bilo i sa Lucijem 2. p. n. e. Gaj 1. godine n. e. sa dvadeset godina postaje qak konzul. Meutim, malera, Lucije umire 2. godine n. e., a potom i Gaj. 4. Avgust nema izbora nego da kao naslednike imenuje Postuma, najmlaeg Agripinog i Julijinog sina koji nije bio najqistiji, i Tiberija. Literatura: — http://www.ualberta.ca/csmackay/Class 378 * Christopher S. Mackay

– 12 – 429

6. Some Augustan legislation B.C. — 30 — LEX SAENIA: Allowed Augustus to create new patricians. — 27 — LEX DE IMPERIO: gave Augustus imperium for 10 years (Dio 53. 13.1) — 23 — A law giving Augustus tribunicia potestas (negative veto over all public actions inside Rome) — 22 — [A proposal (refused) to give Augustus a perpetual consulship.] [A proposal (refused) to make Augustus ‘Caretaker of Public Morals’] [A law (refused) to make Augustus Dictator.] — 18 — LEX JULIA DE ADULTERIIS (law on adultery and marriage regulations), LEX JULIA DE AMBITU (a law to regulate and penalize electoral corruption), LEX JULIA DE MAGISTRATIBUS (also on senatorial census) (Dio 54. 17.3) — 12 — LEX JULIA DE AUGUSTO PONTIFICE MAXIMO CREANDO (Lepidus died in 13. On 12 March Augustus elected chief priest for life.) LEX JULIA DE MAGISTRATIBUS ET EQUITIBUS (Dio 54. 30.2) — 11 — LEX JULIA DE USU AQUARUM: regulated use of aqueducts, and appointed a committee of Senators as curatores aquarum. LEX JULIA DE SENATU HABENDO: quorum, requirements for attendance (Gellius 4. 10.1. Pliny Epp. 5. 13.5 and 8. 14.19) — 8 — LEX PACUVIA DE MENSE AUGUSTO: renamed Sextilis in honor of the Princeps A.D. — 2 — LEX FUFIA CANINIA: regulated and restricted the holding and freeing of slaves — 4 — LEX AELIA SENTIA: additional regulations liniting the freeing of slaves — 13 — A law granting TIBERIUS a share with Augustus in the administration of the provinces (i.e. imperium), at the time of the periodic renewal of Augustus’ powers laws of uncertain date — (1) LEX JULIA MAIESTATIS: the treason law: established a crime ‘committed against the Roman People and its security’. This now included high treason, sedition, criminal attack against a magistrate, desertion from the army, etc. The Princeps and his family were now specifically included in the law by name, along with the People. — (2) LEX JULIA ANNONAE: (18 B.C. ?) against merchants raising the market prices of foodstuffs or committing unfair practices in the sale or transportation of food. — (3) LEX JULIA DE MARITANDIS ORDINIBUS (18 B.C. ?) provisions of which are sometimes uncertain, because of changes made by the LEX PAPIA POPPAEA (of A.D. 9). The Julian Law on Marriage certainly forbade marriage between senators (and their sons) and freedwomen; between freeborn persons and persons of ill-repute and adulterers. It promoted marriage and procreation of children by granting privileges to parents and imposing disabilities on the unmarried and childless. Married women with 3 children (freedwomen with 4) or more were excused from the requirement of legal guardianship. The Lex Papia Poppaea excluded from the right to inherit in a will all unmarried men over 25 and under 60, and unmarried women over 20 and under 50. — (4) LEX JULIA THEATRALIS (after A.D. 5) admitted to the first 14 rows of seats in the theaters only freeborn persons whose father had a patrimony of at – 13 – 430

least 400,000 HS (i.e. members with enough property to be enrolled on the census as members of the Equestrian Order). Literatura: — http://www.csun.edu/ hcfll004/aug leg.html

– 14 – 431

Beograd, 15. XII 2003.

student: Dejan Zec

PRAVNE OSNOVE AVGUSTOVE VLADAVINE

Za razliku od svog velikog prethodnika Cezara, koji je izvore svoje vlasti tražio u nelegalnim odlukama koje su se protivile zakonima i osnovama republikanskog uređenja rimske države, pa je stoga i naišao na jak otpor republikanskog plemstva, Avgust je pravni osnov svoje vlasti pokušao da pronađe u ranije ustanovljenim institucijama republike. Cezarov neograničeni diktatorski položaj i naginjanje ka kraljevskoj vlasti su ga koštali života, dok je Avgust, koristeći se uglavnom zakonitim sredstvima, uspeo sebi da obezbedi doživotnu vlast. Presudan trenutak za Oktavijana i njegove ambicije je bila 43. godina kada je Oktavijanu dodeljen pretorski imperium, iako pre toga nije obavljao nijednu magistraturu. Svakako da je Oktavijan i pre ovog događaja bio moćan čovek: on je bio zvanični Cezarov naslednik, što je značilo da raspolaže velikim materijalnim sredstvima i da ima veliki ugled među Cezarovim trupama i veteranima. Ipak, on se punopravno uključio u borbu za vlast tek kada je Senat pokušao da ga iskoristi u borbi sa Antonijem. Budući da su iste te godine u sukobima kod Mutine poginula oba konzula, što se jako retko dešavalo, Oktavijan je situaciju iskoristio i naterao Senat da ga vanredno izabere za konzula. Senat se prvobitno tome protivio, ali je Oktavijan iskoristio trupe koje je imao pod komandom da zastraši Senat. Tako je njegov imperium postao konzularni. Od 42. godine do 33. godine je imperium posedovao kao trijumvir, od 31. do 23. godine ponovo kao konzul, a od 27. godine pa do smrti kao prokonzul velikog broja provincija. Te iste godine Oktavijan je rešio da komandu nad vojskom u provincijama vrati u nadležnost senata, a senat mu je zauzvrat dodelio na upravu važne provincije u Galiji, Španiji i Siriji. U ovim provincijama se nalazio i najveći broj legija: u Galiji da se obezbedi mir među galskim plemenima i da se brani granica ka Germaniji, u Španiji zbog stalnih ustanaka divljih iberijskih plemena, a u Siriji zbog opasnosti od Parćana. Kada je Oktavijan 23. godine pre n.e. od senata dobio 432

imperium proconsulare maius u svim provincijama, to je praktično značilo da je postavljen za zapovednika celokupne rimske vojske. Imperium proconsulare maius je Oktavijanu obnavljan dvaput na 5 godina i triput na 10 godina, praktično doživotno. Imperium je je vrhovna vlast, koja uključuje komandu u ratu i interpretaciju i sprovođenje zakona, uključujući i izvršavanje smrtne kazne, koja je u ranom periodu rimske države pripadala kralju, a posle njihovog proterivanja konzulima, vojnim tribunima, pretorima, diktatorima i zapovednicima konjice. Uopšteno gledano, imperium je predstavljao vrhovnu vlast u zajednici spram pojedinca a magistrat kome je dodeljen imperium je predstavljao zajednicu u svim njenim poslovima. U praksi, imperium je bio potencijalno sredstvo moći da se drugima naređuje i od drugih zahteva poslušnost. Simbolizovan je u snopovima pruća koje su nosili liktori i diktatore su pratila 24 liktora, konzule 12, pretore 6, a tim snopovima pruća su dodavane sekire kada bi magistrat napuštao granice grada. U doba srednje i pozne republike, imperium su imali i prokonzuli i propretori, koji su bili ili bivši magistrati ili privatna lica kojima je poverena specijalna komanda (privati cum imperio). Primena vrhovne vlasti je bila striktno ograničena: prvo, kada su konzuli zamenili kraljeve, bila je ograničena principom kolegijalne funkcije i činjenicom da je konzulstvo ograničeno na period od godinu dana; diktator, koji nije imao kolegu, je na funkciji mogao biti najviše 6 meseci; drugo, zakonima (leges Valeriae, leges Porciae) je predviđeno da magistrati nisu smeli da vrše pogubljenja građana u Rimu bez suđenja, a ti zakoni su se oslanjali na pravu građanina na prigovor narodu (provocatio); treće, imperium promagistrata je bio ograničen na provincije. On je morao da bude i potvrđen kurijatskim zakonom i taj običaj je opstao sve do kraja republike. Promagistratu je imperium dodeljivan na po godinu dana, a običaj da se dodeljuje na nekoliko godina odjedanput je karakterističan za poznu republiku i prvi presedan je bio kada je Pompeju 67. godine dat imperium na 3 godine. Taj imperium je kasnije pretvoren u infinitum, što znači da nije podložan teritorijalnim okvirima provincije (leges Gabiniae). Trijumvirat je takođe bio političko telo koje je Oktavijan iskoristio kako bi institucionalizovao svoju vlast. Sporazum koji je u nauci poznat kao Drugi trijumvirat između Lepida, Antonija i Oktavijana i koji je stavljen u zakonske okvire 43. godine Ticijevim zakonom je ovu trojicu ovlastio da u periodu od 5 godina urede državu upropašćenu 433

građanskim ratovima – tresviri rei publicae consitutendae. Sporazum je kasnije produžen na još 5 godina, iako je u međuvremenu Lepid bukvalno istisnut iz političkog života, a Oktavijan zaoštrio odnose sa Antonijem. Trijumvirat i ovlašćenja koja je trijumvirima dao senat je najviše iskoristio Oktavijan, uvodeći proskripcije još iste godine, kojima je cilj bio prikupljanje što većih finansijskih sredstava za zadovoljenje otpuštenih vojnika i eliminisanje političkih protivnika. Od 28. godine pre n.e. Oktavijan je bio i princeps Senata, pošto su Oktavijan i Agripa iste godine izvršili popis rimskih građana i sastavili spisak senatora. On je u Senat ušao još 43. godine posle pobede u bici kod Mutine. Princeps Senata je bio senator čije je ime bilo prvo na spisku senatora koje su cenzori sastavljali. Kada bi jednom bio izabran ostao bi na toj poziciji do kraja života. Pored velikog dostojanstva koje je ovaj položaj donosio, princeps senata je uvek prvi govorio na sednicama. Pošto se u senatu obično nije puno raspravljalo, princeps je stoga imao najveći uticaj na odluke koje bi senat doneo. Oktavijan je ovaj položaj držao doživotno, a njegovi naslednici su ga rutinski uvrstili u svoju titulaturu. Još jedan od izvora Oktavijanove vlasti su bila i cenzorska ovlašćenja (censoria potestas) koja je dobio 28. godine, kako bi sproveo popis rimskih građana i sastavio spisak senatora. Već je pomenuto da je svoje ime stavio na vrh spiska što ga je učinilo princepsom senata. Međutim, cenzorska ovlašćenja su išla mnogo dalje nego što je bio sam popis. Cenzori su bili ovlašćeni da nadziru moral zajednice. Ukoliko bi se neki građanin ogrešio o moralne norme, cenzori su pored njegovog imena u spisku građana stavljali znak (nota), što je povlačilo njegovo isključenje iz svih triba. Cenzori su mogli i da iz senata isključe određene senatore ako bi se utvrdilo da ne poštuju običaje i moral predaka. Cenzori su takođe bili zaduženi da daju u zakup privatnim licima profitabilna javna dobra (rudnike, šume, zemljište) i da prodaju pravo na prikupljanje poreza. Vrhovnu civilnu vlast Oktavijan je ostvarivao uživajući tribunska ovlašćenja, koja je prvi put dobio 30. godine pre n.e, iako je pre toga, 36. godine pre n.e. postao sacrosanctus, što su pre mogli biti samo narodni tribuni. Sam ovaj termin se na srpski može prevesti samo opisno, i to kao nepovrediv, što proističe iz zakletve plebejaca da će svojim životima štititi narodnog tribuna, a znači da je onaj koji bi povredio ili ubio narodnog tribuna počinio svetogrđe. Oktavijan nije ni mogao biti tribun, budući da nije plebejskog roda. U njegovom slučaju 434

ovlašćenja su odvojena od magistrature. Još 30. godine pre n.e. primio je ius auxilii, a 23. godine su mu data ostala ovlašćenja narodnih tribuna, i to doživotno, s tim što će ih formalno obnavljati svake godine. Ova ovlašćenja su mu omogućavala da saziva narodnu skupštinu i senat i da predlaže zakone, takođe i pravo veta na sve odluke magistrata, senata i narodne skupštine. Uprkos Sulinom pokušaju da se institucija narodnih tribuna ukine pod izgovorom da je opasna po rimsko uređenje, stvaraoci rimske monarhističke politike su uvideli potencijal koji je ova magistratura imala. Još je Cezar bio proglašen nepovredivim. Koliko je Oktavijan uvažavao ovu funkciju govori i činjenica da je godine svoje vladavine brojao po godinama u kojima je imao tribunska ovlašćenja.

IZVORI: Gaj Julije Cezar Oktavijan Avgust, Dela božanskog Avgusta (prevod i komentar Snežana Ferjančić), Beograd 2000. Apijan, Rimski građanski ratovi (prevod Bogdan M. Stefanović), Beograd 1991. LITERATURA: S. Hornblower, A. Spawforth, The Oxford classical dictionary, New York 2000, pojmovi Augustus, censor, imperium, pro consule, pro praetore, senatus consultum, tribuni plebis, triumviri, provincia, princeps senatus.

-4-

435

студент: Дејан Зец

Београд, 4. III 2004.

ИДЕОЛОГИЈА АВГУСТОВЕ ВЛАДАВИНЕ

Октавијан, који се уздигао као Цезаров наследник и као вођа једне од странака у грађанском рату, је успешно повео своје присталице у победу и елиминисао је све противнике; његова странка се после слома Марка Антонија могла у потпуности индентификовати са државом. Он сам наводи у свом спису Res gestae divi Augusti да се ’’домогао потпуне власти уз сагласност свих’’ и овим речима он прогашава свој универзални и неоспорни ауторитет и моралну основу на којој се тај суверенитет заснива. Док год је ова сагласност укључивала и лојалност и подршку армија, Октавијан је био сигуран. Међутим, у периоду када је успостављен мир, Октавијан је морао другачије да делује. Да се повукао, као Сула, поново би се разбуктао грађански рат; да је приграбио сву моћ, засновану на сопственом ауторитету, огољену и насилну, вероватно би завршио као Јулије Цезар. Због тога је пред њим био комплексан проблем: како да задржи власт у својим рукама а да не погази републиканске институције. Како би спречио избијање унутрашњих нереда и како би био у могућности да сачува Царство од варварских најезди, морао је да задржи јединствену војну команду у својим рукама; ако би управницима провинција дао већу независност при заштити граница, то би значило да призива понављање злоупотреба команде над јединицама амбициозних републиканских проконзула против централне власти у Риму. Са друге стране, ауторитарни војни деспотизам би га удаљио од петстогодишње републиканске традиције, што је неминовно морало довести до потреса. Суочен са овом дилемом, Октавијан је морао да потражи компромис. Систем који је настао као решење овог проблема је био успешан до те мере да је Царству подарио мир и релативно стабилну власт у периоду од наредних двеста година. Међутим, решење није настало тако што је Октавијан замислио идеалан нацрт и покушао да га примени. Уместо тога, он је наставио са спорим процесом покушаја и погрешака, полако напредујући. На овај начин 436

је Октавијан могао адекватно да одговори на захтеве римских грађана и да створи Принципат на сигурним основама. Када се са дистанце посматра Августово достигнуће, веома се лако може десити да се човек концентрише на резултате а да превиди колико је труда и времена у то уложено: процес за који је потребно много година и много рада се може учинити изненадним револуционарним прилагођавањем, међутим, људима који су тај временски период проживљавали годину по годину се тај развој чинио постепеним и природним. Све до 27. године пре н.е. када је Октавијан поново приступио редефиницији своје позиције, био је задовољан да држи у својим рукама конзулство сваке године почевши са 31. годином пре н.е. док је иствремено покушавао да олакша транзицију из стања рата у стање мира и да поврати поуздање римских грађана у централну власт. Док је још био ван Рима, 30. године пре н.е, додељене су му разне почасти, међу њима и tribunicia potestas, док је трибунски sacrosanctitas добио још 36. године пре н.е, мада је вероватно да те почасти није прихватио. Уколико јесте, Август их није користио пре 23. године пре н.е. Додељено му је право да изабере нове патрицијске породице, чији је број драстично смањен током грађанских ратова и званично је почео да користи praenomen Император, што је био добар пропагандни потез, јер иако титула није носила никакву власт или овлашћење, била је моћан симбол асоциран са војничким подухватима. Сам Август се без сумње веома трудио да истакне војне победе Рима, и оне које је сам извојевао и оне које су извојевали други у његово име, што се најбоље види у горе поменутом спису Res gestae divi Augusti. Почетком 29. године пре н.е. сва његова acta су била потвђена од стране Сената. Августов систем владавине је немачки историчар Момзен назвао диархијом, заједничком владавином Принцепса и Сената, у којој је Принцепс на себе преузео администрацију једног дела Царства, а Сенат другог. Ова оцена се више не сматра исправном, јер какву год да је слику у јавности Август желео да прикаже, јасно је да власт није била подељена: он је пажљиво у својим рукама чувао контролу над војском, којом је имао суверено право да командује користећи свој imperium proconsulare maius. Са друге стране, посао је био подељен. У изградњи административне машинерије која је била неопходна да би се управљало Царством, Август је пажљиво сачувао све оне институције Републике које је могао и у многоме се ослањао на Сенат: традиција, здрав разум, потреба за Сенатом и 437

његовом наклоношћу, све је то уједињено да би се спровела ова политика, у потпуности различита од Цезарове осионости према најугледнијој римској скупштини. Како би Сенат очистио од сенатора који су били недостојни да тамо седе и који су своју позицију уживали само због тога што су се током грађанских ратова сврстали на победничку страну, он је постепено смањивао број сенатора и на крају их свео на цифру од шест стотина, и пажљиво је регулисао услове под којима је неко могао постати члан сенаторског сталежа. Сенат, заједно са народом, је остао једини легитимни извор моћи и суверености, што ће постати јасно после смрти Принцепса, међутим, у пракси Сенат није могао да наметне Принцепсу своју вољу због недостатка војне моћи. Упркос томе, Август је Сенат третирао са великим поштовањем и са Сенатом је поделио различите функције власти. У сфери законодавства и Принцепс и Сенат су могли имати иницијативу. Принцепс је могао доносити законе на различите начине: осим тога што је предлоге закона могао подносити директно народу захваљујући томе што је поседовао tribunicia potestas, могао је преузети много директнију акцију издајући законски обавезујуће едикте: decreta или судске одлуке, mandata или инструкције званичницима и epistolae или одговор на петиције. Са друге стране, Сенат је коначно добио право да доноси законе, односно дотадашње препоруке Сената (senatus consulta) су добиле статус закона, иако ово право није формално правно додељено Сенату пре Антонина Пија, чак и за време Августа призната је законодавна улога Сената и неке од његових одлука су постајале закони. Иако се у пракси Сенат све више развијао као активна законодавна скупштина, сама иницијатива и савети су често потицали од самог Принцепса. Током позне Републике судским процесима који су одлучивали о животу или смрти су се бавилa истражна већа (quaestiones) које је успоставио Сула. Ови судови су сами могли да осуде римског грађанина на смрт, пошто је imperium магистрата био ограничен правом на приговор (provocatio) које је примењивано у целој Италији и у провинцијама, како у рату, тако и у миру. Ови судови су наставили да функционишу, иако је донекле промењена процедура: случајеви издаје и случајеви од политичке важности и они који су се односили на сенаторе или уопште на људе високог положаја, су презентовани на једном од два нова суда, или пред Принцепсом или пред саветом конзула у Сенату. Тако су Принцепс и Сенат заузели 438

главну позицију у одлучивању у судским процесима у којима није била могућа жалба народу. Оваква сенаторска суђења су свакако одржавана пре 9. године н.е. Како се римско грађанско право све више ширило провинцијама, постајало је све теже да се све оптужбе проследе у Рим; као резултат тога, проконзули и вероватно сви управници у провинцијама су добили ограничено право кривичне јурисдикције. Међутим, законом из 30. године пре н.е. Августу је омогућено да укине одлуку о извршењу смртне казне коју је донео магистрат користећи свој imperium. Тако је provocatio ad populum замењен са appellatio ad Caesarem. Тако су повећане законодавне активности и Принцепса и Сената и појавила су се два нова суда, која су била прилично независна и на чије одлуке није постојало право жалбе. Што се тиче финансија и ту су и Принцепс и Сенат били активни, међутим, мора се напустити старо становиште по којем је Принцепс у Риму успоставио fiscus у коме су се сабирали приходи из царских провинција, док су се приходи из сенатских провинција и даље сливали у сенатски aerarium. Aerarium је и даље био главна државна благајна и надзор над њом је био поверен двојици претора, уместо квесторима, који су ту дужност раније обављали. Ту су се сливали приходи из свих провинција, а Август је, као магистрат Републике, био овлашћен гласовима Сената, да из државне благајне купи суме које су биле неопходне за неометано обављање дужности. У пракси, међутим, није било потребно да се толики новац креће до Рима и из Рима, пошто је Принцепс држао обласне благајне (fisci), у провинцијама, а вероватно је да су то исто право имали и управници сенатских провинција. У њих су ишли порези из сваке поједине провинције и из њих је Принцепс узимао новац за војне или административне потребе, тако да је углавном само рачун о изравнању циркулисао између провинцијске благајне и државне благајне. Како је само неколико провинција имало веће приходе од расхода, јако мало новца је одлазило у Рим. Државна благајна је тако често била у потешкоћама, па је Август често давао донације благајни из својих приватних фондова. То је могао да ради зато што је био изузетно богат, а то богатство је стекао наследством, царским поседима и завештањима. Из својих приватних фондова је исплатио државној благајни, римском плебсу и ветеранима више од 600 милиона сестерција. Није било пожељно да финансијски терет обезбеђивања пензија за демобилисане војнике зависи од дарежљивости Принцепса. Стога 439

је 6. године н.е. Август створио специјални фонд за ту сврху (aerarium militare); започео је са личном донацијом од 170 милиона сестерција и осигурао да се овај фонд пуни новцем од два нова пореза која је увео. Ово је био веома мудар потез зато што је он прекинуо личну везу између заповедника војске и људи који су под њим служили. Новом благајном су управљала тројица бивших претора. Генерално гледано, док су Сенат и магистрати имали великог удела у послу око финансијске администрације, Принцепс је тај који је имао моћ да усмерава финансијску политику. Администрација у Риму и у Италији је била брига Сената и обичних магистрата и Август је намеравао да тако и остане. У почетку се веома мало мешао, али немогућност Сената да обезбеди адекватне јавне услуге га је на крају натерала да се умеша, а резултат тога је био да је пред крај његове владавине функција скоро свих дотадашњих канцеларија прешла у руке префеката и куратора (curatores), које је сам постављао. У широј сфери провинцијске администрације, као што је већ напоменуто, Принцепс и Сенат су делили посао. Први договор из 27. године пре н.е. је касније модификован, добар пример тога је када је Сенат 22. године пре н.е. преузео управу над Нарбонском Галијом или када је Принцепс 11. године пре н.е. преузео контролу над Илириком, док су све провинције које су створене после 23. године пре н.е. потпале под његову администрацију. Ипак, подела власти између ове две стране је остала јасна, иако је Августов imperium proconsulare maius дозвољавао потенцијално право да интервенише било где. Из горе наведеног може се закључити да је у свим сферама власти и администрације, осим у војсци, Сенат задржао одређени утицај и заједно са Августом управљао државом. Август је указивао поштовање Сенату и често га је консултовао, и како би сам Сенат схватио своју улогу озбиљно, повећао је казне за неприсуствовање седницама 17. године пре н.е. и поново 9. године пре н.е, када је установљен и кворум потребан за доношење одлука. Он је покушавао да утиче на састав Сената и на одлуке које је Сенат доносио на неколико начина. Један је био тај што је, вероватно између 27. и 18. године пре н.е, успоставио стални сенаторски комитет, који је сачињавао он сам, један или обојица конзула, по један од свих магистрата и петнаест сенатора изабраних коцком; неки чланови су се мењали сваких шест месеци, а сви чланови, сем Принцепса, сваке године. Овај комитет је за циљ имао да за 440

седнице Сената припреми материјал; корист овог система је очигледна, јер је тако Август могао да у мањој групи испроба реакције сенатора и да сам изложи питање пред Сенатом. Пред крај своје владавине, 13. године н.е, променио је састав комитета а самим тим и његову намену: именовани конзули су заменили остале магистрате; остали чланови су и даље били сенатори и било их је двадесет, али вероватно више нису били били бирани коцком; три моћна човека: Тиберије, Друз и Германик су учињени сталним члановима већа. Принцепс је могао да кооптира, а најважније од свега је то што су одлуке већа сада имале снагу сенатске одлуке (senatus consulta). Ове промене су олакшале трансфер власти са Августа на Тиберија, али су уништиле саму функцију овог комитета. Током Принципата уз Августа су били и његови саветници и пријатељи који су се временом организовали у једну групу саветника. Ови amici Principis нису успели временом да се организују у стални consilium, али су били признати као људи са којима се Август саветовао око важних питања. То су били војници, правници, дипломате, људи као Агрипа и Мецена и њихови мање познати наследници. Пошто су многи од њих надживели Августа, помогли су да се успостави континуитет власти између Августа и Тиберија, и да се тако Принципат учврсти као нови облик римског државног уређења.

ИЗВОРИ: Гај Јулије Цезар Октавијан Август, Дела божанског Августа, Београд 2000, 35. (превод и коментари Снежане Ферјанчић) ЛИТЕРАТУРА: H.H. Scullard, From the Gracchi to Nero, A history of Rome from 133 B.C. to A.D. 68, London 1965, 215-231.

-6-

441

студент: Дејан Зец

Београд, 14. IV 2004.

СЕНАТ У ДОБА РАНОГ ПРИНЦИПАТА

Под Августом и његовим наследницима су се догодиле дугосежне модификације друштвеног порекла и заједничких и појединачних функција сенатора. Упркос тим променама, сенаторски сталеж, ordo senatorius, је остао најважније политичко и друштвено тело у Царству и свакако први и најугледнији сталеж. До краја грађанских ратова број сенатора је порастао на око 1,000. Када је оволики број сенатора постао више сметња него корист, Август је започео поступак у којем је, из неколико пута, ревидирао списак сенатора, па је после 18. године пре н.е. број сенатора сведен на 600, што се усталило као норма у следећих 250 година Принципата. Уведен је и нови имовински цензус за приступање Сенату који је износио 1,000,000 сестерција, и који је за циљ имао да направи јаснију разлику између сенаторског и витешког сталежа. Синови сенатора су аутоматски стицали право да преузму latus clavus (широку пурпурну усправну траку од тканине која се носила преко тунике и која је означавала припадника сенаторског сталежа) у 17. години живота и да тако отпочну своју политичку каријеру, односно борбу за чланство у Сенату. Синови сенатора су обично служили годину дана као војни трибуни (tribuni militum), затим обављали разне мање битне дужности које су преузели учешћем у политичком телу које се звало vigintisexviri, пре него што би им се указала могућност да преко квестуре уђу у Сенат, најраније у 25. години живота. Сваке године је бирано 20 квестора. До велике промене у изборном процесу је дошло 14. године н.е. када је Тиберије овластио Сенат да бира магистрате. Од тада су комиције наставиле да постоје само формално и пред њима су само читани резултати избора за магистрате у Сенату. Овај чин је потврдио да Сенат није само најважније законодавно, већ и изборно тело. Многи се слажу да је овај Тиберијев потез и формално укинуо римску Републику. Право да комиције бирају магистрате је вратио Калигула, мада не из сопственог убеђења и демократичности, већ као један од потеза у својој беспоштедној борби против Сената. 442

После Калигулиног убиства Клаудије је опет пренео обавезу избора магистрата на Сенат. Главни циљ Августових реформи је био да се у Сенат уведе снажан наследни елемент. Ипак, у периоду Принципата неке сенаторске породице су биле осиромашене превеликим издацима, друге су због политичког деловања пале у немилост владара или су једноставно биле елиминисане; неке сенаторске породице нису имале мушких потомака. Чак се догађало да младићи из сенаторских породица не желе да наставе стопама својих предака и да се баве политиком. Тако се дешавало да се у свакој генерацији стварала прилика да се уздигну нове породице, и да се , уз царску патронажу, уздигну до сенаторског нивоа. Цареви су уводили нове људе у Сенат или тако што су им додељивали latus clavus, што је појединцима давало право да се кандидују за положај квестора или их једноставно постављајући на тај положај. На овај начин се, захваљујући царској патронажи, друштвено порекло сенатора континуирано трансформисало. У процесу Тиберијевих реформи Сената из 14. године н.е. усталило се право Принцепса да одобрава и предлаже кандидате за магистратуре. Кандидати који су имали царску препоруку (commendatio) су бирани аутоматски. Тиберије је давао само четири препоруке за дванаест претура, а у избор конзула се није мешао. Касније, у Нероново доба, царска препорука се односила и на потенцијалне конзуле. Прилив нових породица регрутованих из редова провинцијских елита је такође променио и географски састав самог сталежа. Под Августом, Сенат је и даље остао у већини сачињен од људи пореклом из Италије. За време владавине царева из династије Јулијеваца-Клаудијеваца појавили су се и уздигли сенатори из провинција, посебно из Бетике и Нарбонске Галије. За Клаудијеве владавине поставило се и питање уласка у Сенат и романизованих житеља Космате Галије. Угледни људи из те провинције који су већ дуго имали римско грађанско право и који су сматрани пријатељима Рима (amici) су захтевали да уђу у Сенат. То је резултовало великом полемиком у Сенату и већина сенатора је сматрала да ће такав потез упропастити и сам сенаторски сталеж, али и римску државу. Клаудије је одржао говор у Сенату и подржао захтеве из провинција, образлажући свој став тиме да је римска држава управо постала то што јесте зато што је побеђене народе примала под своје окриље и зато што их више није третирала као непријатеље. После овог говора, сенатори су променили мишљење и гласали за то да се 443

житељи провинција приме у Сенат. У другој половини I века н.е. и у II веку н.е. у Сенату је све више сенатора из северне Африке и из источних провинција, док је, рецимо, сенатора из северних и подунавских провинција увек било веома мало, пре свега због тога што је процес романизације локалног становништва био неупоредиво слабији у тим деловима Царства него у онима који су раније били припојени Риму. До времена царева из династије Севера око половина сенатора није пореклом била из Италије. Дугорочно посматрано, друштвена и географска трансформација Сената је дозволила друштвено-политичкој елити оних који су покорени од стране римске државе да се полако стопи са елитом оних који су их покорили. Иако су војна и финансијска политика и дипломатија спадали у надлежности цара, Сенат је и даље имао веома важне функције, од којих је неке обављао сам а неке заједнички са царем. Сенат је имао функцију обавезујућег законодавца, јер је senatus consulta сада имала правни статус закона; она поља законодавства која су остала у рукама Сената су се углавном односила на правни статус лица, на питања наслеђивања и на одржавање јавног реда. Пошто је Сенат деловао и као суд, судио је сопственим припадницима и угледним припадницима витешког сталежа, углавном по оптужбама за изнуду и издају. Сенат је несметано водио и судске процесе који су се односили на сенатске провинције. Најважније од свега, Сенат је формално преносио овлашћења на нове цареве и на чланове њихових породица, тако да је признање од стране Сената било услов легитимитета владавине било ког цара. Та моћ је Сенату давала и право да их прогласи државним непријатељима, да избрише успомену на њих (damnatio memoriae) и да поништи њихове одлуке. Ипак, реално гледано, састав и функције Сената су у многоме зависили од воље Принцепса. Сви цареви су у почетку, макар само и формално, уважавали и поштовали Сенат, заједно доносили све одлуке, чак и оне за које цару нису биле потребне потврде Сената, док се тај однос временом све више мењао, наравно што је цар бивао сигурнији на својој позицији. Такав начин понашања најбоље је показао Тиберије. У почетку своје владавине, када није још био сигуран како ће проћи формални трансфер власти са Августа на њега, иако се знало да је он одређен за наследника, Тиберије је показивао своје поштовање према Сенату, учествовао је у дебатама као обичан сенатор, дозвољавао је неслагање са својим мишљењем и у свему се саветовао са Сенатом. Међутим, убрзо се његов однос према Сенату погоршао, па је 15. године н.е. допуњен 444

закон о увреди величанства, по којем су кажњавани они који су издајом, подстицањем плебса на побуну или лошим вођењем римске државе умањивали величину римског народа. На основу овог закона су кажњавани они који су речима или делима вређали успомену на Августову и Тиберијеву личност. Убрзо је Луције Аелије Сејан, префект преторијанске гарде, иначе припадник витешког сталежа, у Тиберијево име, водио судске процесе против истакнутих сенатора, који су се углавном окончавали осуђивањем и конфискацијом њихове имовине, прогонствима и погубљењима. Да је, упркос свим разликама и споровима, могуће успоставити добре односе између Сената и цара, показао је Клаудије, Калигулин наследник. Иако су га после Калигулиног убиства за цара поставили преторијанци, док су сенатори расправљали о томе треба ли вратити Републику или некога из њихових редова прогласити за цара, Клаудије је увидео да без јединства и заједничког политичког деловања цара и Сената Рим неће имати мира. Своју владавину је започео амнестијом осуђеника из Калигулиног периода и поништавањем његових одлука. Такође је сенаторима вратио право да бирају магистрате. Често је и сам присуствовао седницама Сената. Обновио је цензорску магистратуру и, као раније Август, желео је да обнови Сенат и да из њега избаци оне који су сенаторске функције недостојни. Године 44. н.е. вратио је Ахаји и Македонији статус сенаторских провинција. Припадност сенаторском сталежу, као и у доба Републике, је био предуслов за упражњавање кључних индивидуалних политичких и административних улога. Примера ради, цивилна и војна администрација у већини провинција је лежала у рукама појединих сенатора који су постављани за њихове управнике, било од стране Сената у рангу проконзула, било од стране цара као legati Augusti. Чак и 200. године н.е. на челу 29 од 33 легија су се налазили сенатори. Цивилни и војни положаји, и у Риму и у провинцијама, који су били предвиђени за сенаторе су били рангирани по хијерархијској лествици; неки су били резервисани за бивше преторе, други за бивше конзуле. Најуспешнији сенатори, политички гледано, су били они који су управљали важним провинцијама, резервисаним за бивше конзуле. Сенатори су такође имали утицај на администрацију, законодавство и војну политику римских царева преко чланства у полуформалном саветодавном телу које се звало consilium principis.

445

Укратко, владавина цара је била допуњавана активним учешћем политичке елите Царства коју је сачињавао Сенат. То се показало у I и II веку н.е. када су цареви који нису имали мушких наследника усвајали неког од сенатора и чинили га наследником, тако је Нерва усвојио Трајана, који је исто тако усвојио Хадријана. Када би политички легитимитет у Риму био срушен и када би се догодио грађански рат (68/69. године н.е. и 193/197. године н.е.), сенатори вишег ранга су били ти који су се борили за престо.

ИЗВОРИ: Корнелије Тацит, Анали (превод и коментари Љиљане Црепајац), Београд 1970, I, 23-25. ЛИТЕРАТУРА: H. H. Scullard, From the Gracchi to Nero, London 1963, 282-285, 292295, 300-302. S. Hornblower, A. Spawforth, The Oxford classical dictionary, New York 1996, појмови senate/the imperial age, senators/patterns of recruitment, Tiberius, Gaius Iulius Caesar Germanicus, Tiberius Claudius Nero Germanicus, Nero Claudius Caesar

-5-

446

студент: Дејан Зец

Београд, 12. III 2004.

ЦАРСКЕ И СЕНАТОРСКЕ ПРОВИНЦИЈЕ Оног тренутка када се власт римске државе проширила и ван граница Италије и када стари систем државне организације заснован на муниципијама и колонијама више није био ефикасан, јавила се потреба за реорганизацијом управног апарата. Одмах по окончању Другог пунског рата формирана је прва римска провинција Сицилија, а недуго затим и друга, Сардинија и Корзика. Ове две провинције су административно покривале најзначајније територије преотете од Картагињана. Provincia је била управно подручје конзула и претора, у коме су имали право да врше свој imperium, а затим је овај термин почео да се односи на сваку земљу изван Италије која је била покорена, била дужна да плаћа одређен порез и која се налазила под управом намесника. За посао управе провинција прво су се бирали посебни претори са само тим задатком, а од времена Сулине власти, за тај посао су били задужени пропретори и проконзули. Које су провинције требале да буду конзулске а које преторске је одлучивао Сенат, а o томе која ће коме запасти се одлучивало коцком. Imperium пропретора и проконзула у провинцији није био ограничен и важио је све док у провинцију не би стигао наследник постављен од Сената и преузео управљање истом. Период управљања је био годину дана, али се могао продужити. Августу су 27. године пре н.е. дате велике конзуларне провинције, у почетку су то биле Галија, Шпанија и Сирија, којима је управљао преко својих легата (legati pro praetore), које је Август бирао на неодређено време и у којима су биле концентрисане скоро све легије. То је донекле и било оправдано, будући да су те провинције биле и највеће и потенцијално најугроженије, Галија од разних германских племена, Шпанија је била насељена негостољубивим племенима Ибераца, Келтибераца и Луситанаца а Сирија се налазила у непосредној близини Парћанске државе. У провинцијама су за финансије били задужени прокуратори.

447

Право управљања је редовно обнављано а сама управна територија се временом мењала. До краја Августове владавине царске провинције су биле прихваћена институција. Јавним, односно сенаторским провинцијама су управљали проконзули, већина њих без легија, али су без обзира на то поседовали imperium и уживали су помоћ квестора и легата. Међутим, Принцепс је имао imperium proconsulare maius, за који знамо да је Август упражњавао још у доба када су издати Киренски едикти, и који је и правно и формално потврђивао његову у пракси већ спровођену врховну команду над свом војском. У последње време Републике законом је било одређено да између службе магистрата и намесништва у провинцији мора проћи пет година, а у доба Принципата тај рок је продужен на десет и више година. Он је такође имао право да одобри сва намештења проконзула у провинцијама, посебно на оним местима која су била значајна и престижна, попут оних у Азији или Африци. Зна се да је Август за управнике провинција у Африци и Азији пристајао само на бивше конзуле. Египат, иако је био подређен Римском народу, био је забрањен за сенаторе и Египтом је, у име Принцепса, управљао префект из витешког сталежа који је имао команду над легијама које су биле стациониране у Египту. Разне мање провинције (Јудеја или Норик) су организоване тако да њима управљају префекти (касније прокуратори), без легија. Директни порези су директно убирани у свим провинцијама; индиректне порезе су наставили да сакупљају закупци (publicani), али је тај процес сада био стриктно регулисан и до III века н.е. централна власт је преузела све послове везане за прикупљање пореза. Систем који је Август успоставио се у својим основама одржао све до III века н.е, иако су извршене многе промене, али само на нивоу детаља. Неке од тих промена су ипак биле веома битне и оне су се пре свега односиле на проширење територије римске државе и стварање нових провинција. Клаудије је анектирао Британију, а касније ју је и проширио, Трајан је исто учинио са Дакијом и Арабијом. Како је проширивање државе престало, посебно после периода Трајанове власти, границе су постепено утврђиване и брањене организованим системима гарнизона (limes). Разне зависне краљеве су заменили управници и настављена је подела великих провинција на мање целине, започета за време Августове 448

владавине, посебно пошто је у тим временима било пуно људи способних за државну службу. Овај процес реформе је окончан тек у доба цара Диоклецијана.

ИЗВОРИ: Гај Јулије Цезар Октавијан Август, Дела божанског Августа, Београд 2000. (превод и коментари Снежане Ферјанчић) ЛИТЕРАТУРА: S. Hornblower, A. Spawforth, The Oxford classical dictionary, New York 1996, odrednica provincia А. Мусић, Нацрт грчких и римских старина, Загреб 2002, 125-126.

-3-

449

студент: Дејан Зец

Београд, 16. III 2004.

КЊИЖЕВНОСТ АВГУСТОВОГ ДОБА

У Августово доба, пошто су окончани грађански ратови и сукоб Октавијана и Марка Антонија, општа тенденција је била да се обнови оно што је оригинално римско, посебно римска богобојажљивост (pietas Romana), а што је у претходном периоду било угрожено. Утицаји култова са Истока, са којима су се римски војници упознавали том кампања и под чији су утицај лако падали су се све више ширили римском државом и под њих су, пре свих, најлакше потпадали припадници римског пролетаријата који су ту тражили излаз из социјалне, економске и уопште друштвене кризе. Велик је био утицај и хеленистичке културе, са којом је Рим дошао у контакт пошто су некадашње хеленистичке државе пале под римску власт. Највећи утицај се огледао у областима књижевности и филозофије, дисциплинама које су биле запуштене под утицајем практичног духа Римљана. Какав су однос Римљани имали према процесима духовне надградње, најбоље говоре стихови из Вергилијеве Енеиде: ’’ Други народи, верујем, израђиваће савршеније тучне кипове, који ће изгледати као да дишу, вајаће у мрамору живе људе, беседиће боље, умеће мерити путове небеских тела и казивати у напред, кад ће која звезда изићи. Ти, Римљанине, научи владати народима; то ће бити твоја уметност, то, и да дајеш законе, да штедиш побеђене и да савлађујеш оне, који ти се противе! ’’ Август је нарочито допринео развоју култа личности, односно култа владара, посебног односа између онога који је на власти и оних који су му поданици. Такав облик култа посебно је карактеристичан за хеленистичка друштва (државе Птолемеида и Селеукида), а корене изводи из источњањке филозофије и начина организовања власти, по којима владар представља Бога на Земљи. Међутим, то се опрезно морало радити када је у питању био сам Рим, где традиционална религиозност и дуготрајно републиканско уређење нису дозвољавали указивање божанских почасти живоме човеку. Колико је то било опасно показује и пример Јулија Цезара, чија је самодеификација била један од главних узрока завере и 450

убиства. Како је овај процес у Риму био компликованији, на хеленистичком Истоку је био најнормалнији, па се широм источног дела царства подижу храмови у Августову славу. Поред самог култа владара, значајна је и мистика којом се фигура Принцепса окружује, филозофске и литерарне паралеле које упоређују владара са митолошким личностима, светлим примерима из колективног сећања једног народа. То такође није било ништа ново, то је саставни део хеленистичке традиције која је често порекло владара изводила од богова или митских хероја. У Августовом Риму се најпознатији песници, на челу са Вергилијем и Хорацијем, на сличан начин укључују у политичку и културну пропаганду како би славили Августа и његова дела и тако помогли програм Августове политике, који је држави требао да донесе просперитет и мир после једног јако дугачког и турбулентног периода. Овај процес рестаурације је имао велике последице у римској књижевности и уметности уопште, пре свега зато што је приморао један слој људи, оних који су очекивали политичко напредовање, да прихвате нов, богобојажљив став, макар само формално. Овај став је био истовремено гест оданости Августовој политици и израз патриотизма, јер је Рим, званично, дуговао своју величину старим боговима. Ипак, и у оним књижевним делима која настају у складу са новим тенденцијама могу се приметити многе сложене оријенталне религијске и филозофске представе, што је значило да се једноставно није могло извршити усмеравање стваралаштва на пуко програмско и шаблонско оживљавање римске старине, већ су тражени нови правци који су свој израз нашли у својеврсној синтези хеленистичких и класичних грчких утицаја са римском традицијом. Овај процес није био толико сложен, иако би се то могло претпоставити, углавном због тога што су римска митологија и религија, па и сам римски народ, своје корене проналазили у грчкој традицији. Најупечатљивија књижевна форма која се асоцира са Августовим реформама је песништво, и то песништво које карактеришу савршенство учене и смишљене технике која се не одваја од садржине онога што се излаже. Велики песници, као што су били Вергилије, Хорације или Овидије, су наставили оно што су у класичном периоду римске књижевности започели Лукреције и Катул. Преносећи технику и мотиве александријске уметности у Рим и спајајући те мотиве и ту технику са угледањем на старију, класичну грчку књижевност, ови песници, који су били дубоко 451

везани за римски живот и прилике у Риму уопште, стварају дела која су по свом карактеру и духу била потпуно римска, баве се истим тим римским начином живота, делимично идеализованим, са пуно освртања на идиличне представе, представе сељачког живота и друге, и најважније, индиректно се баве политичком пропагандом у Августову корист. Новонастале друштвене прилике, појачана контрола од стране владара, доводе до тога да је беседништво изгубило свој прави смисао, своју функцију у отвореној политичкој борби, која је раније красила римску демократију. Нови смисао беседништва је, углавном и нажалост, био у састављању панегирика и похвала владарима. То је довело и до извесне реторизације песништва, што се лепо види код Овидија, али и код других писаца, Асинија Полиона и Варија Руфа, чије су трагедије имале више карактер декламације него драме. Политичке прилике су утицале и на развој историографије. Историја Тита Ливија идеализује и слави римску прошлост, али на начин на који то одговара Августу, иако је сам Тит Ливије за себе говорио да је републиканац. Одељци ове историје су се читали наглас у Сенату, који је пак наредио да се спале дела оних историчара који су били сувише блиски идеји Републике. Један од таквих је био и горе поменути Асиније Полион, који је написао једну историју грађанског рата у којој је са хвалом говорио о Цезаровим убицама. Већ је поменуто да су најистакнутији представници римског песништва тога доба били Вергилије, Овидије и Хорације и о њима и њиховим делима треба свакако рећи нешто више. Публије Вергилије Марон је рођен у северној Италији 70. године пре н.е. у породици која није била имућна, али је ипак успела да омогући младоме Вергилију да се школује у Кремони, Милану и Риму. Он је био лош беседник, али се истицао у филозофији и песништву. У Риму је постао пријатељ Хорација и Мецене, богатог и моћног човека, Августовог личног пријатеља. Вергилије је имао и велики лични дуг према Августу, будући да је овај, у два наврата, враћао Вергилију земљу коју су му конфисковали ветерани. Три главна Вергилијева дела су била Пастирске песме, Песме о пољопривреди и Енеида, која га је и учинила највећим песником Августовог времена. У Енеиди, епском делу које је писано по угледу на епове великог Хомера, Илијаду и Одисеју, слави се римска прошлост и 452

богови који су Риму предодредили величанствену судбину. Описују се муке кроз које пролази митски јунак Енеја, преживели Тројанац, који по упутству богиње Венере, са малим бројем пратилаца, лута морима и земљама, тражећи Италију, коју им је судбина наменила. Пророчанства која се у овом делу јављају и која се објављују Енеји, која га упућују на славна дела која ће починити његови потомци и потомци његових саплеменика, имају функцију да величају људе и догађаје који су заиста и били значајни у историји Рима. Овај еп прелази у политичку пропаганду онога тренутка када се са небројеним речима хвале говори о делима Јулија Цезара и самог Августа, који се упоређује са Хераклом. Ово дело врхунац у пропагандном смислу достиже на самом крају шесте књиге, када се говори о Клаудију Марцелу, Августовом посинку који је био припреман да наследи свога поочима, уколико би се овом нешто десило, али је на Августову велику жалост умро, као инкарнацији самога Енеје. За овакво писање Вергилије је био богато награђен од стране Августа. Ипак, свој велики еп Вергилије није успео да заврши, умро је у Бриндизију 19. године пре н.е, а сахрањен је у близини Неаполиса. Други велики песник овог доба је био Квинт Хорације Флак, је рођен 65. године пре н.е, на југу Италије, на граници Апулије и Луканије, где је провео детињство. Његов отац, иначе ослобођени роб, га је одвео у Рим где се Хорације школовао. Касније је школовање наставио у Атини, где је друговао са Цицероном млађим. После Цезаровог убиства Хорације је стао на страну републиканаца, што је после пораза ове фракције код њега довело до резигнације и горчине која је лако уочљива у његовим раним песмама. Међутим, како је време пролазило Хорације је полако мењао став и почео да се приближава Августу и идеји монархије. На то је у највећој мери утицало познанство и пријатељство са Меценом и Вергилијем. Одбио је да буде Августов лични секретар, али га није тиме увредио, штавише, Август га је изузетно поштовао. Остатак живота провео је повучено, у кругу пријатеља и поштовалаца, пишући песме, које су одисале трезвеним стилом и техничким савршенством, све до смрти 8. године пре н.е. Написао је две књиге Сатира, Еподе, три књиге Песама, две књиге Писама и међу њима и Писмо Писонима (Песничка уметност). Такође, песничка величина тога доба био је и Овидије. Публије Овидије Насон рођен је 43. године пре н.е. у области Пелигна на Јадранском приморју у богатој витешкој породици. Родитељи су га 453

послали у Рим да се школује, где му је од руке посебно ишло беседништво. Школовање је довршио у Атини, проучавајући филозофију. По повратку у Рим неко време је био државни чиновник, али је тај позив убрзо напустио због песничке каријере. Треба поменути да Овидије, иако је познавао Хорација, није припадао генерацији горе поменуте двојице, и његов стил је био другачији. Његову поезију карактеришу лакоћа, брзина, био је некако разбијен и неозбиљан, био је недовољно строг према свом делу, и управо се ту највише разликовао од Вергилија и Хорација, чији су стихови одисали перфекционизмом. Овидије се прославио својим љубавним елегијама и приручницима, а огледао се и у трагедији. Његова најпознатија дела су била Преображења, некаква врста збирке митолошких песама, Празнични календар, који је садржао обавештења о старим римским празницима и култовима. Међутим, иако је био близак Августовој рестаурацији, из недовољно познатих разлога он је протеран у Томе на Црном мору. Вероватно је узрок томе био сувише слободан стил Љубавне технике, који се није поклапао са новопрокламованим конзервативизмом. Ипак се претпоставља да је оно што га је натерало у прогонство било везано за неку његову неопрезну изјаву о царској породици, вероватно око наследства престола. У прогонству остаје пишући све до своје смрти 17. или 18. године н.е. ИЗВОРИ: Публије Вергилије Марон, Енејида, коментари Н. Вулић), 3-17, 121-150.

Београд

1907

(превод

и

ЛИТЕРАТУРА: М. Будимир, М. Флашар, Преглед римске књижевности, Београд 1996, 44-48, 285-287, 332-338, 406-408. S. Hornblower, A. Spawforth, The Oxford classical dictionary, New York 1996, odrednice Virgil, Horace, Ovid

454

студент: Дејан Зец

Београд, 7. III 2004.

СЕНАТОРСКИ СТАЛЕЖ У ДОБА ПРИНЦИПАТА

Од самог почетка грађанских ратова у Риму сенаторски сталеж је почео да се мења, и у свом саставу и у својим становиштима, а највећу промену је доживео за време Августове владавине, под притиском економских, социјалних и политичких фактора. Пад Републике, заједно са горе поменутим грађанским ратовима и проскрипцијама у којима су многи пострадали, је изазвао хаос у редовима племства, и многи од оних који су преживели просто нису имали симпатија за режим који се уздизао, управо зато што је остављао много мање слободног простора за испољавање амбиција и талената. Имена чланова старих породица, као што су Сципиони, Метели и Клаудији Марцели, су нестајала из спискова конзула за време Августа; Порцији, Лукули, Лутацији, Хортанзији, Сервилији Цепиони и Калпурнији Бибули више нису давали конзуле; последњи Сципион и последњи Апије Клаудије Пулхер су пропали у скандалу који је упропастио Јулију 2. године пре н.е, док су Семпронији Граси преживели тек нешто мало дуже. Клаудији и Домицији су успели да преживе ова смутна времена и чак су касније давали и цареве. Имена Суле, Цине, Краса, Помпеја и Корнелија Лентула се још и појављују у списковима конзула у периоду владавине династије Јулијеваца-Клаудијеваца, али не и после. Док је толико старих и племенитих породица тонуло у заборав или у непостојање, нови људи су се истакли у револуционарном периоду: млађи Цицерон, Ватиније, Требоније, Габоније и Вентидије, али ни они нису имали потомке који су били конзули. Неке од нових породица које су се уздигле у Августовој служби нису имале потомке, а нису пронађени ни конзули под именима Статилија Таура, Сентија Сатурнија и Виниција. А и оно мало републиканских племића, чак и оних из Августовог доба, који су доживели да држе конзулство, нису имали команду над војском, што је њихов ауторитет чинило поприлично слабим. Легати који су контролисали армије у царским провинцијама су углавном 455

регрутовани из нижих друштвених слојева, били су синови или унуци римских витезова, неки су чак долазили и из Нарбонске Галије. Тако је ново племство постепено смењивало стару аристократију. Важно је утврдити из ког разлога су ови нови људи потискивали старе сенаторске породице и на крају их потпуно истиснули из Сената. Већ је постало јасно да је давање грађанских права свим Италицима после Савезничког рата отворило врата многим способним људима, што је Сула свакако узео у обзир када је Сенат допунио за још 300 људи, махом витезова. Цезарови нови сенатори су укључивали многе од ових римских витезова из Италије. У Августово доба Сенат је примио још више људи који су били «цвет Италије», богате људе из колонија и муниципија, не само из централних делова Италије, већ и из ободних, из подножја Алпа, из Брутијума и Апулије. Цивилизовани крајеви на западу су такође почињали да бивају заступљени. Цезар је започео са овом традицијом, именујући у Сенат неколицину људи из Цисалпске и Нарбонске Галије и из Шпаније. Под Августом и Тиберијем, Сенат ће углавном остати ограничен на представнике из Италије, мада је пред крај Тиберијеве владавине, а посебно под Клаудијем, тај обичај почео да се мења, јер је Клаудије отворио врата Сената Галима. Међутим, чак и за време Нерона, сенатори су долазили углавном из италијанских породица у провинцијама; сенатори који су били потомци староседелаца у провинцијама је нешто што припада наредном периоду. ЛИТЕРАТУРА: H.H. Scullard, From the Gracchi to Nero, A history of Rome from 133 B.C. to A.D. 68, London 1965, 347-348. S. Hornblower, A. Spawhorth, The Oxford classical dictionary, New York 1996, odrednica senate

456

Xegan Marija

KLAUDIJEVCI

Tabela 1. Broj

Ime

Godina

01.

Tiberije

14 – 37

02.

Gaj Cezar Kaligula

37 – 41

03.

Klaudije

41 – 54

04.

Neron

54 – 68

–1– 457

TIBERIJE (14 – 37) Izvori O ivotu i vladavini Tiberija svedoqe, izmeu ostalih, Tacit u prvih xest knjiga svog spisa Anali, zatim Svetonije koji je sastavio jedan ivotopis Tiberija i Dion Kasije u svojoj rimskoj istoriji. Korisne podatke prua jox i Josif Flavije...

O ivotu i karijeri do izbora za cara Poreklo — Tiberijev otac je bio Klaudije Neron, a majka Livija Druzila. Klaudije Neron pripadao je uglednom patricijskom rodu Klaudijevaca. Bio je kvestor Gaj Julija Cezara i istakao se u aleksandriskom ratu (47). U vreme Cezareva ubistva, podrxku je pruio tiranoubicama. Kasnije e istupiti kao protivnik Avgustove politike1 i stoga prinuen napustiti Rim i potucati se po svetu. Kada je proglaxen opxti mir (39), Klaudije se vratio u Rim. Svoju enu Liviju Druzilu, mada je bila u drugom stanju i ve imala jednog sina sa njim, prepuxta Avgustu na njegovu elju. Klaudije je ubrzo preminuo (33). Livija Druzila pripadala je uglednom plebejskom rodu Livijevaca. Klaudiju Neronu rodila je dva sina: Druza i Tiberija. Udavxi se za Avgusta, nije mu podarila dece. Ipak, ovaj joj je bio veoma naklonjen. Livija Druzila je bila ambiciozna ena. Ne samo da je svom sinu obezbedila vlast, ve e u vixe navrata i sama pokazati ambicije da vlada. Karijera do izbora za cara — Tiberije je roen na Palatinu u Rimu, godine 42. p. n. e. od oca Klaudija Nerona i majke Livije Druzile. Imao je nemirno deqaxtvo budui da je roditelje pratio u njihovom begu. Kada mu se majka preudala, a otac preminuo, njegov staratelj postaje Avgust. ...Stekao je sve obrazovanje koje su Rim, Grqka, okolina i odgovornost mogli da mu donesu; dobro je poznavao dva klasiqna jezika i njihove knjievnosti, pisao lirske pesme, amaterski se bavio astrologijom... (Djurant, Tiberije)2 Prvi put Tiberije izlazi u javnost prilikom proslave trijumfa u qast pobede kod Akcija. Avgust mu je dozvolio da jaxe sa njegove leve strane, dok je sa desne strane jahao Avgustov sestri Marcel. Civilna karijera — Civilna karijera Tiberija obeleena je bavljenjem advokaturom, snabdevanjem grada itom i nadzorom robovskih radionica.

1

Gaj Oktavijan tek 27. godine p. n. e. postaje Avgust, ali radi lakxe identifikacije u tekstu e uvek biti imenovan Avgustom 2 Vil Djurant, Cezar i Hrist. Istorija rimske civilizacije i hrixanstva od njihovih poqetaka do 325. godine nove ere, preveo sa engleskog Ljubomir Veliqkov, Vojnoizdavaqki zavod. Narodna knjiga, Beograd 20042 , 300.

–2– 458

Vojna karijera — Tiberijevu vojnu karijeru pratimo od kantarbrijskog rata (25). U ratu protiv Kantabra Tiberije je vrxio zvanje vojnog tribuna. Godine 20. p. n. e. po nalogu Avgusta, Tiberije je sa legijama iz Ilirika i Makedonije poslat na Istok. Iste godine sveqano je krunisao Tigrana II za jermenskog kralja. Godine 16. p. n. e. imenovan je za namesnika Galije Komate. U periodu od 17. do 15. p. n. e. pokoravae narode na istoqnim i srednjim Alpima. Godine 15. p. n. e. po nalogu Avgusta, poslat je na Balkan da se obraquna sa Panoncima, koji su zauzeli Istriju, pograniqnu oblast Dalmacije. Operacije e sa prekidima voditi do 9. p. n. e. kada je napokon uguxio ustanak. Godine 9. p. n. e. saznavxi da mu je brat Druz umro, preuzima operacije u Germaniji. Uspexno e ratovati do 7. p. n. e. kada proslavlja manji trijumf. Godine 7. p. n. e. dobija tribunsku vlast na 5 godina. Godine 6. p. n. e. Tiberije napuxta sve i povlaqi se na ostrvo Rodos. Svetonije navodi dva razloga ovakvog postupka. 1) Tiberije se eleo izolovati od svoje ene. Naime, Tiberije je prvo bio oenjen Vipsanijom koju je iskreno voleo. Po nalogu Avgusta, rastavio se od nje i oenio Julijom, Avgustovom erkom. Bio je to brak bez ljubavi i Julija je koristila svaku priliku da prevari mua. Kada je Tiberiju dosadilo igrati ulogu ,,rogonje”, a poxto se zbog Avgusta od ene nije mogao rastaviti, odluqio se na dobrovoljno izgnanstvo. 2) Tiberije je eleo izbei sumnji da je suparnik Avgustovih unuka, Gaja i Lucija, u borbi za presto Kako bilo Tiberije je na Rodosu ostao qak osam godina. Kada mu je istekla tribunska vlast, izrazio je elju da se vrati u prestonicu, ali mu Avgust nije dozvolio. Godine 2. n. e. na incijativu Gaja, Avgustovog unuka, Tiberiju je dozvoljen povratak u Rim. Avgust je pristao samo pod uslovom da Tiberije ne pristupi nijednoj stranci, kao i da se ne mexa u dravne poslove. Godine 4. n. e. poxto je izgubio unuke, Avgust nije imao drugog izbora do da posini i svojim naslednicima uqini unuka Lucija Postuma i Tiberija. Tom prilikom Tiberije je posinio Germanika, sina njegova brata Druza. Godine 5. n. e. Tiberiju su poverene operacije protiv Maroboda, kralja Sveba koji je okupirao prostor gornje Elbe. Tiberije je planirao da na neprijatelja udari iz pravca Dunava, kada mu stie vest o velikom ustanku na Balkanu. Na brzinu je sklopio primirje sa Marobodom i sa vojskom krenuo na Balkan. U periodu od 6. do 9. n. e. Tiberije e biti zauzet guxenjem ustanka na Balkanu. Godine 9. n. e. odloio je trijumf zbog nesrenog Varovog poraza u Germaniji. Iste godine dobio je, opet, tribunsku vlast na pet godina. U periodu od 9. do 12. n. e. zanimae se operacijama u Germaniji. Vreme od 12. do 14. n. e. Tiberije e provesti u Iliriku.

–3– 459

Tabela 2. Hronoloxki pregled Tiberijeve vojne karijere Godina 25. p. n. e. 20. p. n. e. 17. – 15. p. n. e. 16. p. n. e. 15. – 9. p. n. e. 9. – 7. p. n. e. 7. p. n. e. 6. p. n. e. – 2. n. e. 4. n. e. 5. n .e. 6. – 9. n. e. 9. n. e. 9. – 12 n. e. 12. – 14. n. e.

Dogaaj vojni tribun u kantabrijskom ratu Istok srednji i istoqni Alpi namesnik Galije Komate Balkan Germanija trijmuf, tribunska vlast Rodos posinjenje Marobod Balkan tribunska vlast Germanija Ilirik

Okolnosti dolaska na vlast Nexto pre Avgustove smrti (14) Tiberije se nalazio u Iliriku. Poxto ga je majka obavestila da je Avgust texko bolestan, Tiberije se vratio u Rim. Devetnaestog avgusta prvi qovek Rima je preminuo. Kada je ova vest stigla na ostrvo Planasiju, Postumije je ubijen. U nauci se raspravlja o pitanju naruqioca Postumijevog ubistva. Naime, 4. godine Avgust je posinio i svojim naslednicima uqinio Tiberija i Postuma. Budui da se Postum loxe vladao, 7. godine Avgust ga je razbaxtinio i proterao na ostrvo Planasiju. 14. godine kada je vest o Avgustovoj smrti potvrena, Postumije je ubijen. Tiberije, koga su sumnjiqili za ubistvo, ograivao se od ovog qina tvrdei da je to bila Avgustova volja. Avgust je svojevremeno naloio sebi odanim ljudima da po njegovoj smrti ubiju Postuma i tako onemogue izbijanje kakvog graanskog rata. Meutim, Tacit se ne slae sa ovim i izriqito tvrdi da Avgust nije imao nixta sa ubistvom svog roaka. Neki izvori pominju Liviju Druzilu, koja je elela obezbediti siguran presto svom sinu. Kako bilo, septembra 14. godine Tiberije je, iskoristivxi tribunska ovlaxenja, sazvao Senat navodno samo da raspravi oko ukazivanja posmrtnih poqasti Avgustu. Tom prilikom je u Senatu proqitan Avgustov testament, kojim Avgust kao svoje naslednike imenuje Tiberija i Liviju. Livija ulazi u porodicu Julijevaca i dobija naziv Avgusta. Senat nudi Tiberiju zvanje Avgusta. On odbija ovu qast, pravdajui se da je nije dostojan. Ujedno izraava spremnost da prihvati bilo koje drugo zvanje koje mu Senat ponudi. Jedan senator je, iznerviran ovom igrom, direktno pitao Tiberija koje zvanje on u stvari eli. Ovakav napad Tiberije je doqekao nespreman. Na kraju je odluqeno da Tiberije primi zvanje Avgusta, princepsa senata, pontifeksa. Odbio je titulu imperatora, prvi i poslednji koji je to uqinio, kao i zvanje ,,oca ota bine”. Inaqe, Tiberije je za sve vreme svoje vlade spreqavao pokuxaje da bude deifikovan i da mu se prinose rtve. Odbio je predlog senata da se jedan mesec nazove po njemu i zajedljivo pitao: ,,Xta ete kao bude trinaest cezara” (Dion Kasije). Tacit neblagonaklono gleda na Tiberijevo odbijanje da bude poxtovan kao bog. Smatra da oni koji ne cene slavu, ne cene ni prave vrednosti.

–4– 460

Pobune rajnskih i panonskih legija Na poqetku svoje vlade Tiberije se morao suoqiti sa pobunama vojske u Panoniji i Germaniji. Naime, 6. godine Avgust je osnovao posebnu blagajnu koja je trebala pokrivati troxkove za vojsku. Meutim, fond te blagajne je bio skroman. U jednom trenutku vojnici nisu dobijali platu, sluili su vixe no xto je bilo predvieno i onda kada bi napokon odsluili svoje kao nagradu su dobijali zemlju slabog kvaliteta. Opxte nezadovoljstvo preraslo je, posle Avgustove smrti, u otvorenu pobunu. Vojnici su zahtevali da se u plati izjednaqe sa pretorijancima, da im se skrati rok slube na 16 godina i napokon da dobijaju bolju zemlju. Panonija — Tiberije je poslao svog sina Druza3 da se obraquna sa pobunjenicima u Panoniji. Sa njim je kao savetnika poslao i Elija Sejana, prefekta pretorija. Druz je na kraju iskoristio pomraqenje meseca i sujeverje vojnika, nagnao ih da sami predaju voe pobune i time uguxio otpor. Germanija — Gotovo istovremeno su se pobunile i legije u Germaniji. Pored zahteva koje su postavile njihove panonske kolege, zahtevaju da se kao nov imperator imenuje Germanik, sin Druza Mlaeg i adoptivni sin Tiberija. Germanik se sa porodicom u to vreme nalazio u Germaniji kao zapovednik osam rajnskih legija i bio je spreman radije izvrxiti samoubistvo no izdati cara. Legije se tada okreu i protiv Germanika. Uplaxivxi se, on nareuje svojim najmilijim da napuste logor. Odlazak Germanikove porodice, koju su vojnici zavoleli, raalostila je mnoge. Vojnici tada mole Germanika da im oprosti i predaju mu voe pobune. U periodu koji sledi, Germanik e sa ovim vojnicima voditi uspexne operacije, prei Rajnu i napokon 17. godine proslaviti trijumf.

Spoljna politika Rat protiv Germana (15 – 17) — Poxto je Germanik uspexno uguxio pobunu vojnika, 14. godine organizovao je nov pohod protiv germanskih plemena. Mada mu je 15. godine Tiberije dozvolio trijumf, operacije protiv Germana jox nisu bile okonqane. U prolee je Germanik organizovao nov pohod, nadajui se da e se Germani podeliti na one odane Segestu, qoveku vernom Rimu, i na one odane Arminiju, qoveku koji je porazio Vara i velikog neprijatelja Rima. Rat protiv Arminija Germanik e poveriti Cecini, legatu u Donjoj Germaniji. Nakon xest godina posle Varovog poraza, rimske legije ponovo prodiru na prostor Teutobruxke xume i tom prilikom Germanik sahranjuje ostatke vojnika triju legija. Germanik je protiv Germana ratovao sve do 17. godine. Mada je stigao do Elbe, Tiberije ga moli da granicu zadri na Rajni i da se vrati u Rim. Nezvaniqno, Tiberije se plaxio sve vee Germanikove popularnosti i eleo ga je u prvom redu odvojiti od legija. ...Na Germanikovu molbu da mu ostavi jox jednu godinu da zavrxi xto je zapoqeo, stavi Tiberije njegovu posluxnost na teu probu: ponudi mu drugi konzulat; da bi obavljao tu dunost treba da je u Rimu; dodade jox i ovo: ako bude trebalo jox ratovati neka prepusti i bratu Drusu priliku da se proslavi... (Tacit, Anali II, 26)4 Godine 17. Germanik se vratio u Rim i proslavio trijumf. Godine 18. dato mu je konzulsko zvanje. Mesto njega u Germaniju je poslat Druz Mlai. 3

Dok se u istoriografiji Tiberijev brat pominje kao Druz Stariji, Tiberijev sin se pominje kao Tiberije Mlai 4 Tacit, Anali, prevela Ljiljana Crepajac, Beograd 1970.

–5– 461

Istok (18 – 19) — Godine 18. po nalogu Tiberija Germanik odlazi na Istok. U isto vreme poslat je u provinciju Siriju carev prijatelj Kalpurnije Pizon. Ovaj nije bio naklonjen Germaniku i verovatno je od cara dobio zadatak nadzirati Germanika. Germanik je postavio novog vladara Jermenije, qoveka odanog Rimu, i obnovio savez sa Partijom. Kapadokiju i Kogamenu je uqinio rimskim provincijama. Pokuxao je disciplinovati vojsku o qemu Pizon nije vodio raquna i zbog toga e se odnosi izmeu njih dvojice jox vixe zaoxtriti. Sledee godine posetio je provinciju Egipat pod izgovorom da eli upoznati starine, a u stvari da sagleda prilike u provinciji. Svetonije pripoveda da je Germanik ne pitajui Tiberija otixao u Aleksandriju zbog iznenadne gladi. Kako bilo, u Egiptu je doqekan kao imperator i ukazivane su mu brojne poqasti. Ipak, Tiberije svom usvojenom sinu nije zamerio nixta drugo do xto ga nije pitao za pravo da poseti provinciju i xto je time prekrxio Avgustov zakon. Iste godine Germanik se vratio u Antiohiju. Uvidevxi da Pizon nije ispoxtovao neke njegove mere vezane za vojsku i gradove, posvaao se sa njim. Pizon napuxta Antiohiju i odlazi u Seleukiju. U meuvremenu je Germanik texko oboleo i stao optuivati Pizona da ga je otrovao. Pred smrt odrao je jedan govor prijateljima i zamolio ih da ga osvete. Germanik umire. Suenje Pizonu (20) — Mada suenje Pizonu ne spada u okvir razmatranja spoljne politike Carstva, ipak zaustaviemo se na ovom pitanju kako bi zaokruili priqu o Germaniku. Godine 20. Germanikova udova Agripina, vratila se u Rim nosei sobom urnu sa pepelom svog mua. Sahrana je bila sveqana i gotovo qitav rimski narod se sakupio da poslednji put isprati slavnog vou. U pogrebnim sveqanostima Julija Avgusta, Tiberije i Antonija, Germanikova majka, nisu uqestvovali. Tacit smatra da su Antoniju spreqili ono dvoje prvih. Po Germanikovoj sahrani Agripina je optuivala Pizona, a samim tim i Tiberija, za muovljevu smrt. Iste godine u Rim se vratio i Pizon, pourivxi da se opravda i dokae da nije kriv. Prolea 20. optuen je za izdaju i ubistvo Germanikovo. Jedan fragment pronaen u Xpaniji svedoqi da je Pizon, poxto je narod bio spreman da ga okrivi po svim taqkama optube, izvrxio samoubistvo. Posthumno je osuen za izdaju, dok se tuba za ubistvo nigde ne pominje. Tacit pripoveda da je kod starijih ljudi sluxao kako su u vreme suenja viali Pizona sa nekakvim papirima, navodno Tiberijevim pismima sa uputstvima protiv Germanika. Pitanja da li je Pizon kriv za smrt Germanika ili da li je Tiberije imao nexto sa smru svog sina ostaju bez pravih odgovora. Ustanak u Africi (17 – 24) — Godine 17. izbio je ustanak u Africi. Naime, Takfarinat, poreklom Numianin, sluio je u pomonim trupama rimske vojske. Poxto je dezertirao, okupio je oko sebe vixe numidskih plemena i organizovao ustanak protiv rimske prevlasti. Vojsku ustanika je organizovao prema rimskom standardu. Namesnik provincije Afrike Marko Furije Kamil, pruio je otpor Takfarinatu i u jednoj bici ga porazio. Meutim, Takfarinat je uspeo pobei i prelazi na partizanski naqin ratovanja. Godine 21. Tiberije, koji se tada nalazio u Kampaniji, xalje pismo senatu u kome predlae da kao novog namesnika Afrike i glavnokomandujueg u ratu protiv Takfarinata, izabere ili Lepida, poreklom iz ugledne patricijske porodice, ili Blesa, Sejanovog ujaka. Izbor je pao na Blesa. Bles e uspexno ratovati protiv Takfarinata i 22. godine uz odobrenje Tiberija, pozdravljen je kao imperator i dozvoljen mu je trijumf. Meutim, Takfarinat, mada je za trenutak zaustavljen, ubrzo ponovo poqinje da hara. Sa ovim Numianinom jednom za svagda obraqunao se tek Dolabela. Godine 24. iznenadivxi ga, zametnuo je bitku i porazio ga. Tom prilikom Takfarinat je poginuo i sa njegovom smru zavrxava se ustanak. Tacit smatra da Tiberije Dolabeli nije dozvolio trijumf kako ne bi zasenio Blesa. –6– 462

Unutraxnja politika Do 23. godine — Tacit pripoveda da do 23. godine Tiberije vodi raquna o dravnim poslovima: ...U poqetku su dravni poslovi kao i najznaqajniji privatni predmeti rexavani u senatu. Najugledniji senatori imali su prilike da zastupaju svoje mixljenje, i ako bi se spustili do laskanja, car ih je sam u tome spreqavao... Quvan je ugled konuzla, pretora... Zakoni su, ako izuzmemo zakon o uvredi veliqanstva, pravilno primenjivani. O ubiranju dabina u itu, o sakupljanju poreza i ostalih dravnih prihoda starala su se udruenja rimskih vitezova. Upravu nad svojim dobrima poveravao je car proverenim ljudima... Ko bi jednom bio uzet u slubu, zadravao bi svoje mesto gotovo neograniqeno dugo... Skupoa ita pritiskala je narod, to je taqno, ali to nije bila careva krivica. Naprotiv, on nije xtedeo ni novca ni napora u borbi protiv neplodnog tla, protiv udesa transportnih laa. Starao se da novi nameti ne dovedu do nemira u provincijama, i da pohlepa ili okrutnost magistrata ne otea ve postojee dabine... Cezar nije imao mnogo zemlje u Italiji, nije imao preterano mnogo robova, kuom je upravljalo nekoliko osloboenika. Ako bi kada i doxlo do razmirice izmeu cara i graana, voen je uobiqajen pravni postupak. (Tacit, Anali III, 6) Tiberije je veliku panju posveivao prilikama u provincijama. Pomagao je one gradove nastradale od zemljotresa ili poara i oslobaao ih je poreske obaveze na izvesno vreme. ...Namesnicima koji su ga svjetovali da provincijama nametne vee poreze otpisao je:,,dobar pastir ovce strie, a ne dere”... (Svetonoje, Tiberije 32)5 Tiberije se borio protiv nemorala. Za udate ene koje su vodile nemoralni ivot, odredio je da ih po starom obiqaju kazne roaci na temelju zajedniqke osude. Razvratne devojke i mladie prognao je iz Rima. Teio je obnovi stare rimske religije i tradicije. Prema drugim verama, posebno egipatskoj i jevrejskoj, bio je netolerantan. Jevrejske mladie pod izgovorom ratne slube slao je u provincije sa nezdravim podnebljem. Ostale jevreje je proterao iz Rima i u sluqaju njihovog povratka u prestonicu zapretio im doivotnim ropstvom. Iz Rima je proterao astrologe. Da bi Rim saquvao od skitnica, razbojnika i izazivaqa nemira razmestio je rimske strae po qitavoj Italiji. Tiberije je bio izuzetno xtedljiv. Smanjio je troxkove za pozorixne predstave i gladijatorske igre. Borio se protiv nepotrebnog luksuza i raskoxi. ...Da bi xtednju u narodu i svojim primjerom promicao, dao je na sveqanim gozbama qesto donijeti juqeraxnja i ve naqeta jela, jednom dapaqe polovicu vepra, tvrdei da ta polovica ima sve xto i cijeli vepar... (Svetonoje, Tiberije 34) 5

G. Svetonije Trankvil, Dvanaest rimskih careva, preveo Stjepan Hosu, Rijeka 1978.

–7– 463

Nagnao je Senat da donese odredbu kojojm se utvruje trixna cena namirnica. Borio se protiv zelenaxtva. Naime dunici su imali obavezu u xto kraem roku poveriocima vratiti 2/3 duga, a taj dug poverioci su morali uloiti u italsku zemlju, tj. u zemlju dunika. Xto se tiqe njegove graditeljske delatnosti, Svetonije pripoveda: ...Za qitave svoje vlade nije sagradio nijedne veliqanstvene zgrade, jer i ono jedino xto je zapoqeo, Avgustov hram i obnovu Pompejeva kazalixta, ostavio je nedovrxenim... (Svetonije, Tiberije 47) Od 23. godine — Posle Druzove smrti (23) Tiberije je zanemario dravne poslove. Sa druge strane raste broj optuba o uvredi veliqansta. Brojni ugledni graani su se naxli pred sudom. Tako 25. godine je dignuta optuba protiv Kremucija Korda poxto je u svojim Analima odao hvalu Brutu, a Gaj Kasija nazvao poslednjim Rimljaninom. Kord je gladovanjem sebi oduzeo ivot. Edili su spalili njegove spise. Kordova erka je saquvala jedan, koji je objavljen u vreme Kaliguline vlade. Cveta delatnost potkazivaqa, koji zaxtitu nalaze kod Sejana i Tiberija. O strahu koji je u Rimu zavladao svedoqi Tacit: ...Nikad vei strah i strepnja nisu vladali gradom. Ljudi su se quvali svojih najbliih, izbegavali sastanke, razgovore, i sa poznatima i sa nepoznatima. Bojali su se qak i nemih, mrtvih stvari, posmatrali ispitivaqki krovove, zidove... (Tacit, Anali IV, 69) Napokon, godine 26. Tiberije se povlaqi u Kampaniju. Tacit kao razlog carevog napuxtanja Rima navodi Sejanove smisalice, zatim da da oduxka svojim porocima i napokon bekstvo od ambiciozne majke. Pisac tvrdi da se Tiberije ve tada odluqio da se ne vraa u Rim. Svetonije pripoveda da kada se Tiberije povukao na Kaprej (27) da je potpuno zanemario dravne poslove: Hispaniju je i Siriju nekoliko godina ostavio bez carskih namjesnika, a xto su Parti zaposjeli Armeniju, xto Meziju pustoxe Daqani i Sarmati, a Germani Galiju, nije mnogo mario... (Svetonoje, Tiberije 41) Godine 29. umrla je Julija Avgusta. To je bila jedna energiqna ena koja je imala veliki uticaj na Tiberija. Tacit navodi da je zvaniqna careva pisma potpisivala ona. Dion Kasije pripoveda da je elela da bude iznad sina u vlasti i da je u jednom trenutku i poqela u svemu da upravlja kao jedini vladar. Kako ga je majka stalno podseala na svoje zasluge, Tiberije se stao povlaqiti u sebe. Kao jedan od razloga da pobegne iz Rima Tacit upravo navodi Juliju. Kada je napokon umrla, Tiberije nije doxao na sahranu pod izgovorom poslova, a takoe nije dozvolio da joj se daju boanske poqasti. Tacit pripoveda da dok je Avgusta bila iva Tiberije se joxi suzdravao, ali po njenoj smrti njegovoj okrutnosti nema kraja.

Elije Sejan i sudbina Germanikove porodice Tacit smatra da 23. godina predstavlja prekretnicu u Tiberijevoj vladi. Naime, od smrti sina Druza on ispoljava svoju okrutnost ili povlauje okrutnosti drugih. Uzrok i povod tome bio je Elije Sejan. Okolnosti dolaska na vlast — Elije Sejan je poticao iz redova vitezova. Njegov otac je u vreme Avgusta bio prefekt pretorija, a u vreme Tiberija postaje –8– 464

prefekt Egipta. Godine 15. sam Sejan dobija zvanje prefekta pretorija. Uivao je naroqitu Tiberijevu naklonost. Brojnim spletkama, podravajui potkazivaqe, mnoge ugledne graane je poslao na sud pod optubom o uvredi veliqanstva. Tiberije mu je verovao kao odanom qoveku, a ,,prijateljstvo” e se jox uqvrstiti onda kada Sejan spase ivot caru, poxto se ovaj poslednji povukao u Kampaniju (26). Sejanov plan o vanrednoj vlasti — Sejan je sanjao o osvajanju vanredne vlasti. Prvo je svoju vlast nad pretorijancima posebno uqvrstio poxto je kohorte do tada razbacane po Italiji, okupio u jedan logor u okolini Rima. Po smrti Druza Mlaeg (23) pribliava se njegovoj eni Liviji, a koja je bila i Germanikova sestra. eleo je postati starateljem Gemela, sina Druza i Livije, potencijalnim Tiberijevim naslednikom. Godine 25. moli Tiberija da mu da ruku Livije, ali car mu daje neodreen odgovor dobro znajui kakve bi dalekosene politiqke posledice imao takav brak. Sudbina Agripine i njene dece — U meuvremenu, Sejan sve vreme radi protiv Germanikove porodice i pothranjuje mrnju Tiberija prema Agripini i njenoj deci. Napokon, godine 29. Tiberije, koji je tada boravio na ostrvu Kapreju, xalje pismo senatu u kome Agripinu optuuje za nadmenost i prkos, a njenog sina Nerona za ljubav prema mladiima i nemoral. Agripina i Neron su proglaxeni krivim i proterani na ostrva Panadatriju i Poncij. Drugi Agripinin sin Druz, koji je pratio Tiberija na Kaprej, godine 30. je osumnjiqen da radi protiv cara i zatvoren. Neron je pogubljen ve 30. godine. U izbeglixtvu Agripina i Druz svoje ivote e zavrxiti gladovanjem 33. godine. Tacit pripoveda da je Druz poslednjih dana jeo groznu hranu — vunu iz duxeka. Svaki dan Druzova zatoqenixtva, njegovi izrazi lica, reqi su beleeni. Te belexke je po Druzovoj smrti Tiberije dao da se proqitaju u senatu. Najmlai Agripinin sin Gaj Cezar ostae u ivotu budui maloletan i stoga xto je u svemu podraavao Tiberija. Svetonije tvrdi da je Tiberije Sejana podigao na najvixu mo ne toliko iz prijateljstva koliko zato da sa njegovom pomou unixti Germanikovu decu i da svom roenom unuku Gemelu osigura nasledstvo u vlasti. Kao konzuli za 31. godinu bili su izabrani Tiberije i Sejan. Sejanu se qinilo da se sve odvija prema planu. Meutim, potcenio je pronicljivost Tiberijevu. Sejanov pad — Josif Flavije svedoqi da je Tiberije 30/31. godine primio pismo od Antonije, Germanikove majke. U pismu je Antonija optuila Sejana da radi protiv cara. Tiberije konaqan obraqun sa Sejanom poverava Makronu, prefektu vigila (nekadaxnji rimski vatrogasci). Makron dolazi u Rim. Neposredno pre sednice senata poziva Sejana na stranu i pokazuje pismo u kome mu Tiberije navodno garantuje tribunska ovlaxenja. Sejan ne sumnjajui u vesti, ulazi sav srean u venicu. Makron koristi vreme da ode do logora pretorijanaca i obavesti ih da je Sejan smenjen sa poloaja i da je on imenovan za novog prefekta pretorija. Potom odlazi u Senat gde qita Tiberijevo pismo. Sve vreme Senat xtite vigili i onemoguavaju prodor pretorijanaca. Poxto je Sejan optuen za izdaju, uhvaen je i pogubljen. Tunu sudbinu doivela je i njegova porodica, kao i brojne njegove pristalice. Sudbina Livije — Po Sejanovoj smrti njegova bivxa ena u jednom pismu upuenom caru oklevetala je Liviju da je zajedno sa Sejanom otrovala svog mua Druza. Iako su mnogi sumnjali, Antonija je zatvorila svoju erku i ova je umrla od gladovanja.

Tiberijeva smrt –9– 465

Tiberije je preminuo u 78. godini ivota u Kampaniji, pre nego xto je uspeo domoi se ostrva Kaprej. O okolnostima Tiberijeve smrti Svetonije pripoveda: Neki misle da mu je Gaj [Kaligula] dao otrov koji polagano deluje i unixtava; drugi kau da su mu uskratili hranu koju je zatraio kad ga je pustila nenadana grozinica, neki opet da su ga uguxili jastukom [Tacit u Analima pominje Makrona]... (Svetonije, Tiberije 73)

Izvori o Tiberijevoj liqnosti Izgled ...visok, mrxav, poguren, gole lubanje, lica punog prixteva, qesto izmazan melemima... (Tacit, Anali IV, 57) Tiberije je bio krupan i snaan, a stasa iznad osrednjega. Bio je xirokih plea i grudi, a ostali su mu dijelovi tijela sve dolje do nogu bili razmjerni i skladni. Lijeva mu je ruka bila spretnija i jaqa, a zglobovi na njoj tako qvrsti da je svjeu i zdravu jabuku mogao prstom probuxiti. Puti je bio bijele... Lice mu je bilo plemenito, ali puno bubuljica... (Svetonije, Tiberije 68) Anegdote ...Laskanja je tako mrzio... Kad ga je jedan konzular molio za oproxtenje i pokuxao pred njim pasti na koljena, Tiberije mu se tako naglo uklonio da je pao na lea... (Svetonije, Tiberije 27) Ali i na pogrde, zlobna govorkanja i porugljive pjesme o sebi i svojima bio je neosjetljiv i strpljiv, te je qesto znao kazati: ,,U slobodnoj dravi mora biti sloboda govora i mixljenja...” (Svetonije, Tiberije 28) ...Gramatiqar Diogen drao je na Rodu redovito predavanja na subotne dane, pa kad je jedanput Tiberije doxao k njemu da ga quje izvan reda, nije ga pustio sebi, nego mu je po svome robu poruqio neka doe sedmi dan... Kad je kasnije Diogen bio u Rimu i ve doxao pred njegova vrata da ga pozdravi, nije mu Tiberije nixta drugo poruqio nego neka se vrati poslije sedam godina... (Svetonije, Tiberije 32) Dvije pune godine nakon nastupa vlade Tiberije nije ni koraknuo iz Rima... Vixe puta je objavio da kani takoer pohoditi provincije i vojske, gotovo svake godine spremao se na put, dao je pokupiti kola... Stoga su ga ljudi ve u xali zvali ,,Kalipid”, za kojega grqka poslovica kae da uvijek trqi, a ne makne se ni za pedalj naprijed... – 10 – 466

(Svetonije, Tiberije 38) ...Kad je prolazio neki sprovod, jedan je lakrdijax glasno doviknuo mrtvacu neka javi Avgustu da se jox ne isplauju zapisi koje je ostavio narodu; Tiberije dade dozvati lakrdijaxa preda se, isplatiti mu dunu svotu i poslati ga u smrt, da njegovu ocu moe javiti istinu... (Svetonije, Tiberije 57) ...Smrt je Tiberije smatrao tako lakom kaznom da je jednom kad je quo da se jedan okrivljenik, imenom Karkul, prije ubio, poviknuo: ,,Karkul mi je pobjegao!”... (Svetonije, Tiberije 61) ...groma se... preko mjere bojao, a za malo runijega vremena nosio je uvijek lovorov vijenac na glavi, jer kau da grom nikad ne udara u lovorov list... (Svetonije, Tiberije 69) Izostavljena su svedoqanstva o Tiberijevim porocima. Vixe o tome pogledati u Tiberijevom ivotopisu od Svetonija.

Izvori — Tacit, Anali, prevela Ljiljana Crepajac, Beograd 1970. — G. Svetonije Trankvil, preveo Stjepan Hosu, Rijeka 1978.

Literatura — N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982. — Vil Djurant, Cezar i Hrist. Istorija rimske civilizacije i hrixanstva od njihovih poqetaka do 325. godine nove ere, preveo sa engleskog Ljubomir Veliqkov, Vojnoizdavaqki zavod. Narodna knjiga, Beograd 20042 . — http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, Tiberius

– 11 – 467

GAJ CEZAR KALIGULA (37 - 41) nije bilo boljeg roba ni gorega gospodara Svetonije, Gaj Kaligula 106

Izvori O ivotu i vladavini Gaja Cezara Kaligule pripovedaju, izmeu ostalih: Tacit u Analima, Svetonije koji je sastavio Kaligulin ivotopis, Dion Kasije u rimskoj istoriji, Josif Flavije...

O ivotu i karijeri do izbora za cara Poreklo — Gaj Cezar Kaligula roen je 12. g. n. e. od oca Germanika i majke Agripine Starije. Germanik je bio sin Druza Starijeg sina Klaudija Nerona i Livije Druzile, poslednje Avgustove ene, i Antonije, erke Marka Antonija i Oktavije, Avgustove sestre. Agripina Starija je bila erka Marka Agripe, Avgustovog vojskovoe, i Julije, Avgustove erke iz braka sa Skribonijom. ivot do izbora za cara — Gaj Cezar je odrastao meu rajnskim vojnicima i vojnici njegova oca iz miloxte su ga nazvali kaligulom ili qizmicom po vojniqkom odelu koje je nosio kao malixan. Svetonije svedoqi da je Gaj pratio oca u Siriju. Poxto mu je otac preminuo (19), Gaj se vratio u Rim, gde je stanovao kod majke. Kada je Tiberije prognao Agripinu, Gaj jedno vreme ivi kod svoje prababe Livije Auguste, a po njenoj smrti (29) kod babe Antonije. Sa devetnaest godina (31) odlazi Tiberiju na ostrvo Kapri.

Okolnosti dolaska na vlast Godine 37. preminuo je Tiberije. Kao naslednike oznaqio je svoje unuke: dvadesetpetogodixnjeg Gaja, sina Germanika, i osamnaestogodixnjeg Tiberija Gemela, sina Druza Mlaeg. Gaj je uivao podrxku Markona, zapovednika pretorijanaca, i Senata. Ovim postaje jedini naslednik Tiberija i preuzima sva zvanja koja je uivao njegov prethodnik. Takoe je uzeo i titulu ,,otac ota bine”, koju je Tiberije svojevremeno odbio.

Kaligula kao car Svetonije opisujui Kaligulinu vladu, razlikuje dve celine: vladu Kaligule kao qoveka i vladu Kaligule kao qudovixta. Na poqetku svoje vlade Kaligula vodi politiku izmirenja i qinio se kao zlato u poreenju sa svojim prethodnikom. Obavezao se da e saraivati sa Senatom, a predloio je i deifikaciju Tiberija. Posinio je Gemela i imenovao ga za naslednika. Kao kolegu na poloaju konzula za 37. uzeo je svog strica Klaudija. Posetio je ostrva na kojima su njegova majka i brat Neron naxli smrt i njihov pepeo je preneo u Rim. Douxnicima nije posveivao panju. Amnestirao je one koji su bili osueni pod Tiberijem. Tiberijeve odluke priznate su za nevaee. Dopustio je korixenje onih spisa (Kremucija Korda, Kasija Severa) koji su bili zabranjeni od Avgusta i tokom Tiberijeve vlade. Ogromna sredstva troxio je na pozorixne predstave, kao i na graevine. Dao je da se izgradi most preko Napuljskog zaliva duine 5 km. Zapoqeo je gradnju vodovoda i amfiteatra na 6

Gaj Svetonije Trankvil, Dvanaest rimskih careva, preveo Stjepan Hosu, Rijeka 1978 2 , 163.

– 12 – 468

Marsovom polju. Ipak, ovakva politika nije dugo potrajala. Jeseni 37. Gaj je texko oboleo i jedva se spasao smrti. Meutim, bolest je ostavila traga na njegovo duxevno zdravlje. Njegova vlada je prerasla u tiraniju. Izvori tvrde da je Kaligula iveo u incestu sa svojim sestrama. Najdraa mu je bila Druzila, koju je inflorisao jox kad je ova bila dete. Rastavio ju je od mua i sam iveo sa njom. Kada se razboleo, imenovao ju je svojim naslednikom. Meutim, Druzila je umrla pre njega i on ju je deifikovao. Kaligula je inaqe bio sklon razvratu. Otimao je ene uglednih graana, provodio nekoliko dana sa njima i potom ih otpuxtao. Na kraju se oenio Cezonijom, enom takoe razvratnom, koju je iskreno voleo. Ona mu je rodila kerku. Kaligula je posebno bio okrutan prema Senatu. Na primer, nagnao je ugledne senatore da pred njim stoje ogrnuti pregaqom, kao kakvi robovi. Poxto su znatna materijalna sredstva koja je bio prikupio Tiberije brzo potroxena, Kaligula je stao razrezivati nove poreze. Na primer uveo je porez na prostituke, koji su one morale plaati i kada bi se prestale baviti ovim poslom. Organizovao je prinudne licitacije. Na jednoj takvoj licitaciji je jedan bogatax zadremao i klimanje njegove glave dok je spavao Kaligula je tumaqio kao poveanje uloga. Na kraju kad se nesrenik probudio bio je olakxan za vixe hiljada sestercija za robu koja nije toliko vredela. Kaligula je takoe optuivao bogate ljude i konfiskovao njihovu imovinu. Uobrazio je da je boanstvo. Sa kipova bogova skidao je glave i postavljao svoju. Pored ostalog, naredio je namesniku Sirije da njegovu statuu postavi u hramu u Jerusalimu. Naredio je da se ubije njegov tast Silan, zatim Markon, koga je ranije sklonio sa poloaja zapovednika pretorijanaca poverivxi mu upravu nad Egiptom i napokon Gemela.

Kaligulin pad Zimu 39/40. Gaj je proveo u Germaniji i Galiji, toboe ratujui. Tamo se suoqio sa zaverom namesnika donje Germanije — Gneja Kornelija Lentula Getulika. Getulik je verovatno radio u interesu Lepida. M. E. Lepid, Avgustov praunuk i mu Druzile, pretendovao je na presto. Poxto je zavera razotkrivena, Getulik i Lepid su pogubljeni, a Gajeve sestre Livila i Agripina Mlaa bejahu proterane pod osudom da su radile protiv brata. Kaligulina smrt — Prolea 40. Gaj se vratio u Rim potpuno lud. Tiranski naqin Kaliguline vladavine izazvali su nezadovoljstvo Senata i pretorijanaca. Godine 41. Gaj, kao i njegova ena Cezonija i dvogodixnja erka Druzila, ubijeni su u jednoj zaveri pretorijanaca koju je predvodio vojni tribun pretorijanaca Kasije Herea. Senat je pokuxao obnoviti Republiku, ali su pretorijanci na vlast doveli Klaudija, Germanikova brata i Gajevog strica.

Izvori o Kaligulinoj liqnosti Izgled Kaligula je bio visoka stasa, blijede boje lica, a tijelo mu je bilo krupno: vrat i noge isticahu se vitkoom, oqi i sljepooqnice bijahu mu duboko upale, a qelo mu bijaxe xiroko i namrxteno; kosu je imao rijetku, a oko tjemena je bio elav, dok mu je ostalo tijelo bilo obraslo dlakama. Stoga se smatralo prestupkom koji zasluuje smrtnu kaznu ako ga je tko dok je prolazio pogledao odozgo ili bilo iz kojeg razloga spomenuo kozu7 . 7

kao i koza bio je dlakav i imao je tanke noge

– 13 – 469

Lice, koje mu je ionako bilo od prirode straxno i runo, namjerice je nastojao uqiniti jox groznijim namjextajui ga pred ogledalom da bi izazvao xto vei strah i uas... (Svetonoje, Gaj Kaligula 50) Anegdote ...nije se uvek oblaqio ni kao muxkarac, a napokon ni kao qovjek. Qesto je izlazio meu narod u xareno izvezenoj i draguljima urexenoj kabanici, s dugim rukavima i s narukvicama, katkada u svili i u enskim haljinama. Obuvao je sad sandale... sad vojniqke qizme, a katkada enske cipele. Veinom je bio vien sa zlatnom bradom kako dri munju... xto vixe, bio je odjeven i kao Venera... (Svetonoje, Gaj Kaligula 52) ...Da njegov konj Incitat (,,Kasaq”) na dan uoqi utrka u Cirku ne bi bio smetan u odmoru, obiqavao je Kaligula po vojnicima qitavom susjedstvu zapovjediti da dre potpunu tixinu; tom je konju... dao takoer posebnu palaqu s poslugom i pokustvom da bi mogao xto sjajnije primati goste koje pozove u njegovo ime. Priqa se takoer da ga je namjeravao imenovati konzulom. (Svetonoje, Gaj Kaligula 55)

Izvori — Gaj Svetonije Trankvil, Dvanaest rimskih careva, preveo, uvod i biljexke napisao Stjepan Hosu, Rijeka 19782 .

Literatura — http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, Gaius — N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd 1982.

– 14 – 470

KLAUDIJE (41 – 54) Izvori O ivotu i vladavini Klaudija svedoqe, izmeu ostalih, Tacit u svom spisu Anali, zatim Svetonije koji je sastavio jedan ivotopis Klaudija i Dion Kasije u svojoj rimskoj istoriji. Korisne podatke pruaju jox i Josif Flavije, Juvenal, Plinije...

O ivotu i karijeri do izbora za cara Poreklo — Klaudije je roen 10. godine p. n. e. od oca Druza Starijeg i majke Antonije. Druz Stariji je bio Tiberijev brat, odnosno sin Klaudija Nerona i Livije Druzile, poslednje Avgustove ene. Antonija je bila erka Marka Antonija i Oktavije, Avgustove sestre. Dakle, Klaudije je bio roeni brat quvenog vojskovoe Germanika. Karijera do izbora za cara — Klaudije je u deqaxtvu preleao deqju paralizu. Ta i druge bolesti oslabile su njegovu telesnu grau, ali mu je pamet ostala zdrava. Ipak, zbog fiziqkih nedostataka majka ga je nazivala ,,nedovrxenim qudovixtem”, a ostala rodbina ga je prezirala. ...Njegova je majka Antonija govorila da je on ,,nakaza od qovjeka koju priroda nije dovrxila, nego samo zapoqela”. Ako je koga htjela koriti zbog tupoglavosti, govorila bi: ,,Taj je lui od mog sina Klaudija!”... (Svetonije, Klaudije 3)8 Porodica ga je drala po strani i Klaudije se jox u mladosti odrekao svih sanjarenja o politiqkoj ili vojnoj karijeri. Posvetio se izuqavanju nauka. Dobro je govorio grqki, sluio se etrurskim, a pisao je, na podsticaj Tita Livija, o istoriji Rima, Kartagine i Etrurije. Izmislio je tri nova slova i dodao ih starom alfabetu. Napisao je i jednu autobiografiju. Voleo je kocku, pie i knjievnost. Po prvi put je izabran za konzula tek sa 47 godina. Kolega po magistraturi mu je bio brati Gaj Cezar Kaligula. Meutim, ni kao konzul nije uivao poxtovanje uglednih graana. Qesto su mu se podsmevali. Sa pravom se onda postavlja pitanje kako se uopxte Klaudije domogao vlasti.

Okolnosti dolaska na vlast Pretorijanci pozdravljaju Klaudija kao novog cara — Godine 41. u jednoj zaveri, koju je organizovao pretorijanac Herea, ubijeni su imperator Gaj Cezar Kaligula, njegova ena i maloletna kerka. Senat se ponadao pravoj obnovi Republike, ali su ga pretorijanci pretekli imenovavxi kao novog imperatora Klaudija. Kada je Klaudije saznao za smrt carske porodice, uplaxivxi se po sopstveni ivot, sakrio se iza jedne zavese u vrtnoj kuici. Tu su ga pretorijanci i naxli. Poxto nije znao kako e se stvari odvijati da bi saquvao ivot napravio se tupoumnim. Pretorijanci su ga odvukli u svoj logor i pozdravili ga kao cara. Senat je na kraju potvrdio ovaj izbor. Klaudije — car — Stupivxi na vlast, Klaudije je nagradio sa 15 000 sestercija pripadnike one garde koja ga je dovela na presto. Klaudije je nedvosmisleno 8

G. Svetonije Trankvil, Dvanaest rimskih careva, preveo Stjepan Hosu, Zagreb 1978 2 , 195.

– 15 – 471

priznao suverenost vojske. Sa druge strane, obeao je da e saraivati sa Senatom. Klaudije istupa kao protivnik politike njegovog prethodnika. Amnestirao je sve one politiqke izgnanike koji su bili prinueni napustiti Rim u vreme Kaliguline vlade. Tom prilikom je dozvoljen i povratak Kaligulinih sestara Agripine i Julije, koje su svojevremeno optuene da rade protiv brata. Klaudije je takoe ponixtio i veinu Kaligulinih odluka, kao na primer onu da skupxtine biraju magistrate. Interesano je da je Klaudije naredio i da se Gajeve ubice pohvataju, zatvore i pogube, budui da je bilo opasno da careve ubice ostanu na slobodi.

Uprava Obrazovanja snanog birokratskog aparata — Mada je Klaudije iskazivao poqasti Senatu, pravu upravu u zemlji imali su sam Klaudije, njegov kabinet i dravna sluba koja se postepeno obrazovala iz redova osloboenih robova. Qetiri kabineta rukovodila su dravnom slubom: dravni sekretar ili ab epistulis, blagajnik ili a rationibus, jox jedan sekretar ili a libellis i dravni tuilac ili a cognitionibus. Na qelu kabineta nalazili su se osloboenici: Narcis, Palant i Kalist. Kada je arisotokratija pokuxala da negoduje protiv uzdizanja bivxih robova, Klaudije je obnovio zvanje cenzora (48), sebe postavio na ovaj poloaj i revidirao spisak senatora. Iz Senata izbacuje sve one koji se protive njegovoj politici, a nove qlanove regrutuje iz redova vitezova i iz provincija. Program izgradnje — Obezbedivxi podrxku administracije, Klaudije je sada bio u prilici sprovesti opsean program izgradnje. Dao je da se iskopa jedan kanal kako bi se smanjio vodostaj Tibra i time umanjila mogunost poplave Rima. Zavrxio je tzv. Klaudijev akvadukt, koji je zapoqeo Kaligula, i izgradio jedan kanal Novi Anijen. Radi breg dovoza ita u prestonicu, podigao je jox jednu luku (Port) u Ostiji. Sproveo je vodu iz jezera Fucin u reku Liris. Pre puxtanja vode iz jezera simulirao je pomorsku bitku, u kojoj je uzelo uqexa 19 000 osloboenika. Okupio se narod qitave Italije da bi prisustvovao tom spektaklu. Inaqe, Klaudije je voleo prireivati predstave i igre. Tako je organizovao i stogodixnje igre (47), iako nije proxlo sto godina od poslednjih igara (17. p. n. e.). Ostale mere — Stanovnicima Transalpinske Galije dao je graanska prava. Na jednoj bronzanoj ploqici pronaenoj u Lionu u XVI veku, saquvan je deo Klaudijevog govora Senatu u kome Klaudije poziva Senat da kao qlanove primi one Gale koji su dobili graanska prava (48). Trojancima, kao precima rimskog naroda, oprostio je danak za sva vremena. Jevreje je proterao iz Rima. Proxirio je granice pomeriuma (49). Vojniqko napredovanje je uredio na sledei naqin: 1. zapovednik odreda konjanika pomonih qeta (cohors), 2. zapovednik odreda rimskih konjanika (ala) i 3. zapovednik dela legije ili zapovednik qitave legije.

Spoljna politika Spoljna politika Klaudija obeleena je: 1) kaznenim pohodom protiv Mavretanije (41 - 44), 2) guxenjem pobune vojnika u Dalmaciji (42), 3) vojnim pohodom na Britaniju (43) i 4) osnivanjem novih provincija: Mavreatnija Tingitana i Mavretanija Cezariska (44), Trakija (46). Mavretanija — Na poqetku svoje vlade Klaudije se morao suoqiti sa nemirima – 16 – 472

na prostoru kraljevine Mavretanije, na si. Afrike. Svojevremeno kralj Mavretanije je bio Ptolemej, sin Jube II i kerke Marka Antonija i Kleopatre. Ovoga je u Rim pozvao Gaj Cezar Kaligula i nagnao ga na samoubistvo. U Mavretaniji dolazi do ustanka, koji e Klaudije guxiti u periodu od 41. do 44. Na kraju, uredivxi stvari, obrazuje dve provincije Mavretaniju Tingitanu i Mavretaniju Cezarisku. Dalmacija — Godine 42. u Dalmaciji dolazi do manje pobune vojske protiv novog imperatora. Pobuna je uguxena za qetiri dana i to meu samim vojnicima. Britanija — Godine 43. Klaudije organizuje vojni pohod na Britaniju. Svojevremeno je Cezar (54/3. p. n. e.) posetio ostrvo, ali se nije dovoljno dugo zadrao da bi uspostavio trajnu rimsku kontrolu nad ovim prostorom. Britanija je ostala podeljena na niz nezavisnih kraljevstva, a lokalno stanovnixtvo nije potpalo pod rimski uticaj. Klaudije organizuje pohod kako bi za sebe vezao provincijske legije. Mada su glavne operacije bile poverene namesniku Panonije, Klaudije je uzeo uqexa u pohodu. Prvih xesnaest dana je proveo sa qetiri rajnske i jednom panonskom legijom. Rimljani su pod svoju vlast podveli prostor do Velsa. Severna Engleska i Xkotska nikada nisu doxle pod vlast Rima. Trakija — Godine 46. klijentska kraljevina Trakija pretvorena je u rimsku provinciju.

Klaudijev pad Izvori, nenaklonjeni Klaudiju, tvrde da je njegova politika zavisila od volje njegovih osloboenika i njegovih ena. Moderna istoriografija smatra da su upravo oni doprineli njegovom padu. Osloboenici — Klaudije je obrazovao snaan birokratski aparat; toliko snaan da u jednom trenutku ni sam ga nije mogao nadzirati. Priliku su iskoristili predstavnici tog aparata da se, zloupotrebljavajui svoj poloaj, obogate. Na primer, Narcis i Palant, koristei svoj visok poloaj, prodavali su zvanja, iznuivali mito, optuivali one ljude qijih su se imanja eleli domoi. Tako u jednom trenutku oni postaju najbogatiji ljudi antiqkog sveta. Narcis je raspolagao imovinom od 400 miliona sestercija, a Palant je bio nesrean budui da je raspolagao sa samo 300 miliona. Uskoro e se ovi osloboenici direktno mexati u Klaudijevu dinastiqku politiku. Mesalina — Vixe sree Klaudije nije imao ni u izboru ena. Godine 38., posle vixe neuspelih brakova, oenio se xesnaestogodixnjom Valerijom Mesalinom, praunukom Oktavije. Mesalina mu je rodila jednu kerku Oktaviju i jednog sina Britanika. Da je imala veliki uticaj na svog mua svedoqi i proterivanje (41), po njenom nalogu, Klaudijeve roake Julije i filozofa Seneke zbog navodne preljube. Mesalina je bila neverna ena i godine 48. kada je Klaudije bio zauzet poslom u Ostiji, na svoju ruku se udala za konzula Gaja Silana. Javnost je ovo protumaqila kao izdajom i pokuxajem da se Silan dovede na presto. Klaudije je naredio da se pohvataju svi Mesalinini ljubavnici i pogube, a Mesalini koja se sklonila iz Rima, dao je priliku da se brani na sudu. Meutim, Narcis, koji je imao svoje planove i eleo je se osloboditi, xalje ljude kraljici i ubija je. Agripina Mlaa — Po Mesalininoj smrti, godine 48. osloboenici trae enu Klaudiju. Narcis predlae bivxu carevu enu Eliju Petinu, Kalist bogatu Loliju Paulinu, a Palant carevu bratanicu Agripinu Mlau. Poxto je 49. – 17 – 473

godine Vitelije predloio da se dozvoli brak izmeu strica i bratanice i poxto je senat njegovu odluku odobrio, Klaudije se eni Agripinom. Tacit pripoveda da od trenutka kada je Agripina postala Klaudijevom enom, sve se u dravi izmenilo. Svi su nju sluxali, a njoj vlast nije sluila za zabavu (Anali XII, 7). Iste godine Agripina vraa Seneku iz progonstva (Korzika) i poverava mu svog sina Domicija na poduqavanje. Zatim, oklevetavxi Silana verenika Klaudijeve erke, Agripina je uspela svog sina nametnuti Oktaviji kao novog verenika. Napokom Agripina je izradila da Lolija bude okrivljena za uvredu veliqanstva, a jedna ena ugledna roda proterana samo zato xto je Klaudije rekao da je lepa. Godine 50. Klaudije je usinio Domicija, koji od se od tada naziva Neronom. Agripina pak dobija titulu Avgusta. Sledee godine je Neron obukao muevnu togu, a Agripina na mesto prefekta pretorija dovodi svog prijatelja Bura Afranija. Godine 53. Neron se oenio Oktavijom. Nakon pet godina braka Klaudije se osvestio i video xta Agripina radi. Odluqio je da okonqa njenu prevlast i spreqi njene planove u vezi njenog sina, pa je zato Britanika imenovao svojim naslednikom. Agripina tada preduzima odluqujui potez: nahranila je Klaudija otrovnim pequrkama i on je umro posle dvanaest qasova agonije (54). Pretorijanci su kao novog cara pozdravili Nerona.

Izvori o Klaudijevoj liqnosti Izgled ...bio visoka, ali ne mrxava stasa, a lijepa lica, lijepe sijede kose i puna vrata. Ali kod hodanja izdavale su ga noge jer su mu bile preslabe, a kod veselog ili ozbiljnog posla mnoge su ga stvari nagrivale: nepristojan smijeh, jox runija sr ba, jer su mu se pritom usta pjenila, a nosnice ovlaile; osim toga, zapletao mu se jezik, a glava mu se tresla uvijek, a osobito kad je radio kakav posao. (Svetonoje, Klaudije 30) Anegdote Za jelo i vino imao je u svako vrijeme i na svakom mjestu izvanredan tek. Kad je jednom sudio... dopro je do njega miris doruqka xto su ga u oblinjem Martovom hramu spremali... on se odmah digao sa sudaqke stolice, popeo se k sveenicima i smjestio se za njihov stol... U poudi za enama bio je vrlo neobuzdan, a za muxkarcima nije imao nikakve strasti. Kockao se strastveno... (Svetonoje, Klaudije 33) ...qudili su se ljudi kod njega najvixe njegovoj zaboravljivosti i rastresenosti... Kad se poslije umorsta Meseline smjestio za stol, zapitao je malo kasnije: ,,Zaxto carica ne dolazi?” Mnoge od onih koje je osudio na smrt dao je odmah sutradan nakon smaknua pozvati u skupxtinu ili na partiju kockanja, a onda ih je, kao da su zakasnili, dao po glasniku ukoriti kao pospance... (Svetonoje, Klaudije 39)

Izvori — Tacit, Anali, prevelja Ljiljana Crepajac, Beograd 1970. – 18 – 474

— G. Svetonije Trankvil, Dvanaest rimskih careva, preveo Stjepan Hosu, Rijeka 19782 .

Literatura — Vil Djurant, Cezar i Hrist. Istorija rimske civilizacije i hrixanstva od njihovih poqetaka do 325. godine nove ere, preveo sa engleskog Ljubomir Veliqkov, Vojnoizdavaqki zavod. Narodna knjiga, Beograd 20042 . — http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, Claudius

– 19 – 475

Данијела Пантелић, Марија Шеган

ГРАЂАНСКИ РАТ 68-69

Римски цар Нерон био је последњи представник династије ЈулијевацаКлаудијеваца. Како Нерон није имао наследника поставило се питање ко би био достојан да га наследи. Тацит приповеда да је у времену које следи цар могао бити изабран и ван Рима. То је с тога што се царева власт заснивала на власти над војском. Тако да је практично онај ко командује војском могао бити поздрављен као цар, с тим што војска одлучује о томе ко ће бити цар. Сервије Сулпиције Галба Извори О животи и деловању Сервија Сулпиција Галбе сведоче Тацит у свом делу Историје, Светоније који је написао његов животопис у делу Дванаест римских царева, али и Плутарх. Порекло. Каријера до избора за цара. Галба је рођен 3. године н.е. Када га је Ливија Оцела посинила једно време се звао Луције Ливије Оцела. Високе државне положаје заузимао је под Тиберијем, Калигулом, Клаудијем и Нероном. Био је претор, намесник Аквитаније, затим конзул и напокон намесник у Германији. По Калигулиној смрти војска је била спремна заклети се на верност Галби, али је он ту част одбио. Због тога је наишао на наклоност цара Клаудија. Две године је као намесник провео у Африци. Године 60. послат је у Тараконску Шпанију. Околности доласка на власт Виндекс, намесник Галије Лугдуненсис, иначе пореклом из романизоване аристократске галске породице, седамдесетих година првог века устао је против римског цара Нерона и подршку као новом цару пружио намеснику Тараконске Шпаније - Галби. Вергиније Руф, намесник Доње Германије и човек одан Нерону, супротставио се Виндексу, поразио га и угушио устанак. Вергинијеви војници су били спремни да га поздраве као императора али је он то одбио правдајући се својим ниским пореклом (наиме потицао је из витешког сталежа). Пошто је Нерон напустио Рим и побегао на Исток, Сенат и преторијанци потврдили су избор Галбе за новог цара. Додељена му је титула Август, али и Цезар, иако са својим претходницима није био ни у каквој родбинској вези. Галба - цар Галбин претходник Нерон испразнио је римску благајну. Да би побољшао финансијску политику царства одлучио је да смањи расходе државе. Прва на удару нашла се римска војска на чије издржавање је највише новца одлазило.Уз то одбио је и да исплати

476

награде преторијанцима које су његове присталице обећале. Дао је да се погубе конзул Турпилиан , који је по налогу Нерона прикупљао војску у северној Италији за рат против Виндекса, затим намесника Африке Мацера и напокон намесника Горње Германије Капита. Оваквом политиком Галба је стекао непријатељство и војника и преторијанаца и сенатора. Аул Вителије Порекло. Каријера до избора за цара. У јесен 68. године као намесника Горње Германије Галба је поставио Аул Вителија. Отац Аул Вителија, Луције Вителије, био је истакнути сенатор тога времена. Три пута је био конзул, а у једном тренутку је обављао и цензорска овлашћења. У време Клаудијевог похода на Британију управљао је Римом. О његовом сину Аулу извори су доста скромни. Високе државне положаје је заузимао за време владавине Калигуле, Клаудија и Нерона. 60. године био је намесник у Африци, а 68. године Горње Германије. Околности доласка на власт Вителија су на устанак против Галбе потстакла два легата, Елије Цецина и Фабије Валенс. У време када је Галба управљао Тараконском Шпанијом, Цецина је био квестор у једној од шпанских провинција. Пружио је подршку Галби као цару, а Галба га је наградио једном легијом у Германији. Мада је Цецина очекивао још привилегија (нових), оне су изостале, па је он стао на страну против Галбе. Валенс је на управу добио некадашњу легију Вергинија Руфа. Уложио је доста труда како би војнике натерао да се закуну на верност Галби. Такође је издејствовао да се намесник Горње Германије, Капит, због нелојалности погуби. Валенс је сматрао да ће Галба знати да цени овакву пожртвованост, али очито да цар није то учинио пошто се Валенс придружио Цецини. Јануара 69. године две легије у Германији одбиле су да положе заклетву верности Галби. Биле су спремне одговарати само Сенату и римском народу. Аул Вителије тада својим војницима даје избор: или да угуше побуну или да изаберу новог цара. Валенс је искористио прилику и подршку пружио Вителију. Реакција у Риму Мада је у Рим стигла вест о побуни трупа у Германији, Галба је сматрао да то није стога што је он већ веома стар (имао је 78 године), већ с тога што нема наследника. Одлучио је да посини (усини) Клаудија Пизона, човека који је порекло водио од Мариа Лицинија Краса (он је био савременик Гаја Јулија Цезара) и кога је посинио Калпурније Пизон. Салвије Отон Порекло. Каријера до избора за цара. Околности доласка на власт На ово посињење неблагонаклоно је гледао Салвије Отон. О животу и делатности Салвија Отона сведоче Тацит и Светоније. Био је син истакнутог сенатора тог времена. Сам се истакао на Нероновом двору. Своју жену је чак уступио цару. Као награду или да би га се ослободио, Нерон је 58. године Отона послао као намесника у Лузитанију. Десет

477

година касније Отон ће се побунити против Нерона и подршку пружити Галби. Онда када је Галба именован за цара, Отон долази у Рим. Надао се да ће бити награђен али је цар уместо њега посинио Пизона. Отон се приближава и онако већ незадовољним преторијанцима и учествује у завери у којој су Галба и Пизон убијени. Преторијанци и Сенат као новог цара именују Отона . Обзиром да се Отон показао као умерен владар, били су задовољни својим избором. Вителијев поход на Италију Отон је у Риму био изабран за цара, али су Вителија седам легија са Рајне поздравиле као императора. Отону су подршку пружиле афричке и источне провинције, док су Вителија подржале Шпанија, Галија и Британија. Вителије је на располагању имао 16 легија, док је Отон имао 13 које су биле разбацане дуж царства. Рат је био неминован. Отон напушта Рим и одлази на север Италије како би организовао отпор. Вителије пак војску под командом Цецине и Валенса шаље преко Алпа. Прва значајна и одлучујућа битка одиграла се код Кремоне, мада је у изворима она позната као битка код Бедриакума. У овој бици Вителијеви војници извојевали су победу, а вест о поразу Отон је примио у Брикселуму. Да би спречио даља крвопролића, Отон је извршио самоубиство. Вителије- цар На свом путу ка Италији, Вителије је посетио поприште битке код Кремоне. Стигавши у Рим, отпустио је преторијанце који су били наклоњени Отону и нове изабрао из германских легија. Напустио је праксу да на високе државне положаје доводи ослобођенике. Није прихватио титулу Цезар, само понекад је дозвољавао да га назову Августом, а у главном је користио име Германик. Догаћаји на истоку У међувремену, Муцианус, намесник Сирије и човек аристократског порекла, предлаже Веспазијану, намеснику Јудеје, да се удруже у борби против Вителија. Пошто Муцианус није имао деце и био је наклоњен Веспазијановом сину Титу, био је спреман да подржи Веспазијана као цара. Рачунао је на верност своје три сиријске легије, на три Веспазијанове јудејске легије, на подршку префекта Египта и његове две легије и напокон на подршку легије у Мезији која је недавно из Сирије пребачена на Балкан. Такође надао се подршци легија на Дунаву, које су у рату Вителија и Отона пружиле подршку последњем. План Веспазијана и Муциануса био је: − да Египат отежа снабдевање Рима житом − да Муцианус преко Балкана крене на Италију − да Веспазијан остане на истоку. Поход на Италију Пошто је стигла вест да је јула 69. године префект Египта поздравио Веспазијана као новог императора, као и вест о Мацианусовом походу на Италију, легат панонске легије Антоније Примус био је расположен устати против Вителија. Он је био млад и веома амбициозан. Својевремено је своје услуге понудио Отону, али је овај остао равнодушан. Сада је, у новом устанку, Антоније видео своју прилику. Одржан је један састанак у Птују, данашња Словенија. Тада су изнета два предлога:

478

−

да се сачека долазак Мациануса, па да се удруженим снагама нападне Италија − да се без одлагања крене на непријатеља Овај други предлог, Антонијев, је победио и он не сачекавши појачање креће на Италију. У сусрет Антонију Вителије је послао војску под командом Цецине, пошто је Валенс био болестан. Већ тада Цецина размишља о издаји (извори сведоче да је он био љубоморан на Валенса и његов положај код цара). Војску је поделио на два дела: једну је послао у Хостилију а другу у Кремону. Тајно преговара са Антонијем Примусом, али је разотркривен и уклоњен. У међувремену Валенс се опоравио и кренуо ка северу земље. Антоније сазнавши за судбину Цецине, као и о походу Валенса, одлучио је да нападне војску непријатеља која је стационирана у Кремони. Антоније је поразио ову војску, а затим и ону која се налазила у Хостилији. У историји, овај догађај је познат као друга битка код Бедриакума, мада се све одиграло близу Кремоне. Град који је био одан Вителију срављен је са земљом а становништво продато у ропство. Вителијев пад Против Вителија дигле су се и снаге у Мизенуму. Пошто је опасност претила и са севера и са југа, Вителије решава да снаге на северу повуче до Нарније и тамо их супротстави Антонију, а да у Мизенум пошаље свог брата Лусиуса. У међувремену, Валенс је покушао да регрутује трупе у Галији али је том приликом био заробљен и убијен. Антоније дошавши до Нарније у непријатељски табор је бацио отсечену Валенсову главу, са циљем да докаже да је њихов најбољи генерал мртав. Војници су капитулирали. Пошто за Вителија, како се чини, није било наде, Антоније му је предложио да се пензионише, а понудио му је и новац. Вителије склапа споразум са Веспазијановим братом Сабинусом, а префектом града, у Аполоновом храму. Међутим, Вителијеве присталице натерале су га да се држи задате речи. Антоније продире у Рим, а Вителије бива збачен с власти и убијен на Гемонским стубама. Извор: --- Г. Светоније Транквил, Дванаест римских царева, превео Стјепан Хосу, Ријека 1978. Литература: --- Н.А. Машкин, Историја старог Рима, Београд --- www.ualberta.com\~csmackay, C.S. Mackay, Year of Four Emperors

4

479

Данијела Пантелић, Марија Шеган ДИНАСТИЈА ФЛАВИЈЕВАЦА Веспазијан Флавије (69-79) Извори О животу и делатности Веспазијана Флавија сведочеТацит, У свом спису Историје, и Светоније који је саставио један животопис Веспазијана. О ванредној Веспазијановој власти сведочи сачувани фрагмент текста Lex imperio de Vespasiani. (Дион Касије) Живот Веспазијана до избора за цара Веспазијан Флавије рођен је у једном сабинском селу недалеко од Реате. Светоније тврди да је био тамног порекла тј. да није потицао из угледне породице. Веспазијанов деда био је центурион у редовима Помпејеве војске, док му је отац био цариник у провинцији Азији. Сам Веспазијан високе државне положаје заузима под Калигулом, Клаудијем и Нероном. Био је војни трибун у Тракији, квестор на Криту и у Кирени; затим 39. године врши звање градског претора, када је организовао игре у част Калигулине победе у Германији. У време Клаудија, Веспазијан постаје легат једне легије у Германији. Потом је премештен у Британију где се истакао као војсковођа. Године 51. изабран је први пут за конзула. Неколико година касније послат је као заповедник у Африку. Тамо је правично и скромно управљао. Познато је да је пратио Нерона у Ахају седамдесетих година 1 века. Године 66. постаје намесник Јудеје и Нерон му је поверио рат против побуњених Јевреја. Веспазијан је заузео готовo све градове Јудеје, осим Јерусалима, када му је стигла вест о Нероновој смрти (68. г.). У време када је Аул Вителије ушао у Рим, намесник Сирије Муцианус изражава спремност да поздрави Веспазијана као новог цара. Године 69. Веспазијан одлази у египатску Александрију, где га је префект Египта поздравио као императора док Муцианус са војском креће на Италију. Децембра 69. године војска одана Веспазијану, под командом Антонија Примуса, улази у Рим, са власти свргава Вителија и убија га. *(Више о околностима доласка Веспазијана на власт погледати белешке Марије Шеган посвећене Грађанском рату 68-69) Веспазијан-цар Дан посла убиства Аул Вителија, Сенат је потврдио избор Веспазијана за цара. Управа над градом прво је понуђена Антонију Примусу, а потом, када је са војском стигао у Рим, Муцианусу и млађем Веспазијановом сину Домицијану. Муцианус и Домицијан, као градски претори, управљали су у име Веспазијана. Пошто су у току своје владе доделили бројна именовања, Веспазијан је једном приликом са иронијом приметио да се чуди како му још наследника нису послали.Напокон у јесен 70. године, Веспазијан стиже у Рим и предузима низ мера како би себи обезбедио што сигурнију власт: − преторијанска кохорта Распустио је 16 преторијанских кохорти које је образовао Вителије и регрутовао 9 нових.

480

− lex imperio de Vespaziani О Веспазијановој ванредној власти сведочи фрагмент овог текста. Овим законом Веспазијан добија право да склапа уговоре, да сазива и претседава Сенатом, да именује магистрате... и напокон да чини све оно што сматра најбољим по државу. Веспазијан дакле добија она права која су уживали његови претходници, тачније Август, Тиберије и Клаудије. Веспазијан је покушавао да своју власт заснује на легалним основама. Да ли су овакви законски текстови постојали пре Веспазијана, неизвесно је. Наиме о том питању данас се много расправља у историографији. − Сенат Веспазијан у Сенат уводи оне људе који нису тежили превласти и којима није сметала царска власт. Не само да уводи муниципалну аристократију, већ и становнике римских провинција. Тацит приповеда да је ова мера унела штедљивост у римски живот. Међутим, стари сенатори нису били задовољни Веспазијановом политиком према Сенату. Међу њима се посебно истицао Хелвидије Приск. Прво, предложио је да обнова Капитола, који је страдао у грађанском рату падне на терет државе и да у томе Веспазијан само помаже. Сенат, састављен од нових људи, одбио је предлог Приска. Затим Приск устаје против Веспазијановог присталице Еприуса Мацера, кога је оптужио да је у време Нерона примио од цара 5 милиона сестерција за прогон Присковог зета. Напокон, Веспазијан је дао да се Приск протера а 75. је исти погубљен, не зна се под којим околностима. − Астролози. Филозофи. На предлог Муциануса, Веспазијан је из Рима протерао астрологе који су својим претсказивањима често били узрочници многих немира. Из града је такође протерао филозофе (стоичаре), који су били наклоњени Приску и другим старијим сенаторима. − Звања. Почев од 69. године Веспазијан је сваке године биран за конзула. Био је “princeps senatus” а уживао је и цензорска овлашћења. - Династичка политика. Године 70. када је отишао у Рим, рат против побуњеника у Јудеји поверио је свом сину Титу. Тит је успео заузети Јерусалим и 71. године заједно са оцем прославио је тријумф. Тит добија трибунска овлашћења и imperium maius. Заједно са оцем био је конзул 70., 72., 74-77 и 79. године. Млађи Веспазијанов син, Домицијан, звање конзула добио је 73. године, а конзул суфектус био је од 75 до 77. године.Наведено, иде у прилог претпоставци да је Веспазијан радио на учвршћавању династије. − Предупређивање завера. Као и против његових претходника, тако и против Веспазијана биле су организоване завере. Разоткривање тих завера Веспазијан је поверио свом сину Титу, поставивши га на чело преторијанаца. Једна од највећих организована је 79. године од стране Еприуса, Мацера и Цецине. Међутим, ова завера је пропала а завереници су побијени.

481

Табела 1. Мере учвршћивања Веспазијанове власти − обрачун са преторијанцима − lex imperio de vespaziani − обрачун са Сенатом − обрачун са филозофима и астролозима − династичка политика − предупређивање завера Веспазијанова финансијска политика Веспазијанови претходници испразнили су римску благајну. Да би поправио финансиско стање Веспазијан уводи низ нових пореза, па чак и на јавне wc-e (клозете). Војницима је платио само обећане награде, док се ванредним (додатним) нису могли надати. Веспазијанова градитељска делатност Мада је био познат по штедљивости, Веспазијан је обезбедио новац за обнову Капитола који је страдао у грађанском рату. Да би показао како брине о јавном добру, срушио је омражену Неронову палату подигнуту после пожара 64. г. и на место ње подигао амфитеатар Флавијеваца, познат под називом Колосеум (у центру амфитеатра налазила се колосална статуа). Амфитеатар је завршио његов син Тит. Политика према провинцијама Градовима у Шпанији доделио је грађанска права, док је Грчкој укинуо аутономију коју јој је дао Нерон. У традицији Веспазијан је запамћен као добар владар. Табла 2. ВЕСПАЗИЈАН ФЛАВИЈЕ 69-79

1. Извори:Тацит, Светоније 2. Политичка каријера до избора за цара 3. околности доласка на власт 4. мере учвршћивања власти (табела1.) 5. унутрашња политика

Извор: --- Г. Светоније Транквил, Дванаест римских царева, превео Стјепан Хосу, Ријека 1978. Литература: --- Н.А. Машкин, Историја старог Рима, Београд --- www.ualberta.com\~csmackay, C.S. Mackay, Vaspasianus and Titus

482

Тит 79-81 Извoри: О животу и делатности Тита Флавија сведочи Тацит у свод делу Историје, затим Светоније који је написао његов животопис и Дион Касије. Војна и политичка каријера до избора за цара Титов отац био је Веспазијан Флавије, римски цар од 69. до 79. године. Тит је одрастао на двору цара Клаудија и био је вршњак и пријатељ Британика. Истакао се као војни трибун у Германији и Британији. Године 67, када му је отац био намесник Јудеје, Тит је на управу добио једну легију у Јудеји. Године 69/70. отац му поверава рат против јудејских побуњеника. Године 70/71. заузео је Јерусалим. и потом заједно са оцем прославио тријумф. Добија трибунска овлашћења и imperium maius. Био је конзул 70., 72., 74-77 и 79.Цензорска овлашћења добија 71. године. Да би предупредио завере против оца, Тит је именован за префекта преторија, службу је вршио више него ревносно. Године 79. Веспазијан се тешко разболео. Пред смрт захтевао је да га подигну из кревета, будући да је сматрао да цар треба да умре стојећи. Захваљујући својим претходним положајима Тит је без већих проблема наследио оца у лето 79. године. Тит-цар Тит је у традицији познат као најбољи римски цар. Његово време обележено је слогом између сената и цара. Толико је водио рачуна о јавном добру и људима да је једном приликом, када никоме није учинио какво добро (милост), наводно рекао: »Пријатељи, данас сам изгубио дан». У његово време завршен је амфитеатар Флавијеваца. Посведочена је ерупција Везува и страдање градова Помпеје и Херкуланума. Тит је преминуо од болести 81. године. Извор: --- Г. Светоније Транквил, Дванаест римских царева, превео Стјепан Хосу, Ријека 1978. Литература: --- Н.А. Машкин, Историја старог Рима, Београд --- www.ualberta.com\~csmackay, C.S. Mackay, Vaspasianus and Titus

483

Домицијан 81-96. Извори: О животу и делатности Домицијана сведоче Тацит у биографији свога таста Агриколе, Светоније који је написао његов животопис, Плиније Млађи, његов савременик, Квинтилијан и Дион Касије. Политичка каријера до избора за цара Домицијанов отац био је римски цар Веспазијан 69-79, старији брат Тит такође цар 79-81. Домицијан је рођен 51. године, у време очевог првог конзулата. Када му је отац поздрављен као император имао је 18 година. У току владе Аул Вителија све време је остао у Риму и једино се склонио на сигурно када су отпочели немири и тако избегао судбину свог стрица Сабинуса. Децембра 69. године пошто је Сенат потврдио избор Веспазијана за цара привремена управа над градом поверема је Муцианусу и Домицијану као градском претору.Тада је Домицијан доделио низ наименовања да је његов отац са иронијом приметио да се чуди да му нису послали наследника. Веспазијам се вратио у Рим 70. године и од тог тренутка он ће бити у сенци свог брата (биће бачен у запећак). Године 73. био је први пут изабран за конзула, а звање конзула суфектуса вршиће у периоду од 75. до 79. Заједно са братом биће конзул 80. године. Године 81. Тит се разболео и убрзо преминуо. Пошто није имао директних потомака, на престолу га је наследио братДомицијан. Домицијан - цар Антички извори нису благонаклони према Домицијану. Сматрају да је хладан, без смисла за хумор, сумњичав и резервисан. Оштру критику Домицијанове владе налазимо код Тацита у биографији Агриколе. Како се Домицијан отуђио од Сената, а писци наших извора су углавном припадали сенаторском сталежу, њихова нетрпељивост је разумљива. Домицијан, поставши цар, звање конзула је вршио од 82. до 89., као и 90., 92. и 95.(укупно 17 пута), као император био је поздрављен чак 22 пута, а узео је и доживотна цензорска овлашћења. Спољна политика Домицијана Када говоримо о спољној политици Домицијана мислимо пре свега на његове операције у Галији, Германији и на Дунаву.

484

Табела 3. Спољна политика Домицијана године 82/83 84 84/85 86/87 88 89 91-93 93

догађај војни поход на Галију и Германију против Хата Дачани убијају намесника провинције Мезије војни поход против Дачана префект преторија Корнелије Фусцус претрпео пораз од Дачана поход против Дачана, битка код Тапеја устанак Антонија Сатурнина у Доњој Германији и поход Домицијана против Маркомана, Квада и Сармата; мир Домицијана и Децебала Домицијан прославља два тријумфа (Хати и Дачани) Борбе против Сармата Мањи тријумф - овације

Германија (82/83) Године 82/3. Домицијан организује један војни поход на Галију и Германију. Неки научници сматрају да је то с тога што је желео учврстити утицај међу оним легијама које су биле узрок многих немира. Званично, поход је био уперен против германског народа Хата, који је насељавао средњи ток реке Рајне. Домицијан је успео потиснути Германе и у част тог успеха прославио је тријумф, подигао тријумфални лук, узео надимак Германик, а плату легијама повећао за једну трећину. Извори овај Домицијанов поход посматрају као фарсу, организовану ради увећања личног престижа. Домицијан је наставио окупацију области Црне шуме између Рајне и Дунава ради остваривања што лакше комуникације. Дунав (84-88) Простор северно од Дунава насељавала су племена германских Свеба, Сармати и Дачани. Сармати су припадали индо-европској групи народа, говорили су језиком сличним персијском и насељавали су простор данашње Мађарске. Дачани су такође били индоевропљани, а насељавали су простор данашње Румуније.Тада је Дачанима управљао краљ Децебал. Децебал прелази Дунав и продире на простор римске провинције Мезије. Намесник провинције покушао је да му се супротстави али је претрпео пораз и погинуо.Тада Домицијан организује погод против Дачана али убрзо са њима склапа споразум и Децебал се повлачи преко Дунава. Префект преторија Корнелије Фусцус, остављен на Дунаву да прати даљи развој догађаја, самоиницијативно прелази реку и продире на територију Дачког краљевства. У бици до које је дошло, Фусцес је претрпео пораз и изгубио живот. Отприлике у то време провинција Мезија подељенаје на две мањеГорња и Доња Мезија (86/87). После опсежних припрема, године 88. Домицијан шаље војску против Децебала. Чак су легије са Рајне и из Далмације биле пребачене на Дунав. До одлучујуће битке дошло је код Тапеја када су Римљани извојевали победу. Међутим, нису успели да победу потпуно искористе због немира на Западу. Германија 89. Године 89. у Горњој Германији избио је устанак Антонија Сатурнина, који положај сенатора добија захваљујуђи Веспазијановој политици и који је тежио царској власти. Да је

485

ову побуну Домицијан озбиљно схватио сведочи чињеница да се сам спремао да угуши устанак и да је у ту сврху легије из Шпаније, под вођством будућег цара Трајана, пребацио на север. Убрзо се показало да за тим није било потребе. Наиме, војска Доње Германије остала је верна цару и сама је угушила побуну. Сакупљену војску Домицијан је искористио за војни поход против Маркомана и Квада. Ова германска племена били су римски савезници. Под изговором да нису пружили помоћ Римљанима у рату против Дачана, Домицијан одлучује да их нападне. Германима су у помоћ прискочили Сармати. Дунав 89 Да би имао одрешене руке у рату против Сармата, Домицијан склапа мир са Децебалом. Децебал, искористивши прилику, пристаје на мир под условом да му Домицијан у краљевство пошаље искусне занатлије и да му плаћа годишњи трибут. Такође је пристао да римска војска прође кроз његово краљевство ради борбе са Сарматима. У јесен 89. Године Домицијан се вратио у Рим и прославио два тријумфа: у част победе над Хатима и у част победе над “Дачанима”. На Форуму дао да се изради његова коњаничка статуа.. Савременици нису благонаклоно гледали на његову политику. До 93. године Домицијан је умирио Сармате. Унутрашња политика Домицијана Табела 4. Финансијска политика Градитељска делатност Представе Dominus et deus Провинције Сенат

Унутрашња политика Домицијана Благајна празна, градитељска делатност, представе, повећане плате војницима, трибут Децебалу Обнова Капитола, храмови, Стадион, Одеон, Наумахија Странке у Цирку --- плава, бела, зелена, црвена + златна и гримизна “нека мрзе само нека се боје” Забрана гајења винове лозе. Светоније тврди да чиновници никада нису били ни праведнији ни скромнији но у Домицијаново време. Домицијан је био резервисан и сумњичав према Сенату. Како је време углавном проводио у својој вили на Албинској планини, неколико миља удаљеној од Рима, отуђио се од Сената и изоловао. У току своје владе погубио је 12 конзула, као и многе сенаторе. Разлози оваквој политици, а које нам нуде извори, тривијални су. На пример, Отанов нећак био је погубљен зато што је прослављао рођендан свог ујака. Оштру критику Домицијанове политике према Сенату даје Тацит у Агриколи.

486

Извор: --- Г. Светоније Транквил, Дванаест римских царева, превео Стјепан Хосу, Ријека 1978. Литература: --- Н.А. Машкин, Историја старог Рима, Београд --- www.ualberta.com\~csmackay, C.S. Mackay, Domitian

8

487

Xegan Marija

ANTONINI

Tabela 1. Broj

Ime

Godina

01.

Marko Kokcej Nerva

96 – 98

02.

Marko Ulpije Trajan

98 – 117

03.

Publije Elije Hadrijan

117 – 138

04.

Antonin Pije

138 – 161

05.

Marko Anije Aurelije

161 – 180

06.

Komod

180 – 192

–1– 488

MARKO KOKCEJ NERVA (96 - 98) Izvori O ivotu i delatnosti Nerve svedoqe Plinije Mlai, zatim Svetonije u ivotopisu Domicijana, napokon Dion Kasije, saquvan kod Ksifilina. Dion Kasije Dion Kasije (150 - 232) rodom je bio iz Nikeje, grada u Bitiniji. Rano je doxao u Rim, gde je postao visoki dravni qinovnik. Napisao je na grqkom jeziku rimsku istoriju u 80 knjiga, od osnivanja Rima do 229. godine. Te godine je bio konzul pod vladom svoga zaxtitnika cara Severa Aleksandra. U celini su nam saquvane samo knjige od 36. do 60. ili pregled dogaaja od 69. do 46. godine. Do 35. knjige saquvani su nam samo fragmenti. Zamenu za izgubljene knjige od 61. do 80. prua nam delimiqno izvod monaha Jovana Ksifilina. Za vremenski period od cara Avgusta korixen je u velikoj meri Livije, za kasnije doba, svakako, i Tacit.1

Politiqka i vojna karijera do izbora za cara Marko Kokcej Nerva poticao je iz senatorske porodice. Njegov deda bio je prijatelj rimskog cara Tiberija (14 - 37), a njegov ujak bio je oenjen jednom od Tiberijevih unuka. Sam Nerva istakao se pod vladom Nerona i Vespazijana. Uqestvovao je u guxenju Pizonove zavere, a 71. bio je konzul zajedno sa Vespazijanom. Interesantno, u vreme Vespazijanovih naslednika nama nije poznata Nervina delatnost. Isto tako ne znamo okolnosti koje su dovele 66-ogodixnjeg Nervu na vlast.

Okolnosti dolaska na vlast Godine 96. u jednoj zaveri ubijen je rimski car Domicijan. Raspravlja se o pitanju identiteta zaverenika. Prema izvorima, Domicijana su ubili njegovi osloboenici, a kao uqesnik zavere pominje se i Domicijanova ena, a erka Korbulona, prefekta pretorija iz vremena Nerona. Zavera je bila briljivo isplanirana i po smrti Domicijana odmah je izabran nov car. Interesantno, novoizabrani nije poticao iz roda Flavijevaca. Naime, Domicijan nije imao dece, a svojevremeno se potrudio da pogubi Klemensa i Sabinusa, svoju brau od strica. Ipak, i pored ovoga, po Domicijanovoj smrti u ivotu su jox uvek bili njegovi bratii, a sinovi Klemensa, nosioci dinastije Flavijevaca. Meutim, oni su, moda zbog njihove maloletnosti, zanemareni u izboru za cara. Dakle, sa Domicijanovom smru gasi se vladavina dinastije Flavijevaca. Iz danas nepoznatih razloga, Senat carsku vlast dodeljuje Marku Kociju Nervi. Tom prilikom Senat je prokleo svaku uspomenu na Domicijana, naredio da se njegove statue poruxe, kao i da se iz raznih natpisa izbrixe njegovo ime. Potkazivaqi ili delatores prognani su iz grada, a omoguen je povratak politiqkim emigrantima. Sloga Senata i cara obezbeena je obeanjem Nerve da bez sudske odluke nee pogubiti nijednog senatora.

Nerva — car Nerva kao car nije uivao podrxku ni vojske ni pretorijanaca, a koji su ostali verni njegovom prethodniku. Jednom prilikom pretorijanci istupaju 1

V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd 1984, 243.

–2– 489

sa zahtevom da se kazne Domicijanove ubice. Nerva zahtev odluqno odbija, qak nudei u zamenu svoju glavu. Ipak, pretorijanci na svoju ruku ubijaju zaverenike, a prefekt pretorija qak primorava Nervu da im zahvali za ovaj qin. Nerva razmixlja o abdikaciji, ali ga pristalice savetuju da posini kakvog namesnika provincije i time obezbedi podrxku njegovih legija. Nervin izbor bio je Trajan, namesnik Gornje Germanije. Trajana je Nerva u odsustvu posinio i obezbedio mu visoke dravne poloaje. Meutim, taman kad se uqvrstio na vlasti, Nerva umire 98. godine.

Literatura — http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, Nerva and Trajan — V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd 1984.

–3– 490

MARKO ULPIJE TRAJAN (98 - 117) Izvori O ivotu i delatnosti Trajana svedoqe Plinije Mlai, zatim Dion Hrizostom i napokon Dion Kasije, saquvan kod Ksifilina. Za spoznavanje spoljne politike veliku korist prua svedoqanstvo Trajanova stuba. Plinije Mlai Plinije Mlai (62 - 114) rodom je bio iz Koma u severnoj Italiji, neak i posinak Plinija Starijeg. iveo je u Rimu kao advokat, bio Tacitov prijatelj i naposletku namesnik provincije Bitinije u Maloj Aziji. Od njegovih dela je saquvano, osim govora zahvalnosti upuenog caru Trajanu prilikom stupanja na dunost kao konzul, jox i zbirka sa nexto vixe od 120 pisama. Od naroqitog kulturno-istorijskog interesa je opis erupcije Vezuva 79. godine, kao i njegova korespondencija s carem Trajanom, u kojoj se raspravlja i o postupanju sa hrixanima.2 Dion Hrizostom Dion Zlatousti rodom je bio iz Bitinije. U vreme Flavijevaca kada su filozofi proterivani iz Rima, Dion je qak bio prinuen napustiti i rodni kraj. Posle dugogodixnjeg lutanja, a u vreme Nerve i Trajana, Dion dolazi u Rim. Trajan je iskoristio Dionovo uqenje da uqvrsti sopstveni poloaj. Naime, pozvao ga je na dvor kada je Dion odrao qetiri govora u kojima je napravio razliku izmeu tiranije i monarhije. Prema Dionu tiranin (npr. Domicijan) je najgori oblik vladara, dok monarh (tj. Trajan) slui narodu i donosi dobre zakone.

Politiqka i vojna karijera. Okolnosti dolaska na vlast Marko Ulpije Trajan je prvi rimski car koji nije poticao iz Rima. Naime, porodica Trajana poticala je iz Xpanije, ali je u stvari bila italskog porekla. Trajanov otac bio je istaknuti senator u vreme Flavijevaca. Sam Trajan rano se posvetio vojnoj karijeri i qak deset godina vrxio je zvanje vojnog tribuna. Mada nam njegova karijera do izbora za cara nije u potpunosti poznata, znamo da je godine 89. na zahtev cara Domicijana legije iz Xpanije doveo u Germaniju. Jedno vreme bio je namesnik Gornje Germanije. Godine 97. posinio ga je rimski car Nerva. Svog oquha Trajan nikada nije video, a po njegovoj smrti poslao je pismo Senatu u kome prihvata sve dodeljene mu poqasti, izuzev zvanja ,,oca ota bine” (koje e uzeti nexto kasnije). Trajan sve do 99. ostaje na Rajni borei se protiv varvara, a krajem godine dolazi u Rim.

Unutraxnja politika Car i Senat Za sve vreme svoje vlade Trajan se trudio da sarauje sa Senatom. Zbog toga e i u tradiciji biti upamen kao dobar vladar. Na primer reqi Budi sreniji od Avgusta, a bolji od Trajana samo su jedan od dokaza ove tvrdnje. Dok je Domicijan insistirao da ga oslovljavaju sa dominus et deus, senatori su Trajana 2

V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd 1984, 371.

–4– 491

tako oslovljavali iz poxtovanja. Socijalna politika. Privreda U vreme Trajana razvija se ustanova alimentarnih fondova. Naime, novac iz dravne kase davao se sitnim i srednjim zemljoposednicima uz nisku kamatu, oko 5 procenata. Novac od kamate drava je potom davala za odgoj dece bez roditelja, kao i siromaxnim porodicima. Qitava ova ustanova bila je navodno izraz careve dareljivosti i brige za stanovnixtvo. U cilju razvoja italske privrede, Trajan zahteva od svakog senatora da u italske gradove uloi 1/3 svoje ukupne imovine. Hadrijan e ovu meru smanjiti na 1/4. Takoe, da bi obezbedio lakxi dovoz ita u Rim, Trajan osposobljava luku u Ostiji, xto je nexto ranije pokuxao Klaudije ali nije u tome uspeo. Administrativna reforma Trajan uvodi instituciju korektora, koji su imali zadatak da nadziru finansijske prilike Carstva, a koji su birani iz redova senatora. Korektori su nadzirali gradove u Italiji, ali i provincije. Graditeljska delatnost Iskoristivxi plen dobijen u ratu protiv Daqana, Trajan je sagradio jedan Forum, pet puta vei no Avgustov. Oqistio je Kvirinal, a o koliqini odnete zemlje svedoqi visina Trajanova stuba. Spirala koja obavija stub sadri predstave o carevom pohodu na Dakiju. Na vrhu se prvo nalazila statua cara, koja je kasnije zamenjena statuom sv. Petra. Trajan je prvi car koji nije sahranjen u Avgustovom mauzoleju, ve je njegov pepeo pohranjen u postolju. Na Forumu se nalazila jedna bazilika (sudnica), dve biblioteke i mauzolej koji je zavrxio Hadrijan. Tabela 2.

gospodar i gospod Car i Senat alimentarni fond Socijalna politika 1/3 imovine u italske gradove Trajanova unutraxnja politika korektori Administrativna reforma Trajanov Forum Graditeljska delatnost luka Ostija

–5– 492

Spoljna politika Tabela 3. Hronoloxki pregled spoljne politike Trajana Godina 101 – 102 105 – 106 106 113 – 116 115 – 117

Dogaaj Prvi rat protiv Dakije Drugi rat protiv Dakije Arabija Partija Ustanak u Egiptu i Kireni Dakija

Najznaqajniji izvor za prouqavanje Trajanova pohoda na Dakiju jesu predstave na jednom stubu, koji se nalazi na Trajanovom forumu u Rimu. Jox 89. godine rimski car Domicijan sklopio je jedan mirovni sporazum sa daqkim kraljem Decebalom. Ovim sporazumom Rimljani su se obavezli da e plaati godixnju sumu Daqanima. Mera je bila veoma poniavajua po rimsku dravu. Da bi povratio ugled svog carstva, a imajui na umu i rudnike zlata na zapadu kraljevstva, Trajan e organizovati jedan vojni pohod na Dakiju. Trajan e sve do kraja 99. ostati na Rajni radi umirivanja lokalnih plemena. Neki istoriografi veruju da se on ve tada nosio mixlju organizovanja jednog pohoda na Dakiju i da bi sebi obezbedio xto sigurniji put odluqio je prvo umiriti germanska plemena. Napokon, godine 101. podie dva mosta preko Dunava. Ova qinjenica navela je istraivaqe da poveruju kako je pohod podrazumevao napad iz dva pravca. Iz jedne saquvane Trajanove reqenice znamo da je sam car s vojskom, prexavxi Dunav, prodro u zapadni deo kraljevstva. Koja je bila ruta drugog dela vojske, u sluqaju da je postojala, danas nije poznato. Daqani su odluqili da Rimljanima nametnu iscrpljuju rat. Nisu im se suprostavljali u otvorenom boju, povlaqili su se ka unutraxnjosti zemlje, a za sobom su unixtavali polja i letinu, a zagaivali su i vodu. S druge strane, Trajan je namerno sporo napredovao i pri tom gradio puteve i utvrenja. Proxavxi tzv. ,,Gvozdena vrata”, nagnao je neprijatelja da mu se suprostavi u bici kod Tapeja. Mada su Rimljani izvojevali pobedu, ona nije bila konaqna. Dok je tokom zime 101/102. Trajan mirovao, Decebal prelazi zaleeni Dunav i udara na Donju Meziju. Trajan mu je krenuo u susret i potom ga potisnuo. Neki istoriqari veruju da se razvila bitka kod jednog grada, koji e u qast Trajanove pobede biti nazvan Nikopolj. Prolea 102. Trajan rexava da prodre u istoqni deo kraljevstva. Decebal ve tada xalje poslanstvo Rimljanima, ali ono nije naixlo na dobar prijem. U meuvremenu, Trajan, prexavxi Karpate, vojsku deli na dve celine; jedna je imala zadatak zauzimanja neprijateljskih uporixta na jugu, dok je druga, na qelu sa Trajanom, krenula ka daqkoj prestonici Sarmigezetuzi. U to vreme, Decebal je kapitulirao. Trajan prima titulu ,,Daqki”, period poniavajueg poloaja Rima za sada je bio okonqan, ali u suxtini Daqko kraljevstvo i Decebal ostaju neokrnjeni. Do 105. godine na severnoj obali Dunava podignuta su brojna rimska utvrenja i ispostave. Rimljani su pontonski most preko Dobrete stali zamenjivati velikim, kamenim. Sve ovo nagnalo je Decebala da posumnja u poxtene namere Rimljana. On die ustanak, zauzima teritoriju rimskih saveznika Sarmata, koja se prostirala zapadno od Dakije, a zauzima i rimska utvrenja. Godine 106. Trajan organizuje nov pohod i sada napad usmerava odmah ka Sarmigezetuzi. Napadnuta iz dva pravca prestonica je brzo zauzeta. Decebal je uspeo pobei, ali je u jednom trenutku oqajanja izvrxio samoubistvo. Trajan je anek–6– 493

tirao prostor Dakije i u njegov posed dolaze rudnici zlata. Ovaj prostor ubrzo e kolonizovati Rimljani. U Rimu Trajan je organizovao vixednevne pobedniqke igre. Arabija Arabija i Arabljani bili su poznati starim Grcima i Rimljanima. Zemlja se nalazila na putu za Indiju i Kinu, a proizvodila je i tada veoma cenjene trgovinske artikle. Za klasiqne pisce Arabija je bila zemlja mirisa i zlata. Oni su zemlju delili na tri celine: Arabia Deserta ili pustinjska Arabija, koja je obuhvatala sirijsko-mesopotamsku stepu, zatim Arabia Petraea ili stenovita Arabija, koja je obuhvatala Sinaj i Nabatejsko kraljevstvo, i napokon Arabia Felix ili srena Arabija, koja je obuhvatala preostali deo Arabljanskog poluostrva. Nabatejsko kraljevstvo prostiralo se istoqno od Sinaja, pa do Damaska, a na vrhuncu moi i do Eufrata, na severu. Prestonica kraljevstva bio je grad Petra. Stanovnixtvo je po svom poreklu bilo arapsko i govorilo je arapskim jezikom, ali u nedostatku pisma koristilo se aramejskim. Nabatejska drava nije bila vojna drava, a njena mo uglavnom se zasnivala na trgovini. Ovom prilikom razmotriemo samo vezu Rima, s jedne, i Nabatejskog kraljevstva, s druge strane. Godine 24. po nalogu cara Avgusta prefekt Egipta Elije Gal organizuje jednu ekspedicuju na prostor srene Arabije. Nabatejci uzimaju uqexa u pohodu kao saveznici Rima. Strabon, uqesnik i istoriqar pohoda, propast Galove ekspedicije vidi u izdaji nabatejskog voe. Kako bilo, u periodu koji sledi Rimljani e pomagati razvoj grada Petre. Naime, u njemu su videli, budui da je grad bio useqen u stenu i dobro zaxtien, uporixte u borbi protiv Parta. Od kraja I veka mo Nabatejskog kraljevstva postepeno opada, budui da su rimski mornari, kao i drugi, pronaxli jednostavnije trgovaqke puteve ka Indiji. Tako 105. godine, po nalogu Trajana, namesniku Sirije nee trebati vixe od jedne legije da sruxi autonomiju kraljevstva. Sledee godine stenovita Arabija bila je ukljuqena u sastav Rimskog carstva, pod imenom Provincia Arabia.3 Partija U vreme Nerve i Trajana Partijom je vladao Pakor. Meutim, 110. godine njegov brat ili zet Horzoje die ustanak i postaje nov partski kralj. Horzoje, potom, prodire u Jermeniju, svrgava jermenskog kralja postavljenog od Rimljana i na vlast dovodi Aksidara, jednog od Pakorovih sinova. Prema ugovoru izmeu Parta i Rimljana, a sklopljenog u vreme cara Nerona, Parti su imali pravo postavljati vladare Jermenije, naravno pod uslovom da taj izbor potvrdi rimski car. Kako je Horzoje na svoju ruku postavio novog kralja, Trajan dobija povod za organizovanje vojnog pohoda na Istok. Godine 113. Trajan se naxao u Ahaji. Tom prilikom primio je partsko poslanstvo, koje ga obavextava da je Aksidar svrgnut sa vlasti, a kao nov kralj postavljen drugi Pakorov sin Partimasir. Poslanstvo se nadalo da e Trajan potvrditi izbor novog kralja i time izbei rat, ali ih Trajan nije udostojio odgovora ve je nastavio ka Istoku. Uz pomo kavkaskih klijentskih kraljeva, Trajan prodire u Jermeniju. U susret mu je izaxao Partimasir, stavivxi pred careve noge svoju krunu. Nadao se da e mu je Trajan vratiti. Nasuprot oqekivanjima, Trajan anektira prostor Jermenije, a upravu nad zemljom poverava jednom prokuratoru iz vitexkog stalea. Uplaxivxi se, Partimasir pokuxava pobei, ali je uhvaen i pogubljen. Horzoje nije mogao odgovoriti na akcije Trajana, budui da je bio zauzet dinastiqkim borbama u svom kraljevstvu. Zauzetost partskog kralja Trajan je svakako znao da iskoristi. On prodire u severnu Mesopotamiju i zauzima gradove Nizibis 3

Filip Hiti, Istorija Arapa od najstarijih vremena do danas, s engleskog preveo Petar Pejqinovi, Sarajevo 19882 , 56 - 83.

–7– 494

i Betnu. Tada uzima titulu ,,Partikus”. Tokom zime (115/116) rimske trupe u Nizibisu grade flotu, koja e posluiti kao pontonski most za prelazak vojske preko Tigra. Prolea 116. Trajan zauzima partsku prestonicu Ktesifon, a stie i do Persijskog zaliva, gde ,,kupa oruje u moru”. Danas nam je saquvano jedno Trajanovo pismo upueno 116. godine Senatu, u kome obavextava o svojoj pobedi. Pismo je pronaeno u Ostiji, a objavljeno 1934. godine. Trajan se nosio mixlju da na ovom prostoru osnuje provinciju Vaviloniju, ali u tome su ga omeli ustanci u nedavno osvojenim teritorijama u severnoj Mesopotamiji, kao i u Kireni i Egiptu. Ustanak u Egiptu i Kireni Jox od vremena Avgusta jevrejske i grqke zajednice u Egiptu sukobile su se oko udela u samoupravi jednog grada. Grci su uivali podrxku Rimljana i samim tim imali privilegovaniji poloaj no Jevreji. Godine 115. Jevreji diu ustanak i potiskuju Grke sve do Aleksandrije. Prefekt Egipta pokuxao je srediti stvar, ali u tome nije uspeo. Ustanak se proxirio na Kirenu i Kipar, a Dion Kasije tvrdi da je vixe stotina hiljada ljudi stradalo. Napokon, Trajan legije iz Dakije xalje na jug i ustanak je uguxen 117. godine. Iste ove godine Trajan je oboleo u Antiohiji. Pourio je u Rim, ali ga je smrt saqekala u Kilikiji. Kakvi su Trajanovi planovi vezani za istoqnu politiku bili, danas nije poznato. U Maxkinu stoji da je planirao pohod na Indiju.

Ispit U tekstu koji sledi dat je pregled pitanja iz predmeta Starog veka; pitanja koja je postavljala ispitna komisija Duxani, Ferjanqi u januarskom ispitnom roku 2004. godine. Pitanja su sakupljena zahvaljujui naporima koleginice Simi Mirjane. Trajanov rat protiv Daqana Odakle Decebalu novac za plaanje ratne odxtete? Prihodi rudnika zlata, koji nalazili na prostoru danaxnje Transilvanije. Rimljani su kolonizovali provinciju. To je najmlaa i prva napuxtena provincija. Od Dunava nema prirodnu granicu. Kroz kanjon erdapa gradi se put i most. U Rimu je, kako bi se pohod ovekovqio podignut stub, qiji reljef u obliku spirale prikazuje qitav pohod.

Literatura — http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, Nerva and Trajan — N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd — V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd 1984. — Filip Hiti, Istorija Arapa od najstarijih vremena do danas, s engleskog preveo Petar Pejqinovi, Sarajevo 19882 .

–8– 495

PUBLIJE ELIJE HADRIJAN (117 - 138) Izvori O ivotu i delatnosti Hadrijana svedoqi jedan ivotopis saquvan u zbirci Scriptores Historiae Augustae, kao i Dion Kasije u svojoj rimskoj istoriji. Korisne podatke nalazimo i u saquvanim odlomcima tekstova iz Hadrijanova vremena, a koji su objavljeni u zbirci Izabrani latinski natpisi. O Hadrijanu svedoqe i ostaci njegove graditeljske delatnosti: Hadrijanov zid u Britaniji, palata u Tiburu, mauzolej u Rimu, hram Zevsa Olimpijskog u Atini. ,,Pisci istorije careva” Pisci istorije careva ili Scriptores Historiae Augustae jeste zbirka ivotopisa rimskih careva od Hadrijana do Kara i njegovih sinova Karina i Numerijana, dakle od 117. do 284. godine. Zbirka je nastala pred kraj IV veka. Opis za godine 244. do 253. je izgubljen. Biografije je pisalo xest autora: Elije Spartijan, Vulkakije Galikan, Elije Lampridije, Julije Kapitolin, Trebelije Polion i Flavije Vopisk. Osim o carevima Augusti, govori se i o kajsarima i o uzurpatorima. elja za ogovaranjem i nekritiqka povrxnost su karakteristike ovog dela.4

Politiqka i vojna karijera do izbora za cara Publije Elije Hadrijan je poticao iz jedne porodice koja, u vreme Hanibalovog pohoda na Italiju, napuxta grad Hadrij (u Picenumu?) i seli se u Xpaniju. Senatorski status porodica stiqe u vreme Cezara. Kako je jox kao deqak Hadrijan izgubio oca, njegov staratelj postaje Trajan 5 . Hadrijan se rano posvetio vojnoj karijeri. U vreme Nerve, bio je vojni tribun na Rajni, kao i na Dunavu. Godine 101. kao kvestor Trajana uqestvuje u Prvom daqkom ratu. U Drugom daqkom ratu (106) na upravu dobija jednu legiju. Po zavrxetku rata, Hadrijan kao gradski pretor na carev raqun organizuje igre u qast pobede nad Daqanima. Potom je bio namesnik Gornje Mezije, a 108. godine konzul. Pratio je Trajana u pohodu na Jermeniju i Partiju, ali danas nije poznato u kom svojstvu. U vreme Trajanove smrti (117) bio je namesnik Sirije.

Okolnosti dolaska na vlast Posle texke bolesti rimski car Trajan preminuo je u Kilikiji. Iste godine 117. siriske trupe su kao novog cara pozdravile Hadrijana. Raspravlja se o pitanju da li je ili nije Trajan posinio Hadrijana. U sluqaju da jeste, bilo je to neposredno pred smrt. Hadrijan, pre nego xto e otii u Rim (118), pozabavie se pitanjem istoqne politike.

Istok Trajan je prvi rimski car koji nije posluxao Avgustov savet oquvanja Carstva u postojeim granicama. Trajan je uspeo proxiriti istoqnu granicu zauzimanjem prostora Dakije, Partije i Arabije. Meutim, ove teritorije ubrzo e biti izgubljene. Hadrijan, preuzevxi vlast, morao se suoqiti sa brojnim nemirima u Mesopotamiji, a i ustanak u Egiptu nije bio u potpunosti uguxen. S druge strane, 4

V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd 1984, 367. 5 Naime, jedna od Hadrijanovih baba bila je Trajanova tetka.

–9– 496

po prirodi svoje liqnosti Hadrijan nije bio zainteresovan za texka ratovanja, a isto tako, ako je eleo uqvrstiti svoju vlast, morao je pouriti u Rim. Zbog svega ovoga Hadrijan odluquje da partskom kralju vrati one teritorije koje je Trajan svojevremeno zauzeo. Jermenija je ponovo od provincije pretvorena u kraljevinu. Neki istoriografi tvrde da se Hadrijan eleo odrei i osvajanja u Dakiji i da je u tom cilju obustavio gradnju mosta preko Dunava. Meutim, u ovo vreme rimska kolonizacija Dakije je tako intezivna da se Hadrijan nije tek tako mogao odrei ovog prostora. Zadrao je i vlast nad Arabijom.

Hadrijan u Rimu Napokon 118/119. Hadrijan dolazi u Rim. U meuvremenu qetiri Trajanove vojskovoe, a meu njima i osvajaq Arabije, organizuju zaveru protiv Hadrijana. Zavera je na vreme otkrivena i po nalogu Senata zaverenici su pogubljeni. Sam Hadrijan se ograivao od ovog qina. Poxto se obavezao da bez sudske odluke nee ubiti nijednog senatora, sloga Senata i cara trajala je sve do pred Hadrijanovu smrt. Poxto je svojom istoqnom politikom izazvao nezadovoljstvo mnogih Rimljana, da bi ih odobrovoljio postaje dareljiv u novcu, likvidirao je stare dugove i smanjio kamate.

Hadrijanova liqnost Hadrijan nije bio zainteresovan za ratove, niti je teio vojnoj slavi. U toku svoje vlade samo je dva puta pozdravljen kao imperator; prvi put po smrti Trajana i drugi put 135. u qast guxenja Judejskog ustanka. To je veoma malo u odnosu na 13 Trajanovih ili 22 Domicijanovih imenovanja. S druge strane, Hadrijan je bio veliki oboavaoc filozofije i umetnosti. Sam je sastavljao stihove, vajao, pa qak i slikao. Bio je naklonjen grqkoj kulturi. Jox kao deqak dobio je nadimak Graeculus, deminutiv reqi Grk. U vreme Trajanove vlade, Atina mu je dodelila poqasni poloaj arhonta. Hadrijan je bio filhelen i nije bio optereen rimskom tradicijom.

Hadrijanova putovanja Iz elje da uqvrsti svoj poloaj, kao i iz elje za avanturizmom, Hadrijan poseuje gotovo sve rimske provincije. U periodu od 121. do 123. posetio je Galiju, Germaniju, Britaniju i Xpaniju, zatim Mavretaniju. U periodu od 123. do 126. Heladu i Malu Aziju. Na svom povratku u Rim, posetio je Siciliju i popeo se na Etnu. Godine 128. posetio je Afriku, a 129. Siriju, Judeju i Egipat.

Hadrijanov zid. Ostale Graevine Tabela 4. — — — —

Hadrijanove najznaqajnije graevine zid u Britaniji Panteon palata u Tiburu hram Zevsa Olimpijskog u Atini

Posle posete Britaniji Hadrijan je dao da se na severu zemlje podigne jedan zid, koji bi onemoguavao upade susednih plemena. Ostaci ovog zida i danas su oquvani. Hadrijanove graevine predstavljaju spoj grqkih i rimskih arhitektonskih ele– 10 – 497

menata. Hadrijan je obnovio Panteon, koji je jox Agripa dao da se sagradi, ali koji je stradao u poaru 80tih.

,,Veqiti edikt” — kodifikacija rimskog civilnog prava U doba rane Republike rimski graanski zakon podrazumevao je samo odreen broj procedura. Za ono xto nije bilo predvieno zakonom legalna procedura nije postojala. Da bi otklonili ovaj nedostatak gradski pretori stadoxe izdavati posebne edikte sa potrebnim formulama. Meutim, sada je problem bio u tome xto jedan gradski pretor nije priznavao edikte svojih prethodnika. Napokon, Hadrijan daje zadatak istaknutom pravniku toga vremena Julijanu Salvinu da kodifikuje edikte pretora. Salvin je sakupio postojee edikte, naqinio izbor i izabranu grau sistematizovao u tzv. Veqiti edikt. Edikt se sastojao iz tri celine: 1) sudski postupak pred magistratom, 2) parnice i formule, 3) sudska rexenja i njihovo sprovoenje.

Princepsov savet. Carske kancelarije Princepsov savet postaje stalna i zvaniqna ustanova. U savet ulaze senatori i vitezovi, a svi qlanovi saveta dobijaju platu — solarium. Qlan saveta je slobodan da izrazi svoje mixljenje, ali od princepsa zavisi da li e ono biti prihvaeno ili ne. Sama princepsova volja jeste zakon. Na qelu carskih kancelarija — ab epistulis, a libellis i a rationibus — koje je uveo Klaudije, umesto osloboenika sada se biraju vitezovi.

Judejski ustanak Hadrijan kao filhelen nije bio naroqito naklonjen jevrejima. Njegovi postupci uslovie njihov nov ustanak protiv rimske vlasti. Prvo, Hadrijan je zabranio obrezivanje; obrezivanje kod jevreja predstavlja znak naroqite veze izmeu njih i jevrejskog boga. Zatim je Hadrijan, poxto je posetio poruxeni Jerusalim, odluqio da na mestu nekadaxnjeg grada podigne nov pod nazivom Elija Kapitolina i da na mestu nekadaxnjeg hrama podigne hram Jupitera Kapitolskog. Ovaj qin naroqito je razdraio jevreje. Napokon, posetivxi Egipat, Hadrijan je dao da se naqini grobnica Pompeju, koji nije bio dostojno sahranjen jox od godine smrti (49). Pompej budui da je svojevremeno (63) nasilno uxao u Jerusalim i oskrnavio hram, nikako nije ostao u lepom seanju stanovnika grada. Poxto se qinilo da car vodi politiku protiv jevreja, bilo je samo pitanje vremena kada e se ovi poslednji pobuniti. Godine 131/132. u Judeji izbija veliki ustanak. Kao voa ustanka nametnuo se Bar Kohba, xto znaqi ,,sin zvezde”, koji se proglasio za mesiju. Hadrijan je uloio dosta napora u guxenje ustanka. Tek onda kada je Bar Kohba uhvaen i pogubljen, Hadrijan ustanak privodi svom kraju. Godine 135. car je pozdravljen kao imperator, a Jevrejima je bio zabranjen povratak u Judeju.

Hadrijanova dinastiqka politika Pogledati odeljak Marko Anije Aurelije (161 - 180), Politiqka karijera do izbora za cara.

– 11 – 498

Tabela 5. Publije Elije Hadrijan — car Spoljna politika Istok (118) Putovanja (121 – 131) Ustanak u Judeji (132 – 135)

Unutraxnja politika Car i Senat Princepsov savet, carske kancelarije Veqiti edikt Graditeljska delatnost Dinastiqka politika

Liqnost Filhelen

Literatura — http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, Hadrian and Antoninus Pius — N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd — V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd 1984.

– 12 – 499

ANTONIN PIJE (138 - 161) O periodu vladavine Antonina Pije svedoqi ivotopis ovog cara saquvanog u zbirci Scriptores Historiae Augustae, kao i Dion Kasije. Tit Elije Antonin poreklo je vodio od galskog roda Nime. Bio je senatorskog stalea. Kada je imao 50 godina posinio ga je Hadrijan. Izvori Antonina predstavljaju kao idealnog vladara. Njegova vlast jeste aeqitas, felicitas, fides — praviqnost, srea, vernost. Jox za ivota dobija nadimak Pije ili ,,poboni”. Vladao je 23 godine i xto se tiqe moderne istoriografije, za to vreme malo toga znaqajnog uradio. Moda je to krivica saquvanih izvora. Znamo jedino da je, kao i Hadrijan, podigao jedan bedem u Britaniji. Umro je 161. a na vlasti ga je nasledio Marko Aurelije.

Literatura — http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, Hadrian and Antoninus Pius — N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd

– 13 –

500

MARKO ANIJE AURELIJE (161 - 180) Izvori O ivotu i delatonsti Marka Aurelija svedoqe njegov spis Samome sebi, zatim saquvana prepiska izmeu Markovog uqitelja Frontona i Marka, napokon jedan ivotopis saquvan u zbirci Scriptores Historiae Augustae. Korisne podatke o Markovoj spoljnoj politici prua Dion Kasije u jednom odeljku njegove rimske istorije, a koji je saquvan kod Jovana Ksifilina. Pored narativnih izvora o Marku svedoqe ostaci njegove graditeljske delatnosti, kao i numizmatiqki materijal.

Politiqka karijera do izbora za cara Godine 136. rimski car Hadrijan texko je oboleo. Svog naslednika video je u Marku Veru, deqaku koji je poticao iz uglednog roda Anija iz Xpanije i qiji je deda qak tri puta bio konzul. Svog ljubimca Hadrijan je iz miloxte zvao ,,Verisimus” ili najistinitijim. Meutim, kako je Marko bio maloletan, Hadrijan posinjuje Komoda, mladia senatorskog stalea. Komodovu erku pak Hadrijan je zaruqio za Marka. Ali ve 138. Komod je umro, Marko jox uvek bejaxe maloletan. Tada carev izbor pada na Aurelija Antonina, uglednog senatora rodom iz Nime u Galiji. Interesantno je pomenuti da je Antonin ve tada bio oenjen Markovom tetkom. Poxto je Hadrijan posinio Antonina, Antonin je posinio Marka koji tada dobija ime Marko Aurelije Cezar.

Okolnosti dolaska na vlast U toku vlade Antonina Pija Marko Aurelije tri puta je bio konzul (140, 145 i 161). Godine 147. dobio je tribunska ovlaxenja. Posle duge vladavine, 161. umire Antonin Pije. Senat kao novog cara imenuje Marka Aurelija, koji je ve, kao xto smo videli, zauzimao visoke poloaje u dravi. Senat mu dodeljuje titulu Avgusta i zvanje pontifeksa maksimusa. Aurelije prihvata ova zvanja samo pod uslovom da i njegov pobratim Komod dobije iste qasti. Komod postaje savladar i menja ime u Lucije Ver. Izvori, kao i mnogi savremeni istoriografi, blagonakloni su liqnosti Marka Aurelija.

Spoljna politika Vladavina Marka Aurelija obeleena je stalnim ratovima. Tabela 6. Hronoloxki pregled spoljne politike Marka Aurelija Godina 162 – 166 168 – 175 172 175 177 – 180

Dogaaj Rat protiv Parta Rat protiv Markomana, Kvada i Sarmata Ustanak bukola u Egiptu Ustanak Avidija Kasija Rat protiv Markomana, Kvada i Sarmata

– 14 – 501

Rat protiv Parta (162 - 166) Hadrijanovom politikom obezbeen je mir izmeu Rima, sa jedne, i Partske kraljevine, sa druge strane. Meutim, on je, kao i njegov naslednik Antonin Pije, uporno odbijao da Partima vrati zlatni tron koji je svojevremeno od Parta konfiskovao rimski car Trajan. Po smrti Antonina, smenu na rimskom prestolu iskoristio je partski kralj Vologez III da prodre u Jermeniju, svrgne jermenskog kralja postavljenog od strane Rimljana i na vlast dovede sebi odanog qoveka. Vologezu se pokuxao suprostaviti namesnik Kapadokije. Meutim, onda kada se namesnik naxao okruen od strane neprijatelja izvrxio je samoubistvo, a njegove legije su zbrisane. Godine 162. Marko Aurelije u Kapadokiju xalje novog namesnika, koga je doveo qak iz Britanije, kao i vojsku pod vostvom svog pobratima Lucija Vera. L. Ver je dosta sporo napredovao, pa u Siriju stie tek 163. godine. U meuvremenu nov namesnik Kapadokije prodire u Jermeniju i unixtava prestonicu. Lucije Ver, koji se tada nalazio u sirijskoj Antiohiji, kao i Marko Aurelije, po drugi put je pozdravljen kao imperator. Ver uzima i titulu ,,Jermenikus”. Godina 164. provedena je u pripremama za pohod na Mesopotamiju. U Jermeniji je obrazovana nova prestonica blie rimskoj granici i postavljen nov kralj. Iste godine L. Ver se oenio qetrnaestogodixnjom Markovom erkom, a Marko takoe uzima titulu ,,Jermenikus”. Godine 165. organizovana je ekspedicija na Mesopotamiju. Jedan deo rimske vojske okupirao je severnu Mesopotamiju, dok je drugi, predvoen Evidijem Kasijem, senatorom iz Sirije, napredovao niz Eufrat. Poxto je Kasije naneo teak poraz Partima kod Dura, zauzima Seleukiju, grqku naseobinu na desnoj obali Tigra, i Ktesifon, partsku prestonicu. Mada je Seleukija otvorila svoje kapije Rimljanima, iz danas nepoznatih razloga grad je razruxen. L. Ver i Marko Aurelije po trei put su pozdravljeni kao imperatori, a Ver uzima titulu ,,Partikus maksimus”. Godine 166. E. Kasije prodire na prostor Medije, prvi od Rimljana koji je to uqinio. L. Ver uzima titulu ,,Medikus”, a M. Aurelije ,,Partikus maksimus”. Dalje uspehe Rimljana na Istoku omela pojava epidemije kuge. Kuga Godine 166. kuga se prvo pojavila meu istoqnim trupama, da bi se potom raxirila na qitavo Carstvo. Smatralo se da je ova nesrea u stvari kazna boija zbog nepraviqnog razaranja Seleukije. rtava epidemije bilo je mnogo, tako da su se i stari grobovi ponovo koristili. Epidemija e znaqajno uticati na spoljnu politiku rimskog cara. Rat na Dunavu (168 - 175) Marko Aurelije morao se suoqiti i sa nemirima na severu. Naime, brojna germanska plemena, bilo zbog pritiska spolja bilo zbog relativne prenaseljenosti, bila su prinuena napuxtati svoja stanixta, prelaziti Rajnu i Dunav i prodirati na teritoriju Carstva. Tako, godine 167. Langobardi prelaze Dunav i prodiru na prostor rimske provincije Mezije. Mada su ih Rimljani bez veih texkoa potisli, to e biti prvi od niza pokuxaja prodora u periodu koji sledi. Godine 168. Marko Aurelije organizuje pohod u cilju odbrane severne granice. Sobom je poveo i L. Vera. Zimu 168/169. braa su provela u Akvileji, gradu na severu Italije. Meutim, L. Ver je oboleo i umro, a Aurelije se vraa u Rim da dostojno sahrani pobratima. U meuvremenu, plemena Markomana i Kvada, uz pomo Vandala, prelaze Dunav i opsedaju Akvileju. Sarmatsko pleme Jaziga okupira rudnike zlata na zapadu – 15 – 502

Dakije. Varvarska plemena iz oblasti Crnog mora prelaze Dunav i okupiraju prostor Eleusine, zapadno od Atine. Pleme Hata prelazi Rajnu i prodire na prostor Belgike. Marko Aurelije mora odgovoriti na ove napade, ali nedostaju mu sredstva za finansiranje pohoda. Prodaje liqna dobra kako bi doxao do novca. Poxto je kuga odnela ivote mnogih rimskih ratnika, car je prinuen da vojnike regrutuje iz redova osloboenika. Napokon 169/170. on kree na sever. Do 175. uspeo je umiriti Sarmate, kao i Markomane i Kvade. Na pronaenom novcu iz ovog vremena stoji da je car pokorio Germaniju. Uzeo je titulu ,,Germanikus” i ,,Sarmatikus”. U ivotopisu saquvanom u Historiae Augustae postoji svedoqanstvo da je Marko Aurelije eleo osnovati provincije Markomaniju i Sarmatiju, ali ga je dalji razvoj dogaa omeo u ovome. Ustanak u Egiptu (172) Godine 172. u Egiptu je izbio ustanak bukola (pastira). Ustanici su stigli gotovo do Aleksandrije, ali ih je razbio sirski namesnik Evidije Kasije. Ustanak Evidija Kasija (175) Evidije Kasije bio je bogat zemljoposednik u Siriji. Istakao se u ratu protiv Parta i prilikom guxenja ustanka u Egiptu. Izvori tvrde da je Faustina, ena Marka Aurelija i erka Antonina Pija, nagnala namesnika Sirije da se digne protiv cara. Kasije je dobio podrxku siriskih legija, kao i Palestine, Arabije i Egipta. Meutim, iz danas nedovoljno razjaxnjenih razloga pristalice su ubrzo napustile Kasija i on je ubijen. Upozoren ustankom Kasija, da bi uqvrstio svoj poloaj u provincijama Marko 176. godine poseuje gradove u Heladi, Maloj Aziji i Egiptu. Rat protiv Markomana, Kvada i Saramata (177 - 180) U periodu od 177. pa do svoje smrti, moda prouzrokovane kugom, 180. Marko Aurelije ratovae na Dunavu.

Rukopisi Marka Aurelija Rimski car Marko Aurelije (161 - 180) sastavio je na grqkom jeziku jedan spis koji nosi naziv Samome sebi. Ovaj spis danas je saquvan zahvaljujui naporima carevih prijatelja, meu kojima je spis kruio po Markovoj smrti, kao i trudom persijskih pesnika, arapskih mudraca, hrixanskih oqeva i srednjovekovnih filozofa. Meditacija je jedini dostupan rukopis Marka Aurelija pisan na grqkom, a koji je 1559. godine prvi put xtampan i to na latinskom jeziku. Spis Samome sebi nije bio namenjen xiroj qitalaqkoj publici. Predstavlja jednu vrstu dnevnika koja svedoqi o duhovnom razvoju pisca. Danas nije poznatno na koji naqin je spis nastao. Veruje se da je pisac bez odreenog plana, tokom vremena i onda kada je imao prilike, beleio svoja razmixljanja o pitanjima morala, prirode, religije. Ovaj spis Marko Aurelije nije sastavio kao rimski car, ve kao qovek. On ne pixe o vojnim pohodima koje je preduzeo protiv varvara, kao ni o dravnim aferama. To su intimne belexke i Marko Aurelije pixe o svojim strahovima, sebi bliskim ljudima... Spis je podeljen na dvanaest poglavlja, od kojih su prva autobiografskog karaktera, a ostala posveena njegovim razmixljanjima.

– 16 – 503

Marko Aurelije — stoiqar Smatra se da je osnivaq stoiqke filozofije Zenon sa Kipra, koji je iveo u IV veku p. n. e. i koji je poreklom bio Feniqanin. Zenon je bio uqenik u Platonovoj akademiji. Onda kada se osamostalio, poxto nije imao sredstva da zakupi prostor, predavanja je drao ispod jednog krova portika. Otuda njegove sledbenike nazivaju stoiqarima, po grqkoj reqi za krov — stoa. Zenonova filozofija podrazumeva strogo asketsko vaspitanje sa naglaxenom etiqkom svrhom (vladanje nad samim sobom). Qovek e biti srean ukoliko tei vrlini, tj. moralnom dobru. Jedino zlo koje je mogue jeste moralno zlo. Ono xto obiqan qovek smatra dobrim: ugled, novac, mo, ili pak xto smatra loxim: beda, patnja, bol, nije ni dobro ni loxe, ve neutralno; neutralno stoga xto qovek nad tim nema mo. Stvari koje nisu u qovekovoj moi su: njegovo telo, partner i deca, prijatelji, materijalni i druxtveni poloaj. Na primer, on moe xto se tiqe tela da ga veba ili odmara, ali ne moe po svojoj volji da izbegne bolest ili smrt. Partner moe da ga napusti, a deca da umru. Prijatelji da ga izdaju... Stoga ako qovek tei neqemu xto nije u njegovoj moi, on postaje nesrean. Qovek treba da se usredsredi na ono xto moe da kontrolixe: svoj sud o stvarima, svoje elje, samoincijativu da doe do neqega, kao i sposobnost da izbegne nepoeljno. Epiktet je primetio da je ivot ravnoduxan, ali da naqin na koji koji e qovek koristiti taj ivot nije ravnoduxan. Stoicizam se iz okvira Atine raxirio po svim gradovima Male Azije koji su bili pod grqkim kulturnim uticajem. Kao vodea filozofija javlja se u Rimskom carstvu. Marko Aurelije je jox kao qetrnaestogodixnji deqak stao izuqavati radove Epikteta, tada vodeem filozofu u Carstvu. On nije napisao nixta novo u vezi sa stoiqkom teorijom. Ali s obzirom na to da je sproveo stoiqke principe u ivot i iveo filozofskim ivotom, Aurelije je najpoznatiji primer valjanog filozofa Stoiqara.6

Ispit U tekstu koji sledi dat je pregled pitanja iz predmeta Starog veka; pitanja koja je postavljala ispitna komisija Duxani, Ferjanqi u januarskom ispitnom roku 2004. godine. Pitanja su sakupljena zahvaljujui naporima koleginice Simi Mirjane. Marko Aurelije ivot? Delo? Sastavio je spis Samome sebi, a koji je posvetio nedostojnom sinu. Zaxto je Egipat mogao biti baza za osvajaqe? Privredno bogatstvo, tamo nema vojske, mogunost ucenjivanja itom. Ratovi protiv Germana? eleo je na teritoriji Markomana osnovati dve provincije. Izvori? Dion Kasije, Amijan Marcelin — nesaquvan, Maksimilijan — ivotopis nije saquvan, Historiae Augustae — saquvan, dva spomenika u Rimu — statua konjanika i Markov stub.

Literatura — http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, Marcus Aurelius — N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd — S.D. Weber, Marko Aurelije: Novum, pouka za trei milenijum, Astimbo, Beograd 2003. 6

S.D. Weber, Marko Aurelije: Novum, pouka za trei milenijum, Astimbo, Beograd

2003, 58.

– 17 – 504

KOMOD (180 - 192) O ivotu i delatnosti Komoda svedoqi Dion Kasije. Komod je bio sin Marka Aurelija, rimskog cara u periodu od 161. do 180. Godine 175., kada je imao samo 14 godina, Komod prima muevnu togu. Godine 177. bie najmlai konzul u dotadaxnjoj rimskoj istoriji. Iste godine dobija tribunska ovlaxenja, titulu Avgust; sve magistrature sa imperijumom, izuzev poloaja pontifex maximus (koji e dobiti nexto kasnije kao car). Godine 180. posle texke bolesti umire Marko Aurelije. Bez veih problema nasledio ga je roeni sin, koji je ve, kao xto smo videli, drao u svojim rukama gotovo svu vlast. Izvori i moderni istoriografi se slau da Komod ni kao liqnost ni kao car nije bio dostojan svog oca. Odustaje od rata sa varvarima na severu i vraa se u Rim. U sluqaju da je njegov otac i planirao osnivanje provincija na teritoriji Markomana, ti planovi su sada bili napuxteni. U samom gradu Komod je dopustio da dravnim stvarima upravljaju njegovi osloboenici i prefekti pretorija. Udaljio se od Senata i mnoge senatore pogubio. Sam je imao obiqaj uqestvovati u gladijatorskim igrama, u kojima su do tada uqestvovali samo robovi i kriminalci, a poistovetio se i sa boanstvom — Herkulom. Ovakvo njegovo vladanje uslovie niz pokuxaja atentata na cara. Godine 182. u jednoj zaveri protiv Komoda uqestvovala je qak i careva sestra Lucila. Zavera je raskrinkana, a Lucila proterana na ostrvo Kapri, a potom pogubljena. Godine 192. Komodova najdraa ljubavnica, Komodov sobar i prefekt pretorija Emilije Let odluquju da ubiju cara6 . Povod je bio navodna namera cara da na dan Nove godine 193. ubije novoizabrane konzule i da, potom, u gladijatorskoj odori bude izabran za jedinog konzula. Prvo je ljubavnica pokuxala da otruje Komoda, ali kada u tome nije uspela, Komod je ubijen od strane jednog atlete u gladijatorskoj kasarni. Sa Komodovom smru zavrxava se vladavina dinastije Antonina.

Literatura — http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, End of Antonines; Civil War

6

Emilije Let poticao je iz Afrike. Iskoristivxi svoj poloaj, da bi obezbedio njihovu podrxku, Lucija Septimija Severa postavlja za namesnika Gornje Panonije, njegovog brata Publija Septimija Severa za namesnika Donje Mezije, a Klodija Albina za namesnika Britanije.

– 18 – 505

Xegan Marija

GRAANSKI

RAT

(192 - 193)

O graanskom ratu 192 - 193 svedoqi Dion Kasije.

Pertinaks Po Komodovoj smrti nov car postaje Pertinaks. Pertinaks je bio sin jednog osloboenika; dakle bio je neugledna porekla. Njegov otac obezbedio mu je solidno obrazovanje i on se prvo odaje uqiteljskoj karijeri. Meutim, kako je posao bio slabo plaen, Pertinaks rexava da stupi u redove rimske vojske. Patron njegova oca pokuxao mu je obezbediti poloaj centuriona, ali je ovaj pokuxaj propao. Na kraju, Pertinaks dobija poloaj prefekta galske kohorte u Siriji. U periodu od 163. do 166. istakao se kao vojskovoa u paranskoj ekspediciji Lucija Vera. Po zavrxetku rata posvetio se civilnoj karijeri. Prvo je obezbedio sebi status viteza, a u vreme Marka Aurelija i status senatora. Godine 175. bio je konzul, a potom namesnik u Siriji. U vreme Komodove vlade bie namesnik u Britaniji. Na ostrvu se istakao guxenjem brojnih pobuna. Poxto je Komodu pomogao da razotrkrije jednu zaveru, car ga je nagradio dodelivxu mu poloaj gradskog prefekta 192. godine. Interesantno, iste godine Komod je ubijen a Pertinaks postaje nov car. Neki moderni istoriografi veruju da je Pertinaks uqestvovao u organizovanju zavere u kojoj je car ubijen. Poxto je Komod bio ubijen, Pertinaks prvo poseuje pretorijance, obeavxi im nagrade ukoliko mu prue podrxku kao caru, a zatim u Senatu kao novog cara predlae Pompejanusa, zeta Marka Aurelija. Ovaj poslednji ponudu uqtivo odbija. Naravno, sve je bila namextaljka s ciljem da se Pertinaks izabere za novog cara. I zaista Senat dodeljuje vlast Pertinaksu, nareuje da se Komodovo telo baci u Tibar, kao i da se Komodove odluke obezvrede i njegove statue poruxe. Komodove pristalice predupredile su Senat u jednoj stvari — ve su sahranile Komoda u Hadrijanovom mauzoleju. Pertinaks, postavxi car, eleo je poboljxati finansijsku situaciju drave i zavesti disciplinu u redovima pretorijanaca, a prema kojima se Komod odnosio sa nemarom. Politika Pertinaksa izazvae nezadovoljstvo pretorijanaca, koji e organizovati jednu zaveru i ubiti cara. Tako, posle 87 dana, zavrxila se vlada Pertinaksa.

Dedije Julijan Flavije Sulpicijan, gradski prefekt i zet Pretinaksa, namee se kao novi car. Pretorijanci pak istupaju sa svojim kandidatom, bogatim senatorom Dedijem Julijanom. Ova dvojica, Sulpicijan i Julijan, prvi put u istoriji Rima licitiraju poloaj cara. Pobedu je odneo Julijan ponudivxi pretorijancima po 25 000 sestera i obeavxi da e iskazati sve poqasti Komodu. Vlada Dedija Julijana kratko e trajati jer on nije uivao ni podrxku u Rimu ni u provincijama. Poxto se vest o Pertinaksovoj smrti proxirila, legije u Panoniji e kao novog cara izabrati Lucija Septimija Severa, dok su siriske trupe kao novog cara pozdravile Pescenija Nigera.

–1– 506

Pobuna Septimija Severa Po smrti Pertinaksa, legije u Gornjoj Panoniji kao cara pozdravile su svog namesnika Lucija Septimija Severa. Sever je mogao raqunati na podrxku jox i Donje Panonije i Donje Mezije, kojom je upravljao njegov brat. Obezbedio je i podrxku namesnika Britanije Klodija Albina, obeavxi mu da e ga posiniti i dati mu titulu Cezara. Pod izgovorom kanjavanja Pertinaksovih ubica, Septimije Sever organizuje pohod na Italiju. U meuvremenu u Rimu, Dedije Julijan, saznavxi za novu opasnost, xalje jedno izaslanstvo Severu, kao i atentatore da ga ubiju. Meutim, svi ovi prelaze na neprijateljevu stranu. Dedije Julijan, oqajan, poloaj savladara nudi Pompejanusu. Ovaj tu ponudu odbija. U to vreme Sever je ve prodro u Italiju i poslao zahtev pretorijancima da pohvataju ubice Pretinaksa. S druge strane, Senat, uvidevxi da je car ostao bez zaxtite, nareuje da se Dedije Julijan pogubi. Tako je nakon samo 66 dana zavrxena vlada Dedija Julijana. Napokon, Sever ulazi u Rim, raspuxta pretorijanske kohorte koje su uqestvovale u zaveri protiv Pertinaksa i nove regrutuje iz redova sebi odanih legija. Senat je potvrdio izbor Severa za cara.

Pobuna Pescenija Nigera Pescenije Niger bio je namesnik Sirije. Poticao je iz vitexke porodice, ali e status senatora obezbediti u vreme Komoda. Po smrti Pertinaksa, siriske trupe izabrale su ga za cara. Pored svojih legija, Niger je mogao raqunati jox na podrxku Male Azije, Arabije i Egipta. Prolea 193. krenuo je ka Italiji i zaustavio se prilikom opsade Vizanta, grada na evropskoj obali Bosfora. Sever, koji se ve tada nalazio u Rimu, xalje trupe da zauzmu Perint, grad u Trakiji, i time onemogue dalji prodor Nigera. Sever je bio spreman da dozvoli povlaqenje Nigera iz javnog ivota, pod uslovom da se odrekne pretenzija na vlast. Naravno, Niger odbija ponudu i rat se nastavlja. Pritiskan od strane neprijatelja, Niger napuxta Vizant i povlaqi se. Tada se od njega odmee Azija, a ubrzo i Arabija i Egipat. Niger je planirao da onemogui dalji prodor Severovih trupa kod Taura (Kilikijskih vrata?), ali u ovome nije uspeo i pretrpeo je teak poraz u bici kod Isa. Jedno vreme drao se u Antiohiji. One gradove, koji su pruili podrxku Nigeru, Sever je surovo kaznio. Na primer, Vizantu je oduzeo graansko pravo, a zidine grada je poruxio. Antiohija je svedena na poloaj sela u okviru grada Laodikeje.

Pobuna Klodija Albina Godine 196., poxto Sever nije odrao svoje obeanje, Klodije Albin napuxta Britaniju, prodire u Galiju i kao bazu uzima grad Lugdunum. Sever je znao da Albin uiva veliku podrxku Senata i pre nego xto e mu krenuti u susret gledao je da uqvrsti svoj poloaj u Rimu, kao i da obezbedi prelaze preko Alpa. Napokon, krajem 196. Sever prelazi Alpe, prodire u Gornju Germaniju i sa severa napada Albina. Do odluqujue bitke dolazi kod Lugdunuma. Albin je pretrpeo poraz i u oqajanju izvrxio samoubistvo. Lucije Septimije Sever postaje neosporni gospodar rimske drave.

Literatura — http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, End of Antonines; Civil War

–2– 507

Xegan Marija

SEVERI

Tabela 1. Broj

Ime

Godina

01.

Lucije Septimije Sever

193 – 211

02.

Marko Aurelije Antonin, Karakala

211 – 217

03.

Makrin

217 – 218

04.

Elegabal

218 – 222

05.

Aleksandar Sever

222 – 235

–1– 508

LUCIJE SEPTIMIJE SEVER (193 - 211) Izvori O ivotu i delatnosti Lucija Septimija Severa svedoqe Dion Kasije i Herodijan. Herodijan Herodijan, III v. n. e., iz Sirije, grqki istoriqar. Njegova Istorija Carstva posle Marka Aurelija obuhvata xest decenija od smrti Marka Aurelija do Gordijana III (238), bez posebne vrednosti.1

Poreklo porodice Severa Lucije Septimije Sever je prvi rimski car koji ne samo da nije poticao iz Rima i Italije, ve nije bio ni italskog porekla. O porodici Severa svedoqi rimski pesnik Stacije.2 . Porodica Severa poticala je iz punskog grada Veliki Leptis na severu Afrike i u jednom trenutku je bila romanizovana. Deda Lucija Septimija Severa bio je jedan od dva xofeta u gradu, a kada je Veliki Leptis u vreme Trajana dobio status rimske kolonije, on postaje prefekt grada. Otac Septimija Severa, budui bolexljiv, nije se posvetio ni vojnoj ni politiqkoj karijeri. Septimije Sever jox kao deqak je odveden u Italiju. Mada se koristio latinskim, teqno je govorio i punski jezik.

Politiqka i vojna karijera do izbora za cara Lucije Septimije Sever uivao je visoka dravna zvanja pod Markom Aurelijem i Komodom. Tabela 2.

Godina

Karijera do izbora za cara Sluba Mesto sluenja

170/171.

kvestor

174. 176. 177. 180.

narodni tribun pretor propretor upravnik legije studije namesnik namesnik

185. 191.

Rim Betika Sardinija Rim Rim Tarakonska Xpanija Sirija Atina Galija Lugdunesis Gornja Panonija

Godine 170. sa 25 godina Lucije Septimije Sever postaje kvestor u gradu. I 1

V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd 1984, 486. 2 Stacije je bio rimski pesnik blizak dvoru cara Domicijana. Pisao je pesme prema poru bini, a koje su kulturno-istorijski zanimljive

–2– 509

sledee godine vrxio je zvanje kvestora u provinciji Betici. Poxto mu je umro otac, on se vraa kui kako bi sredio porodiqne stvari. U meuvremenu Betika postaje carska provincija, a Senat zauzvrat dobija Sardiniju, gde je Sever oduio ostatak kvesture. Godine 174. bio je narodni tribun, a 176. pretor. 177. naxao se u Tarakonskoj Xpaniji. Nekoliko godina potom (180) dobija na upravu skitsku legiju u Siriji. Po smrti Marka Aurelija posveuje se studijama u Atini. Za vreme Komoda, 185. postaje namesnik Galije Lugdunensis. Tada e se oeniti po drugi put. Izabranica njegovog srca bila je Julija Domna, erka svextenika semitskog boga Elagabala. Ona e mu podariti dva sina — Basijanusa i Septimija Geta. Godine 191. prefekt pretorija Emilije Let — interesantno, poreklom iz Afrike — izradio je za Severa poloaj namesnika Gornje Panonije, dok za njegovog brata poloaj Donje Mezije. Nije poznato da li je Sever uzeo uqexa u zaveri 192. godine, kada je ubijen rimski car.

Okolnosti dolaska na vlast3 U prolee 193. godine, posle smrti Pertinaksa, Septimije Sever proglasio se za rimskog cara. Organizovao je jedan pohod na Rim i nagnao Senat da potvrdi njegov izbor. U periodu od 193. do 195. ratovae protiv namesnika Sirije — Pescenija Nigera — koji je pretendovao na vlast. Poxto je porazio Nigera, Severovoj vladavini zapretie Britanija. Naime, Sever je kao oca usvojio pokojnog Marka Aurelija, a svoje poreklo izvodio je od Nerve. Ime svog sina Basijanusa menja u Marko Aurelije Antonin i daje mu titulu Cezar. Svojom dinastiqkom politikom Sever je izneverio obeanje dato namesniku Britanije Klodiju Albinu da e ga posiniti i dati mu titulu Avgusta. U periodu od 195. do 196/197. Sever ratuje protiv Klodija Albina, koga je takoe pobedio. Godine 197. Sever postaje neosporni gospodar rimske drave.

Unutraxnja politika Unutraxnja politika Septimija Severa za cilj je imala uqvrxivanje carske vlasti. Poznate su Severove reqi svojim sinovima da se meusobno ne svaaju, da dobro plaaju vojnike i da preziru sve ostale. Naime, Sever je dobro znao da za svoju vlast treba da zahvali pre svega podrxci koju mu je pruila vojska. U skladu sa tim, Sever je dodelio niz privilegija vojsci, dok je vodio izrazitu anti-senatorsku politiku. Car i vojska Godine 193. poxto je uxao u Rim, Sever je raspustio pretorijnaske kohorte, navodno odgovorne za Pertinaksovu smrt, i nove regrutovao iz redova sebi odanih vojnika. Do Severova vremena meu pretorijancima u glavnom su sluili vojnici iz Italije, Galije i Xpanije, dok su centurioni birani iz redova pretorijanaca. Sever je poloaj pretorijanske garde izjednaqio sa poloajem bilo koje legije. Tako u redove pretorijanaca uvodi vojnike iz siriskih i podunavskih trupa, a time se i obiqni vojnik mogao nadati napredovanju u slubi, na primer do mesta centuriona. Sever vojnicima daje pravo da stupe u zakoniti brak, a jedinicama dodeljuje zemljixta. Svojom politikom Sever je za sebe vezao vojsku, ali ju je ujedno provincijalizovao i varvarizovao, a budui vezana za svoje porodice i zemljixta, uqinio ju je i tee pokretljivijom.

3

Pogledati: M.Xegan, Graanski rat (192 - 193)

–3– 510

Car i Senat U predstojeem ratu izmeu Severa i Klodija Albina, Senat je podrxku pruio ovome poslednjem. Poxto je nadvladao u borbi protiv namesnika Britanije, Sever e voditi izrazito anti-senatorsku politiku. Stoga mu izvori, pre svega Dion Kasije, nisu posebno naklonjeni. Dion Kasije pixe da je Sever bio sujeveran qovek, koji je dosta polagao na predskazanja i snove. Vrativxi se u Rim (196/197) Sever je optuio qak 64 senatora navodno zbog njihovog neprijateljstva prema njegovom pobratimu Komodu. Pola od ovih je dao da se pogube. Anti-senatorsku politiku nastavie i njegov sin Antonin. Honestiores. Humiliores U Maxkinu stoji da su pravnici do Severova vremena stanovnixtvo delili na ono koje ima i ono koje nema rimsko graansko pravo. Od Severova vremena pravnici razlikuju honestiores ili ugledne ljude i humiliores ili sitne ljude. Prvoj grupi pripadaju senatori, vitezovi, visoki oficirski qinovi, dok drugoj svi ostali. Poloaj prvih u svakom pogledu bio je privilegovaniji nego ovih drugih. Na primer, prilikom odreivanja kazni, izuzev sluqajeva izdaje, honestiores su bili osloboeni muqenja i imali su pravo apela na cara. Humiliores pak mogli su biti muqeni, pa qak i dopasti ropstva. Finansijska politika Erarij, blagajna koju nadzire Senat, postaje rimska gradska blagajna, a fisk stiqe opxte dravni znaqaj. U Egiptu su metropole noma, koje su se nalazile na poloaju sela, pretvorene u gradove, da bi se ukljuqile u opxti poreski sistem. Inaqe, porez su ubirali predstavnici gradske samouprave, decemprimi. O carevoj liqnoj imovini staralo se posebno nadlextvo.

Spoljna politika Osrhoene U vreme kada je Sever potukao Nigera (195) Nisibis u Mesopotamiji opsedaju dva vladara manjih kraljevstva Osrhoene i Adiabene, kao i Senitski Arabljani. Sever se uspexno obraqunao sa ovima i tri puta bio pozdravljen kao imperator. Osorhoene postaje rimska provincija, a Sever uzima titule ,,Arabikus” i ,,Adiabenikus”. Partija Dion Kasije tvrdi da Sever organizuje jedan vojni pohod na Partiju radi prestia; uqvrxivanja uticaja meu svojim vojnicima. U Maxkinu stoji da je partski kralj Vologaz IV, pritisnut od strane svojih vazala, prodro na prostor Jermenije i zapretio Siriji. Sever organizuje pohod na Istok, a u Italiji je ostavio pretorijance i prvi put u istoriji rimske drave jednu legiju (Drugu partsku). Oqito, Sever je eleo osigurati svoj poloaj u prestonici sve dok je odsutan. 197. godine zauzima partsku prestonicu Ktesifon. Kao i njegovi prethodnici, uzima titulu ,,Partikus maksimus”. Sledee godine na prostoru severnog Meureqja osnovae provinciju Mesopotamiju. Pokuxao je zauzeti i grad Hatru, ali kada su stanovnici grada preko noi obnovili tek sruxeni bedem i odbili da se predaju Rimljanima, Severove trupe nisu bile zainteresovane za dalje zadravanje. Uticaj Severa na legije je slabio. –4– 511

Godine 199/200. posetio je Egipat, a do 202. vratio se u Rim. Britanija Posle nekoliko godina provedenih u Italiji, 208. Sever organizuje vojni pohod na Britaniju s ciljem umirivanja lokanih plemena i uqvrxivanja Hadrijanovog bedema. Tamo je oboleo i umro 211. godine.

Literatura — http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, End of Antonines; Civil War — N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd — V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd 1984.

–5– 512

KARAKALA (211 - 217) Izvori O ivotu i delatnosti Marka Aurelija Antonina, u izvorima i literaturi poznat kao Karakala, svedoqe Dion Kasije i Herodijan. O njegovoj zakonodavnoj delatnosti pak svedoqi edikt Constitutio Antoniniana.

Karijera do izbora za cara Karakalin otac bio je Lucije Septimije Sever, rimski car u periodu od 193. do 211., a majka Julija Domna, erka svextenika semitskog boga Elagabala. Prvo se zvao Basijanus, kao i otac Julije Domne, ali 195. godine dobija ime Marko Aurelije Antonin po svom usvojenom dedi, a rimskom caru Marku Aureliju. Iste godine dobio je i titulu Cezara, a 198. dobija titulu Avgusta. Godine 201. kada je Sever bio na Istoku, Karakala prima muevnu togu. 202. vrxio je zvanje konzula. Pratio je oca u pohodu na Britaniju, kada je jednom prilikom navodno pokuxao da ga ubije.

Okolnosti dolaska na vlast Godine 211. u Britaniji, u danaxnjem Jorku preminuo je rimski car Lucije Septimije Sever. Za sobom je ostavio dva naslednika: starijeg sina Marka Aurelija Antonina ili Karakalu, koji titulu Avgusta dobija 198. godine, i mlaeg Septimija Geta, koji titulu Avgusta dobije 210. godine. Oba brata bila su na ostrvu u vreme oqeve smrti. Karakala je sklopio mir sa lokalnim plemenima, pod uslovom oquvanja stare granice. Potom se vratio u Rim, kao i brat mu. Karakala i Get nisu bili u dobrim odnosima. Palatu su podelili meu sobom, a Herodijan, izvor sumnjive istorijske vrednosti, tvrdi da su eleli podeliti i Carstvo; Karakala bi dobio na upravu Evropu i severnu Afriku, dok Get Istok i Egipat. Meutim, njihova majka Julija Domna nije elela ni da quje za ovo. Na kraju je Karakala organizovao jednu zaveru u kojoj je njegov brat ubijen. Ovaj qin pravdao je tvrdnjom da je Get planirao atentat. Papinijan, istaknuti pravnik toga vremena i prefekt pretorija pokuxao je suprostaviti se Karakali, ali ga je ovaj pogubio. Karakala postaje jedini gospodar Carstva.

Karakalina liqnost Karakala je platu vojnicima poveao za qak 50 procenata, ali je s druge strane vodio izrazito anti-senatorsku politiku. Kao i njegov otac bio je veoma sujeveran. Imao je obiqaj uqestvovati u borbama sa zverima, ali se nikad nije borio kao gladijator. Bio je oboavaoc Aleksandra Makedonskog, a jedan svoj odred vojnika opremio je kao makedonsku falangu. Prilikom ratovanja u Germaniji poqeo je nositi jednu vrstu kelcke kape, tzv. karakalu, pa otuda mu i nadimak.

Karakalin edikt ili Constitutio Antoniniana Godine 212. Karakala je objavio jedan edikt, tzv. Constitutio Antoniniana, kojim svi stanovnici Carstva dobijaju rimsko graansko pravo. Edikt je danas saquvan delom kod Dion Kasija, kao i na jednom papirusu objavljenom dvadesetih godina XX veka. Zvaniqno, Karakala donosi ovaj edikt kako bi proxirio broj vernika rimskih bogova i time ovim poslednjima iskazao hvalu za svoj spas. Dion Kasije tvrdi da je Karakala ovim ediktom eleo sve stanovnike Carstva podvesti pod jedinstveni poreski sistem. Kako bilo, edikt nije obuh–6– 513

vatao jednu grupu slobodnog stanovnixtva, tzv. dediticije. U modernoj istoriografiji raspravlja se o poreklu dediticija. U vreme Republike dediticiji su bili neprijatelji koji su se na milost i nemilost predavali pobediocu. Jedni smatraju da su dediticiji u vreme Carstva osloboenici, drugi smatraju stanovnici provincija koji plaaju liqni porez, dok trei su mixljenja da je Karakalin edikt obuhvatao sve grupe stanovnika. Treba imati na umu da u II i III veku pravo rimskog graanstva izgubilo je svoj raniji znaqaj. Naime, vixe nije bilo vano da li pojedinac uiva rimsko graansko pravo ili ne da bi dobio odreene pravne privilegije. Sada je bilo vano da li pripada grupi honestiores ili humiliores.

Spoljna politika Godine 213. Karakala je organizovao jedan vojni pohod na sever protiv Alemana. Alemani, koji su naseljavali prostor izmeu gornjeg toka Dunava i gornjeg toka Rajne, bili su jedno germansko pleme nastalo ujedinjavanjem vixe manjih plemena. Poxto ih je uspexno potisnuo Karakala uzima titulu ,,Germanikus maksimus”. Godine 214. vodi operacije u Podunavlju protiv sarmatskog plemena Jaziga. Sledee godine odlazi u Antiohiju i organizuje pohod protiv Parta. Meutim, ekspedicija je bila neuspexna, a Karakala iz Antiohije odlazi u Egipat. Pod sumnjom da stanovnici grada ismevaju carevu liqnost, Karakala opseda i zauzima Aleksandriju. Godine 216. organizovao je nov pohod na Partiju, ali kako njegovoj vojsci niko nije izlazio na megdan, ekspedicija je izvrgnuta ruglu. Ve tada nezadovoljni vojnici organizuju zaveru i ubijaju svog cara.

Literatura — http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, Caracalla, Macrinus, Elagabalus, Severus Alexander — N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd

–7– 514

MAKRIN (217 - 218) O ivotu i delatnosti Makrina svedoqe Dion Kasije i Herodijan. Godine 205. u vreme vlade Septimija Severa prvi put (?) izabrana su dva prefekta pretorija. Jedan je biran iz redova istaknutih pravnika i u vreme Severa taj poloaj zauzima poznati advokat Papinijan. U vreme Karakale prefekt pretorija bio je Makrin, istaknuti pravnik poreklom iz Mavretanije. Poxto mu je predskazano da e postati nov rimski car, godine 217. Makrin organizuje zaveru u kojoj je Karakala ubijen. Tada ga vojnici biraju za cara. Meutim kako je Makrin poticao iz redova vitezova, a do tada nijedan rimski car nije bio vitexkog stalea, on u jednom dahu dobija sve potrebne magistrature sa imperijumom i sada kao senator postaje car. Makrin ne obrazuje posebnu dinastiju, ve kao oca usvaja pokojnog Septimija Severa. On je nastavio Karakalin pohod na Partiju. Meutim, kako nijedna strana nije bila posebno zainteresovana za rat, Makrin je spreman Partima platiti 200 000 000 sestercija, pod uslovom oquvanja mira. Ne sledei politiku svojih prethodnika, on vojnicima smanjuje platu. Naravno, ovim je izazvao negodovanje vojnika. Trupe u Siriji su se pobunile i kao novog cara izabrale roaka Julije Domne. Makrin je u susret pobunjenicima poslao prefekta pretorija, a sam je krenuo ka Rimu. Bitka se razvila kod Ime, nedaleko od Sirije, kada je Makrinova vojska pretrpela poraz. Sam Makrin nije uspeo da napusti Malu Aziju. Uhvaen je u Kalhedonu i pogubljen.

Literatura — http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, Caracalla, Macrinus, Elagabalus, Severus Alexander

–8– 515

ELAGABAL (218 - 222) Izvori O ivotu i delatnosti Marka Aurelija Antonina, koji je u izvorima i literaturi poznat kao Elagabal, svedoqe Dion Kasije i Herodijan.

Siriska dinastija U zapadnoj Maloj Aziji i u Siriji svaka oblast imala je svoje boanstvo, kao i svextenike tih boanstava. Interesantno, svextenici su u glavnom bili birani iz jedne porodice i vremenom predstavnici tih porodica se nameu i kao svetovni vladari. U Emesi u Siriji poxtovan je semitski bog El Gabal. El Gabal je bio bog planine i predstavljao se u vidu crne stene3 . Otac Julije Domne, Basijanus, bio je svextenik El Gabala i svetovni kralj u Emesi. Njegova porodica u jednom trenutku je romanizovana. Basijanus je latinski oblik od semitske reqi basus za svextenika, a Domna moe biti latinska req za damu, ali i semitska koja oznaqava crnu boju. Ova porodica dae qak dva rimska cara.

Okolnosti dolaska na vlast Posle smrti mua, kao i sina, Julija Domna trebala je po nalogu Makrina napustiti Antiohiju i povui se u Emesu. Meutim, ona odbija, xtrajkuje glau i umire. Njena sestra Julija Meza bila je qvrxa. Naime, ona puxta glas kako je jedan od njena dva unuka, Avit Basijanus, navodno Karakalin vanbraqni sin. Siriske trupe, ionako nezadovoljne vlaxu Makrina, a imajuu na umu bogatstvo Basijanusa, diu ustanak i kao novog cara pozdravljaju 14-ogodixnjeg Avita. Avit menja ime po svom navodnom ocu u Marko Aurelije Antonin. Poxto je 218. Makrin ubijen, Marko Aurelije Antonin ostaje jedini car.

Antonin/Elagabal Godine 219. Antonin dolazi u Rim. Ubrzo dobija nadimak Elagabal, budui da se ponaxao u skladu sa siriskim obiqajima. Nosio je svilenu svexteniqku odedu, a u qast boga Elagabala prireivao je razne javne sveqanosti i igre. Qak je naterao i istaknute senatore da uzmu uqexa u ovome. Svome bogu prvo je sagradio hram blizu palate, a potom van Rima. Kada je crni kamen prenosio u novi hram, plesao je ispred koqije i to unatraxke da boanstvu ne bi okrenuo lea. Sam se oenio vestalkom, a koje su bile zaklete na deviqanstvo. Na visoke dravne poloaje dovodio je svoje siriske prijatelje. Julija Meza pokuxala je da opameti svog unuka, ali je ovaj ve bio odlepio. Godine 222. dojadio je svima, organizovana je zavera u kojoj su ubijeni i on i njegova majka, a njihova telesa baqena su u Tibar.

Literatura — http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, Caracalla, Macrinus, Elagabalus, Severus Alexander

3

Rimljani i Grci su smatrali da je El Gabal bog sunca.

–9– 516

ALEKSANDAR SEVER (222 - 235) Izvori O ivotu i delatnosti Aleksandra Severa svedoqe njegov savremenik Dion Kasije i izvor sumnjive istorijske vrednosti Herodijan.

Poreklo Aleksandar Sever bio je sin Julije Mamee, erke Julije Meze. Otac Julije Meze bio je svextenik semitskog boga Elagabala u Siriji, a njena sestra bila je Julija Domna, ena rimskog cara Lucija Septimija Severa. Julija Meza bila je ambiciozna ena i qak dva svoja unuka uqinila rimskim carevima.

Okolnosti dolaska na vlast Aleksandar Sever se prvo (po svome dedi od majke) zvao Aleksin Basijanus. Godine 221. njegov brat od tetke, ali i rimski car, Elagabal posinio ga je i dao mu titulu Cezara. Tada Basijanus uzima ime Aleksandar Sever. Budui da ga je majka, Julija Mamea, vaspitala na osnovama grqko-rimske kulture, Rimljani su mu vixe bili naklonjeni no Elagabalu. Po smrti Elagabala (222) postaje rimski car.

Aleksandar Sever — car Kako je na presto doxao sa samo 14 godina, mesto njega jedno vreme zemljom upravljaju njegova baka i majka. Mamea e qak uzeti titulu ,,majka Avgusta”. Budui mamin sin Aleksandar nije osvojio simpatije pretorijanca i vojske. Prefekt pretorija, a pristalica Aleksandra, Domicije Ulpijan, koji je pokuxao umiriti pretorijance, bio je ubijen. S druge strane, Aleksandrovu vladu obeleila je sloga Senata i cara. Zbog toga je i njegova slika u izvorima idealizovana. Posebno naklonjen bio mu je Dion Kasije. Mada je car Kasiju dodelio zvanje konzula 229. predloio mu je da se zbog nemira kloni Rima, i ovaj se vraa na svoje imanje u Bitiniji. Kao xto vidimo poloaj Aleksandra kao cara nimalo nije bio siguran.

Spoljna politika Paransko-persijski problem U vreme Aleksandra Severa ponovo postaje aktuelno istoqno pitanje. Naime, Parti predstavljaju jedan od iranskih naroda, a naseljavali su nekadaxnji prostor Ahemenidskog carstva. Kamen spoticanja izmeu Rimljana i Parta bila je kraljevina Jermenija. Meutim, Parti nikada nisu predstavljali stvarno ozbiljnu pretnju po rimsku dravu, budui da im je drava bila dezorganizovana i da su ih potresali brojni unutraxnji nemiri. Situacija e se promeniti osnivanjem tzv. drave Sasanida. Godine 200. unuk Sasana, Ardaxir nametnuo se kao kralj Persije. Potom, organizuje pobunu protiv Parana, osvaja zapadni deo kraljevstva i uzima tradicionalnu persijsku titulu ,,car nad carevima”. Do tridesetih godina III veka porazio je Artabana V, poslednjeg predstavnika partske dinastije, i zauzeo kraljevstvo. Ardaxir se smatra osnivaqem dinastije Sasanida. Za razliku od Partske nova drava bila je jako centralizovana i vojno efikasna. Poxtovan je kult boga Ahuramazde, kao i uqenje Zaratustre. Sluenje Ahuramazdi smatrano je za sluenje istini. Svako drugo boanstvo bilo je lano, – 10 – 517

te su Sasanidi bili netrpeljivi prema drugim religijama. Predstavnici su svoje poreklo izvodili od Ahemenida i teili obnavljanju nekadaxnjeg svetskog carstva. Ovim se istoqni deo Rimskog carstva naxao u opasnosti. Rat na Istoku Godine 230/231. Ardaxir prodire na prostor rimske provincije Mesopotamije, opseda Nizibis i preti Siriji. Iste godine Aleksandar stie u Siriju i godinu dana provodi u pripremama za rat. Rimski car je vojsku podelio na tri dela: jedan deo je poslat preko Jermenije u Mediju, drugi na qelu sa Aleksandrom na prostor severnog Meureqja, a trei niz Eufrat s ciljem zauzimanja Ktesifona. Ardaxir poxto je opseo vojsku u Mediji, brzim marxem stigao je neprijateljsku vojsku na jugu i razbio je. Aleksandar svojima nije priskoqio u pomo, ve se s delom vojske povukao u Siriju. Ardaxir teritorijalno nije proxirio svoju dravu, ali ni Aleksandar u svom pohodu nije bio uspexan. Vojnici su se sve vixe okretali protiv cara. Rat protiv Alemana Godinu 233. Aleksandar je proveo u Antiohiji, a sledee se vratio u Rim. Poxto je severnu granicu Carstva uznemiravalo pleme Alemana4 , Aleksandar organizuje jedan pohod na Germaniju. Rimske trupe su bile okupljane u Gornjoj Germaniji, a obuka regruta poverena Maksiminu Veru. Kada je pontonski most preko Rajne bio zavrxen, Aleksandar najednom odluquje da kupi mir. Seajui se Istoka i sada ovakva politika, razgnevila je vojnike. Organizovana je zavera u kojoj su Aleksandar i njegova majka ubijeni. Aleksandar je poslednji predstavnik dinastije Severa. Godine 235. panonski regruti pozdravili su Maksimina kao cara.

Literatura — http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, Caracalla, Macrinus, Elagabalus, Severus Alexander

Ispit U tekstu koji sledi dat je pregled pitanja iz predmeta Starog veka; pitanja koja je postavljala ispitna komisija Duxani, Ferjanqi u januarskom ispitnom roku 2004. godine. Pitanja su sakupljena zahvaljujui naporima koleginice Simi Mirjane. Dinastija Severa Predstavnici dinastije? Period vladavine? Uloga ena? Budui da su mladi, pod velikim su uticajem ena — orijentalni element. Izvori? Herodijan, pisac Istorije Carstva posle Marka Aurelija, i Dion Kasije. Spoljna politika? Rat protiv Parana i rat protiv Britanije. Unutraxnja politika? Poqetak militarizacije drave.

4

Alemani su naseljavali prostor izmeu gornjeg toka Dunava i gornjeg toka Rajne, a nastali su spajanjem vixe germanskih plemena.

– 11 – 518

Xegan Marija

VOJNIQKI

CAREVI

Tabela 1. Broj

Ime

Godina

01.

Maksimin

235 – 238

02.

Gordijan I

238

03.

Gordijan II

238

04.

Pupijen

238

05.

Balbin

238

06.

Gordijan III

238 – 244

07.

Filip Arapin

244 – 249

08.

Filip (Mlai)

247 – 249

09.

Decije Trajan

249 – 251

10.

Volusinaj

251

11.

Hostilijan

251

12.

Trebonijan Gal

251 – 253

13.

Emilije Emilijan

253

14.

Valerijan

253 – 260

15.

Galijen

253 – 268

16.

Klaudije II Gotski

268 – 270

17.

Kvintil

270

18.

Aurelijan

270 – 275

19.

Tacit

275 – 276

20.

Florijan

276

21.

Marko Aurelije Prob

276 – 282

22.

Marko Aurelije Kar

282 – 283

23.

Numerijan

283 – 284

24.

Karinat

283 – 285 –1– 519

PERIOD VOJNIQKIH CAREVA Izvori O periodu vojniqkih careva gotovo da nemamo savremenih izvora, izuzev Herodijanovog spisa Istorija Carstva posle smrti Marka Aurelija i to do 238. godine. Naxe poznavanje ovog perioda uglavnom se zasniva na svedoqanstvima carskih ivotopisa saquvanih u zbirci Scriptores Historiae Augustae. Zbirka je nastala u vreme Dioklecijana i Konstantina i pravi povod njenog nastanka danas nije poznat. ivotopisi predstavljaju spoj qinjenica i fikcije. Napokon, korisni su i izvodi onih spisa koji su u meuvremenu izgubljeni.

Maksimin (235 - 238) Poreklo. Karijera do izbora za cara Gaj Julije Maksimin Ver poticao je iz jedne seljaqke porodice u Trakiji. Ovakav zakljuqak izveden je na osnovu qinjenice da je Maksimin bio poznat po nadimku Traqanin. Naalost, o njegovoj karijeri do izbora za cara malo znamo. Verovatno je u mladosti bio pastir i u jednom za nas nepoznatom trenutku regrutovan je u redove rimske konjice. Napredovao je u vojnoj slubi i u vreme pohoda na Germaniju 234/235. bila mu je poverena obuka novih regruta. Po svoj prilici uqestvovao je u zaveri u kojoj je ubijen Aleksandar. Godine 235. panonski regruti pozdravili su ga kao rimskog cara. Maksimin — car Maksimin je prvi rimski car koji je poticao iz redova obiqnih vojnika; prvi od niza tzv. vojniqkih careva koji e upravljati Rimom u narednih pedeset godina. Usled stalnih smena na prestolu, kao i spoljnih pritisaka, ovaj period u istoriji je poznat kao period krize III veka. Postavxi car, Maksimin je poveao platu vojnicima i bogato je darovao. S druge strane, vodio je izrazito antisenatorsku politiku. Nije se trudio da poseti Rim, niti da Senat potvrdi njegov izbor za cara. Da bi obezbedio sredstva smanjio je rashode na rimsko graanstvo, konfiskovao je riznice hramova i nametnuo je visoke poreze gradovima. Ustanak u Africi Godine 237. u provinciji Africi mladii iz bogatih familija organizovali su pobunu protiv prokuratora provincije, koji je zemlju bespoxtedno pljaqkao. Poxto je prokurator ubijen, zaverenici kao novog cara pozdravljaju namesnika provincije Gordijana. Gordijan, koji je tada imao 80 godina, prihvatio se qasti, a svog sina imenovao za savladara. Meutim, namesnik Numidije koji je ostao veran Maksiminu, organizuje pohod na Afriku. Gordijan je u susret neprijatelju poslao svog sina. U bici do koje je doxlo mladi Gordijan je pretrpeo poraz i izgubio ivot. Saznavxi za poraz, stariji Gordijan se obesio. Reakcija u Rimu Kada je doznao za proglaxenje Gordijana za careve, Senat je objavio da je Maksimin svrgnut i potvrdio je izbor Gordijana. Zatim, obrazuje vee od 20 konzulara s ciljem odbrane zemlje. Saznavxi za ovo, godine 238. Maksimin organizuje pohod na Italiju, a zaustavio se prilikom opsade Akvileje. Kada je u Rim stigla vest o smrti Gordijana, Senat od dvadesetorice konzulara bira –2– 520

dvojicu kao nove rimske careve — Pupijena i Balbina. Pupijen nije poticao iz ugledne porodice, ali se sam istakao kao senator i u vreme izbora za cara sluio je kao prefekt pretorija. Ni on ni Balbin nisu imali dece. Senat je Balbinu poverio upravu nad zemljom, dok je Pupijen imao zadatak krenuti u susret Maksiminu. Meutim, mnogi nisu bili zadovoljni izborom Pupijena za glavnokomandujueg i zahtevali su da nov car postane unuk nedavno preminulog Gordijana. Kompromis je naen. Pupijen ostaje car, ali posinjuje Gordijanovog unuka i daje mu titulu Cezar. Mali potom uzima ime Gordijan III. U Raveni Pupijen prima vest o smrti Maksimina. Naime, opsada Akvileje se otegla, vojnici su stali gladovati i svime ovime nezadovoljni organizuju zaveru i ubijaju Maksimina. Pupijen je pourio u Akvileju, raspustio Maksiminove trupe i u trijumfu se vratio u Rim. Ali ni njegova slava nije bila dugog veka. Ubijen je, kao i Balbin u zaveri pretorijanaca. Nov car postaje Gordijan III.

Gordijan III (238 - 244) Okolnosti dolaska na vlast Gordijan III bio je unuk Gordijana, namesnika provincije Afrike, koji je kao rimski car pozdravljen 237. godine, a qiji je izbor Senat potvrdio 238. godine. Po smrti Gordijana, rimski carevi postaju Pupijen i Balbin. Pupijen je posinio Gordijanovog unuka i dao mu titulu Cezara. Po smrti Balbina i Pupijena (238) jedini gospodar Rima ostaje Gordijan III. U vreme kada je nasledio presto, Gordijan je bio maloletan, pa u prvo vreme vlada vee od 20. Do 241. godine znatan uticaj u dravnoj upravi imao je prefekt pretorija Sabin Akvila Timesitej. On je qak uspeo da svoju erku Trankvilu uda za cara. Spoljna politika Vladu Gordijana III obeleila su stalna ratovanja. Morao se suoqiti sa germanskim plemenima na severu, kao i sa jednim ustankom u Africi, koji je uguxio odani namesnik Mavretanije. Ovi dogaaji skretali su panju cara sa Istoka, xto je znao da iskoristi sasanidski kralj Ardaxir. Godine 238. ovaj Persijanac zauzima Nizibis, a potom i Hatru. Poxto je preminuo 241. na prestolu ga je nasledio Xapur I. O periodu vladavine Xapura I na Istoku ne svedoqe samo rimski izvori, ve i jedan persijski Res Gestae Divi Saporis. Uqvrstivxi svoju vlast, Gordijan je bio u mogunosti tek 242. organizovati pohod na Istok. Rat je trajao kojih tri godine. Amijan Marcelin tvrdi da je Gordijan naneo katastrofalan poraz Persijancima kod Resaina. Meutim, ubrzo potom, nedaleko od Ktesifona potisnuo ga je Xapur I, koji ovu pobedu u svojoj autobiografiji slavi kao odluqujuu. Nezadovoljni kampanjom, vojnici, podstaknuti od prefekta pretorija Filipa, organizuju zaveru i ubijaju Gordijana (244). Naravno, nov car postaje Filip.

Filip Arapin (244 - 249) Izvori O ivotu i delatnosti Gaja Julija Filipa, u literaturi poznat kao Filip Arapin, svedoqe Historiae Augustae, Res Gestae Divi Saporis, 13. Sibilino proroqanstvo, kao i izvodi izgubljenih spisa.

–3– 521

Poreklo Gaj Julije Filip poticao je iz Galileje. Poxto je bio poznat pod nadimkom Arapin veruje se da je poticao iz jednog mesta u Galileji u kome se govorio arapski jezik. Meutim, u junoarapskim natpisima, kao i onim iz vremena proroka Muhameda, termin Arapin se koristi da oznaqi beduina. Malo je verovatno da je Filip poreklom bio beduin, naroqito poxto se u spisu 13. Sibilino proroqanstvo pominje kao Filip Sirijac, a ne kao Filip Arapin. Po svoj prilici, Filip je poticao iz ugledne i bogate porodice u Galileji, koja je u jednom trenutku romanizovana. Romanizovana je u periodu pre 212.; pre objave Karakalinog edikta. Naime, oni koji su graanska prava dobili pomenutim ediktom u glavnom su uzimali ime Marko Aurelije u qast cara. Okolnosti dolaska na vlast Zahvaljujui zalaganju svoga brata Priska, Filip Arapin 243. godine postaje prefekt pretorija. Naime, Prisk se istakao kao vojskovoa u vreme Maksimina. U periodu od 240. do 242. upravljae provincijom Mesopotamijom. Napokon postaje prefekt pretorija i po smrti kolege Timesiteja poloaj prefekta saquvao je za Filipa. Filip je pratio rimskog cara u pohodu protiv Sasanida. Veruje se da je uqestvovao u zaveri u kojoj je ubijen Gordijan III, budui da je odmah potom imenovan za cara (244). Interesantno, on nije prokleo seanje na svog prethodnika, ve ga je deifikovao. Odluqio je da se xto pre vrati u Rim i tamo uqvrsti svoj poloaj. Stoga on sklapa mir sa sasanidskim kraljem Xapurom I. Platio mu je 500 000 denara, a obavezao se i na plaanje godixnje sume. Svog brata Priska ostavio je kao nadzornika Istoka i dao mu neobiqnu titulu rector orientis. Rim Filip Arapin je nekoliko godina ostao u Rimu. Godine 247. organizovao je sveqanost u qast 1 000 godina od osnivanja grada. Svome sinu dao je titulu Cezara. Filip je bio izuzetno trpeljiv prema hrixanima, te su kasniji pisci imali obiqaj tvrditi kako je on navodno bio hrixanin. Pobuna na Dunavu Godine 248. pobunile su se trupe na Dunavu i kao novog cara pozdravile Pakatia. Tom prilikom qak je kovan novac sa predstavom Rome Eterne i natpisom 1001. godina. Verovatno su ustanici eleli oznaqiti poqetak nove ere, kao i pozdraviti novog cara. Filip Arapin, vidno razoqaran, izraava spremnost da abdicira. U ovome ga spreqava prefekt pretorija Decije. Decije s vojskom poslat u susret Pakatiju. Kako se ve od 249. ponovo kuje Filipov novac, dozvoljeno je pretpostaviti da je Decije imao uspeha u borbi protiv ustanika. Meutim, sada pobedniqke trupe pozdravljaju Decija kao cara. On prihvata ovu qast i organizuje pohod na Italiju. Filip mu je krenuo u susret, dok je svog sina ostavio u Rimu. Do odluqujue bitke izmeu Decija i Filipa dolazi kod Verone. Filip je pretpeo poraz i izgubio ivot, a njegov sin je pogubljen u Rimu. Decije ostaje jedini gospodar Rima.

–4– 522

Decije Trajan (249 - 251) Poreklo. Karijera do izbora za cara Gaj Mesije Decije poticao je iz Sirmiuma na Dunavu. Visoke dravne poloaje zauzimao je pod Aleksandrom Severom i Maksiminom. Bio je konzul sufektus (235), namesnik u Donjoj Meziji, namesnik Tarakonske Xpanije (238) i prefekt pretorija (248). Godine 249. po nalogu Filipa Arapina uguxio je Pakatijev ustanak. Iste godine trupe su ga pozdravile kao cara i poxto je porazio Filipa kod Verone, ostaje jedini gospodar Rima. Decije — car Senat je potvrdio izbor Decija za cara, a on je teio da obnovi nekadaxnju rimsku vrlinu i moral. Naredio je da svi stanovnici carstva, qak i hrixani, iskazuju poqast starim rimskim boanstvima. Senat mu je nadenuo ime Trajan zbog njegove vojne slave. Rat protiv Gota (251) U toku svoje vlade Decije se morao suoqiti sa Gotima. Naime, iskoristivxi unutraxnje nemire u Carstvu, Goti prelaze Dunav i prodiru na teritoriju Mezije. Opseli su Filipolj, grad u Trakiji. Interesantno, u to vreme namesnik Makedonije Prisk pozdravljen je kao car i on pomae Gotima u ratu protiv Decija. Decije organizuje jedan pohod na sever. Do odluqujue bitke izmeu Decija i Gota doi e kod Abrita na Dunavu, kada je car pretpeo poraz i izgubio ivot. Tom prilikom poginuo je i njegov sin Volusijan, dok je mlai Hostilijan ostao u Rimu.

Trebonijan Gal (251 - 253). Emilije Emilijan (253) Godine 251. u bici kod Abrita, a koja je voena izmeu Rimljana i Gota, poginuo je rimski car Decije Trajan. Tom prilikom ivot je izgubio i njegov stariji sin Volusijan. Preivele trupe kao novog cara izabrale su Trebonijana Gala. O ovome qoveku do izbora za cara ne znamo nixta, izuzev da je bio namesnik Mezije. Senat je potvrdio izbor vojske. Interesantno, Trebonijan nije dao da se pogubi mlai Decijev sin Hostilijan, ve ga je uqinio savladarom zajedno sa svojim sinom. Ali tog leta Hostilijan umire. Jedni tvrde od kuge, dok drugi smatraju da ga je Trebonijan ubio. Kao i njegov prethodnik, Trebonijan se suoqio sa gotskom opasnoxu. Godine 253. namesnik Donje Mezije Emilije Emilijan potisnuo je uljeze sa Balkana. Njegove trupe pozdravile su ga kao cara. Emilijan se prihvatio zvanja i organizovao pohod na Italiju. Trebonijan jednog senatora po imenu Valerijan xalje u Germaniju da dovede pomo, a sam kree u susret neprijatelju. Meutim, u odluqujuem trenutku izdali su ga vojnici i on je ubijen. Jedini car ostaje Emilijan. O Emiliju Emilijanu, kao i u sluqaju Trebonijana, gotovo da ne znamo nixta. Poreklom je bio negde iz severne Afrike, a u vreme Trebonijana naxao se na poloaju namesnika Donje Mezije. Postavxi car, vladao je kojih 4 meseca.

–5– 523

Valerijan (253 - 260) Okolnosti dolaska na vlast Publije Licinije Valerijan je bio istaknuti senator svoga vremena. Visoke dravne poloaje zauzimao je pod Gordijanom III, Decijem Trajanom i Trebonijanom Galom. Godine 253. Trebonijan Gal poslao ga je u Germaniju da dovede pomo radi borbe protiv Emilija Emilijana, koji se proglasio carem. Meutim, Valerijan nije stigao na vreme da spreqi nezadovoljne vojnike da ubiju Gala i preu na stranu neprijatelja. S druge strane, vojska u Germaniji pozdravila je bax njega kao novog cara. Valerijan se prihvatio qasti i potom krenuo u susret Emilijanu. Ali je i ovaj doiveo sudbinu Gala — izdan je od svoje vojske. Sada jedini car ostaje Valerijan. Progon hrixana Kao i njegov prethodnik Decije, Valerijan nije bio naklonjen hrixanima. O Valerijanovim progonima svedoqi Kiprijan. Kiprijan je bio iz Kartagine, a u zrelijim godinama prelazi u hrixnastvo. Brzo je postao prezviter, a 248/9. i biskup u rodnom gradu. Umro je muqeniqkom smru prilikom gonjenja hrixana za vreme cara Valerijana: odseqena mu je glava. U svojim mnogobrojnim latinskim traktatima i pismima eli jednim delom da brani hrixanstvo, a drugim da hrixane uqvrsti u njihovoj veri.1 Istok Godine 244. rimski car Filip Arapin sklopio je mir sa sasanidskim kraljem Xapurom I. Tom prilikom mu je platio 500 000 denara, a obavezao se i na plaanje godixnje sume. Mir izmeu Rimljana i Persijanaca oquvan je sve do 251. godine, kada sasanidski kralj prodire u Jermeniju i svrgava s vlasti jermenskog kralja. Sledee godine Xapur e prodreti u Siriju i zauzeti niz gradova, izmeu ostalih i Antiohiju. Dalji prodor Persijanaca onemoguie svextenik u Emesi, Uranije Antonin. Mada mir zvaniqno nije bio sklopljen, veih akcija nee biti sve do 259. godine. Xezdesetih godina III veka Goti, preplovivxi Crno more prodiru na teritoriju Male Azije. Rimski car Valerijan organizuje jedan pohod na Istok. Meutim, nije se mogao suprostaviti neprijatelju budui da se u redovima njegovih vojnika javila kuga. Priliku je iskoristio sasanidski kralj Xapur da organizuje trei prodor na rimsku teritoriju. Poxto mu je vojska bila iscrpena usled bolesti i gladi, Valerijan izraava spremnost da od Xapura kupi mir. Meutim, od ovoga ne bejaxe nixta. Valerijan je uspeo povratiti Antiohiju, ali je kod Edese bio zarobljen (260). Hrixanski izvori tvrde da je muqen do smrti, ali je po svoj prilici preminuo prirodnom smru u zarobljenixtvu.

Galijen (253 - 268) Okolnosti dolaska na vlast Publije Licinije Galijen bio je sin rimskog cara Valerijana, a koji je vladao od 253. do 260. godine. Postavxi car, Valerijan je svom sinu dao titulu Avgusta i uqinio ga savladarom. U periodu od 253. do 256. Galijen e biti zauzet ratovanjima na Dunavu, protiv Gota. Godine 256. svome sinu Valerijanu II dao je titulu Cezara. Poxto mu je poverio rat protiv Gota, Galijen se 1

V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd 1984, 253.

–6– 524

vratio u Rim. Godine 257. zajedno s ocem vrxi zvanje konzula. Sledee godine Valerijan II umire, a Galijen titulu Cezara sada daje svom drugom sinu Saloninu. U periodu od 258. do 259. Galijen e voditi ratne operacije na Rajni, protiv Germana. Krajem 259. rat protiv Germana poverio je svom sinu Saloninu i savetniku Salvinu, dok se sam utvrdio u Milanu, stratexki vanom mestu na severu Italije. 260. godine Valerijan je dopao ropstva i Galijen ostaje jedini car. U periodu koji sledi uloie mnoge napore da oquva jedinstvo carstva. Naime, javljaju se brojni uzurpatori kako na zapadu tako i na istoku. U zbirci Historiae Augustae postoji podatak da je bilo qak 30 uzurpatora, u izvorima i literaturi poznatih kao tridesetorica tirana. Paralelna drava u Galiji Godine 260. germanska plemena Franaka i Alemana prelaze Rajnu. Namesnik Donje Germanije Postum nije uspeo da zaustavi njihovu invaziju, ali im je zadao vixe manjih poraza i time stekao bogat plen. Salvin, koga je 259. Galijen poslao na sever kao savetnika Saloninu, zahteva od Postuma da mu preda zadobijeni plen. Postum odbija i uspeva da smakne i Salvina i Salonina. U Trijeru je pozdravljen kao car. Provincije Galija, Xpanija i Britanija pruile su mu svoju podrxku. U periodu koji sledi u Galiji e biti osnovana jedna drava paralelna rimskoj: imala je svog cara, Senat, administraciju. Interesantno, galski imperatori teili su samo oquvanju svoje teritorije i nisu pokuxavali da pod svoju vlast podvedu qitavo Carstvo. Galijen e tek 265. organizovati pohod protiv Postuma i mada ga je dva puta porazio, ovaj poslednji je uvek uspevao da se i dalje odri. Postum e vladati Galijom godinama, a potom e ga naslediti vixe tzv. galskih imperatora. Istok Godine 260. rimski car Valerijan dopao je sasanidskog ropstva i potom je brzo i preminuo. Meutim, njegovom smru otpor Persijancima na Istoku nije doveden svom kraju. U periodu koji sledi Sasanidima e se suprotstaviti Makrian, istaknuti Rimljanin u Mesopotamiji zaduen za finansije, zatim Kalista, qovek koji je uspeo zarobiti blagajnu i harem neprijateljskog kralja, i napokon Odenat, egzarh Palmire, bogatog karavanskog grada u pustinji izmeu Mesopotamije i Sirije. Ovaj poslednji je qak onemoguio dalji prodor Xapura I, nagnao ga na povlaqenje i zadao mu poraz kod Ktesifona. Godine 261. Makrian i Kalista postiu sporazum. Poxto je Kalista bio hrom i zbog toga nije mogao biti biran za cara, on svoju podrxku prua Makrianovim sinovima. Makrian, potom, sa jednim sinom prodire u Trakiju. Meutim, poraen je od strane Aureola, vojskovoe koji je ostao odan Galijenu. Odenat, takoe je izrazio vernost Galijenu i kod Emese zadao poraz Kalistu i drugom Makrianovom sinu. U znak zahvalnosti Galijen e Odenatu dati titulu corrector totius orientis. U narednim godinama Odenat e ratovati protiv Gota, koji e preko Crnog mora prodirati na prostor Male Azije. Godine 268/9. u vreme pohoda bie ubijen u jednoj zaveri. Nasledio ga je sin Vabalat, ali kako je on bio maloletan u prvo vreme vladala je njegova majka Zenobija. Galijenova smrt Veruje se da je Galijen veinu vremena od 261. do 268. proveo na Dunavu. Godine 268. Aureol se pobunio, a Galijen ga je opseo u Milanu. Meutim, Galijenove vojskovoe organizovale su zaveru i ubile ga. U Rimu Galijenov trei sin Marinianus, kao i njegov brat su pogubljeni. Nov car postaje –7– 525

jedan od zaverenika — Klaudije.

Period obnove Carstva Klaudije II Gotski (268 - 270) Godine 268. u jednoj zaveri ubijen je rimski car Galijen. Nov car postaje jedan od zaverenika, a Galijenov vojskovoa, Klaudije. Klaudije je vladao od 268. do 270. godine. Od vremena njegove vlade pratimo nov period u istoriji poznat kao period obnove Carstva i period ilirskih careva. Naime, Klaudije, kao i njegovi naslednici, bili su poreklom Iliri, a svi e teiti obnovi jedinstva Carstva. Klaudije je umirio prostor Xpanije i Galije. U bici kod Nixa zadao je poraz Gotima, xto mu je dalo povoda da uzme titulu ,,Gotski”. Njegove dalje planove onemoguie kuga. Pao je kao rtva bolesti 270. godine. Aurelijan (270 - 275) Klaudija e naslediti njegov brat Kvintil. Meutim, ovaj e vladati samo nekoliko meseci; taman da u promet pusti svoj novac. Ubijen je u jednoj zaveri, a nov car postaje Aurelijan. Aurelijan je poreklom bio iz Sirmiuma. Postavxi car, nastavio je politiku Klaudija. Iz Panonije je potisnuo Gote i onemoguio je dalji prodor Alemana u Italiju. Zatim, napustio je provinciju Dakiju, a stanovnixtvo preselio na jug. Dakle, granicu Carstva utvrdio je na Dunavu. Prednost ove mere bila je u skraivanju linije odbrane, kao i dobijanju prirodne granice. Posledica je bila osnivanje dve provincije: Dacia Ripensis i Dacia Mediterranea. Interesantno je da danaxnji Rumuni svoje poreklo izvode od onih koji su odbili da se povinuju nalogu cara i presele na jug. Napokon, car je dao da se Rim utvrdi novim bedemima, poxto je opasnost od invazije varvara bila stalna. Donekle uredivxi stvar na Zapadu, Aurelijan se zainteresovao za Istok. Da se podsetimo, Galijen je svojevremeno titulu gospodara Istoka dao Odenatu, vladaru Palmire. U periodu koji sledi Odenat e ratovati protiv onih Gota koji su preko Crnog mora prodirali na prostor Male Azije. Ubijen je u jednoj zaveri, a njegov naslednik postaje sin Vabalat. Kako je Vabalat bio maloletan, stvarnu vlast uiva njegova majka Zenobija. Dobivxi podrxku Egipta, a sklopivxi savez sa Persijancima, Zenobija uzima titulu kralja, a svom sinu daje titulu kralja nad kraljevima. Onog trenutka kada se Vabalat proglasio carem, Aurelijan mu kree u susret. Dakle, 272. godine rimski car organizuje jedan vojni pohod na Istok. Rimljani su zauzeli Antiohiju, Egipat i Emesu. Jedno vreme su opsedali Palmiru da bi je potom i zauzeli. Grad su poxtedeli, a Zenobiju odveli u Rim. Ve sledee godine, 273. Palmira e se pobuniti, kao i Egipat. Ovom prilikom Aurelijan se surovo obraqunao sa gradom, razruxivxi ga, a Egipat je prisjedinio Carstvu. Posle pohoda na Istok, Aurelijan odluquje da unixti paralelnu dravu u Galiji. U to vreme Galijom je upravljao Tetrik (270 - 273). U vreme bitke kod Chalons-sur-Marne, Tetrik izdaje svoju vojsku i prelazi na stranu Aurelijana. Aurelijan je poxtedeo njegov ivot i dozvolio mu da zadri senatorski status. Godine 274. Aurelijan je ponovo ujedinio Carstvo i tu qast proslavio je trijumf u Rimu. Sledee godine u vreme novog pohoda na Istok, bie ubijen u Trakiji. Kada govorimo o unutraxnjoj politici Aurelijana, treba imati na umu da je on spreqio dalje kvarenje novca, da je uveo svakodnevno deljenje hleba, da je mesto ita davao maslinovo ulje i so, da je kolegije vezao za upravu, da je vodio antisenatorsku politiku i da je poxtovao kult Sunca. –8– 526

Tacit (275 - 276) Godine 275. ubijen je rimski car Aurelijan. Izvori tvrde da je po smrti Aurelijana, vojska izbor novog cara prepustila Senatu. Izbor Senata pao je na Tacita, 75-ogodixnjeg senatora iz Kampanije. U toku svoje vlade Tacit se trudio da povrati nekadaxnji ugled Senata. Naixao je na neprijateljstvo vojnika i ubrzo je ubijen. Moderna istoriografija se ne slae sa ovom priqom. Veruje da je Tacit, kao i njegovi prethodnici, bio vojskovoa negde sa Dunava, da je car postao izborom vojske, da je ratovao protiv Gota i da je umro prirodnom smru 276. godine. Na prestolu ga je nasledio brat Florijan, koji se istakao u ratu protiv Gota. Ali, je ovaj ubrzo ubijen u jednoj zaveri. Marko Aurelije Prob (276 - 282) Po ubistvu Florijana, rimski car postaje Marko Aurelije Prob. Poreklom je bio iz okoline Sirmiuma. Vladao je od 276. do 282. i nastavio je politku Klaudija i Aurelijana. Potisnuo je Franke i Alemane i utvrdio granicu na Rajni. Ratovao je na Istoku, u Maloj Aziji i Egiptu. Sproveo je niz mera za poboljxanje poljoprivrede. Gledao je da odri dobre odnose sa Senatom. Meutim, kada je pokuxao da zavede disciplinu u vojsci, ubijen je. Marko Aurelije Kar (282 - 283) Godine 282. prefekt pretorija u severnoj Italiji Marko Aurelije Kar pobunio se protiv cara Proba. Onda kada je car ubijen u jednoj zaveri, ostaje jedini vladar Rima. U toku svoje jednogodixnje vlade svoja dva sina: Numerijana i Karinata, uqinio je cezarima, a ratovao je i protiv persijskog kralja Varhama. Izvori tvrde da je umro negde na Istoku, poxto ga je udario grom. Kara su nasledila njegova dva sina: Numerijan i Karinat. Numerijan je ubrzo ubijen u jednoj zaveri organizovanoj od strane njegova zeta, a Karinat u bici na Moravi protiv Domicijana.

Literatura — http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, Maximinus through Gordian III * Christopher S. Mackay, Philip the Arab through Valerian * Christopher S. Mackay, Restoration of the Empire — N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd — V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd 1984.

–9– 527

Xegan Marija

DIOKLECIJAN

(284 – 305)

Izvori O Dioklecijanovom ivotu i vladavini svedoqe, uglavnom, hrixanski pisci: Arnobije, Adversus nationes; Laktancije, De mortibus persecutorum; Eusebije, Historia ecclesiastica; Aurelije Viktor, Caesares. Zatim, veliki je broj dokumenata koji osvetljavaju vladu Dioklecijana: Edikt iz Serdike (tekst o nagraivanju veterana), Edikt o cenama... Napokon, posebnu vrstu teksta predstavlja spis poznat pod nazivom Notitia dignitatum ili Spis o qinovima. Laktancije Laktancije, rodom iz severne Afrike, bio je latinski crkveni pisac. Pre nego xto je prexao u hrixansku veru, car Dioklecijan ga je poslao u svoj novi grad Nikomediju kao uqitelja govornixtva. Izmeu ostalih, navodno je sastavio spis O smrti progonioca ili De mortibus prosecutorum. U ovom delu on, kao svedok i savremenik, pixe o velikom progonu hrixana. Jedan odeljak je posvetio i abdikaciji Dioklecijana, kao i borbi za carsku vlast posle Dioklecijana. Zbog qistote jezika i uglaenosti stila, humanisti renesanse prozvali su ga hrixanskim Ciceronom. Moderni istoriografi mu zameraju da se nije drao objektivnosti. Eusebije Eusebije (260 - 339) iz Palestine je bio grqki crkveni pisac. U Cezareji je stekao nauqno obrazovanje; prilikom progona hrixana 303. morao je da bei; posle toga postao je biskup u Cezareji. Bio je prijatelj cara Konstantina, koga je slavio u panegiriku (tzv. itije Konstantinovo). Njegovo najvee ostvarenje predstavlja jedna crkvena istorija Historia ecclesiastica, koja nam slui kao glavni izvor za prva stolea hrixanstva do Konstantinove vlade. Aurelije Viktor Aurelije Viktor, IV vek n. e., rodom iz severne Afrike, bio je rimski dravni qinovnik. Sastavio je istoriju careva ili Caesares, a koja obuhvata period od Avgusta do Konstancija (360). Arnobije Arnobije Stariji (300) iz Sike u severnoj Africi, bio je latinski crkveni pisac. Napisao je delo Protiv neznaboaca ili Adversus nationes.

–1– 528

Panegiriki Panegiriki je kolektivni naziv za jedanaest pisaca panegirika u qast rimskih careva IV veka. Spis o qinovima — Notitia Dignitatum Notitia Dignitatum je zvaniqna lista svih civilnih i vojnih zvanja u antiqkom Rimu. Original danas nije saquvan, ali ga prepoznajemo u qetiri prepisa koji se quvaju u Oksfordu, Parizu, Bequ i Minhenu. Notitia Dignitatum predstavlja glavni izvor o administrativnoj organizaciji Poznog rimskog carstva, naroqito za period IV/V veka.

Uvod Dioklecijan je vladao od 284. do 305. godine. Od vremena njegove vlade pratimo period u istoriji poznat kao period Poznog Carstva. Dioklecijan je raskinuo sa starom ustavnom tradicijom, sa Avgustovim principatom. U principatu car je bio prvi graanin, uivao je najvei autoritet i niz specijalnih zvanja. Dioklecijan e sada obrazovati nov politiqki sistem, tzv. dominat, gde je naziv izveden od latinske reqi dominus, koja oznaqava gospodara. U stvari, Dioklecijan i njegovi naslednici zavrxie proces pretvaranja rimske drave u neograniqenu monarhiju.

Poreklo. Okolnosti dolaska na vlast Dioklecijan je rodom bio iz Dalmacije, a poticao je iz neugledne porodice. Jedni izvori tvrde da mu je otac bio osloboenik, dok drugi pisar. Kako bilo, o njegovoj karijeri do Numerijana ne znamo nixta. U vreme Numerijana bio je zapovednik carske strae. Po ubistvu cara, vee vojnih starexina izabralo ga je za novog vladara. Tom prilikom Dioklecijan se zakleo da nije imao nikakve veze sa ubistvom svog prethodnika i potom je liqno ubio Numerijanovog zeta, a koji je uqestvovao u zaveri. Poxto je porazio Numerijanovog brata Karinata u dolini reke Morave, Dioklecijan 285. ostaje jedini gospodar Carstva.

Dioklecijan i Maksimijan Dioklecijan je od svojih prethodnika nasledio prostrano Carstvo; Carstvo koje su potresali unutraxnji nemiri i kome je pretila spoljna opasnost. Poxto sam nije mogao upravljati velikom dravom i ujedno u njoj odravati mir, Dioklecijan pribegava instituciji savladarstva. Godine 285. kako nije imao sina, titulu Cezara daje svom prijatelju Maksimijanu, koji je poreklom bio iz okoline Sirmiuma i koji je, kao i Dioklecijan, poticao iz neugledne porodice. U periodu koji sledi Dioklecijan i Maksimijan uloie brojne napore da oquvaju jedinstvo Carstva. Godine 285. Maksimijan e biti zauzet guxenjem ustanka bagauda u Galiji1 i 286. Dioklecijan e ga nagraditi titulom Avgusta, zatim u periodu od 286. do 288. vodie operacije na Rajni i napokon 289. organizovae bezuspexan pohod protiv Karauzija2 . U meuvremenu, Dioklecijan je zauzet opercijama na Istoku: 1 2

Bagaud je keltska req za borca, a bagaude su predvodili Elijan i Amand

Karauzije, poreklom Gal, u vreme ustanka bagauda pomagao je Maksimijana. U jednom trenutku Maksimijan mu je poverio zadatak qixenja Engleskog kanala od piraterije. Meutim, ovaj umesto da onemogui podstiqe gusarenje, a qesto i prisvaja razbojniqki plen. Maksimijan, uredivxi prilike na Rajni, organizuje kaznenu ekspediciju protiv Karauzija. Sa flotom je preko Rajne prodro u Severno more, ali ga je Karauzije saqekao u zasedi i naneo mu poraz. Maksimijan je odluqio da se za sada povuqe.

–2– 529

ratom protiv Sarmata na Dunavu, pregovorima sa persijskim kraljem Varhamom i guxenjem ustanka seljaka u Egiptu.

Tetrarhija I Dioklecijan i Maksimijan imali su dosta problema sa oquvenjem mira i jedinstva Carstva. Da bi vrhovna kontrola bila xto efikasnija, Dioklecijan uvodi vladalaqki kolegijum od qetiri qlana,: ...dva avgusta i dva cezara. Jedan avgust imao je da upravlja istoqnom, a drugi zapadnom polovinom Carstva; uz svakog avgusta stajao je po jedan cezar, koji nije bio sa njim u krvnom srodstvu, ve izabran prema zaslugama i adoptiran. Bilo je predvieno da vremenom cezari zamene avguste a da se vladalaqki kolegium popuni izborom dva nova cezara... 3 Naime, godine 293. Domicijan titulu Cezara dodeljuje Galeriju Maksimijanu, a njegov kolega Maksimijan isto dodeljuje svom prefektu pretorija Konstanciju Hloru. Galerije je bio zet Dioklecijana, dok je Hlor bio zet Maksimijana. Raspravlja se o pitanju kada su Galerije i Hlor postali zetovi, pre izbora za Cezara ili posle. Kako bilo, oblik vladavine qetvorice careva naziva se tetrarhija. Svaki od vladara imao je punu carsku vlast i sada su odluke donoxene u ime svih qetvorice. Interesantno, Dioklecijan ipak uiva najvei autoritet i uticaj. Rim i dalje ostaje prestonica Carstva, ali Dioklecijan kao rezidenciju uzima grad Nikomediju, Galerije Sirmium, Maksimijan Mediolanum, a Hlor Trier.

Spoljna politika (293 - 300) Godine 293. Konstancije Hlor na sebe preuzima obraqun sa Karauzijem. Karauzije je bio prinuen pobei u Britaniju, gde ga je ubio tamoxnji namesnik za finansije — Avest. Do 296. Hlor se obraqunao i sa Avestom, te je Zapad umiren. Godine 287. Dioklecijan je sklopio sporazum sa persijskim kraljem Varhamom, kojim ovaj poslednji Rimljanima priznaje pravo na provinciju Mesopotamiju i pravo da postavljaju kraljeve Jermenije. Ovaj sporazum naruxie persijski kralj Narses, koji je na prestolu smenio Varhama. Godine 296. Dioklecijan i Galerije organizovae jedan bezuspexan pohod protiv Narsesa. Sledee godine Dioklecijan je produio u Egipat da bi uguxio ustanak koji je tamo izbio, dok je Galerije godinu proveo u pripremama za novi pohod protiv Persijanaca. Do 298. godine Galerije je zauzeo Ktesifon, a zarobio je i Narsesovu blagajnu i harem. Pod uslovom da mu Rimljani vrate porodicu, Narses priznaje provinciju Mesopotamiju i pravo Rimljana da postavljaju kraljeve Jermenije.

Abdikacija (305) Poqetkom IV veka, posle brojnih napora, Dioklecijan je uspeo da Carstvu obezbedi mir. Stoga 303. godine, smatrajui da je njegov zadatak zavrxen, a moda i odve umoran, odluquje da abdicira. Na ovakav potez nagnao je i svog kolegu Maksimijana. Na sveqanosti povodom 20ogodixnjice Dioklecijanove vladavine odranoj u Rimu, i jedan i drugi poloili su zakletvu da e se odrei vlasti. Maja 305. dva Avgusta napuxtaju slubu. Cezari su imenovani Avgustima i potom oni sebi biraju savladare. Ovo je jedini primer kada je tetrarhijski sistem funkcionisao. 3

G. Ostrogorski, Istorija Vizantije, Beograd, II fototipsko izdanje, 54.

–3– 530

Upravna politika Dioklecijanove upravne mere inspirisane su eljom da se uqvrsti carev autoritet, kao i vrhovna vlast. Monarhija. Car — boji izabranik Dioklecijan uvodi nov politiqki sistem — dominat — u kome car nije,: samo vrhovni zapovednik vojske, vrhovni sudija i zakonodavac ve... je izabranik boji i kao takav ne samo gospodar nego i ivi simbol Carstva koje mu je bog poverio. Uzdignut iznad svega ljudskog i zemaljskog, on stoji u direktnoj vezi sa boanstvom i postaje predmet naroqitog versko-politiqkog kulta. Iz dana u dan taj kult se manifestuje kroz impresivne cermonijalne obrede na carevom dvoru... Svi podanici Carstva su njegove sluge. Qim ga ugledaju svi ga oni, i najvixi i najnii, pozdravljaju proksinezom4 , padajui pred njim niqice. Naroqita raskox... cermonijala qesto je tumaqena ugledanjima na obiqaje persiskog dvora Sasanida...5 Dakle, Dioklecijan je naglaxavao boansko poreklo carske vlasti,: ...Jupiter Optimus Maximus smatran je za glavnog carevog zaxtitnika i izvor najvixe njegove vlasti nad svetom. Dioklecijan je nosio titulu Jovije... a Maksimijan Herkulije... Ove su titule podvlaqile versko sankcionisanje carske vlasti... 6 Administrativna reforma U vremenu posle Avgustove smrti Carstvo je bilo podeljeno na oko 20 provincija. Provincijama su upravljali ili senatori ili vitezovi, a koji su u svojim rukama drali i vojnu i civilnu vlast. Dioklecijanovim preureivanjem provinciske uprave uqinjen je kraj privilegisanom poloaju Italije, ukinuta je razlika izmeu carskih i senatskih provincija, koja je ve odavno izgubila svaki znaqaj. Otsada sve provincije bile su potqinjene caru, a i Italija, koja je nekada gospodarila Imperijom, podeljena je, kao svaka dravna teritorija, u provincije i podvrgnuta poreskoj obavezi. Karakteristiqno je takoe da su vee provincije podeljene u manje jedinice. Tako se broj provincija znatno poveao: u Dioklecijanovo doba Carstvo je brojalo oko 100 provincija... Istovremeno Dioklecijan je podelio teritoriju Carstva na 12 dijeceza... 7 Naime, kao dijezece se pominju: 1) Britanija, 2) Galija, 3) Viennensis (juna Galija), 4) Xpanija, 5) Italija, 6) Panonija, 7) Mezija, 8) Trakija, 9) Azijana (zapadna Mala Azija), 10) Pont (istoqna Mala Azija), 11) Orijent (Sirija, Palestina, Egipat, Libija) i 12) Afrika. Dijecezom je upravljao vikar. Dijeceza Italija bila je podeljena na provinciju Italiju Suburbikarij, koja je obuhvatala i ostrva Sardiniju, Siciliju i Korziku, i provinciju Italiju Anonarije, sa sedixtem u Milanu. 4 5 6 7

Proksineza je grqka req, dok adoratio latinska za odavanje boanskih poqasti G. Ostrogorski, Istorija Vizantije, Beograd, II fototipsko izdanje, 51 - 52. N.A. Maxkin, Istorija Starog Rima, Beograd, 494. G. Ostrogorski, Istorija Vizantije, Beograd, II fototipsko izdanje, 55.

–4– 531

Naroqito znaqajna crta Dioklecijanovog... upravnog sistema jeste naqelno odvajanje vojne i civilne vlasti. Civilna uprava provincije nalazi se otsada iskljuqivo u rukama njenog namesnika, a vojnu vlast ima duks (dux), koji stoji na qelu vojske u jednoj ili vixe provincija... [Jedini organ vlasti koji je pod Dioklecijanom zadrao obe nadlenosti je pretorska prefektura.] Carska vlast nastoji da unekoliko obuzda vlast prefekata time xto e podii znaqaj njihovih vikara, namesnika dijeceza... 8 Zahvaljujui ovoj meri oteana je svaka mogunost pobune protiv centralne vlasti. Poreska reforma U vremenu do Dioklecijana porez je sakupljan uglavnom u novcu. Meutim, kako novac poqev od sredine III veka gubi vrednost, same novqane dabine postaju beznaqajne. S druge strane, sve vei znaqaj dobija anona, porez u naturalnom obliku. Dioklecijan e ustanoviti nov poreski sistem zvani capitatio iugatio. Ovaj sistem usklaivao je dve osnovne komponente anone — glavarinu i zemljarinu. Naime, poresku jedinicu s jedne strane qini komad zemlje odreene veliqine i kvaliteta iugum i s druge strane qovek koji ga obrauje caput. Na primer, u Siriji jedan jugum obuhvatao je 5 jugera zemlje pod vinovom lozom ili 20 jugera zemlje viskog kvaliteta ili 40/60 jugera zemlje slabijeg kvaliteta ili 225 obiqnih ili 450 planinskih maslina. Radno sposoban muxkarac stariji od 12 godina, a koji je obraivao tu zemlju, raqunao se kao jedna glava. ena je ponekad raqunata kao jedna glava, ponekad kao pola, a ponekad se uopxte nije raqunala. Sva stoka na zemlji takoe se raqunala kao glavarina. Pri razrezivanju poreza zemljarina i glavarina brojani su posebno, ali su oporezivani zajedno. Da bi procenio imovinu podanika svoga carstva i u skladu s tim razrezao porez, Dioklecijan je svake pete godine sprovodio cenz. Posledica Dioklecijanove mere bila je vezivanje seljaka za zemlju koju obrauju. Seljaci, sada, predstavljaju glavnu proizvodnu snagu u poljoprivredi poznorimskog carstva i vlada im ne dozvoljava da tek tako napuste zemlju. Napokon, padaju u naslednu zavisnost od svojih gospodara. Kurijali ...Tokom prva tri veka rimsko je carstvo izgledalo kao ,,savez gradova”, ustanovljen prema obrascu xto ga je pruao Rim. Svaki grad je bio slika Rima u malom, pa su njime upravljali magistrati i dekurioni (senatori), taqno po ugledu na rimsku gradsku hijerarhiju... 9 Dekurioni ili kurijali su poticali iz redova bogatih zemljoposednika i njihova obaveza sastojala se u sakupljanju poreza. Poqev od III veka, usled stalnih ratova i inflacija, sakupljanje poreza bejaxe oteano, te su ljudi stali izbegavati zvanja dekuriona. U ta vremena vojne jedinice na sebe preuzimaju ubiranje poreza, xto je naravno dovelo do brojnih zloupotreba. Dioklecijan e uvesti obavezno vrxenje slube dekuriona za one koji raspolau potrebnim sredstvima: ...Tada je intervenisala drava, da bi odredila koje su kategorije graana dune, na osnovu svojih prihoda, da podmiruju 8 9

G. Ostrogorski, Istorija Vizantije, Beograd, II fototipsko izdanje, 56. Pol Lemerle, Konstantinova hrixanska i istoqnjaqka monarhija, Vojskovoa,

car, svetac: Izbor tekstova o liku i delu Konstantina Velikog, [priredio] Nebojxa Ozimi, Nix 20022 , 62.

–5– 532

obaveze kurije, odnosno da prihvate odgovornost za to: tako je nastala nasledna klasa kurijalaca. ”Nasleujui imanje, sin nije mogao izbei da nasledi i obaveze. Kurijalac je, dakle, postajao nasleem... a kurijalac je kao liqnost postao vezan za kuriju, kao xto je seljak postao vezan za zemlju” (F. Lot).10 Vojna reforma Vojnim reformama do prve polovine III veka n. e. vojne jedinice dobijaju zemljixta, a vojnici pravo na zakoniti brak. Ovim vojska postaje vezana za svoje logore i texko pokretljiva. Od druge polovine III veka, taqnije od vremena Galijena (253 - 268), uvodi se tzv. elastiqna odbrana — rezervne vojne trupe okupljene oko cara u mogunosti su za kratko vreme da se s jednog dela Carstva prebace na drugi i spreqe potencijalnu opasnost. U vreme Dioklecijana prihvaen je princip i statiqne i elastiqne odbrane. Naime:, ...utvruje se podela vojske na dve osnovne kategorije: na pograniqne trupe (limitanei), koji se stalno nalaze u odreenoj pograniqnoj zoni, i na mobilne jedinice [comitatenses], koje se prema potrebi mogu prebaciti sa jedne granice na drugu... 11 Ovakva podela dala je pozitivne rezultate. U vreme Dioklecijana povean je broj vojnika, kao i broj legija (u skladu sa novom podelom administrativnih jedinica). Uvode se propisi za obavezno popunjavanje vojske. Monetarna reforma Kriza III veka pogodila je ne samo politiku, ve i vojsku i ekonomiju Carstva. Do vlade Konstantina II Gotskog pratimo konstantno kvarenje novca, tako da u jednom trenutku denar sadri jedva 0,02 procenata srebra. Posledica bejaxe naglo skakanje cena. Na primer, u II veku mera ita koxtala je 7/8 drahmi, dok u III qak 120 000. Ovo ukazuje na inflaciju od qak 15 000 procenata. Dioklecijan, kao i njegov naslednik Konstantin I, uloie brojne napore da stabilizuju cene, ekonomiju uopxte. U tu svrhu Dioklecijan je sproveo reformu novca; njom je utvrena punopravna zlatna moneta (aureus)... osim toga, izdat je srebrni i bronzani novac. Ova reforma nije imala nekog naroqitog uspeha... punovredna je moneta nestajala iz opticaja i pretvarala se u kovane poluge, a cene robi ne samo da nisu opadale, ve su i dalje rasle. U cilju borbe protiv sve vee skupoe izdat je 301. g. edikt koji je utvrivao maksimalne cene za raznu robu, kao i maksimalnu tarifu za plaanje rada (Edictum de pretiis rerum venalium). Saquvano je nekoliko natpisa koji sadre znatne fragmente iz ovog edikta. U uvodnom delu, napisanom visokoparnim stilom, deklarisana je nunost ove mere i izraeno negodovanje prema ljudima koji u koristoljubive svrhe diu cene... Za povixavanje cena predviena je stroga mera — smrtna kazna. 10

Pol Lemerle, Konstantinova hrixanska i istoqnjaqka monarhija, Vojskovoa, car, svetac: Izbor tekstova o liku i delu Konstantina Velikog, [priredio] Nebojxa Ozimi, Nix 20022 , 63. 11 N.A. Maxkin, Istorija Starog Rima, Beograd, 489. –6– 533

U drugom delu edikta sadran je dug spisak svakovrsnih predmeta potroxnje i najraznovrsnije robe, uz naznaku maksimalnih cena. Predviena je takoe i nagrada za razne vrste rada, poqev od nadniqara, pa sve do honorara za arhitekte i advokate. ...zakonodavac [je] proizvoljno utvrdio cene; one su bile jedinstvene za qitavo Carstvo, u ediktu nije voeno raquna o osobenostima pojedinih oblasti... Usled svega toga, edikt nije imao nekih naroqitih praktiqnih posledica, i, po svoj prilici, ubrzo posle njegovog izdavanja ljudi su prestali da ga se pridravaju.12 Verska politika Da bi uqvrstio poloaj Carstva, Dioklecijan za sve stanovnike Carstva predvia poxtovanje starih rimskih bogova, a zaxtitnike Rima. Budui da je naglaxavao i boansko poreklo carske vlasti, ti bogovi bili su i zaxtitnici cara. Smatralo se da ako neko uskrati poxtovanje rimskim bogovima i to poxtovanje pokloni kakvim novim boanstvima, taj je svojim qinom uskraivao poxtovanje Carstvu, pa i samom caru. U toku svoje vlade Dioklecijan e izdati niz edikata koji e zabranjivati ispovedanje novih religija. Na primer, saquvan je jedan edikt protiv manihejaca, a koji je objavljen u Aleksandriji. Manihejizam je uqenje persijskog jeretika Manesa ili Mani [koji je iveo u III veku n. e.] i njegovih pristalica, neka mexavina staropersijskog dualizma i hrixanskog gnosticizma, po kojem je od samog poqetka postojalo carstvo svetlosti i carstvo mraka; potpuni manihejci strogo su se uzdravali od svakog qulnog uivanja, ruqnog rada i zemaljskog poseda.13 Za dokazane manihejce, Dioklecijan je propisao straxnu kaznu: da se ivi zapale sa svojim grexnim spisima. O Dioklecijanovim progonima hrixana veoma smo dobro obavexteni,: Hrixanstvo se veoma raxirilo u raznim slojevima rimskog druxtva, ono je i dalje bilo u svojoj suxtini opozicionarsko uqenje prema Carstvu. Osobito je opasno bilo njegovo xirenje u vojsci. Hrixanski izvori navode niz primera da su vojnici odbijali da odaju verske poqasti carevima. Rimsko svextenstvo, qiji je autoritet Dioklecijan nastojao da uzdigne, podbadalo ga je protiv hrixana. U istom pravcu uticao je na njega i njegov savladar na Istoku — Galerije. 303. i 304. godine objavljena su qetiri edikta protiv hrixana. To je bio najsvirepiji progon. Osobitom svirepoxu obeleene su mere protiv hrixana na Istoku, u oblastima koje su se nalazile pod vlaxu Galerija i samog Dioklecijana. 14 Prvi Dioklecijanov edikt protiv hrixana objavljen je februara 303. godine, a predviao je zatvaranje hrixanskih crkava, unixtavanje hrixanskih spisa, zabranu ispovedanja hrixanstva i brojne sankcije za one koji odbiju da se odreknu hrixanstva. Drugi je objavljen samo nakon 16 dana od objavljivanja prvog, poxto je palata u Nikomediji dva puta stradala od poara, a za koje su okrivljeni hrixani. Tom prilikom zatvoreni su i muqeni velikodostojnici hrixanske crkve. Trei edikt je izdat na dan vicennalia ili dvadesetogodixnjice Dioklecijanove vlade. Ovim ediktom car je bio spreman da amnestire 12 13 14

N.A. Maxkin, Istorija Starog Rima, Beograd, 493. M. Vujaklija, Leksikon stranih reqi i izraza, Beograd 1988, fototipsko izdanje N.A. Maxkin, Istorija Starog Rima, Beograd, 494.

–7– 534

sve zatvorene hrixane pod uslovom da odaju qast rimskim bogovima. Napokon, qetvrti edikt je izdat u prvim mesecima 304. godine i propisivao je da svaki stanovnik Carstva oda rtve rimskim bogovima. Kako bilo, Dioklecijanovi napori protiv hrixana bili su uzaludni, kao xto e se uskoro i pokazati. Internet — Graditeljska delatnost Diocletian’s apparent love of ritual was accompanied by a passion for building. Lactantius, a professor of Literature appointed by Diocletian at Nicomedia, writes of his extravagance in building: ”Diocletian had a limitless passion for building, which led to an equally limitless scouring of the provinces to raise workers, craftsmen, wagons, and whatever is necessary for building operations. Here he built basilicas, there a circus, a mint, an arms-factory, here he built a house for his wife, there one for his daughter. Suddenly a great part of the city [Nicomedia] was destroyed, and all the inhabitants started to migrate with their wives and children, as if the city had been captured by the enemy. And when these buildings had been completed and the provinces ruined in the process, he would say: ”They have not been built rightly; they must be done in another way.” They then had to be pulled down and altered - perhaps only to come down a second time” (Lactantius 1984, 7, 2-10). Kao najznaqajnije Dioklecijanove graevine pomenuemo: Kupatila u Rimu i palatu u Splitu. Baths of Diocletian — The Baths of Diocletian were built by Emperor Diocletian in 302 A.D, and was later turned into the church by Michelangelo. In order to make a better use of solar energy, the Baths were built on the north-south axis, so that the calidarium, or hot bath, faced southwest, and frigidarium, or cold bath faced northeast. The apodyteria or dressing rooms, and other halls which served for private baths were located on each side of the calidarium. Large exedra used as a theater was located in the center of the south-west side. The Baths of Diocletian also contained gymnasiums, art galleries, gardens, libraries, and concert halls. The Baths of Diocletian was the largest Roman baths, it could hold up to 3000 people at once. The central hall of the building was 280 by 160 meters. The exterior of the building was decorated with marble of various colors, painted stucco and statues Comparison of the great baths in Rome: Titus, Trajan, Caracalla and Diocletian...

Literatura — http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, Diocletian 1 * Christopher S. Mackay, Diocletian 2: Administration * Christopher S. Mackay, Diocletian 3: Unity in the Empire — N.A. Maxkin, Istorija starog Rima, Beograd — G. Ostrogorski, Istorija Vizantije, Beograd, II fototipsko izdanje — M. Mirkovi, Rimska drava u doba principata i dominata (27. pre Hr. – 337. n. e., Od Avgusta do Konstantina, Beograd 2003. — Pol Lemerle, Konstantinova hrixanska i istoqnjaqka monarhija, Vojskovoa, car, svetac: Izbor tekstova o liku i delu Konstantina Velikog, [priredio] Nebojxa Ozimi, Nix 20022 . — V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd 1984. — http://www.fordham.edu * Ancient History Sourcebook: Diocletian (284-305 CE) and Constantine (308-337 CE): Efforts to Stabilize the Economy * Medieval Sourcebook: Notitia Dignitatum (Register of Dignitaries), c. 400 — http://www.britannica.com

–8– 535

Xegan Marija

BORBA ZA CARSKU VLAST POSLE DIOKLECIJANA

Graanski rat (306 - 308) Tabela 1. Hronoloxki pregled dogaaja u Carstvu 305 – 308 Godina 305 306

306 – 308 308

Dogaaj Abdikacija Dioklecijana i Maksimina Istok: avgust Galerije, cezar Maksimin. Zapad: avgust Konstancije, cezar Sever Smrt Konstancija Hlora Britanija, Galija i Xpanija pozdravljaju Konstantina kao cara Konstantin cezar, a Sever avgust na Zapadu Pretorijanci u Rimu pozdravljaju Maksencija kao cara Maksencijev rat Sastanak u Karnuntumu Istok: avgust Galerije, cezar Maksimin. Zapad: avgust Licinije, cezar Konstantin

Godine 305. rimski car Dioklecijan, kao i njegov kolega Maksimijan dobrovoljno su se odrekli vlasti. Tada njihovi cezari Galerije i Konstancije Hlor postaju novi avgusti i biraju sebi nove cezare. Qinilo se da tetrarhijski sistem funkcionixe. Meutim, ve smru Konstancija Hlora (306) naruxava se kolegijum od qetiri vladara i poqinje osmogodixnji graanski rat. O periodu borbe za carsku vlast posle Dioklecijana svedoqe savremenici Eusebije i Laktancije. Poxto je 305. godine Maksimijan abdicirao, nov avgust Zapada postaje Konstancije Hlor. Konstancije Hlor poreklom je bio sa Balkana. Iz prvog braka sa Jelenom imao je sina Konstantina. Kao njegova sledea ena pominje se Teodora, Maksimijanova erka. Godine 293. kada je vrxio zvanje prefekta pretorija Maksimijan mu je dodelio titulu cezara i uqinio ga savladarem. Za razliku od svojih kolega, Hlor je bio trpeljiv prema hrixanima. Godine 305. dobija prednost u odnosu na Maksimijanovog sina Maksencija i biva izabran za novog avgusta Zapada. Kao svog cezara zaobiie sina Konstantina i poloaj poveriti istaknutom vojskovoi Severu. Dioklecijana na Istoku nasledio je Galerije. Ovaj je bio iz okoline Sirmiuma i oenjen Dioklecijanovom erkom Valerijom. Postavxi avgust za savladara nije mogao uzeti svog maloletnog sina Kandidiana i stoga titulu cezara daje svom sestriu Maksiminu. Dakle, godine 305. situacija je sledea: avgust na Istoku Galerije, a cezar Maksimin i avgust na Zapadu Konstancije Hlor, a cezar Sever. Maksimijan i Dioklecijan su penzionisani, dok su Konstantin, Konstancijev sin, i Maksencije, Maksimijanov sin, zanemareni prilikom podele vlasti. Godine 306. Konstancije Hlor preminuo je u Italiji. Nov avgust trebao je da postane njegov cezar Sever. Meutim, Konstantin istupa sa tvrdnjom da ga je otac na samrti uqinio naslednikom. Stoga Konstantin izraava spremnost da se prihvati zvanja avgusta, a podrxku mu prua Britanija, Galija i –1– 536

Xpanija. Interesantno, ovom prilikom Konstantin nastupa i kao zaxtitnik hrixana i zahteva da im se vrati oduzeta imovina. Galerije imajui na umu Konstantinovu snagu, priznaje Konstantina za cezara, ali titulu avgusta daje Severu. Trenutno Konstantin se zadovoljio ovim poloajem. Prilikom podele vlasti 305. godine Maksimijanov sin Maksencije bio je zanemaren. Maksencije je kao rezidenciju uzeo Rim i qekao zgodan trenutak za delovanje. Ubrzo, prilika se ukazala. Naime, Dioklecijanovim merama Italija je, kao i sve ostale provincije, sada bila prinuena plaati porez. Nezadovoljnom stanovnixtvu Maksencije prua podrxku, a pretorijanci ga pozdravljaju kao cara. Potom Maksencije zahteva od Galerija da ga prizna, ne kao cezara ili avgusta, ve kao princepsa. Naravno, Galerije odbija da se povinuje ovom zahtevu i protiv Maksencija xalje Severa. Sever organizuje jedan pohod na Italiju, a zimu 306/307. proveo je u Milanu pripremajui se. Maksencije nije bio dovoljno snaan da se sam odupre Severu, te u pomo poziva oca, Maksimijana. Maksimijan ponovo stupa na istorijsku pozornicu. Vojska odana svom starom vojskovoi, napuxta Severa i prelazi na neprijateljevu stranu. Sever je prinuen da se povuqe i utvruje se u gradu Raveni. Pristaje da se preda tek onda kada mu neprijatelj obea da e ga ostaviti u ivotu. Maksencije je Severa kao zarobljenika odveo u Rim. Galerije saznavxi za Severovu sudbinu, odluquje da sam organizuje jedan pohod na Italiju. U jesen 307. godine Galerije prodire u Italiju. Maksencije i Maksimijan u pomo pozivaju Konstantina. Spremni su da mu ponude poloaj avgusta i ruku Maksencijeve sestre Fauste za njegovu neutralnost, na xta Konstantin i pristaje. Potom je Maksencije pogubio Severa. Meutim, pohod Galerija sveo se samo na pohod pljaqkaxkog karaktera, dok poloaji Maksencija i Maksimijana nisu bili ozbiljno ugroeni. Dakle, krajem 307., poqetkom 308. godine situacija je bila jasna na Istoku: avgust Galerije i cezar Maksimin, dok je avgust Zapada Sever ubijen, a cezar Konstantin izgubio poverenje Galerija. U periodu koji sledi Maksimijan e se okrenuti protiv svog sina Maksencija i ne naixavxi na xiru podrxku, bei na Konstantinov dvor. Godine 308. u Karnuntumu na Dunavu odran je jedan sastanak na zahtev avgusta Istoka Galerija. Tom sastanku prisustovovao je i Dioklecijan. Maksimijan je bio prinuen da se ponovo penzionixe. Odluqeno je da na Istoku avgust i dalje ostane Galerije, a njegov cezar Maksimin. Kao nov avgust Zapada izabran je istaknuti vojskovoa Licinije. Konstantin se imao zadovoljiti poloajem cezara. Maksencije je opet ostao zanemaren. Odlukama na sastanku u Karnuntumu mnogi nisu bili zadovoljni. Konstantin sebe nije video kao cezara, te se i dalje koristio titulom avgusta (a koju su mu godinu dana ranije dodelili Maksencije i Maksimijan). Zatim, Maksimin se nije mogao pomiriti sa qinjenicom da ga je nekakav Licinije pretekao u zvanju, te je postao avgust dok je on sam i dalje propadao kao cezar. Napokon, Maksencije opet nije dobio nixta. Stoga, pokuxava da uqvrsti svoj poloaj u Rimu. Nastupa kao zaxtitnik hrixana i zahteva da im se vrati oduzeta imovina. Posveuje se graditeljskoj delatnosti: obnavlja Hadrijanov hram, gradi nova kupatila, postavlja temelje budue bazilike. Takoe je dao da se uguxi ustanak vikara u Africi, kao i jednu manju pobunu u Rimu. Maksimijan, ponovo penzionisan, vreme je provodio na Konstantinovom dvoru.

Literatura — http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, Civil War: 1 * Christopher S. Mackay, Years of manoevre

–2– 537

ТЕТРАРХИЈА: Гај Валерије Аурелије ДИОКЛЕЦИЈАН 284 – 305 Марко Аурелије Валерије МАКСИМИЈАН 285 – 305 / 307 – 310 Флавије Валерије КОНСТАНЦИЈЕ ХЛОР 293 – 306 Гај ГАЛЕРИЈЕ Валерије Максимијан 293 – 311 • Порекло и каријера: • Диоклецијан се родио 244. пров. Далм. Син ослобођ, истакао се у војн. служби. Догурао је до службе команданта оружане страже (protect. domestici) цара Нумер, чији су га војници после цареве смрти прогласили за наследника на трону. Имао је кћер Валерију, коју је удао за Галерија. После абдикације 305. повукао се у своју палату у Салони, где је и умро 316. • Максимијан се родио око 250. у околини Сирм. Био је Диоклец. саборац и пријатељ. Имао је 2 ћерке, сина Максенција и пасторку Теодору, коју је удао за Констанција. Извршио је самоубиство 310. у Масилији на Константиново наређење. • Констанције Хлор родио се око 250. у Дарданији на Балк. Био је управник Далмације. Са 1. женом, Хеленом, имао је сина Константина. Умро је 306. у Еборакуму. • Галерије се родио око 260. у Гамзиграду. Умро је 311. у близини Сердике, од тешке болести. • Власт Диоклецијана и тетрарха. Диокл. је дошао на власт после смрти Нум. и пошто је савладао Кар. на Морав. Био је 1. који је, после дугог низа год, успео да се одржи на власти дуже, чак 20 год. Признао га је сенат за цара. Народу жељном стабилности и мира подарио је реформисано Царство, при чему су сваку његову реф. већ започели неки од његових претходника. Он је само систематизовао и законски уобличио до тада настале промене у друштву, војсци, управи. Одмах по ступању на власт он себи бира Максимиј. за савладара са титулом цезара и Царство се на неки начин дели на Ист. и Зап. јер је Диок. седиште у Никомедији, а Макс. у Медиолануму (па у Равени). 286. Макс. постаје авг, с тим што је Диокл. senior aug, па су они само формално потпуно једнаки. Њих су двојица приказивани као fratres. 293. обојица именују по цезара међу својим командан. гарде: Диокл. Галерија а Макс. Констанција. Гал. престон. је Сирмијум а Конст. Триер. Диокл. идеја била је да успостави систем у коме би авг. после 20 год. владавине на том положају наследили њихови цез. Диокл. и Максим. заиста и јесу абдицир. после 20 г, али систем није заживео јер је већ у сл. генерацији дошло до сукоба између адопт. цезара и рођених синова. • Дворски церемонијал. Са Диок. цар више није принцепс и 1. грађ. и војсков, који се међу осталима истиче угледом и славом, већ је он dominus et deus. Поздрав цару није salutatio већ adoratio у виду источњачког обичаја проскинезе и целивања скута. Све у вези за царом је sanctus et divinus. Д. узима епитет Јовије а М. Херкулије. • Сенат остаје највиши сталеж, али се скоро свака његова битнија полит. улога губи – он се бави питањима као што су организација јавних игара, регулисање обавеза сенатора. • Магистратуре постоје и даље (квест, прет, конз.) али само као почасна звања. • Војска. И даље гл. ослонац цар. вл. и од велике важности због одбране гран. од варв. племена. Због доминантно пограничног карактера римске војске у 3. веку осећа се потреба за мобилним одредима и војним резервама. Две осн. катег. у војсци су пограничне трупе (limitanei) и мобил. једин. (comitatenses). У претх. периоду лег. су се претвориле у одреде толико везане за одр. пров. тј. границу, да их је било тешко одатле померити ради интерв. у неком др. крају Царства. Овом поделом олакшано је пребац. трупа на одр. локацију а да при томе не трпи одбр. граница. Војници примају плату у виду новца или у натури, уз то добијају и donativum сваке 5. год. као и посебну награду по отпуштању из војске. Трупе се попуњавају што добровољцима, што мобилисаним лицима. Војна служба се могла избећи уз новч. доплату. Сваки крупни земљопос. има обавезу да, у зав. од бр. робова и колона који раде на њег. имању, да одр. бр. регрута (или пак одр. своту новца). Риму морају да служе и лети (варвари заробљени и насељени на рим. терит.). Број војника у доба Диокл. је повећан, вероватно удвостручен. Војска се све више варваризује – све више у бојним редовима има Германа, од којих већина чак и није под Римским царством, затим Илира, и бр. стр. најамника је у сталном порасту. Знатно се побољшава војна дисциплина. • Финансије. • Нови порески систем. Иако је он наизглед успешно спроведен, не успева најсјајније да изађе на крај са великим расходима и бројним издацима (палате, путеви, војска, походи, бирокр. апарат), и све је више сиромашн. Систем capitatio-iugatio за осн. јед. има caput - појединца и iugum - посед тј. земљу коју може да обради 1 човек. Порез се плаћа у новцу или у натури (annona) и варира 538 у

зависн. од величине и квалит. обрадиве земље, културе која се на њој узгаја и бр. радн. који на њој ради. Људи и земља се од 297. пописују сваке 5. год. Циљ је да се људи вежу за земљу јер се уводи забрана напуштања земље која се једном почне обрађивати, па макар та земља била под закупом, а не у власн. Сенатори плаћају додатан порез (aurum glaebale), а они који немају земљу – лич. порез (capitatio plebeia). Постоје и индир. порези – порез на ослобађање робова, на наслеђе, при купопрод. Прикупљање и расподелу аноне контролише преф. преторија преко држ. чинов. – цензорита за југум и куријала за капут. Порез директно убирају декуриони на којима је вел. одговорност, јер уколико за одр. обл. није сакупљено довољно новца, он мора да надокнади мањак из свог џепа. • Реформа новца. Кује се златни, сребрни и бакарни новац. Међутим, вредност новца и даље варира и опада упоредо са % плем. метала у њему. Због тога цене скачу а натурална размена добара је све заступљенија. • Едикт о ценама из 301. (Edictum perpetuum de pretiis rerum venalium) има за циљ да одреди максималне цене за сву робу која се нуди на тржишту, као и за наплату рада. На основу сачуваних фрагм. сазнајемо да у увод. делу стоји да за непоштовање цена из едикта следи чак смртна казна. У 2. делу даје се детаљан списак артикала тј. услуга и њихових макс. цена. Едикт је имао доста мана и пропуста па и не чуди што се убрзо престало са придржавањем истог. Цене су биле јединств. за цело Царство, » нису узети у обзир разл. фактори присутни у разл. деловима Царства. • Чиновнички апарат. У доба Диокл. почиње дефинитивно раздвајање војне и цивилне власти. Тако је у пров. намесник задужен искључиво за цивилну, а дукс само за војну управу. Обе власти у рукама задржава једино преторијска префектура. Царска власт тежи да ограничи власт префеката. Принцепсов савет претвара се у sacrum consitorium, чији чланови пред царем стоје. • Провинције. Нова администрат. подела на 12 дијецеза и око 100 провинција. Италија губи сваку привилегију у односу на пров. – и сама је подељена на 2 дијецезе (Suburbicaria et Annonaria). Управнике дијецеза именује цар, зову се викари и припадају вит. сталежу. Управници провинција су конзулари (сенат. сталеж), президи (вит.) и коректори (сенат. или вит.). Војском у провинцији командује dux (витешки сталеж). У управи учествују и преторијански префекти. • Галија. Робови и колони су у јако тешком положају. На самом почетку влад. дијарха (285.) избија велики устанак колона и робова у Галији, познатих под називом багауди. Вође су Аманд и Елијан, са седиштем у области Паризија. Пале се куће и поседи велепоседника, падају читави градови, устаницима прилазе и неки војнички одреди. У Галију је упућен Максимијан. Он се служи и свирепим и попустљивим мерама не би ли угушио устанак, али отпор је јак. Пошто је главнина устаника поражена, преостали борци се повлаче у утврђење, чија одбрана пада тек после дуготрајне опсаде 286. • Британија. Још један устанак на почетку владе – 288. МАУСЕЈ КАРАУЗИЈЕ, римски војсковођа у Британији, задужен за борбу против пирата и осумњичен да је сарађивао са непријатељем, проглашава се за цара. Максимијан креће на њега 289. али овај прелази у Галију. Дијарси су приморани да му признају власт у Британији јер су притиснути борбама са варварским племенима. После проглашења за цезара 293. у борбу са узурпатором креће Констанције Хлор и 296. успева да савлада Караузијевог наследника (Алекта). • Германи. Против Аламана ратује Диоклецијан по доласку на власт. Максимијан се после угушења покрета багауда у Галији 286. бори са Аламанима, Францима и Бургундима. Римљанима иду на руку међусобни сукоби присутни код герм. племена. Са Францима се бори и Констанције Хлор после 293. • Дунав. Границу Царства на овој реци од упада варварских племена прво брани Диоклецијан, који ратује против Сармата. Галерије после 293. ратује против Карпа и Јазига. Граница на северу коначно је учвршћена. • Египат. Појављује се узурпатор Ахил око 292. и надиру народи са југа. Ситуацију умирује Диоклец. • Африка. Такође узурпатор и надирање племена, овде мавретанских. На овом фронту ратује Максимијан. • Јерменија и Персијанци. Диоклецијан је 290. на јерменски престо поставио Тиридата III. Персијски владар Нарсес збацио је Тиридата са власти. Персијанци су упали и у Месопотамију. На Истоку ратују против Персијанаца Диоклецијан и Галерије. Коначан исход сукоба је римска победа и успостављање сигурне границе на Еуфрату. • Извори: Еусебије из Цезареје, Лактанције, Еутропије, XII Panegyrici Latini, Codex Justinianus, Секст Аурелије Виктор, документа. • Грађевине: Диоклецијанове терме у Риму и величанствена палата у Сплиту, Галеријева палата и тријумфални лук у Солуну...

539

• Прогони хришћана 303. и 304. Иако се Диокл. залаже за обнављање традиц. рим. религије, у почетку је његова политика према хришћ. толерантна, хр. веру исповедају многи дворјани и чак и његова жена и ћерка. Но хришћ. се шири у свим слојев. рим. друштва, а нарочито је важно његово ширење и заступљеност у војсци. Сматра се да је главни разлог за промену Диокл. политике то што војници одбијају да поштују култ цара и приносе жртве божанствима рим. пантеона. Неки сматрају да је на велике прогоне који су се десили 303. и 304. Диоклецијана наговорио Галерије. У том периоду објављена су 4 едикта против хришћана. Посебно сурови били су прогони на Истоку.

БОРБЕ ЗА ВЛАСТ (306 – 324) Гај Валерије Галерије МАКСИМИН ДАЈА 305 – 313 Флавије Валерије СЕВЕР 306 – 307 Флавије Валерије КОНСТАНТИН I ВЕЛИКИ 306 – 337 Марко Аурелије Валерије МАКСЕНЦИЈЕ 306 – 312 Валерије Лицинијан ЛИЦИНИЈЕ 308 – 324 • Пошто су августи Диоклецијан и Максимијан абдицирали 305, њихови цезари Констанције Хлор и Галерије постали су августи и себи су изабрали нове цезаре » МАКСИМИНА ДАЈУ (Галеријев нећак, груби војник, рођен око 270. код Гамзиграда) и ФЛАВИЈА ВАЛЕРИЈА СЕВЕРА (војник, из Илирије). • Констанције Хлор умро је 306. у Британији у току припрема за поход против Пикта, и његова војска прогласила је његовог сина КОНСТАНТИНА за августа. Овај је послао допис Галерију у коме га извештава о очевој смрти и свом наименовању за његовог наследника на истом положају у Царству. Галерије обуздава бес јер не жели грађански рат и признаје Константина за цезара. • У Риму су преторијанци за августа прогласили МАКСЕНЦИЈА, Максимијановог сина. Галерије није хтео да га призна и послао је Севера на њега. Међутим овај је поражен и заробљен. Максимијан пак подржава Константина и нуди му руку своје кћери Фаусте. Убрзо » раскол између оца и сина » обојица жељни власти. • Галерије сазива састанак у Карнунтуму (дан. Аустрија) у циљу решавања проблема на Западу. Том приликом састају се Галерије, Диоклецијан и Максимијан. Донета је одлука да се Константин прогласи за цезара, а за августа на Западу да се постави ЛИЦИНИЈЕ (рођен око 250. код Зајечара, Галеријев близак пријатељ и саборац). На то су незадовољно одреаговали и Константин и Максимин Даја, па је Галерије компромисно предложио да их обојицу назове синовима августа. Но већ до 310. он се обојици обраћа титулом августа. • Док се бори против Франака преко Рајне, Константин оставља Максимијана у Галији у случају напада његовог сина Максенција. Максимијан се међутим диже против Константина и проглашава се за августа. Константин се враћа у Галију и гони га све до Масилије, где га „подстиче“ на самоубиство (обесио се). • После овога Константин планира да учвсти своју пољуљану популарност тако што се проглашава за наследника Клаудија II Готског! Тиме он жели да нагласи да би он требало да буде једини наследник власти, као настављач династије. • 311. умире Галерије. Око власти на Истоку сукобе се Максимин Даја и Лициније. Убрзо међу њима долази до склапања споразума на Босфору. • На Западу Максенције креће на Константина, под паролом освете оца. Како би био сигуран да Лициније неће пружити подршку Максенцију, Константин склапа савез са њим крајем 311. и даје му руку своје (полу)сестре Констанције. • Константин у пролеће 312. креће ка Максенцију који се налази у Риму. Успут му градови северне Италије махом не пружају отпор, већ га дочекују као августа. Надомак Рима Константин је сведок многих позитивних знака, визија и снова, хришћански обојених (нпр. знак labarum – комбинација грчких слова Х и Р). До отворене битке под зидинама Рима дошло је код Милвинског моста. Максенцијеви војници одбијени су, а сам Максенције се удавио у Тибру. • Константин улази у Рим 29. октобра 312. Брише се сваки траг Максенцијевог деловања и присуства у Риму. • Константин и Лициније се срећу у Медиолануму и учвршћују савез склапањем брака између Констанције, која је била хришћанка, и Лицинија, који је био противник истог. Као круна њиховог савеза издаје се едикт о толеранцији, познатији као Милански едикт из 313. Њиме је наложено да се обнове порушени и оштећени хришћански храмови тј. цркве, да се цркви врати земља, и да се хришћанство може слободно исповедати. • Лициније се исте године обрачунао са Максимином Дајом и после победе завладао читавим Истоком. 540

• Константин и Лициније владали су заједно десетак година, али никада у потпуној слози и љубави. После неколико мањих чарки које су решавали проглашавањем својих синова за цезаре, дошло је до отвореног сукоба и коначног обрачуна између Лицинија који од 320. прогони хришћане и Константина који званично не прима њихову веру, али чини све да заштити ову верску заједницу. Симболично схваћен као сукоб две вере, сукоб старог и новог, грађански рат између Константина и Лицинија отпочео је 324. Константин је на својој страни имао Франке, а Лициније Готе. После победе у бици код Хадријанопоља и код Хелеспонта, Константин односи победу и код Хрисопоља и 18. септембра 324. постаје једини август. Лициније је првобитно поштеђен, на иницијативу Констанције, и прогнани су у Тесалонику, али већ 325. он и његов син, Константинов сестрић, су убијени.

Флавије Валерије КОНСТАНТИН I ВЕЛИКИ (306 – 337) • КОНСТАНТИН се родио у Нишу око 272. Пре него што је његов отац Констанције Хлор проглашен за цезара 293, напустио је његову мајку Хелену. Конст. је стицао образовање на Диокл. двору у Никомедији. На двору је имао ф-ју трибуна, а што се војне службе тиче – истакао се ратујући са Диокл. и Гал. против Перс. и Сармата. Касније је боравио на Галер. двору, а коначно се придружио оцу у Британији 305. • Са супругом Фаустом, Максенцијевом сестром, имао је 3 сина, Константина, Констанција и Констанса, и 3 ћерке, Константину, Хелену и Фаусту. Из 1. брака, са Минервином, имао је сина Криспа. • Временом је Константин постао суров и није ничему дозвољавао да му стане на пут, па ни најближима. Наиме, 326. је наредио да се убију његова жена Фаустина и најстарији син Крисп, према неким изворима наводно зато што су њих двоје били у неморалној вези. Како било, Константин је постао Свети Константин Велики. Умро је 337. у Никеји. • Војска. Завршена је Диокл. војна реф. – подела на пограничне и мобилне јединице. Овим двема групама придодата је још једна врста јединица » палатини, који су били привилеговани. Посебне дворске јединице, које су практично замениле преторијанце, звале су се protectores domestici. Раздвојена је цивилна од војне власти, па тако у провин. преторијански префект има само цивилну власт и никаква вој. овлашћења. Врховни команданти су magistri militum » magister equitum командује коњицом а magister peditum пешадијом. Тако је смањена бојазан да ће неко имати превише моћи у својим рукама и извршити преврат. Међутим, оваква подела није дуго опстала и почињу да се бирају 2 војна заповедника истог ранга и титуле (magister equitum et peditum praesentalis). Исток добија и посебне команданте » magistri militum per Orientem, per Thracias et per Illyricum. Duces су заповедници пограничних трупа. • Бирократски апарат. • Постојала је тајна полиција (agentes in rebus) чији је гл. задатак био да се стара о безбедности цара. • Цареви службеници били су и мали одреди scholae и candidati, чија је ф-ја била нешто налик на ону палатина. • На двору је постојао гл. дворски евнух, по угледу на источ. културе, и био је од вел. утиц. Бринуо се о светој царској ложници (cubiculum sacrum). • Царском канцелар. управља magister officiorum » брине о безбедн. цара (има контролу над палат. и тајном полицијом), затим о производњи оружја, о иностр. пословима и дипломат. • Власт цара је неограничена али он се формално саветује са consistorium. • Царев главни секретар је quaestor sacri palatii који може да иступа у царево име. • Мноштво виших и нижих чиновника чинило је праву војску. Највиши чиновници били су comites, међу којима је постојала хијерархија. После њих иду notarii. • Финансије. Реформа монете » златни solidus постаје основна једин. новчаног система, а кује се и сребрна seliqua. Државне финансије подељене су на 2 сектора » општедржавни приходи и расходи (aerarium sacrum) и приватна царева имовина. • Пољопривреда. Колони се везују за земљу (од 332. забрањено им је да са 1 земље пређу на др, вл. одбеглог колона плаћа велику накнаду) а занатлије за колегије и своје занате (од 317.). • Ситуација у спољној политици преплитала се са догађајима на пољу борби за власт. Цезари и августи упоредо су се борили међу собом и против спољног непријатеља, махом варварских племена. 541

• На Западу је ратовао против Франака. • На Дунаву је ратовао против Гота. Готе је, у савезу са Сарматима, поразио 322. • Сармате је населио тј. дао им земљишта у Подунављу и Италији, а Вандалима у Панонији. • Персијанци су напали на Јерменију и Месопотамију. Константина су болест и смрт спречили да крене против њих. • Константин је обновио Трајанов мост преко Дунава и желео је да поново учини Дакију римском провинцијом. • Оснивање Константинопоља. Померање центра на Исток било је природна последица следећих околности: Исток је био гушће насељен, Исток је имао развијенију и живљу привреду, на Истоку је било највише посла око одбране граница (Персијанци, Дунав). Диоклецијан је имао своје седиште У Никомедији (дан.Измит у Турској). Константин је нашао повољније место за своју престоницу – стару грчку колонију Бизант, место на раскршћу континената, култура, путева, са 3 стране окружено водом. Изградња је отпочела новембра 324. а град је свечано инаугурисан 11. маја 330. • Провинције. Царство је подељено на 4 префектуре: Исток, Илирија, Италија, Галија. Број провинција обухваћен њима износио је око 120. На челу префектуре је преторијански префект, на челу дијецезе је викар, а на челу провинције презид. • Извори: Зосим, Лактанције, Секст Аурелије Виктор, Еусебије, Еутропије, Орозије, Либаније, XII Panegyrici Latini, Codex Theodosianus • Верска полит. Тзв. М. Едикт. из 313. Рим. царство је и званич. постало отворено за све рел. и допушт. Њих. слоб. исповедање. Кон. се понекад назива и 1. хришћ. цар, иако је крштен тек на самрти. Он јесте од самог поч. показивао одр. дозу одбојн. према старој рим. рел, али је нипошто није бранио. Чак шта више, изузетно је поштовао култ Сунца (Sol invictus) а и он и њег. насл. задржали су титулу p. maximus (до 379.) • Никејски сабор 325. – 1. васељен. сабор;темељи догм. и кан. сист. хришћ. цркве. Цар је предс. и имао је намеру да окупи представн. свих црк, постигне њих. слогу и тиме и јединство Царства. Раскол је изазвало разл. тумачење прир. Христа. Алекс. презвитер Арије и његови следбен. порицали су једнак. Оца и Сина. Усвојено је да је Син јединосуштан (όμοούσιος) Оцу. Арије је прогнан у Илир. а њег. прист. у Гал. Донатизам. Пит. догматике постају држ. пит. Тако је нпр. Конст. замољ. да реши спорно место картаг. Еписк. – да ли то теба да буде Донат или Цецилијан. Спор је требало да реши сабор еписк. у Риму, па у Арлу. Цец. је „победио“, али донатисти су основали сопствену цркву и наставили да се боре за своју ствар у след.100 г.

КОНСТАНТИНОВИ СИНОВИ: (337 – 361) Флавије Клаудије КОНСТАНТИН II 337 – 340 Флавије Јулије КОНСТАНС 337 – 350 Флавије Јулије КОНСТАНЦИЈЕ II 337 – 361 • КОНСТАНТИН II рођен је 316. у Арлу. Проглашен је за цезара одмах по рођењу. У раној младости учествовао је у походима против Сармата, Гота и Аламана. После смрти полу-брата Криспа добио је Галију на управу. Одгајан је као хришћанин. Био је противник аријанаца и вратио је Атанасија Великог (епископ од 328.) из прогонства у Александрију. При подели територија међу браћом он је добио Шпанију, Галију и Британију. У почетку је владао и живео у слози са најмлађим Констансом » био му је заштитник и старатељ пошто је овај био малолетан, обојица су владали на Западу и били противници аријанства. Међутим, 340. је кренуо на Италију, у којој је био Констанс и погинуо у бици код Аквилеје. • КОНСТАНС се родио 320. године. Био је трећи син Константина Великог и Фаусте. Цезар је постао 333. Био је противник аријанства и близак брату Константину. Очевим тестаментом додељене су му Италија, Панонија и Африка. Пошто је његов брат Константин II кренуо против њега и у том походу погинуо 340. Констанс је постао владар читавог Запада. Ратовао је против Франака и из извора знамо да је ишао у Британију, али не и зашто. Против њега устао је командант МАГНЕНЦИЈЕ на Рајни. Његови војници убили су Констанса у Галији 350. • КОНСТАНЦИЈЕ II родио се 317. у Сирмијуму. Проглашен је за цезара 324. После очеве смрти елиминисао је неке рођаке и евентуалне претенденте на престо. По очевом тестаменту добио је на вчаст и управу Исток. Био је присталица аријанства и прогласио га је за државну веру 359. после сабора у Сирмијуму и Риминију. Атанасије Велики морао је поново у прогонство. Борио се против персијског краља Шапура II који је тежио ка проширењу своје територије на рачун римске. После смрти брата Констанса 350. обрачунао се са узурпатором Магненцијем. Победио је његове снаге 542 у

крвавој бици на Драви 351. Отклонивши претњу Сармата кренуо је за Магненцијем у Галију и однео коначну победу. 352. био је јевини владар Царства. За то време Исток је поверио свом рођаку Констанцију Галу, коме је своју сестру Константину дао за жену. Међу њима је дошло до сукоба и до коначног раскола после Константинине смрти и Гал је погубљен. 355. Констанције именује свог (јединог преосталог) рођака Јулијана за цезара, даје му своју сестру Хелену за жену и шаље га на Запад, у Галију. Борбе против Шапура захтевале су појачање и Констанције је тражио од Јулијана неке трупе. На то су се војници побунили и прогласили Јулијана за августа. Јулијан је кренуо против Констанција али је овај умро у Киликији 361.

Флавије Клаудије ЈУЛИЈАН АПОСТАТА („Отпадник“) 361 – 363

• Рођен 331. у Цариграду. Отац » полу-брат К. Вел. (настрадао у дворским интригама 337.) • Одгајан у хришћ. духу, открива грч. писце и филоз. и постепено „постаје“ паганин. Констанц. II га именује за цезара 355. и даје му надзор над Гал. и Брит. Јулијан се истиче у борб. прот. Алам. и Франц. на Рајни. • Персијанци. Главна претња на Истоку. Вођа: краљ Шапур II. Јулијан креће у поход на Персију 361. Стиже у Антиохију где није добро дочекан због незадовољства локалне хришћанске заједнице. Јуна 363. у једном исхитреном јуришу на Персијанце у Месопотамији губи живот. • Верска политика: послед. трзај паганства » Јулијан је ученик неоплатон. и против хришћ, који губе привилег. стечене Мил. едикт. Покуш. да обнови стару рим. религију. За собом оставио неколико књиж. дела, од којих су нам нека сачувана.

Флавије ЈОВИЈАН 363 – 364

• Рођен 331. у Сингидун. Хришћанин. • Protector domesticus за време Јулиј, проглашен за цара од стр. вој. у Пер. • Склопио мир са Персијанцима » Римљани губе неке области у Месопотамији, Јерменија је независна.

Флавије ВАЛЕНТИНИЈАН I 364 – 375 Флавије Јулије ВАЛЕНС 364 – 378 Флавије ГРАЦИЈАН 375 – 383 Флавије ВАЛЕНТИНИЈАН II 375 – 392 • ВАЛЕНТИНИЈАН I рођен је 321. у Панонији. Командовао је војском у време Јовијанове смрти и проглашен је за цара у Никеји. Одмах је прогласио свог млађег брата за савладара и да му на управу Исток, док је он задржао Запад са седиштем у Медиолануму. Умро је 375. док се спремао да одбрани Панонију. • ВАЛЕНС је рођен 328. Био је Валентинијанов брат. Када је његов старији брат проглашен за августа, он је постао његов савладар и добио на управу Исток са седиштем у Константинопољу. Био је аријанац. • Обојица су били добри војници, слабо образовани. Водили су борбе против варварских племена, чији су упади бивали све чешћи. Валентинијан је одбио Аламане и учврстио границу Галије. У Британији и Африци ред је строго успостављао Валентинијанов генерал Теодосије. Радили су на смањењу пореза, сенатори су били у немилости. Валенс је начинио кобну грешку када је око 375. дозволио Готима (у питању су били Визиготи), које су потискивали Хуни, да пређу Дунав ради насељавања » они су се после извесног времена побунили јер су живели у беди и били угњетавани » Валенс је погинуо у бици код Хадријанопоља 378. Убрзо после његове смрти његов братанац Грацијан за августа на Истоку прогласио је истакнутог војсковођу Теодосија. • ГРАЦИЈАН је био син Валентинијана I. Проглашен је цара на Западу после очеве смрти 375. Строго је прогонио пагане и јеретике. 379. укинуо је титулу великог понтифика. Био је под великим утицајем Амброзија, миланског епископа. Убијен је у Лугдунуму 383. • ВАЛЕНТИНИЈАН II био је син Валентинијана I и Грацијанов брат. Рођен је 371. Он је после очеве смрти фактички био владар Италије, Илирије и Африке. Грацијан га је држао под контролом. Пошто је Грацијана смакао узурпатор, Валентинијан је изгубио свој положај, док му га није вратио Теодосије. Нађен је мртав у Бечу 392. • на Западу је за цара проглашен ЕУГЕНИЈЕ, истакнути чиновник и говорник који је покушао да врати стару римску религију и чак поново поставио статуу Победе коју је Грацијан уклонио. Теодосије није хтео да га призна за августа и кренуо је против њега.

543

Флавије ТЕОДОСИЈЕ I ВЕЛИКИ 379 – 395 • Рођен 347. у Шпанији. • 374. dux у Мезији; • 378. magister militum » Грацијан га одредио за борбу против Гота после Валенсове погибије; • 379. август на Истоку; • 389. посетио Рим и остао на Зап. пар г. За то време на Истоку је оставио сина Аркадија, августа од 383. • 391. вратио се у Конст. али се кратко задржао » сукоб са узурп. Еугеном 394. Поново је оставио Арк. на Ист. а млађег сина Хонорија повео је са собом на Зап. као авг. • Убрзо после победе умро је у Милану 395. • Царство оставио дефинитивно подељено на источно и западно, при чему је Истоку дата предност. Везе између 2 дела царства слабе. • Готска политика“. После неуспелих покушаја избацивања Гота са римских територија, Теодосије склапа с њима савез 382. и даје им земљу у Тракији и Доњој Мезији (Визиготи). • Персија. Са Персијанцима потписује мировни споразум 386. по коме је спорна територ. Јерменије подељена између Рима и Персије. • Верска политика: Теодосије је био доста побожан никејац. На II Васељен. сабору у Цариграду 381. » православно хришћ. једина допуштена државна вера. • Строго прогањао јеретике и пагане. Под снажним је утицајем миланског еписк. Амброзија.

Флавије АРКАДИЈЕ 383 – 408 Флавије ХОНОРИЈЕ 393 – 423 • АРКАДИЈЕ је рођ. 377/8. у Шпанији, а ХОНОРИЈЕ 384. • Аркадије је постао август 383, а Хонорије 393. • Аркадије је добио Исток а Хонорије Запад. • Аркадије је имао 1 сина, Теодосија, који ће постати цар ТЕОДОСИЈЕ II (408 – 450.) и објавити Теодос. кодекс. • Хонорије није оставио за собом потомство. На његово место Теодос. II поставио је свог рођака ВАЛЕНТИНИЈАНА III (425 – 455.), сина Гале Плацидије и Констанција III (из Ниша, владао некол. мес. 421. са Хоноријем). • Варваризована је не само војска, већ је све више људи варварског порекла на утицајним положајима блиским цару » Вандалин Стилихон је magister militum и од толиког утицаја на Хонорија да практично он влада Западом. Убијен је 408. Претходно (395.) је он наручио убиство Гала Руфина, преторијан. преф. који је имао велики утицај на Аркадија. После тога Аркадије је био под утицајем Антемија, такође претор. преф. • Појава узурпатора на Западу није била реткост. • Готи. Визиготи, незадовољни својим положајем у Тракији и Мезији, кренули су, под вођством Алариха, да пустоше области Балкана. Затим су кренули пут Ит. Далмацијом и напали је 401. Стилихон је склопио мир са Аларих. Али овај је 408. заузео Панонију и Норик и поново кренуо на Италију, тражећи вел. новч. сред. за одржав. своје војске. И овога пута ситуацију је мирно решио Стилихон. Али од 408. Стил. више није било и уговор са Аларихом је раскинут. Он је поново повео Готе на Италију и 24. авг. 410. упали су у Рим. Наводно им је капије отворило рим. робовље и изгладнела сиротиња. Овом прил. Град је опустошен а полу-сестра цара Хонорија, који је све то време био на свом двору у Равени, Гала Плацидија, је отета и милом или силом постала жена Аларих. брата Атаулфа. Аларих је узео шта је хтео и напустио Рим. Убрзо је умро, а његов брат Атаулф повео је Визиготе у Галију.

ПАД ЗАПАДНОГ РИМСКОГ ЦАРСТВА 476. године нове ере • Распоред и кретање племена у 5. и 6. веку нове ере: • Почетком 5. века у Британију долазе Англи, Саксонци и Јути. • 420. Вандали, Алани и Свеби насељавају Шпанију. 429. Вандали и Аламани прелазе у Африку, предвођени Гејсерихом. Одатле Вандали прелазе на тло Италије и Гајсерик 455. пустоши Рим.

544

• Хуни долазе у Европу из Монголије око 370. Њихова племена уједињује Атила и постаје њихов краљ око 435. или 440. Крајем '40-тих Хуни пустоше Балкан, пролазећи и кроз Ниш. Затим праве заокрет и иду у Галију, где се сукобе са Римљанима (удруженим са Визиготима) код Каталаунских поља 451. Римљане је предводио човек од великог утицаја за време Валентинијана III, Флавије Еције, који је пре тога поразио и Бургунде који су прешли Рајну. После овог пораза Атила и Хуни се спуштају ка Италији и 452. пустоше северни део. Убрзо се враћају ка истоку и преко Дунава. Атила умире 453. и племена које је својевремено објединио се разилазе. • 475. на престолу на Западу је РОМУЛ АВГУСТУЛ. Он је био само још један у низу слабих царева који су се смењивали на Западу, а остао је упамћен као последњи цар Западног римског царства. У редовима римских војника налазио се и најамник Одоакар, вероватно германски Скир. Он је подигао устанак против цара 476, сврнуо га са власти и прогласио се за цара у Италији. Био је аријанац и управљао, признат од стр. Цариграда, као magister militum per Italiam, мада је од тог тренутка Италија практично изгубљена и пала у руке Германа. Одоакар је владао Италијом до 489, када га је смакнуо Теодерик. • Од 450. године почиње уједињавање готских племена која нису кренула са Аларихом на Запад и која су преживела најезду Хуна » Остроготи. Они јачају под Теодерихом и 489. на територији Италије оснивају своје царство, коме ће стати на пут тек Византија 536. Остроготе који су стигли до Шпаније потиснули су тек муслимани.

545

546

547

548

549

550

551

552

553

Diocletianus A. Origin and career

Roman emperor AD 284-305. Full name (first adopted after his elevation): C. Aurelius Valerius D. (CIL III 22), previously Diocles (Lactant. De mort. pers. 9,11; 19,5; 52,3; Lib. Or. 19,45f.; [Aur. Vict.] Epit. Caes. 39,1; POxy 3055). Born in 241 or 244 in Dalmatia (Malalas 311 Bonn; [Aur. Vict.] Epit. Caes. 39,1), presumably in Salona (Theoph. 10,13 de Boor). In a purely military career he advanced to the position of dux Moesiae (Zon. 12,31) and after that to commander of the bodyguard (protectores domestici) of Emperors Carus and Numerianus (Zon. 12,31; Aur. Vict. Caesares 39,7). The entry in Syncellus (725 Mosshammer) is a misunderstanding of a source also used by Eutropius 9,19,2 and does not prove any suffect consulship of the later emperor. After the death of Numerianus on 20 November 284, he was elevated to the rank of Emperor (Lactant. De mort. pers. 17,1; PBeatty Panopolis, 2, 162f., 260f.), probably in a place located in the vicinity of Nicomedia (Zos. 1,73,2; Jer. Chron. a. 2302), where later the elevation of Galerius to Caesar and the abdication occurred and which was probably decorated with a Jupiter column by D. (cf. Lactant. De mort. pers. 19,2; Jer. a. 2321). On 1 January he took up the consulship (Chron. pasch. p. 511) in Nicomedia and in the spring marched against Carinus who was ruling in the West. Although Carinus defeated D. in the vicinity of the mouth of the Morava, he fell victim to a conspiracy of his own officers (Aur. Vict. Caes. 39,11). In order to win over Carinus' supporters for himself, he left Aristobulus, the praetorian prefect of Carinus, in office and even accepted him as co-consul for 285 (Aur. Vict. Caes. 39,14f.; Amm. Marc. 23,1,1). In spite of demonstrative attestations of respect towards the Senate (SHA Car. 18,4), D. did not travel to Rome (incorrect Zon. 12,31), but proceeded from Upper Italy to the Danube to fight there against Teutons and Sarmatians. Since overcoming the Bagaudae rebellions demanded a large detachment, he sent officer Maximianus, whom he had previously appointed Caesar in December 285 (perhaps on 13 December, cf. [1. 28ff.]) to Gaul. From Danube D. returned to the East and stayed in Nicomedia, the beginning of 286 (Cod. lust. 4,21,6). During the course of the year, perhaps in summer, Maximianus was elevated to Augustus. As D.'s ‘brother’ (Pan. Lat. 6,15,6) Maximianus also carried the names Aurelius Valerius. Bleckmann, Bruno (Straßburg) B. Organization of the rulership

Soon after the elevation of Maximianus to Augustus both emperors seem to have adopted in parallel the epithets Iovius and Herculius. It is disputed whether D., who by reserving for himself the name derived from Jupiter, intended to maintain priority over his ‘brother’ Maximianus, who otherwise was on equal footing ( Tetrarchy). From 286 to 288, D. appears to have been mainly concerned with the fortification of the eastern border that was threatened by the Sassanids, mainly by starting the extension of the strata Diocletiana from Sura on the Euphrates to the Arabian Desert [2. 136ff.]. In 287, it was presumably inner political difficulties that induced the Sassanid ruler Bahram II to conclude a truce with D., whereby the Euphrates border was respected (Pan. Lat. 10,7,5-6; 9,1-2; 10,6). Upon receiving news of usurpation of Carausius', D. travelled west. After battles with Alemannians and Iuthungi in the Raetian region, he met with Maximianus in the vicinity of Augsburg (Pan. Lat. 2,9,1) to coordinate the battle against Carausius and measures to defend the border. Via the middle Danube, where he fought against the Sarmatians, D. returned to the eastern border, where he was able to gain victories against invading Saracen tribes (Pan. Lat. 11,5,4), who presumably were in alliance with the Sassanids. Whether therefore the Arsacid Trdat, who only a short time later conveyed his congratulations to the ruler Narseh on his coming to power, was in turn installed as ruler over part of Armenia, remains an open question. However, obviously Armenia was considered a Roman sphere of influence only a few years later (Amm. Marc. 23,5,11). Renewed battles against the Sarmatians, upheavals in Egypt and the still unresolved problem of the Carausius' usurpation finally prompted D. to implement a step that had perhaps been planned for a long time, namely the elevation of Constantius [1] and Galerius Maximianus to subordinate Caesars on 1 March 293 (Tetrarchy). Galerius was successful in suppressing the rebellions in Egypt [2. 62], while Constantius Chlorus and his praetorian prefect Allectus were able to defeat Carausius' successor. Probably in 297, the uprising of Domitius [II 14] Domitianus compelled D. to travel to Egypt, while Galerius, from Syria, took action against Narseh, who 554

attacked simultaneously, but was defeated in the Osrhoene between Kallinikon and Carrhae. For the controversial chronology cf. now [5; 9]. After eight months, D. put an end to the usurpation of Achilles by cutting off the water supply of besieged Alexandria (Aur. Vict. Caes. 39,33; 38; Eutr. 9,23; Malalas 308 Bonn) and he inspected the southern border of Egypt overrun by the Blemmyes, where he decided to give up the Dodekaschoinos (Procop. Pers. 1,19, 29-37). In Antioch he met up with Galerius, who had been defeated. The tale that he humiliated his Caesar by forcing him to walk on foot in front of his chariot (Eutr. 9,24; Fest. 25; Amm. Marc. 14,11,10) is a tendentious misunderstanding of a conventional gesture of demonstrating respect [3. 25f.]. In the second campaign, Galerius invaded Armenia, where he was able to capture the Persian camp. While Galerius penetrated far into Persian territory, D. occupied former Roman Mesopotamia with a second army. Working from reconquered Nisibis, D. (via Sicorius Probus, who was sent to Narseh) pursued peace negotiations with the Sassanid ruler. He, in turn, ceded Nisibis and Mesopotamia in exchange for the return of his imprisoned relatives and acknowledged Roman sovereignty over Armenia and Iberia (on Petrus Patricius fr. 14 = FHG 4,189; [4. 133]). Bleckmann, Bruno (Straßburg) C. Reform of the Empire The long-lived government, secured by foreign policy successes, enabled D. to carry out many administrative and military reforms (cf. fig.). However, it can no longer be determined how much of this can actually be attributed to D. With regard to fiscal issues, in addition to supporting measures of coin reform and the Price Edict, the tax system of the capitatio-iugatio was to guarantee continuity of public revenue. Italy was subjected to taxation for the first time and divided into numerous (over 100) new provinces like the rest of the empire. Generally, it is presumed that D. created a new middle authority between province and praef. praet. at the same time as the dioceses (different to [6]). The extension of large residences ─ in D.'s part of the empire Antioch and above all Nicomedia ─ provided the appropriate architectonic framework for the new ceremony that corresponded to the monarchical superelevation decisively expedited under D. The reform was rounded off by religious policy. Immediately following the successful war against the Sassanids, Christian soldiers and palace staff were to face repressive measures (Lactant. De mort. pers. 10,4). In 297 or 302, following the inquiry of the governor of Africa D. issued a rescript with sharp regulations against the Manichaeans. On 23 February 303, persecution of Christians began (Lactant. De mort. pers. 12,2) with the church in Nicomedia being destroyed. One day later, a (most likely the only) general persecution edict against the Christians was made public [7]. The motive for the persecution of Christians remains in the dark, but it seems probable that, in addition to the program of a conservative renewal, there was a connection with D.'s long-planned retreat from rulership and with the planned perpetuation of the tetrarchic order, which had to be guaranteed by the favour of the gods. After the Vicennalia (20 November 303), combined with a triumph that D. celebrated together with Maximianus in Rome, he resigned simultaneously with Maximianus on 1 May 305 and travelled as senior Augustus from Nicomedia to Salona, where the construction of a palace had already begun in 300. In November 308 he met with Galerius and Maximianus in Carnuntum to re-organize the tetrarchy that was in the process of breaking up, and he elevated Licinius to Augustus [8] and his daughter, the wife of Galerius, to Augusta on 11 November 308. Presumably in the summer of 313, D. committed suicide after he had to fear the worst for himself with the end of Maximinus Daia and the successful alliance between Constantinus [1] and Licinius ([Aur. Vict.] Epit. Caes. 39, 7; Socr. 1,2,10). He was divinized and interred in Salona (Eutr. 9,28; Sid. Apoll. Carm. 23,497). Dominatus Bleckmann, Bruno (Straßburg)

555

CONSTANTINE

[1] C. I. The Great, Roman Emperor 306-337 AD ‘the Great’, Roman emperor from AD 306-337. Born c. 275 (Euseb. Vita Const. 4,53; Aur. Vict. Caes. 41,16; [Aur. Vict.] Epit. Caes. 41,15, differently Euseb. Vita Const. 2,51) at Naïssus (Anon. Vales. 2) the son of Constantius [1] I and of Helena. After his father was made Caesar, Constantine served on the staff of Diocletian and of Galerius (Pan. Lat. 7[6] 5,3; Lactant. De mort. pers. 18,10; Anon. Vales. 2). In 305 he left the court of Galerius to join his father, now western Augustus, at Gesoriacum (Boulogne), shipping then to Britain to fight the Picts. On the death of Constantius on 27 July 306 in Eburacum (York), C. was immediately proclaimed Augustus by the legionaries of the expeditionary force. Galerius as senior Augustus was unable to counter this contravention of the rule of succession of the tetrarchy, but still only recognized C. as Caesar. At the end of 307 C. married Fausta, the daughter of Maximianus Herculius, and had his father-in-law, who had resumed active political life, again raise him to Augustan rank, without, however, breaking openly with Galerius (Pan. Lat. 7[6]). After Maximian’s abortive attempt to seize power in Arles in 310, C. no longer considered himself bound to the Herculian house, but instead fictitiously claimed descent from the emperor Claudius Gothicus to give himself a legitimacy independent of the tetrarchy (Pan. Lat. 6[7] 2,1-5). While his colleagues Licinius and Maximinus Daia were locked in stalemate attempting to press their claims on the territory of Galerius, who had died in 311, C. seized the opportunity to increase his territory considerably by a campaign against Maxentius, who ruled Italy and Africa. In the spring of 312 he smashed Maxentius’ north Italian forces in battles at Susa, Turin and Verona, marching on Rome that autumn, and on 28 October defeating Maxentius at the Milvian bridge. Prominent senators like Ceionius [8] were demonstratively given promotion despite their support of Maxentius, and the Senate in return explicitly confirmed support of his position as first among the Caesars, above Maximinus Daia (Lactant. De mort. pers. 44,11). In the spring of 313 he met Licinius in Milan, in order to give him his half-sister Constantia [1] in marriage. On this occasion, the two rulers agreed on the outline of the policy on Christianity that had been practised in C.’s part of the empire since 312 and which was primarily directed against the anti-Christian policy of Maximinus Daia. The terms of the treaty were published only after Maximinus was defeated at Nicomedia (Lactant. De mort. pers. 48,2-12; Euseb. Hist. eccl. 10,5,2-14). Once Licinius had won Maximinus’ share of the empire for himself, the division and organization of joint rule led to tension with C. that not even the compromise of assigning Italy to Bassianus [3] could resolve. However, it probably took until 316 rather than 314 before C. was able to defeat Licinius in the first of the civil wars at Cibalae and the campus Ardiensis, agreeing to peace talks only because his own supply lines were threatened. Licinius had to cede the entire Balkans except for the Thracian diocese. On 1 March 317 in the town of Serdica (now Sofia) that would remain his seat until 322, C. raised his two sons Crispus and Constantine [2] II to Caesars, whereas Licinius was allowed only a single Caesar. A second war with Licinius broke out when C. trespassed on Licinius’ territory when fighting a Gothic incursion. In a combined operation, in which the fleet under Crispus and the army both advanced along the coast towards the straits, C. succeeded in beating Licinius at Adrianople and Chrysopolis, forcing him to capitulate at Nicomedia in the summer of 324. The accession to supreme ruler was celebrated by the assumption of the title victor (instead of the term invictus with its pagan connotations), the renaming of Byzantium as Constantinople ob insigne victoriae (Anon. Vales. 30) and the adoption of the diadem as part of the insignia of imperial power. During the victory celebrations on 8 November 324, Constantius was elevated to Caesar and Fausta and Helena to Augustae. Dynastic policy soon suffered a severe setback when C. shortly after the murder of Licinius in 325 had his own son Crispus put to death, followed by his consort Fausta early the following year. Only in 333 and 335 did he make new Caesars of Constans [1] and his nephew Dalmatius. The four Caesars were active in separate parts of the empire, enjoyed only a modicum of power and were strictly controlled by officials appointed by the central power. The assigning of a praef. praetorio to the Caesars (another praef. praet. held office in Africa), was an important step towards theestablishment of regionalized praetorian prefectures. 556

The long reign of C. saw the institutional development into a late antique state finally accomplished, in part by the formation of the four major court offices (though Licinius is credited with creating the office of magister officiorum), as well as the conversion of the elite troops that fought the civil war into a mobile force under the command of a magister militum or equitum. Externally C. succeeded in securing the frontiers. In the first years of his reign in 310 he crowned his victory over the Franks with the building of a bridge at Cologne. Along the lower Danube, once he had built a bridge at Oescus in 328, he laid out a line of fortresses, at the same time assuming the title of victor ac triumphator; in 332 the Goths were defeated by C. [2] Caesar and forced into an alliance, and in 334 conflicts among the Sarmatians were exploited so as to strengthen the Roman position on the lower Danube. His final years as emperor were devoted to preparing for war on the Sassanids. In 335 his nephew Hannibalianus was elevated to rex regum in order to retain Armenia and the neighbouring kingdoms as client states of Rome. As C. himself was setting out to campaign against the Persians, he died on 22 May 337 at Nicomedia. The impact that his reign has had on world history lies in the emperor's sympathy for Christianity, although opinions on the ‘Constantinian turning-point’ are polarized. His personal religious convictions are not accessible to the historian. His own testimony (particularly Euseb. Vita Const. 4,9) seems to show that in later life he considered the Christian God his protector and patron, a guarantor of victory. This is scarcely the result of any conversion, for example one caused by the vision he experienced in 312, quite distinct accounts of which are given by Lactantius (De mort. pers. 44,5) and Eusebius (Vita Const. 1,28-30). Once he had distanced himself from the tetrarchy, C. had no further reason to proceed with persecution, even before Galerius issued his Edict of Toleration in 311. From 310 the emperor's self-representation betrays an element of solar monotheism which is still characteristic even after the rapprochement with Christianity -no later than 324 -- as witness his colossal statue in Constantinople with its radiate crown. From the first years of his reign in the west he was in contact with the bishops of Cologne, Trier, Arles and Córdoba, seeking their advice in 312 when he took over Africa and Italy and was faced with the internal problems posed by the large proportion of Christians in Africa. In the Donatist controversy C. primarily contributed with the organizational support for the Synods of Rome (313) and Arles (314) towards the setting-up of a superordinate structure for the Church, but failed in the attempt to reconcile the conflicting parties ( Donatists). In the dispute with Licinius, C. tended towards a philosophic monotheism (RIC 7,364 no. 36; silver medallion of Ticinum with its Chi-Rho monogram). With the assumption of the eastern provinces where Christians had been prosecuted for years and renewed prosecution by Licinius threatened, C. had to take sides, as in the dispute between Orcistus, inhabited mainly by Christians, and Nacolea [1]. Despite considerable confiscation of temple property and even the closing of some temples, pagan cults were still permitted (Lib. Or. 30,6). In the controversies that racked the eastern Church, particularly the quarrel about Arius, C. strove to achieve maximum integration and so supported the Council of Nicaea (325) in efforts to draw up a suitable form of creed to restore church unity. When C. tried to recall Arius to Alexandria, after the latter had first been excommunicated in Nicaea only to be reinstated in 327-328 by the Synod of Nicomedia, he faced opposition from Athanasius, who became Bishop of Alexandria from 328 and whom he banished in 335. These attempts to achieve religious unity have been wrongly interpreted as apostasy to Arian belief, particularly as C. let himself be baptized on his deathbed by Bishop Eusebius of Nicomedia who had Arian sympathies. As the first Christian emperor he soon became a mythical figure. The Eastern Orthodox churches celebrate his feast on 21 May (PRLE 1, 223-224 no. 4). Bleckmann, Bruno (Straßburg)

557

Constantius II [2] C. II. Roman Emperor (Augustus) 337-361 AD Roman emperor (Augustus) from 337-361. Born 7 August 317, the son of Constantine [1] and Fausta, on 8 November 324 made Caesar. He was probably sent to Gaul in 332 and shortly thereafter to Antioch (Zon. 13,4,10) where a campaign against the Persians was being prepared. After the death of Constantine C. led the funeral ceremonies (Euseb. Vita Const. 4,70). That he was responsible for the murder by soldiers of most members of the cadet branch of the house of Constantine is claimed by tendentious sources opposed to C. (cf. Julian Ep. ad Ath. 270c; Zos. 2.40; Amm. Marc. 21,16,8). C. at any rate tolerated the deed (Eutr. 10,9,1). Together with his brothers Constantine II and Constans he was elevated to Augustus on 9 September 337. By the territorial division we assume was agreed at a conference in Viminacium in 337, C. was given Thrace, Asia Minor and the dioecesis Oriens. Until 350 he confined himself mostly to Antioch, organizing from there the defence of the eastern frontier; despite much fighting in Mesopotamia (344 battle of Singara: Lib. Or. 59,99-120) he achieved no decisive success. News of Magnentius’ and Vetranio’s usurpations reached him early in 350, but he could not march westwards before that autumn, after Shapur II had raised the siege of Nisibis. After fruitless negotiations at Heraclea in September, he was able, at a meeting with Vetranio at Naïssus on 25 December 350, to persuade him to step down. On 15 March 351 in Sirmium he had his cousin Constantius Gallus made Caesar, and despatched him to the eastern frontier, so that he could himself continue the struggle against Magnentius. The battle of Mursa, fought on 28 September 351 at a cost of 54,000 casualties, was a defeat for Magnentius, although it was not until August 353 that C. gained full control of the empire following his defeat of Magnentius at Montsaléon in Gaul and the latter’s subsequent suicide. Successful campaigns against the Alemanni (354-356) and Sarmatians (357-358) compensated only in part for the weakening of the frontier defences during the civil war. His efforts to shape a system like Constantine’s, with multiple rulers and subordinate Caesars, thus countering attempts to usurp power, failed. In Antioch Gallus proved too independent and C. had him killed at the end of 354. His other cousin, Iulianus, later to be known as Julian the Apostate, who had been appointed Caesar and sent to Gaul in 355 shortly after suppressing the usurpation of Silvanus, was raised to Augustus in Paris at the beginning of 360. Occupied by his struggle with the Persians, C. was unable to march against Julian before the autumn of 361, dying en route on 3 November 361 at Mopsucrene in Cilicia. C. tended towards the moderate (Homoean) variety of Arianism. He sought to help it prevail over the Nicene tendency ( Athanasius, Hilarius), a policy the exact opposite of the one adopted by Constans [1] and culminating at the failed Council of Serdica in 343. Confirmed by his victory at Mursa of divine approval for his mission, C. forcibly tried to impose a single creed throughout the empire, finally by means of the simultaneous councils held in Rimini and Seleucia in 359 which were to accept a creed hammered out by a small commission in the presence of the emperor shortly before (Athan. Nic. Syn. 8,3). His religious policy has been labelled with terms such as ‘state Church’ or ‘caesaro-papism’ [1]. After some sharp measures directed at the pagans (Cod. Theod. 16,10,4-6) he returned to a tolerant course, because of the impression made on him by his visit to Rome in 357 and his wish to reach understanding with the Senate. PLRE 1, 226 no. 8. Bleckmann, Bruno (Straßburg)

558

Fl. Claudius I. Apostata', Roman emperor 360-363 AD The emperor Iulianus Apostata (Julian the Apostate) A. Sources

I.'s letters and speeches form the kind of basis for a biography that in antiquity is available only for Cicero and Augustinus. The Codex Theodosianus contains c. 45 extracts from the emperor's laws; in addition, coins and inscriptions are also extant [1]. First among the primary literary sources is the Res gestae of Ammianus Marcellinus, who probably met the Caesar in Gallia and accompanied the emperor on his Persian campaign. Libanius worked numerous personal reminiscences and information into the ‘Epitaphios’ (Lib. Or. 18; cf. Or. 17). Despite their panegyrics, the new year's speech of the consul Claudius Mamertinus from AD 362 (Pan. Lat. 3 [11]) and the speeches of Libanius to the emperor (Lib. Or. 12-15) contain important historical material. To a lesser extent, this is also true for the 7th speech of Himerius, the two speeches written by Gregorius of Nazianzus, I.'s schoolmate in Athens, against the apostate after his death (Greg. Naz. or. 4-5), as well as the Carmina Nisibena of the Syrian Ephrem. Of later authors, the non-Christians Eunapius and Zosimus see I. in the most favourable light, while for the Church historians Rufinus, Socrates, Sozomenus, Philostorgius and Theodoretus, he remains the Apostate. Neutral outlines are offered by Aurelius Victor, the Epitome de Caesaribus and Eutropius. Rosen, Klaus (Bonn) B. Youth

I. was born in May/June of 331 or 332 [7. 448-454] at Constantinople. His father, Iulius Constantius, was a half-brother of Constantine the Great; his mother, Basilina, died a few months after his birth. I. and his older half-brother, Gallus, survived the massacre to which several relatives, including his father, fell victim six months after Constantinus' [1] death at Constantinople in 337. The Arian bishop Eusebius [8] of Nicomedia took in the orphan at first, and then the Gothic eunuch Mardonius [2], who introduced him to the Greek classics. About 343/44, the emperor Constantius II sent his cousins Constantius [5] Gallus and I. to the Cappadocian domain of Macellum. There, both appeared in Christian services as lectors, and I. made extensive use of a neighbouring bishop's library. When the emperor named Gallus as Caesar at the end of 351, I. was also allowed to leave Macellum and continue his education in Constantinople, Nicomedia and Pergamum. In Ephesus, he stayed for some time with the Neoplatonist and theurgist Maximus. From a later, simplifying perspective, it has been assumed that the decisive push for I.'s apostasy from Christianity came from Maximus [8]. After Gallus' execution in 354, Constantius first summoned I. to Milan, but then allowed him to continue his philosophical studies in Athens. At the end of 355, he named I. Caesar for Gallia, which was threatened by Germans. His marriage to Helena [3], the emperor's sister, was supposed to ensure the loyalty of the Caesar, whom the empress Eusebia also supported. Rosen, Klaus (Bonn) C. The Caesar

At first, the praefectus praetorio Galliarum still supervised the Caesar to a certain degree. Yet, thanks to his tireless efforts and a good relationship with the troops, I. quickly gained in stature. By 356, he had already freed Cologne from Frankish occupation and subsequently went on joint operations along the upper Rhine with Constantius, who was stationed in Raetia. In 357, he defeated a coalition of Alemanni under Chnodomar near Strasbourg and endeavoured to secure Gallia as far as the Rhine in 358/59. He used the winter months to study philosophy, and about 356 and 358 wrote two speeches on Constantius (Julian Or. 1; 3) and one on Eusebia (Julian Or. 2). When Constantius wanted to deploy units from Gallia against the Persians in 360, they refused and proclaimed the Caesar as Augustus in Paris. Apparently unwillingly, I. gave in; to what extent he had thought of an elevation himself is disputed [7. 409-447]. In vain, he attempted to win Constantius over to co-rulership, based on models offered by the imperial structure since Diocletian. In order to forestall an attack by the emperor, I. advanced along the Danube in April 361 as far as the pass of 559

Succi, but withdrew to Naissus (modern Niš) to show his willingness to negotiate. There he learned that Constantius had died on 3 November in Mopsucrene in Asia Minor, after having confirmed him as his successor. Rosen, Klaus (Bonn) D. The Emperor

I. first appeared in public as a follower of the old religion after Constantius' death. In 362/63, he wrote to the Alexandrians (Julian. Ep. 111) that he was now in the twelfth year of his path to the gods. Based on this personal testimony, a conversion at the age of twenty has often been assumed; with Libanius (Lib. Or. 18,19) and Ammianus (Amm. Marc. 22,5,1), its secrecy was explained as caution toward the distrustful Constantius. However, with the image of the path, I. was indicating a long religious development, which only led to ultimate conversion with the surprising political turn of events [8]. In Constantinople, I. sought to eliminate irregularities in public administration and justice through numerous laws. In order to strengthen the financial standing of the communities, he lowered taxes and abolished the exemption of clerics from the decurionate. He had temples restored and recalled Athanasius and other Catholic bishops from exile. But his hope that the old and new religions could live peacefully side by side remained illusory. Bloody riots ensued in some cities in the east. I.'s decrees, which strengthened the old religions, did not contribute to a reconciliation. His school edict, which barred Christian teachers from higher instruction, met with a lack of understanding, even from non-Christians. I. engaged in religious-philosophical propaganda in the literary speeches on the mother of the gods (Julian Or. 8) and Helius (Julian Or. 11), and in the pamphlets against the Cynics (Julian Or. 7; 9). In the apology Contra Galilaeos, which is preserved in fragments, he took up old accusations against Christianity. In the Symposium, written for the Saturnalia of 361, in which the Roman emperors argue over precedence before the gods, he allowed Marcus Aurelius to win (Julian Or. 10). In the middle of 362, I. set out for Antioch to prepare for the war against Persia. He fell out with the Antiochians and answered them in the Misopogon (Julian Or. 7). He declined a peace offering from king Sapor II, and opened the war in March 363. As he advanced along the Euphrates, he met with only scattered resistance. However, Sapor's scorched-earth tactics proved effective when, despite a victory near Ctesiphon, I. could not conquer the city itself. He had to turn back, and because he had burned the transport fleet, which had been an impediment, it was difficult to supply the army, which increasingly suffered under Persian attacks. On 26 June, in a skirmish at Maranga on the Tigris, I. was struck by a spear and died a few hours later. He was buried in Tarsus. Soon thereafter, a discussion arose whether a Christian from his own ranks had thrown the spear, or whether the emperor had sought his own death in battle after the failure of his unnecessary undertaking [7. 455-507]. In the 4th and 5th cents., the name I. remained a symbol in the struggle between ‘pagans’ and Christians; afterwards, he was overtaken by legend, from which only modern historiography has sought to free him. But even in the 20th cent., the personality and the religious struggle of the Apostate held a fascination which went far beyond scholarly interest [6] and gave him an afterlife that can only be compared to that of Alexander and Caesar. Rosen, Klaus (Bonn)

Parthian and Persian wars The term 'Parthian and Persian wars' refers to the wars which the Romans initially fought against the Parthians (see A an B below) and subsequently against their successors, the Persian dynasty of the Sassanids (see C and D). A. Up to the end of the Roman republic The diplomatic relations between Romans and Parthians, begun under L. Cornelius [I 90] Sulla, had gradually deteriorated. Nevertheless, the invasion into the Parthian kingdom in 54 BC, headed by the 560

triumvir M. Licinius [I 11] Crassus, took place without any provocation and without a declaration of war; in 53 BC, Licinius Crassus and his army perished near Karrhai (Ḥarran). In 51 BC, a Parthian counteroffensive was carried out without great force; but in 41 BC, Orodes [2] II gave in to Q. Labienus [2] who had run over to the Parthians and urged him to invade Roman territory again. After initial successes, the Parthian crown prince Pacorus [1] succumbed in 38 BC to the Romans under Ventidius Bassus near Gindaros in the Cyrrhestice. The attack by M. Antonius [I 9] in 36 BC failed when he unsuccessfully besieged the Atropatenian residence of Phraaspa, and he could organise an orderly retreat only with great difficulty. In 20 BC, a peace with Rome was achieved: Phraates [4] IV returned the standards and prisoners from the battles with Crassus and Antonius (Augustus F). Schottky, Martin (Pretzfeld) B. Up to the end of the Parthian kingdom (AD 224) During the following decades, the Roman-Parthian tensions shifted to Armenia as a secondary theatre of war. This resulted in a direct confrontation between Roman and Parthian armed forces when, in AD 62, the troops of Vologaeses I forced L. Iunius Caesennius [3] Paetus' occupying forces to capitulate in Rhandeia. The agreement on Armenia, which was made soon thereafter (63/66), i.e. granting of the local throne to an Arsacid (Arsaces) who required Roman endorsement, endured for a long time. Thus, it was specifically the arbitrary deposition of the Armenian king Axidares by Osroes [1] which led to emperor Traianus' Parthian campaign (114-117), in the course of which the conquered territories were turned into the newly created Roman provinces of Armenia, Assyria and Mesopotamia. The insurrections during the lifetime of the emperor prompted his successor Hadrianus to relinquish these new acquisitions and to place the eastern frontier of the empire again at the Euphrates (Euphrates frontier). Relations only deteriorated again under Antoninus [1] Pius, which led to a formal declaration of war in AD 161 by the Parthians who conquered Armenia and annihilated a Roman army. The Roman counter-offensive (since 162) led to the conquest of Seleucia on the Tigris and Ctesiphon in 165. However, in 166, a retreat had to be organised quickly because an epidemic had broken out amongst the troops. The endeavours undertaken by Septimius Severus, initially in 195 and then in 197/8, again culminated in the conquest of Ctesiphon. However, the campaign by his son Caracalla (since 216) was of a venturesome nature and led to his murder in 217. The new emperor Macrinus, faced with a loosing battle, had to buy peace with reparations. Schottky, Martin (Pretzfeld) C. The beginnings of the Roman-Persian wars in the 3rd cent. In AD 224, Artabanus [8] IV, who had asserted himself against the Romans, suffered a crushing defeat at the hands of the SassanidArdashir [1]. The latter began conquest in the west in the thirties of the 3rd century. A counter-offensive by Severus Alexander, who had the Persians attacked in their own country by three army columns marching separately (231-233), was of little effect. Apparently more successful was an endeavour directed by Gordianus [3] III and his praetorian prefect Timesitheus: in 243, the Sassanids were beaten near Rhesaina, but Timesitheus died soon afterwards. Gordianus was defeated by Sapor I near Misichê in 244 (for reports on this victory see Naqš-e Rostam); soon thereafter, he was eliminated, possibly in an assassination attempt by his successor Philippus [2] Arabs. Philippus Arabs then bought peace with reparations and a declaration of non-interference regarding Armenia. Apparently, Roman attempts to evade this agreement prompted Sapor to resume his campaign: in 252, the Persians conquered Armenia, in the spring of 253, an incursion into Syria was started, during the course of which the Roman army was beaten near Barbalissus. In 260, Sapor defeated the Romans near Edessa and took emperor Valerianus as prisoner. In the following years, the proper Roman border defences dissolved and were taken over by local powers. These conditions were brought to an end by Aurelianus [3] who defeated Zenobia of Palmyra. After this, only Carus [3] fought a Persian War again; he took Ctesiphon in 283, but died shortly afterwards under dubious circumstances. Around 296, Narses [1] renewed the conflict with Rome with an incursion into Armenia. Galerius [5] suffered a defeat near Carrhae in 297, but he was able to defeat the Persians in 298; in the same year, a peace was concluded which lasted for nearly 40 years. 561

Schottky, Martin (Pretzfeld) D. The wars in the 4th and 5th cents. The epoch of Sapor II is once again characterised by Persian-Roman conflicts. However, the battles with Constantius [2] II remained inconclusive: the Persians were beaten near Singara in c. 343, but they besieged the Roman town of Nisibis several times - without success - and finally, around 359, managed to conquer Amida. Sapor also averted the offensive by Iulianus [11] Apostata (363). After the fatal wounding of the emperor, his successor Iovianus had to accept severe conditions for peace, which brought significant territorial gains to the Persians. The continuing smoldering conflict over Armenia was ended during the years 384-389 by agreements which consolidated the relations between East Rome and Persia for a long time - if the short campaigns by Vahram V (421) and Yazdgird II (440) are disregarded. Schottky, Martin (Pretzfeld) E. The wars in the 6th and 7th cents. In 502, the Sassanid king Cavades [1] I attacked Byzantium for financial reasons. The attack ended with a temporary peace in 506. In 527 or 528, the war flared up again and initially lasted until 532 when it was meant to be settled with an 'eternal peace' under Chosroes [5] I. However, the Byzantine-Persian conflict lasted for the entire reign of Chosroes: In 540, war broke out again and dragged on until 562 (albeit with several intermittent truces) when a 50-year peace was negotiated. Ten years later, Iustinus [4] II renewed hostilities with an attack on Nisibis. Although an East Roman army had to capitulate in Dara in 573, the conflict continued during the reign of Hormisdas [6] IV. Under his son Chosroes [6] II, the Roman-Persian struggles reached their final peak: after Chosroes had fled to Byzantium to escape Vahram VI Chobin, he was restituted with the help of Mauricius in 591. After the latter's elimination, Chosroes began a war against East Rome that lasted for several years. In the course of these campaigns, Jerusalem was conquered in 614, Egypt in 619, and Constantinople was besieged in 626 in conjunction with the Avares. Finally, however, the East Roman emperor Herakleios [7] defeated the Persians near Ninive (Ninus [2]) in 627 and conquered Dastagird in 628. After Chosroes' murder in the same year, the last (East) Roman-Persian peace took place under Cavades [2] II. Armenia; Parthia; Parthians; Sassanids Schottky, Martin (Pretzfeld)

562

Roman–Parthian Wars

The Roman-Parthian Wars were a series of conflicts between Parthia and the Romans. It was the first series of conflicts in what would be 719 years of conflict between the Romans and peoples from Iran. For more information about all the series of wars, see Roman-Persian Wars.

Parthia's western ambitions Parthian enterprise in the West began in the time of Mithridates I; during his reign, the Arsacids succeeded in extending their rule into Armenia and Mesopotamia. This was the beginning of an "international role" for the Parthian kingdom, a phase that also entailed contacts with Rome.[1] It was Mithridates I, who conducted unsuccessful negotiations with Sulla for a Roman-Parthian alliance (c. 105 BC).[2] After 90 BC the Parthian power was diminished by dynastic feuds, while, at the same time, Roman power in Anatolia collapsed; Roman-Parthian contact was restored, when Lucullus invaded Southern Armenia, and defeated Tigranes in 69 BC, but again no definite agreement was made.[3]

Roman Republic vs Parthia When Pompey took charge of the war in the East, he re-opened negotiations with Phraates III; they came to an agreement and Roman-Parthian troops invaded Armenia in 66/65 BC, but soon a dispute arose over Euphrates boundary between Rome and Parthia. Pompey refused to recognize the title of "King of Kings" for Phraates, and offered arbritation between Tigranes and the Parthian king over Corduene. Finally, Phraates asserted his control over Mesopotamia, except for the western district of Osroene, which became a Roman dependency.[4] In 53 BC, Crassus led an invasion of Mesopotamia, with catastrophic results; at the Battle of Carrhae, the worst Roman defeat since the Battle of Cannae, Crassus and his son, Publius, were killed by the Parthians under General Surena. The bulk of his force killed or captured; of 42,000 men, about half died, a quarter made it back to Syria, and the remainder were taken alive by the Parthians.[5] The following year, the Parthians with raids into Syria, and in 51 BC mounted a major invasion led by the crown prince Pacorus and the general Osaces, but their army was caught in an ambush near Antigonea by the Romans under Cassius and Osaces was killed.[6] During Caesar's civil war the Parthians made no move, but maintained relations with Pompey. After his defeat and death, a force under Pacorus came to the aid of the Pompeian general Caecilius Bassus, who was besieged at Apamea Valley by the Caesarian forces. With the civil war over, Julius Caesar elaborated plans for a campaign against Parthia, but his assassination averted the war. During the ensuing Liberators' civil war, the Parthians actively supported Brutus and Cassius, sending a contingent which fought with them at the Battle of Philippi in 42 B.[7] After that defeat, the Parthians under Pacorus invaded Roman territory in 40 BC in conjunction with Quintus Labienus, a Roman erstwhile supporter of Brutus and Cassius. They swiftly overran Syria, and defeated Roman forces in the province; all the cities of the coast, with the exception of Tyre admitted the Parthians. Pacorus then advanced into Judaea, overthrowing the Roman client Hyrcanus II and installing his nephew Antigonus in his place. For a moment, the whole of the Roman East seemed to be either in Parthian hands or on the point of capture. The conclusion of the second Roman civil war was soon to bring about a revival of Roman strength in Asia.[8] 563

Meanwhile Mark Antony had already sent Ventidius to oppose Labienus who had invaded Anatolia. Soon Labienius was driven back to Syria by Roman forces, and, though his Parthians allies came to his support, he was defeated, taken prisoner and then put to death. After suffering a further defeat near the Syrian Gates, the Parthians withdrew from Syria. They returned in 38 BC, but were decisively defeated by Ventidius and Pacorus was killed. In Judaea, Antigonus was ousted with Roman help by Herod in 37 BC.[9] With Roman control of Syria and Judaea restored, Mark Antony led a huge army into Azerbaijan, but his siege train and its escort were isolated and wiped out, while his Armenian allies deserted. Failing to make progress against Parthian positions, the Romans withdrew with heavy casualties. In 33 BC Antony was again in Armenia, contracting an alliance with the Median king against both Octavian, and the Parthians, but other preoccupations obliged him to withdraw, and the whole region passed under Parthian control.[10]

Roman Empire vs Parthia Inconclusive wars In 20 BC, a peace with Rome was achieved: Phraates [4] IV returned the standards and prisoners from the battles with Crassus and Antonius (Augustus F). Under the threat of an impending war between the two powers, Gaius Caesar and Phraataces worked out a rough compromise under the two powers in 1 AD. According to the agreement, Parthia undertook to withdraw its forces from Armenia, and to recognize a de facto Roman protectorate over the country. Nonetheless, Roman-Persian rivalry over control and influence in Armenia continued unabated for the next several decades.[11] The decision of the Parthian king Artabanus II to place his son, Arsaces, on the vacant Armenian throne triggered a war with Rome in 36 AD. Artabanus reached an understanding with the Roman general, Lucius Vitellius, renunciating Parthian claims to a Parhian sphere of influence in Armenia.[12] A new crisis was triggered in 58 AD, when the Romans invaded Armenia after the Parthian king Vologases I forcibly installed his brother Tiridates on the throne there.[13] Roman forces under Corbulo overthrew Tiridates and replaced him with a Cappadocian prince. This prompted Parthian retaliation and an inconclusive series of campaigns in Armenia ensued. The war came to an end in 63 AD, when the Romans agreed to allow Tiridates and his descendants to rule Armenia on condition that they received the kingship from the Roman emperor.[14]

Trajan's Parthian War A new series of wars began in the second century AD, during which the Romans consistently held the upper hand over Parthia. In 113 AD the Roman Emperor Trajan decided that the moment was ripe to resolve the "eastern question" once and for all time by the decisive defeat of Parthia and the annexation of Armenia; his conquests mark a deliberate change of the Roman Policy towards Parthia, and a shift of emphasis in the "grand strategy" of the empire.[15] In 114 AD Trajan invaded Armenia, annexed it as a Roman province, and killed Parthamasiris who was placed on the Armenian throne by his brother the king of Parthia, Osroes I.[16] In 115 AD the Roman emperor overran northern Mesopotamia and annexed to Rome as well; its 564

conquer was deemed necessary, since otherwise the Armenian salient could be cut off by the Parthians from the south.[16] The Romans then captured the Parthian capital, Ctesiphon, before sailing downriver to the Persian Gulf. However, in that year revolts erupted in Palestine, Syria and northern Mesopotamia, while a major Jewish revolt broke out in Roman territory, severely stretching Roman military resources. Simultaneously, Parthian forces began attacking key Roman positions; at the same time the Roman garrisons at Seleucia, Nisibis and Edessa had been attacked and evicted by the local populaces. Trajan subdued the rebels in Mesopotamia, but having installed the Parthian prince Parthamaspates on the throne there as a client ruler he withdrew his armies, and proceeded to Syria, where he set up his headquarters at Antioch. In 117, before he could reorganize the effort to consolidate Roman control over the Parthian provinces, Trajan died.[17]

Hadrian's policy, and further wars of annexation Trajan's successor, Hadrian, promptly reversed his predecessor's policy, which he considered a potential long-term liability for the empire. he decided that it was in Rome's interest to reestablish the Euphrates as the limit of its direct control, and willingly returned to the status quo ante, surrendering the territories of Armenia, Mesopotamia, and Adiabene back to their previous rulers and client-kings. Once again, at least for another half century, Rome was to avoid active intervention east of the Euphrates.[17] Marcus Aurelius and Lucius Verus. War over Armenia broke out again in 161 AD, when Vologases I defeated the Romans there, captured Edessa and ravaged Syria. In 163 AD a Roman counter-attack under Statius Priscus defeated the Parthians in Armenia and installed a favored candidate on the Armenian throne. The following year Avidius Cassius began an invasion of Mesopotamia, winning battles at Dura-Europos and Seleucia and sacking Ctesiphon in 165 AD. An epidemic, possibly of smallpox, which was sweeping Parthia at the time now spread to the Roman army, leading to their withdrawal.[18] In 195 AD another Roman invasion of Mesopotamia began under the Emperor Septimius Severus, who occupied Seleucia and Babylon, and then sacked Ctesiphon yet again in 197 AD. These wars led to the Roman acquisition of northern Mesopotamia, as far as the areas around Nisibis and Singara.[19] A final war against the Parthians was launched by the emperor Caracalla, who sacked Arbela in 216 AD, but after his assassination his successor Macrinus was defeated by the Parthians near Nisibis and was obliged to make a payment of reparations for the damage done by Caracalla in exchange for peace.[20]

Rise of the Sassanids Parthia was finally destroyed by Ardashir I when he entered Ctesiphon in 226. The Sassanids were more centralized than the Parthian dynasties. Until the Sassanids came to power, the Romans were mostly the aggressors. However, the Sassanids, being Persians, were determined to reconquer lands that the Achaemenid dynasty had once held and now lost. Their nationalistic zeal made them much more aggressive foes of the Romans than the Parthians ever were. For more information, see Byzantine-Sassanid Wars.

565

ВАРВАРСКА ПЛЕМЕНА

ОСТРОГОТИ Листа најзначајнијих остроготских владара у Италији Име Године владања Теодорих Велики Аталарих

Подсетник

493 - 526 526 - 534

Амалсвинта 526 - 535 Теодат Витигес - 540 Тотила 541 - 552

О пореклу Гота и њиховој сеоби Готи су били источни Германи. Њихова прапостојбина се налазила у Скандинавији. Јорданес, епископ Кротона, који се и сам издавао за Гота, у свом делу О пореклу и делима Гета (551) сведочи да су Германи у једном непознатом тренутку напустили Скандинавију и прешли на балтичке обале данашње Пољске. Наводно било је три лађе: у једној су били Гепиди, у једној Херули, а у једној Готи. Није немогуће да су Готи заиста у периоду око Христова рођења населили балтичке обале. Антички писац Тацит приповеда да је извесно племе Готона насељавало област Доње Висле. Оно се разликовало од осталих варварских народа по чврстој власти краљева. У другој половини 2. века једна група Гота напустила је област Висле и преко Дњестра се спустила на обале Црног Мора. Тај део Гота је назван Визиготима, што значи западни Готи, или Тервинзима, што значи шумски Готи. Друга група Гота је преко Западног Буга, Припјате и Дњепра такође продрла до Црног Мора. Тај део Гота је назван Остроготима, што значи источни Готи, или Грејтунзима, што значи степски Готи. Дошавши до јужноруске степе покорили су нека германска и сарматска племена. Током 3. века Готи ће пустошити римске провинције. Године 251. у бици код Абрита предвођени краљем Книвом потукли су римског цара Трајана Деција, који је у бици погинуо. Године 268. у бици код Наиса римски цар Клаудије II је привремено зауставио Готе, због чега је добио надимак Gothicus. Године 271. Клаудијев наследник Аурелијан је препустио Дакију Готима. То је доба када Готи почињу да прихватају заоставштину грчке и римске културне баштине, између осталог и хришћанство. Године 341. патријарх Еусебије је Готима као проповедника послао аријанског свештеника Улфилу, који је и сам по пореклу био

33

566

Гот. Улфила је превео Библију на готски језик, ударивши тиме темеље за даље ширење хришћанства међу Готима и то у аријанском виду. Остроготи пре доласка у Италију Половином 4. века остроготски краљ Херманарих (350 - 375) је образовао племенски савез у који су улазила германска, сарматска и словенска племена. Њему суседан савез чинили су Хуни. Године 375. Хуни су поразили Готе, а Херманарих је извршио самоубиство. Остроготи су прикључени Хунском племенском савезу. Почетком 5. века они продиру и пустоше територију римске Паноније. Године 405. остроготски владар Радагајст предводећи војску састављену од Германа и Сармата, упада у Италију. Међутим, њему се супроставио и убио га Стилихон, врховни заповедник војске западно-римског цара. Пошто је хунски владар Атила преминуо (453), Остроготи су се дигли на устанак и ослободили хунске власти. Године 454. источно-римски цар Маркијан давши им статус савезника, дозволио им је да се населе на простору северне Паноније. Валамир, Видемир и Теодемир Око 469. године Остроготи су населили простор средњег Дунава. Предводила су их три брата из аристократског рода Амала: Валамир, Видемир и Теодемир. Валамир је погинуо нешто пре 471. године. Видемир се са својим делом племена желео населити на простору Италије. Међутим од овога га је дипломатским путем одвратио западно-римски цар Глицерије (473 - 474). Тада Видемир одлази у Галију, где се придружио Визиготима. Теодемира је наследио син Теодорих. Теодорих Велики Порекло и каријера до освајања Италије - Теодорих је потицао из остроготског аристократског рода Амала. Младост је провео у Цариграду, где се упознао са римском управом. Мада је сам био неписмен, поштовао је античку културу и уметност. Пошто је наследио оца Теодемира, највећи део Острогота повео је на Балкан, у префектуру Илирик. Источно-римски цар Зенон (474 - 475, 476 - 491) да би остроготског вођу што чвршће везао за себе, именовао га је за патриција и свог посинка. Ипак, то Теодориху није сметало да устаје против цара и да угрожава Цариград. Теодорих Амалијац се повезао са Теодорихом Страбоном, који је као заповедник најамничког одреда служио у Тракији. Власти у Цариграду чиниле су све не би ли завадиле ове две стране. То је заиста довело до сукоба у којима су трачки Остроготи поражени. Године 484. Теодорих Страбон је убијен, а Теодорих Амалијац је сјединио све Остроготе на Балкану и почео угрожавати Цариград.

34

567

У међувремену је источно-римски цар одлучио да ,,једним ударцем убије две муве''. 488. Теодориху је доделио намесништво у Италији, којом је тада владао Одоакар 14. Године 489. у два наврата, у биткама код Аквилеје и Вероне, Теодорих је поразио Одоакра. Године 493. два германска владара су се састала ради расправе око поделе власти над Италијом. На гозбеној вечери Теодорих је сам убио свог супарника. Мада је и даље признавао врховну власт источно-римског цара, постао је неоспорни господар Италије, Далмације, Паноније, Реција, Норика и Сицилије. Теодорих као владар Италије (493 - 526) - Теодорих је у Италију довео 100 000 Острогота, од чега су 20 000 били ратници. Населио их је у северној Италији искључиво на некадашњим поседима Одоакрових ратника, док су у јужној Италији била подигнута само војна утврђења. Водио је рачуна и о интересима свог народа и о интересима већинског романског становништва. Један од његових првих потеза је био оснивање комисије за доделу готских парцела на челу са сенатором Либеријем. Сваки Гот је добио 1/3 неког имања, а усто и робове, колоне и стоку која је том делу имања припадала. Сам Теодорих је, као владар, узео царски посед тзв. фиск, којим је управљао преко својих службеника. Ради лакшег управљања Италијом, земљу је поделио на 19 провинција 15 на челу са comes Gothorum. Ови су у првом реду били војни заповедници. Врховна цивилна управа налазила се у рукама преторијанског префекта са седиштем у краљевој престоници Равени. Поред цивилне управе, преторијански префект је имао право регрутовања војске. Сваки град задржао је своје веће (курију), а Рим свој сенат. У римски сенат улазили су угледни Римљани, чији је главни задатак био прикупљање пореза. Остроготи су задржали римски систем магистратура и администрације, са тим да су војне службе вршили Готи, а цивилне Романи. Нарочито велику улогу играо је римски аристократа Касиодор, који је заузимао положај државног секретара у остроготској држави и по Теодориховом налогу написао Историју Гота. Почетком 6. века Теодорих је објавио један законик, тзв. Edictum Theodorici regis. Представљао је скраћену компилацију римских закона и није утврђивао тзв. персоналитет права; био је једнак и за Готе и за Романе. Теодорих је, мада аријанац, морао сачувати непристрасност према и аријанској и католичкој цркви. Спољна политика - Што се тиче спољне политике, Теодорих је гледао да учврсти превласт Острогота над осталим германским народима Западне Европе. Године 507. у бици код Вујеа погинуо је визиготски краљ Аларих II. Њега је требао наследити син Амаларих, који је уједно био и сестрић остроготског краља 16. Пошто Пошто је Ромул Августул постао западно-римски цар (475), одбио је да варварским најамницима смештеним у северној Италији да награду у виду земље. Под вођством Одоакра, најамници су 476. заузели Рим. Одоакар је том приликом признао врховну власт источно-римског цара, а овај му је поверио положај magister militum per Italium. Формално Одоакар је био царски намесник, фактички Империја је изгубила Италију и већи део Запада који је дошао под власт Германа. Како је Одоакар деловао самостално, замерио се Источно римском царству. 15 На пример: Венеција, Noricum mediterraneum, Dalmatia, Savia, Panonia... 16 М. Брандт тврди да је Амаларих био по мајци унук остроготског краља Теодориха. 14

35

568

је Амаларих био малолетан, његов регент постаје Теодорих и на том положају остаје до 526. године. Смрт Алариха II искористио је франачки владар Хлодовех (481 - 511) да заузме готово целу визиготску Галију, изузев Септиманије и Провансе. Да би сачували ове две области на средоземној обали Галије, Визиготи улазе у савез са Теодорихом. До 508. године Теодорих је потиснуо Франке из Септиманије, а Бургунде из Провансе. Потом је територију Провансе анектирао и склопио мир са Бургундима. Мир је потврђен браком између Теодорихове ћерке и Сигисмунда, сина бургундског краља Гундобада. (Теодорих је често своје војне акције допуњавао успешним женидбеним везама са владарским кућама тада најугледнијих германских држава) Династичка политика - Пошто Теодорих није имао синова, поставило се питање његовог наследника. Године 519. своју кћер Амалсвинту (што значи ,,светлост Амала'') удао је за Еутариха (а ко је овај?). Из овог брака родио се син Аталарих, кога је Теодорих именовао својим наследником. Крај - Теодорихов крај је био умрљан једном политичком афером. Мада се трудио да води политику измирења, неки сенатори се ипак нису могли навићи на превласт варвара. Стога су тајно слали писма источно-римском цару Јустину I (518 - 527) да их ослободи превласти Острогота. Када је сазнао за ова писма, Теодорих је дао да се утамниче многи угледни Романи; међу њима и филозоф Боеције који је управо у заточеништву саставио своје најпознатије дело ,,Утеха филозофије'', а који погубљен 524. Теодорих је умро 526. године. Сахрањен је у Равени, не у подножју него на спрату једног маузолеја, у ковчегу направљеном од једног комада црвеног мермера. Остроготи у Италији Теодориха је требао наследити унук Аталарих. Међутим, како је био малолетан место њега влада мајка-регент Амалсвинта (526 - 535). Она је одмах покушала обновити добре односе са Римљанима и Цариградом. У супротном претила јој је политичка изолација. Остроготска аристократија се противила таквој политици и Амалсвинта је већ била спремна на тајни бег у Цариград. Али, око 534. млади Аталарих је умро. Не би ли придобила Остроготе, Амалсвинта се удала за Теодата, који је такође потицао из рода Амала. Теодат је убрзо затражио и фактичну власт за себе. А кад у томе није успео споразумно, убио је Амалсвинту у једној завери (535). Њено убиство је искористио источно-римски цар Јустинијан I (527 - 565), који је тежио обнављању светског царства. Пошто је Теодат одбио његов ултиматум, цар је послао војску на Италију. Један део војске је заузео Далмацију, а други је под вођством Велизара из северне Африке продро на Сицилију (535), затим у Напуљ и напокон у Рим. За кратко време Велизар је освојио јужну Италију. У међувремену Остроготи добијају новог краља по имену Витигес (а шта би са Теодатом?), који се трона дочепао женидбом за Амалсвинтину ћерку. Витигес је опсео Велизара у Риму, али се овај успео пробити и у низ успешних битака до 539. заузети Равену,

36

569

заробити остроготског краља и постати господарем северне Италије. Године 540. Велизар се вратио у Цариград, а у тријумфалној поворци је показао и Витигеса. Године 540. источно-римски цар је био заузет решавањем персијског питања, што су Остроготи искористили за ново јачање. Остроготски краљ Тотила (541 - 552) уживао је подршку нижих друштвених слојева. Он је римску аристократију сматрао непоузданом. Његове сумње нису биле неосноване. Сетимо се да су по избијању рата многи угледни сенатори напустили Италију и побегли у Цариград (међу њима је био и Касиодор). Стога је Тотила војску попуњавао из редова римских робова и колона. До 552. године опустошио је Сицилију, заузео јужну Италију и ушао у Рим. Тада је већ Јустинијан I био слободан позабавити се питањима на Западу. Против Тотиле је послао Нарзеса, евнуха јерменског порекла. Нарзес се показао достојним задатка и у бици код Тагина поразио Остроготе и убио њиховог краља. До 554. он је уз помоћ Лангобарда, Бугара (?) и католичке цркве завршио освајање Италије. Тотилине мере биле су опозване, а имања, робови и колони враћени претходним власницима. Након 20 година рата територија Италије била је опустошена.

37

570

ВИЗИГОТИ Листа најзначајнијих визиготских владара Име Године владавине Аларих I Атаулф

Подсетник

395 - 410 410 - 414

Валија 414 - 418 Теодорих I 418 - 451 Теодорих II 451 - 466 Еурих 466 - 484 Аларих II 484 - 507 Амаларих (507 - 526 регент Теодорих) 526 - 531 ... Агила Атанагилд Лиувигилд 573 - 586 Рекаред 586 - 601 ... Сизебут 612 - 620 Свинтила 620 - 631 ... Хиндесвинта 642 - 653 Рекцесвинта 653 - 672

38

571

Вамба 672 - 680 ... Витика 697 - 710 Родриго 710 - 711

Увод Визиготи су припадали племену Гота, које је у периоду око Христова рођења напустило Скандинавију и населило балтичке обале данашње Пољске. Тацит, антички писац првог века, помиње племе Готона које насељава област Доње Висле. У другој половини другог века једна група Гота тзв. Визиготи или Западни Готи, кренула је преко Дњестра ка обалама Црног мора. Током трећег и четвртог века, Визиготи ће прелазити границе Римског царства и пустошиће римске провинције. У другој половини четвртог века у страху од Хуна, знатан део Визигота замолио је источно-римског цара Валенса (364 - 378) да се стално насели на територији Царства. Дозвола им је била дата под условом да предају оружје. Населили су се на простору Трачке дијецезе. Међутим, овде су Готи били злостављани од стране римских чиновника. На пример, Римљани су им продавали храну по далеко вишим ценама од уобичајених. Незадовољни, Визиготи су се стали наоружавати. Године 377. избио је устанак под вођством Фритигерна. У чувеној бици код Хадријонопоља Готи су поразили римску војску коју је предводио Валенс. Пошто је цар погинуо, западно-римски цар Грацијан (375 - 383) је за његовог наследника именовао свог зета Теодосија (379 - 395). Мада је Теодосије био млад и способан војсковођа, убрзо је увидео да нема могућности да потчини Визиготе силом. Стога је 382. године склопио са њима уговор о савезништву. Преда одредбама уговора Готи су били дужни да за одређену годишњу плату служе у редовима римске војске. Били су организовани у посебне одреде на челу са својим старешинама. Визиготи су били први римски савезници (федерати) насељени на територији Царства. Све до Теодосијеве смрти Визиготи су остали верни Царству. Теодосије је успео да под своју власт уједини простор читавог Царства. Међутим, пред смрт одлучио је да Царство формално подели на два дела: управу над источном половином Царства поверио је свом сину Аркадију (395 - 408), а управу над западном Хонорију (395 - ). По Теодосијевој смрти, Визиготи се више нису осећали обавезним да и даље служе Римљанима. 39

572

Аларих I ( 395 - 410) Аларих је потицао из аристократског визиготског рода Балта. Војну вештину је стекао на Теодосијевом двору. После Теодосијеве смрти, Визиготи су се ујединили, избрали за свог племенског краља Алариха и почели да се мешају у борбу дворских партија. Знајући да се источно-римски и западно-римски цареви јагме око префектуре Илирик, а која је обухватала простор Македоније и Дакије, Аларих је вешто левитирао између завађених страна. Напокон, источно-римски цар не би ли задобио његову наклоност, доделио му је титулу mаgistеr militum per Illirycum 17. Године 397. на подстицај Цариграда, Аларих са војском улази у Италију. Међутим, већ 401/402. његов даљи продор је зауставио Стилихон, врховни заповедник војске западно-римског цара Хонорија. Тада је Аларих са Стилихоном склопио тајни уговор и прешао у службу западно-римског цара за велику годишњу плату. Иначе, Стилихон је све снаге Царства користио за борбу против варвара. Међутим, будући пореклом Германин, није уживао наклоност сенаторских кругова. Тако када је 407. године услед малобројности римских снага у Италији, повукао своје легије из Британије у Италију, сенатори су га оптужили за издају и сарадњу са Аларихом. Оно истина у пар наврата Стилихон је био близу заробити Алариха, али је овај увек за длаку измицао, па можда сумње сенатора и нису биле неосноване. Како било, Стилохон је са породицом погубљен у Равени (408), а анти-германска политика узима маха у Италији. 30 000 германских војника, који су служили у редовима римске војске, сада у страху дезертирају и прелазе на страну Алариха. Године 408. Аларих је поново ушао у Италију, а само висок откуп одвратио га је од похода на ,,вечити град'' (409). Онда када су Римљани напали његов табор док је сам водио преговоре са Хоноријем у Равени, Аларих је по трећи пут опсео Рим (410). Пошто су робови отворили Готима градске капије, Аларих је ушао у град и подвргнуо га тродневном пљачкању. Овај чин изазвао је запрепаштење тадашњег света, како макар сведоче свети Јероним и Августин. Био је то први пад града Рима у историји. Том приликом Визиготи су заробили Хоноријеву полусестру Плацидију и повели је собом у јужну Италију. Аларих је планирао да се из јужне Италије пребаци у Африку ради оснивања државе. Али, његове планове осујетила је превремена смрт. Умро је од исцрпљености у 33. години живота. Хришћани су у овоме видели Божији знак, будући да је и Исус Христ умро у истој животној доби. Према традицији Аларих је сахрањен код Козенце, у кориту реке Бусенто. Пошто је река враћена у корито, веровало се да ће по свету пронети глас о Алариху и његовој слави. Атаулф (410 - 414) Алариха је наследио или син или рођак по имену Атаулф. Овај визиготски краљ је извео свој народ из Италије и населио га у Галији, пошто је 413. године заузео Нарбону и учинио је престоницом. Да би добио званично признање, 414. године оженио се без царева пристанка Плацидијом. Како је признање ипак изостало, 17

војна команда ограничена на регион Илирика

40

573

Атаулф за цара подржава извесног Атала Приска. Разгневљени Хонорије против Атаулфа шаље свог најбољег војсковођу Констанција. Констанције је потиснуо Визиготе преко Пиринеја, где ће ови надаље ратовати против Вандала. У току битке за Барсин, данашњу Барселону, Атаулф је погинуо. Није искључено као жртва завере аристократа. Валија (414 - 418) Атаулфа је наследио брат Валија. Водио је политику измирења. Пошто је Римљанима вратио Плацидију, ови су му испоручили товар житарица. Прихватио се савезничких обавеза и за рачун Римљана ратовао против Вандала и Свева. За учињене услуге цар му је дозволио да насели област у јужаној Галији (Аквитанију) са центром у Толоси, данашњем Тулузу. Ова територија је представљала заметак будуће Толосадске (тулуске) краљевине (419). Теодорих I (418 - 451) Мада је Теодорих I, као и његов претходник, сарађивао са Римљанима, он је уједно и учвршћивао своју власт у Галији. Наиме, користећи се слабљењем централне власти, он се од римског војника претворио у господара римских провинција. У самој Аквитанији је присвојио две трећине галске земље, а неподељена земљишта и шуме постала су својина и Визигота и романског становништва; са тим да су Романи морали давати држави намете док Визиготи нису имали ту обавезу. Теодорих је према потреби сарађивао са римским намесницима Галије. Године 451. у бици на Каталаунским пољима ратовао је са Римљанима, Бургундима и Францима против Хуна, које је предводио Атила. Мада је исход битке био неодлучан, Теодорих је у боју погинуо. Теодорих II (451 - 466) Теодорих II је признао врховну власт западно-римског цара, али је уједно наставио да осваја територије Царства. Пиринејско полуострво га је нарочито интересовало. Године 456. поразивши Свеве у Галецији, постао је господар те области на полуострву. Покушао је и пробити пут ка северној Галији, али га је 463. у бици код Аурелијанума, данашњег Орлеана, поразио mаgistеr militum per Galliam Идија. Граница је остала на реци Лоари. Године 466. Теодориха ће убити брат Еурих. Еурих (466 - 484) Пошто се Еурих докопао престола, западно-римски цар Антемије је против њега послао војску (зашто?). Али, ову је Еурих поразио негде на Рони. Отада ће цар бити посебно благонаклон према Бургундима, надајући се њиховој помоћи у рату против Визигота. Еурих је, као и његови претходници, покушао освојити северну Галију. Али, како је претрпео неуспех (470), окренуо се освајању преосталих оаза романског

41

574

становништва. Једна таква оаза је била област Аверна, данашњи Оверњ, са центром у граду Аверн, данашњи Клермон. Епископ града Сидоније Аполинарије, један од последњих римских песника, са својом паством је четири године бранио град. Међутим када је цар Јулије Непот 475. године признао Еуриху сва освајања на Пиринејском полуострву и у Галији (зашто?), Аверн се морао предати. Сидоније је протестовао, а Еурих га је утамничио. Убрзо је визиготски краљ увидео да Визиготи представљају мањину у односу на Романе, те се окренуо политици измирења. Ослободио је Сидонија и вратио му епископску столицу, а за саветника је узео ученог Римљанина Лава из Нарбона. Еурих је у периоду између 470. и 480. објавио збирку закона Codex Euricianus. Овај законик није премостио разлике између Гота и Романа (зашто?). Аларих II (484 - 507) У време владавине Алариха II франачки владар Хлодовех (481 - 511) је као католик и заштитник католичке цркве уживао већу подршку романског клера и народа него Визиготи-аријанци. Не би ли задобио наклоност романског становништва, Аларих је 506. године објавио Lex Romana Wisigothorum или Breviarium Alarici. Била је то скраћена компилација кодекса из 438. године, који је објавио источно-римски цар Теодосије II, и неких других зборника римских правних прописа. Законик је гарантовао романском становништву пуну личну и правну слободу. У борби против Франака Аларих је био неодлучан. То су знали искористити Франци и пошто су напали и поразили усамљене Бургунде, продрли су до обала Лоаре. До одлучујуће битке између Алариха са једне и Франака са друге стране дошло је код Вујеа (507), када је Аларих претрпео страховит пораз и погинуо. Након Аларихове смрти међу Визиготима наступа расуло. Прилику је искористио Хлодовех да у периоду од 507. до 510. заузме читаву визиготску Галију, изузев Провансе и Септиманије 18. Да би сачували ове области Визиготи улазе у савез са моћним краљем Острогота Теодорихом (493 - 526) 19, уступивши му Провансу. Тежиште визиготске власти се из Галије преместило на Пиринејско полуострво. Пошто је 511. године католичка црква донела декрет о борби против аријанства, у Галији су Готи практично истребљени. Визиготи у Шпанији Од средине 6. века потиснути из Галије, Визиготи се све више интересују за простор Пиринејског полуострва. У то време на сз. полуострва су живели Свеви, југ је припадао Византији, а Кантабријске планине су насељавали Баски. Визиготски краљ Агила ( - ) покушао је своју власт проширити на југ полуострва. Међутим, поражен је код Кордобе, после чега га је незадовољна аристократија лишила трона.

области на средоземној обали Галије Остроготски краљ је у периоду од 507. до 526. био регент Амалариха, сина његове сестре и визиготског краља Алариха Другог. Амаларих је самостално владао од 526. до 531. када је погинуо код Нарбоне.

18 19

42

575

После Агилиног свргавања, дошло је до борбе претендената за престо. Победу је однео Атанагилд ( - ), који је уживао подршку византиског цара Јустинијана I (527 565). Према раније склопљеном договору, пошто је постао краљ, Атанагилд је Византинцима препустио Бетику. Престоницу пак је из Барселоне преселио у Толедо. Тако настаје Толедско визиготско краљевство. Лиувигилд (573 - 586) - У време краља Лиувигилда пратимо заоштравање борбе између католика и аријанаца. Не би ли измирио ове две стране, Лиувигилд је 580. године у Толеду сазвао сабор световних и духовних великаша. Међутим, до споразума није дошло и настављен је прогон католика. Лиувигилдов старији син Херменегилд је био ожењен франачком принцезом и присталица католичке странке. Он је дигао устанак против оца, а подршку су му пружили Свеви, Баски и Византија. Лиувигилду је пошло за руком да ухапси и погуби сина. До 585. године он је срушио краљевство Свева, поразио Баске и потиснуо Франке, који су желели осветити смрт Херменегилда и његове жене. Што се тиче његове законодавне делатности, направио је препис Еуриховог кодекса, а објавио је и један кодекс у коме су на латинском записани обичајно право Гота и римско право. Утврдио је ,,персоналитет права''. Наиме, Роману је суђено по римском праву, а Готу по записаном обичајном праву. Лиувигилда је наследио млађи син по имену Рекаред. Рекаред (586 - 601) - Рекаред је у борби аријанаца и католика видео немалу опасност по своје краљевсто. Зато је 589. године сазвао II сабор у Толеду. Изјаснио се у корист католика и многи Визиготи су кренули његовим примером. Ипак, већ по његовој смрти сукоб католика и аријанаца је настављен. Сизебут (612 - 620) - До привременог смиривања односа дошло је за владе Сизебута, који се изјаснио у корист католика. Будући католик, црквени извори га величају као доброг и благог владара. Истина је, међутим, да од времена Сизебута пратимо сурове прогоне јевреја. Сизебут је био учен владар и сам је у часовима доколице писао поезију на латинском језику. Њему је Исидор Севиљски посветио своје дело De natura rerum или О природи ствари. Била је то једна врста средњовековне енциклопедије природних наука, која је једнако цитирала и хришћанске и античке паганске писце. Сизебут је био и добар ратник. Искористивши заузетост Византије (?), освојио је већи део југа. Свинтила (620 - 631) - Сизебута је требао наследити син, али овога је са власти свргао Свинтила. Био је први визиготски краљ који је, 200 година пошто су Визиготи ступили ногом на полуострво, постао господар читаве Шпаније. Године 631. аристократија га је свргла са власти. Хиндесвинта (642 - 653) - Године 633. је одржан IV сабор у Толеду, када је одлучено да Визиготско краљевство постане изборно. Године 642. аристократија је на власт довела Хиндесвинту. Супротно очекивањима, он се показао као поборник

43

576

неограничене краљевске власти. Спровео је низ мера против великаша (VII сабор у Толеду), а престо је оставио свом сину. Рекцесвинта (653 - 672) - Рекцесвинта се измирио са аристократијом и опозвао је очеве мере (VIII сабор у Толеду). Међутим, његова влада је важнија по томе што је дошло до потпуног изједначавања Романа и Гота пред законом. 654. је усвојен тзв. Liber judiciorum, којим се укида персоналитет права. Вамба (672 - 680) - Рекцесвинту је наследио Вамба. Током своје владе Вамба је спровео војну реформу по којој је сваки земљопоседник био дужан десетину својих зависних људи дати у војску. Покушао је спровести и црквену реформу, па је на XI сабору у Толеду (колико је уопште било сабора великаша у Толеду?) предложио да се поштри дисциплина међу свештенством. Због реформи ће доцније и бити лишен власти. Што се тиче његове спољне политике, ратовао је против Арапа из северне Африке који су угрожавали јужне обале Шпаније. Процес феудализације - Током седмог века визиготску Шпанију је захватио процес феудализације. Сиромашно становништво се претвара у колоне, који од патрона добијају земљишни посед (прекариј). Ропства допадају онда када нису у могућности да врате дугове. Брисање верских разлика довело је до стапања романске и готске аристократије у феудални сталеж који је владару давао чиновнике и ратнике. Родриго (710 - 711) - Родриго је био војвода Бетике, кога је на власт довела аристократија. У време његове владе на Пиринејско полуострво продиру Арапи из северне Африке. Једни верују да је Арапе позвао цевтонски гроф Јулијан, рођак краља кога је Родриго убио не би ли се дочепао власти, док други позив приписују јеврејима, чије је злостављање достигло врхунац. 19. јула 711. у бици код Herez De La Frontеra Родриго се супроставио Арапима и претрпео пораз. Традиција узрок поразу види у издаји андалузијског војводе. Визиготска држава је уништена, а Арапи су преплавили Пиринејско полуострво.

44

577

ХУНИ Увод Хуни су били азијатско племе, туркменско-монголског порекла. Био је то номадски народ вештих коњаника и стрелаца, који је прошао кроз ,,Врата народа'' из степе средње Азије у равницу јужне Русије 20. Образовао је племенски савез у који су улазили народи настањени на простору Доње Волге, Дона и северног Кавказа. Њему суседан племенски савез чинили су Готи, који су под краљем Херманарихом насељавали простор Доњег Дњепра. Године 375. Хуни су поразили Готе, после чега је Херманарих извршио самоубиство. Бежећи пред најездом Хуна, остали варварски народи притискају границе Римског царства. Тако настаје читав низ ланчаних сеоба у Европи, у историографији познат као ,,Велика сеоба народа'', а која је у ужем смислу трајала све до друге половине 6. века. До краја 4. века Хуни су стигли до Паноније. Њихов савез, од Волге на истоку до Паноније на западу, чинила су племена Анта, Хазара, Гепида, Херула, Свева, Квада, Острогота и Скира. Почев од Теодосија I (379 - 395), римски цареви су примали хунске најамничке одреде у своју службу. Неки Хуни, као на пример Ругила, ујак доцније познатог Атиле, заузимали су висока звања у римској војној хијерархији. Међутим, већина Хуна је наставила са пљачкашким походима. Угрожене су биле области Закавказја, Балкана и Мале Азије. Управо због тога је источно-римски цар Теодосије II (408 450) године 413. подигао још један бедем којим је боље утврдио Цариград. Атила (433 - 453) Године 433. власт над Хунским племенским савезом наследила су два брата: Атила, који је младост провео као талац на двору источно-римског цара, и Блед. Већ 445. Атила је ликвидирао свог брата и остао једини господар простране територије. У својим разорним походима стигао је до Јитланда на северу и до Термопилског кланца на југу. У ретким тренуцима када није био у седлу ратујући, време је проводио на свом двору, а који се налазио негде око града Токаја на Горњој Тиси. Средином 5. века Атилин двор посетила је једна делегација из Цариграда, коју је предводио учени дипломата Приск. Приск ће касније саставити једно дело посвећено опису хунског двора и начина живота. На жалост, ово дело је данас изгубљено. Ипак, сачувани су фрагменти који пружају драгоцене податке. Према Присковом сведочанству Атила је био окружен свитом коју су чинили главари племена потчињених Хунима. Дворски цермонијал је био готски 21, а сам двор утврђен бедемима са кулама. Хуни су се искључиво бавили сточарством, а остало су набављали преко намета од потчињених. Стални освајачки и пљачкашки походи

Из њихових станишта на Далеком Истоку, Хуне су потиснули тунгушки народ СиенПи, а са југа Кина династије Хан. 21 Уосталом, име Атила је готског порекла; деминутив готске речи atta што значи ,,отац''. 20

45

578

довели су до имовинске диференцијације. Родовска и чиновничка аристократија располагала је робовима, а они најмоћнији чак селима зависних људи. Хуни су од источно-римских царева, све до Маркијана (450 - 457), убирали високе намете у злату (како до тога дошло?). Ступивши на престо (450), Маркијан је одбио да то и даље чини. Рекао је да за хунског краља има гвожђе, али не и злато. Да би надокнадио штету, Атила се окренуо западној половини Царства. Већ у то време хришћани су му наденули надимак flagellum Dei што значи ,,бич Божји''. Веровали су да га је сам Бог послао не би ли их казнио за њихове грехе. Западно-римским царством владао је Валентинијан III (425 - 455). Његова сестра Хонорија одбила је да се уда за једног аристократу и печатни прстен, као позив у помоћ, послала је хунском владару. Атила је позив протумачио као брачну понуду и од Валентинијана затражио руку његове сестре и приде половину Царства као мираз. Пошто га је Валентинијан одбио, Атила решава да уђе у Галију. До значајне битке дошло је 451. године на Каталаунским пољима, сз. од Париза на реци Марни. Римску војску, појачану одредима Франака, Визигота и Бургунда, предводио је намесник Галије Аеције, док хунску сам Атила. Мада је исход битке био неодлучан, Атила је са великим пленом напустио Галију. Године 452. Атила је упао у долину реке Падус и опустошио Аквилеју и Медиоланум. Од похода на Рим одвратио га је папа Лав I (440 - 461) или запретивши му анатемом како тврде црквени извори или давши му богате дарове. Како било, Атила се повукао у Панонију. Године 453. Атила је након свадбене гозбе (?) преминуо; неизвесно је да ли природном да ли насилном смрћу. Према традицији сахрањен је у три ковчега: златном, сребрном и гвозденом. Због његове славе сачуван је у традицији многих народа, на пример: код Мађара као Етцел, код јужних Словена као Атила Пооглавог. Убрзо након Атилине смрти Хунски племенски савез се распао. Истина, Хуни се помињу кроз читав 5. век, али никада више неће образовати јачу државну формацију. Временом су се повукли у јужно-руске степе где су се стопили са сродним народима.

46

579

ВАНДАЛИ Увод Порекло - Вандали су били источно-германско племе. У 1. веку су насељавали области у поречју реке Одре. Делили су се на Харије и Силинге. Тацит сведочи да су Харији били огранак Лугијаца, који су се разликовали од Германа и који су улазили у састав Свевског племенског савеза. Харији су били познати и под именом (Х)аздинзи; тако названи према свом владарском роду. Дакија - У другој половини 2. века Вандали су кренули на југ. Придруживши се Маркоманима, учествовали су у тзв. Маркоманском рату (165 - 180). Године 174. римски цар Марко Аурелије (161 - 181) дозволио им је да населе територију Дакије. Током 3. века Вандали ће из Дакије продирати на територије римских провинција. Мада је 270. године Дакија и формално престала бити римска провинција, Вандали се нису задржали у овој области. Потиснути од стране Гота, продрли су у римску Панонију. Панонија - У Панонији су Вандали у потпуности овладали коњаничком вештином. Римски цар Константин Велики (324 - 337) званично им је дозволио да населе Панонију, под условом да служе као коњаници у његовој војсци. Вандали су у Панонији примили хришћанство и то у аријанском виду. Године 335. предвођени краљем Висимером упадају у Ердељ. Међутим, овде су им се супроставили и поразили их Готи. Крајем 4. века услед најезде Хуна, Вандали су напустили Панонију и ушли у Норик и Рециј. Галија и Пиринејско полуострво - Почетком 5. века Вандали су прешли залеђену Рајну заједно са Свевима 22, Аланима 23, Алеманима и Бургундима. Продревши у римску Галију, ту су се задржали све до 409. године. Тада су прешли Пиринеје и продрли на Пиринејско полуострво, где су основали низ државица. Хаздинзи и Свеви су населили област Галеције у сз. Шпанији; Силинзи су населили област Бетике ј. Шпанији; а Алани област Лузитаније, данашњи Португал. Око 413. године на Пиринејско полуострво су упали Визиготи предвођени краљем Атаулфом (410 - 414). Пошто су Визиготи формално признавали власт западноримског цара, у корист Римљана, као и у своју корист, ратовали су против својих германских сународника. Визиготски краљ Вителије (414 - 418) је готово ликвидирао племе Силинга. Један други визиготски владар, Теодорих II (451 - 466), је 456. године срушио државу Свева у Галецији. Гејзерих ( - 477)

22 23

сарматско племе које још Цезар помиње у свом спису посвећеном Галским ратовима сарматско племе које једно време живело на Понту

47

580

Исцрпени међусобним борбама, вандалски краљ Гејзерих одлучио је да напусти Пиринејско полуострво и заједно са Аланима пређе у северну Африку. Виктор, епископ афричког града Вита, сведочи да је Гејзерих прво спровео ценз не би ли утврдио колико ће му бродова бити потребно за транспорт. Попис је обухватио све мушкарце Хаздинга и Алана, као и робове ослобођенике. Наводно је било 80 000 људи, од чега су 20 до 25 000 чинили ратници. Гејзерих у северној Африци - Године 429. Вандали су се допловили до обала северне Африке. Тамо су затекли хаотично стање услед борби католика и донатиста 24. Искористили су унутрашње немире да заузму низ значајних градова. На пример, 430. године заузели су Хипо Региј, чији је епископ блажени Августин у време опсаде умро. Године 435. западно-римски цар Валентинијан III (425 - 455) дао им је статус савезника. Године 439. Гејзерих се довољно осмелио да заузме Картагину, други по значају град у Западно-римском царству. У току једне деценије Алано-Вандали освојили су афричку провинцију. Контролишући највећу житницу западне половине Царства, Гејзерих се прогласио независним владарем. Пошто је 441. одбио један напад Римљана, 442. влада из Равене признала је независност Вандалске краљевине. Цар Валентинијан III је чак своју кћер Евдокију Млађу заручио за Хунериха, Гејзериховог сина. У освојеној територији Гејзерих је поседе потчињених великаша конфисковао, затим је те поседе поделио на парцеле и напокон парцеле разделио својим ратницима. Међутим, Вандали нису били љубитељи ратарства... радије су се бавили гусарењем. Запленили су затечену флоту, употпунили је својим бродовима и стали пљачкати околне области: Балеарска острва, Сицилију, Сардинију, Корзику... чак и обале јужне Италије. Гејзерих и Рим - Гејзерих је сањао да опљачка Рим. Убрзо му се указала прилика да реализује своје жеље. Наиме, цара Валентинијана III са власти је збацио и убио Петроније Максим. Потом је Петроније одлучио да се ожени удовицом свог претходника, као и да раскине веридбу Евдокије Млађе и Хунериха. Овим је Гејзерих добио повод за поход на Рим. Чувши за долазак Вандала, Петроније уместо да организује одбрану града дао се у бег. Међутим, на изласку из града каменовала га је и убила разјарена светина. 02. јуна 455. године Вандали су умарширали у Рим. Папа Лав I (440 - 461) није успео Гејзериха одвратити од пљачке ,,вечнога града'', као што је својевремено одвратио хунског владара Атилу (452). Вандали су две недеље пљачкали Рим са таквом бахатошћу, која је постала пословична у термину ,,вандализам''. На крају је Гејзерих одлучио да се врати у северну Африку, а собом је повео удовицу и кћери Валентинијана III . У периоду који следи Гејзерих ће пустошити јужну обалу Италије, под изговором да убире Евдокијин мираз. Године 456. Евдокија се удала за Хунериха. Гејзерих и источно-римски цар Лав I (457 - 474) - Године 467. Гејзерих је опустошио територију Пелопонеза. Овим се замерио источно-римском цару Лаву I, који потом заједно са својим штићеником, а западно-римским царем Антемијем 24

тзв. циркумцелиони или агностици

48

581

(467 - 472), организује поморску експедицију против Вандала. Ромејска флота је наводно бројала 1 113 бродова и око 100 000 људи, а команда је била поверена Лавовом шураку Василиску. Године 468. Василиск је допловио до обала Картагине. Гејзерих је међу непријатељске бродове послао запаљене лађе, а потом је својом флотилом уништио оне противничке бродове које пламен није опхрлио. Неславни Василиск се повукао на Сицилију, а Вандалска краљевина више није била узнемиривана од стране Римљана. Гејзерихов крај - Гејзерих је преминуо 477. године, оставивши за собом државу која се простирала од Мавретаније на западу до провинције Африке на истоку и која је обухватала Балеарска острва, Сицилију, Сардинију и Корзику. Пад Вандалске краљевине У времену после Гејзерихове смрти Вандалску краљевину потресају унутрашњи немири. Пратимо сукобе странке која је била за трпељивост према потчињеном романском становништву, а коју је предводио краљ Хилдерих (523 - 530) и странке аријанске аристократије коју је предводио Гелимер. Из сукоба је као победник изашао Гелимер, који је проглашен за краља (530 - 534). У то време источно-римски цар Јустинијан I (527 - 565) је тежио обнављању светског царства. Године 533. послао је војсковођу Велизара са 18 000 ратника против Вандалске краљевине. До 534. године он је заузео краљевину, заробио Гелимера и одвео га у Цариград. Вандали се помињу у историји још само 536. године када су дигли један безуспешан устанак против Византинаца. Након тога им се у светској историји губи сваки траг.

49

582

Beograd, 1. XII 2003.

student: Dejan Zec

RIMSKA VOJSKA U DOBA GRAĐANSKIH RATOVA

Jedan od osnovnih preduslova rimske moći i dominacije rimske države tada poznatim svetom, sem efikasne države, dobro organizovanog političkog sistema i razvijene privrede, je bila i rimska vojska. Pošto je okončan dug i mukotrpan proces stavljanja Italije i njenih plemena pod rimsku vlast i pošto je država odbranjena od velikih rimskih neprijatelja Kartaginjana, nastalo je doba kada je Rim postao svetsko carstvo. Da bi ovaj cilj postao moguć, rimska vojska je morala biti reformisana. Stari sistem koji je uveo kralj Servije Tulije još u VI veku pre n.e. više nije bio održiv. Prve promene u organizaciji vojske su se desile u doba Punskih ratova, kada je Publije Kornelije Scipion Afrikanac prvi put u borbi upotrebio kohortu kao taktičnu jedinicu. Međutim, prava reforma se dogodila tek za vreme Gaja Marija, čije su ideje o vojnoj organizaciji opstale za vreme građanskih ratova, osim nekih promena u komandnoj strukturi, sve do doba carstva. Regrutacija u vojničku službu je obavljana svake godine na Kapitolu, od strane konzula. Dužni da služe vojsku su bili svi građani od 17. do 45. godine, ako su bili fizički i psihički sposobni i ako nisu ispunili zakonom propisani broj učešća u borbama (20 u legiji, 10 kod konjanika). Od Marijevog vremena legije su uglavnom sastavljane od ljudi bez imovine, koji su vojsci pristpili na nagovor, za odgovarajuću novčanu svotu. Tada je vojnička služba ustanovljena na 20 godina. Regrutaciju su vršili carski službenici u Italiji i provincijama. Plata legionara je smatrana pristojnom, centurion je dobijao dvostruko a konjanik trostruko. Od plate se odbijala i manja svota za oružje i opremu koju je obezbeđivala država. Svaki vojnik je mogao da računa i na penziju po isteku roka službovanja, i to je mogao birati da li će mu penzija biti isplaćena u novcu ili će uzeti zemljišni posed. Gaj Marije je odgovoran za promene u taktičkoj strukturi legije od manipule do kohorte, iako je, posmatrano kroz praksu, ova promena bila mnogo postupnija. Jedna legija se sastojala od 10 kohorti, od kojih 583

je svaka imala 6 centurija po 80 ljudi, što znači da je legiju činilo 4800 ljudi. U praksi je potvrđeno da je prva kohorta skoro uvek brojala nešto više ljudi nego što je bilo propisano. Tada je i orao (aquila) prihvaćen kao simbol legije, simbolišući njeno stalno postojanje. Svi legionari su dobili teško oružje i pilum. Kada su svi Italici dobili rimsko građansko pravo, postepeno se prešlo na profesionalizaciju vojske. Legionar je bio obavezan da odsluži 20 godina i za to vreme je primao redovnu platu koja je bila sasvim pristojna, a po okončanju službe im je garantovana penzija. Lako naoružani vojnici (velites) koji su u službu uvedeni oko 211. godine pre n.e, pošto je smanjen cenzus potreban da bi se pristupilo vojsci i kojih je po legiji bilo 1200, su ukinuti, kao i legionarska konjica, i oni su zamenjivani posebnim pomoćnim trupama (auxilia) iz redova stranih i pokorenih naroda. U Cezarovo doba legijama su počela da se daju imena i brojevi. U periodu rane republike pešadija koju su obezbeđivali saveznici bila je organizovana u kohorte varirajuće snage, kojima je komandovao domaći ili rimski prefekt (praefectus). Sam ovaj termin predstavlja čoveka kojem su data neka ovlašćenja, u ovom slučaju da predvodi trupe, ali se može sresti i kao termin kojim se obeležava sudija koga je postavio pretor ili zamenik provincijalnih magistrata. Kao taktičku jedinicu u sastavu legije, prvi put ju je Scipion Afrikanac upotrebio u Španiji, ali je ceo sledeći vek manipularna organizacija legije bila dominantna, iako su se kohorte pokazale efikasnim. Manipula je taktička jedinica u sastavu legije koja je u IV veku pre n.e. zamenila falangu, prvenstveno zbog toga što je u upotrebu ušlo kratko koplje koje se bacalo (pilum), a to je zahtevalo otvoreniju i pokretljiviju formaciju od krute i spore falange. Legionari su bili podeljeni u tri reda; prva dva su bila sačinjena od po 10 manipula od oko 120 ljudi, a treći od 10 manipula po 60 ljudi. Manipula se sastojala iz dve centurije, gde je svakom komandovao jedan centurion, a samom manipulom centurio prior. Tri manipule su činile jednu kohortu. Saveznici ili socii su bile čete koje su davale italske savezne države prema prethodno utvrđenom dogovoru. Svakoj rimskoj vojsci većoj od dve legije bi se pridružila po broju jednaka ili čak veća saveznička vojska koja se borila po krilima pa se zato i zvala alae. Pešadijom, koja je bila podeljena na kohorte, komandovali su ili domaći oficiri ili rimski praefecti socium. Otprilike jedna petina savezničke vojske je bila odvajana i od te petine su sačinjavane specijalne jedinice (extraordinarii) za pretrage, izvidnice, obilaženje i druge teške zadatke. 584

U I veku pre n.e. Rim je često upošljavao vojnike regrutovane van Italije, kao konjanike i laku pešadiju, ili za specijalne zadatke, a tokom građanskih ratova galska i germanska konjica i snage lokalnih kraljeva, posebno u Maloj Aziji i Siriji, su bile od izuzetnog značaja. Neke od njih su bile privremene formacije koje su služile pod svojim vođama u blizini svoje domovine i u skladu sa svojim obavezama prema Rimu. Međutim, Avgust je formalno pridružio mnoge etničke pomoćne čete rimskoj vojsci; njih su činili ljudi bez rimskog građanskog prava iz slabije razvijenih provincija i često su nosili naziv koji je isticao njihovo etničko poreklo (npr. Britannorum, Antiochensium) ili su nosili vladarevo ime. Na kraju, ljudi su regrutovani da bi popunili već postojeće jedinice, prvo u oblastima koje su bile dobro naseljene: Belgiji, Panoniji i Trakiji. Vremenom je etnički karakter pomoćnih četa nestajao, osim u slučaju jedinica sa posebnim funkcijama, kao što su bili sirijski strelci. Postojao je i mali broj pomoćnih četa čiji su vojnici imali rimsko građansko pravo, čije je poreklo nejasno. Od vremena Scipiona Afrikanca telohranitelji vojskovođa su bili poznati pod imenom cohors praetoria. Do sredine I veka pre n.e. ovaj termin je bio korišćen da označi grupu ličnih prijatelja i poznanika koji su pratili upravitelja provincije. Upotreba ovog termina u dve različite situacije se dalje razvila u doba carstva. Cohors praetoria se kasnije razvila u pretorijansku gardu. Tokom građanskih ratova zapovednici su u svojoj blizini držali velik broj telohranitelja, a 27. godine pre n.e. Avgust je ustanovio stalnu silu od 9 kohorti, u kojima je bilo između 500 i 1000 ljudi, regrutovanih uglavnom u Italiji i romanizovanim provincijama. Oni su služili 16 godina i dobijali tri puta veću platu od običnog legionara, što ih je učinilo elitnim trupama veoma lojalnim svojim komandantima. Važno je i pomenuti ko je komandovao vojnim jedinicama. Vrhovni zapovednik konzularne vojske od 2 legije je bio konzul. Ako bi konzularske vojske bile združene, konzuli bi se svaki dan menjali na komandnom položaju. Kao pomoćnike i zamenike konzula senat je imenovao legate, obično trojicu, iz senatorskog staleža, i to na predlog konzulov. Legati su postupali po propretorskim ovlašćenjima koja su dobili od senata, jer je za komandovanje vojskom bio potreban imperium. Na čelu legija nalazili su se vojni tribuni (tribuni militum), njih 6, od kojih su svaka dva meseca komandovala po dvojica. Od Avgusta je legiji, zajedno sa pomoćnim četama, komandovao legatus legionis, koji je pripadao senatorskom staležu. Od tada su vojni tribuni, 585

koje je takođe birao car, bili podređeni legijskom legatu. Savezničkim četama koje su pridodate legijama su komandovali praefecti socium, njih 6, koje je imenovao konzul. Kohortama saveznika su komandovali njihovi praefecti cohortium. Na čelu manipula stajala su dvojica centuriona, koje su imenovali vojnički tribuni; jedan se zvao centurio prior a drugi centurio posterior. O stepenu pojedinih centuriona je odlučivalo i to da li su pripadali hastatima, principima ili trijarima. Ova podela među legionarima potiče još iz perioda Servija Tulija i odnosi se na dužinu staža u vojsci. Kada je legija bila podeljena na 10 kohorti, ostali su stari nazivi za centurione, iako su razlike manipulskog reda prestale. Stoga je u svakoj kohorti bilo 6 centuriona, po jedan centurio prior i centurio posterior trijarija, principa i hastata. Znak centurionske časti je bio štap od vinove loze i kaciga sa posrebrenom perjanicom. Niži oficiri su bili optiones, zamenici centuriona i dekuriona, zaduženi za konjicu, tesserarii koji su nosili lozinke, vexillarii, signiferi, aquiliferi, odnosno zastavnici i speculatores, koji su nosili izveštaje.

LITERATURA: A. Musić, Nacrt grčkih i rimskih starina, Zagreb 2002, 130-144. S. Hornblower, A. Spawforth, The Oxford classical dictionary, New York 2000, pojmovi legio, velites, auxilia, cohors, manipulus, alae, cohors praetoria, tribuni militum, legati

-4-

586

студент: Дејан Зец

Београд, 4. IV 2004.

РИМСКА ВОЈСКА У ДОБА ПРИНЦИПАТА

Војна сила којом је Август успео да измени и обезбеди границе римске државе је у великој мери производ његовог личног труда. Њена бројност је смањена са превеликог стандарда који је постојао за време тријумвирата на број војника из Цезаровог времена. Број легија, којих је после Акцијума било 60, је смањен на 28. Касније, у доба Септимија Севера је овај број из објективних разлога повећан на 33. Са друге стране, помоћне јединице лаке пешадије и коњице, које су од Цезаровог доба углавном постале интегрални део војске, су у исту и званично инкорпориране. Израчунато је да је до краја Августове владавине римска војска бројала између 250,000 и 300,000 људи, од којих је око пола служило у легијама а друга половина у помоћним јединицама. Ова сила је једва била бројна да чува границу Царства која је била дуга преко 4,000 миља, и она није била способна за веће операције на више фронтова истовремено. Август је у процесу војне реформе коју је започео задржао право Римске државе да врши принудну мобилизацију, штавише, он је то њено право проширио и на провинције. После катастрофалног пораза римског војсковође Публија Квинтилија Вара од Германа 9. године н.е. постала је редовна пракса да се помоћне јединице додатно допуњавају људима са новоосвојених територија, као што су биле Подунавске земље. У суштини ствари, принцип добровољног приступања војсци за одређену надокнаду, који је своју ефикасност показивао још од времена Гаја Марија, је опстао. Истина је да је у то време Италија била погођена последицама опадања броја слободних сељака и претераног пријављивања у војску у периоду грађанских ратова. Ипак, њени северни делови су у најмању руку остали главна подручја одакле су се регрутовали легионари, а кадетски корпуси (collegia iuvenum), који су у то време успостављени или обновљени у већини италијанских градова, су обезбеђивали адекватан прилив официра за целу војску.

587

Легију су у почетку чинили само римски грађани, међутим, актуелне су постале и друге регрутационе области као што су јужна Галија, јужна Шпанија и било које друго место где је колонизација из Италије била интензивна и где су локална племена била изложена интензивној романизацији. На Истоку су у легијама много више били заступљени елементи који нису били римски; регрутовани су многи провинцијалци који нису имали римско грађанско право, међутим, приликом пријављивања у војску, они би га незванично добили. Свака легија, организована у кохорте, са око 120 легионара коњаника, састојала се укупно од око 5,400 људи. Добровољци који су се придруживали помоћним јединицама су углавном потицали из мање романизованих крајева Царства, чак и из делова који уопште нису били романизовани, као што су били Космата Галија или неки делови Шпаније. У помоћне јединице су ступали и припадници Риму савезничких народа, међу којима су Трачани и Батави давали јаке контигенте на челу са својим официрима. Дужности помоћних трупа су биле да патролирају у пограничним областима, да врше превентивне упаде на непријатељску територију и, уопште, да буду прва линија одбране у случају напада на римску територију. Легије су у том периоду биле стациониране унутар граница Царства и њихова улога је била да буду стратешка резерва и да самим присуством буду фактор који ће да заплаши провинције у којима је могућа побуна. Помоћне јединице су биле сачињене од кохорти пешадије, обично између 500 и 1,000 људи (cohors quingenaria и cohors miliaria), коњичких крила (alae) и мешовитих пешадијских и коњичких јединица. После 14. године пре н.е. рок службе је био тачно одређен, 20 година за службу у легији а 25 година за службу у помоћним јединицама. У пракси се често дешавало да су војници којима је истекла служба остављани да чекају отпуст, због потешкоћа које је царска благајна имала због њихових потраживања. Иако стара пракса давања ислуженим војницима надокнаде у земљишним поседима није у потпуности напуштена, постало је уобичајније да им се исплаћују новчане суме које никако нису биле мале и 6. године н.е. је из тог разлога формирана посебна војна благајна (aerarium militare). Август је у нову војну благајну из својих приватних фондова уплатио 170 милиона сестерција и осигурао је да се она финансира из два нова пореза која је увео само за ту сврху. Овом благајном су управљала тројица бивших претора. Новчани бонус на крају службе је за обичног легионара износио око 3,000 денарија, што је био еквивалент тринаестогодишњој плати; 588

бонус који је добијао бивши центурион је био толики да је исти после службе могао да се уздигне на финансијски ниво припадника витешког сталежа. Несумњиво је да су припадници помоћних јединица били много мање плаћени и није сигурно да су имали право на пензију, међутим, било је уобичајно да се они за крај служења римској војсци награде римским држављанством. Услови регрутовања, који су постали знатно регуларнији, су омогућили јединицама континуирано постојање. Легије, које су од Цезарових дана тежиле да постану сталне јединице, су обележене редним бројевима и добиле су дистинктивна имена, што им је омогућавало да развијају сопствену традицију и дух заједништва. Легије су име добијале по оснивачу или заштитнику, например Legio Augusta, или по сопственој географској одредници, например Macedonica или Gallica. Интересантно је то да се после катастрофе у Теутобуршкој шуми, никада више нису обнављале легије које су тамо пострадале, сматрало се да су њихови бројеви и њихови називи проклети. Пракса која је сваку легију чинила засебном целином је у почетку резултовала здравим ривалством између легија које су се међу собом надметале за престиж, али је касније знатно допринело разбуктавању грађанских ратова. Укупан број римских војника је одржаван на релативно сталном нивоу. У складу са Августовом спољном политиком, већи број легија је био концентрисан у околини Рајне и Дунава (седам или осам легија); друге области у којима су били јаки војни гарнизони су биле Сирија са три легије, Шпанија са три легије и Египат са две легије. У свим другим областима римске снаге су сведене на минимум. Само око 5,000 људи је било стационирано у Малој Азији, око 3,000 у Јудеји, за безбедност јужне и централне Галије се бринуло 1,200 војника који су били стационирани у Лугдунуму. На граничним постајама, утврђења се, иако и даље прављена од земље и дрвета, изграђују и ојачавају, јер се већ у то време сматрало да ће она бити седишта пограничних гарнизона. Славу коју је Август стекао као победник у многим ратовима и сигурнији систем исплате војника који је увео су му омогућили да у војску поврати дисциплину која је некад била главно обележје римске војске а која је била поремећена током грађанских ратова. Међутим, трупе нису трениране само да се плаше центурионовог штапа; такође су учени да буду поносни на своју јединицу и да њој исказују готово религиозну посвећеност. Већ поменута одлагања у процесу демобилизације су понекад изазивала незадовољство и 589

протесте, али она ароганција и непослушност која се међу војницима јављала у периоду грађанских ратова се у ово доба није испољавала. Пошто се још у многоме ослањао на републиканску традицију, Август није желео да створи слој официра који би био потпуно професионалан, мада је већину виших положаја у војсци резервисао за припаднике своје породице и за људе конзулског и преторског положаја, чије је искуство било више административне него војничке природе. Сваком легијом у провинцији је командовао legatus legionis из сенаторског сталежа, који је био потчињен управнику провинције, осим легијама у Египту и касније у Месопотамији, где су истима командовали префекти из витешког сталежа. У периоду позне Републике легати су били сенатори који су служили у штабу војног заповедника или управника, на чију су препоруку они били постављани од стране Сената. Цезар и Помпеј су именовали своје легате који су имали пропреторска овлашћења и који су често били у прилици да командују јединицама делимично независно. Цезарову идеју да заповедник одлучује о свеобухватној стратегији, а легат поступа искључиво по наређењу, је Август даље разрадио, постављајући свог легата, сенатора конзуларног нивоа, који ће касније имати титулу legatus Augusti propraetore, да управља сваком провинцијом за коју је он био одговоран, по договору са Сенатом. У оним провинцијама у којима је била стационирана само једна легија, управник је командовао истом. У командном ланцу су се налазили и војнички трибуни (tribuni militum). У периоду Принципата један од шест легионарских трибуна је углавном био сенатор (tribunus laticlavius), млад човек на почетку каријере, и ту позицију је углавном држао годину дана. Осталих пет трибуна је било из витешког сталежа (tribuni angusticlavii), који су били много искуснији у војничком животу. Центуриони, који су премештани са једног места на друго по пажљиво осмишљеном и компликованом систему унапређивања, су били способни и добро увежбани професионалци. Као регуларни официри јављају се и главни инжењери (praefecti fabrum) и официри надлежни за смештај трупа (praefecti castrorum). Једна од најважнијих тековина Августове војне реформе је било реорганизовање преторијанске гарде. У доба Републике cohors praetoria је била лична наоружана пратња војног заповедника. Током грађанских ратова сваки од учесника је око себе имао велик број наоружаних људи и 27. године пре н.е. Август је организовао 590

те телохранитеље у сталну снагу од девет кохорти, где је сваку кохорту сачињавало између 500 и 1,000 људи, регрутованих углавном у Италији. Преторијанци су имали најбоље услове службе, примали су плату три пута већу од просечне легионарске, служба је трајала 16 година, и све то их је издвајало као елитне јединице. Три наоружане кохорте су се стално налазиле у Риму, док су остале биле у околним градовима. То је вероватно чињено због тога што још увек присутни републикански дух није трпео наоружане људе у Риму. Август је 2. године пре н.е. поставио двојицу префеката да командују гардом, иако је стварну команду задржао у својим рукама. Велика промена настаје 23. године н.е. када Луције Аелије Сејан, тада једини praefectus praetorio, успева да наговори цара Тиберија да стационира преторијанце у сталном кампу у источном предграђу Рима. Тиберије повећава и број преторијанских кохорти на 12. Задатак ових јединица је био да заштите цара и царску породицу, да брзо реагују у случају немира у граду и да разоткривају завере. Вителије је повећао број кохорти на 16, где је свака бројала 1,000 људи, и придодао је преторијанцима велик број оданих легионара са Рајне. Домицијан је број кохорти смањио на 10 и на чело преторијанаца је поставио трибуна. То сваком случају, преторијанци су све више бивали увлачени у политичке интриге и било је јасно да свако ко претендује на место цара мора имати подршку преторијанске гарде. То је трајало све до Септима Севера који је који је преторијанце заменио верним трупама са Дунава. Константин је 312. године н.е. коначно укинуо преторијанску гарду. Новина је била и формирање неке врсте градске полиције у Риму (cohortes urbanae), која је била под командом градског префекта. Ову силу су сачињавале три кохорте, где су сваком командовали трибун и шест центуриона. Сваку кохорту сачињавало је око 500 људи, док је Вителије тај број повећао на 1,000 људи, додајући ту и легионаре. Ова служба је трајала 20 година и била је плаћена упола мање него служба у преторијанској гарди. Повластица је била та што се преторијанска гарда често допуњавала војницима из градскe кохортe. Овај систем је вероватно био успешан, па се градске кохорте јављају и у другим градовима, углавном важним привредним центрима. Иако је битка код Акцијума била последња поморска битка у римској историји, Август је био творац прве регуларне флоте под римском заставом. У Средоземном мору су држани бродови како би се спречила пиратерија и како би се обезбедили поморски путеви 591

који су коришћени за снабдевање Рима житарицама. Изградио је и две ратне луке, у Мисенуму и Равени и мање у Јулијевом Форуму, Александрији и Селеукији у Сирији. Речне флоте за превоз трупа и провијанта су биле стациониране на великим пограничним рекама, Дунаву и Рајни. Посаде ратних бродова из Мисенума и Равене су углавном, у почетку, сачињавали робови који су исти посао радили за Секста Помпеја, који је био познат по томе што је имао велику и јаку флоту. Касније су посаде бродова царске флоте углавном чинили слободни провинцијалци, посебно је велик број људи био из Далмације и Тракије, и официри су углавном били истог порекла. Услови служења су отприлике одговарали условима служења у помоћним јединицама.

ИЗВОРИ: Корнелије Тацит, Анали, Београд 1970. (превод и коментари Љиљане Црепајац) Гај Јулије Цезар Октавијан Август, Дела божанског Августа, Београд 2000. (превод и коментари Снежане Ферјанчић) ЛИТЕРАТУРА: S. Hornblower, A. Spawforth, The Oxford classical dictionary, New York 1996. (одреднице legion, roman army, tribuni militum, legati, cohors, cohortes urbanae, auxilia, praetorians, Augustus, aerarium militare) J. W. Camberley, Warfare in the classical world, Surrey 1980, 192-200.

-6-

592

Beograd, 1. XII 2003.

student: Dejan Zec

SVEŠTENIČKI REDOVI U RIMU Rimska religija je, kao što se može i očekivati, proizvod ljudskog straha od pojava koje se ne mogu objasniti a koje u velikoj meri utiču na ljudsku sudbinu. Strah od munje, suše, gladi ili bolesti je doveo do toga da je trebalo umilostiviti gospodare ovih pojava, kako bi oni poštedeli sužnje svojih strašnih posledica. Rimska država je stoga izdala zapovesti kojih se trebalo pridržavati da bi se umilostivile više sile. Sama latinska reč religio označava strogu savesnost i pridržavanje ovih uputstava. Za razliku od Grka, Rimljani svoja božanstva u početku nisu predstavljali u ljudskom obličju, već je Bog bio istovetan sa svojom pojavom. Ovakvo animističko i totemističko poimanje religije je dovelo do toga da je božanstava bilo beskonačno mnogo, skoro svaka pojava i svaki predmet je bio predstavljen nekim božanstvom. Otprilike u periodu kraja kraljevstva, za vreme vladavine Tarkvinija Oholog, na religiju Rimljana su veliki uticaj počele da vrše religije njihovih suseda, posebno verovanja Grka iz južne Italije. Tada su se prvi put bogovi predstavili u ljudskom obličju, takođe su ustanovljeni vrhovni državni bogovi Jupiter, Junona i Minerva, u čiju je čast izgrađen zajednički hram na Kapitolu. Najvažnija tekovina ovog približavanja rimskog verovanja grčkom je bila to što su uvedene sibilske knjige, koje su postojale kod maloazijskih Grka a koje su služile da se iz njih traži pomoć ako uobičajni obredi ne bi imali efekta. Pošto se u sibilskim knjigama pominju božanstva koja kod Rimljana nisu postojala, uvedena su nova božanstva ili su starim pridodata nova svojstva. Rimska religija je u periodu srednje i pozne republike počela da propada, da bi konačno u periodu carstva nestala pred nadirućim hrišćanstvom. Postoji mnogo razloga kojim se objašnjava ovakav razvoj stvari. Znamo da su Rimljani bili veoma podložni verovanjima drugih naroda. Poznati su slučajevi kada su rimske vojskovođe pre bitke pokušavale da saznaju kojim se bogovima mole njihovi protivnici, kako bi oni sami molitvom i žrtvom pokušali da ih umilostive da donesu pobedu u boju rimskoj vojsci. Posebno je ovaj problem postao aktuelan u poznoj republici i carstvu, kada se rimska država najviše proširila i kada je došla u kontakt sa državama i religijama istoka. U to vreme se u Rimu poštovao kult Ozirisa i Izide, egipatskih božanstava i kult Mitre, 593

persijskog boga Sunca, dok se kasnije monoteističko hrišćansko verovanje, poreklom iz Palestine, proširilo po celoj Italiji i Evropi. Problema je bilo i zbog toga što su svešteničke dužnosti prešle iz ruku ljudi koji su bili iskusni u tom pozivu u ruke ljudi koji su bili željni časti i slave i kojima je sveštenička funkcija bila odskočna daska ka magistraturama. Rimska božanstva su bila sledeća: Jupiter, vrhovni bog italskih naroda, kasnije poistovećen sa Zevsom; on stvara oluju, šalje kišu, on je davalac plodnosti, šiti zemljoradnju i stoku, u boju daje pobedu i zaustavlja beg; on je bog zakletve koji krivokletnike ubija gromom, pa se poštuje kao zaštitnik prava; on odobrava ili zabranjuje neki poduhvat i to pokazuje munjom ili ptičjim znacima. Na Kapitolu se nalazio hram gde je zajedno sa Junonom i Minervom poštovan kao Iuppiter Capitolinus ili Optimus Maximus. Junona je bila žena Jupitera, poistvećena sa Herom; ona je bila boginja svetlosti i mladoga meseca, ona je osnovala brak, pomagala je kod porođaja i bila je zaštitnica gradova i tvrđava. Minerva, boginja razuma, bila je zaštitnica svih veština i umetnosti. Izjednačavana je sa Atinom, grčkom boginjom mudrosti. Dijana je bila boginja svetlosti koju su prvobitno žene prizivale prilikom porođaja. Kasnije je izjednačena sa Artemidom pa je postala boginja meseca i lova. Kult Dijane je posebno bio rasprostranjen među plebejcima. Mars, koji je kao i Jupiter bio italskog porekla, je u početku bio bog Sunca a kasnije je postao bog rata, izjednačivši se sa Aresom. Venera je bila boginja proleća i ljubavi, po uzoru na Afroditu. Ona se posebno poštovala kao pramajka rimskog naroda i roda Julijevaca, budući da joj je po legendi Eneja bio sin a Jul unuk. Vesta, boginja vatre na ognjištu, je poštovana kao čuvar kućnoga života i ognjišta. Vulkan je bio gospodar vatre i kovačkog umeća, kao grčki bog Hefest. Merkur je bio bog trgovine, poistovećen sa Hermesom. Saturn, bog setve, je Rimljanima preneo znanje zemljoradnje. Faun je bio dobri duh šuma i livada, čuvar stada i bog prorok, postojalo je i istovetno žensko božanstvo – Fauna. Liber je, kao grčki Dionis, bio italski bog vina i posebno je slavljen na selu u doba berbe. Cerera, boginja zemljoradnje, slavila se u Rimu po grčkom obredu. Ona se smatrala zaštitnicom plebejaca. Neptun je bio božanski zastupnik vode uopšte, kasnije bog mora kao i grčki Posejdon. Rimskih bogova je bilo još mnogo, a pored njih postojali su i duhovi koji su uticali na život ljudi. U ovu grupu spadaju geniji, penati, lari, dobri i drugi. Geniji su bili viša bića koja daju i održavaju život, neka vrsta duha čuvara, koji čoveka prate od rođenja do smrti. Penati su bili 594

duhovi zaštitnici porodice, koji joj donose sreću i prosperitet. Lari su isprva bili bogovi livada, koji su rimskom građaninu čuvali zemljište, a kasnije su smatrani preobraženim duhovima pokojnika, pa su često zamenjivani sa penatima. Dobri ili Dii Manes su bili duhovi pokojnika, za koje se mislilo da i dalje žive u podzemnom svetu i da su besmrtni. Činovi bogosluženja su bili ili privatni, i tada ih je čovek vršio sam u svoje ime ili pater familias u ime porodice, ili javni, kada su ih u ime naroda vršili magistrati i sveštenici kojima je narod poverio ovu dužnost. Sveštenici su postavljani imenovanjem, kada ih je imenovao prvosveštenik pontifex maximus, a kasnije izborom. Visoke svešteničke službe su, kao i magistrature, bile počasne. Najveći ugled i značaj su imali pontifici (pontifices), kojih je u Sulino vreme bilo 15. Njih je u početku postavljao prvosveštenik, a kasnije su birani na tributskim komicijama. Na njihovom čelu se nalazio pontifex maximus, koji je bio duhovni kraljev naslednik (rex sacrorum) u periodu republike, budući da je u doba kraljevstva vrhovno svešteničko dostojanstvo pripadalo kralju. Pontifici su nadgledali bogosluženje, bavili su se sakralnopravnim pitanjima, sami su vršili službu kod mnogih religioznih činova. Osim toga, njima su bili povereni i poslovi koji nisu bili striktno religiozne prirode. Oni su uređivali kalendar, sastavljali su spiskove konzula, pisali su anale, vodili su duhovni arhiv. U Avgustovo doba je svešteničko dostojanstvo sjedinjeno sa carskim dostojanstvom. Flamines su bili sveštenici pojedinih bogova i njihovo glavno zaduženje je bilo da se brinu o svakodnevnoj žrtvi bogovima. Bilo je 12 nižih sveštenika i trojica viših. Sveštenici Jupitera, Marsa i Kvirina su ulazili u sastav zbora pontifika. Najviši po rangu od svih njih, flamen Dialis, imao je pravo da sedi na kurulskoj stolici i da ga prati jedan liktor, bio je član senata, ali mu je život bio ograničen u mnogim stvarima, kako bi se očuvala čistoća kulta. Naprimer, nije smeo da se zaklinje, da se penje na konja, da prilazi grobovima, da se danju svlači, da noću izlazi iz kuće i još mnoge stvari nije smeo da radi. Sveštenice boginje Veste, Virgines Vestales, su bile devojke koje je pontifik odredio za tu službu u dobi od šeste do desete godine. Njih šest su u službi morale ostati 30 godina, i to 10 godina obučavajući se za poziv, 10 godina ga vršeći i 10 godina podučavajući narednu generaciju sveštenica. One su živele pod strogim nadzorom pontifika u Vestinom atriju na Forumu. Najvažniji njihov zavet je bilo devičanstvo, koji bi, 595

ako bi bio prekršen, povlačio sa sobom smrtnu kaznu. Dužnost im je bila da održavaju večnu vatru na državnom ognjištu u Vestinom hramu, da prinose dnevne žrtve, da svaki dan svežom vodom prskaju hram i da ga kite lovorom. Njihov ugled je bio velik, pratio ih je liktor, stićene su od svakog napada i na igrama su sedele na počasnim mestima. Augures ili motrioci ptica su bili sveštenički savet koji je u Cezarovo vreme brojao 16 članova i koji su motrili i tumačili auspicije, odnosno znamenja kojima Jupiter neku odluku odobrava ili ne odobrava. Rimljani su verovali da se ti znakovi nalaze u ponašanju ptica i stoga su postojale knjige po kojima su se takva znamenja tumačila. Upravo je dužnost augura bila da motre ptičje znakove i odrede sveti prostor za motrenje. Motrilo se na to iz kog pravca ptice doleću, pa je, recimo, dobar znak bio ako doleću sa istoka, a loš ako doleću sa zapada, zatim se gledalo na koji način ptice lete, motrilo se na njihovo oglašavanje. Posebno za vreme rata se gledalo kako jedu sveta pilad. Od toga kakva su bila znamenja, odnosno poruke od bogova, zavisile su i političke odluke. Stoga su auguri bili potencijalno veoma moćni ljudi i zabeleženi su primeri kada su auguri kočili donošenje političkih odluka koje im nisu išle u korist iznoseći svoja lažna svedočenja. Zbog toga, a i zbog gorepomenutog propadanja rimske religije uopšte, u doba kraja republike auspicije su postale čista formalnost. Haruspices su bili etrurski tumači znamenja i to posebno iz utrobe životinja. Oni su bili predstavnici etrurske aristokratije i pozivani su po potrebi u Rim. Oni bi bili pozivani kada su se događale neuobičajne stvari koje su tumačene kao božja srdžba, recimo kada grom udari u neku javnu zgradu, sa zadatkom da kažu zbog čega su bogovi srditi i kako da ponovo povrate njihovu milost. Sacerdotes Sybillini su bili sveštenički zbor koji su isprva činili dva člana, zatim 10 i na kraju 15 i oni su uglavnom bili bivši konzuli i pretori. Njihova dužnost je bila da po nalogu senata pregledaju sibilske knjige, odnosno knjige grčkih proročanstava poreklom iz Male Azije i da protumače način na koji se bogovi mogu umiriti i umilostiviti. Oni su konsultovani u slučajevima velikih nevolja po rimski narod, recimo kuge ili zemljotresa. Fetiales su bili sveštenički zbor od 20 članova veoma visokog ranga. Njihova dužnost je bila da objavljuju rat i sklapaju mir. Ako bi mir između Rima i nekoga bio povređen, fecijali bi otišli u najbliži pogranični grad i tražili zadovoljenje. Ako zadovoljenje ne dobiju, objavili bi rat 596

tako što bi na neprijateljsku teritoriju bacili krvavo koplje. Pri sklapanju mira, prinosili su žrtve bogovima. Fecijali su retko vršili službu u periodu posle drugog punskog rata, ali je njihov red opstao sve do kraja rimske države. Salii ili plesači su bili sveštenički redovi karakteristični za period rane republike. To su bila dva zbora od po 12 članova patricijskoga roda, gde su se stariji zvali Palatini i koji su služili Marsu a mlađi Collini, koji su služili Kvirinu. Na čelu su im bili magister ili praesul (kolovođa) i vates (prvi pevač). Oni su uz pesmu, igru i gozbe slavili bogove. Ovakav oblik bogosluženja je bio veoma arhaičan i u periodu pozne republike se nije praktikovao.

LITERATURA: A. Musić, Nacrt grčkih i rimskih starina, Zagreb 2002, 163-172. S. Hornblower, A. Spawforth, The Oxford classical dictionary, New York 2000, pojmovi pontifex/pontifices, rex sacrorum, flamines, Vestales, augures, haruspices, fetiales, salii

-5-

597

HISTORIOGRAPHY III. Rome A. Republic

The first to make the history of Rome into a topic of Greek historiography is Timaeus of Tauromenium (FGrHist 566, Gellius = Varro, T 9c [1. 294] virtually refers to him as Rome's historian), who includes Rome in his historical work about the Greek west [2]. Rome is also the topic of ktisis-literature, descriptions of the founding of cities. These beginnings are taken up by Fabius Pictor (FGrHist 809), the father of Roman historiography. His work, written in Greek from a senatorial perspective (which is typical for Roman historiography overall), deals extensively with the history of the founding of Rome and with contemporary history, but treats the period in between (450-264 BC) only in summary (T 4a [4. 932-940]). Besides the intended effect on interior politics, it also aimed at presenting the genesis of Roman power to the Greek cultural area as the organic growth of a highly civilized old community [5. 119ff.]. Roman historiography was shaped by the latter [5. 120; 6]: Fabius Pictor's successors take up the connection between the moral greatness of Rome and its political and military success ( Annalists). Cato's Origines, written in Latin, makes Romans the primary target audience: in as far as historiography touches on contemporary history, it is also an instrument of controversies in interior politics. After this Roman historians writing in Greek remain the exception until the Imperial period (Rutilius Rufus, FGrHist 815). Greek writers (writing in Greek) in the service of Roman politicians are more common (e.g. Theophanes of Mytilene). A new approach away from the annalistic form (cf. Cato HRR F 77, Sempronius Asellio HRR F 1/2 and Cic. De or. 2,53f.) can be found in the monograph by Coelius [I 1] Antipater about the Second Punic War, in which the stylistic methods of Hellenistic historiography are used in a rhetorical and dramatic arrangement of the material (see II. C.). This new form is developed further by Cornelius Sisenna. On the other hand, influenced by the pragmatic historiography of Polybius, Sempronius Asellio abstains from rhetoric-dramatic embellishments in the late 2nd cent.. This is not to say, however, that the annalistic form became obsolete after Coelius: it reaches a high point in the later Annalists in the first half of the 1st cent., adopting stylistic means from Hellenistic historiography, albeit without reference to Polybius. We can therefore identify a conflict between the claim of authenticity on one hand and fiction on the other, a conflict that can be explained by the fact that these historians should be regarded as members of the Italian municipal aristocracy or the equestrian class, who, as clients of the Sullan aristocracy are now writing for a non-senatorial audience [8]. The fragmentary transmission of all of these works only seldom allows anything to be elicited from the combination of efforts at entertainment, moral education, and foreign and interior political propaganda. Hose, Martin (München) B. Early Principate

The first texts, or parts of texts, we have are by Sallust (Iug., Catil.) and Livy. In these texts, the transformation of state and society is reflected in various ways. Sallust's monographs of contemporary history from a senatorial perspective emphasize the pragmatic dimension in their imitation of Thucydides and aim for moral legitimacy through archaism, while his histories continue tradition in following Sisenna; the crisis of Rome finds expression in his basically pessimistic attitude. Livy even confronts the question, a central one for those who follow him, of how to view the coming monarchic state. His presentation of Rome's history, Ab urbe condita, becomes canonical for early Roman history up to the end of the 1st cent. AD (cf. Quint. Inst. 10,1,102). Livy's non-senatorial perspective, which implicitly contrasts old Roman virtues with a problematic present and was easily integrated into the ductus of the Augustan restoration, required supplementary works from a senatorial perspective to cover the contemporary period. In a variety of approaches, these begin, for instance, with the Civil War (e.g. Pollio, Cremutius Cordus, Seneca the Elder), structure themselves according to the breaks important to the dynasty, and make judgements (cf. the remarks by Tac. Hist. 1,1; Ann. 1,1) or simply continue the material of predecessors (e.g. Aufidius Bassus, Pliny the Elder) [9]. Aside from this type of senatorial historiography ( Tacitus being the main preserved representative), which focuses on Rome around the central issue of the relationship between Princeps and Senate with an increasingly implicit questioning of this type of state (even if different answers existed) [10], there also exists an example of a thoroughly positive panegyrical evaluation of the Principate 598

in the work of the equestrian Velleius Paterculus. The more recent history is structured after the reigns of the emperors, a sign that the boundary between historiography and imperial biography was beginning to fade. A special position is occupied by the Historiae Philippicae by Pompeius Trogus, which combine a universal historical perspective with a focus on Rome. Hose, Martin (München) C. Second century AD

Traditional senatorial historiography was unable to contend with the increasing integration of provincial elites into the state government in the 2nd cent. AD, esp. in view of the Senate's scepticism towards Hadrian and his politics [11]. A work by Florus [1] based on Livy takes the changed situation into account by paying more attention to the provinces, whereas the work by Granius Licinianus may have strengthened the traditional position [12]. Except for a description of the Parthian Wars ( Fronto, Principia Historiae), historiography written in Latin is no longer prominent during the period of adoptive emperors. Greek historiography once more takes its place, though the conditions have changed: from Posidonius to Strabo, Rome had been a topic for Greek historians from an external point of view, but now the Greek world is part of the Imperium Romanum. The culture of the 2nd cent. is bilingual, and the task of historiography is to reconcile the regions of the empire with the past (see below II. D.). Appianus of Egypt, from the group surrounding Fronto, writes a Roman history that strongly takes into account the provinces. The works by the senators Claudius Charax (FGrHist 103) and Cassius [III 1] Dio represent a view of history which takes for granted the monarchy and the unity of the empire. In addition to this Greek senatorial historiography a Latin ‘historiography’ coexisted, which as a biographical form by Suetonius reaches back past Marius Maximus to the sources of the Historia Augusta and was intended, above all, to entertain ( Light reading). Hose, Martin (München)

D. Late antiquity

One of the consequences of the 3rd-cent. crisis in the empire was a breakdown of cultural traditions in the Latin West. At the end of the 3rd. cent., historiography was confronted with the task of conveying a basic knowledge of the past to the new elites [13]. Historiography is now the job of teachers ( grammaticus) who rise to the highest rank. The works of this new epoch are characterized by brevity: in the mid 4th cent., Aurelius Victor wrote a concise history of emperors (Historiae abbreviatae), which at the end of the cent. in combination with Origo gentis Romanae, De viris illustribus urbis Romae and Epitome de Caesaribus would form a brief yet complete history of Rome (Corpus Aurelianum) [14]. In addition breviaries appear by Eutropius and Festus [4] Rufius, alongside short versions (periochae, epitomae) of earlier historians such as the Pompeius-Trogus epitome by M. Iunianus Iustinus, an expanded version of Livy's content tables (periochae) into a kind of independent text, and a new edition of Florus (division of the book, chapter titles, table of contents). The interest in emperors' biographies is unbroken, as is attested in the Origo Constantini imperatoris and the reconstructed Kaisergeschichte, the Historia Augusta being part of the same tradition. The literary ambitions of works serving the restoration of education are limited. Their purpose is didactic. The consolidation of the senatorial class, once again the supporter of education and literature, results in a renascence in the occupation with the past, esp. the tensions surrounding Christianization: this encompasses the cultivation of tradition, as reflected, for instance, in the discussion of the Livy text in the circle around Nicomachus [15], in the reorientation of historiography from a senatorial perspective by Nicomachus Flavianus [?] and Ammianus Marcellinus (who takes up Tacitus' programme), in the Historia Augusta as an expression of the senatorial-pagan spirit [16], and in the history by Symmacus attested by Iordanes (Get. 15) and Anecdoton Holderi. In these, we find the self-interpretation of a world in decline so characteristic of late antiquity [17; 18], evoking Rome's greatness as a time of cultural consciousness and imperial patriotism (e.g. Amm. Marc. 14,6,5) [13. 97; 19]. The end of the west Roman empire combined 599

with the increasing Christianization of the upper class bring Roman historiography to an end. The catastrophic year of 410 is acknowledged by only one Christian Latin historiography (cf. [20]). Hose, Martin (München) E. Literary form

In Rome historiography is a literary form. In contrast to specialized writing ( Antiquarians) and to the Commentarii [21], it becomes part of the culture industry in the late Republic, integrated into the practice of recitations (attested in Lib. Ep. 1063 also regarding Ammianus). The public expectations of this genre can be reconstructed from Cicero (Fam. 5,12) and Tacitus (Ann. 4,34 [22. 12]. These sources also serve to explain the difference from modern expectations of historiography (e.g., the general reluctance to cite documents verbatim, an exception being Marius Maximus HRR F 16). Theoretical reflections about historiography and the role of the historian (for instance, his geographical limitations) have not survived [23. 302f.]. Instead, we often find criticisms of their predecessors (e.g. Tacitus [24]) as a way to implicitly define their own positions. Cic. Fam. 5,12 and Lucian's work Quomodo sit historia conscribenda are important sources for the contemplation of historiographical forms [25]. Hose, Martin (München)

600

ROME (Ῥώμη/Rhṓmē; Lat. imperium Romanum). I. History A. General remarks

The history of Rome, which according to Roman tradition began with its foundation in 753 BC, remained only for a short period that of the settlement itself and its immediate surroundings. As early as the Monarchy and increasingly during the 4th cent. BC, the history of R. became the history of Latium (Latini), then that of Central Italy, and from the 3rd cent. BC onwards that of all of Italy, from the south to about a line from Pisa to Ariminum. After the 2nd Punic War (218-201 BC), the western part of the Mediterranean and after the 2nd cent. BC the entire Mediterranean area became part of the history of an empire governed by R.; it was later to be expanded significantly by Pompeius [I 3], Caesar, Augustus and Traianus. Until the foundation of the capital Constantinople (AD 330), R. remained the dominant political and social centre of the empire. Even after the de-facto division of the empire following the death of Theodosius [II 2] I (AD 395), it retained considerable political importance in the Western Empire alongside other cities such as Mediolan(i)um [1], Augusta [6] Treverorum or Lugdunum. After the decline of that empire in the 5th cent. AD, it continued to be of great symbolic significance as the papal residence for the medieval emperors of the ‘Holy Roman Empire of the German Nation’ (Heiliges Römisches Reich deutscher Nation). After centuries of limited political importance as the capital of the Papal State within a politically fragmented Italy (the latter according to Metternich nothing but a ‘geographical term’), R. gained new importance through its selection as the capital of a reunited Italy, a role sought to be substantiated during Fascist rule (192243; Fascism) with the deliberate recourse to R.'s ancient significance (Romanità). Eder, Walter (Berlin) B. Epochal divisions

The standard division of Roman history into three periods is based on the sequence of R.'s constitutions: Monarchy (753-509 BC), Republic (509-30/27 BC) and Empire; the latter of these is again subdivided into two major periods: the Principate (from Augustus to Diocletianus' coming to power), a phase still linked to Republican foundations, and the Dominate (Dominatus, from the reforms of Diocletianus and Constantinus [1] I to the end of the Western Roman Empire in 476/480), which is regarded as an example of late antique despotism. Within these broader divisions, the periods are generally internally subdivided according to the pattern rise/development - prime/establishment - decline/crisis (in respect of each constitutional form and social order). The divisions between the eras are blurred and a matter of controversy amongst historians: the beginning of the Roman Republic (res publica) is variably defined as between 509 and c. 450 (summary of the academic debate in [1]); the constitutional classification of the Principate in particular ranges from republican to monarchic (with various intermediate stages [2. 71-82]); the demarcation between the Principate and the Dominate in AD 284 is frequently seen as too clear-cut [3]. The concept of ‘Late Antiquity’ presents its own problems to research, and even more difficult is the ‘decline of Antiquity’: on the one hand, there is the need to distinguish between the western and the eastern part of the Roman Empire (the Eastern Empire continued as the Byzantine Empire until 1453; Constantinople III) and on the other, there is the absence of a clear break in the transition to medieval western Europe; the Germanic kingdoms, which started to emerge during the 5th cent., based themselves on the continuity of Roman imperial rule, its laws and in parts even its social structure (Merovingians; [4; 5; 6; 7]; Periods, division into). Eder, Walter (Berlin)

601

C. Kingdom

The traditional date for the foundation of R. in 753 BC is to some extent confirmed by archaeological evidence regarding the expansion of the settlement on Mons Palatinus in the mid 8th cent. BC (see below III.); furthermore, an increase in urban activity is evident around 600 BC, i.e. during the period that Roman tradition associated with the emerging Etruscan kingdom (616-509; Etrusci). However, the seemingly exact data regarding the life and deeds of the Roman kings (Liv. 1; Dion. Hal. Ant. Rom. 1-4) should not be taken as reliable. As founder, R.'s first king Romulus [1] is as mythical as his alleged political achievements: the people's assembly, the Senate, the client system, the division of the population into patricii (cf. Aristocracy [3]) and plebeii (plebs), three tribus (cf. Ramnes) and 30 curiae. The same applies to the institution of priestly colleges and cults by his successor Numa Pompilius and also to the expansion of R. under Tullus Hostilius [4] and Ancus Marcius [I 3]. Nevertheless, these reports reflect the political and social structure of a community whose economy was based on agriculture and that was led by an elected king, a religious figure with limited political powers (rex). The social structure of the community was even then divided into aristocratic families (gentes/ gens; patres) and free peasants (plebs), some of whom associated themselves with aristocratic families as their clientes. In addition, there were strictly organized associations of men (curiae); as personal membership associations under the leadership of a curio [2] and with their own specific cults, they ensured the continuance of society by assisting with wills and adoptions. Collectively, the curiae also formed the basis for military organization as well as that of the earliest people's assembly in the comitia curiata (see also [8. 45-104]). The 7th cent. BC most likely also saw the fusion of the separate hilltop settlements into a single community, as indicated by the kings' Latin or respectively Sabine descent (Sabini) and also by the expansion of Roman territory to the Alban Hills (Tullus Hostilius) and along the lower reaches of the Tiber (Ancus Marcius). Under the subsequent rule of the three Etruscan kings (Tarquinius [11] Priscus, Servius Tullius [I 4], Tarquinius [12] Superbus), R.'s position in Latium was strengthened. In the view of most historians, R.'s integration into the Etruscan cultural sphere had a positive effect on its urban development; R. became one of the largest cities in Italy [9. 198-212] and attracted craftsmen and tradesmen. Against this backdrop, especially the reforms attributed to Servius Tullius gain in plausibility: the division of the city into four tribus, which as territorial districts operated alongside the traditional tribus according to gentes, the division of the population fit for military service into property classes (census) together with the increased integration of plebeii into the army now based on centuriae (Centuria) and no longer curiae, are all indications that the Etruscan kings attempted to expand their power base beyond the gentes and thus to achieve a centralization of power [8. 117-124; 9. 173-197; 10]. The attempt by the last of the kings to provide a religious legitimization for this concentration by building a monumental temple to Jupiter [8. 124-131] may well have led, in 509 BC, to the abolition of the monarchy by an aristocracy who felt that their political status was threatened (for the end of the Roman Monarchy, see Porsenna). Eder, Walter (Berlin) D. Republic (509-30/27 BC) 1. General remarks

The customary subdivision of the total of about 500 years of the Republican Period into the Early Republic or the Struggle of the Orders (509-287), the Middle or High Republic (c. 287/6-133) and Late Republic or Crisis of the Republic (133-30/27 BC) again follows the development of the Roman constitution. At the beginning was the development of the constitutional institutions in the Struggle of the Orders, i.e. the magistrate (magistratus), the Senate (senatus) and the people's assembly (comitia, concilium [2]). They were tried and tested during the years of the High Republic and declined in the Late Republic. On the other hand, this tripartition also describes R.'s ascent to a global power and the price that had to be paid by the aristocracy: at about the same time as the Struggle of the Orders ended, R. achieved supremacy over Italy (c. 270 BC). The balanced interaction of the constitutional institutions then formed one of the foundations for the establishment of Roman power across the entire Mediterranean region by the middle of the 2nd cent. BC (cf. Pol. 6). Ultimately, though, the new demands on state and society in the wake of the global empire led to a loss of consensus amongst the ruling classes and thus to a constitutional crisis which became apparent 602

towards the end of the 2nd cent. BC and in its conclusion led to the Republic being superceded by the Principate. Eder, Walter (Berlin) 2. Early Republic (509-287/6 BC)

According to Roman tradition (Liv. 2,1), the monarchy was abruptly replaced by a patrician system. At its head were two consuls with kingly imperium, elected annually by the people's assembly and advised by a patrician Senate. This system immediately came under pressure from the plebs, who in 494 disassociated themselves from the patrician Senate in the first secession (secessio plebis), even though at that time R. was threatened externally by the Latini; the plebs appointed their own officials (tribunus [7] plebis), whose ability to act was guaranteed by oath (sacrosanctus). The resulting Struggle of the Orders (494-287/6) led to a gradual and successive reintegration of the plebeians. The Law of the Twelve Tables (451/0; Tabulae duodecim) gave legal security to the plebs, in 445 the ban on intermarriage between patricians and plebeians was abolished, in 444 plebeians were admitted to the consular tribunate (tribunus [5] militum consulari potestate), from 421 they could take the office of quaestor, in 400 a plebeian commanded the army in the war against Veii, and finally, in 367, the leges Liciniae-Sextiae (Licinius [I 43] Stolo) stipulated the appointment each year of a plebeian as one of the two consuls. It was only a question of time for other appointments to become open to plebeians (356: dictator; 351: censor; 336: praetor), until the lex Ogulnia (300) finally also admitted them to the priestly offices of pontifices and augures. The lex Hortensia of 287/6 (Hortensius [4]) concluded this process by ruling that from then on decisions by the plebs in the concilia plebis (i.e.plebiscita) were to be equal to those of the entire population in the comitia centuriata (leges). This picture of the Struggle of the Orders (especially its early phase) has since been challenged; the plebs and their tribunes are seen as fulfilling a rather more constructive role in the balance between patricians and plebeians, because the plebs with its notion of involving the entire public prevailed against the particular and federative concept of the patrician gentes, whose main concern was their own independence [11]. Whatever the view of the process, the end result of this struggle was the fully-fledged republican constitution (with magistratus, senatus, comitia) and a new elite of patricians and leading plebeians, the nobility (nobiles), who formed a consensus in the Senate, admitted only a small number of social climbers (homines novi; [12]) and basically gave the constitution a distinctive plutocratic-aristocratic note [13]. This new elite was horizontally interconnected through marriages, adoptions and political friendship (amicitia) and vertically linked through the fiduciary relationship with their clients (cliens) to all social strata below the aristocracy, thus exerting a strong influence on the will of the actual sovereign, i.e. the people's assembly [14. 244-324]. This internal development cannot be seen in isolation from R.'s expansion in Italy. The threat posed by the Latini, Volsci and Aequi not only provided the plebeians with the opportunity to use their military achievements for the legitimization of their demands, it also created the potential for reducing the economic pressure on the plebs: in the wake of the victories over Fidenae (426) and Veii (396), R. doubled its territory (ager Romanus) to c. 1500 km2; despite the setback resulting from the Gallic invasion of 387/6 (Celts II. C.), it increased to c. 3000 km2 after the Latin War of 340-338, and then to 27 000 km2 after the three Samnite Wars (Samnites) and the victory over Pyrrhus [3] (275) through the regular requisition of some parts of enemy territory. As the population barely doubled during this period, a huge land reserve was built up, providing both Romans and Latins with the option of settling in coloniae. At the end of this first phase, R. had not only achieved internal political and social stability but also gained supremacy in Italy, based on numerous colonies (Socii (Roman confederation), map) and secured by the personal interconnections between the Roman and Italian elites, in addition to a second army from the Italian allies, who were contractually obliged to provide troop contingents. At the same time, both patricians and plebeians had learned from the Struggle of the Orders the exploitation of success in war as a primary means to define and secure social status. In that way, war had become a social imperative for the meritocratic elite of the nobiles [15. 10-53]. Eder, Walter (Berlin) 603

3. Middle Republic (287/6-133 BC)

This was the situation when R. entered into the second period of the Republic. In a seemingly systematic progress, victories in the three Punic Wars (264-241, 218-201, 149-146 BC), the three Macedonian Wars (217-205, 200-197, 171-168 BC), in the war against Antiochus [5] III (192-189; Seleucids) and the victory over Numantia (133), which temporarily concluded a series of campaigns in Spain, gave R. direct rule (Provincia) or at least supreme influence in all regions bordering the Mediterranean Sea. However, a strong argument against a systematic progression towards global supremacy is the way in which the expansion actually happened, particularly the initially rather uncertain way in which R. dealt with territorial gains; the latter was in contradiction to the Romans' principal readiness for war and their stubborn insistence to finish any war victoriously once it had started. With every military success, R. expanded further into existing zones of conflict, willingly engaged in these conflicts and used them to its military advantage, but apparently without any clear notion regarding forms of political organization or the economic exploitation of territories thus gained. With the capture of the Greek cities of Lower Italy early in the 3rd cent. BC, R. entered a zone with century-old links to Sicily and Greece (Dionysius [1] and [2], Agathocles [2], Pyrrhus [3]), also the reason for its entry into the 1st Punic War (cf. also War guilt, problem of); however, in a clear deviation from tried and tested forms of political organization in Italy, Sicily, though captured in 241, was only set up as a province 14 years later (227), i.e. on the basis of martial law (Provincia). R. exhibited similar hesitation in Spain, where in the 2nd Punic War territory was gained in fact as early as 206 (cf. Cornelius [I 71] Scipio) but was only followed nine years later by the establishment of two provinces in 197. The conflict between Roman readiness for war and Roman need for territorial annexation was even more strident in the Greek sphere. The alliance between Hannibal [4] and Philippus [I 7] V (215) drew Roman attention, more than before (Teuta), to the Adriatic and north-western Greek region. This led to a web of treaties in the 1st Macedonian War (215-205; Aetolians) and subsequently to contacts with Pergamum, Rhodos and Athens [1]; however, victory over Philip in the 2nd Macedonian War (197) did not lead to an annexation of Macedonia, but to R.'s declaration of freedom for the Greek cities (196; Quinctius [I 14] Flamininus). As a guarantor of this freedom, R. entered the extensive conflict zone of the Hellenistic states as an active player and did not avoid the associated military and diplomatic involvement; however, it used neither the victory over Antiochus [5] III (189) nor that over Perseus [2] (168) for the establishment of provinces as zones of direct rule and economic exploitation. However, in around 168, R. showed a new attitude to power and rule. The dissolution of Macedonia and the Macedonian monarchy (Perseus [2]), the severe damage to Rhodes by a reduction of its territory combined with the establishment of a free port on Delos (166) and the ultimative demand that the pro-Roman king Antiochus [6] IV in Eleusis (Alexandria) withdraw his army (Popillius [I 2] Laenas) are indications of the change from a tentative striving for hegemony to an imperialistic policy, culminating in a brutal policy of annihilation as evident in the razing of Carthage and Corinth (both 146 BC) as well as Numantia (133) (on the change in foreign policy [16]; on Roman imperialism in general [15; 17; 18]). This change in foreign policy was accompanied by significant changes in R.'s culture, economy and social structure. Stronger links with Greece awakened an interest in art (Art, interest in); its main manifestation, however, was in the large-scale theft of artifacts (Syracuse 211, Macedonia/Greece 167/146) as well as the copying of Greek works on an industrial scale rather than the development of an indigenous artistic style. Greek philosophy, by contrast, found little popular acclaim, least of all the Scepticism of the Academy (Academy III.,IV.) and the Epicurean School. On the other hand, the moral codex of the Stoics (Stoicism) with its demand for political activity was closer to the Roman mentality; through Polybius [2], Panaetius [4] and Cicero, it became part of Roman political thinking. Despite the patronage of some Roman nobiles, the moving forces behind the beginnings of literature (V.E.) and literary activity (II.B.1.) were not Roman. Livius [III 1] Andronicus, who translated Greek works into Latin as early as the 3rd cent. BC (including Homer's Odyssey), arrived in 272 as a slave from Tarentum (Taras [2]); Naevius [I 1] from Campania wrote the earliest epic poem in Latin (on the 1st Punic War), which then influenced Ennius [1] (from Messapia), the author of the earliest Roman history in form of a narrative poem (Annales). Plautus, father of the Roman comedy based on Greek models, hailed from Umbria; his successor Terentius [III 1] was a slave from 604

Africa; the dramatic poets Pacuvius and Accius came from Campania or respectively Umbria; Campania was also the home of Lucilius [I 6], who gave satire, originally developed by Ennius, its typical Roman form. Only historiography (III.A.) remained throughout the domain of politically experienced members of the Roman elite; its works were originally addressed at a Greek audience. Fabius Pictor [I 35], Cincius [2] C. Alimentus and others (Annalists) used Greek prose to write about the history of R. from its earliest beginnings. Latin historiography only became established with the Origines of Cato [1] (c. 170-150); subsequently, its most important representatives amongst the early annalists were Calpurnius [III 1] Piso, Cassius [III 5] Hemina, Cn. Gellius [2] and Coelius [I 1] Antipater. An indication of their importance was the possibly contemporary edition of the priestly records in the Annales maximi. Thus it seems an obvious suggestion that even as early as by the 2nd cent. BC, the structural framework of the events of early Roman history had been defined; later Annalists may have added to and blurred the narrative, but could no longer change the essential framework [19]. Important progress was achieved by Roman jurisprudence (Law; Iuris prudentia): whereas it had already reacted to the requirements of a global empire with the development of a ius gentium (Ius A.2.), the ius civile (Ius A.2.) now underwent its first systematization in the Tripertita by Aelius [I 11] Paetus (cos. 198). This widening of the cultural and academic horizon was accompanied by an amazing narrowing in the perception of internal developments. The nobility was not blind to the economic opportunities proffered by the empire. As early as 218 BC, a lex Claudia (Claudius [I 1]) had sought to separate commerce and politics by barring senators from the ownership of vessels suitable for wholesale trade; this was followed after the 2nd Punic War by a series of laws regulating the use of luxury items and public manifestations of individual wealth in order to maintain the appearance of aristocratic equality and to remember the mos maiorum [20; 21]. However, the trials of the Scipiones (Cornelius [I 71-72]) in the 180s BC against the victors over Hannibal [4] and Antiochus [5] III showed only too clearly the extent to which the prestige of an Africanus or Asiagenus threatened the equal opportunities of the nobiles. The Senate tightened the control over provincial governors by legates (legatus) and repetundae trials (repetundarum crimen), but these halfhearted measures remained largely ineffective. The fate of peasants received little concern: prevented by long military service from working their farms properly and threatened in their livelihood through the competition from the masses of imported slaves (Slavery), they now also came under pressure from land-hungry equestrians (equites Romani) and senators. As a result of this, latifundia, largely managed by slaves, developed in Italy, and peasants ruined by war and the sons of large peasant families rushed to Rome, but their demands to be allocated land were not listened to (Rural exodus). A legal limitation of the occupation of ager publicus in the 170s BC [22. 51-66] was not effective, especially as at about the same time the foundation of citizen colonies was abandoned. The attempt by Laelius [I 2], consul in 140 BC, to establish a settlement programme for Italian farmers, met with little enthusiasm by his peers and was abandoned. The storm was brewing. Eder, Walter (Berlin) 4. Late Republic: period of revolution, crisis of the Republic (133-30/27 BC)

This period began with the attempts by the two Gracchi brothers, Tib. and C. Sempronius [I 11; I 16] Gracchus (134/3 and 124/122, respectively), by means of a land redistribution to reverse the concentration of land ownership in the hands of the upper class, as had become apparent in the course of the 2nd cent. BC, and also the associated decrease in the numbers of landowning peasants eligible for military service (though it has to be assumed that political interests of the Gracchi and their backers also played a part [23]). The comprehensive reform plans by Gaius Sempronius Gracchus in particular highlight the backlog of reforms as a result of the almost exclusive focus of the nobiles on imperial foreign policy while neglecting internal affairs. All areas addressed by the Gracchan reforms became foci of controversy during the final century of the Republic. A temporary solution to the problem of excessive military demands on the population of Rome was the lowering of the census threshold and finally, by Marius [I 1], the admission of unpropertied classes to military service against the Cimbri and Teutoni (104-101 BC). However, the subsequent provision of veterans with cultivable land created a very close bond of the soldiers to their military commander, which 605

extended beyond the period of active service (military clientele); the result of this was a militarization of internal politics, and ultimately culminated in the establishment of the professional army of the Imperial Period. The conflict-riddled attempts to enforce the provisions for veterans (Agrarian laws) as well as the supply of the capital's population with cheap grain (Grain laws; see below II.C.) dominated these latter years of the Republic. C. Sempronius Gracchus' aim of integrating the Italian allies (socii) into the Roman citizenry only became reality after a bloody war (Social Wars [3]); however, with the number of citizens swelling to almost one million, social bonds weakened, and thus also the stability of the constitution. Of little effect were the reforms forcefully implemented by L. Cornelius [I 90] Sulla during his dictatorship, focusing on the functional separation of internal politics and the administration of the provinces, the strengthening of the Senate and the weakening of the people's tribune. On the contrary, Sulla was succeeded by a long line of military leaders who fought each other bitterly; some of them managed to transfer their military successes into politics, turning the history of the Late Republic into that of individual leaders who gradually dissolved the interplay and balance of power between the constitutional organs: Aemilius [I 11] Lepidus, Sertorius, Licinius [I 11] Crassus, Pompeius [I 3] (with map), Caesar (Gallia, with map) and finally Antonius [II] [I 9], Aemilius [I 12] Lepidus and the future Augustus. In the 1st Triumvirate (60 BC), an alliance of Pompey, Crassus and Caesar with the aim of a joint private control over R.'s internal and external politics, it became particularly apparent how thoroughly the once balanced interplay between magistrate, Senate and popular assembly had collapsed. This development was taken even further in the Triumvirate of Antonius, Lepidus and the future Augustus (43 BC; 2nd Triumvirate); they had themselves legally authorized by the lex Titia to reorganize the state. Both triumvirates ended in civil wars: the first in the power struggle between Pompey and Caesar, from which the latter emerged victoriously and was appointed dictator for life until he was assassinated on 15 March 44 BC; the 2nd Triumvirate led to the civil war between Antonius and the future Augustus, which ended in the battle of Actium; the victor gained the military monopoly and thus the power over the empire. In a somewhat surprising contrast to the complications and confusions of the internal situation, which culminated in excesses bordering on all-out civil war (Catilina; Clodius [I 4]; Annius [I 14] Milo), the stability of the empire remained unaffected. The empire even grew in size, particularly in consequence of Pompey's wars in the East and Caesar's conquest of Gaul. New provinces were added to the ten in existence at the time of Sulla: examples include Cyrenae (74), Creta (67), Bithynia et Pontus and Syria (64), Cyprus (58), Gallia (50), Africa nova (46), Aegyptus (30). The organization of the empire was partly stabilized by Pompey's re-organization of the East after the Mithridatic Wars (63 BC; see Pompeius [I 3], map), partly by tightened controls over the provincial government as the result of the repetundae laws introduced by Sulla and Caesar; because of their detailed stipulations, these laws became de facto the administrative laws of the empire. Eder, Walter (Berlin) E. Imperial Period

1. General remarks

The end of the Roman Republic also marked the end of the rivalry of ambitious military leaders who had stripped politics of any clear direction. The Imperial Period saw an increase in power tied to individuals because there was no concept of a hereditary monarchy, and thus any usurpation had the potential to lead to legitimate power [24]; but neither the Principate nor the Dominate (Dominatus) can be seen as an unconnected series of individuals. This is the merit of the men at the outset of these two epochs (Augustus [1] and Diocletianus, Constantinus [1] I), who had a lasting impact due to their notion of political power and their organizational measures. Eder, Walter (Berlin) 606

2. Principate (30/27 BC - AD 284 ) a) Establishment and principles

The founder of the Principate, the future Augustus, who as Caesar's heir had ruthlessly fought for the consulate and thus a position within the triumvirate (Augustus B.), in his conflict with Antonius [II] [I 9] later distanced himself increasingly from Caesar and observed the Republican principles of legitimacy (e.g. in the extension of triumviral power); particularly after Antony's liaison with the Hellenistic queen Cleopatra [II 12], Augustus assumed the role of guardian of ancient Roman and Republican values. He had proclaimed the restoration of the Republic as early as after his defeat of Sextus Pompeius [I 5] in the battle of Mylae [2]/Naulochus in 36 BC, but after the victory at Actium (31) and the deaths of Antonius and Cleopatra (30), he held all power in the state (“potitus rerum omnium”, R. Gest. div. Aug. 34); for that reason, it was necessary for him to establish his position within a Republican framework. He was so convincing in achieving this aim that the development towards a monarchy is obvious in hindsight, but his contemporaries could well have interpreted his actions as a return to Republican rule: between 30 and 28, he discharged more than half of his 500,000 soldiers, settling them in Italy and in the provinces (Romanization; Coloniae; Veterans), repealed a number of questionable decisions from the triumviral period, purged the Senate of ‘unworthy’ elements and constituted the citizen body in a new census. In his chosen title of princeps, he referred back to Republican traditions, and early in 27, he handed his mandate back to the Senate and the people. In return, he was awarded the honorary title of Augustus and given the command of the legions in the unpacified (imperial) provinces, while the Senate assumed control over the pacified (senatorial) provinces with only a few legions (for the division, see map Legio). In 23 BC, he renounced his perpetual consulship, and in 19 BC, he was given an imperium consulare for life. Augustus had thus become a privatus and could therefore claim to hold neither honours nor official powers (potestas) that were irreconcilable with the Republican system and/or were not bestowed on him by the Senate or the people; he could maintain that his position was solely based on auctoritas, a power to act with Republican roots which gave him social and thus in Roman understanding also political power, but was not constitutionally defined (R. Gest. div. Aug. 34). In reality, his power was based on four very concrete pillars: the legions in his provinces; the loyalty of his helpers and allies (Agrippa [1]; Maecenas [2]; particularly emphasized by [25]); his immense wealth, permitting him to commission buildings, to act as patron of the arts (Horatius [7], Livius [III 2], Ovidius; Vergilius; cf. [26]) and benefactor (see below III.F.) and to become an omnipresent patron and pater patriae [27; 28]; finally a good relationship with the Senate based on mutual respect, because Augustus could not do without the Senate in the administration of the empire and because in turn the Senate was to be kept in the belief that the role of the princeps was only due to the Senate's authorization. With his attempt to pass his tailor-made position in the state, made to fit him alone, to a successor, Augustus went outside of the arrangement with the Senate but involved the latter in the succession by ensuring that honours and powers for prospective successors (Claudius [II 42] Marcellus, Gaius Iulius [II 32], Lucius Iulius [II 33], Tiberius [II 1]) were awarded by the Senate. For that reason, the Senate claimed the right to officially bestow the imperial title to the princeps. It was already obvious in the case of Caligula (3741) that this right had degenerated to little more than a mere confirmation of a decision taken by the Praetorians or later the legions; nevertheless, both Senate and emperor upheld this principle until the late 3rd cent. Through the dynastic notion, Augustus had introduced a stabilizing element to the Principate. Although descent from the imperial family did not bestow an automatic right to the throne, it fostered continuity because both citizens from time immemorial and soldiers after Marius [I 1] had been accustomed to loyalty towards the family of the patronus. The collapse of a dynasty could result in unrest (as in 68/9 after the death of Nero [1] and in 192/3 after the death of Commodus) because a new focus for the army's loyalty had to be found. Even in the chaos of the 3rd cent., there is plenty of evidence of attempts to use dynastic continuity as a means of crisis management [29. 185-188]. More important for continuity was the objectification of power through the development of an imperial administration with very close links to the emperor [30]. Augustus may have lacked a firm concept at the outset - to the extent that the only reason for his successful integration into the res publica was his very 607

hesitance and experimentation - but by the end of his life, he had established a stable pattern which in its essential features prevailed for centuries, surviving psychopaths on the throne, usurpers and civil wars. Senators retained their high-ranking positions as governors of the senatorial provinces in the rank of proconsuls, but also as legati Augusti pro praetore (Legatus 4.) in the provinces of the princeps, where they were indebted to him for their careers. Members of the equestrian order (ordo II.; equites Romani), by that time clearly distinct from the senatorial class, increasingly accepted salaried military, financial or economic positions in the service of the emperor (procuratores; praefectus; tres militiae). Their power at times exceeded that of senators (praefectus praetorio; praefectus Aegypti; cura [2]; cura annonae). In R. itself, an administration divided into different departments (a libellis, a studiis, ab epistulis, a rationibus) developed in the princeps' palace under the direction of imperial freedmen. Their power became a constant source of friction with the Senate until (under Domitianus [1] and particularly under Hadrianus [II]) these posts, too, were given to members of the equestrian order. Despite this expansion, the total number of such office holders did not exceed 200; while this was four times as many as the approx. 50 magistrates of the Republican administration, it was still an insignificantly small number for an empire of about 3.5 million km2, a population of 50 million and more than 1,000 cities (municipium; coloniae). These cities bore the main administrative burden. Enjoying local autonomy, they were led and advised by a town council (decurio [1]) and municipal officials (duoviri; quattuorviri) who could rise to the equestrian or senatorial order. The contact to the emperor was through respected citizens or the regional councils of the provinces (concilium 3.) which organized the imperial cult (Ruler cult) and communicated through legations [31]. The financial administration was given a new foundation through the periodical assessment (census) of the financial power of the individual provinces, resulting in a fairer taxation and for the first time ever creating a state budget. The aerarium populi Romani (Saturni) continued as treasury under the supervision of the Senate; however, of far greater importance was the aerarium militare with its regular flow of income from taxes, being an imperial treasury to fund the provisions for the veterans. The fiscus Caesaris, the emperor's private fund, dealt with far greater sums and, with its various branches (e.g. the fiscus Iudaicus), constituted the actual treasury of the empire. Even though new taxes had been introduced, the population generally suffered less under the burden of taxation during the first two centuries of the Principate than under Republican rule (Taxes IV.). Financial security was particularly important for the army, who swore their oath of allegiance (sacramentum) to the emperor himself and whose loyalty had to be ensured as the basis of imperial rule. Even at times of peace, the standing army, reduced after the battle of Actium (31 BC) from about 60 to 28 legions (c. 150,000 men), gobbled up more than half of the national income through soldiers' pay (minimum of 900 denarii per annum), the donativum as well as the gratuity payable after 20 years of service. In addition, there were payments for the Praetorian guard (who served for 16 years at three times a legionary's pay), for the 6,000 men of the cohortes urbanae (Cohors) in R. as well as for naval crews. Augustus used the army to achieve a significant increase in the empire's territory and to safeguard its frontiers, particularly in Spain, the Alps and along the Danube [32. 395-416]. It was only towards the end of his life that he advised a consolidation of the empire within the borders defined by the Rhine, Danube and Euphrates rivers. Eder, Walter (Berlin) b) Early and High Principate (14-96 and 96-192)

In this division into periods, the first two centuries AD appear as a unit even though the first group of principes (from the family of Augustus; Julio-Claudian dynasty 14-68; for genealogical table see Augustus) already exhibited a kaleidoscope of virtues and vices. Tiberius [II 1] (14-37) was exemplary in his care for empire and provinces and demonstrated exceptional foreign policy skills in the conflict with the Parthians (Artabanus [5] II). Caligula (37-41) was the first to discredit the Principate with his murderous obsession with power and the demand to be worshipped as a god. His uncle Claudius [III 1] (41-54), an erudite eccentric, again proved himself a capable ruler. He streamlined the administration through the establishment of central offices under the direction of his freedmen (Narcissus [II 1], Antonius [II] [II 10] Pallas), integrated client states into the empire as provinces (Iudaea: 44; Lycia and Thracia: 43), set up new 608

provinces (Mauretania: 42; Britannia: 43) and significantly improved the Italian infrastructure. Nero (54-68) started promisingly (Afranius [3] Burrus, Seneca [2]) but then devoted himself entirely to his artistic interests. Because of his megalomania, he was thought capable of having caused the fire of R. in 64; the Christians were then accused of arson and brutally persecuted. A conspiracy against him failed (in 65; Calpurnius [II 13] Piso); his disinterest in the fate of the empire (Iulius [II 150] Vindex) finally cost him the loyalty of the legions and of the Praetorians and forced him to commit suicide. The tensions particularly between Tiberius and the unnerved Senate, which led to the infamous lèse-majesté trials (maiestas C.3.), were caused not least by the absence of any regulation regarding the succession. The fact that basically every leading senator was a contender for the throne became very clear in the year of four emperors (68/9) after the first dynasty had died out [24. 240-416]. The legions on the Rhine proclaimed Verginius [II 1] Rufus, those in Spain and Gaul favoured Galba [2], to whom Verginius then also gave his support; the Praetorians supported their praefectusOtho, while the legions on the Rhine then hailed Vitellius [II 2]. The ultimate victor to emerge from this conflict was Flavius Vespasianus, the candidate of the legions in the East and on the Danube. The Senate had confirmed each of these pretenders as princeps. The legions thus joined the Praetorians as emperor-makers, with an early indication of the regions from which most of the soldier emperors of the 3rd cent. were to hail: Rhine, Danube and Euphrates. With Vespasian, a family had risen to power (Flavian dynasty: 69-96) who was not of Roman but of Italic nobility; for that reason, they had to strive for consensus and also place particular emphasis on their own position. Vespasian (69-79) continuously held the office of consul, generally together with his elder son Titus [II 2] (79-81), and it is not mere chance that the law concerning his appointment (lex de imperio Vespasiani), bestowing on him all of the princeps' rights, survives as an inscription. It may be for the same reasons that as princeps and censor for life (censor perpetuus from 85), his younger son Domitianus [1] (8196) extended the powers of the emperor to their utter limits, to the particular detriment of the Senate. His erratic rule in R. led to conspiracies and ultimately to his murder in 96; but to the last he could count on the support of loyal legions, and in the provinces he was seen as a capable and just ruler. For that reason, the rule of his successor Nerva [2] (96-98) was immediately threatened by tensions with the Praetorians, who did not want to accept Domitian's assassination. By adopting Traianus [1], then commander of the army of the Rhine, Nerva gained the support of the army and created a new dynasty, that of the adoptive emperors (98-192). Adoption as a means to pass on power and rulership had already been practiced by Augustus within his family and by Galba outside of it (Calpurnius [II 24] Piso). A new aspect was the ideological stylization of adoption as a means to select the best, irrespective of family ties - an obvious reaction to the dynastic policy of the Flavians, which had resulted in Domitian's tyrannical reign. However, the weakness of that concept is apparent on the one hand in the frequency of adoptions from inside the imperial family (Adoptive emperors, with stemma) and on the other hand in the casualness with which Marcus [II 2] Aurelius, the first emperor of this dynasty with an adult son of his own blood, designated him (Commodus) as his successor (co-ruler from 177). In the 2nd cent. AD, the Roman empire experienced its furthest expansion and also its greatest stability. In two wars, Trajan (98-117) conquered Dacia (Daci) and its gold mines (101-102; 105-106) and later achieved considerable success against the Parthians (113-117), but was unable to consolidate these gains in the longer term due to uprisings flaring behind his back. He promoted the integration of the nobility from the whole empire (he himself was from Spain), organized the alimentary scheme (alimenta) for the support of Italian children (originally set up by Nerva), and assisted the provinces in difficulties. His successor Hadrianus [II] (117-138) abandoned the territorial gains in the East; like Augustus before him, he wanted the empire protected by river frontiers and, if necessary, by artificial barriers (Hadrian's Wall in northern England; Limes II.). His focus was entirely on the empire's internal organization; Hadrian spent more than half of his reign travelling in the attempt to turn the empire into a unified structure. By contrast, his successor Antoninus [1] Pius (138-161) never left R.; uprisings in Britannia (hence the building of the Antonine Wall) and in the East (Parthian and Persian wars B.) had hardly any effect on the general state of peace. Marcus [2] Aurelius (161-180), though, who immediately appointed his adoptive brother Lucius Verus as co-ruler (161-169), found himself forced from 161 to fight against the Parthians in the East and along the Danube against the Iazyges, Quadi and Marcomanni, who in 166 managed to advance as far as Verona. The pressure on the Danube had increased because the tribes living there had themselves been 609

driven from the lands beyond. After his father's death near Vindobona (Vienna) in 180, Commodus (180192) did not continue with the former's plans to secure the Danube frontier, but the situation there had eased somewhat. Commodus fancied himself as a gladiator and Hercules Romanus, until in 192 his closest confidants put a violent end to his murderous excesses. The empire had become a unified entity within comparatively secure borders. Provinces and cities flourished, and trade routes were safe. The high degree of Romanization is also evident in literature, many of whose proponents were from the provinces: Tacitus [1] probably hailed from southern France, the two Senecas from Spain, as did Lucanus [1], Martialis [1], Columella, Hyginus and Pomponius [III 5] Mela. Africa (Africa 3.) was the home of Fronto [6] and Ap(p)uleius [III], probably also of Florus [1]. The Greek sphere, too, flourished anew in the writings of authors such as Pausanias [8], Arrianus [2] and Plutarchus [2]. Lucianus [1] from Syria dazzled with his satirical dialogues, while Dion [I 3] Chrysostomus, Herodes [16] Atticus and Aelius Aristides [3] impressed with their polished language as 'concerned orators' (Second Sophistic). Scientific literature was written in the East as in the West: Plinius [1] (natural history), Vitruvius [2] (architecture), Pedanius [1] Dioscorides (botany), Galen (medicine), Ptolemaeus [65] (mathematics, geography) and AeliusHerodianus [1] all produced works of lasting influence, as did philosophers such as the Stoic Epictetus [2], whose teachings were widely accepted in the West (e.g. by Seneca, Plinius [1]) and even met with interest from the emperor (Marcus [II 2] Aurelius G.). However, there were also darker sides: imperial interventions increased in frequency and initiated a process of diminishing municipal autonomy; the increasing planning and regulatory authority of the imperial offices inevitably led to the autocratization of the Principate; the aim of achieving legal equality of all inhabitants of the empire weakened the special position of Italy and also of Roman citizenship (civitas); the potential influence of the senators decreased in line with the growing number of equestrians serving as department heads, in the imperial councils (consilium 3. principis) and in the jurisdiction; the emperor's word increasingly became law (cf. edictum [2] perpetuum); the social division between upper and lower classes was set in law (honestiores/humiliores); early complaints by peasants regarding their poverty and deplorable conditions had even been brought to Hadrian's notice (colonatus). Eder, Walter (Berlin) c) The crisis of the 3rd cent.

The victor emerging from the wars following the murder of Commodus was Septimius [II 7] Severus. The dynasty that he founded (193-235) created stability for a short period but then crumbled under the pressure from outside threats and civil wars. The years from 235 to 284 saw the rule of more than two dozen regular emperors and almost twice as many usurpers. The crisis began to abate after 260. Eder, Walter (Berlin) d) The Severan dynasty (193-235)

In the fight for the appointment to the throne, the Praetorians discredited themselves by murdering Pertinax (Dec. 192 - March 193), the candidate approved by the Senate, and by subsequently selling the position of princeps to the wealthy Didius [II 6] Iulianus (April/May 193). Still in April, the legions made their choices: the Syrian legions opted for Pescennius Niger, the legions on the Danube wanted Septimius [II 7] Severus and those in Britannia Clodius [II 1] Albinus. Septimius Severus (193-211) ultimately prevailed as an emperor who made no secret of the Principate's true power base in the legions and who made that unmistakably clear to the Senate. He was able to maintain the loyalty of his soldiers by opening career paths to them allowing a rise to equestrian rank (and thus access to positions within the imperial administration), by increasing their pay and privileges, and through his military successes in the wars against the Parthians (197-202) and in Britannia (208-211). He thus gave up the civilian pose upheld by his predecessors; at the same time, he linked himself and his dynasty to earlier principes through fictitious adoption (Antonines), sharing their sense of duty, particularly in the areas of 610

jurisdiction and towards the lower classes. In Antiquity, he was portrayed as the devious African on the throne who was driven by his hatred of the Senate, was married to the Syrian Iulia [12] Domna and despised Roman values; this image has largely been corrected in recent research [33]. The situation in the empire demanded efficiency. Taxes were ruthlessly collected, particularly the annona militaris levied on grain and natural produce to supply the army; the municipal nobility was personally liable for their payment. Transport and trade corporations were conscripted; the first signs of restrictions in the choice of profession were discernible. Septimius had stabilized the empire after the civil wars, reorganized its finances and established an efficient legal administration under the direction of jurists (Papinianus); his energy and determination and the loyalty of the army were of lasting benefit, not only for his direct successor Caracalla (211-217) but also for the extravagant Elagabalus [2] (218-222) and the militarily unsuccessful Severus [2] Alexander (222235), both influenced by ambitious and intelligent women (Iulia [17] Maesa, Iulia [9] Mamaea). Eder, Walter (Berlin) e) The crisis of the empire

In the 3rd cent., it became obvious that from Marcus Aurelius onwards, Roman foreign policy had been reduced to reaction to external threats. In the East, the Sassanids (in the ideological tradition of the Achaemenids [2] from the rule of Ardashir [1]) tried from 230 onwards to expand their empire's borders westward. In the West, powerful confederations of Germanic tribes had developed (Franci and Alamanni) while on the Danube the Quadi had been joined by the Goti. As a result of this pressure, the legions increasingly proclaimed their own commanders as emperors; the subsequent civil wars then weakened the empire's defensive strength. The loyalty of the soldiers was paid for by a higher tax burden and heavier demands on the population. The situation became desperate when the plague broke out in 250, decimating the army and the population. In 260, the empire threatened to fall apart with the secession of two areas which formed military-strategic unities: the Gallo-Celtic West and the East between the Mediterranean and the Euphrates [2]. The Gallic empire was developed from 260 under the rule of Postumus [3], who succeeded in repelling the Germanic tribes; he found recognition in Gaul, Britain and Spain. His successors were Victorinus [2] (269271) and Esuvius [1] Tetricus (271-274). In the East, the Palmyrene empire (Palmyra) was set up by Odaenathus [2] and his son Vaballathus after Valerianus [2] was captured by the Sassanids in 260; Vaballathus' mother Zenobia [2] ruled on her son's behalf, ultimately as self-proclaimed empress. But the very disintegration of the Roman empire saved it because the separated smaller empires were strong enough to maintain their positions; this made it possible for Gallienus (253-268), Claudius [III 2] Gothicus (268270) and Aurelianus [3] (270-275) to concentrate on the protection of Italy and the defence against the Goths along the Danube. After the victory over the Goths in 271, Aurelian abandoned Dacia; as restitutor orbis he reunited the Roman empire, first the separated empire in the East (272) and then the one in the West (274). The crisis was not universally apparent; whereas Gaul and the provinces along the lower Danube suffered devastation, Britain, Africa, Syria, and even Pannonia prospered. Cultural life, too, continued to thrive. Cassius [III 1] Dio, Herodianus [2] and Dexippus [2] wrote historical works; philosophy was the field of the Platonist Origenes [1] and the Neoplatonists Plotinus and Porphyrius; Christian literature saw its first period of bloom with the works of Origenes [2], Tertullianus [2], Minucius [II 1] Felix, Cyprianus [2] and Novatianus. Eder, Walter (Berlin) 3. Dominate

a) General remarks

The crisis could only be overcome by a total concentration on the military requirements. The autonomy of of the cities as well as freedom and citizenship (already weakened by the Constitutio Antoniniana of 212) took second place. Aurelian's attempt to link the legitimization of his rule to Sol Invictus (Sol [I D]) is an early 611

move in the direction of the emperor's sacrally exalted position [34]. The persecutions of the Christians (Tolerance [II D]) by Decius [II 1] and Valerianus [2] and the advance of Eastern cults (e.g. Mithras, Sabazius) revealed a deep uncertainty towards the Roman deities. Diocletianus and Constantinus [1] I, the founders of the Dominate, did not have a coherent concept for dealing with this multitude of problems; they only reacted to current requirements. However, just as under Augustus earlier, all of these individual measures combined to a coherent new structure. Eder, Walter (Berlin) b) Establishment and principles of the Dominate

Diocletian established a system of collegiate rule (cf. Tetrarches) as a reaction to the usurpations that had dominated the 3rd cent. In 285, he approached Maximianus [1] to help him as Caesar for Gallia and the Rhine frontier; in 286, he made him a second Augustus for the region comprising Italy, North Africa and the upper reaches of the Danube while he himself took care of the East and the Euphrates frontier. In 293, he appointed two further Caesars for assistance: Galerius [5] for the lower Danube and the Balkan, and Flavius Constantius [1] I for Gaul, Britain and the Rhine frontier. The Caesars adopted by the Augusti were their sons-in-law and designated successors. This parallel dynasty proved itself both militarily and politically under the aegis of its founder but crumbled after his long-planned retreat in 305. After long civil wars, the dual emperorship of Licinius [II 4] and Constantinus [1] I emerged in 312, but Constantine returned to sole rule after his victory over Licinius [II 26] Valerianus in 324. The imperial family held on to the notion of a territorial division of imperial rule until the middle of the 5th cent. (see Constantinus [1] and Theodosius [II 2] I for stemma). One of the consequences of the Tetrarchy was an enlargement of the army, the costs of which necessitated a fundamental reform of the collapsed tax and currency system. A fairer distribution of the burden was achieved by Diocletian's system of capitatio-iugatio, a combined tax on the produce of land and on human and animal labour, which was assessed periodically (indictio). The currency was not successfully consolidated until Constantine, who introduced the solidus (a gold coin); it was also under his rule that laws were passed preventing farmers and other productive workers from leaving their homes and professions in order to secure the tax income. Diocletian's Price Edict of 301 (edictum [3] Diocletiani), which set prices for goods and services in minute detail with the aim to prevent further inflation, was of little impact despite the threat of severe punishments. In view of this flood of regulations, controls had to be intensified in the interest of maintaining the state's authority. As a result, the 50 provinces that had existed in the 3rd cent. were split up into 100 smaller and more manageable units. A new intermediate level of 12 dioceses (dioíkēsis II.) was set up; these had their own administration under the direction of a vicarius [1] as the official deputy of the praetorian prefect, thus ensuring the link to the imperial central bureaucracy (for map and diagram see Diocletianus). It is assumed for the 4th cent. that about 25-30,000 civil servants of various rank and pay were involved in maintaining this system (Bureaucracy III.; Notitia dignitatum; Scrinium). A significant factor in the stability of the empire was the restructuring of the army, i.e. its division into a frontier force (limitanei), commanded by duces (Dux [1]) and stationed along the empire's frontiers, and a mobile army (comitatenses), which under the command of a magister militum - increasingly of Germanic descent - could be rapidly dispatched to trouble hotspots (Armies III. C.). Such a rapid response force had already been envisaged in Gallienus' army reforms and was significantly expanded by Constantine; in Late Antiquity, it became the most important part of the army. This clearly defensive concept proved flexible enough to pursue aggressive aims as well, e.g. in the Persian campaign by Iulianus [11]. In their religious policies, Diocletian and Constantine pursued opposing aims. The reasons for Diocletian's persecutions of the Christians (from 303; Tolerance) were presumably his trust in the power of the Roman deities (he referred to himself as Iovius, after Iuppiter) and his desire to leave to his successors a state with a unified religious structure. His persecution became the largest threat that the Christians had to face to that date. Even though there had been local pogroms from Nero's time, the emperors had generally shown little 612

interest in the Christians; Trajan had forbidden to search them out (“conquirendi non sunt”, Plin. Ep. 10,97). It was only during the crisis of the 3rd cent. that in 250 Decius issued a general order to make sacrifices (supplicatio), which then sparked the first empire-wide persecution of Christians. However, it came to an end soon after, when the emperor died in 251. The persecutions initiated by Valerian in 257 were stopped by his son Gallienus in 260. Diocletian's persecution edict of 303 was particularly dangerous because the wellorganized Christians (Christianity C. and D.) by then openly confessed their faith and because the tight bureaucratic control made it possible to register and identify them. The effect of the edict in the West was negligible. In the East, however, the persecution was carried out with considerable bloodshed until Galerius gave up there, too, and in 311 reluctantly agreed to tolerate the Christian religion (Lactant. De mort. pers. 34). Constantine maintained that his 312 victory over Maxentius was due to the aid of the Christian God; subsequently he went far beyond mere tolerance by not only recognizing Christianity as a religion of equal standing but by making it his preferred cult. He did not make it the compulsory religion, though. This was soon to change, particularly in the East with a downright persecution of pagans: in 381, Gratianus [2] (367-383) issued a ban on sacrifices to the old deities; in 392, Theodosius [II 2] I (379-395) expanded this ban to all private sacrifices and made Christianity the state religion; a law issued by Zeno [18] (474-491) compelled all citizens to be baptized (Baptism; Cod. Iust. 1,11,10,1). Emperor Iulianus [11] (360-363) failed in his attempt to restore the attraction of the ancient religions by remodelling them on the charity, hierarchical structures and priestly moral codex of the Christian Church. The last hope for a revival of the ancient cults was shattered in 394 with Theodosius' victory over the usurper Eugenius [1], who appeared as a supporter of the Senate. In all these developments, the Christian Church appeared by no means as a unity. Constantine was the first to learn that as soon as the Church was liberated from state pressure, it would not shy away from violence in dealing with its theological disputes, and also expected him to make decisions and support them with the means of his secular power (Arianism; Donatus [1]; Heresy). The involvement of the emperor in religious battles remained a constant feature throughout Late Antiquity. In the long run, it was bound to be harmful to the independence of the Church if the emperors determined what the faith was to be, particularly as they, too, did not follow a consistent line (Nicaenum; Nicaeno-Constantinopolitanum; Monophysitism). Even more than the imperial ruler cult, Christianity permitted the religious elevation of the emperor, who in the Christian view was fashioned as the ruler appointed by God in succession to Christ (Eusebius [7]), also justifying any arrogant and often brutal changes to legislature and jurisdiction. The emperor's vestments as well as the imperial ceremonies were a combination of traditional, Christian and Hellenistic elements together with some borrowed from the Sassanids. The immediate surroundings of the emperor were seen as ‘sacred’ (sacrum) or even ‘sacrosanct’ (sacrosanctum). The polarization of society into a few rich and innumerable poor was also mirrored by the distance between the masses of subjects and the remote emperor in his palace, rigid and immovable as the law itself. This was the basis on which the Byzantine empire developed, particularly in the capital of Constantinople (founded in 324 by Constantine and inaugurated in 330). Eder, Walter (Berlin) c) Late Antiquity

After Constantine's death in 337, the empire remained in fragile unity under his two sons, who fought each other fiercely. The forthcoming separation into an Eastern and a Western Empire was already indicated when the areas of authority were divided between the brothers Valentinianus [1] I (364-375) for the West and Valens [2] (364-378) for the East. This became even clearer in the way that after the death of Theodosius I (395) his sons defined their spheres of control: Arcadius (in the East until 408) and Honorius [3] (in the West until 428). This division was subsequently consolidated through political intrigue and religious differences. Foreign affairs remained focused on the defence against threats posed by the Sassanids and Germanic tribes.

613

In the East, Diocletian achieved a military success against the Persians, sealed in 298 with a peace treaty. After the death of Constantine, Sapor [2] II increased the pressure, to which Constantius [2] II could only respond with limited means. In 363, the Persian campaign by Iulianus [11] failed, and his successor Iovianus (363-364) had no choice but to abandon the territories beyond the Tigris as well as the city of Nisibis. After another peace treaty in 398, the eastern frontier remained comparatively stable up to the rule of Iustinianus [1] I (527-565), despite fierce battles with Chosroes [5] I (531-579). Attacks launched by Chosroes [6] II (590/591-628) advanced far into the territory, resulting in the siege of Constantinople in 626. The counterattack by Heraclius [7] (610-641), deposing Chosroes from the throne, was successful but came too late. The expansion of Islam began in 630 and essentially left the Eastern Empire only the rule over Asia Minor and Greece, which was under threat from Slavic tribes. In the West, the deployment of troops against the Persians led to more frequent invasions by Germanic tribes as well as usurpations (Magnentius). Despite this, Constantius [2] II managed to hold the Danube frontier, and his Caesar, Iulianus [11], repelled the Alamanni near Argentorate (Strasbourg) in 357. However, the situation changed fundamentally when the Hunni advancing from the East pushed the Germanic tribes, who had gathered north of the Danube, in a wide front across the lower reaches of the Danube (Visigoths from 375; Fritigern), then across the Rhine (Vandals, Alani, Suebi, Burgundiones 406/7; Migration of peoples). The treatment of the Visigoths after their peaceful crossing of the Danube was at best undiplomatic, if not heavy-handed, leading to their uprising and ultimately the defeat and death of Valens at Hadrianopolis [3] (the modern Edirne) in 378. It was only in 382 that Theodosius I achieved a temporary settlement with a treaty which made the Visigoths foederati; in consequence, they were obliged to provide armed assistance while retaining their autonomous status under international law (for the first time within the empire's borders). The Germanic tribes who had moved into Gaul in 406 could not be driven back, either. Nominally under the authority of the emperor, they generally settled as foederati in closed groups in Spain and Gaul: the Suebi in north-western Spain, the Vandals initially in southern Spain, then from 429 in Africa. From 418, Visigoths under Ataulfus began to settle in southern and south-western Gaul (later also in Spain); after the attack on R. in 410 (Alaricus [2]), they had failed in their attempt to cross over to Africa. With the aid of strong military commanders (Constantius [6] III; Aetius [5]), Gaul remained in Roman hands. In 451, Aetius even succeeded in defeating the Huns under Attila on the Campi Catalauni. Britannia was lost. Aetius' murder in 454 by the distrustful Valentinianus [4] III (425-455) and the end of the Western Roman empire facilitated the accumulation of power by individual people in Gaul (Aegidius) and, more importantly, the expansion of Franconian rule (Childeric I; Clovis I; Merovingians). In the general dissolution of imperial authority in the West, the disposal of the last Roman emperor Romulus [2] Augustulus by Odoacer in 476 passed almost unnoticed, particularly since Nepos [3], who was recognized as heir by the Eastern Empire, continued to reside in Dalmatia until 480. As the death of Theodosius I (395) was followed by a succession of child emperors, actual power had for long been in the hands of courtiers (Eutropius [4]; Chrysaphius; Eunuchs) and Germanic military commanders (magister militum). It was not uncommon for these to attract the fatal mistrust of the imperial family, with whom they were frequently linked by marriage, or of the emperor himself (Stilicho; Aetius [5]). After the dynasty of Theodosius had died out in the West (455), Ricimer and Orestes [4] engaged in a veritable juggling act with emperors (Avitus [1], Maiorianus [1], Libius Severus [II 5], Anthemius, Anicius [II 15] Olybrius, Glycerius, Romulus Augustulus). The East only just escaped a similar fate because Ardabur [2] Aspar, who after the death of Theodosius [II 3] II (408-450) had initially appointed Marcianus [7] (450-457) to the throne, followed by Leo [4] I (457474), was successfully removed in 471 by Zeno [18] with Leo's consent. The rule of the Byzantine emperors was consolidated again under Anastasius [1] (491-518) and Iustinus [1] I (518-527), allowing Iustinianus [1] I (527-565) to consider the restoration of a unified empire. His generals Belisarius, Bonifatius and Narses [4] successfully reintegrated the Vandal kingdom in North Africa (534), the Ostrogoth kingdom (Theodericus [3], Witigis) in Italy (553) and a small part of the Visigoth kingdom in southern Spain (555), but by the end of the 6th cent. most of these gains were lost again to the Langobardi, Visigoths and Moors. Lasting 614

testimonies of his attempts to make the ‘New Rome’ the new centre of the Roman empire are the Hagia Sophia and the Codex Iustinianus (Codex II. C.; Novellae C.). Architecture, art and craft were promoted by the emperors' need for prestigious representation, the wealth of the senators and that of the Church, the third-largest landowner (Church property). In the large churches in R., Antioch [1], Jerusalem, Ravenna and Constantinople, mosaics glittered above the columns of the ancient temples, and pagan and Christian motifs were combined in the sophisticated sarcophagus sculptures and in the artefacts made by ivory carvers, gem cutters and goldsmiths. Ancient knowledge continued to be taught at the universities of R., Mediolan(i)um [1] (Milan), Carthage, Burdigala (Bordeaux), Athens, Antioch, Alexandria [1] and Constantinople, and it lived on in the works of Christian authors (Sidonius Apollinaris; Boëthius, Cassiodorus). From the 4th cent., historiography still written in the pagan spirit (Ammianus Marcellinus; cf. Aurelius Victor [7]; Eutropius [1]; Festus [4]; Historia Augusta) was joined by Christian historiography (Lactantius [1]; Eusebius [7]; Orosius), and later, in the course of the 6th cent., by an interest in the new peoples (Goti: Cassiodorus, Iordanes [1], Procopius [3]; Franci: Gregorius [II 4] of Tours). Poetry (in the 4th cent. still mainly pagan: Ausonius, Rutilius [II 1] Namatianus; cf. also the letters of Symmachus [II 4] to Flavianus [2] Nicomachus) flourished anew, praising R., its emperors and military commanders (Panegyrics, Panegyrici Latini, Claudianus [2], Ennodius, Corippus). Libanius' letters attest to the impact of ancient rhetoric. The most indicative sign of a dawning age are the sermons and writings of the Church Fathers in the West (Hieronymus [8], Ambrosius, Augustinus, Gregorius [II 3] the Great) and in the East (Athanasius, Basilius [1] the Great, Gregorius [I 3] of Nazianzus, Iohannes [4] Chrysostomos); in this new age, political influence continued to play its part, but the focus had already shifted to spiritual control [35]. Eder, Walter (Berlin) II. Population and economy of the city of Rome A. Population

In Antiquity, R. was the largest city in the Mediterranean; its size was not exceeded in Europe before about 1800 (by London). Under Augustus, R.'s population had reached about a million following its rapid growth during the expansion of the Imperium Romanum, but it had already been a major city by the end of the 6th cent. BC. The size of its territory as well as the information regarding its military strength point to a civitas of about 25,000-40,000 people. The much higher census figures from the Early Republic are not reliable. Up to the mid 4th cent. BC, the urban population had grown to an estimated 30,000 people, and then quickly doubled to 60,000 people by the end of the century; by the time of the war against Pyrrhus [3] at the beginning of the 3rd cent., it had even reached 90,000. Such rapid growth in population presupposes significant immigration. This development into a population centre necessitated the building of aqueducts in order to ensure the city's water supply (Aqua Appia: 312 BC; Anio vetus: 273 BC; Aqua Marcia: 144 BC; Water supply II.C. and E.). Over subsequent decades, the population continued to increase until the free population numbered about 150,000 in 225 BC and 600,000 in 8 BC. In addition, there was an ever increasing number of slaves (Slavery IV.). From the Augustan period, population growth in R. stagnated and increased - if at all - only insignificantly. There are some indications that epidemics broke out from time to time, with a high death toll (AD 66: Tac. Ann. 16,13). Nevertheless, it seems as if the city managed to maintain its population of about one million for a long period of time, possibly into the 4th cent. AD. Even in the middle of the 5th cent., the population is assumed to have numbered about 400,000; but after that the figures for the city of R. dropped rapidly. The consensus amongst historians regarding the population of one million during the Early Principate is largely based on the number of about 200,000 adult male inhabitants who received publicly distributed grain (Cura annonae). In order to take into account women and children, this figure is multiplied by 3 or 4. However, it remains questionable whether most citizens living in R. were actually married and had children. In addition to the free citizens and the freedmen, there were several hundred thousand slaves (Slavery IV.). 615

The expansion and dominance over the Mediterranean had not only made R. the capital of an almost immeasurable empire, but also the capital of disease. Hygiene conditions were gruesome; bad housing (Housing conditions) and the sheer density of population facilitated the spread of infectious diseases. In addition, new immigrants were particularly vulnerable to the local malaria. Under these social conditions, the life expectancy of the majority of the population was extremely low. It is quite likely that the age distribution within the city was significantly different from that of the rural population; furthermore, there might have also been significant differences between the various social groups: slaves, freedmen (liberti), and free-born citizens (ingenui; Ingenuus [2]). This population concentration, which remained unique until the 19th cent., can only be explained by the fact that the city as the centre of a large empire provided livelihoods to many people. R.'s population growth strikingly mirrored the expansion of the empire. Immigration was by no means always voluntary: the ruling classes brought droves of domestic slaves into the city to run their extensive households, a practice which after Augustus also applied to the princeps. R.'s exceptional status was particularly evident in the social composition of its population. The city was home to several thousand senators (Senatus) and equites Romani, the empire's political elite. Members of this ruling class had households with several dozen slaves. In addition, there were the slaves and freedmen who were employed in the household or the political administration of the princeps, as well as the great number of slaves who worked as craftsmen, in the shops, on building sites and at the port. Altogether, slaves represented a significant part of the urban population, a fact also reflected in inscriptions of R., which show a high proportion of slaves and particularly freedmen. Furthermore, attention should also be drawn to population groups such as artists, rhetoric teachers, physicians, soothsayers etc., who flocked to R. in the hope of patronage by wealthy citizens, but who were expelled from the city at times of grain shortages (Suet. Aug. 42,3). Since people from all of the provinces moved to the centre of the empire, R.'s population came from a wide range of ethnic backgrounds, a fact critically reflected in Roman satire (Juv. 3,60-80). Migration; Population, demographic history; Rural exodus; Slavery Jongman, Willem (Groningen) B. Economy

An account of the economy of the city of R. has to be made in due consideration of the fact that immense public and private funds were available in that city as the capital of an empire comprising the entire Mediterranean region. Like other pre-industrial cities, R. had a great demand for food. For the majority of its population, grain was the staple food. The public distribution of grain (cura annonae), later of bread and other food, was a significant contribution to feeding the population. Slaves were fed by their owners, frequently with products from their country estates. A private enterprise market supplemented the frumentum publicum (‘publicly distributed grain’) and supplied the households of the elite. In addition, the demand for other food, such as wine, oil (Oils for cooking), vegetables and meat (Meat, consumption of), was also met by the free market. Quite a number of R.'s inhabitants enjoyed high incomes, allowing them to consume a varied diet and the luxury of exquisite expensive dishes. For that reason, there was an intensive cultivation of fruit (Pomiculture) and vegetables as well as intensive rearing of poultry (pastio villatica; Breeding, of small domestic animals) in the vicinity of R. Some kinds of meat, fish sauce (garum), wine and oil - i.e. products that kept longer - came from more distant regions; animals were often transported alive. Of all the other economic sectors, the building trade (II) was undoubtedly the most important. The city enjoyed the attention and generosity of its rulers; in a wealth of public building projects of hitherto unknown extent, which was to remain unrivalled in Europe until the onset of industrialization, aqueducts were built for the supply with drinking water (cf. Water pipes; Water supply II.), as well as temples, palaces (Palace IV.), fora (Forum III.) and thermae (R. Gest. div. Aug. 19-21; Plin. Pan. 51). The construction and maintenance of the aqueducts alone required an immense budget and the work of many people. According to 616

modern estimates, the construction of the baths of Caracalla cost the equivalent of 120-140,000 tons of wheat, enough to feed more than 500,000 people for a whole year. The provision of enough housing in the large tenements also required great building activity. The internal decoration of the houses of wealthy citizens triggered further economic activity. Some of the sculptures and artefacts were imported, but mosaics and wall paintings were done on site. Decay, alterations and ever changing fashions ensured a considerable and continuous demand in these areas, which also attracted many craftsmen from the provinces to come to R. The extensive demand for quality craft products led to the development of differentiated craft and trade (Crafts, Trade V.) of a high standard; more than 200 different job titles are attested. Many craftsmen were organized in professional associations (collegia; Collegium). The households of R.'s elites employed their own (trained) craftsmen who produced a variety of products for the use of the household. The craft production in R., supplemented by imports, mainly served to meet the demands of the urban population itself; on the whole, R. was no export centre for craft products. Many people were also employed in the service sector. The household of a rich Roman could include several hundreds of domestic slaves, from the lowest domestic staff to private secretaries or asset managers (Tac. Ann. 14,43,3; Sen. Ep. 47,5-8). Baths, theatres and other public buildings required a great number of slaves in order to carry wood, keep the fires burning and cater for visitors. In the Roman world, such jobs were generally done by slaves or possibly freedmen. It is most likely that several hundred thousand slaves (including children) worked in the service sector. R. was an import centre, and a wide range of several goods came into the city, amongst them precious metals, but also public taxes as well as produce from the estates of the princeps and the senators in the Mediterranean and the East (Plin. Pan. 29; Aristid. 26,11-13); as a result, many people worked in R. and its port (Ostia; Portus [1]), mainly slaves and freedmen, as sailors, carriers (saccarius), store supervisors, scribes or accountants in commerce, others in administration and banking. The capital was at the centre of a network of tax and financial transactions that spanned the entire empire. R. depended on the empire to a significant degree, particularly in respect of grain supplies from the provinces of Sicilia and Africa, and after 30 BC also Egypt. From an economic point of view, R.'s balance of payments was thus decidedly negative. Whether and to what extent R.'s wealth stimulated the economies of other cities, thus benefiting Italy and the provinces, remains a topic of controversial debate amongst historians. Banks; Building trade; Commerce; Crafts, Trade; Cura annonae; Grain trade; Market; Slavery; Work Jongman, Willem (Groningen) C. Food supply

Supplying food for a population centre of more than one million inhabitants created considerable problems. The staple food was grain, generally consumed as porridge until the early 2nd cent. BC, later in form of bread. The consumption of grain was the cheapest way to satisfy the daily allowance of calories; in addition, grain contains most of the important nutrients. From the 2nd cent. BC, bread was increasingly baked in bakeries (Plin. HN 18,83 f.; 18,105-108). The amount of grain required by the population of R. could no longer be produced in the vicinity of the city or in central Italy; from early on, R. was thus dependent on supply from the provinces, initially from Sicilia and Sardinia, later also from Africa (Grain trade); Cato [1] had already coined the phrase of Sicily as the 'nutrix plebis Romanae' (‘provider for the Roman plebs’; Cic. Verr. 2,2,5). Crop failures, unrest in the provinces or disruptions of sea trade by pirates (Piracy) could result in grain shortages, price rises and malnutrition/ famine in R. Because of these potential consequences, grain laws were passed in the Late Republic to regulate the grain supply. Roman citizens living in the city probably received 5 modii (modius [3]; c. 33 kg) of grain at a fixed price and free of charge from 58 BC; from the time of Augustus, the grain supply was organized by its own dedicated administration (cura annonae). We do not really know what the remaining diet of R.'s poorer inhabitants was like. Wealthy 617

citizens with greater purchasing power also consumed vegetables, oil (Oils for cooking), wine and meat (Meat, consumption of) in addition to grain. There are many references to other food. Romans had a great liking for garum, a fish sauce generally imported from Spain. Wine consumption amounted to about 100 litres per head per year. As evident from the Monte Testaccio (Mons Testaceus), a gigantic mound of shards of oil amphorae on the banks of the Tiber, large quantities of oil were consumed in R. From the mid 1st cent. AD, oil was generally imported from Hispania Baetica (southern Spain), but also from North Africa. Pork was supplied through private suarii (‘pig dealers’) from Italy. The region immediately surrounding the city provided vegetables, cheese and poultry. The food market of the city of R. was undoubtedly a free market: trade was mainly in the hands of private business men, and the navicularii did not work exclusively for the cura annonae but also as private traders. There are frequent references to mercatores and negotiatores frumentarii; some of them accumulated considerable wealth. It seems that they also worked for the cura annonae. Food for the households of the wealthy came from their country estates close to the city (latifundia). Many ordinary citizens probably bought their grain, wine, oil, vegetables and other food for domestic consumption in shops, at the food markets (macellum) or on market squares (fora). There is an indication that public distributions did not only trigger considerable demands for food other than grain, but also that more and more of such foods were then included in the distribution. From the late 2nd cent. AD, the principes introduced free distributions of oil and pork which they had purchased from private merchants. In Late Antiquity, large bureaucracies developed both in R. and Constantinople to administer the distribution of bread, wine and meat. Food; Malnutrition Jongman, Willem (Groningen) III. Topography and Archaeology of the City of Rome A. Geography

The city of R., located about 30 km upstream from the mouth of the Tiber, was founded on the eastern bank of the river near a ford of great importance for the long-distance trade, probably situated in the area of the Tiber island. The original nature of the terrain was less than favourable for the development of a large settlement. R. is located on the jagged foothills of a tuff plateau into which the Tiber has cut to a depth of about 50 m. The reference to these elevations as the seven hills, inconsistently used even in Antiquity, is not entirely appropriate. Only the oldest settlement locations closer to the river, i.e. the Mons Palatinus and the Capitolium (Capitol) as well as the later addition of Mons Aventinus, actually formed separate hills with steep slopes in some places. The other elevations, traditionally counted amongst the classical hills of R. (Mons Quirinalis, Viminalis, Esquiliae, Caelius Mons [1], cf. Rome map 1), are only spurs of the plateau further away from the river, being the result of erosion; these elevations are themselves split into various ridges (including Fagutal, Cispius, Oppius). In between were wooded valleys with rivers. The central basin in the area of the later fora was a swamp fed by water from the valleys conjoining in the Subura and drained into the Tiber through the Velabrum, which cut through between the Palatine and the Capitol. The Campus Martius (cf. Rome map 2), initially outside of the town, as well as the Ager Vaticanus on the other side of the river and also the Transtiberim (modern Trastevere) were flat alluvial plains that were swampy in places. All of these low-lying areas were regularly inundated by the Tiber. Heinzelmann, Michael (Rom)

618

B. Bronze and Iron Age (Latial Period), c. 1400-700 BC

Our knowledge of R.'s earliest settlement phases remains patchy, even though recent studies of the northern slope of the Palatine and the Capitol have yielded new insights [1]. The oldest finds from Roman city territory date back to the middle Bronze Age. Pottery deposits have been found in various locations (Palatine, Capitol, Sant' Omobono, Esquiline) as well as most recently late Bronze Age hearths on the Capitol; all of these finds at least point to a continuous occupation of these areas from the 14th cent. BC, although the actual existence of a settlement has not yet been attested by archaeological finds. This picture changed at the latest from the early Iron Age onwards. Evidence of an early oval pole house, dating back to the 10th/9th cents. BC, has been found on the south-western side of the Palatine (Cermalus). It seems that it was part of a settlement of simple farmsteads which subsequently spread irregularly across the Palatine and its northern slopes. At the latest from that period onwards, the Capitol also seems to have been inhabited, as indicated by the most recent discovery of a child burial from the early Iron Age (these are generally found close to habitation). It is possible that there were also settlements on other hills. An extensive necropolis with wealthy burials developed in the valley of the forum. Altogether, the settlement at this time was most likely irregular and still proto-urban in character. From the middle of the 8th cent. BC onwards - and thus in agreement with the mythical date of R.'s foundation (753 BC) - various measures point to a comprehensive restructuring of the settlement. An early mud brick wall was built at the foot of the Palatine (along the via Sacra; map 2, no. 45) with gates (Porta Mugonia) and preceded by a ditch, which also involved the destruction of older huts. Amongst the huts destroyed in the process was also the older wooden pole house on the Palatine. In its place, two new huts were built and deliberately maintained in subsequent cents.; for that reason, they were interpreted as the ‘House of Romulus’ (casa Romuli; map 2, no. 37). Earliest votive finds confirm the existence of sanctuaries on the Capitol as well as within the area later occupied by the temple of Vesta (Atrium Vestae; map 2, no. 44), which were linked by streets. The Velabrum was partially drained, and an earliest urban square developed in the area of the Forum; this was followed a little later by the Comitium (1st half of the 7th cent. BC). As a consequence of this expansion, the necropoleis moved further towards the peripheral areas on the Quirinal and Esquiline. The increasing importance of this new settlement is also evident in the sudden increase in goods imported from Greece. These events clearly confirm that the development of the settlement had entered a new era, with a central power that was competent to make decisions and a previously unknown dynamic in R.'s urban development. It is impossible to decide at this stage whether this new development was the result of a synoecism (synoikismós) of several initially separate settlement scattered across the various hills, or the result of immigration of new settlers. Heinzelmann, Michael (Rom) C. Kingdom (7th/6th cents. BC)

During the Roman Monarchy, particularly under the rule of the Etruscan Tarquinii (616-509 BC; Tarquinius), urbanization seems to have progressed quickly (see above I.C.). Parallel to the expansion of the territory under R.'s rule, the town itself developed into one of the most important centres of central Italy. Etruscan culture became a dominant influence (Etrusci, Etruria). Initially, the settlement area seems to have expanded considerably and also encompassed the entire area between the Quirinal and Mons Caelius. The first extensive fortifications were built under the rule of Servius Tullius [I 4]; this wall was 9 km in length and roughly identical with the Servian Wall (cf. map 1), which dates back to the early 4th cent. BC and which is still preserved today in several sections. In terms of area, R. had thus become one of Italy's largest settlements, but it is a justified assumption that large areas within the wall remained undeveloped. In administrative terms, the town was divided into four regions (tribus): Palatina, Collina, Esquilina, Suburana; cf. Rome map 3). Several new temples were built on Capitol hill (Fides, Ops [3], Veiovis; map 2, no. 2, 3 and 63); one of them, the temple of Iuppiter Optimus Maximus (map 2, no. 1), towered above all previously known Etruscan religious buildings. Capitol hill and its minor northern summit (the Arx) were enclosed by walls, thus gaining the character of a fortified hill as the cultic centre of the city. A new religious centre developed on the southern slopes of the Capitol with the temples of Fortuna and Mater Matuta (modern Sant' 619

Omobono; map 2, no. 12). Encouraged by the first wooden bridge over the Tiber (Pons Sublicius; map 2, no. 13) and a landing stage on the river bank, this area around the Forum Boarium (map 1, no. 75; map 2, no. 17) developed into an important trade centre. The construction of a complex sewer system (including the Cloaca Maxima; map 2, no. 18) made it possible to completely drain the valley of the Forum and the Vallis Murcia; the latter was possibly the location of a forerunner to the Circus Maximus (Circus I.C.; map 1, no. 76 and map 2, no. 25). Important changes affected the city centre: both the Forum [III 8] Romanum (map 2, no. 55) and the Comitium, being central meeting and market places, were paved. According to tradition, the Curia Hostilia (map 2, no. 57) was built next to the Comitium as the Senate's first assembly building. In its vicinity, further temples were erected (Lapis niger, Volcanal). In c. 525 BC, the wall on the northern slope of the Palatine, which had been renewed on a number of occasions, was finally abandoned. A wealthy residential area of stone houses developed along the via Sacra, possibly the living quarters of the aristocracy. Close to the temple of Vesta was the Regia (map 2, no. 51), originally the home of the Roman kings, later the residence of the pontifex maximus; in its vicinity, further sacred places were established (Mars, Ops [3]), as well as the house of the rex sacrorum. The suburbium also underwent changes. The necropoleis now were outside of the new city walls; until the Augustan period, these walls also marked the city's sacred border, the Pomerium. Tradition has it that for strategic reasons Mons Ianiculus on the western bank of the Tiber was occupied and a bridgehead formed in the Transtiberim area (map 1, XIV.). On the Aventine, a shrine to Luna [1] (map 2, no. 24?) is said to have been built. In the wider environs of the city, stone-built farmsteads developed from as early as the 6th cent. BC, as recently confirmed by archaeological finds not far from the Pons Mulvius [2]. Heinzelmann, Michael (Rom) D. Early and Middle Republic (5th-3rd cents. BC)

The city seems to have continued its dynamic development throughout the decades immediately following the expulsion of the kings, even though there is no archaeological evidence for the majority of buildings mentioned in the records of that period. However, the building of at least ten new shrines in various parts of the city is well documented; the most significant of these were the temple of Saturnus (national treasury, aerarium: 493 BC; map 2, no. 58) and that to Castor and Pollux (484 BC; Dioscuri; map 2, no. 43) at the Forum [III 8] Romanum. Several other shrines were built between the Palatine and the Aventine (Mercurius [II], Ceres). Due to the lack of large open spaces at the centre of the city, the Field of Mars became increasingly important from the late 6th cent. onwards as a place for large assemblies, processions and military exercise. At its westernmost end was the Tarentum [2], an important sacred precinct with an access road from the Porta Carmentalis (map 1, ii.) and the endpoint of many important processions. Along this road, in the area of the trigarium, contests and chariot races were held, which may also have been the reason why the Circus Flaminius was later built there (221 BC; map 1, no. 71). There was a temple of Apollo (431 BC) at the start of the road. The remaining part of this plain seems to have been developed over time, as is evident in the building of the Villa Publica (Census; 435 BC), an early Saepta (mid 5th cent. BC) in the middle part of the area and a shrine dedicated to the god of war (Ara Martis). Throughout, the Campus Martius retained its character as an explicitly public space well into the Imperial Period despite some changes in subsequent years. The political crisis of the 2nd half of the 5th cent., culminating in the capture and partial devastation of the city by the Gauls (387 BC; Brennus [1]), also led to a stagnation in public building activities. However, in the immediate aftermath, the city experienced a new heyday. The most impressive large construction project were the city's fortifications, erroneously known as the ‘Servian Wall’; this wall followed the course of its ancient predecessor over large distances, but it also encompassed the Aventine, having a total length of 11 km (377-350 BC; cf. map 1). After that, the Circus Maximus was expanded (329 BC), and the censor Appius Claudius [I 2] (312 BC) commissioned the building of the via Appia (cf. map 1), named after him, and likewise the first aqueduct (Aqua Appia; Water pipes; cf. map 4). Both the Capitol and the Forum saw 620

further building activity. In the course of time, the Forum obviously ceased to serve as a market place and became a purely political centre; the new market place was the Forum Piscarium, probably to be located north-east of the Forum. On the western side of the Forum, next to the Comitium, the large speaker's platform of the rostra (Rostrum) was built; it took its name from the ram bows (rostra) of the ships captured in the naval battle at Antium (338 BC) which adorned the platform, thus making it at the same time an impressive victory monument. The western side of the Forum had already found its visual completion in the temple of Concordia (map 2, no. 60), first mentioned in 367 BC. From the middle of the 4th cent. and particularly during the 3rd cent., there was an exceptional boom in temple constructions across the entire city, many of them forming large temple complexes, as e.g. at the Forum Boarium or its neighbouring Forum Holitorium (map 1, no. 73 and map 2, no. 11) or on the Campus Martius (the modern Largo Argentina); they also displayed an astonishing variety of forms. Greek influence increased remarkably; in some instances, even the workshops were Greek. The main driving force behind this boom in temple building seems to have been a fierce rivalry between the leading aristocratic families; most of these temples (50 of them are documented) were private endowments by Roman military commanders to commemorate victories in the conquest of the Italian peninsula. In most cases, these temples were built on land owned by the founder. The townscape thus became ever more dominated by triumphal monuments commemorating the various stages of Roman expansion and also the families and individuals linked with it. The fact that temples became the preferred vehicle for this kind of self-representation was less motivated by particularly strong religious feelings than the clever undermining of strict Republican social norms, which in the very sensitive balance of power between social groups placed severe restrictions on individual aristocrats standing out from their peers. This situation ultimately also explains the various urban deficits of Republican R. Public building activity was based to a large extent on the initiatives of individuals, but it was restricted by the social self-control placed upon them. At that time, any long-term urban building projects would have been almost impossible to realize. For that reason, R.'s features in Hellenistic times remained dominated by narrow winding streets without large urban squares or architecturally unified shrine complexes. The Forum and the Capitol formed an unstructured conglomeration of individual buildings that had evolved over time. Furthermore, strict Republican moral concepts prevented the building of gymnasia and permanent theatres as they were feared to promote the baleful influence of Greek culture. Writers of the time (Liv. 6,4,6) did not fail to notice the rather backward state of affairs compared with contemporary Greek cities. Heinzelmann, Michael (Rom) E. Late Republic (2nd/1st cents. BC)

Internal tensions increased in the 2nd/1st cents. BC, resulting in progressive social disintegration, particularly of the leading elite, and finally in civil war. In this situation, active building policy became a propaganda tool for the respective contenders. At the same time, the massive expansion of R.'s territory brought it into immediate contact with Greek culture and way of life, both of which were readily adopted by the aristocracy. There was also a rise in available funds, accompanied by an increase in available manpower due to the great influx of slaves (Slavery). Population growth was rapid; by the end of the 1st cent. BC, it had exceeded the one-million mark, with all the associated implications for urban infrastructure. New technologies revolutionized the building trade; fast completion times were essential in a situation of such fierce competition. This building competition between the leading families focused largely on the city centre. The 2nd cent. BC saw the construction of four large basilicas in quick succession (Basilica Porcia, Basilica Sempronia, Basilica Opimia, Basilica Aemilia; map 2, no. 54), which for the first time provided the Forum with some, albeit still inhomogeneous, architectural framework. At about the same time, the temples of Concordia and of the Dioscuri were rebuilt on a larger scale. After a fire in 83 BC, Cornelius [I 90] Sulla devoted his attention to the restructuring of the Capitol; the Tabularium (national archive; map 2, no. 62), whose façade dominated the Forum, was an architectural masterpiece. The traditional market places near the Tiber (Forum Boarium, Forum Holitorium) also underwent gradual change. They became more monumental 621

in appearance through private temple foundations, and from the 2nd cent. their original functions as trading places gradually shifted to a newly developing commercial quarter south of the Aventine, where a landing stage, an emporium (empórion; map 1, no. 85) as well as market halls and warehouses (Porticus Aemilia, Horrea Galbana, Horrea Lolliana: map 1, no. 86-88, Horrea Aniciana, etc.) were built. The accumulation of potsherds over many centuries (Mons Testaceus) is evidence of the intensity of trade. A macellum developed in a central location next to the Forum Romanum. In addition to these commercial buildings, the urban infrastructure was significantly improved with the construction of two further aqueducts (Aqua Marcia, Aqua Tepula), the paving of roads and the extension of the highways. Bridges opened up the Tiber island for development (Pons Fabricius, Pons Cestius; map 1, E. and F.). Whereas initially individual temples and public infrastructure buildings were mainly expressions of competitive building activity, a general trend towards ever more spectacular buildings and fittings became apparent, with the Campus Martius as the main venue. Not only were a considerable number of new temples built in quick succession to the east and north of the Circus Flaminius (for the first time made entirely of marble) but also several shrine complexes in close vicinity. Like the temple precincts in the East, these were enclosed by large colonnades in which looted Greek artefacts were put on display (i.a. Porticus Metelli, Porticus Octaviae, Porticus Minucia; map 1, no. 66 and 69; map 2, no. 4). These colonnaded squares were popular lobbies to stroll and meet, always receiving particular attention. This development culminated in the construction of the city's first stone theatre built by Pompeius [I 3] Magnus (61-55 BC), additionally adorned with a luxurious portico (map 1, no. 65). These prestigious buildings increasingly turned the southern part of the Field of Mars into an area for entertainment and promenading, further enhanced by the subsequent construction of more public entertainment buildings and baths. The influence of Greek culture also had a deep impact on the private accommodation of the aristocratic elite. Particularly from the early 1st cent., a circle of luxurious villas and gardens developed all around the city outside the Pomerium, where the aristocracy cultivated Greek manners (e.g. theHorti Sallustiani, Horti Luculli, Horti Maecenatis, cf. map 1; Villa). Even within the city, where the mos maiorum continued to ban the construction of such villas, many houses were transformed into opulent urban palaces, the most distinguished of which were located on the Palatine and on the Forum (Palace). Location, size and fittings of a patron's house became a gauge for his social standing and an instrument in his political career because of their role in the Roman system of patronage (Cliens; Salutatio). In contrast with the residential luxury of the upper classes, the housing situation of the plebs in their crowded quarters became ever worse. Although population growth had been accomodated with the building of multi-storey tenement blocks (House II.D.2.; Insula), the timber-frame construction of these houses was inadequate because they were lucrative objects of speculation, leading to frequent collapses and devastating fires. The sanitary infrastructure remained underdeveloped. The narrow, noisy and dark alleyways of the Subura were places of fear. A similar contrast can be observed even after death in the cemeteries of the suburbium. Again fuelled by the intense competition within the upper classes, all of R.'s main exit roads, most of all the via Appia, became lined with ever more elaborate tombs vying for the attention of passers-by (Funerary architecture). By contrast, most of the population were laid to rest in simple burials, and the bodies of paupers and slaves often ended up in the infamous huge burial pits (puticuli) of the Esquiline. Heinzelmann, Michael (Rom) F. Caesar and the Principate of Augustus (48 BC - AD 14)

In terms of urban development, Caesar's dictatorship marked a significant break. Ignoring ancient political and moral restrictions, he was the first to work out comprehensive plans for R.'s urban development aimed at restructuring entire city districts, following the examples of Eastern rulers. The most significant of these also as a clear symbol of the new power structures - was the development of the Forum [III 5] Iulium (map 2, no. 66) with the temple of Venus Genetrix, the family deity of the gens Iulia. The radical nature of these measures, which were aimed at making the old Forum less densely covered with buildings, is evident in the 622

demolitions they necessitated, including the Comitium, the Basilica Porcia and the Curia Hostilia. The latter was replaced by the Curia Iulia, no longer the focus but a mere annex to the new Forum. The Rostra were turned around to face the Forum. The Basilica Iulia (in place of the Basilica Sempronia; map 2, no. 56), the construction of which had begun under Caesar, made the eastern side of the Forum more monumental. Caesar's assassination put a halt to further plans such as the large-scale diversion of the Tiber or razing part of the Arx to make way for the construction of a large theatre. Augustus' approach during the years of civil war and his subsequent dictatorship were far more cautious and subtle. His construction policy set the standard for the entire Imperial Period. His building projects during the years of his struggle for power -- the huge Mausoleum Augusti on the northern Campus Martius (map 1, no. 49) and the temple of Apollo on the Palatine (map 2, no. 35), connected to his own residence (map 2, no. 36) -- were still in the tradition of the Late Republic as symbols of dynastic power, but his attitude changed fundamentally during his Principate. During the long rule of Augustus, R. thus underwent a comprehensive programme of urban renewal, whose focus was closely linked to contemporary political trends. A new aspect in this was that public building activity was largely monopolized by the princeps or his closest advisers (Agrippa [1]). As symbols of pietas and the restoration of the old order, Augustus ordered the restoration (mostly in marble) of 82 ancient shrines, whose maintenance had been neglected during the later years of the Republic. The Forum was systematically adorned with monuments associated with the gens Iulia and their achievements: its new eastern boundary was formed by the temple of the deified Caesar (Divus Iulius: map 2, no. 53), flanked by triumphal arches dedicated to Augustus himself and his predestined successors. Along the long sides of the Forum, the Basilica Iulia and the Basilica Aemilia were completely refurbished; the former was to be named after Augustus' grandsons, who had preceded him in death. The temples of the Dioscuri and of Concordia (map 2, no. 60) were refurbished by Tiberius [II 1] in his role as heir to the throne. The Forum [III 1] Augustum with its ideologically conceived design and the imposing temple of Mars [I.C.] Ultor (map 2, no. 69 and 70) was to become the most important public monument and symbol of Roman military might. Alongside these state buildings, an extensive building programme for public entertainment venues was realized on the Campus Martius. The Baths of Agrippa (map 1, no. 60) were the first large public facility that also included an artificial lake (stagnum Agrippae) and a canal named after the Euripus [1]. In its immediate vicinity, Agrippa [1] also built a predecessor to Hadrian's Pantheon. These were joined by the theatres of Marcellus (map 1, no. 72 and map 2, no. 7) and Balbus (map 1, no. 67; Theatre) as well as the amphitheatre of Statilius Taurus, the first permanent building of its kind. New porticoes were built and older ones restored. Several libraries opened. The restored Saepta Iulia (map 1, no. 61) was stripped of its political function and became a luxurious shopping centre and also a venue for gladiatorial contests (Munus). To the south of the Mausoleum Augusti, two unusual buildings were constructed with meaningful reference to the new Golden Age proclaimed by Augustus: the Ara Pacis Augustae and the Horologium (Solare) Augusti (map 1, no. 51 and 50). In the Trastevere area, a large water basin was built to stage naval battles (Naumachia). Radical restructuring programmes affected the entire city area; it was divided into 14 regiones (cf. map Rome 3) and 265 vici (Vicus). In the latter, small neighbourhood shrines (compitalia) were set up to worship the Lares [1] and the Genius Augusti; this gave the city a new systematic ideological orientation. At the same time, the urban infrastructure was improved. The bank of the Tiber was consolidated, and new bridges were built (Pons Agrippae; map 1, C.). Large store houses were erected in many places, including the vicinity of the Forum (Horrea Agrippiana; map 2, no. 41; Store houses III. C.), where they played an important role in the distribution of grain donations to the public (cura annonae). Additional aqueducts were built (Aqua Iulia, Aqua Virgo, Aqua Alsietina) and a fire service was set up (vigiles). Augustus, who himself lived in comparatively modest circumstances on the Palatine, made a point of destroying the luxury villa of Vedius [II 4] in the Subura and had it replaced with a colonnaded garden for the public (Porticus Liviae; map 1, no. 33). These changes also affected the suburban burial grounds. Augustus banned the puticuli and introduced large columbaria for all members of his household, a new kind of tomb which became exemplary (Funerary 623

architecture). By contrast, large tomb monuments disappeared from the architectural repertoire; under the new rule, attention-seeking tomb designs were no longer appropriate. On the whole, Augustus' building and reform policies improved conditions for the plebs, undoubtedly a significant contribution towards the stability of the new political system. Heinzelmann, Michael (Rom) G. Early and Middle Imperial Period (1st/2nd cent. AD)

The complicated construct of the ideology of the Principate had an inherent contrast between the claim to be the sole ruler while retaining - albeit nominally - the res publica, which implied a number of conditions and restrictions for the emperors' building policy. Fundamentally, the initiative for any public building activity rested solely with the emperor. Only the Senate could be active to a limited extent by voting for monuments honouring the emperor's achievements (e.g. the triumphal arches of Titus or Septimius Severus; map 2, no. 47 and 59; map 1, no. 4 and 6). Because every emperor was measured against his predecessor, this process developed a dynamic of its own, resulting in ever more costly building projects. It is possible to identify certain focal points in theme, time and topography. A particular problem in the 1st cent. was the search for an appropriate residence for the emperor. Tiberius [II 1], Caligula and Claudius [III 1] all expanded the area occupied by the imperial residence, ultimately laying claim to the entire area of the northern Palatine, but recent research has shown that they still very much adhered to traditional housing patterns [3]. The Domus Tiberiana (map 1, no. 10; map 2, no. 40) was the first straightforward representative building, built by Nero [1] before the fire of AD 64 on the site of the earlier imperial houses. Nero then laid claim to the entire Palatine as well as the Velia [3] with the slightly later Domus transitoria, which apparently involved the destruction of several senatorial houses (including the Casa dei Grifi). After 64, the Domus Aurea (map 1, no. 29) and its extensive gardens, built by Nero at the foot of Mons Oppius, expanded the imperial estate further to the east. A storm of protest was caused by the dispossession of several long-established owners and the country-villa style of the palace and the gardens, which in Roman tradition was only appropriate outside of the city. Consequently, Nero's successors made a point of returning the area to the public by building the baths of Titus and Trajan (Thermal baths; map 1, no. 30-31) and the Flavian Colosseum (map 1, no. 16; map 2, no. 29). This development was finally concluded with the Palace of Domitian, which according to recent research covered the entire southern part of the Palatine and was at least in parts built over the earlier Domus transitoria [4]. This building was the first to be described as an imperial palace residence: incorporating some of the imperial administration, it was functionally divided into a wing for public representation with audience rooms (known as Domus Flavia) and into more private living quarters (known as Domus Augustana, Stadium and Domus Severiana; map 1, no. 11-12; map 2, no. 27) with large formal gardens (the modern Vigna Barberini; map 2, no. 32). It underwent a number of alterations (in the Antonine-Severan period: remodelling of the gardens of the Vigna Barberini into a large portico with temple), but remained in use up to Late Antiquity. Another focus was on the various public and representative buildings, most of which were concentrated in the city centre. It is striking that in the post-Augustan period, emperors took hardly any interest in the ancient Forum Romanum. The only exception to this was Domitianus [1]; after a fire, he significantly changed the appearance of the Forum's periphery with the complex of buildings around Santa Maria Antiqua (their function as yet unidentified; map 2, no. 42), the new House of the Vestal Virgins, large grain stores (horrea) along the via sacra and an equestrian statue. The imperial fora took over some of the functions of the Forum Romanum and were built east of it as a series of splendid urban squares in the tradition of Caesar and Augustus, furnished mostly with the spoils of war. The first of these was the Forum Pacis (Templum Pacis; Vespasianus; map 2, no. 68), which replaced the older Macellum, followed by the Forum [III 10] Transitorium (Domitianus [1], Nerva [2]; map 2, no. 67), a monumental arrangement of the passage to the Subura (Argiletum). The largest was the Forum [III 9] Traiani with the Basilica Ulpia, libraries and Trajan's Column (Monumental columns; map 2, no. 71-74); in the construction of this forum, parts of the hill between Arx and Quirinal were removed. According to recent research, however, there was no temple to Trajan, as had previously been assumed for the west of the Forum. Its site is now assumed to have been 624

occupied by a large propylon, whereas the eastern side was apparently occupied by a hypaethral religious site [5]. The orientation of the entire layout was thus towards the Campus Martius. Apart from these large fora, which provided splendid places for promenading and an impressive venue for official ceremonies, various emperors also took an active interest in the restoration or building of temples. Amongst these, Domitian and Hadrianus [II] were particularly outstanding and also revealed some obvious preferences: Domitian e.g. with the Iseum (map 1, no. 62), Iuppiter Optimus Maximus, Minerva Chalcidica; Hadrian e.g. with the temple of Venus and Roma (map 2, no. 48); the Pantheon [2] with its associated square (map 1, no. 59) was rebuilt. From the time of Augustus, a peculiar aspect to the ideology of the Principate was the deification of deceased predecessors (unless these had fallen victim to the damnatio memoriae) as a means of legitimizing the successor's rule. This resulted in specific building tasks; almost every emperor built a temple dedicated to his predecessor (less often for family members). With the exception of the temple to the Divine Claudius (map 1, no. 18; map 2, no. 28) on the Caelian Hill, these temples concentrated in the centre (Palatine: Augustus; fora: Vespasian/Titus; Antoninus Pius and Faustina) and on the Campus Martius (Matidia, Hadrian, Marcus Aurelius). This was also the place of monumental cremation sites (ustrinum) with associated squares and monumental columns (Antoninus Pius, Marcus Aurelius) to stage the ritual cremations and apotheoses. Together with the Mausoleum of Augustus, these dominated the northern part of the Campus Martius. The counterpart to the former was the Mausoleum of Hadrian (map 1, no. 95) on the western bank of the Tiber, linked to the Field of Mars by its own bridge (Pons Aelius; map 1, A.). Whereas in the Republican Period military presence in the city had been forbidden, the emperors stationed large troop contingents on the periphery of the city to secure their rule. On the plateau to the east of the Viminalis, Tiberius had built the large barracks of the Praetorian guard (Castra [I 5] Praetoria; map 1, no. 37); together with its associated parade ground and numerous infrastructure facilities (baths, temples), it formed a military city on the periphery of R. Similar military facilities were built in the south-east: the Castra [I 4] Peregrina as well as the Castra [I 2] Equitum Singularium vetera (Traianus [1]) and nova (Septimius [II 7] Severus) on Mons Caelius (map 1, no. 25 and 20). In addition, smaller stationes of the paramilitary vigiles were set up in the city's various regiones. By far the greatest share of the emperors' activities was dedicated to the provision and entertainment of the plebs. In the understanding of the Romans, the princeps had become the patronus of the people and had thus assumed a general duty of care, which under the notion of liberalitas was also used to keep the politically incapacitated masses calm. The initial requirement was for massive infrastructure facilities in order to guarantee basic provisions for the more than one million inhabitants of this large city. Most important was the provision of grain. To this end, the storage capacities in the port town of Ostia were expanded, complemented by the more efficient facilities of the new harbour (under Claudius and Traianus; Portus [1]). Both banks of the Tiber were consolidated with towpaths, while in R. itself the river port and the emporium district were further extended. New warehouses were built close to the centre: on both sides of the via sacra (Horrea Piperataria and Horrea Vespasiani, under Domitian), on the Campus Martius at the start of the via lata (Hadrian) and at the Forum Holitorium. Various markets were set up, including the Macellum Liviae (map 1, no. 35), the Macellum Magnum (map 1, no. 19?) under Nero, and Trajan's markets. The city's water supply was further improved (Aqua Claudia, Aqua Traiana, Aqua Alexandrina, Anio Novus); several draw wells and ornate fountains (Nymphaeum I.C.) were built (Septizodium; map 2, no. 26; Trofei di Mario). Improvements were also made to sewage disposal and hygiene (public latrines). A further focus was on building more entertainment venues to stage ever more elaborate games (ludi; Spectacles). Caligula had a large circus built in the area of the Vatican, while Nero ordered the building of a wooden amphitheatre on the Campus Martius. The latter was succeeded most splendidly by the Flavian Colosseum with its associated gladiator schools (i.a. Ludus Magnus, map 1, no. 17). The Field of Mars was also the location of a stadium built under Domitian (the modern Piazza Navona) as well as an odeum (map 1, no. 57-58). Under the Severan emperors, the Amphitheatrum Castrense and the Circus Varianus were built on the eastern periphery of the Campus Martius as annexes to a new imperial residence (Sessorium; map 1, no. 21 and 24). The costliest and most splendid buildings were undoubtedly the large thermae, which developed into one of the most important social meeting places in the city. While the first such complex, built by Agrippa [1], was still comparatively modest, subsequent baths outdid each other in size and luxury of interior design. The 625

locations of these baths are strikingly decentralized across various city quarters. The baths of Nero (map 1, no. 56) on the Campus Martius (restored by Alexander Severus) seem to have been the prototype for later imperial baths. They were followed by the baths of Titus and Trajan in the area previously occupied by the Domus Aurea (map 1, no. 30-31), the Thermae Commodianae and Thermae Severianae (location uncertain), and ultimately Caracalla's Thermae Antoninianae (map 1, no. 83) in the south of the city. Alongside these, there were a large number of exclusive private baths all across the city (Baths). The building of private accommodation (House II.D.) underwent a radical change, not least in reaction to several devastating fires (i.a. in AD 64 and 80). As a result, the familiar tenement blocks (insula) were subsequently made of brick or of opus mixtum, thus improving general safety. These multi-storey buildings generally had shops on the ground floor and on the upper floors standardized flats (mediana), which were at times very well appointed. Living conditions for the plebs thus improved considerably in the Imperial Period. Compared with the Republican Period, the residential area of the city spread further; in some places the area of continuous settlement extended beyond the line of the later Aurelian wall. For the first time, tenement blocks were built on the southern and eastern parts of the Campus Martius, and several of the older horti were subdivided and covered with buildings. Craftsmen settled in the Transtiberim area in simple dwellings, while a number of new, mostly privately owned horrea were built close to the river. In the suburbium, funerary monuments along the exit roads turned them into veritable streets of tombs; with increasing distance from the city, there was a transition to extended burial grounds for the poorer classes. In between, large villa complexes were built, particularly in the 2nd cent. (Villa dei Quintilii, Gordian villa). In the 1st to 3rd cents. AD, R. became enclosed by an about 50 km wide dense belt of small villae rusticae, which played an essential part in the food supply of the capital (see above II.C.). Heinzelmann, Michael (Rom) H. Late Antiquity and Early Christianity (3rd-5th cents. AD)

In the decades after the Severan emperors (from AD 235), public building activity came to an almost complete standstill, with the only exception of new baths built on the Aventine (map 1, no. 82) under Decius [II 1]. This situation did not change before the time of Aurelianus [3], who ordered the building of a new city wall, razing several residential buildings in the progress. This 19 km wall was frequently restored later (AD 270-275; cf. map 1). On the Field of Mars, he built a large temple dedicated to Sol (map 1, no. 47) and large barracks in its vicinity (Castra Urbana). The period of the Tetrarchy was the last golden age of building activity. Following a large fire, Diocletianus had ordered the restoration of several buildings in the centre, including the Curia, the Forum Caesaris and the Basilica Iulia. On the eastern side of the Forum, a second speaker's platform was built, and monumental columns were placed on the square and at the older Rostra. In addition, the large Baths of Diocletian were built in the densely populated area east of the Viminal (map 1, no. 36). During the conflict between Maxentius and Constantinus [1] I, building policy once again became an instrument of political power. Maxentius attempted to secure his rule through various prestigious building projects, including the Basilica Maxentii (map 2, no. 50), the temple of Divus Romulus, thermal baths on the Quirinal, and doubling the height of the city walls. Furthermore, his villa on the via Appia resembled a suburban palace complex with a circus and a sepulchral monument, modelled on other Tetrarchic residences. After Constantine's victory, the building projects initiated by Maxentius were given a new programmatic framework and were inaugurated under the name of the new ruler. At the same time, a comprehensive church building programme was started; out of respect to the predominantly non-Christian Senate, this was realized outside of the ancient Pomerium and on private land of the emperor. The only ecclesiastical buildings within the city walls were the Lateran complex as the seat of the bishop of R. (the site of the former Castra Nova Equitum Singularium) and a palace chapel in the Sessorium (Santa Maria in Gerusalemme). Along the important exit roads, large funerary basilicas were built over early Christian catacombs or over graves of martyrs (San Sebastiano, San Lorenzo, Sant' Agnese, Santi Marcellino e Pietro); the latter two were connected to imperial mausoleums. The largest church building in the Christian world for centuries to come was the Vatican Basilica, erected on the alleged grave of St. Peter. Constantine was voted a large triumphal arch by the Senate in line with earlier Roman emperors; it is 626

indicative, though, that this arch, located next to the Colosseum, was mainly built from spolia [I] (map 1, no. 15). After Constantine, the most notable feature (apart from the general crisis of the empire) was the shift of political power to other centres. The emperors lost interest in the old capital. Instead, buildings were increasingly commissioned by the Senate (senatus) or the praefectus urbi. However, most of their commissions concerned the renovation and maintenance of older buildings, including a number of old temples (e.g. the temple of Saturnus, around AD 400). This phenomenon can be seen as a deliberate attempt by some members of the senatorial aristocracy to hold on to ancient Roman traditions. Alongside, a number of smaller churches were built in various parts of the city, generally from private donations; they were erected on older tituli, the earliest Christian house churches (including San Clemente [map 1, no. 28], Santi Giovanni e Paolo, San Vitale, Santa Sabina). The number of inhabitants of the city began to decline from as early as the late 3rd cent. In the private residential areas, many insulae were abandoned and their interiors converted to frequently luxurious single dwellings. An extant 4th-cent. register of the regiones lists 44,000 insulae as well as 1,790 domus. From the 4th cent. onwards, ruins came to dominate the cityscape, and for the 5th cent. there is even evidence of burial grounds within the city walls. It is remarkable that despite all problems, the Gothic kings tried to maintain the urban infrastructure. Bricks bearing the stamp of Theoderic [III] can be found in many public buildings, in churches and in aqueducts. It is only from the 6th cent. AD that public building activity ceased almost completely. Due to the massive decline in population, large parts of the city's territory were abandoned. By Carolingian times, simple dwellings were built on the imperial fora (Nerva, Trajan), or the area was used for agriculture (Forum of Caesar). The decline of the old city centre thus paved the way for the medieval shift of the urban centre towards the Field of Mars. Heinzelmann, Michael (Rom)

627

List of Roman Emperors The title of Roman Emperor, although in some ways a modern concept, effectively summarises the position held by those individuals who wielded power in the Roman Empire. The Roman Empire developed from the Roman Republic after its ascent to the dominant power in Europe, and is characterised by the concentration of power in one individual, rather than the "Senate and People of Rome". However, Augustus, universally accepted to have been the first emperor, was careful to maintain the facade of republican rule, and took no specific title to mark his rule (which began in 27 BC).[1] Instead, he simply concentrated the pre-existing powers of Roman magistrates upon his own person, taking the existing honorific of 'Princeps Senatus' (the first man of the senate).[1] This style of government, which lasted for nearly 300 years, is thus called the 'Principate'. The modern word 'emperor' derives from the title 'Imperator', which was granted by an army to a successful general; as such, during the initial phase of the Roman Empire, it still had to be earned by the 'Princeps'. The term 'emperor', though modern, is used when describing rulers of the Roman Empire, since it a) emphasises the strong links between the ruler and the army (on whose support the ruler's power depended), and b) does not discriminate between the style of rule in different phases of the Empire. In the late 3rd century AD, after the Crisis of the Third Century, Diocletian formalised and embellished the recent manner of imperial rule, establishing the so-called 'Dominate' period of the Roman Empire. This was characterised by the explicit investment of authority in the person of the Emperor, and the use of the style 'Dominus Noster' ('Our Lord'). From Diocletian onwards, there were often multiple simultaneous emperors, dividing the rule of the vast territories between them. After 395 AD, and the death of Theodosius I, the Empire became more firmly split into Western and Eastern halves[2] They were not legally separate however, and the Emperor of the more stable Eastern Empire often imposed his authority over the Western half. The Western Empire was heavily troubled after 395 AD, and collapsed completely after 455 AD, the last Western Emperor abdicating in 476 AD; after which the Eastern Empire maintained claim to the territories in the west. The Eastern Empire would continue until 1453, and the capture of Constantinople by the Ottoman Turks.[3] The Eastern Emperors, generally known in modern times as the Byzantine Emperors, continued an unbroken succession of Roman Emperors. The listing of the early Byzantine Emperors in this article ends in the 6th century with Justin II, last of the Justinian dynasty. The emperors listed in this article are those generally agreed to have been 'legitimate' emperors (e.g. not usurpers, etc.). However, since the emperorship was rather vaguely defined legally, which persons were 'legitimate' is not easy to define; many of the 'legitimate' emperors accessed to the position by usurpation, and many 'illegitimate' claimants had a legitimate claim to the position. The following criteria can be used to derive the list:   

Any individual who undisputedly ruled the whole Empire, at some point, must, in point of fact, be a 'legitimate emperor'(1). Any individual who was nominated as heir or co-emperor by a legitimate emperor (1), and who succeeded to rule in their own right, is a legitimate emperor (2). Where there were multiple claimants, and none were legitimate heirs; the claimant accepted by the Roman Senate as emperor is the legitimate emperor (3), at least during the Principate.

So for instance, Aurelian, though acceding to the throne by usurpation, was the sole and undisputed between 274-275 AD, and thus was a legitimate emperor. Gallienus, though not in control of the whole Empire, and plagued by other claimants, was the legitimate heir of (the legitimate emperor) Valerian. Claudius Gothicus, though acceding illegally, and not in control of the whole Empire, was the only claimant accepted by the Senate, and thus, for his reign, was the legitimate emperor. Equally, during the Year of the Four Emperors, all claimants, though not undisputed, were at some point accepted by the Senate and are thus included; conversely, during the Year of the Five Emperors neither Pescennius Niger or Clodius Albinus were accepted by the Senate, and are thus not included. There are a few examples where individuals were made co-emperor, but never wielded power in their own right (typically the child of an emperor); these are legitimate, but are listed together with the 'senior' emperor. 628

The above formula holds until 395, when the Western and Eastern halves of the Empire split. After that, it continues to hold, with the caveat that a legitimate emperor had undisputed control over one half of the Empire. Towards the end of the Western Empire (after 455), the emperor ceased to be a relevant figure and there was sometimes actually no claimant. For the sake of historical completeness, all Western Emperors after that point are included, even though Romulus Augustus, traditionally the "last Roman Emperor" was technically a usurper.

Contents 





1 The Principate  1.1 Julio-Claudian dynasty  1.2 Year of the Four Emperors & Flavian Dynasty  1.3 Nervan-Antonian dynasty  1.4 Year of the Five Emperors & Severan dynasty  1.5 Emperors during the Crisis of the Third Century 2 The Dominate  2.1 Tetrarchy and Constantinian dynasty  2.2 Valentinian dynasty  2.3 Theodosian dynasty  2.4 The last emperors of the Western Empire 3 The Emperors of the Eastern Empire  3.1 Leonid Dynasty  3.2 Justinian Dynasty

The Principate Julio-Claudian dynasty Portrait

Name

Born

Reigned

Succession

Became de facto January 16 emperor as a result of Augustus September 23 63 27 BC the 'first settlement' CAESAR DIVI BC, Nola, Italia August 19, FILIVS AVGVSTVS between himself and 14 AD the Roman Senate.

Tiberius TIBERIVS CAESAR AVGVSTVS

August 19, November 16 42 14 AD BC, Rome March 16, 37 AD

Son of Augustus's wife Livia by a previous marriage; adopted son of Augustus.

Died

August 19, 14 AD Probably old age, possibly assassinated, possibly assisted suicide.

March 16, 37 AD Probably old age, possibly assassinated

629

Caligula GAIVS CAESAR AVGVSTVS GERMANICVS

Claudius TIBERIVS CLAVDIVS CAESAR AVGVSTVS GERMANICVS

August 31, 12 AD, Antium, Italia

March 18, 37 AD Son of Tiberius's January 24, nephew Germanicus. 41 AD

Nephew of Tiberius, August 1, 10 January 24, brother of Germanicus BC, Lugdunum, 41 AD and uncle of Caligula; Gallia October 13, proclaimed emperor by Lugdunensis 54 AD the Praetorian Guard.

Nero

October 13, NERO CLAVDIVS December 15, 54 AD 37 AD, Antium, CAESAR June 11, 68 AVGVSTVS Italia AD GERMANICVS

January 24, 41 AD Assassinated in a conspiracy involving senators and Praetorian Guards.

October 13, 54 AD Probably poisoned by his wife Agrippina the Younger, in favour of her son Nero.

June 11, 68 AD Grandson of Committed suicide Germanicus, step-, and after being declared adopted son of a public enemy by Claudius. the Senate.

Year of the Four Emperors & Flavian Dynasty Portrait

Name

Galba SERVIVS GALBA IMPERATOR CAESAR AVGVSTVS

Otho MARCVS OTHO CAESAR AVGVSTVS

Born

Reigned

Succession

Died

Seized power after December 24 3 June 8, 68 AD Nero's suicide, with BC, Near - January 15, support of the Terracina, Italia 69 AD Spanish legions

January 15, 69 AD Murdered by Praetorian Guard

April 25, 32 AD, Ferentinum, Etruria, Italia

April 16, 69 AD Committed suicide after losing Battle of Bedriacum to Vitellius

January 15, 69 Appointed by AD - April 16, Praetorian Guard 69 AD

630

Vitellius

AVLVS VITELLIVS September 24, GERMANICVS 15 AD, Rome AVGVSTVS

Vespasian TITVS FLAVIVS CAESAR VESPASIANVS AVGVSTVS

Seized power with November 17, 9 July 1, 69 AD the support of the AD, Falacrine, - June 24, 79 eastern Legions (in Italia AD opposition to Vitellius)

Titus TITVS FLAVIVS CAESAR VESPASIANVS AVGVSTVS

December 20, 69 AD Murdered by Vespasian's troops

June 24, 79 AD Natural causes

December 30, 39 AD, Rome

June 24, 79 AD Son of Vespasian September 13, 81 AD

September 13, 81 AD Natural causes (Plague)

October 24, 51 AD, Rome

September 14, 81 AD Son of Vespasian September 18, 96 AD

September 18, 96 AD Assassinated by court officials

Domitian TITVS FLAVIVS CAESAR DOMITIANVS AVGVSTVS

Seized power with April 17, 69 support of German AD Legions (in December 20, opposition to 69 AD Galba/Otho)

Nervan-Antonian dynasty Portrait

Name

Born

Reigned

Succession

September 18, November 8, 30 96 AD Appointed by the MARCVS COCCIEVS NERVA CAESAR AD, Narni, Italia January 27, 98 Senate AVGVSTVS, AD Nerva

Died

January 27, 98 AD Natural causes

631

Trajan CAESAR MARCVS VLPIVS NERVA TRAIANVS AVGVSTVS

September 18, January 28, 98 August 7, 117 Adopted son and heir 53 AD, Italica, AD - August AD of Nerva Hispania Baetica 7, 117 AD Natural causes

Hadrian

January 24, 76 August 11, 117 AD, Italica, Adopted son and heir July 10, 138 AD AD - July 10, Hispania Baetica of Trajan Natural causes 138 AD (or Rome)

CAESAR PVBLIVS AELIVS TRAIANVS HADRIANVS AVGVSTVS

Antoninus Pius

September 19, July 10, 138 March 7, 161 CAESAR TITVS Adopted son and heir 86 AD, Near AD March 7, AD AELIVS HADRIANVS of Hadrian ANTONINVS Lanuvium, Italia 161 AD Natural causes AVGVSTVS PIVS

Lucius Verus CAESAR LVCIVS AVRELIVS VERVS AVGVSTVS

December 15, 130 AD, Rome

Adopted son and heir March 7, 161 of Antoninus Pius; March 169 AD AD - ? March Co-emperor with Natural causes 169 AD Marcus Aurelius until (Plague) death

April 26, 121 AD, Rome

March 7, 161 AD - March 17, 180 AD

Marcus Aurelius CAESAR MARCVS AVRELIVS ANTONINVS AVGVSTVS

Adopted son and heir of Antoninus Pius; March 17, 180 Co-emperor with AD Lucius Verus until Natural causes 169 AD

632

Commodus CAESAR MARCVS AVRELIVS COMMODVS ANTONINVS AVGVSTVS

August 31, 161 AD, Lanuvium, Italia

Natural son of 177 AD Marcus Aurelius; December 31, joint emperor from 192 AD 177 AD

December 31, 192 AD Assassinated in palace, strangled to death

Year of the Five Emperors & Severan dynasty Portrait

Name

Pertinax CAESAR PVBLIVS HELVIVS PERTINAX AVGVSTVS

Born

Reigned

January 1, August 1, 126, 193 AD Alba, Italia March 28, 193 AD

Didius Julianus

133 or 137 CAESAR MARCVS AD, Milan, DIDIVS SEVERVS IVLIANVS AVGVSTVS Italia

Succession

Proclaimed emperor by Praetorian Guard

March 28, Won auction held by the 193 AD Praetorian Guard for the June 1, 193 position of emperor AD

April 9, 193 April 11, 145 Seized power with AD CAESAR LVCIVS AD, Leptis support of Pannonian SEPTIMIVS SEVERVS February 4, legionsa PERTINAX AVGVSTVS Magna, Africa 211 AD Septimius Severus

Caracalla CAESAR MARCVS AVRELIVS SEVERVS ANTONINVS PIVS AVGVSTVS

April 4, 188 AD, Lugdunum, Gallia Lugdunensis

Son of Septimius Severus; co-emperor with Severus from 198 AD; 198 AD with Severus and Geta April 8, 217 from 209 AD until AD February 211 AD; coemperor with Geta until December 211 AD

Died

March 28, 193 AD Murdered by Praetorian Guard

June 1, 193 AD Executed on orders of the Senate

February 4, 211 AD Natural causes

April 8, 217 AD Murdered by a soldier; probably as part of a conspiracy involving Macrinus

633

Geta

Son of Septimius Severus; co-emperor with 209 AD Severus and Caracalla December from 209 AD until 26, 211 AD February 211 AD; coemperor with Caracalla until December 211 AD

CAESAR PVBLIVS SEPTIMIVS GETA AVGVSTUS

March 7, 189 AD, Rome

Macrinus

Praetorian Prefect to Caracalla, probably conspired to have April 11, c. 165 AD, Iol Caracalla murdered and 217 AD Caesarea, proclaimed himself June 8, 218 Mauretania emperor after Caracalla's AD death; appointed his son Diadumenian junior emperor in May 217

MARCVS OPELLIVS SEVERVS MACRINVS AVGVSTVS PIVS FELIX

with Diadumenian MARCVS OPELLIVS ANTONINVS DIADUMENIANUVS

MARCVS AVRELIVS ANTONINVS AVGVSTVS

c. 203 AD, Emesa, Syria

Grandson of Septimius Severus's sister-in-law, June 8, 218 alleged illegitimate son of AD - March Caracalla; proclaimed 11, 222 AD emperor by Syrian legions

Alexander Severus

October 1, 208 AD, Arca Caesarea, Iudaea

March 13, 222 AD March 18, 235 AD

Elagabalus

CAESAR MARCVS AVRELIVS SEVERVS ALEXANDER AVGVSTVS

Grandson of Septimius Severus's sister-in-law, cousin and adoptive heir of Elagabalus

December 26, 211 AD Murdered on the orders of Caracalla

June 8, 218 AD Both executed in favour of Elagabalus

March 11, 222 AD Murdered by Praetorian Guard

March 18, 235 AD Murdered by the army

a

Notes

The other claimants for the throne in the Year of the Five Emperors were Pescennius Niger and Clodius Albinus, supported by the Syrian and British legions respectively. Although not completely defeated until 197 AD, they were not formally accepted by the senate and were therefore not technically reigning emperors.

634

Emperors during the Crisis of the Third Century Portrait

Name

Maximinus Thrax CAESAR GAIVS JVLIVS VERVS MAXIMINVS AVGVSTVS

Gordian I CAESAR MARCVS ANTONIVS GORDIANVS SEMPRONIANVS AFRICANVS AVGVSTVS

Born

Succession

Died

Proclaimed c.173 AD, March 20, emperor by April 238 AD Thrace or 235 AD German legions Assassinated by Moesia April 238 AD after the murder of Praetorian Guard Alexander Severus

Proclaimed emperor, whilst Pro-consul in Africa, during a revolt against Maximinus. Ruled March 22, jointly with his son c. 159 AD, 238 AD Gordian II, and in Phrygia? April 12, 238 opposition to AD Maximinus. Technically a usurper, but retrospectively legitimised by the accession of Gordian III

Gordian II CAESAR MARCVS ANTONIVS GORDIANVS SEMPRONIANVS ROMANVS AFRICANVS AVGVSTVS

Reigned

c. 192 AD, ?

Proclaimed emperor, alongside father Gordian I, in opposition to March 22, Maximinus. 238 AD Technically a April 12, 238 usurper, but AD retrospectively legitimised by the accession of Gordian III

April 238 AD Committed suicide upon hearing of the death of Gordian II.

April 238 AD Killed during the Battle of Carthage, fighting a proMaximinus army

635

Pupienus Maximus CAESAR MARCVS CLODIVS PVPIENVS MAXIMVS AVGVSTVS

c. 178 AD, ?

Proclaimed joint emperor with Balbinus by the April 22, 238 Senate in AD - July 29, opposition to 238 AD Maximinus; later co-emperor with Balbinus and Gordian III

July 29, 238 AD Assassinated by the Praetorian Guard

?

Proclaimed joint emperor with Pupienus by the Senate after death April 22, 238 of Gordian I & II, AD - July 29, in opposition to 238 AD Maximinus; later co-emperor with Pupienus and Gordian III

July 29, 238 AD Assassinated by Praetorian Guard

Balbinus CAESAR DECIMVS CAELIVS CALVINVS BALBINVS PIVS AVGVSTVS

Gordian III CAESAR MARCVS ANTONIVS GORDIANVS AVGVSTVS

Philip the Arab CAESAR MARCVS IVLIVS PHILLIPVS AVGVSTVS

Decius CAESAR GAIVS MESSIVS QVINTVS TRAIANVS DECIVS AVGVSTVS

with Herennius Etruscus

Proclaimed emperor by supporters of April 22, 238 January Gordian I & II, AD 20, 225 then by the Senate; February 11, AD, Rome joint-emperor with 244 AD Pupienus and Balbinus until July 238 AD.

February 11, 244 AD Unknown; possibly murdered on orders of Philip the Arab

February 244 c. 204 AD, AD Shahba, September/ Syria October 249 AD

September/ October Praetorian Prefect 249 AD to Gordian III, took Killed in battle power after his against Decius, near death Verona

c. 201 AD, Budalia, Lower Pannonia

Governor under Philip the Arab; proclaimed emperor by Danubian legions and defeated Philip in battle; made his son Herennius Etruscus coemperor in early

September/ October 249 AD - June 251 AD

June 251 AD Both killed in the Battle of Abrittus fighting against the Goths

636

251 AD

Rome

September/October Son of Decius, June 251 AD 251 AD accepted as heir by - late 251 AD Natural causes the Senate (Plague)

206 AD, Italia

Governor of Moesia Superior, proclaimed emperor by June 251 AD Danubian legions - August 253 after Decius's death AD (and in opposition to Hostilian); made his son Volusianus co-emperor in late 251 AD.

August 253 AD Assassinated by their own troops, in favour of Aemilianus

Governor of Moesia Superior, proclaimed August 253 emperor by c. 207 AD AD - October Danubian legions Africa 253 AD after defeating the Goths; accepted as emperor after death of Gallus

September/October 253 AD Assassinated by his own troops, in favour of Valerian

Governor of Noricum and Raetia, proclaimed emperor by Rhine October 253 c. 200 AD legions after death AD - 260 AD of Gallus; accepted as emperor after death of Aemilianus

After 260 AD Captured in Battle of Edessa against Persians, died in captivity

Hostilian CAESAR CAIVS VALENS HOSTILIANVS MESSIVS QVINTVS AVGVSTVS

Trebonianus Gallus CAESAR GAIVS VIBIVS TREBONIANVS GALLVS AVGVSTVS

with Volusianus

Aemilianus CAESAR MARCVS AEMILIVS AEMILIANVS AVGVSTVS

Valerian CAESAR PVBLIVS LICINIVS VALERIANVSAVGVSTVS

Gallienus CAESAR PVBLIVS LICINIVS EGNATIVS GALLIENVS AVGVSTVS

?

October 253 AD September 268 AD

Son of Valerian, made co-emperor in 253 AD

September 268 AD Murdered in unclear circumstances

637

Claudius Gothicus CAESAR MARCVS AVRELIVS CLAVDIVS AVGVSTVS

Quintillus CAESAR MARCVS AVRELIVS CLAVDIVS QVINTILLVS AVGVSTVS

Aurelian CAESAR LVCIVS DOMITIVS AVRELIANVS AVGVSTVS

Tacitus CAESAR MARCVS CLAVDIVS TACITVS AVGVSTVS

May 10, 213 AD/214 AD, Sirmium

September 268 AD January 270 AD

?, Sirmium

Brother of Claudius 270 AD January 270 Gothicus, seized Unclear; possibly AD - 270 AD power after his suicide or murder death

Proclaimed September emperor by September(?) 9, 214 Danubian legions September 275 AD 270 AD AD/215 after Claudius Assassinated by September AD , Gothicus's death, in Praetorian Guard 275 AD Sirmium opposition to Quintillus

Elected by the September 25, ?, Senate to replace 275 AD Interamna Aurelian, after a June 276 AD short interregnum

Florianus CAESAR MARCVS ANNIVS FLORIANVS AVGVSTVS

Probus

?

Possibly halfJune 276 AD brother of Tacitus, - September? elected by the army 276 AD in the west to replace him

September? 276 AD September/ October 282 AD

CAESAR MARCVS AVRELIVS PROBVS AVGVSTVS

232 AD, Sirmium

Carus

September/ c. 230 AD, October 282 Narbo AD - late July/ early

CAESAR MARCVS AVRELIVS CARVS AVGVSTVS

Victorious general at Battle of January 270 AD Naissus, seized Natural causes power after (Plague) Gallienus's death

June 276 AD Natural causes (possibly assassinated)

September? 276 AD Assassinated by his own troops, in favour of Probus

Governor of the eastern provinces, proclaimed emperor by Danubian legions in opposition to Florianus

September/ October 282 AD Assassinated by his own troops, in favour of Carus

Praetorian Prefect to Probus; seized power either before or after Probus was

Late July/early August 283 AD Natural causes? (Possibly killed by 638

August 283 AD

murdered

lightening)

?

Late July/early August 283 AD - 284 AD?

Son of Carus, succeeded him jointly with his brother Carinus

284 AD Unclear; possibly assassinated

?

Late July/early August 283 AD - 285 AD

Son of Carus, succeeded him jointly with his brother Numerian

285 AD Died in battle against Diocletian?

Numerian CAESAR MARCVS AVRELIVS NVMERIVS NVMERIANVS AVGVSTVS

Carinus CAESAR MARCVS AVRELIVS CARINVS AVGVSTVS

The Dominate Tetrarchy and Constantinian dynasty Portrait

Name

Diocletian CAESAR GAIVS AVRELIVS VALERIVS DIOCLETIANVS AVGVSTVS

Maximian CAESAR GAIVS AVRELIVS VALERIVS MAXIMIANVS AVGVSTVS

Born

Reigned

Succession

Proclaimed emperor by army after death of c. December 22, November Numerian, and in 244 AD, 20, 284 AD opposition to Carinus; Dioclea, May 1, 305 adopted Maximian as Dalmatia AD senior co-emperor in 286 AD

Died

3 December 311 AD Abdicated; died of natural causes

310 AD Abdicated with Diocletian; twice tried to regain Adopted as senior cothrone with, and c. 250 AD, near April 1, 286 emperor ('Augustus') in then from Sirmium, AD - May 1, the west by Diocletian in Maxentius; Pannonia 305 AD 286 AD captured by Constantine I and committed suicide at his behest

639

Constantius I Chlorus CAESAR GAIVS FLAVIVS VALERIVS CONSTANTIVS AVGVSTVS

March 31 c. 250 May 1, 305 AD, Dardania, AD - July Moesia 25, 306 AD

Adopted as junior coemperor ('Caesar') and 306 AD heir by Maximian in 293 Natural causes AD

c. 260 AD, Felix May 1, 305 Romuliana, AD - May Moesia Superior 311 AD

Adopted as junior coemperor ('Caesar') and 311 AD heir by Diocletian in 293 Natural causes AD

Galerius CAESAR GALERIVS VALERIVS MAXIMIANVS AVGVSTVS

Severus FLAVIVS VALERIVS SEVERVS AVGVSTVS

Constantine I

?

Adopted as junior coemperor ('Caesar') and Summer 306 heir by Constantius AD - March/ Chlorus in 305 AD; April 307 succeeded as Augustus AD in 306; opposed by Maxentius and Constantine I

February 27 c.

25 July 306 CAESAR FLAVIVS 272 AD, AD - May CONSTANTINVS Naissus, Moesia VALERIVS 22, 337 AD Superior AVGVSTVS

Maxentius MARCVS AVRELIVS VALERIVS MAXENTIVS AVGVSTVS

c. 278 AD, ?

28 October 306 AD October 28, 312 AD

September 16, 307 AD Captured by Maxentius and forced to commit suicide (or murdered)

Son of Constantius Chlorus, proclaimed emperor by his father's troops; accepted as Caesar (west) by Galerius in 306 AD; May 22, 337 AD promoted to Augustus Natural causes (west) in 307 AD by Maximian after death of Severus; refused relegation to Caesar in 309 AD

Son of Maximian, seized power in 306 after death of Constantius Chlorus, in opposition to Severus and Constantine I; made Caesar (west) by Maximian in 307 AD after the death of Severus

October 28, 312 AD Died at the Battle of the Milvian Bridge, against Constantine I

640

Nephew of Galerius, Maximinus Daia May 1, 311 adopted as Caesar and CAESAR November 20 c. AD his heir in 305 AD; GALERIVS 270 AD, Dacia VALERIVS July/August succeeded as Augustus Aureliana MAXIMINVS 313 AD (shared with Licinius) in AVGVSTVS 311 AD

July/August 313 AD Defeated in civil war against Licinius; probably committed suicide thereafter

Appointed Augustus in the west by Galerius in 308 BC, in opposition to Maxentius; became Augustus in the east in 311 AD after the death of Galerius (shared with Maximinus); defeated November Maximinus in civil war c. 250 AD, Felix 11, 308 AD - to become sole eastern Romuliana, September Augustus in 313 BC; Moesia Superior 18, 324 AD appointed Valerius Valens in 317 AD, and Martinianus in 324 AD as western Augustus, in opposition to Constantine, both nominally ruled for a few months before being executed

325 AD Defeated in civil war against Constantine I in 324 AD and captured; executed on the orders of Constantine the next year

Licinius CAESAR GAIVS VALERIVS LICINIVS AVGVSTVS

with Valerius Valens Martinianus

Constantine II CAESAR FLAVIVS 316 AD, Arles CLAVDIVS CONSTANTINVS AVGVSTVS

Constantius II

CAESAR FLAVIVS August 7, 317 AD, Sirmium, IVLIVS CONSTANTIVS Pannonia AVGVSTVS

Son of Constantine I; appointed Caesar in 317 May 22, 337 340 AD AD, succeeded as joint AD - 340 Died in battle Augustus with his AD against Constans brothers Constantius II and Constans

Son of Constantine I; May 22, 337 succeeded as joint AD Augustus with his November 3, brothers Constantine II 361 AD and Constans; sole emperor from 350 AD

361 AD Natural causes

641

Constans CAESAR FLAVIVS 320 AD, ? IVLIVS CONSTANS AVGVSTVS

Son of Constantine I; May 22, 337 succeeded as joint AD - 350 Augustus with his AD brothers Constantine II and Constantius II

350 AD Assassinated on the orders of the usurper Magnentius

Cousin of Constantius II; made Caesar of the west Julian 331 AD/332 February 360 in 355 AD; proclaimed June 26, 363 AD CAESAR FLAVIVS AD, AD - June Augustus by his troops Mortally CLAVDIVS Constantinople, IVLIANVS 26, 363 AD in 360; sole emperor wounded in battle Thracia AVGVSTVS after the death of Constantius

Jovian

331 AD,

CAESAR FLAVIVS Singidunum, IOVIANVS Moesia AVGVSTVS

June 26, 363 AD February 17, 364 AD

February 17, 364 General of Julian's army; AD proclaimed emperor by Natural causes the troops on Julian's (Suffocated on death fumes)

Valentinian dynasty Portrait

Name

Born

Valentinian I

321 AD, Cibalae, Pannonia

FLAVIVS VALENTINIANVS AVGVSTVS

Valens

328 AD,

Cibalae, FLAVIVS IVLIVS VALENS AVGVSTVS Pannonia

Reigned

Succession

February 26, 364 AD Elected to replace Jovian November 17, by the army 375 AD

Died

November 17, 375 AD Natural causes

August 9, 378 AD March 28, 364 Brother of Valentinian I, Killed in Battle AD - August appointed co-augustus (for of Adrianople 9, 378 AD the east) by him against the Goths

642

Gratian FLAVIVS GRATIANVS AVGVSTVS

Valentinian II FLAVIVS VALENTINIANVS JVNIOR AVGVSTVS

April 18/May August 4, 367 23, 359 AD, AD - August Sirmium, 25, 383 AD Pannonia

Son of Valentinian I, appointed 'junior' Augustus by him in 367, became 'senior' augustus (for the west) after Valentinian's death.

Son of Valentinian I, proclaimed emperor by November 17, 371 AD, Pannonian army after 375 AD - May Milan, Italia Valentinian's death; 15, 392 AD accepted as co-Augustus for the west by Gratian

August 25, 383 AD Murdered by rebellious army faction

May 15, 392 AD Unclear; possibly murdered or committed suicide

Theodosian dynasty Portrait

Name

Theodosius I FLAVIVS THEODOSIVS AVGVSTVS

Born

EAST

Honorius FLAVIVS HONORIVS AVGVSTVS

WEST

Succession

January 11, 347 AD, Cauca, Hispania

c. 377 AD, Hispania

Son of Theodosius I; appointed as 'junior' Augustus for the east January 383 by Theodosius in 383 AD - May 1, (after the death of 408 AD Gratian); became 'senior' Augustus for the east after his father's death

January 23, September 9, 384 393 AD AD, ? August 15, 423 AD

Died

Appointed as Augustus for the east by Gratian January 17, 395 after the death of AD Valens; became sole Natural causes 'senior' Augustus after death of Valentinian II

January 1, 379 AD January 17, 395 AD

Arcadius FLAVIVS ARCADIVS AVGVSTVS

Reigned

May 1, 408 AD Natural causes

Son of Theodosius I; appointed as 'junior' Augustus for the west by Theodosius in 393 August 15, 423 (after the death of AD Valentinian II); became Natural causes 'senior' Augustus for the west after his father's death 643

Theodosius II FLAVIVS THEODOSIVS AVGVSTVS

April 10, 401 AD, Constantinople?

May 1, 408 Son of Arcadius, July 28, 450 AD AD - July succeeded to the throne Natural causes 28, 450 AD after his father's death

EAST

Constantius III FLAVIVS CONSTANTIVS AVGVSTVS

WEST

February 8, ?, Naissus, 421 AD Moesia Superior September 2, 421 AD

Married to Theodosius I's daughter Galla September 2, 421 Placidia, elevated to co- AD Augustus for the west Natural causes by Honorius

?

August 27, 423 AD May 425 AD

June or July 425 AD A senior civil servant Deafeated in under Honorius, battle by proclaimed emperor by Theodosius II and Castinus; initially Valentinian III, undisputed captured and executed

July 2, 419 AD, Ravenna, Italia

Son of Constantius III, appointed Caesar for the west by Theodosius October 23, II after the death of 424 AD Honorius, in opposition March 16, to the Joannes; became 455 AD Augustus for the west after the defeat of Joannes

396, Thrace or Illyria

Summer 450 AD January 457 AD

Joannes

WEST

Valentinian III FLAVIVS PLACIDIVS VALENTINIANVS AVGVSTVS

WEST

Marcian FLAVIVS MARCIANIVS AVGVSTVS

EAST

March 16, 455 AD Assassinated, possibly at the behest of Petronius Maximus

Nominated as successor (and husband) by January 457 AD Pulcheria, sister of Natural causes Theodosius II

644

The last emperors of the Western Empire Portrait

Name

Born

Petronius Maximus FLAVIVS ANICIVS PETRONIVS MAXIMVS AVGVSTVS

Avitus EPARCHIVS AVITVS AVGVSTVS

Majorian IVLIVS VALERIVS MAIORIANVS AVGVSTVS

Libius Severus

PROCOPIVS ANTHEMIVS AVGVSTVS

Olybrius FLAVIVS ANICIVS OLYBRIVS AVGVSTVS

Succession

Died

Proclaimed himself emperor with the May 31, 455 AD support of the Murdered, probably stoned army, after the to death by the Roman mob death of Valentinian III

c. 396 AD, ?

March 17, 455 AD - May 31, 455 AD

c. 385 AD, ?

Magister militum under Petronius Maximus, July 9, 455 AD proclaimed - October 17, emperor by the 456 AD Visigoth king Theoderic after Petronius's death

after 17 October 456 AD Deposed by his Magister militum, Ricimer; became bishop of Placentia; murdered at some point afterwards

August 7, 461 AD Deposed by his troops April 457 AD November Appointed emperor (probably at the behest of August 2, 461 420 AD, ? by Ricimer Ricimer); died shortly AD afterwards in unclear circumstances

?,

LIBIVS SEVERVS Lucania, AVGVSTVS Italia

Anthemius

Reigned

November 461 AD - August 465 AD

August 465 AD Appointed emperor Probably assassinated by by Ricimer Ricimer

April 12, 467 c. 420 AD AD - July 11, 472 AD

Appointed emperor by Ricimer, with July 11, 472 AD the backing of the Executed by Ricimer eastern emperor Leo I

July 11, 472 AD] c. 420 AD November 2, 472 AD

Son-in-law of Valentinian III; November 2, 472 AD appointed emperor Natural causes by Ricimer

645

Glycerius

Julius Nepos

Romulus Augustus

?

after 480 AD Appointed emperor Deposed by Julius Nepos, March 473 AD by Gundobad became Bishop of Salona, - June 474 AD (Ricimer's time and manner of death successor) unknown

c. 430 AD, ?

June 474 AD August 28, 475 AD (in Italy); Spring 480 AD (in Gaul and Dalmatia)

Nephew-in-law of the eastern emperor Leo I, appointed emperor in opposition to Glycerius

October 31, 475 Appointed by his AD - September father, Flavius 4, 476 AD (in Orestes Italy)

?

480 AD Deposed in Italy by Flavius Orestes, ruled in exile until assassination in 480

after 480 AD Deposed by Odoacer, who then ruled in the name of Julius Nepos until the latter's death, which formally ended the western empire; most likely lived out his life on a private villa in obscurity

The Emperors of the Eastern Empire Leonid Dynasty Portrait

Name

Born

Leo I FLAVIVS VALERIVS LEO AVGVSTVS

Leo II FLAVIVS LEO IVNIOR AVGVSTVS

401 AD, ?

Reigned

February 7, 457 AD January 18, 474 AD

Succession

Proclaimed emperor by the Magister militum Aspar after Marcian's death

Died

January 18, 474 AD Natural causes

November 17, January 18, Grandson of Leo I by his 474 AD 467 AD, 474 AD daughter Ariadne Unclear, Constantinople? November 17, (empress) possibly 474 AD assassinated

646

425 AD, Isauria

February 9, 474 AD January 9, 475 AD & Father of Leo II August 476 AD - April 9, 491 AD

April 9, 491 AD Natural causes

?

Brother-in-law of Leo I, January 9, 475 seized power during a AD - August plot against Zeno by 476 AD Verina (Leo I's widow and Basiliscus's sister)

August 476 AD Defeated, captured and executed by Zeno

c. 430 AD, Dyrrachium

April 9, 491 AD - July 9, 518 AD

Zeno FLAVIVS ZENO PERPETVVS AVGVSTVS

Basiliscus FLAVIVS BASILISCVS AVGVSTVS

Anastasius I FLAVIVS ANASTASIVS AVGVSTVS

Selected by Ariadne as successor to Zeno (as both emperor and husband)

July 9, 518 Natural causes

Justinian Dynasty Portrait

Name

Justin I FLAVIVS IVSTINVS AVGVSTVS

Justinian I FLAVIVS PETRVS SABBATIVS IVSTINIANVS AVGVSTVS

Justin II FLAVIVS IVSTINIVS IVNIOR AVGVSTVS

Born

Reigned

Succession

Died

Commander of the palace guard under August 1, 527 AD Anastasius I); elected Natural causes as emperor with support of army

c. 450 AD, Naissus

July 9, 518 AD - August 1, 527 AD

c. 482 AD, Tauresium, Dardania

August 1, 527 Nephew and AD - 13/14 nominated heir of November Justin I 565 AD

13/14 November 565 AD Natural causes

578 AD Became insane; 13/14 Tiberius II Constantine November Nephew of Justinian c. 520 AD, ? ruled as regent from 565 AD - 578 I December 574 and AD became emperor on Justin's death in 578 647

List of Roman usurpers

The following is an attempted list of usurpers in the Roman Empire. For an overview o f the pr oblem a nd c onsequences o f us urpation s ee Roman us urpers. In t he E astern R oman Empire ( 476-1453), or Byzantine E mpire, us urpation w as s o not oriously frequent t hat t he term "Byzantine" became a byword for intrigue. Key:        

kPG, killed by the Praetorian guard kS, killed by own soldiers kB, killed in battle e, executed S, suicide dates are beginning and end of reign origin of the rebellion indicated where possible the list is complete until the advent of the tetrarchy in the end of the 3rd century

Emperor usurpers This is a listing of Roman emperors that so became due to their own initiative with neither family ties to the previous nor senatorial appointment.

First Roman Imperial civil war: the year of the four emperors (69 AD)    

Galba - killed January 15, 69 Otho – committed suicide April 16, 69 Vitellius – killed December 22, 69 Vespasian – secured the throne

From 193 to the tetrarchy (crisis of the third century)          

Septimius Severus (193-211) in the Rhine, secured the throne, founder of the Severan dynasty Macrinus (217-e.218) in Syria, former prefect of the Praetorian guard Maximinus Thrax (235-kS.238) in the Rhine, former centurion Gordian I and Gordian II (238) in Africa, suicide and death in battle Philip the Arab (244-kS.249) in the East, former prefect of the Praetorian guard Decius (249-kB.251) in Pannonia Aemilianus (kS.251) in Moesia Valerian (253-e.260) in the Rhine, executed by the Persians Aurelian (270-kPG275) …

Unsuccessful usurpers in the 1st century List of to be emperors eventually defeated by the ruling sovereign, listed by reign. The noted date is the attempted usurpation.

Titus: 79-81 

Terentius Maximus, in Asia, took refuge with Artabanus, a Parthian leader, resembled Nero

648

Domitian: 91-96 

Lucius Antonius S aturninus (89), i n Germania S uperior, governor of G ermania Superior, could not bring in Germanic allies because the Rhine thawed, put down by Domitian's general.

Unsuccessful usurpers in the 2nd century Marcus Aurelius: 161-180 

Avidius C assius (175), i n Egypt and Syria, governor of S yria, d eclared h imself emperor upon t he r umor t hat M arcus A urelius h ad di ed, c ontinued hi s r evolt e ven upon learning Marcus Aurelius was alive.

Septimius Severus: 193-211 



Pescennius Niger (193-194), in Egypt, Asia and Syria, governor of Syria, proclaimed himself emperor after the death of Pertinax, defeated in battle and killed while fleeing to Parthia. Clodius A lbinus (196-197), i n Britain and Gaul, governor of Britain, o riginally Septimius Severus's a lly u ntil Pescennius N iger w as k illed, k illed at t he battle o f Lugdunum.

Unsuccessful usurpers in the 3rd century Elagabalus: 218-222    

Gellius Maximus (219), in Syria, executed, originally an officer of Legio IV Scythica Verus (late 219), in Syria, executed, commander of Legio III Gallica Uranius (ca. 221), questioned existence and date; sources place him in 253 Seleucus (after 221). He could be Julius Antonius Seleucus, in Moesia, or M. Flavius Vitellius Seleucus, consul for 221

Alexander Severus: 222-235  

Sallustius (ca. 227), in Rome, raised to Caesar by Alexander, executed for attempted murder, prefect of the Praetorian guard Taurinus (S. date unclear), in the East, committed suicide in the Euphrates after being hailed Augustus

Maximinus Thrax: 235-238  

Magnus (235), ordered some soldiers of Maximinus to destroy the bridge that allowed the Emperor to cross back the Rhine, a former consul Quartinus (235), in the East, supported by soldiers loyal to former emperor Alexander Severus

Gordian III: 238-244 

Sabinianus (240), in Africa, governor of the province

Philip the Arab: 244-249  

Iotapianus (kS.248), in the East Pacatianus (kS.248), in the Danube frontier, killed by soldiers

649

 

Silbannacus in the Rhine, questioned existence Sponsianus in Moesia, questioned existence

Decius: 249-251  

Priscus (249-k?252) in the East, Philip's brother Licinianus (250) in Rome, executed

Gallienus: 253-268         

Ingenuus (260) in Pannonia, committed suicide, former governor Macrianus M ajor, Macrianus M inor and Quietus (September 260 – Autumn 261) i n the East, all killed by their own soldiers in different occasions Regalianus (260) in Pannonia, ruled with his wife Balista (also: B allista) ( Autumn e .261) in th e E ast, former P raetorian p refect, associated with the former Piso (kS.261) in Achaea, questioned existence Valens (k.261) in Achaea, killed by Macrinus, former governor Memor (e.261) in Egypt Mussius Aemilianus (261 - Spring e.262) in Egypt The e mperors of t he Gallic Empire, T he Gallic emperors a re know n pr imarily f rom the coins they minted. The political and military history of the Gallic Empire can be sketched through their careers. Their names are as follows:    



Postumus 260 - 268 o (Laelianus 268, usurper) Marius 268 Victorinus 268 - 270 o (Domitianus 271? usurper) Tetricus I 270 - 274 (residence Trier) o Tetricus II 270 - 274 (son of Tetricus; caesar)

The fictitious usurpers:  Celsus  Saturninus  Trebellianus

Claudius II: 268-270 

Censorinus (269-kS.270), a lmost c ertainly non-existent: " attested" o nly b y th e Augustan History (Trig. Tyr. 33) with no literary, epigraphical, numismatic support of any kind.

Aurelian: 270-275 

   

Domitianus (270-271)most probably in Southern Gaul. He was probably encouraged by Aurelian's d ifficulties in d ealing w ith a n A lamannic in cursion in to Italy th at occurred e arly i n hi s r eign. H is bi d f or pow er c ould ha ve b een s uppressed b y Aurelian's Praetorian Prefect, Placidianus who was in the Rhone valley at the time or by Tetricus, the Gallic Emperor. Felicissimus (k.271) in Rome, a civil servant involved in corruption Septimius (kS.271) in Dalmatia Urbanus (271), questioned existence Firmus (k.273) in Egypt, questioned existence 650

Probus: 276-282   

Bonosus (280) Proculus (280) Saturninus (280)

Carus, Carinus, Numerian: 282-284 

Sabinus Iulianus

Diocletian: 284-305      

Amandus and Aelianus: 285 Carausius: 286-293 Allectus: 293-296 Domitius Domitianus: 297 Aurelius Achilleus: 297–298 Eugenius: 303

Unsuccessful usurpers in the 4th and 5th century           

Maximian (306–308, e. 310) a gainst Flavius V alerius S everus and Galerius, l ater against Constantine I Calocaerus (e.333/334) against Constantine I Domitius Alexander (308-e.311) against Maxentius Magnentius and Decentius (350–353) against Constantius II Vetranio (350) against Constantius II Nepotianus (350) against Constantius II Claudius Silvanus 355 against Constantius II Procopius (366) against Valentinian I Firmus (372-375) against Valentinian I Magnus M aximus (383-388) an d Flavius V ictor (384-388) a gainst Gratian, Valentinian II and Theodosius I Eugenius (392-e.394) against Theodosius I

Honorius: 395-423      

Priscus Attalus: 409, 414-415 Maximus of Hispania: 409-411 Marcus: 406-407 Gratian: 407 Constantine "III": 407-411 Constans "II": 407-411

Valentinian III: 423-455 

Joannes: 423-425

Unsuccessful regional usurpers after the fall of Rome (476)  

Burdunellus (e.496), in the Ebro valley Peter (e.506), in the Ebro valley

651

I.

Извори 1) Аналисти

ИСТОРИЈА РИМА

2) Цезар 3) Салустије 4) Ливије 5) Res gestae divi Augusti 6) Тацит 7) Светоније 8) Плиније Млађи 9) Амијан Марцелин 10) Писци IV и V века н.е. 11) Полибије 12) Плутарх 13) Апијан 14) Хришћански писци

II.

Краљевство и Република 15) Рим у доба краљева 16) Реформе Сервија Тулија 17) Рим и Етрурци / Етрурци 18) Рим и Латини / Латински савез 19) Оснивање Републике 20) Патрицији и плебејци / Борба сталежа - закони 21) Закони Лицинија и Секстија 22) Римска освајања Италије – V и IV век / Гали 23) Самнитски ратови 24) Пиров поход на Италију 25) I Пунски рат 26) II Пунски рат 27) Ханибал у Италији 28) Македонски ратови (I, II, III) / Рим и Филип V 29) Сирски рат / Рим и Антиох III 30) Илирски ратови 31) Сенат у доба Републике 32) Комиције 33) Магистрати са империјумом / Проконзуларни империјум, imperium maius 34) Народни трибуни - њихова овлашћења / Tribunicia potestas 35) Римска религија у доба Републике / Свештенички колегији 36) Реформе браће Грах / Тиберије Грах / Гај Грах

652

37) Гај Марије 38) Савезнички / Италски рат 39) Сула / Сулина диктатура 40) Гнеј Помпеј 41) Митридат 42) Катилинина завера 43) Цицеронова каријера и његова дела 44) Цезар – његов живот и дела, диктатура / Галски ратови 45) I тријумвират 46) II тријумвират

III.

Царство 47) Августов принципат 48) Августова културна обнова / Августова реформа религије 49) Август – Спољна политика 50) Август – Сенаторски и витешки сталеж 51) Август – Сенат, комиције и магистратуре 52) Август – Провинције 53) Тиберије 54) Клаудије 55) Неронова владавина 56) Година 4 цара 68-69 57) Веспазијан / Династија Флавијеваца 58) Династија Антонина 59) Трајан 60) Хадријан 61) Марко Аурелије 62) Грађански рат 193. / Долазак Севера на власт 63) Септимије Север / Династија Севера 64) Војнички цареви III века / Аурелијан 65) Диоклецијан и његове реформе / Тетрархија 66) Константин – реформе, долазак на власт 67) Константинови синови 68) Јулијан Апостата 69) Теодосије и његови синови / Цареви V века 70) Рим и Парћани (од краја републике до Сасанида) 71) Рим и Готи (од Трајана Деција до краја царства; Хадријанопољ 378.) 72) Сенат у доба принципата 73) Оријентални култови у доба царства 74) Римске провинције (освајање, уређење) 75) Рим и хришћани 76) Организовани устанци у доба царства 653

Основне академске студије класичних наука (2009) Курс: Историја Рима од оснивања Града до Октавијана Августа: општи курс У оквиру предмета: Историја старог Рима Предавачи: Не постоје подаци о траженом предавачу. ОБАВЕЗНИ КУРС Број бодова: 11.00 Садржај курса: Основни преглед историје Рима од оснивања Града до Октавијановог Принципата. Политичка, друштвена и институционална историја Рима у доба Републике. Циљ изучавања курса: Овладавање основним појмовима, постизање знања и разумевање историјских извора и епохе; способност анализе историјских догађаја. Облици наставе: Предавања. Обавезе студената: Похађање наставе. Начин оцењивања рада и резултата: Усмени испит ПЛАН КУРСА: 1. недеља предавање - Увод Природа предмета, приручници, начин рада. Периодизација римске историје. 2. недеља предавање - Географски и етнички оквири ране историје Рима. Природне одлике Италије. Италици, Етрурци и Грци у Италији. 3. недеља предавање - Почеци римске историје. Oснивање Града. Рим под етрурским утицајем. Доба краљева и фиктивна историја раног Рима. 4. недеља предавање - Рим постаје Република. Рим се ослобађа етрурског утицаја. Световне установе ране Републике. Корени сталешког сукоба у Риму: патрицији и плебејци. Закони 12 таблица. Трибе и центурије. 5. недеља предавање - Унутрашње промене Републике I Патрицији и плебејци. Рана римска религија. Напад Келта. Улазак плебејаца у сенат. 654

6. недеља предавање - Унутрашње промене Републике II Закони Лицинија и Секстија. Изједначавање сталежа. Нобили. Трибунат. 7. недеља предавање - Освајање Италије I Келтска опасност. Рим и Лацијум. Рим и Етрурија. Самнитски савез. Латински рат 8. недеља предавање - Освајање Италије II Самнитски ратови. Рим у централној Италији. Рат са Пиром. Промене у војсци. 9. недеља предавање - Организација Италије Савезништво Рима и Италика. Савезнички уговори. Питање грађанског права. Римске колоније. Латинске колоније. 10. недеља предавање - Успостављање превласти на западном Медитерану I Рим и Картагина. Први Пунски рат и његови резултати. Карактеристике римске спољне политике у другој половини II века. 11. недеља предавање - Успостављање превласти на западном Медитерану II Гај Фламиније. Предисторија новог сукоба са Картагином. Други Пунски рат до битке код Кане. 12. недеља предавање - Успостављање превласти на западном Медитерану III Други Пунски рат од битке до Кане до 201. године. Борбе у северној Италији и Шпанији. Унутрашње прилике у Риму. Значај Другог Пунског рата. 13. недеља предавање - Рим према хеленистичким монархијама Хеленистички исток. Рат против Филипа V. Ослобођење Грчке. Рим против Антиоха III. Успостављање примата на Истоку. 14. недеља предавање - Рим пред изазовима светске превласти Наставак рата са Македонијом. Ратови у Шпанији. Нестанак Македоније и Грчке. Римска пријатељства и савезништва на Истоку.

655

15. недеља предавање - Промене у Риму након великих освајања Преображаји Републике након освајања. Сенат, скупштине, магистрати и војска Републике у II веку пре Хр. Религиозни утицаји са истока. Почеци књижевности. Сципионов круг; Полибије. 16. недеља предавање - Епоха римске револуције I Републиканска елита и њени идеали. Оптимати и популари. Аграрни проблем. Рим према Италицима: питање грађанског права. Покрет Тиберија Граха и реакција Сената. 17. недеља предавање - Епоха римске револуције II Покрет Гаја Граха. Рестаурација и њен пораз. 18. недеља предавање - Епоха римске револуције III Победе Гаја Марија. Реформе војске. Покрет Апулеје Сатурнина. 19. недеља предавање - Епоха римске револуције IV Витезови против сенатске аристократије. Италско питање. Ливије Друз. Савезнички рат и резултати. 20. недеља предавање - Римска контрареволуција Сулпиције Руф. Сула и поновни улазак Марија у политику. Цина. Сулин други марш на Рим. Сулине проскрипције, диктатура и реформа устава. 21. недеља предавање - Пораз реституције Републике I Постсуланска аристократија. Рестаурација и њен пораз. Успон Помпеја. Катилина. Цицерон у одбрани Репuблике. 22. недеља предавање - Сенат губи контролу у држави Помпејев повратак са Истока. Цезаров успон. Први Тријумвират. Култура позне Републике. 23. недеља предавање - Грађански рат и диктатура Избијање и ток грађанског рата. Цезарова диктатура и њен пад. 656

24. недеља предавање - Сенат између војних комаданата Антонијева политика. Успон Октавијана. Републиканска партија и њена очекивања. Октавијан пристаје уз Антонија; Други Тријумвират. 25. недеља предавање - Крај Републике Пропаст републиканске партије. Разлаз између Октавијана и Антонија и победа Октавијана. Идеја аристократске републике; њен значај и домети. 26. недеља предавање - Римска спољна политика у доба револуције Пораз доктрине дефанзивног империјализма. Провинција Азија. Југуртин рат. Кимбри и Тевтонци. Митридатов изазов. Помпеј на Истоку. Цезар осваја Запад. Литература и извори података: Општа обавезна литература Н. А. Машкин, Историја старог Рима, Београд, више пута прештампано; глава i, главе iii-xi, глава xii,1 (само део "Нобилитет и витезови), глава xiv-xxii, глава xxiv,1-7, глава xxv, xxvii-xxix, xxxii-xxxviii, xxxxix,1-2. М. Будимир, М. Флашар, Преглед римске књижевности, Београд 1963 (стр. 13-63; 117142; 180-188; 193-197; 202-206; 243-258; 269-282; 300-301; 315-324; 332-338; 346-350; 394-405; 447-468; 471-478; 535-562; 593-596; 611-615; 631-638). М. Ростовцев, Историја старог света, Нови Сад 1990 (стр. 273-301; 339-394; 407-493). Оксфордска историја римског света (приредили Џ. Бордман, Џ. Грифин, О. Мари), Београд 1999 (стр. 15-72; 87-120; 142-304; 423-450). Ливије, Историја Рима од оснивања града (i-iii књиге и vi књига, у преводу М. Мирковић), Београд 1991 и 1995. Обавезно је прочитати и предговор. Ливије, Историја Рима од оснивања града. Полибије, Историје, I (том): i 1-64, ii, iii, vi 1-18; II (том): xii 25a-25e, xv 18-19, xviii, 42-48, xxi, 13-24, xxix, 7-9, 19-22, xxxi 22-30, (превод М. Рицл), Нови Сад 1988. Обавезно је прочитати и предговор. Salustije, Katilinina zavera (prevod G. Maričića), Beograd 1996. Цицерон, Беседа за Милона (превод В. Недељковића), Нови Сад 1998. Цезар, Галски рат (само I књ.) и Грађански рат (читаво дело, превод А. Тузлић), Нови Сад 1980. Постоји и превод Т. Смердла: Cezar, Moji ratovi, Zagreb 1972. 657

Апијан, Римски грађански ратови, i, iii-iv, превод Б. Стевановић, Београд 1967. Plutarh, Usporedni životopisi: Tit Flaminin, Emilije Paul, Gaj i Tiberije Grah, Sula, Marije, Pompej, Ciceron, Cezar, Antonije, Galba (prevod Z. Dukata), Zagreb 1989; Може се користити и превод М. Ђурића: Плутарх, Славни ликови антике. Dela božanskog Avgusta (prevod S. Ferjančić), Beograd 2000. Обавезно је прочитати и предговор. Svetonije, Povijest dvanaest rimskih careva: Cezar, Avgust, Klaudije, Vespazijan i Domicijan (prevod S. Hosua), Rijeka 1975. Тацит, Анали (превод Љ. Црепајац), Београд 1970. Обавезно је прочитати и предговор. Плиније Млађи, Писма i 20, iii 8, x 1-121 (превод A. Вилхар), Београд 1982. Амијан Марцелин, Историја xx-xxv (превод М. Милин), Београд 1998. Историја српског народа I, 1981, 54-105 Лактанције, О смрти прогонитеља, Источник 41, 2002, 141-160; Источник 42, 2002, 143153. Цицерон, Закони, I, ii-iii; III, ii-xx (превод Б. Шијачки-Маневић) Београд 2002. Цицерон, Држава, I, xxii-xlvii; II, i-xxxvii, III, xxi-xxxv, VI (превод Б. Маневић-Шијачки) Београд 2002. Tacit, Historije, i (preveo J. Miklić) Zagreb 1987. Општа допунска литература P. Lisičar, Grci i Rimljani, Zagreb 1971, 261-515. J. Burkhart, Doba Konstantina Velikog, Novi Sad 2006. Н. А. Машкин, Историја старог Рима, Београд, више пута прештампано; стр: 164-182; 295-310; 367-374; 412-462; 509-517. М. Будимир, М. Флашар, Преглед римске књижевности, Београд 1963 (делови књиге који нису обухваћени у списку обавезне литературе). М. Ростовцев, Историја старог света, Нови Сад 1990 (сви делови књиге који нису обухваћени у списку обавезне литературе). Оксфордска историја римског света (приредили Џ. Бордман, Џ. Грифин, О. Мари), Београд 1999 (делови књиге који нису обухваћени у списку обавезне литературе). P. Grimal, Rimska civilizacija, Beograd 1968. V. Janković, Imenik klasične starine, Beograd 1992. 658

Ž. Dimezil, Drevna rimska religija, Novi Sad 1997. В. Чајкановић, Вергилије и његови савременици, Београд 1930. Ž. Karkopino, Rim u razdoblju najvišeg uspona Carstva, Zagreb 1981. Ф. де Куланж, Античка држава, Београд 1956 (прештампано). Историја приватног живота. I: Од Римског царства до 1000. године (приредили Ф. Аријес и Ж. Диби), Београд 2000. (до 352. стр.) Е. Бенвенист, Речник индоевропских установа, Нови Сад 2002. A. Musić, N. Majnarić, Nacrt gčkih i rimskih starina, Zagreb (više izdanja). Д. Срејовић, А. Цермановић, Речник грчке и римске митологије, Београд 1979. В. Бухвалд, А. Холвег и О. Принц, Речник грчких и латинских писаца Антике и Средњег века. Тускулум лексикон, Београд 1984; у обзир узети античке писце који су писали о римској историји, као и оне који припадају латинској/римској књижевности. Ливије, Историја Рима од оснивања града. Друго петокњижје (у преводу М. Мирковић) Београд 1995 (делови који се не налазе на списку обавезне литературе). Препоручују се и iv и v књига из првог петокњижја. Полибије, Историје, I и II (превод М. Рицл), Нови Сад 1988. (делови књиге који се не налазе на списку обавезне литературе) Салустије, Југуртин рат (превод Л. Перовић), Београд 1913. Цицерон, Закони, (превод Б. Маневић-Шијачки), Београд 2002 (делови који се не налазе на списку обавезне литературе). Цицерон, Држава (превод Б. Маневић-Шијачки), Београд 2002. (делови књиге који се не налазе на списку обавезне литературе) Plutarh, Usporedni životopisi (све биографије римских државника које се не налазе на списку обавезне литературе), Zagreb 1989. Eнејида Публија Вергилија Марона (превод Н. Вулић) I-II, Београд 1907-1908. Јосиф Флавије, Јудејски рат (превод Д. Глумца) Београд 1967. Амијан Марцелин, Историја (превод М. Милин), Београд 1998 (делови ове књиге који се не налазе на списку обавезне литературе). Плиније Млађи, Писма (превод A. Вилхар), Београд 1982; писма која се не налазе на списку обавезне литературе. Живот и преписка светога Хијеронима (избор писама св. Јеронима у преводу М. Мирковић), Београд 2000.

659

Основне академске студије класичних наука (2006) Курс: Држава и друштво у доба републике и раног принципата У оквиру предмета: Историја Рима Предавачи: др Жарко Петковић, доцент др Светлана Лома, доцент др Снежана Ферјанчић, доцент ОБАВЕЗНИ КУРС Број бодова: 10.00 Садржај курса: Тематски и проблемски. Основни проблеми римске друштвене и конституционалне историје у доба републике закључно са конституисањем монархије. Циљ изучавања курса: Тежиште рада је на читању и тумачењу изворних текстова који илуструју поједине тематске целине. Припремајући се за часове и учествујући у дискусији студенти се оспособљавају за самосталан рад који ће се верификовати на испиту. Предуслови за полагање: Студенти морају бити уписани на другу годину студија Kласичних наука. Облици наставе: Семинарска вежбања. Обавезе студената: Похађање наставе, припремање за часове, активност на часу, полагање теста на крају оба семестра. Начин оцењивања рада и резултата: Усмени испит ПЛАН КУРСА: 1. недеља вежбе - Уводни час Упознавање студената са темом курса и начином рада. Просторни и хронолошки оквири римске историје. Историјски извори. 2. недеља вежбе - Предримска Италија Име и антички појам Италије. Етничка и лингвистичка слика Италије у 1. миленију пре Хр. 3. недеља вежбе - Проблем извора за рану римску историју Лациј и рани Рим. Предање и историјска реалност. Обред оснивања Града (Liv. I 67;18). 4. недеља вежбе - Установе раног Рима 660

Хоризонтална и вертикална друштвена структура древног Рима.Обележја ране римске религије. Нума Помпилије (Liv. I 18-21). 5. недеља вежбе - Тимократска реформа Сервија Тулија Tериторијалнe трибe. Новине у организацији војске. Census. Comitia centuriata. Питање датирања реформе и политичких консеквенци. 6. недеља вежбе - Libera civitas Regifugium: аналистичка традиција и проблем тумачења историјских околности које су довеле до укидања монархије. Постанак аристократске републике. Симболично значење освећења Јупитеровог храма на Капитолу. 7. недеља вежбе - Патрицијко-плебејски дуализам Проблем дефиниције: patres, plebs. Контроверзно питање „сукоба сталежа“ у доба ране републике. Политичко организовање плебејаца унутар патрицијске државе (secessio, tribuni plebis, lex sacrata). Дедикација храма Церери, Либеру и Либери на Авентину. Lex Icilia. 8. недеља вежбе - Епоха сукоба и компромиса (494-287) Стадијуми сталешке борбе. Усавршавање републиканског уређења. Lex Ogulnia, lex Hortensia. 9. недеља вежбе - Трансформација владајућег слоја Nobilitas: патрицијско-плебејскa аристократија. Ius imaginum. Scipionum elogia. 10. недеља вежбе - Римска Италија Политичка организација Италије након освајања: cives Romani, municipes, Latini, socii Italici. Formula togatorum. 11. недеља вежбе - Римске провинције Појам провинције. Prorogatio imperii. Imperium Romanum. Принципи организације прекоморских територија. Lex Calpurnia de repetundis. Publicani. 12. недеља вежбе - Римска држава у 2. веку Карактер римског државног уређења: олигархијска република. SPQR. Magistratus 661

(cursus honorum, lex Villia annalis). Полибијева типологија државних уређења (Polyb. VI 2–18). 13. недеља вежбе - Криза републике Заоштравање супротности у римском друштву након наглих структуралних промена изазваних ратовима и експанзијом. Анахронизам политичког система и традиционалне идеологије (mos maiorum). Манифестација кризе: оружани сукоби између различитих друштвених група, и, нарочито,између политичких група унутар римског грађанства. Дефиниција епохе (133-30):App. Bell. civ. I 4 и д. 14. недеља вежбе - Тест 15. недеља вежбе - Разговор о резултатима теста 16. недеља вежбе - Промене у структури римског грађанства Нобилитет, homines novi; equites; пропадање средњег и ситног земљопоседничког слоја (plebs Urbana, proletarii). 17. недеља вежбе - Нобилитет у 2. веку Карактер аристократског режима. Симптоми нарушавања равнотеже унутар владајућег слоја. Сципион и Катон. 18. недеља вежбе - Реформатори Тиберије и Гај Грах. Ливије Друз. Гај Марије. 19. недеља вежбе - Римска револуција Конституционална криза и њено разрешење кроз грађанске ратове.Tac. Ann. I 1-2. 20. недеља вежбе - Dominatio Sullae Преко грађанског рата, проскрипција и диктатуре до рестаурације републике. Сулино законодавство. 21. недеља вежбе - Слом система Каријера Гнеја Помпеја. 662

22. недеља вежбе - Coniuratio contra rem publicam "Први тријумвират" и последњи рат за републику. 23. недеља вежбе - C. Iulius Caesar Први монарх: Цезаров конституционални положај у држави. 24. недеља вежбе - C. Iulius Caesar Divi filius Октавијан у грађанском рату: vindex libertatis и dux. Проблем легитимитета и политичка пропаганда. Читање и тумачење изворних текстова. 25. недеља вежбе - Princeps: Imp(erator) Caesar Augustus Оснивање принципата. Читање и тумачење изворних текстова. 26. недеља вежбе - Консолидовање монархије Августов правни положај. Читање изворних текстова. 27. недеља вежбе - Августов режим у очима савременика Читање изворних текстова 28. недеља вежбе - Проблем континуитета монархије Августова династијска политика. Lex de imperio Vespasiani. 29. недеља вежбе - Тест 30. недеља вежбе - Разговор о резултатима теста Литература и извори података: Општа обавезна литература М. Ростовцев, Историја старог света (Рим), Нови Сад 1990. (погл. I до XV) P. Grimal, Rimska civilizacija , Beograd 1968. (гл. I, II [до стр. 77], III, IV, и речник имена и појмова)

663

Ф. де Куланж, Античка држава, Београд 1956 (прештампано). М. Будимир, М. Флашар, Преглед римске књижевности, Београд 1963 The Oxford Classical Dictionary Ливије, Историја Рима од оснивања града, I (прев. М. Мирковић), Београд 1991, I и II књ. Полибије, Историје, I (прев. М. Рицл), Нови Сад 1988, VI књ. Plutarh, Usporedni životopisi (prev. Z. Dukat), Zagreb 1989, Tiberije Grah, Gaj Grah, Marije, Sula, Pompej, Ciceron, Cezar, Antonije. Апијан, Римски грађански ратови (прев. Б. Стевановић), Београд 1967, I књ. Gaj Salustije Krisp, Katilinina zavera (prev. G. Maričić), Beograd 1996. Gaj Salustije Krisp, Јugurtin rat (prev. G. Maričić), Beograd 2004. Цицерон, Беседа за Милона (прев. В. Недељковић; увод и ком. Ж. Петковић), Нови Сад 1998. Dela božanskog Avgusta (prev. S. Ferjančić), Beograd 2000. Svetonije, Povijest dvanaest rimskih careva (prev. S. Hosu), Rijeka 1975, Avgust. Тацит, Анали (прев. Љ. Црепајац), Београд 1970, I књ., погл. 1-10. Општа допунска литература M.Cary / H.H. Scullard, A History of Rome down to the Reign of Constantine, 3rd edition, London 1975. H. Bengtson, Grundriss der Roemischen Geschichte mit Quellenkunde, I, HdA, 3.5.1, Muenchen 1967. J.B. Conte, Latin Literature. A History. Baltimore, Maryland - London 1994. Е. Бенвенист, Речник индоевропских установа, Нови Сад 2002. Ž. Dimezil, Drevna rimska religija, Novi Sad 1997. F.F. Abott, A History and Description of Roman Political Institutions, New York 1963. G.H. Stevenson, Roman Provincial Administration, Oxford 1939. C.H.V. Sutherland, Roman History and Coinage 44 BC-AD 69, Oxford 1987.

664

Основне академске студије историје (2006) Курс: Историја Римске републике до пунских ратова У оквиру предмета: Историја старог Рима Предавачи: Не постоје подаци о траженом предавачу. ОБАВЕЗНИ КУРС Број бодова: 11.00 Садржај курса: Политичка, друштвена и институционална историја Рима у доба ране Републике (до средине III века пре н. е.). Циљ изучавања курса: Упознавање са главним проблемима ране римске историје, овладавање основама историјске методе, рад са изворима, припрема за полагање испита. Облици наставе: Семинарска вежбања. Обавезе студената: Редовно похађање наставе, активно учешће у дискусији на часовима, полагање тестова на крају I и II семестра. Начин оцењивања рада и резултата: Писмене вежбе на крају сваког семестра (по 10 поена), као и учествовање у раду на семинарским вежбањима током читаве године (5 поена) ПЛАН КУРСА: 1. недеља вежбе - Уводни час Упознавање студената са њиховим обавезама и темом курса. Периодизација римске историје, географски оквири римске историје. 2. недеља вежбе - Становништво Апенинског полуострва и Сицилије (до VI века пре н.е.) Лигури и Венети, Етрурци (извори за етрурску историју, порекло, друштвено и државно уређење, култура), Италици (подела италских племена), Илири, Грци. 3. недеља вежбе - Извори за најранију римску историју Lapis niger, фасти и анали, римска аналистика, старији аналисти (дела и извори). 4. недеља вежбе - Тит Ливије Живот, дело, извори. 5. недеља вежбе - Рим у доба краљева Седам римских краљева, државно уређење (rex, сенат, куријатске комиције), реформа 665

Сервија Тулија. 6. недеља вежбе - Структура римског друштва у доба краљева и ране републике Породица, родови, курије, трибе, клијенти и патрони, патрицији и плебејци. 7. недеља вежбе - Прве победе плебејаца у борби за политичка права Основни циљеви плебејаца, методи борбе, прва сецесија плебејаца, народни трибуни и њихова овлашћења, аграрни закон Спурија Касија, Публилијев закон из 471. године пре н.е. 8. недеља вежбе - Плутарх Живот, дела, "Упоредни животописи" као историјски извор. 9. недеља вежбе - Рим и суседи у V веку пре н.е. Порсена и Тарквинијевци, односи са Латинима (битка код Регилског језера и foedus Cassianum), ратови са Волсцима (Кориолан) и Еквима (Цинцинат, битка на Алгиду). 10. недеља вежбе - Рим и Веји Узроци сукоба, први (битка на Кремери), други (освајање Фидена) и трећи рат против Веја (Марко Фурије Камил и опсада Веја). 11. недеља вежбе - Друга сецесија плебејаца и Закони 12 таблица Борба за кодификацију права, decemviri legibus scribundis, закони 12 таблица, друга сецесија плебејаца, закони Хорација и Валерија из 449. године пре н.е. 12. недеља вежбе - Галска најезда Досељавање и распоред галских племена у долини Поа, повод галског похода на Рим, освајање и пљачкање Рима, диктатор Марко Фурије Камил, повлачење и пораз Гала. 13. недеља вежбе - Тест Полагање теста који обухвата пређено градиво. 14. недеља вежбе - Саопштавање резултата теста

666

15. недеља вежбе - Апијан Живот, дело, Апијан као историчар. 16. недеља вежбе - Почетак сукоба са Самнитима и латински рат Самнити (populi, самнитски савез и његова територија), први самнитски рат (узроци и историчност), латински рат (узрок и повод рата, ток рата, уговори између Рима и латинских градова). 17. недеља вежбе - Други самнитски рат – прва фаза (до 321. године) Односи Рима и Самнита после латинског рата, узроци и повод Другог самнитског рата, ратне операције и катастрофа у Каудинском кланцу, склапање примирја 321. године. 18. недеља вежбе - Други самнитски рат – друга фаза Примирје 321-316. године пре н.е., промене у римској војсци, обнова сукоба и ратне операције 316-304. године, склапање мира, последице Другог самнитског рата. 19. недеља вежбе - Трећи самнитски рат и рат против Гала Узроци и поводи Трећег самнитског рата, ток ратних операција (прва година рата на основу Тита Ливија и Сципионовог елогија, битка код Сентина), рат против Гала (битка на Вадимонском језеру). 20. недеља вежбе - Рат против Тарента и Пира Извори, Пирови претходници у јужној Италији, узрок и повод рата, Пир у Италији и на Сицилији (битке код Хераклеје, Аускулума, Беневента), римско освајанје Тарента. 21. недеља вежбе - Италија после римског освајања Завршетак римског освајања Италије, организација Италије (колоније, civitates sine suffragio, ius Latii, савезници). 22. недеља вежбе - Борба патриција и плебејаца 445-287. године пре н.е. Канулејеви закони, закони Лицинија и Секстија, Генуцијеви закони, Публилијеви закони, Петелијев закон, Хортензијев закон. 23. недеља 667

вежбе - Полибије Живот, дело, појам прагматичке историје, извори. 24. недеља вежбе - Уређење римске републике 1 Полибијева оцена римског устава, подела магистратура, cursus honorum, најзначајније магистратуре. 25. недеља вежбе - Уређење римске републике 2 Сенат и комиције (куријатске, центуријатске, трибутске комиције и concilia plebis). 26. недеља вежбе - Рана римска религија Верска схватања, култ предака, свештеничка звања и колегији, храмови, календар. 27. недеља вежбе - Тест Полагање теста који обухвата пређено градиво. 28. недеља вежбе - Завршни час Литература и извори података: Општа обавезна литература Тит Ливије, Историја Рима од оснивања града (прев. М. Мирковић), Београд 1991. Тит Ливије, Историја Рима од оснивања града. Друго петокњижје (прев. М. Мирковић), Београд 1995. Плутарх, Успоредни животописи I-III (прев. З. Дукат), Загреб 1988. Полибије, Историје (прев. М. Рицл), Нови Сад 1988. Н. А. Машкин, Историја старог Рима, Београд (више пута прештампано), 5-26; 49-154. М. Ростовцев, Историја старог света, Нови Сад 1974, 219-261. Оксфордска историја римског света (приредили Џ. Бордман, Џ. Грифин, О. Мари), Београд 1999, 15-46. Општа допунска литература Oxford Classical Dictionary, Oxford–New York 1996.

668

M. Cary, H. H. Scullard, A History of Rome down to the Reign of Constantine, London 1975, 1-110. J. Heurgon, The Rise of Rome to 264 BC, London 1973. J. Heurgon, Rome et la Méditerranée occidentale, Paris 1969.

669

Курс: Историја Римске републике 264-133. године пре н.е. У оквиру предмета: Историја старог Рима Предавачи: Не постоје подаци о траженом предавачу. ОБАВЕЗНИ КУРС Број бодова: 11.00 Садржај курса: Политичка, друштвена и институционална историја Рима у средње Републике (од средине III века до средине II века пре н. е.). Циљ изучавања курса: Упознавање са главним проблемима ране римске историје, овладавање основама историјске методе, рад са изворима, припрема за полагање испита. Облици наставе: Семинарска вежбања. Обавезе студената: Редовно похађање наставе, активно учешће у дискусији на часовима, полагање тестова на крају I и II семестра. Начин оцењивања рада и резултата: Писмене вежбе на крају сваког семестра (по 10 поена), као и учествовање у раду на семинарским вежбањима током читаве године (5 поена) ПЛАН КУРСА: 1. недеља вежбе - Уводни час Упознавање студената са њиховим обавезама и темом курса. Периодизација римске историје, географски оквири римске историје. 2. недеља вежбе - Полибије Живот, дела, појам прагматичке историје, извори. 3. недеља вежбе - Уређење римске републике 1 Полибијева оцена римског устава, подела магистратура, cursus honorum, најзначајније магистратуре (конзули, претори, цензори). 4. недеља вежбе - Уређење римске републике 2 Најзначајније магистратуре (едили, квестори, народни трибуни, диктатор, magister equitum). 5. недеља вежбе - Уређење римске републике 3 Сенат и комиције (куријатске, центуријатске, трибутске комиције и concilia plebis), 670

војска. 6. недеља вежбе - Рим и Картагина Друштвено и државно уређење Картагине, кратак преглед картагинске историје до почетка пунских ратова. 7. недеља вежбе - Први пунски рат 1 Картагина и њено уређење, уговори с Римом, узроци и повод Првог пунског рата, картагинска и римска флота, почетак ратних операција (Акрагант и борбе на Сицилији, битке код Липарских острва и Мила). 8. недеља вежбе - Први пунски рат 2 Битка код Екнома, Регул у Африци, борбе на Сицилији (Хамилкар Барка), битка код Егатских острва, мировни уговор из 241. године пре н.е. 9. недеља вежбе - Тит Ливије Живот, дело, извори, Ливије о другом пунском рату. 10. недеља вежбе - Раздобље између Првог и Другог пунског рата Оснивање и уређење првих римских провинција (Сицилија, Сардинија и Корзика), рат са Галима на северу Италије, побуна најамника у Картагини, обнова и ширење пунске власти у Шпанији (Хамилкар Барка, Хаздрубал и Ханибал). 11. недеља вежбе - Други пунски рат 1 Извори, узроци рата,опсада и освајање Сагунта, ратни планови Картагињана и Римљана, Ханибалов пут у Италију. 12. недеља вежбе - Други пунски рат 2 Битке код Тицинума, Требије, Тразименског језера и Кане, побуне римских савезника на југу Италије и у Кампанији. 13. недеља вежбе - Тест Полагање теста који обухвата пређено градиво. 14. недеља 671

вежбе - Саопштавање резултата теста 15. недеља вежбе - Други пунски рат 3 Операције у Шпанији и Италији (Публије Корнелије Сципион, битка код Метаура), операције у Африци (битка код Заме), склапање мира 201. године пре н.е. 16. недеља вежбе - Плутарх Живот, дела, Упоредни животописи као историјски извор. 17. недеља вежбе - Апијан Живот, дело, Апијан као историчар. 18. недеља вежбе - Продор Рима у источно Средоземље Илири на Балкану, Први и Други илирски рат (Теута и Деметрије Фарски), Први македонски рат. 19. недеља вежбе - Други македонски рат Римски савезници и противници на хеленистичком истоку, узроци и поводи Другог македонског рата, ток ратних операција (битка код Киноскефале), римска политика према грчким полисима. 20. недеља вежбе - Сирски рат Дипломатски сукоби Рима и Антиоха III, ток ратних операција (битка код Магнезије), мир у Апамеји, последице Сирског рата. 21. недеља вежбе - Трећи македонски рат Персеј и обнова македонске снаге, дипломатске припреме за рат, ток ратних операција (битка код Пидне), склапање мира. 22. недеља вежбе - Рим и хеленистички свет средином и у другој половини II века пре н.е. Рат против Генција, оснивање провинције Македоније, покоравање Грчке, Атал III и његов тестамент. 23. недеља вежбе - Шпанија у II веку пре н.е. 672

Шпанске провинције, Марко Порције Катон Старији, Тиберије Семпроније Грах, Виријат, Сципион Емилијан. 24. недеља вежбе - Трећи пунски рат Картагина после Другог пунског рата, узроци и поводи Трећег пунског рата, ток ратних операција, освајање и разарање Картагине. 25. недеља вежбе - Римске провинције средином II века пре н.е. Преглед оснивања провинција, градови, уређење, војска, привреда. 26. недеља вежбе - Римско друштво и култура II века пре н.е. Промене у друштву (појам нобилитета, јачање витезова), римска религија (продор и ширење хеленистичких култова), поезија и драма. 27. недеља вежбе - Тест Полагање теста који обухвата пређено градиво. 28. недеља вежбе - Завршни час Литература и извори података: Општа обавезна литература Плутарх, Успоредни животописи I-III (прев. З. Дукат), Загреб 1988. Полибије, Историје I-II (прев. М. Рицл), Нови Сад 1988. Н. А. Машкин, Историја старог Рима, Београд (више пута прештампано), 117-159. М. Ростовцев, Историја старог света, Нови Сад 1990, 262-301. Оксфордска историја римског света (приредили Џ. Бордман, Џ. Грифин, О. Мари), Београд 1999, 47-87. Општа допунска литература Oxford Classical Dictionary, Oxford–New York 1996. M. Cary, H. H. Scullard, A History of Rome down to the Reign of Constantine, London 1975, 113-199. Rome et la conquete du monde mediteraneen 2: Genese d'un empire, 264-27. avant J.-C., Paris 1978.

673

H. H. Scullard, Scipio Africanus: Soldier and Politician, Bristol 1970. A. E. Astin, Scipio Aemilianus, Oxford 1967. M. Cary, A History of the Greek World from 323 to 146 B.C., London 1972, 182-205.

674

Курс: Римска историја у доба позне Републике и раног Принципата У оквиру предмета: Историја старог Рима Предавачи: Не постоје подаци о траженом предавачу. ОБАВЕЗНИ КУРС Садржај курса: Римска историја у периоду од Сципиона Емилијана до Октавијана Августа: друштвена, политичка и културна историја. Обавезе студената: Уредно похађање наставе, припремање за часове, учествовање у дискусији, полагање тестова током семестра ПЛАН КУРСА: 1. недеља вежбе - Увод Увод. Магистрати и тела Републике. Друштвени слојеви римске Републике. Сенатори, витезови и народ. 2. недеља вежбе - Рим, Италија и медитерански свет средином 2. века пре Христа. Римски савезници. Последице римских империјалних успеха. 3. недеља вежбе - Историјски извори за римску историју од 133-60. пре Христа. Историјски извори за римску историју од 133-60. пре Христа. Књижевност. Грчки културни утицај. 4. недеља вежбе - Економске прилике и аграрни проблем. Покрет браће Граха и сенатска реакција Анексија Азије. Оптимати и популари. Питање судова. Тиберије Грах, вођа популара и сенаторска реакција. Законодавство Гаја Граха. 5. недеља вежбе - Привремена победа оптимата. Маријеви успеси и власт његове странке Власт Метела. Ратови са Галима и Југуртом. Марије на челу популара и државе, његови ратни успеси. Сатурнинов покрет. Маријева војна реформа. 6. недеља вежбе - Савезнички и Грађански рат Римска држава током деведесетих година. Друз Млађи. Савезнички рат. Сулпиције, Сула освја Рим и одлази на Исток. Власт Цинине странке. 675

7. недеља вежбе - Писмена вежба 8. недеља вежбе - Први рат против Митридата. Сула побеђује маријевску странку Разговор о резултатима теста. Први митридатски рат. Грађански рат. Пораз маријевске странке. 9. недеља вежбе - Сулина диктатура Сула као доживотни диктатор и реформатор. Власт Сената и напади на Сулин поредак током седамдесетих година. 10. недеља вежбе - Конзулат Помпеја и Краса. Римска спољна политика током 70-их и 60-их година Конзулат Помпеја и Краса, Помпејева ванредна овлашћења. Спољни изазови пред Републиком. Спартак. Трећи митридатски рат. Помпејево уређење Истока. 11. недеља вежбе - Од Катилинине завере до Првог тријумвирата Катилинина завера. Цезарова и Красова рана каријера, Помпејев повратак и сенаторска странка. Формирање првог тријумвирата. 12. недеља вежбе - Цезаров конзулат и распад Првог тријумвирата Цезаров конзулат, аграрни закони, Цезар и Клодије против сенатора. Цицеронови политички идеали и реалност. Обнова и распад тријумвирата. Красов пораз на Истоку. 13. недеља вежбе - Извори за римску историју 60-31. године. Цезарови спољни ратови Извори за римску историју 60-31. године. Цезар као историчар. Прилике у Галији. Цезар осваја Галију и напада Британију. Војска и њена улога у пропасти Републике. 14. недеља вежбе - Писмена вежба Писмена вежба. 15. недеља вежбе - Разговор о резултатима теста Разговор о резултатима теста. Закључак. 676

16. недеља вежбе - Грађански рат, Цезарова диктатура и рефоррме Избијање и ток грађанског рата. Цезарова диктатура. Цезарове реформе и његова смрт. 17. недеља вежбе - Цицеронов политички програм и деловање Беседништво и право у позној Републици. Цицеронов политички програм и његово деловање. Цицеронов покушај спасавања Републике. 18. недеља вежбе - Настанак Другог тријумвирата и споразумно двовлашће Антонија и Октавијана Сенат, Марко Антоније и млади Цезар. Други тријумвират и пораз сенаторске странке. Период споразумног двовлашћа: Антоније и Октавијан. 19. недеља вежбе - Грађански рат између Октавијана и Антонија Антоније на Истоку. Рат Запада против Истока: Октавијан против Антонија. 20. недеља вежбе - Правне основе Августовог Принципата. Tribunicia potestas, ванредна овлашћења и други ослонци Августове власти. Августов карактер. 21. недеља вежбе - Римска држава у доба позне Републике и раног Принципата Еманципација Италије и друштвени слојеви у Риму. Изградња и положај града Рима у доба Августа. Ветерани и градови. 22. недеља вежбе - Политика према провинцијама и варварским суседима у доба Октавијана Августа Управа и однос према провинцијама, политика према краљевинама на Истоку и према германским варварима. Провинцијска администрација. 23. недеља вежбе - Писмена вежба. 24. недеља вежбе - Историографија Августове епохе и RGDA. Разговор о резултатима теста. Res Gestae divi Augusti и историграфија Августове 677

епохе: нарочито Ливије. 25. недеља вежбе - Августов владарски програм Идеали Августове «обнове». Песништво Августове епохе. 26. недеља вежбе - Владарска пракса Августова. Религија у доба позне Републике и раног Принципата Принцепс према сенату и војсци. Римска религија у доба позне Републике и промене у време раног Принципата. 27. недеља вежбе - Августова династичка политика. Принципат и проблеми наследства. Успон Тиберија. 28. недеља вежбе - Тацит историчар и Светоније биограф царева Тацит као сенаторски историчар Принципата. Светоније, царски биограф. 29. недеља вежбе - Писмена вежба 30. недеља вежбе - Завршни разговор. Разговор о резултатима теста. Закључак курса . Литература и извори података: Општа обавезна литература Н. А. Машкин, Историја старог Рима, Београд 1951. (више пута прештампано) М. Будимир, М. Флашар, Преглед римске књижевности, Београд 1963. М. Ростовцев, Историја старог света, Нови Сад 1990. Оксфордска историја римског света (приредили Џ. Бордман, Џ. Грифин, О. Мари), Београд 1999. Salustije, Katilinina zavera (prevod G. Maričića), Beograd 1996. Цицерон, Беседа за Милона (превод В. Недељковића), Нови Сад 1998. Цезар, Галски рат и Грађански рат (превод А. Тузлић), Нови Сад 1980. Постоји и превод Т. Смердла: Cezar, Moji ratovi, Zagreb 1972.

678

Апијан, Римски грађански ратови (превод Б. Стевановић), Београд 1967. Svetonije, Povijest dvanaest rimskih careva: Cezar, Avgust (prevod S. Hosua), Rijeka 1975. Plutarh, Usporedni životopisi: Gaj i Tiberije Grah, Marije, Sula, Pompej, Ciceron, Cezar, Antonije (prevod Z. Dukata), Zagreb 1989; Неке од ових биографија могу се прочитати и у преводу М. Ђурића: Плутарх, Славни ликови антике, Нови Сад 1978. Општа допунска литература P. Grimal, Rimska civilizacija, Beograd 1968. V. Janković, Imenik klasične starine, Beograd 1992. Ž. Dimezil, Drevna rimska religija, Novi Sad 1997. В. Чајкановић, Вергилије и његови савременици, Београд 1930. Историја приватног живота. I: Од Римског царства до 1000. године (приредили Ф. Аријес и Ж. Диби), Београд 2000. (до 352. стр.) Напомена: у допунску литературу спада и један број наслова монографија на страним језицима, као и шири списак преведених извора. Оба списка ће студенти добити на часовима.

679

Курс: Историја Рима у доба Октавијана Августа и његових наследника У оквиру предмета: Историја старог Рима Предавачи: Не постоје подаци о траженом предавачу. ОБАВЕЗНИ КУРС Број бодова: 11.00 Садржај курса: Политичка, друштвена и институционална историја Рима у доба Октавијана Августа и династије Јулијеваца-Клаудијеваца Циљ изучавања курса: Упознавање са главним проблемима ране римске историје, овладавање основама историјске методе, рад са изворима, припрема за полагање испита. Облици наставе: Семинарска вежбања Обавезе студената: Редовно похађање наставе, активно учешће у дискусији на часовима, полагање тестова на крају I и II семестра. Начин оцењивања рада и резултата: Писмене вежбе на крају сваког семестра (по 10 поена), као и учествовање у раду на семинарским вежбањима током читаве године (5 поена) ПЛАН КУРСА: 1. недеља вежбе - Увод: положај Октавијана након грађанског рата 27. година: Легализовање самосталне владавине. Август и Сенат. Појам Принципата. 2. недеља вежбе - Историографија Августове епохе Августова обнова: Ливије и други писци. Res gestae divi Augusti. 3. недеља вежбе - Идеали Августовог Принципата Политика и књижевност у Августовој епоси. Песништво и римски владарски идеал. Римска идеја у Августовој епоси. Литература: В. Чајкановић, Вергилије и његови савременици, Београд 1930. 4. недеља вежбе - Правне основе Августовог Принципата Августов однос према институцијама Републике. Прилагођавање Скупштина, Сената и нобилитета новим политичким реалностима. 5. недеља вежбе - Империјална политика у Августовој епоси Августов империјализам. Политика према Германима и на Истоку. Август према 680

провинцијама. Литература: R. Syme, The Augustan Aristocracy, Oxford 1986. 6. недеља вежбе - Август и наследници Августови планови о наслеђивању суочени са реалностима. Тиберијева рана каријера. 7. недеља вежбе - Тиберијев принципат Од обнове Републике до тираније. Тиберије према Сенату, народу, провинцијама и варварима. Литература: B. Levick, Tiberius, the Politician, London 1976 E. Kornemann, Tiberius, Stuttgart 1960. 8. недеља вежбе - Калигула и Клаудије Клаудијева унутрашња политика: царска администрација. Проширење Римског Царства и вазална краљевства у доба Клаудија. Литература: Seneka, Pretvorba božanskog Klaudija u tikvu, Zagreb 1986, превод Д. Новаковић. 9. недеља вежбе - Неронова тиранија Унутрашње прилике Рима у доба Неронове владавине. Од просвећене монархије до тираније Литература: Луције Анеј Сенека, Писма пријатељу, Нови Сад 1987, превод А. Вилхара. 10. недеља вежбе - Грађански рат 68-69. године Крај династије Јулијеваца-Клаудијеваца. Грађански рат 68-9. године. Римска држава у потрази за новим принцепсом: принципати Галбе, Отона и Вителија Литература: P.A.L. Greenhalgh, The Year of the Four Emperors, London 1975. 11. недеља вежбе - Римска војска раног Принципата Легијска, помоћна и градска војска у доба раног Принципата. Војска и принцепс. Војска према варварима и питања романизација. Постепена милитаризација Царства. Војска као одлучујући фактор грађанског рата 68-69. године. 12. недеља - - Писмена вежба

681

13. недеља - - Закључни час у семестру Резултати писмене вежбе. Дискусија о градиву пређеном током семестра. 14. недеља вежбе - Судски систем, државне финансије, положај Сената Римска држава као држава судова, систем патроната. Државне финансије. Сенат као институција Принципата. 15. недеља вежбе - Провинцијска администрација, сенатски и витешка надлештва у држави 16. недеља вежбе - Италија и Рим у време Августа и његових наследника Домети романизације, привредни живот, урбанизација, живот Града у раној епоси Царства, остаци италске посебности. 17. недеља вежбе - Западне провинције и лимес на Рајни Романизација на Западу. Друштво, Привреда, урбанизација западних провинција. Политика према германским варварима на Рајни и горњем Дунаву. 18. недеља вежбе - Дунавске и балканске провинције Устанци у Илирику, романизација, војска и градови, колонизација. 19. недеља вежбе - Источне провинције и граница према Партима Грчка, Мала Азија, Сирија, Египат у доба Августа и његових наследника. Војна питања. Економија, администрација. Клијентске државе. 20. недеља вежбе - Светоније, царски биограф, и други извори за историју раног Принципата Светонијеве биографије као историјски извор за епоху Јулијеваца-Клаудијеваца. Други писци историје раног Принципата. Епиграфски и нумизматички извори. 21. недеља вежбе - Тацит, писац историје Принципата Тацит као сенаторски историчар Принципата. Тацитова мања дела. Литература: R. Syme Tacitus, 2 vols, Oxford 1958. 682

Taцитова Германија, Београд 1927, превео В. Чајкановић Tacitus, I: Agricola; Germania, Dialogus, LCL, Cambridge-Mass, London 1970. 22. недеља вежбе - Уметност у доба раног Принципата Августов класицизам у скулптури, архитектури. Криза августовог модела у време његових наследника. 23. недеља вежбе - Сенатска аристократија према царевима Отпор и прилагођавање сенатске аристократије приликама у епоси Јулијеваца Клаудијеваца. Домиције Корбулон, Трасеј Пет. 24. недеља вежбе - Религија у доба раног Принципата. Промене у религиозном током раног Царства. Царски култови. Јудаизам и хришћанство. Правни положај хришћана. 25. недеља вежбе - Писмена вежба 26. недеља - - Закључни час у семестру Литература и извори података: Општа обавезна литература Н. А. Машкин, Историја старог Рима, Београд, више пута прештампано; стр: 311-366. М. Будимир, М. Флашар, Преглед римске књижевности, Београд 1963, стр. 285-287; 315-324; 332-340; 358-368; 394-406. М. Ростовцев, Историја старог света, Нови Сад 1990, стр. 364-449. Оксфордска историја римског света (приредили Џ. Бордман, Џ. Грифин, О. Мари), Београд 1999, стр. 142-304. Plutarh, Usporedni životopisi, II, Zagreb 1989, у преводу З. Дуката, биографије Галбе и Отона. Dela božanskog Avgusta Beograd 2000, превод С. Ферјанчић. Svetonije, Dvanaest rimskih careva, Rijeka 1975, све биографије од Августа до Веспазијана. Тацит, Анали, Београд 1970, превод Љ. Црепајац. 683

Tacit, Historije, Zagreb 1987, превод Ј. Миклић. Eнејида Публија Вергилија Марона (превод Н. Вулић) I-II, Београд 1907-1908. P. Grimal, Rimska civilizacija, Beograd 1968, 89-214. Општа допунска литература P. Grimal, Rimska civilizacija, Beograd 1968, 217-364. A. Aymard, J. Aubouyer, Rome et son Empire, Paris 1954, 243-458. H. Bengtson, Grundriss der Roemischen Geschichte mit Quellenkunde, I, HdA, 3.5.1, Muenchen 1967, 235-313. Cambridge Ancient History, Vol. X, 1st edition: The Augustan Empire, ed. S.A. Cook, F.E. Adcock, M.P. Charlesworth, Cambridge (више пута прештампано, први пут објављено 1934). The Cambridge Ancient History, vol. X, 2nd editon, The Augustan Empire, ed. by A.K. Bowman, E. Champlin, A. Lintott, Cambridge 1996 (неколико пута од тада прештампано). A. Garzetti, From Tiberius to the Antonines. A History of the Empire AD 14-192, London 1974. F. Millar, The Emperor in the Roman World (31 BC-AD 337), New York 1977, 59-132; 275362. M.Cary, H.H. Schullard, A History of Rome down to the Reign of Constantine, 3rd edition, London 1975. E. Kornemann, Roemische Geschichte, II, 5. Auflage, bearbeitet von H. Bengston, Stuttgart 1964. N.S.R. Hornblower & A.J.S. Spawforth (edd.), Oxford Classical Dictionary, 3rd edition, Oxford 1996. F.F. Abbott, A History and Description of Roman Political Institutions, New York 1963, 266-412. M.Goodman, The Roman World 44 BC-AD 180, London and New York 1997, 47-57. A. Bouche-Lecqlerq, Manuel des Institions Romaines, Paris 1931, 127-264; 292-342. C.H.V. Sutherland, Roman History and Coinage 44 BC-AD 69, Oxford 1987. G.B. Conte, Latin Literature. A History, Baltimore-London 1994, 249-438. D.C. Braund, Augustus to Nero. A Sourcebook on Roman History 31 BC-AD 68, LondonSydney 1985.

684

Историја приватног живота. I: Од Римског царства до 1000. године (приредили Ф. Аријес и Ж. Диби), Београд 2000, до 352. стр. E. Kornemann, Roemische Geschichte, II, fuenfte Auflage, bearbeitet von H. Bengtson, Stuttgart 1963, 116-215. Dio's Roman History, LCL, превод Е. Керија, књиге од L до LXV. H.H. Scullard, From Gracchi to Nero. A History of Rome from 133 BC to AD 68, London 1976, 4th ed., 215-379. E.T. Salmon, A History of the Roman World, 30 BC to AD 138, London 1968, 5th edition, 1210. A. Heuss, Roemische Geschichte (hrsg. von J. Bleicken, W. Dahlheim, H.-J. Gehrke), Braunschweig 1998, 6. Auflage, 272-336. М. Будимир, М. Флашар, Преглед римске књижевности, Београд 1963, стр. 287-314; 406-427; 447-493. Documents illustrating the Reigns of Augustus & Tiberius, collected bу V. Ehrenberg and A.H.M. Jones, Oxford 1955, 2nd edition. Documents illustrating the Principate of Gaius, Claudius and Nero, collected by E. Mary Smallwood, Cambridge 1967. R. Syme, The Roman Revolution, Oxford 1939.

685

Курс: Историја Рима у доба Принципата: од Октавијана Августа до пропасти династије Севера. У оквиру предмета: Историја старог Рима Предавачи: Не постоје подаци о траженом предавачу. ОБАВЕЗНИ КУРС ПЛАН КУРСА: 1. недеља вежбе - Римска држава у доба позне Републике и раног Принципата. Друштвени слојеви у Риму. Италија и Рим у доба Августа. Августова власт према провинцијама, варварима и краљевима. 2. недеља вежбе - Историографија Августове епохе Ливије и други писци. Res Gestae Divi Augusti. 3. недеља предавање - Идеали «обнове» Августовог Принципата Песништво и римски владарски идеал. Политика и књижевност у Августовој епоси. 4. недеља вежбе - Правне основе Августовог Принципата Августов однос према институцијама Репбулике. Прилагођавање Скупштина, Сената и нобилитета новим политичким реалностима. 5. недеља вежбе - Августова династичка политика. Принципат и проблеми наследства. Тиберијева рана каријера и спољна политика Рима у Августовој епоси. Ратови на Рајни. 6. недеља вежбе - Тацит и Светоније: писци историје Принципата Тацит као сенаторски историчар Принципата. Светоније, царски биограф. 7. недеља вежбе - Тиберијева владавина. Од обнове Републике до тираније. Тиберије према провинцијама и варварима. 8. недеља вежбе - Писмена вежба. 686

9. недеља вежбе - Разговор о резултатима теста. Римска војска раног Приницпата Легијска, помоћна и градска војска у доба раног Принципата. Војска и принцепс. Војска према варварима и питања романизација. 10. недеља вежбе - Калигула и Клаудије. Клаудијева унутрашња политика: царска администрација. Проширење Римског Царства и вазална краљевства у доба Клаудија. 11. недеља вежбе - Провинције и градови Царства у 1. веку. Земљорадња, мануфактура и трговина. Економске прилике уопште. 12. недеља предавање - Неронова владавина Спољна и унутрашња политика Рима у доба Неронове владавине. 13. недеља вежбе - Крај династије Јулијеваца-Клаудијеваца. Грађански рат 68-9. године. Опадање ауторитета Принцепса. Постепена милитаризација Царства. Улога провинција и сукоб градске и провинцијске војске. 14. недеља вежбе - Писмена вежба. 15. недеља - - Разговор о резултатима теста. Закључак семестралног рада. 16. недеља вежбе - Римска религија у доба раног Принципата. Традиционална римска религиозност и утицај источњачких култова. Јудаизам и хришћанство. 17. недеља вежбе - Цареви Флавијевске династије. Личности царева Флавијевске династије и конституционалне промене. Управа над провинцијама и устанци. 18. недеља вежбе - Спољна политика Рима у доба Флавијеваца Јеврејски рат. Јосиф Флавије. Граница на Дунаву, Рајни и Еуфрату. Прилике на 687

Истоку. Опозиција Флавијевским царевима. 19. недеља вежбе - Крај Флавијеваца и рани Антонини Пропаст Флавијеваца. Нервина владавина и Трајанова спољна политика и освајања. 20. недеља вежбе - Писма и Панегирик Плинија Млађег. Плиније и други писци извори за историју Флавијеваца и Антонина. 21. недеља предавање - Прилике у Царству у доба Флавијеваца и Антонина Земљорадња, мануфактура, трговина, успон градова и провинција у доба Флавијеваца и Антонина. Римски новац као средство царске пропаганде. 22. недеља вежбе - Култура у доба Флавијеваца и Антони Књижевност, ликовне уметности, право, филозофија, религија у доба Флавијеваца и Антонина. Успон хришћанства и отпор према новој религији. 23. недеља - - Писмена вежба. 24. недеља предавање - Разговор о резултатима теста. Мирољубиви Антонини. Цареви љубитељи уметности и филозофи. Златно доба светске историје? 25. недеља вежбе - Адоптивни цареви и римске царице 2. века. Владарски програм царева Антонинске династије. Марко Антоније, цар-филозоф. 26. недеља вежбе - Спољне прилике у доба Антонина. Јерменија и Партија, Јудеја, Дакија, Маркомански ратови, Британија. 27. недеља вежбе - Комод, грађански рат и Септимије Север Владавина Комода. Грађански рат. Војничка политика Септимија Севера и његове реформе. 28. недеља вежбе - Прилике у Римском Царству у доба Севера. Почетак новог доба: династија Севера: милитаризација, оријентални култови. 688

29. недеља - - Писмена вежба. 30. недеља - - Резултати теста. Литература и извори података: Општа обавезна литература Н. А. Машкин, Историја старог Рима, Београд, више пута прештампано. М. Будимир, М. Флашар, Преглед римске књижевности, Београд 1963. М. Ростовцев, Историја старог света, Нови Сад 1990. Оксфордска историја римског света (приредили Џ. Бордман, Џ. Грифин, О. Мари), Београд 1999. Dela božanskog Avgusta (prevod S. Ferjančić), Beograd 2000. Svetonije, Povijest dvanaest rimskih careva (prevod S. Hosua), Rijeka 1975. Тацит, Анали (превод Љ. Црепајац), Београд 1970. Tacit, Historije (prevod J. Miklić), Zagreb 1987. Плиније Млађи, Писма (превод A. Вилхар), Београд 1982. Општа допунска литература Ž. Karkopino, Rim u razdoblju najvišeg uspona Carstva, Zagreb 1981. Историја приватног живота. I: Од Римског царства до 1000. године (приредили Ф. Аријес и Ж. Диби), Београд 2000. (до 352. стр.). Eнејида Публија Вергилија Марона (превод Н. Вулић) I-II, Београд 1907-1908. Јосиф Флавије, Јудејски рат (превод Д. Глумца) Београд 1967. Сенека, Писма пријатељу (превод А. Вилхара) Нови Сад 1987. Seneka, Pretvorba božanskog Klaudija u tikvu (prevod D. Novakovića) Zagreb 1986. Марко Аурелије, Самом себи (превод А. Вилхара) Београд, више пута прештампано. Препоручује се и један број наслова на страним језицима. Са детаљнијим предлозима за читање студенти ће бити упознати током наставе.

689

Курс: Римско царство и античка историја наше земље У оквиру предмета: Историја старог Рима Предавачи: Не постоје подаци о траженом предавачу. ОБАВЕЗНИ КУРС Садржај курса: Античка историја наше земље у доба Римског царства. Студенти ће се упознати са основним наративним, епиграфским и нумизматичким изворима, главним политичким догађајима, провинцијама и њиховим уређењем, градовима, привредом и култовима. Циљ изучавања курса: Упознавање са античком историјом наше земље у доба Римског царства, припрема за полагање испита. Облици наставе: Вежбе. Обавезе студената: Редовно похађање наставе; активно учешће у дискусији на часовима; полагање четири писмене вежбе у току I и II семестра. Начин оцењивања рада и резултата: Знање показано на часу, оцене писмених вежби. ПЛАН КУРСА: 1. недеља вежбе - Уводни час Упознавање са темом курса и обавезама студената. 2. недеља вежбе - Извори за античку историју наше земље Кратак преглед најзачајнијих наративних, епиграфских и нумизматичких извора за античку историје наше земље и суседних области. 3. недеља вежбе - Централни Балкан у предримско доба Распоред племена на централном Балкану у предримско доба (Дарданци, Трибали, Скордисци, Аутаријати) и кратак преглед њихове историје до римског освајања. Литература: Ф. Папазоглу, О територији илирског племена Ардиеја, Зборник радова Филозофског факултета у Београду 7/1, 1963, 71-86. Ф. Папазоглу, Политичка организација Илира у време њихове самосталности, Симпозијум о Илирима у античко доба, Сарајево 1967, 11-31. Ф. Папазоглу, Порекло и развој илирске државе, Годишњак Центра за балканолоша испитивања 3, 1967, 123-144. Ф. Папазоглу, Аутаријати и Лизимах, Adriatica praehistorica et antiqua. Miscellanea Gregorio Novak dedicata, Zagreb 1970, 335-346. 4. недеља вежбе - Римско освајање Балканског полуострва 690

Илирски ратови, походи из II и I века пре н.е., оснивање провинције Илирик. 5. недеља вежбе - Делматско-панонски устанак Најзначајнији извори за ток делматско-панонског устанка 6-9. године н.е., узроци, ток и слом побуне. Литература: The Cambridge Ancient History X, Cambridge 1952, 369-373. 6. недеља вежбе - Почетак сукоба са Дачанима Успон Дакије под Буребистом, односи Рима и Дачана у првим деценијама Принципата, Домицијанови ратови на Дунаву. Литература: A. Garzetti, From Tiberius to the Antonines. A History of the Roman Empire AD 14-192, London 1974, 286-291. 7. недеља вежбе - Трајанови дачки ратови Први и Други дачки рат (узроци, поводи, ток ратних операција, оснивање провинције Дакије). Литература: A. Garzetti, From Tiberius to the Antonines. A History of the Roman Empire AD 14-192, London 1974, 318-329. 8. недеља вежбе - Тест Полагање теста који обухвата пређено градиво. 9. недеља вежбе - Маркомански ратови Марка Аурелија Основни извори за маркоманске ратове, покрети варварских племена на северној граници Царства средином II века, припреме за рат, ток ратних операција. Литература: A. Garzetti, From Tiberius to the Antonines. A History of the Roman Empire AD 14-192, London 1974, 480-506. 10. недеља вежбе - Криза III века Упади варвара и борбе са узурпаторима престола у III веку н.е. 11. недеља вежбе - Централни Балкан у доба позне антике Балканске провинције у IV и V веку, Јустинијанова обнова. 12. недеља вежбе - Римске провинције на тлу наше земље 691

Појам провинције, провинције у доба Царства, провинције на Балканском полуострву, њихове поделе и границе, провинцијска управа, civitates peregrinae. Литература: А. Mócsy, Gesellschaft und Romanisation der römischen Provinz Moesia Superior, Budapest 1970, 9-16, 25-29. 13. недеља вежбе - Градови у балканскиm провинцијама Појам муниципија и колоније, најзначајнија градска насеља у балканским провинцијама и њихов статус. Литература: А. Mócsy, Gesellschaft und Romanisation der römischen Provinz Moesia Superior, Budapest 1970, 29-37. 14. недеља вежбе - Градови у балканским провинцијама Најзначајнија градска насеља и њихов статус. 15. недеља вежбе - Тест Полагање теста који обухвата пређено градиво. 16. недеља вежбе - Легије у балканским и суседним провинцијама Покрети легија на Балканском полуострву и суедним областима у I веку, њихов распоред у II и III веку. 17. недеља вежбе - Помоћни одреди и флота Распоред помоћних одреда у балканским провинцијама и суседним областима, главне луке римске речне флоте. 18. недеља вежбе - Војска у доба позног царства Notitia dignitatum као извор, распоред јединица у балканским и суседним провинцијама у доба позног царства. 19. недеља вежбе - Романизација домаћег становништва Ономастички маеријал, утицај војске и процеса урбанизације на романизацију домородаца. Литература: Ф. Папазоглу, Дарданска ономастика, Зборник радова Филозофског факултета у Београду 8/1, 1964, 49-75. С. Лома, Домаће становништво муниципија С. у светлости нових епиграфских сведочанстава, Старинар 54-54, 2003-2004, 35-63.

692

20. недеља вежбе - Римске комуникације на Балкану Итинерари као извори за мрежу путева, главни путеви на Балкану и њихове трасе. 21. недеља вежбе - Римске комуникације на Балкану 2 Главни путеви на Балкану и њихове трасе. Пловни путеви. 22. недеља вежбе - Тест Полагање теста који обухвата пређено градиво. 23. недеља вежбе - Привредни живот балканских провинција Занатство, трговина, рударство. Литература: S. Dušanić, Army and Mining in Moesia Superior, Kaiser, Heer und Gesellschaft in der Römischen Kaiserzeit. Gedenkschrift für Eric Birley, Stuttgart 2000, 343363. 24. недеља вежбе - Религија Римска божанства, грчка и оријентална божанства, домаћи култови. 25. недеља вежбе - Хришћанство Појава и ширење хришћанства, црквена организација. 26. недеља вежбе - Најзначајнији градови Сирмијум, Сингидунум, Виминацијум, Рацијарија. 27. недеља вежбе - Најзначајнији градови 2 Скупи, Наис, Улпијана, Municipium S. 28. недеља вежбе - Најзначајнији градови 3 Салона, Доклеја, Домавија. 29. недеља вежбе - Најзначајнији градови 4 Најзначајнији градови у Доњој Мезији, Панонији и Македонији.

693

30. недеља вежбе - Тест Полагање теста који обухвата пређено градиво. Литература и извори података: Општа обавезна литература Историја српског народа I, Београд 1981, 54-105. Историја Црне Горе I, Титоград 1967, 143-267. М. Мирковић, Римски градови на Дунаву у Горњој Мезији, Београд 1968. Ф. Папазоглу, Средњобалканска племена у предримско доба. Трибали, Аутаријати, Дарданци, Скордисци и Мези, Сарајево 1969. С. Душанић, Организација римског рударства у Норику, Панонији, Далмацији и Горњој Мезији, Историјски гласник 1-2, 1980, 7-55. Р. Марић, Антички култови у нашој земљи, Београд 1933. Општа допунска литература A. Garzetti, From Tiberius to the Antonines. A History of the Roman Empire AD 14-192, London 1974. А. Mócsy, Gesellschaft und Romanisation der römischen Provinz Moesia Superior, Budapest 1970. A. Mócsy, Pannonia and Upper Moesia, A History of the Middle Danube Provinces of the Roman Empire, London and Boston 1974.

694