Makalah proses pemasaran produk grafikaDeskripsi lengkap
2015
Praktikum
Full description
Proizvodno InzenjerskaFull description
Deskripsi lengkap
grafikaFull description
Penjelasan tentang standard kompetensi pada bidang grafika di wilayah indonesia
Descripción: BAHAN AJAR GRAFIKA KOMPUTER MMS 2604 / 3 sks Disusun Oleh : DRS. JANOE HENDARTO MKOM. P r og r a m S t ud i I l m u K om p ut e r J ur us a n M a t e m a t ik a F a k ul ta s M a t e ma t ...
Full description
Laporan Grafika Modul 5 universitas negeri malang
Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet ''Mihajlo Pupin'' Zrenjanin
INŽENJERSKA GRAFIKA I – scenario u AutoCAD-u Dr Duško Letić, vanr. prof. Tehničkog fakulteta “M. Pupin” u Zrenjaninu Dr Eleonora Desnica, Tehničkog fakulteta “M. Pupin” u Zrenjaninu. Recenzenti:
Dr Živoslav Adamović, red. prof. Tehničkog fakulteta “M. Pupin” u Novom Sadu. Dr Dragiša Tolmač, red. prof. Tehničkog fakulteta “M. Pupin” u Novom Sadu.
Ova publikacija odobrena je od strane Naučno - nastavnog veća na sednici od 13. 07. 2011. god. kao osnovni udžbenik za studente Tehničkog fakulteta “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu, Univerziteta u Novom Sadu. Sva prava zadržana. Nije dozvoljeno da bez dozvole izdavača ni jedan deo ove knjige bude reprodukovan ili snimljen na bilo koji način, ili bilo kojim sredstvom, elektronskim ili mehaničkim, uključujući fotokopiranje, snimanje, ili drugi sistem presnimavanja informacija.
Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet ''Mihajlo Pupin'' Zrenjanin
Duško Letić Eleonora Desnica
INŽENJERSKA GRAFIKA I scenario u AutoCAD-u
Zrenjanin, 2011.
PREDGOVOR
Publikacija INŽENJERSKA GRAFIKA I – scenario u AutoCAD-u se objavljuje u cilju osavremenjavanja opšte tehničke kulture studenata – budućih kreativnih stručnjaka: konstruktora, projektanata i menadžera, prvenstveno u području razvojnog inženjerstva. Ta nastojanja ovde se odnose i na njihovo upoznavanje i ovladavanje osnovnim algoritmima novih metoda iz oblasti 2D i 3D računarskog projektovanja. Projektovanje, podržano računarom ili CAD/CAM tehnologija, kroz odabrana poglavlja, realizuje se tek par decenija putem redovnih i specijalizovanih kurseva na dodiplomskim i poslediplomskim studijama na većini mašinskih, građevinskih, arhitektonskih, saobraćajnih, vojno-tehničkih i drugih visokih škola na tlu naše zemlje. Koncipirana od izabranih sadržaja i poglavlja, od kojih se očekuje da će podići nivo edukacije iz predmeta “Računarsko projektovanje”, a pre svega, odigrati primarnu ulogu u aplikaciji u cilju rešavanju mnogobrojnih problema iz teorije i prakse, ova knjiga je nastala na osnovu rukopisa pripremljenog za predavanja i vežbe autora, održanih u prethodnom periodu. Poslednjih godina, želja autora je bila pridruživanje zajedničkom cilju ka modernizaciji udžbenika – koji će prvenstveno imati aplikativni karakter. U tom pogledu, knjiga je logičan nastavak prethodnog udžbenika AutoCAD Mechanical 2011. Uvođenje računara, predstavlja u nastavi jedan od većih izazova predavačima, jer za sobom povlači i kreaciju novog modela edukacije. Edukacija studenata bi se, u laboratorijskim uslovima, ostvarivala formiranjem svojevrsnih istraživačko-projektantskih timova (grupa), u saglasnosti sa neminovnim trendom budućnosti: računarskim i drugim komunikacijama projektanata i konstruktora, posredstvom grafičkih jedinica i računarskih mreža. Veliku važnost u orijentaciji u sistematizovanju novijih tendencija u razvoju projektantskih metoda, a koja su delom prezentovana u udžbeniku, odigrali su, svakako, redovni jugoslovenski simpozijumi za proizvodno mašinstvo, CAD forumi, centri za edukaciju projektanata, kao i skupovi drugih univerzitetskih i projektantskih asocijacija u zemlji i inostranstvu. Odgovarajuće bibliografske jedinice, navedene na kraju knjige, inspirativno su uticale na proširenje rada na udžbeniku, kao i pripremu slične, specijalizovane literature u budućnosti, pre svega univerzitetskog karaktera. Knjige imaju dvadeset jedno poglavlje i više priloga. U prvom delu knjige daju se osnovni pojmovi o razvoju i značaju metoda projektovanja, fragmenti iz istorije projektovanja i neophodni resursi potrebni projektantu. Druga i treća celina su najopširnije. Tu je predstavljen detaljan pregled metoda projektovanja, najpre u ravni (crtanje), a zatim u prostoru (modeliranje). U knjizi je predstavljen veći broj ilustrativnih primera, koje studenti i drugi korisnici, na osnovu predviđenog broja časova, treba da izrade. Algoritam geometrijskog modeliranja je koncipiran tako da sve vreme “vodi” korisnika od početka do kraja rešenja problema, omogućavajući mu da samo pravilnim izborom odluke dođe do rezultata. Algoritam uz deskripciju i algoritam komandne linije (AKL) sadrži dovoljno komentara, tako da student može lekciju i samostalno savladati. Edukativni model je potpuno otvoren. Jer za svoju implementaciju ne zahteva posebna programerska znanja. U očekivanju je da će mnoge algoritme korisnici i sami usavršiti i racionalizovati. Autori se sa posebnim zadovoljstvom zahvaljuje recenzentima: dr Živoslavu Adamoviću, red. prof. i dr Dragiši Tolmaču red. prof., sa Tehničkog fakulteta ''Mihajlo Pupin'' Univerziteta u Novom Sadu, na savesno izvršenim recenzijama kao i gospođi Steluci Mulić, dipl. filologu – lektoru na korisnim sugestijama pri ukupnoj redakciji ovog udžbenika.
PREDGOVOR SADRŢAJ 1. UVOD U FENOMENOLOGIJU PROJEKTOVANJA ........... ......................................... 1-1 Fenomenologija projektovanja .... ......................................................................................... 2-1 Projektantske moći prirode .... .............................................................................................. 2-1 Projektovanje kao deo ljudske delatnosti .... ......................................................................... 4-1 Računarski orijentisano projektovanje .... ............................................................................. 5-1 Funkcija računara u projektovanju .... ................................................................................... 8-1 Razvoj proizvoda podrškom računara ................................................................................ 10-1 Znanje i tehnologija potrebna CAD projektantima .... ........................................................ 12-1 Funkcionalna struktura projektovanja ................................................................................ 13-1 2. OSNOVNE FAZE CAD MODELIRANJA ........................................................................ 1-2 Faze CAD modeliranja ......................................................................................................... 2-2 Postavka zadatka na osnovu definisanog problema .... ......................................................... 2-2 Koncepcija rada i osnovna metodologija projektovanja ...................................................... 2-2 Rešavanje problema ............................................................................................................. 3-2 Verifikacija rešenja .............................................................................................................. 3-2 Geometrijsko CAD modeliranje .......................................................................................... 3-3 Tipovi grafičkog CAD modeliranja ..................................................................................... 6-2 Konturno predstavljanje objekata putem ţičanih modela .................................................... 7-2 Površinsko modeliranje objekata ......................................................................................... 7-2 Modeliranje punih tela ......................................................................................................... 9-2 Kontrolna pitanja .................................................................................................................. 9-2 3. STILIZACIJA I EDITOVANJE TEKSTA NA CRTEŽU ..................... .......................... 1-3 Tehničko pismo .................................................................................................................... 2-3 Računarski generisani stilovi i veličine slova ...................................................................... 5-3 Opcione komande: Style i Text ............................................................................................ 6-3 Algoritam: formiranje različitih stilova teksta ..................................................................... 6-3 Formiranje jednolinijskog teksta .......................................................................................... 8-3 Algoritam: formiranje i poravnavanje jednolinijskog teksta ............................................... 8-3 Formiranje višelinijskog teksta .......................................................................................... 11-3 Opcione komande: Mtext i Ddedit ..................................................................................... 11-3 Algoritam: upisivanje više redova teksta ........................................................................... 12-3 Algoritam: formatiranje višelinijskog teksta ...................................................................... 15-3 Struktura dijaloga Text Formatting .................................................................................... 15-3 Dodavanje specijalnih znakova .......................................................................................... 17-3 Unos teksta sa tastature ...................................................................................................... 17-3 Algoritam: editovanje višelinijskog teksta ......................................................................... 17-3 Modifikovanje kreiranog teksta ......................................................................................... 20-3
8. POZICIJA OBJEKTA U 2D CRTANJU .....................................…………………….......1-8 Pozicije 2D objekata na osnovu koordinatnog sistema ....................................................... 2-8 Primena koordinatnog sistema u konstruisanju .................................................................. 2-8 Promena izgleda ikone UCS ............................................................................................... 3-8 Opcione komande UCS i Ucsicon ...................................................................................... 3-8 Algoritam: pomeranje i rotiranje UCS ................................................................................ 4-8 AKL: premeštanje UCS ...................................................................................................... 6-8 AKL: rotiranje UCS ............................................................................................................ 6-8 Generisanje informacija o objektima crteţa ........................................................................ 7-8 Prikazivanje informacija o kreiranim objektima ................................................................. 7-8 Algoritam: generisanje liste informacija o objektu ............................................................. 7-8 Merenje poloţaja i rastojanja ............................................................................................ 10-8 Opcione komande ID i Dist ............................................................................................... 10-8 Algoritam: merenje poloţaja i rastojanja na objektu ........................................................ 10-8 Merenje površina 2D objekata .......................................................................................... 13-8 Opcione komande Area ..................................................................................................... 13-8 Algoritam: merenje površina sa otvorima ......................................................................... 13-8 AKL: izračunavanje površine 2D objekta ......................................................................... 14-8 Generisanje informacija o statusu tehničkog dokumenta .................................................. 14-8 Opcione komande Status ................................................................................................... 15-8 Algoritam: status crteţa objekta ........................................................................................ 15-8 Algoritam: prikazivanje i upisivanje karakteristike projekta ............................................ 15-8 Prikazivanje osnovne strukture vremena projektovanja ................................................... 16-8 Opcione komande Time .................................................................................................... 16-8 9. UREĐIVANJE OBJEKATA NA CRTEŽU . ..................................................................... 1-9 Modifikovanje objekata na crteţu ....................................................................................... 2-9 Selekcija objekata za ureĎivanje ......................................................................................... 2-9 Selekcija metodom Noun/Verb ........................................................................................... 2-9
Posebne oznake: tetive, lukovi i uglovi .......................................................................... Kotiranje profila .............................................................................................................. Detalji koji se ponavljaju ................................................................................................ Ponavljanje istog detalja ................................................................................................. Zakošenja i upuštenja ...................................................................................................... Tabelarno kotiranje ......................................................................................................... Kotiranje konusa i nagiba ............................................................................................... Konusi za opštu primenu ................................................................................................ Kotiranje tolerancija naleganja ....................................................................................... Oblikovanje crteţa s obzirom na postupak izrade predmeta ........................................... Kotiranje i označavanje navoja ....................................................................................... Čvrsta razdvojiva veza zavrtnjima .................................................................................. Prikazivanje različitih vrsta navrtki ................................................................................ Primeri prikaza mašinskih delova u 3D formi ................................................................ Oznake navoja na osnovu ISO standarda ........................................................................ Kotiranje ţlebova za klinove ........................................................................................... Prikazivanje opruga ......................................................................................................... Prikazivanje opruga u tehničkoj dokumentaciji .............................................................. Osnovni elementi za prikaz pritisne opruge .................................................................... Osnovni elementi za prikaz zavojne-fleksione opruge ................................................... Kotiranje metalnih konstrukcija ...................................................................................... Prikazivanje zupčanika i njihovih parova ....................................................................... Cilindrični zupčanici ....................................................................................................... Ravan zupčasti par .......................................................................................................... Konusni zupčanici ........................................................................................................... Puţ i puţni zupčanici ...................................................................................................... Oţlebljena vratila i glavčine ........................................................................................... Računarsko formiranje i modifikovanje kota .................................................................. Primeri nekih tipova kotiranja ......................................................................................... Definisanje kota korišćenjem komande Quick Dimension ............................................. Opcione komande Quickdim .......................................................................................... Algoritam: korišćenje komande Quick Dimension za kotiranje objekta ........................ Algoritam komandne linije ............................................................................................. Unošenje linearnih radijalnih kota, kota prečnika i voĎice ............................................. Opcione komande: Dimlinear za linearno kotiranje ....................................................... Opcione komande Dimdiameter za kotiranje prečnika ................................................... Opcione komande Dimradius za kotiranje poluprečnika ................................................ Opcione komande Qleader za formiranje voĎice ............................................................ Opcione komande Dimcenter za markiranje centra ........................................................ Opcione komande Dimcontinued za kontinualno kotiranje ............................................ Algoritam: unošenje linearnih kota ................................................................................. Algoritam: kotiranje voĎice, prečnika, poluprečnika i markiranje centra radijusa ......... Formiranje i modifikacija stilova kortiranja na osnovu ISO standarda .......................... Opcione komande Dimstyle za formiranje stila kotiranja ............................................... Algoritam: formiranje novog stila kotiranja ................................................................... Algoritam: aplikacija novoformiranog stila kotiranja STL-DIM1 .................................. Algoritam: formiranje drugog stila kotiranja STL-DIM2 ............................................... Algoritam: formiranje podstilova - novih varijanata stila STL-DIM2 ............................
Algoritam: definisanje atributa i njihova primena .......................................................... Formiranje grafike u okruţenju više otvorenih fajlova ................................................... Algoritam: korišćenje metode Multiple Environment Design ......................................... Algoritam: rad u okruţenju MED ................................................................................... Algoritam: kopiranje nekih karakteristika objekata iz jednog u drugi fajl ..................... Primena Windows metoda klipborda .............................................................................. Opcione komande: kopiranje, sečenje i premeštanje ...................................................... Algoritam: grafičke komunikacije metodama Copy i Paste ............................................ Projektno-referentni centar AutoCAD ............................................................................ Opcione komande DCenter ............................................................................................. Algoritam: prikazivanje i kopiranje sadrţaja fajlova metodama DC .............................. Kontrolna pitanja..............................................................................................................
14. FORMIRANJE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE . ..................................................... 1-14 Standardni formati za tehničke crteţe ............................................................................... 2-14 Produţena veličina formata ............................................................................................... 2-14 Ivice i okvir formata .......................................................................................................... 3-14 Razmere crteţa i detalja .................................................................................................... 4-14 Vrste zaglavlja i primena .................................................................................................. 5-14 Upotreba polja ................................................................................................................... 8-14 Mere i debljine linije zaglavlja .......................................................................................... 8-14 Formiranje tehničke dokumentacije programskim putem ................................................. 9-14 Komande za upravljanje radom na realizaciji tehničkih dokumenata ............................ 10-14 Opcione komande: štampanja, za kontrolu plotera, dodavanje novog plotera i pregleda pre štampe ...................................................................................................... 10-14 Instruktivna pomoć pre štampanja .................................................................................. 10-14 Priprema i podešavanje parametara štampanja crteţa ..................................................... 11-14 Dijalog boks za štampanje Plot ....................................................................................... 11-14 Plot – osnovni prikaz ...................................................................................................... 12-14 Plot – prošireni prikaz ..................................................................................................... 12-14 Orijentacija crteţa u odnosu na papir pri štampanju ....................................................... 13-14 Orijentacija po formi portreta ......................................................................................... 13-14 Orijentacija po formi pejzaţa .......................................................................................... 13-14 Pregled pre štampe – Plot Preview ................................................................................. 13-14 Štampanje iz prikaza prostora modela Model Space ...................................................... 14-14 Algoritam: štampanje iz prikaza Model Space ............................................................... 14-14 Prelaz iz prostora modela u prostor papira ...................................................................... 17-14 Efikasno štampanje formiranjem rasporeda u prostoru papira ....................................... 18-14 Podešavanje parametara strana papira ............................................................................ 19-14 Opcione komande: Pagesetup ......................................................................................... 19-14 Pomoćni meni ................................................................................................................. 19-14 Izgled papira sa formiranim viewport-ovima .................................................................. 21-14 Algoritam: priprema rasporeda i štampanje crteţa iz prostora papira ............................ 21-14 Kreiranje više viewport-ova u rasporedu ........................................................................ 30-14 Algoritam: preimenovanje rasporeda, kreiranje i modifikovanje viewport-ova ............. 30-14
Osnovne konvencije u postupcima primene udžbenika i fajlova sa CD
Komande na engleskom jeziku pisane su u fontu Arial. Nazivi fajlova i foldera označeni su slovima latinice, npr. S32.dwg. Zapis npr. … /KRAJ_2D/K29.dwg znači da se fajl K29.dwg snima ili aţurira u folderu KRAJ_2D. Shift+2 znači da treba pritisnuti taster Shift, a istovremeno i taster 2. Ovim se npr. dobija znak @. Skraćenica ek. taster znači ekranski taster. Potvrda unosa se označava rečju Enter ili simbolom (). Svi snimljeni fajlovi crteţa su formata *.dwg i mogu se otvoriti programom AutoCAD verzije 2010 i novijim, ili programom Volo View Express, odnosno Viewer. Skraćenica AKL označava tzv. Algoritam komandne linije, tj. komande, sistemske promenljive, informacione zahteve i sl. koje AutoCAD zahteva ili saopštava korisniku. Lekcije koje se realizuju pomoću AutoCAD 2011 posebno se naglašavaju u tekstu. Za ostale se podrazumeva da su raĎene u AutoCAD 2010.
Napomena: u vezi sadrţaja fajlova i foldera pratećeg CD i zaštitnih simbola soft korporacija.
Fajlovi, razvrstani po folderima, koji se nalaze u centralnom folderu ACAD, odnose se na operativne i pregledne fajlove za edukaciju iz programa AutoCAD 2010 i 2011. Fajlovi koji se nalaze u folderu IGacad odnose se, većinom, na pregledne fajlove za edukaciju iz predmeta Tehničko crtanje sa grafikom i sl. AutoCAD, AutoCAD Mechanical Power Pack, Mechanical Desktop Power Pack, Inventor, Volo View Express su registrovani zaštitni znaci firme Autodeck Corporation, USA. Microsoft: Excel, Access, Word, Visio i Windows su registrovani zaštitni znaci firme Microsoft Corporation, USA. Mathcad Professional je registrovan zaštitni znak firme PTC Professional Corporation, USA.
Fenomenologija projektovanja rojektovanje geometrijskih objekata predstavlja interaktivni proces ostvaren na relaciji čovek – pomoćna sredstva za projektovanje u kome projektant ureĎuje i menja (edituje) odreĎene elemente u modelu koji gradi i prilagoĎava ih u skladu sa unapred definisanim funkcionalnim zahtevima. Pošto u najvećem broju slučajeva nije moguće dobiti potpuno zadovoljavajuće rešenje, proces projektovanja se vrši uz potrebne korekcije, pa je po svojoj prirodi iterativan. Izlaz iz procesa projektovanja je strukturalni opis koji se obično javlja u vidu elektronskog zapisa, dokumenta, crteža ili plana objekata. Postoje i mogućnosti za izračunavanjem nekih osobina projektovanog objekta ili procesa, kao što su zapremina, masa, površina, jačina naponskog stanja, itd. Projektanti se, dakle, bave pitanjem kakvi neki objekti i procesi treba da budu, u cilju zadovoljenja postavljene funkcije kriterijuma. Osnovna inženjerska aktivnost projektanta je da vrši sintezu raspoloživih znanja, veština i tehnologije, da bi se, putem projekta, definisali odreĎeni proizvodi. U istoriji ima mnogo primera realizovanja ambicioznih projekata. Tu spadaju, npr. izgradnja piramida, Kineskog zida, puteva, vodovoda, savremenih arhitektonskih objekata, vasionskih letelica, računara, tehnoloških sistema (mašine) i sl. Ovi proizvodi su sintetizovani od strane čoveka, ali u zavisnosti od složenosti problema njihovog projektovanja, ne uvek sa unapred definisanim postupkom. Naime, projektom nije moglo biti sve predviĎeno, nego ih je čovek rešavao prilagoĎavajući se novonastalim problemima, te je inženjersko projektovanje u osnovi heurističko [61]. Danas se teži visokoj elaboraciji projekata. U tom smislu [45], približavanje lingvističke teorije i teorije procesiranja informacija je trend koji će u budućnosti imati ključnu ulogu u determinizaciji procesa projektovanja virtualnih objekata, što se može postići jedino računarskim tehnologijama.
P
Projektantske moći prirode Mnogi objekti u prirodi razvijali su se u dugom evolutivnom putu, tako da danas izazivaju pažnju projektanata veštačkih objekata i predstavljaju njihovu direktnu inspiraciju. Fenomeni projektantske i konstruktorske moći prirode još nisu dovoljno objašnjeni. Prirodnih fenomena ima veliki broj. Navedimo npr. genetsku strukturu koja ima jednu od najsloženijih struktura sistema, a nalazi se meĎu najkasnije otkrivenim [65].
Primer: Razvoj školjke nautilusa (morskog puža) u obliku spirale (sl. 1.1).
Sl. 1.1 Projektantsko delo prirode – spiralni oblik kućice nautilusa (Nautilus.dwg)
Ovakav spiralni oblik uticao je na mnoga rešanja kod projektovanja savremenih tehničkih sistema, a takoĎe i na značajnije pravce u umetnosti i arhitekturi pozne renesanse, kao što su barok i rokoko. Grafik funkcije spirale u eksponencijalnom obliku R( ) R0 e m (sl. 1.2) definisao je čuveni matematičar i inženjer Ojler (Euler, J., videti fusnotu na str. xx, reference [76].
Sl. 1.2 Matematički definisan polarni grafik funkcije spirale (Spirala.mcd)
Primer: Voštano saće sa ćelijama (alveolama) ima dvostruko spojene osnove, pri čemu je zajedničko dno romboidnog oblika. Račun pokazuje da, ako treba konstruisati takve ćelije sa najmanje materijala, tri romba dna moraju imati uglove 109o 28’ i 70o 32’, što je prirodom odavno definisano [76].
Sl. 1.3 Poligonalna struktura pčelinjeg voska (Alveole.dwg)
Matematičko rešenje poligona u eksponencijalnom obliku odreĎeno je na osnovu kompleksnog broja. Ovakvi objekti imaju značajnu primenu u savremenom projektovanju.
Sl. 1.4 Matematička definicija i grafik funkcije poligona (Poligon.mcd)
Projektovanje kao deo ljudske delatnosti Istorija projektovanja je istorija ljudske civilizacije. Projektovanje [45], kao najviši mentalni proces u domenu razvoja civilizacije kroz istoriju, bio je privilegija izrazito umnih ljudi. U 16. veku Descartes, R. (Dekart) je imao velike ambicije da matematičkim putem opiše vrlo složen sistem kakav je univerzum. Iako je to bila iluzija, ovim pokušajem dao je svojevrstan doprinos teoriji projektovanja, uvodeći koordinatnu geometriju u dvodimenzionalnom prostoru – ravni [69]. Gotovo istovremeno Ferma (Ferma) gradi svoju geometriju u trodimenzionalnom prostoru. Misionarska uloga Leonarda da Vinčija na projektovanju helikoptera, tenka, katapulta i sl. deluje kao paradoks (sl. 1.5). Podsetimo se, njegova zamisao, predstavljena na bezbrojnim graficima [14], desila se, takoĎe, u 16. veku. Poslednja četiri veka označavaju procvat teorije projektovanja zasnovane najpre na dostignućima matematike, informatike i eksperimentalnog istraživanja. Taj period je karakterističan po uspešnoj implementaciji raznih projekata u tehničkom domenu. Zasnovane na klasičnom znanju, mnoge koncepcije pretvarale su se u koncept, što je ostavilo traga kako u mašinstvu, tako i u graĎevinarstvu, arhitekturi, saobraćaju, elektrotehnici. Najbolja dostignuća iz tog perioda postala su osnova za projektovanja koja će se koristiti i u narednim periodima, dok neki projekti još čekaju realizaciju. U 20. i početkom 21. veka svedoci smo projektovanja izuzetno složenih sistema i procesa, iako do danas nije izgraĎena opšta teorija projektovanja [45]. Kraj dvadesetog veka, u ovim domenima, je bio označen po praktičnim
rezultatima koji su doneti na osnovu automatizacije postupaka projektovanja, u oblasti: proračuna, dvodimenzionalnog 2D crtanja i trodimenzionalnog 3D modeliranja i sl. Primena računara, očigledno je donela veliko skraćenje vremena projektovanja, preciznost i kvalitet dobijenih rešenja. Pored toga, projektovanje je proces u kome se za rešavanje odreĎenih problema, kao polazne osnove, mogu poslužiti već razvijene metode i sistemi. Postavljanje koncepcije teorije projektovanja podrazumeva, pored matematičko-fizičkih nauka, i psihologiju, sociologiju itd. UvoĎenje analitičke geometrije u prostoru, matematičke logike, topologije, heurističkog istraživanja, fazi logike, neuronskih mreža, teži se postavljanju aksiomatike kao neophodne podloge za formulisanje opšte teorije računarskog projektovanja. To je dalje stimulisalo ljudski um da razmišlja o veštačkoj inteligenciji, što nije ništa drugo nego usavršavanje složenih sistema da obavljaju operacije u domenu mentalnog procesiranja [46]. Ovakav pristup danas je fundamentalan zbog potrebe velikog udela čovekove kreativnosti i težnje za novim saznajnim vrednostima. Koristeći moć raspoložive računarske tehnologije i novih metoda, integracijom znanja i aktivnosti inženjera projektanta i veštačke inteligencije, odnosno ekspertnih sistema, označava se nova faza u razvoju opšte i posebnih teorija projektovanja. Ovim se izgraĎuje nova generacija inženjerskih sistema čije su osnovne karakteristike [45]:
realizacija složenih funkcija sa visokim stepenom fleksibilnosti i automatizacije, visoka produktivnost, kvalitet i pouzdanost i minimizacija uloženog resursa u proces realizacija cilja.
Osnovna aktivnost inženjera - projektanta je da vrši sintezu raspoloživih znanja, veština i tehnologije da bi se definisali, putem projekta, veštački proizvodi. Kod projektovanja i upravljanja projektima nameće se pitanje otkrivanja logike, sadržaja i strukture ovih fenomena. U opštem slučaju, probleme projektovanja je moguće klasifikovati na sledeći način [46]:
Za rešavanje odreĎenih problema postoji strukturiran algoritam zasnovan na poznatom formalnom jeziku. Iako su ovi problemi determinističkog ili stohastičkog karaktera, njihovo rešavanje je omogućeno manuelnim ili računarskim putem. Ovi zadaci projektovanja ne pripadaju grupi tzv. “inteligentnih” zadataka. U drugu klasu spadaju problemi koji nemaju razvijenu algoritamsku strukturu rešavanja. U tom slučaju, nedovoljna je baza znanja za odgovarajuću oblast rešavanja. Projektant tada sam rešava problem kroz afirmaciju lične kreativnosti. Trećoj klasi problema pripadaju projektantski zadaci koji apriori nisu poznati, iako postoje izvesni algoritmi za pretraživanje rešenja. Inventivnost čoveka je, za sada, dominanta u nalaženju rešenja, a metod koji koristi čovek ili računar je heuristički.
Računarski orijentisano projektovanje Projektovanje, kao i mnoge druge inženjerske aktivnosti, je u periodu od 60-ih godina 20. veka pod konstantnim uticajem računarskih tehnologija. Tendencije razvoja ovih tehnologija: hardvera i softvera, nagovestile su mogućnost efikasnog rešavanja problema projektovanja u svim oblastima gde je ta delatnost moguća i potrebna.
Sl. 1.5 Koju je metodu projektant koristio? Genijalni projekti Leonarda da Vinčija: streličasti katapult –a) i model letelice sa pokretnim krilima –b) Posebno se to očekivalo u domenu razvoja i primene računarske grafike u oblasti inženjerskog projektovanja proizvoda i procesa. Pod terminom računarsko projektovanje podrazumeva se projektovanje sistema i/ili procesa uz podršku računara. Mogu se obuhvatiti mnoge projektne aktivnosti u okviru kojih se računar koristi za razradu, analizu ili modifikaciju tehničkog projektnog rešenja [68]. Ove aktivnosti predstavljaju složen intelektualni i tehnički proces čije razumevanje je proporcionalno samoj meri predviĎenih rezultata projektovanja. Računarska podrška procesa projektovanja sastoji se u tome da računar obezbedi resurse za lakše kreiranje, trajno smeštanje i modifikovanje parametara modela-projekta. Računarsko projektovanje je jedan od mogućih prevoda sa Engleskog originalnog izraza Computer Aided Design (CAD) koje su vezane za aktivnosti projektovanja i konstruisanja primenom računara. Pojam CAD uveden je sredinom pedesetih godina (1956.) od strane Massachussets tehnološkog instituta u Bostonu pri razvoju programskog jezika APT (videti referentni pojmovnik na kompakt disku), odnosno kompajlera za grafičko programiranje. Skraćenicu CAD je definisao T.D. Ross (Ros), tako da je naučnoj i stručnoj javnosti šire u terminološkoj upotrebi od 1979. godine. Pored CAD-a, termin koji se najčešće koristi je i CAM tehnologija. Računari su u prvo vreme uvedeni u proizvodnju da bi se izračunavalo i kontrolisalo kretanje alata mašine alatke [31]. Proizvodnja, u kojoj računar ima veliku ulogu u voĎenju i kontroli proizvodnih procesa, ostvarljiva je pravilnom implementacijom CAM (Computer Aided Manufacturing) koncepta. Pojam CAM u širem smislu vezan je i za primenu računara za upravljanje neposrednim proizvodnim procesima kod tehnoloških sistema tipa [31]: NC, CNC i DNC, zatim kod fleksibilne proizvodnje, odnosno
FTM. Integrisan naziv CAD/CAM je akronim od Computer Aided Design/Computer Aided Manufacturing. U domaćoj stručnoj literaturi ovaj pojam se prevodi različito, npr. “računarom podržano projektovanje i proizvodnja” i drugim, sličnim opisnim definicijama. S obzirom na izrazitu primenu engleske terminologije u oblasti projektovanja i proizvodnje, ovde je izabrano korišćenje izvorne skraćenice CAD/CAM. Danas se ovaj naziv najčešće koristi kada je u pitanju “pravo” projektovanje koje vezuje projektovanje i proizvodnju. UvoĎenje računara je poslednjih decenija izvršeno i u široj oblasti pripreme proizvodnje, proizvodnje i njene integralne sistemske podrške (logistike), tako da su se CAD, odnosno CAD/CAM tehnologije, polako ali sigurno, implementirale u skoro sve aktivnosti savremenih proizvodno-poslovnih sistema. U tom smislu termini kojima se objašnjava primena tzv. "C" (Computer) ili “CA” (Computer Aided) tehnologija, zasnovani su na pojmovima koji su u vezi sa specifičnim aktivnostima u raznim područjima računarski podržanim tehnologijama. UvoĎenje je dalje izvršeno u oblasti pripreme proizvodnje i poslovanja, te je savremeno planiranje i sama tehnologija izvoĎenja takvih procesa nazvana CAP tehnologijom (Computer Aided Planning). Računarske tehnologije i metode CAD/CAP/CAM se delom preklapaju u domenu organizovanja i pristupa zajedničkim bazama podataka. Tehnologija CAPP, što se prevodi kao planiranje procesa izrade podržano računarom (Computer Aided Process Planning), donosi, svakako, brže nova tehnološka rešenja.
CAM (C - upravljanje
proizvodnjom)
CIM
CIM (C - integrisana proizvodnja)
Sl. 1.6 Osnovne “C” tehnologije i relacije između njih vezane za proizvodnju Pri tome je najpre potrebno rešiti niz složenih zadataka iz oblasti inženjerstva procesa, kao što su: planiranje tehnološkog procesa, odlučivanje o varijantama, analize sposobnosti procesa sa aspekta ostvarivanja tehnoloških zadataka i sl. CAD/CAP/CAM/CAPP – projektovanje podržano računarom, kao informaciona celina, može se sagledati u preduzeću, prema prikazanom osnovnom CIM (Computer Integrated Manufacturing) konceptu preduzeća (sl. 1.6), kao modul koji obuhvata najveći broj procesa istraživanja i razvoja (R&D). Postavljena šema je jedna od
niza mogućih. U literaturi su zastupljeni različiti koncepti. Iako su prethodni pojmovi "C" tehnologija fleksibilni, noviji razvoj hardvera i softvera orijentisane namene pobliže pojašnjavaju njihovu svrhu i namenu, pre svega, u razvojno-inženjerskoj delatnosti.
Funkcija računara u projektovanju U svetu postoji relativno duga praksa CAD-projektovanja. Računari su se u početku koristili da bi se rešili kompleksni i skupi numerički problemi, naročito pri proračunu konstrukcija ili balističkih putanja. Vremenom se pokazalo da su iskustva u ovoj praksi pozitivna, pa je i praktično potvrĎena dobit korisnika na osnovu investicionih ulaganja u uvoĎenju računarske tehnologije u domenu projektovanja. U tom pogledu, projektovanje primenom računara može kao rezultat doneti odreĎene uštede, naročito u: smanjenju efektivnog vremena projektovanja, povećanu preciznosti, ukidanju pojedinih ispitivanja (varijacija i simulacija odreĎene konstrukcione ideje je najlakše kada se nalazi u elektronskom obliku, a najskuplje kada su realizovane), itd. Korisnici CAD sistema su prvenstveno tehnička lica koji su i pre upotrebe ovog sistema radili na poslovima projektovanja i poseduju odreĎena stručna znanja za datu oblast projektovanja. Korisnici dopunjuju i prilagoĎavaju klasične metode projektovanja, modeliranjem pomoću računara, da bi povećali svoju produktivnost i kvalitet rada. Pri tome se plaća odreĎena cena u vremenu inovacija. Smatra se da je neophodno da se odreĎeni efekti automatizacije projektovanja dobiju što ranije, kako bi se stvorila klima poverenja u implementaciji novih računarskih metoda projektovanja [68]. Glavni deo napora nalazi se u implementaciji odreĎene tehnologije u proizvodno-poslovnom sistemu sa pitanjem kakve će implikacije izazvati njena pojava na ukupni proces poslovanja. Tako je radna grupa 13 najvećih svetskih [68] kompanija (IBM, General Motors, Boeing, General Electrics i dr.) zaključila da će poslovno okruženje do 2006. god. zahtevati od proizvoĎača sposobnost trenutnog prilagoĎavanja na zahteve kupaca, pri čemu je glavni oslonac potražen u CIM sistemu organizacije. CAD tehnologija zauzima vrlo značajno mesto u CIM konceptu. U CAD podsistemima potrebno je uneti vrlo veliki broj podataka kojima se opisuje proizvod i gradi njegov model u informacionom sistemu. Po nekim procenama čak 80% svih podataka u fabrici, čija je proizvodnja podržana računarom, dolazi iz CAD podsistema [80]. Integracijom CAD-a sa drugim elementima CIM-a, ponajpre sa CAM, CAE, CAQ i PDM, ostvaruje se integracija tokova informacija sa modelom proizvoda. Time se obezbeĎuje stvarna integracija proizvodnje preko računarom kontrolisane informacija. Poznato je da se najveći broj promena na proizvodima u japanskoj industriji vrši u fazi definisanja i projektovanja putem CAD-a. Razmatraju se sve moguće varijante proizvoda [30], simuliraju se njihova ponašanja, analizira se njihov uticaj na okruženje, koristi se simultano projektovanje, sa ciljem da se dobije najbolje rešenje u datim uslovima, koje svodi naknadne promene (korekcija modela projektovanja) na minimum. Tim konceptom se praktično realizuje jedan od bitnih kriterijuma sistema kvaliteta proizvoda i proizvodnje, a to je generisanje kvaliteta u njihovom razvoju. U proizvodnim sistemima, gde je proizvodnja visoko automatizovana, sve više dolazi do izražaja projektovanje sekvenci procesa i proizvoda na osnovu upravljanja informacijama: EDMom, PDM-om [73], simultanim (CE) inženjeringom itd. Broj mogućih varijanata modela je teorijski neograničen, tako da izvršene promene mogu biti minorne u odnosu na moguće efekte, kako dobijanjem boljeg kvaliteta, tako i smanjenjem trošenja sirovina za dobijanje gotovog proizvoda. Osamdesetih godina prošlog veka najveći broj proizvodno-poslovnih sistema u razvoju globalne svetske konkurencije je radilo na obaranju cena i automatizaciji proizvodnih i poslovnih procesa. Za konkurentsku sposobnost 90-ih [68] nije bilo dovoljno samo smanjenje specifičnih cena proizvoda. Prednost će u budućnosti imati oni sistemi koji će superiornijim
projektovanjem povećati vrednost svojih proizvoda, kroz brzinu pojavljivanja na tržištu i zadovoljavanju kriterijuma potrošača. Davanjem nove vrednosti, novi projekat postaje fundamentalna proizvodna strategija. Iz tih razloga CAD tehnologija dobija posebno značajnu ulogu. Očekivana poboljšanja poslovanja proizvodnog sistema mogu se ostvariti [68]: 1. Povećanjem prodaje zbog skraćenja rokova isporuke, uzrokovane:
smanjenjem vremena projektovanja i pripreme dokumentacije za porudžbinu, povećanim kvalitetom tehničke i poslovne dokumentacije, eliminisanjem pogrešnih porudžbina materijala, lakša i brža komunikacija izmeĎu proizvoĎača i kupca.
2. Povećanjem prodaje iz drugih razloga:
datumi isporuke se mogu utvrĎivati znatno preciznije i sigurnije, nove klase proizvoda se uvode brže, imidž preduzeća se povećava korišćenjem CAD tehnologije.
3. Uštede u odeljenju za generisanje tehničke dokumentacije:
smanjuje se broj potrebnih tehničkih crtača, smanjuje se administrativni posao u odeljenju, eliminiše se potreba za višestrukim kreiranjem modela korišćenjem CAD-a, skraćuje se vreme ispitivanja, smanjuje se opšti rad na dokumentaciji (za druge organizacione celine: marketing, servis i sl.).
4. Optimiziraju se zalihe:
poboljšana dokumentacija ubrzava uvoĎenje proizvodnje, standardizacija komponenata smanjuje potrebe za zalihama, optimizacija pri projektovanju smanjuje porudžbine komponenata.
5. Minimiziranje troškova proizvodnje:
smanjuje se obim potrebnih popravki i dorada, efikasnost je poboljšana zbog bolje snabdevenosti komponentama proizvodnje, CAD može uticati na eliminiciju nepotrebne porudžbine raznih vrsta resursa.
6. Kontrola troškova:
ne prihvataju se poslovi bez profita zbog poboljšane procene u okruženju, povećana je unutrašnja kontrola troškova zbog boljeg sagledavanja proizvodnih i drugih poslovnih parametara.
Generalno, zadatak informacionog sistema koji se odnosi na računarski podržano projektovanje je da u potpunosti automatizuje rad istraživačkih i razvojnih aktivnosti i da obezbedi integraciju podataka o tehničkoj i poslovnoj dokumentaciji.
Razvoj proizvoda podrškom računara Veliku pomoć projektantima omogućuje primena računara u procesu: projektovanja, osvajanje prototipa i proizvodnje proizvoda. S obzirom da razvoj proizvoda počinje fazom projektovanja, učešće računara u toj fazi je vrlo značajno za kasniji proces proizvodnje. Proces projektovanja novog ili inoviranog proizvoda predstavlja nalaženje naučno opravdanog tehničkog rešenja koje se praktično može realizovati, a da pri tome zadovolji i ekonomske kriterijume. U savremenim uslovima [34], težnja za povećanjem konkurentskih sposobnosti preduzeća menja tradicionalnu metodologiju kreiranja novih proizvoda. Neke analize pokazuju da proces konstruisanja, crtanja i modeliranja zauzimaju preko 33% ukupnog vremena razvoja jednog proizvoda. Proces konstruisanja u osnovi je informacioni proces, jer polazi od ideje, odvija se korišćenjem znanja i podataka i završava se informacijom o tome kako treba proizvod izraditi i kakvo se ponašanje očekuje u eksploataciji. CAD/CAM sistemi postaju sve značajniji faktor u projektovanju i proizvodnji novih proizvoda. Jedan od važnih problema u ovoj oblasti je stalno ažuriranje informacija o brojnim promenama koje se svakodnevno dogaĎaju; sa jedne strane na inoviranju proizvoda, a sa druge u softveru i hardveru. Biti pravilno i brzo informisan je samo deo izazova projektantu koji sa sobom donose nove tehnologije i novi zahtevi vezani za objekat projektovanja. Projektovanje može imati i kompleksniji sadržaj, kada se postavljaju zahtevi traženja optimalnih parametara, pouzdanosti komponenata u funkciji i druga specifična svojstva potrebna u budućoj eksploataciji. Nakon toga sledi konstruisanje i ono predstavlja definitivno oblikovanje konstrukcije kojom se definišu: geometrija (karakteristične dimenzije), materijal, način montaže, tolerancije, kvaliteta hrapavosti površine objekta i dr. Očigledno je da se konstruisanje vrši na bazi metoda projektovanja i njime se precizira konačno rešenje konstrukcije. Iz aktivnosti konstruisanja nastaje konstrukciona dokumentacija. Dalji tok konstrukcione dokumentacije odvija se kroz pripremu za proizvodnju i ta delatnost više ne pripada projektovanju i konstruisanju, već tehnološkoj pripremi (CAPP tehnologiji). Iz tehnološke pripreme nastaje tehnička dokumentacija koja sadrži, pored konstrukcione i tehnološku dokumentaciju. Ovu čine: dokumentacija opreme i alata za proizvodnju, dokumentacija za vršenje ispitivanja i testiranja i sl. Postupak implementacije računara uslovljen je formiranjem baze podataka do minimalnog nivoa koji je potreban za formiranje tehničke dokumentacije o proizvodu. To znači da su odluke donete na nivou razvoja proizvoda, od presudnog značaja za uspešno poslovanje firme i njene budućnosti. Zato razvoj, zapravo, predstavlja ključni segment svake organizacije. Iz tih razloga je razumljivo da CAD modul, koji u sebe uključuje istraživanje i razvoj, predstavlja najznačajniji modul u kome se generiše model proizvoda i njegov kvalitet već u samom projektu [67]. CA koncept organizacije razvoja proizvoda [62] prikazan je na sl. 1.7. Svaki podsistem u postupku razvoja ima svoje specifičnosti. U najvećem broju slučajeva, za odreĎenu fazu su angažovani različiti stručnjaci, pa je problem razvoja proizvoda i proizvodnje podrškom CAD/CAM sistema u njihovoj koordinaciji. Sa ovim podsistemima, projektantima se obezbeĎuje brže i kvalitetnije tretiranje razvojnih problema. MeĎutim, i pored toga za dobijanje rezultata je potreban, često, dug period razvoja i usklaĎivanja rešenja u pojedinim njegovim fazama.
Isporuka gotovih proizvoda Sirovine, poluproizvodi i energenti
Proizvodnja (CAM): upravljanje proizvodnim tokovima izrada montaža - kontrola
Upravljanje kvalitetom CAQ
Strategijsko planiranje
Sistemska podrška (logistika): transport - skladištenje održavanje - energetika
Sl. 1.7 CA koncept organizacije razvoja proizvoda
Najveći broj grešaka, a time i troškovi vezani za kvalitet proizvoda, nastaje pri definisanju, razvoju proizvoda i planiranju tehnologije izrade. Smatra se da čak 75% svih grešaka koje se pojavljuju na proizvodu, nastaju u napred pomenutim funkcijama [68]. Znatno manji procenat nastajanja grešaka je u izradi i kontroli, dok se greške pri korišćenju samo manifestuju, odnosno posledice su prethodno načinjenih odstupanja. Nasuprot ranije iznetom stavu, troškovi otklanjanja grešaka su najmanji pri definisanju i razvoju novog proizvoda, posebno, ako se za to koriste efikasni CAD alati. Najčešći slučaj u nerazvijenim preduzećima je da se greška otklanja pri ispitivanju/kontroli, ili što je još nepovoljnije, u fazi eksploatacije proizvoda, što je sa kodeksa savremenog poslovanja nepoželjno (odnos troškova je 1:10:100). Takav pristup dovodi do eksponencijalnog umnožavanja troškova koji se javljaju zbog greške u projektovanju. I pored toga, neki nedostaci proizvoda mogu se otkriti tek u fazi finalizacije, a uklanjaju se nakon pažljivo izvršenog testiranja. Zbog toga se za sve projekte mora odvojiti dovoljno vremena za testiranje probne proizvodnje, uprkos zahtevima za sve kraćim razvojnim ciklusima istih. Kod formiranja savremenog sistema projektovanja mora se uzeti u obzir potreba za organizovanjem timskog rada, koji će doprinositi sinhronizovanom inženjeringu, tj. simultanom radu na projektovanju [32]. Jedna od savremenih metoda i tehnologija, a koje će se u budućnosti uspešno primenjivati pri razvoju novih proizvoda, generisanju tehnologije i upravljanju procesima, su ekspertni sistemi i veštačka inteligencija [58].
Znanje i tehnologija potrebna CAD projektantima Do sredine 50-ih godina bilo je jedino moguće da se analizira ponašanje mašinskih elemenata i sklopova klasičnim metodama projektovanja. Danas tradicionalni pristup u delu projektovanja proizvoda, razrade tehnologije, izrade i kontrole kvaliteta, kao i u delu planiranja i upravljanja
proizvodnjom, čini se nedovoljnim, jer ne može da obezbedi konkurentsku poziciju preduzeća na tržištu. Ekonomski faktori igraju sve veću ulogu u procesu projektovanja i kasnije izrade, tako da se teži uvoĎenju novih metoda koje imaju za cilj da skrate aktivno vreme projektovanja, povećavajući mogući izbor rešenja i simulirajući njegovo radno stanje u budućoj eksploataciji. Posebno značajan razlog korišćenja računara je u činjenici da obim znanja i informacija prerasta okvire u kojima je doskora čovek ručno radio. Iz toga je nastala potreba drugačijeg pristupa znanju o projektovanju. Projektovanje računarom zahteva viši stepen znanja u odnosu na klasično projektovanje, jer podrazumeva, pored metoda projektovanja, poznavanje hardvera i softvera za rad. Savremeni računarski programi rešavaju sve komplikovanije i obimnije probleme, pa je i korišćenje takvih programa sve složeniji zadatak kojem treba pristupiti sistematično i metodski. Posebno značajna oblast računarstva za tehničke potrebe je oblast računarske grafike. Ona je, sa hardversko-softverskog aspekta, oblast koja se danas dinamično razvija i značajno menja tehničku operativu projektovanja i konstruisanja. Pored toga, složenost postavljenog zadatka koji treba rešiti pomoću računara, zahteva angažovanje tima stručnjaka u realizaciji, pa je neophodno da su svi oni upoznati i da se pridržavaju nekih opštih principa i preporuka za efikasno računarsko projektovanje. Kako je računar dobio centralno mesto, posebno u projektovanju, potrebno je da se preduzmu i odgovarajuće mere kojima će se zadovoljiti promene u kvalifikacijama projektanata. Stručnost, koja je potrebna u sferi kvaliteta projektovanja, postaje sve složenija. Projektant, danas, mora da raspolaže znatno većim obimom znanja nego pre samo nekoliko godina. Poznavanje teorije projektovanja trebalo bi da predstavlja element opšteg stručnog znanja svakog inženjera tehničkih disciplina. Osim stručnosti za pojedine specijalnosti, takoĎe se traže interdisciplinarna i nova socio-tehnička znanja. Sve veći zahtevi za kvalitetom mogu da se zadovolje, samo ukoliko su potencijalni projektanti spremni da se obrazuju i ako su obezbeĎeni odgovarajući preduslovi u okviru preduzeća (plan obuke, predavači, savremena sredstva za obuku, motivacija) za realizaciju obrazovanja. Zahvaljujući novim alatima i metodama kojima je opremljen projektant, stvaraju se uslovi za proširenjem domena njegovog profesionalnog napredovanja. Potencijal kojim on može raspolagati, zahvaljujući korišćenju savremenih hardvera i softvera, može prevazići mnoga očekivanja. Naime, sa svog radnog mesta projektant može da pristupi i realizuje skoro sve svoje potrebe za uspešno osmišljavanje i realizaciju projekta. Da bi on uspešno definisao problem i optimalno realizovao postavljeni zadatak, mora da poseduje potrebne resurse i da su mu, u tom smislu, dostupne odreĎene informacije. Pri tome, za realizaciju zadataka projektant mora raspolagati [68]: 1. Odgovarajućim znanjem:
za rešavanje problema, za procenjivanje planiranog rešenja, za dokazivanje planiranog rešenja, stanju novih metoda i tehnologija, dodirnim oblastima koje su od značaja za realizaciju zadataka.
2. Kvalitetnim informacijama o:
stanju na tržištu, konkurenciji koja se bavi sličnom problematikom, patentnim podlogama koje mogu da budu od koristi i informacijama o opštem stanju u sopstvenom preduzeću.
Pored znanja projektanta o korišćenju metoda projektovanja, primena računara obuhvata korišćenje odgovarajućeg hardvera i softvera. 3. Potrebni hardver obuhvata:
računar, jednu ili više grafičkih jedinica, ostale periferijske ureĎaje (digitajzer, skener, ploter itd.).
4. Potrebni softver u osnovi obuhvata:
programe za primenu računarske grafike, aplikacione programe.
Funkcionalna struktura projektovanja Polazeći od zahteva za izgradnjom automatizovanog sistema za projektovanje na bazi interaktivnog rada čoveka i računara, potrebno je definisati osnovne elemente. U osnovne blokove znanja za definisanje okruženja projektanta, prema Milačiću, V. [45], spadaju: Inteligencija. Čovek kao projektant koristi intuiciju, kreativnost i znanje u procesu projektovanja. Inteligencija može da se smatra prirodnom i veštačkom, tj. delegirana je čoveku i/ili mašini. Komunikacija. Čovek-mašina (računar) predstavlja sistem koji se sve više simbioiše. Istorijski gledano, komunikacija se razvijala izmeĎu fizičkih objekata (sredstava za rad, računar, i sl.) i čoveka na sledećim nivoima: manufakturni koncept - gde je funkcija sredstava za rad najčešće mehanička, za vršenje unapred odreĎenih operacija rada; industrijski koncept - u kome su ostvareni složeniji nivoi komunikacija. U osnovi, čovek je taj koji nadzire rad mašine; elektronski koncept - javlja se kao sledeći viši nivo komunikacije, gde je izvršena on-line i off-line komunikacija izmeĎu čoveka i mašine. Tipičan primer je upravljanje mašinom alatkom od strane računara čiji rad je programirao čovek; ekspertski koncept - predstavlja interaktivno komuniciranje izmeĎu čoveka i mašine, sa činjenicom da je u tom sistemu implementiran značajan nivo veštačke inteligencije. Za izgradnju sistema za projektovanje posebno je interesantan sistem komunikacije čovek računar, koji se danas, najčešće, izvodi putem interaktivnog softvera.
Ciljevi, pitanja i zadaci za Poglavlje 1. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
Fenomenologija projektovanja. Primena projektovanja u istoriji. Projektantske moći prirode. Projektovanje kao deo ljudske delatnosti. Računarski orijentisano projektovanje. Pojam CAD/CAM projektovanja. Osnovne “CA” tehnologije i relacije izmeĎu njih vezane za proizvodnju.
8. Pojam NC, CNC i DNC tehnoloških sistema. 9. Pojam CIM tehnologije. 10. Funkcija računara u projektovanju. 11. Značaj CAD tehnologija za proizvodnju. 12. Razvoj proizvoda podrškom računara. 13. Znanje i tehnologija potrebna CAD projektantima. 14. Funkcionalna struktura projektovanja.
Referentni pojmovnik: fenomenologija kompjuterskog projektovanja Project – Projekat. Kompleksan pojam koji najčešće označava: sa jedne strane, modeliranje geometrijskih objekata sa odgovarajućim analizama, a sa druge - plan, nacrt (sa parametrima: vreme, resurs, cena) koji je u vezi upravljanja projektima. CADD (Computer Aided Design Drafting) – Računarski podržano dizajniranje i 2D crtanje. CAE (Computer Aided Engineering) – Inženjering podržan računarom. U ovom slučaju delatnosti projektanata obuhvataju: analize, proračune i traganje za najboljim tehnološkim rešenjem kod projektovanja proizvoda i proizvodnog procesa. CAQ (Computer Aided Quality Assurence) – ObezbeĎenje kvaliteta proizvodnje i poslovanja podrškom računara. CAT (Computer Aided Testing) Testiranje karakteristika objekata i procesa podrškom računara. CIM (Computer Integrated Manufacturing) – Integrisanje pripreme i proizvodnje pomoću računara. MIT (Massachussets Institut of Technology) – Tehnološki institut u Masačusetsu (SAD). Poznati institut po razvoju i primeni informatičkih “Ctehnologija”. APT (Automatically Programmed Tools) – Programski jezik (alat) koji se koristi za programiranje numerički upravljanih mašina alatki. Njegov razvoj je vezan za MIT. CAA (Computer Aided Analysis) – Računarski podržana (strukturalna) analiza modela. Dominantna metoda u ovoj oblasti je metoda konačnih elemenata. FEM (Finite Element Method) – Metod konačnih elemenata je primarna numerička metoda inženjerske analize geometrijskog modela:
zapremine, mase, naponskih, toplotnih stanja i procesa i sl. NC (Numerically Control) – Numerički kontrolisane mašine alatke od strane računara. CNC (Computer Numerically Control) – Kompjuterski kontrolisane mašine alatke ili robota. DNC (Direct Numerically Control) – Više numerički upravljanih mašina alatki na osnovu upravljačkih informacije dobijenih direktno iz centralne memorije računara. FTM (Flexible Manufacturing System) – Fleksibilna (automatizovana) proizvodnja. EDM (Engineering Data Management) – Upravljanje inženjerskim podacima. PDM (Product Data Management) – Upravljanje proizvodnim podacima. CE (Concurrent Engineering) – Simultani (konkurentni, uporedni) inženjering. R&D (Research and Development) – Istraživanje i razvoj u okviru proizvodno-poslovnog sistema. ICG (Interactiv Computer Graphic) – Interaktivna računarska grafika. U ovom softveru centralno mesto zauzima aplikacioni program. AI (Artificial Intelligence) – Veštačka inteligencija. Sposobnost računara da obavlja funkcije, kao što su: učenje, razumevanje i upravljanje. Predstavlja viši stepen u odnosu na adaptivno upravljanje. Internet – Internet. Globalna mreža računara povezanih u svetskim razmerama radi komuniciranja i pristupima bazama podataka. Intranet – Intranet. Lokalna mreža računara povezanih u lokalnim razmerama radi komuniciranja i pristupima bazama podataka.
Faze CAD modeliranja odeliranje u projektovanju putem računara je sloţen proces koji se sastoji od više međusobno povezanih faza. Ne moţe se smatrati da je to samo proces praćenja instrukcija računaru, jer je neophodno da tom procesu prethodi nekoliko veoma bitnih faza. CAD modeliranje proizvoda predstavlja skup aktivnosti koje se sagledavaju kroz faze definisanja osnovnih stilskih rešenja, proračuna, konstruisanja i simulacije ponašanja, izrade probne serije i ispitivanja. Ima za cilj da tehnički definišu proizvod, koji zadovoljava funkcionalne, estetske i standardne bezbednosne norme [62]. U osnovne faze projektovanja spadaju:
M
Postavka zadatka na osnovu definisanog problema Prva faza modeliranja predstavlja formulisanje projektnog zadatka na osnovu definisanog problema. Treba je naročito ozbiljno i detaljno proučiti, jer greške nastale u ovoj fazi uslovljavaju uzaludno utrošen rad u ostalim fazama izrade projekta. Pravilnim postavljanjem zadatka precizno se utvrđuju odnosi između učesnika u izradi projekta. Postavkom zadataka treba obuhvatiti specifikaciju modela, tj. precizni opis parametara, ograničenja, uslova i pretpostavki, ciljeva i zahteva koje projekat treba da ostvari na oblikovanju geometrijskog modela. Neophodno je zatim definisati ulazne veličine, odnosno ustanoviti najmanji broj ulaznih parametara koje su dovoljne za rešavanje problema. Pored toga, potrebno je definisati izlazne veličine preko opisa očekivanih rezultata.
Koncepcija rada i metodologija grafičkog projektovanja objekata Projektant, u svakom trenutku mora imati jasnu viziju niza zahvata koji ga na što brţi i racionalniji način dovode do ţeljenog modela, odnosno standardne tehničke dokumentacije. Trodimenzionalni objekti u inţenjerstvu se obično kreiraju pomoću skica. Proces modeliranja počinje od koncepcije (ideje), opisivanjem objekta pomoću 2D crteţa i njegovom specifikacijom. Sve do skora ovaj 2D posao je rađen ručno, opisivanjem 3D modela [44]. Projektanti su koristili olovku i papir za kreiranje crteţa modela. Ovi crteţi su bili dati putem ortogonalnih ili kosih projekcija. Danas je moguće računarski (u zavisnosti od softvera), sa ili bez skica, direktno kreirati 3D model da bi se na osnovu njega, izvukli podskupovi, tj. 2D projekcije. Za to je potrebna rutina, a ona se stiče iskustvom. Pored povećanja kvaliteta i brzine neposrednog konstruisanja modela, što je samo jedan deo procesa projektovanja, korišćenje računara za projektovanje nudi čitav niz drugih pogodnosti za organizaciju konstrukcione i izradu prateće, tehnološke dokumentacije. Prva prepreka, odnosno mesto gde se putevi mnogih razilaze, je odabir softvera. Preovladava preteţno softver za 2D crtanje druge generacije sa 3D dodacima, sa softverom treće generacije koji u startu polaze od 3D modela objekta, što je po mišljenju mnogih projektanata jedino adekvatno rešenje. Ako je jasno šta je cilj, a uz to je prisutno saznanje koje performanse potencijalni softver poseduje, naročito grafičke, na projektantu je da nađe pravi način da realizuje postavljen zadatak. Zadatak softvera za grafiku koji podrţava rad CAD sistema je da [6]:
kreira nove i poziva postojeće crteţe i prikazuje ih na interfejsu, kreira model predmeta na osnovu postojećih crteţa (skica) predmeta i
omogući snimanje crteţa (modela) u sopstvenu ili spoljnu memoriju računara.
Ovaj softver se naziva interaktivna računarska grafika – ICG . U njemu, centralno mesto zauzima aplikacioni program. Ovo je korisnički program koji uzima u obzir modele fizičkih objekata, i preko osnovnog softvera za grafiku prikazuje ih na periferijskim uređajima: monitoru, printeru, projektoru itd. Posebno je stvoren za svaku oblast inţenjerstva, iako postoje i “univerzalni” aplikacioni programi, koji pokrivaju širu klasu inţenjerskih zadataka. Primeri aplikacionih programa odnose se na: računarsku grafiku u projektovanju (vektorsku ili rastersku), simulatore kretanja (leta), grafičko prikazivanje podataka, matematičke analize, itd.
Rešavanje problema Rešavanje problema moţe se definisati kao proces dobijanja izlaznih veličina-rezultata na osnovu zadatih ulaznih vrednosti. U ovoj fazi problem se rešava sa čisto stručne strane gledišta. Vaţno je istaći da u ovoj fazi problem mora biti jasno predočen u svim njegovim detaljima. On se lakše rešava i u vremenskom i u resursnom domenu, ako se uzima u obzir celokupni problem, prvenstveno vodeći računa o njegovim činiocima. Rad se olakšava ako se problem rešava modularno, po zasebnim delovima – koji su među-sobom relativno zavisni i koji se mogu rešavati redno i/ili paralelno. Ovakvim pristupom problemi se mogu rešiti sa velikom izvesnošću, ako je uključen i koordiniran timski rad. Modularnost obezbeđuje da se istestiran modul prilagođava i rešava u više varijanata. Kod ove faze CAD projektovanja modela rad se svodi najčešće na 3D grafičko modeliranje.
Verifikacija rešenja Nakon sagledavanja jedne, ili nekoliko projektnih varijanata, vrši se njihovo vrednovanje (evaluacija). Kriterijum za vrednovanje moţe biti vrednost objekta u realizaciji (vrednost materijala uvećana za predviđene troškove izrade), gabariti, servisibilnost, mogućnost nabavke materijala itd. Kada se izabere najbolje (optimalno) konstrukciono rešenje proizvoda, pristupa se daljim inţenjerskim analizama. Vrednovanje se svodi na vrednovanje dobijenog rešenja modela. Analiza metodom konačnih elemenata (FEA) [43], ili metodom graničnih elemenata, omogućuje sagledavanje rasporeda opterećenja na modelu, toplotnih, elektromagnetskih ili drugih polja dejstva, karakteristika stabilnosti sistema, nivoa vibracija i buke itd. Odgovarajući softver tipa CAE uzima u obzir geometriju, početne i granične uslove opterećenja. Na izlazu, omogućuje projektantu da sagleda ponašanje modela u simuliranim uslovima opterećenja. Metoda konačnih elemenata postala je dominantan koncept u numeričkoj analizi konstrukcije [66] zbog relativne jednostavnosti, jasnog fizičkog značenja i matematičke zasnovanosti. Inţenjerska analiza u principu obuhvata:
tehno-ekonomsku analizu, analizu zapremine, mase, teţišta, momenata inercije, analizu objekata metodom konačnih elemenata i simulaciju poloţaja (kretanje) predmeta u radnom prostoru.
Od ovih faza u projektovanju i verifikacije rešenja paţnja je usmerena preteţno na geometrijskoj analizi.
Prvi korak je grafičko modeliranje predmeta koje predstavlja matematički opis modela i njegov grafički prikaz. Jedna šema procesa projektovanja i konstruisanja modela proizvoda prikazana je na sl. 2.1.
Uocavanje problema Orijentacija
Opaţati Vizija
Definisanje problema
Pronaci slicnost
Postavljanje zadatka
Problem postavljen?
Ne
POSTUPAK MODELIRANJA
Zadovoljava? Da
Koncipiranje
Formirati model
Da
Ne
Testirati model Oblikovanje Ne
Zadovoljava?
Da
Ne
Da
Razrada
Eksperimentisati
Da
Prouciti rezultate
Ne
Projektovanje proizvodnih podloga
TEHNOLOGIJA REŠAVANJA PROBLEMA
Koncipirati
Ne
Da
Snimanje stanja Proucavanje stanja
Stanje ocenjeno
Ne
Da
Koncipiranje rešenja
Koncept prihvatljiv?
Ne
Da
Oblikovanje i razrada
Preslikati Sprovodenje rešenja
Da Ne
Zadovoljava? Rezultati ostvareni?
Ne
Da
Usavršavanje postupka
Sl. 2.1 Proces projektovanja i konstruisanja kao proces rešavanja problema i modeliranja [67]
Geometrijsko CAD modeliranje Pedesetih godina započet je rad na grafičkom modeliranju u oblasti ţičanih modela i poligonalnih površina. Najveći deo napora u teoriji računarskog projektovanja do sada se ulagao u čisto geometrijsku interpretaciju objekata [29]. Geometrijsko modeliranje 3D [44] je uređen skup postupaka, koji se odnosi na konstruisanje, promenu i predstavljanje fizičkih objekata u računarskom obliku (sl. 2.2). Prikazivanje objekata pri geometrijskom modeliranju moţe se ostvariti pomoću:
dvodimenzionalnog (2D) modela i trodimenzionalnog (3D) modela.
Sl. 2.2 Geometrijski model zapreminskog objekta (3D_31.dwg)
Generatori geometrijskih 3D modela omogućavaju kreiranje virtuelnih objekta tj. prototipova budućih proizvoda, pre nego što se oni i stvarno realizuju. Koristi se da bi se opisao objekat i/ili simulirala dinamika njegovog ponašanja. Geometrijsko modeliranje obuhvata: analitičku geometriju, teoriju vektora, topologiju, teoriju skupova i računarske metode. Ovo modeliranje obezbeđuje opis modela koji je analitički, matematički i apstraktan. Računarsko grafičko modeliranje rapidno raste u mnogim oblastima. Najpoznatija je oblast CAD/CAM, ali je proširena i na: animaciju, simulaciju, vizuelizaciju, robotiku, virtuelnu realnost itd. Na taj način mogu se simulirati pouzdanost, finansijski efekat, veličina, napon i druge funkcije kao što su brzina, pronalaţenje teţine, potrošnja energije i sl. CAD sistem se u principu moţe smatrati računarskim programom za geometrijsko modeliranje. 3D grafika kao osnova geometrijskog modeliranja se pojavila 60-ih godina, prošlog veka, najpre u oblasti automobilske i vazduhoplovne industrije. Njena primena iziskivala je računare velikog kapaciteta. Otkrićem sketchpad-a – table za skiciranje (1962. god.), otvoreno je novo polje u računarstvu, jer je korisniku omogućeno neposredno grafičko komuniciranje sa računarom. Za takvu grafičku komunikaciju koristi se pero (Lightpen) i vizuelni displej CAD sistema. Ovaj pronalazak naročito je vezan za 2D ortogonalnu geometriju. Danas se 3D geometrijsko modeliranje koristi na mnogo načina, pored inţenjerskih i u više drugih oblasti, kao što su [6]: medicina, energetika, nuklearna fizika, kosmologija, balistika, kinematografija i sl. Značaj te primene je kako u znatnom skraćenju vremena geometrijskog predstavljanja objekata, tako i zbog mnogo većih mogućnosti realnog sagledavanja delova u prostoru. Ovo je veoma bitno pri definisanju spoljašnjih površina objekta, gde se sagledavanjem prikaza 3D objekata na računaru mogu uočiti nedostaci ili potencijalne greške, pristupiti i njegovoj korekciji bez prethodne prototipske realizacije. Kod računarskog projektovanja rad unutar 3D grafike se svodi na rad unutar prostornih konvencija. Npr. program za projektovanje tipa AutoCAD je usklađen za rad sa 3D geometrijom preko
odgovarajućeg koordinatnog sistema i konstrukcione ravni. Tu je i kreiranje, primena i manipulacija 3D primitivima koji sluţe za formiranje: ţičanih, površinskih ili solid modela. 3D koncepti se koriste u svakom aspektu rada sa CAD sistemima, kod mašinskih i drugih tehnologija. Uz njihovu pomoć se kreira osnova za inţenjerske crteţe sa više pogleda; koriste se kao alati preko kojih se opisuje deo, za kinematsko spajanje delova, za integraciju elemenata u 3D sklopove, i sl. Vaţan aspekt 3D modeliranje je fotorealizam objekata koji omogućava da se prikaţu realistične slike proizvoda pre nego što se on realizuje. Timovi ljudi koji rade na geometrijskom modeliranju moraju da imaju visok nivo međusobne “3D komunikacije”, da bi povezali fazu 3D projektovanja sa analizom, proizvodnjom i fazom dokumentovanja proizvoda. Danas je moguće izvršiti potpunu integraciju 2D faze projektovanja i procesa 3D modeliranja. Ovakav vid komunikacije poboljšava ţivotni ciklus proizvoda, proširuje kvalitet proizvoda i obezbeđuje visok nivo integracije u projektovanju proizvoda i procesa proizvodnje.
Tipovi geometrijskog CAD modeliranja U računarskoj grafici postoje osnovni grafički entiteti za geometrijsko modeliranje. Tri osnovna tipa geometrijskih modela koja se koriste u projektovanju su:
ţičani (skeletni), površinski i solid modeli (puna tela).
Savremeni 3D CAD sistemi za modeliranje omogućuju da se 2D geometrijske projekcije kreiraju automatski, nasuprot ranijim CAD sistemima, koji su počinjali sa 2D ţičanim modelima i kreirali svaki pogled kao posebnu sliku u ravni. Da bi opisao geometriju predmeta, konstruktor koristi naredbe za pozivanje osnovnih geometrijskih elemenata (tačka, prava, ravan itd.). Skup ovih entiteta, zajedno sa alfanumeričkim karakterima i specijalnim simbolima, čine aplikacioni model. Pored osnovnih entiteta, mogu se koristiti i tzv. “primitivi”, tj. tipizirani elementi geometrije, npr. cilindar, kupa, lopta, paralelopiped i sl. Projektant, koristeći mogućnosti generisanja površinskih i/ili solid grafičkih elemenata, definiše model predmeta, posredstvom aplikacionog programa. Transformacije omogućuju da se menja izgled predmeta na radnoj površini i u bazi podataka, da bi se brţe došlo do konačnog modela. Osnovne geometrijske transformacije su:
kopiranje, rotacija, translacija, skaliranje itd.
Pored toga, projektantu se omogućuje da po izboru izvrši operacije modifikovanja u smislu:
zamene, brisanja ili drugog sloţenijeg načina modifikacije dela ili celog 2D odnosno 3D modela.
Ulazne funkcije i komande programskog CAD paketa su vrlo vaţne grupe metoda i postupaka geometrijskog modeliranja, jer omogućuju projektantu efikasno unošenje naredbi i podataka u CAD sistem.
Konturno predstavljanje objekata putem žičanih modela Sedamdesetih godina 20-tog veka javljaju se 3D ţičani i površinski modeli koji donose napredak u odnosu na 2D geometriju. Najjednostavniji način predstavljanja 2D i 3D objekata u virtuelnom prostoru je pomoću jednostavnih 2D entiteta logički poređanih u ravni ili 3D oblasti. Ţičani objekti su jednostavni skeletni modeli bez površine i zapremine, sa vrlo jasnom konturnom strukturom ivica i temena. Primena im je danas ograničena (ali značajno prisutna) i odnosi se, uglavnom, na mogućnost lakog površinskog modeliranja za već formiran ţičani model. Sa druge strane ovi modeli zahtevaju manje memorije nego slični modeli oblikovani na osnovu solid modeliranja.
Sl. 2.3 Matematičko predstavljanje linearnog i nelinearnog 2D entiteta kao geometrijsko mesto tačaka u ravni
Površinsko modeliranje objekata Ţičani model je komponovan od linija i krivih koje predstavljaju ivice (sl. 2.3). Poligonalna šema površinskog modela bazira na topološkoj strukturi podataka. Ovakva struktura je u osnovi razvijena da bi se, kreirala i osenčena ili render slika objekta, izvršila animacija i ispitivala vidljivost objekata na/ili u modelu. Rezultat Pierr Bezier-ovog (Bejsie) rada je matematički oblik 2D i 3D funkcija [30], koji autoindustrija Renault upotrebljava od 1972. za konstrukciju skulptorne površine karoserija automobila (o ovim površinama videti na str. 515-519). Od tog perioda, programeri u računarskoj grafici i ostalim oblastima CAD-a, počinju rad na dva polja grafičkog modeliranja koji se odnose na ţičane modele i poligonalne mreţe [30]. Modeliranje tog doba počivalo je na uspešnom geometrijskom modeliranju, sa primetnom ekspanzijom u oblasti “unutrašnjeg” projektovanja metodom konačnih elemenata. Sa druge strane, proizvodnja je počela pojavom mašina sa numeričkim upravljanjem CNC. To je zahtevalo nov način shvatanja
informacije konture dela, koja je morala da bude definisana iz inţenjerske grafike matematičkim putem. Ovaj posao nije bio moguć dok nije bio definisan specijalni jezik, koji je razvijen da procesira informacije o konturi iz crteţa u formatu koji je kompatibilan računarima. Sredinom 60ih (1967.) D. T. Ross (Ros) sa MIT-a je razvio napredni kompajler za grafičko programiranje. Steven A. Coons (Kuns, 1963-65.) takođe sa MIT-a i James C. Ferguson (Ferguson, 1964.) za kompaniju Boeing rade na vaţnom projektu skulptornih analiza površina. Rezultat je veoma vaţan za modeliranje objekata i predstavljen je tzv. ivičnim modelima površi (Edgesurf, videti u referenci [44]) Razvoj počinje i u General Motors-u, Douaglas-u, Lockheed-u, McDonnell-u. Implemantacija “C” tehnologije je intenzivno nastavljena pojavom numerički kontrolisane NCtehnologije u industriji. Pressman (Presmen) i Williams (Vilijams, 1977.) i Niels Olesten (Olisten, 1970.) prezentuju NC tehnologiju posredstvom CAD/CAM projektovanja. Novo polje istraţivanja površinskih modela 60-ih godina, obuhvata parametarsku geometriju koja uključuje tzv. Kunsove bikubne poligonalne pločice (“zakrpe”) i Bejzieove specijalne površine. Najpoznatije “zakrpe”, pored pomenutih su: Fergusonov i B-splajn, itd. [29], [30]. Parametarske površi su se razvile da bi zamenile klasične loft-ing tehnike u brodogradnji, automobilskoj industriji i avioindustriji. Teorijski rezultati ovih istraţivanja doneli su značajne aplikacije, koje se i danas koriste za grafičko modeliranje veoma sloţene geometrije proizvoda. Za razliku od naprednijih solid modela, površinski modeli su kreirani kao uređen skup poligonalnih površina. AutoCAD, kao referentni program, dozvoljava male konverzije između različitih tipova modela, kao što je slučaj sa solid i površinskim i konturnim modelima. Ovim programom se ne moţe izvršiti konverzija konturnih modela u površinski i površinskih u solid, ali se moţe razloţiti sloţeniji površinski model na 3D površinske primitive. Isto tako i solid primitiv na regione (površine), a ako se dalje razlaţe region, dobijaju se krive u 3D oblasti. U slučaju da je projektantu dovoljna samo 3D kontura, ona se moţe uvek dobiti i preko ţičanog i preko površinskog, odnosno solid modela. Površinski modeler u AutoCAD-u je različit od solid modelera, s obzirom da AutoCAD koristi hibridnu bazu podataka [44]. Kod većine hibridnih modelera strategija je da se podrţi viši nivo tzv. konstruktivne solid geometrije (CSG) hijerarhije stabla (za solid modele), koji onda mogu biti prebačeni u niţi nivo, u tzv. NURBS-površine (neuniformni racionalni B-splajnovi).
Sl. 2.4 Diskontinualna kriva interpolirana metodom 2D kubne interpolacije
Za površinsko modeliranje koristi se jedan skup primitiva, a za solid modeliranje drugi skup. Svaki ima različite funkcije i koristi različite algoritme za modeliranje, odnosno generisanja primitiva [40].
Sl. 2.5 Površinski 3D grafik lopte kreiran na osnovu parametarskih jednačina Mathcad-a
Modeliranje punih tela Pravi solid modeler je relativno nov. Cilj ovog modelera je da generiše jasnu i kompletnu geometrijsku predstavu “čvrstog” 3D objekta ili punog tela. Solid model, pored toga što sadrţi opis izgleda objekta sa bilo koje tačke u prostoru, sadrţi i opis objekta i dodatne informacije o njegovom obliku, gabaritu i, eventualno, o svojstvima materijala od kojeg je sastavljen (simuliran). Ovi puni modeli sadrţe detalje o masi objekta, momentu inercije, zapremini ili teţišta tela. Pored toga, podaci o 3D modelu mogu da se procesiraju do numeričkih mašina ili do softvera za analizu, metodom konačnih elemenata, čime se proširuje upotreba 3D modela. Potpuni 3D model pruţa jedinstvenu prednost: preko rada i studiranja geometrije od koje se sastoji model, mogu se eliminisati greška i dvosmislenost koje se obično javljaju kod 2D predstava trodimenzionalnih delova, ili kod 3D površinskih modela. Za modeliranje putem solida, kod AutoCAD-a se koristi tehnologija kao što je ACIS, koja sadrţi skup primitiva na osnovu kojih se komponuje sloţeniji model. Kod modeliranja postoje nekoliko šema za predstavu: granična reprezentacija (B-rep), konstruktivna geometrija punog tela (CSG), hibridni modeli i sl.
Sl. 2.6 Matematički definisan osenčeni 3D model bačvastog prstena, Potpuni solid model obezbeđuje više informacija nego površinski model. Ove informacije mogu se dalje koristiti za simulaciju napona, ili za termičku analizu i testiranje, ili, kao što je rečeno, kao izlaz za kreiranje koda za numeričke mašine na kojima će se deo izraditi. Ovakvi modeli, dakle, predstavljaju podlogu za potpuniju inţenjersku analizu i verifikaciju CAD modela putem odgovarajuće CAE tehnologije.
Ciljevi, pitanja i zadaci za Poglavlje 2. 1. Faze CAD modeliranja. 2. Postavka zadatka na osnovu definisanog problema. 3. Koncepcija rada i metodologija grafičkog projektovanja objekata. 4. Proces projektovanja i konstruisanja kao proces rešavanja problema i modeliranja. 5. Istorijski osvrt na razvoja geometrijskih modela uz kompjutersku podršku. 6. Matematičke osnove kompjuterske geometrije. 7. Geometrijsko CAD modeliranje. 8. Rodonačelnici u razvoju kompjuterske vektorske grafike. 9. Tipovi geometrijskog CAD modeliranja. 10. Konturno predstavljanje objekata putem ţičanih modela. 11. Površinsko modeliranje objekata. 12. Modeliranje punih geometrijskih tela.
Na sl. 2.1 dat je primer dvodimenzionalni crteţ urađen programskim paketom AutoCAD.
Referentni pojmovnik: osnovne faze CAD modeliranja Drawing – Crtanje objekata u ravni. Podrazumeva, pre svega, dvodimenzionalno (2D) tehničko crtanje, na pripremljenoj radnoj površini. Object – Objekat. U računarskoj CAD terminologiji reč objekat podrazumeva uređen skup entiteta ili sloţenijih delova koji formiraju logičnu dvodimenzionalnu (2D) ili trodimenzionalnu (3D) formu u virtualnom prostoru. Tako npr. objekti mogu biti linije, poligoni, sferni oblici, sloţeni solidi, površinski modeli, tekstovi i sl. U tradicionalnoj terminologiji smisao objekta je drugačiji. Naime, on predstavlja pojavu koja ima zapreminu, masu i nalazi se u realnom prostoru. Tako susrećemo objekte kao što su zupčanici, zgrade, drveća, kamenje, mostovi, vratila, elektronska kola, i slično. Prototip File – Predstavlja osnovni fajl od koga se startuje u radnoj sesiji 2D ili 3D konstruisanju; moţe sadrţati već definisane parametre na elementarnom nivou, kao što su: podešena radna površina i lejeri, pa sve do skupa informacija koji uključuju i nezavršene objekte na kojima se kasnije vrši primena neophodnih komandi za finalizaciju objekata. U daljem radu ovi fajlovi su formata *.dwg. Pointer – Obično se odnosi na strelicu, končanicu ili drugi simbol na interfejsu. Pointer ili kursor sluţi za lociranje tačaka, crtanje ili selekciju objekata. Kretanje mu se najčešće kontroliše pomoću miša ili preko tastature. Mouse-digitazer – Digitajzer-miš sa dva tastera i točkićem ili sa tri tastera. Levi taster se koristi za izbor komandi ili drugih opcija. Pritiskivanjem desnog tastera miša zamenjuje pritisak na tipku sa tastature Enter (u daljem tekstu enter) ili otvara pomoćni (iskačući) meni ili tzv. pop-up meni. Shortcut – Prečica. Programska ikona (ikonica) na Windows-ovoj radnoj površini. Program se, zavisno od podešavanja, pokreće dvoklikom na ovaj simbol. Startup – Dijalog boks za startovanje programa. Određuje da li se otvara postojeći crteţ ili počinje rad na izradi novog crteţa (modela) korišćenjem jednog od ponuđenih opcija. Template File – Uzorni fajl koji sadrţi određene informacija u vidu podešenih parametara fajla (objekta). Formata je *.dwt. SRB – Nacionalni standard za propisivanje tehničkih i drugih normi.
ISO – (International Standard Organization) – Internacionalna organizacija za standardizaciju. Drawing window – Prostor za crtanje, tj. ravan na kojoj se edituje crteţ. Menu bar – Linija menija. Sadrţi standardne AutoCAD-ove menije. Standard toolbar – Paleta standardnih alata. Obezbeđuje pristup standardnim komandama programa. Mnogi od tih alata se susreću i u drugim Windows aplikacijama. Object Properties toolbar – Paleta za osobine objekata. Obezbeđuje pristup paletama alata za analizu i izmenu osobina objekata. Command line area – Komandna linija za unos komandi i sistemskih promenljivih. Dialog box – Kontrolni prozor, dijalog boks ili dijalog. Prikazuje zahteve za unos (odzivnike), kontrolu i poruke (tool tips) u vezi komandi i sistemskih promenljivih. Pop-up menu - Pomoćni (“iskačući”) meni. Meni čiji sadrţaj zavisi od izabranog objekta, a prikazuje se pritiskom na desni taster miša. Minimize/Maximize button – Tasteri za minimizaciju (na nivou ikone) i maksimizaciju interfejsa AutoCAD-a. Pored njih je i ikonica za regularan izlazak programa iz operativne memorije (Close). Scroll bars – Horizontalna i vertikalna linije za pomeranje radne površine. Scroll box – Klizač duţ linije za pomeranje radne površine. Status bar – Sadrţi kontrolne opcije za razne reţime editovanja, prilikom crtanja i modeliranja (Snap Mode, Grid Display, Polar Tracking, Object Snap, Object Snap Tracking, Allow/Dispalow Dynamic UCS, Dynamic Input, Show/Hide Lineweight, Quick Properties, …). Coordinate display – Prikazuje koordintne vrednosti unete tačke (vektor). UCS icon – Ikona korisničkog koordinatnog sistema. Command area size bar – Povećanje/smanjenje površine komandne linije, putem pointera, u horizontalnom pravcu. Command area scroll bar – Tasteri sa strelicama za horizontalno pomeranje površine komandne linije.
Tehničko pismo arakteristike slova koja se koriste u inženjerskoj grafici određena su standardima. U mašinstvu, tehničko pismo za izradu konstruktivne dokumentacije propisano je standardima SRB M.A0.030 i SRB M.A0.037. Pismo obuhvata: slova, arapske i rimske brojeve, matematičke oznake i znake interpunkcije. Zaglavlja, natpisi i brojevi na tehničkim crtežima pišu se tehničkim pismom (SRB A.A0.101, 102, i 103). Ono se može ispisati kao usko, normalno i široko i sadrži mala i velika slova latinice, ćirilice i grčkog alfabeta. Slova mogu biti uspravna i kosa (pišu se pod uglom od 75o u odnosu na horizontalu nagnuto udesno). Koriste se tipovi A i B tehničkog pisma. Međusobno se razlikuju po odnosu datih vrednosti parametara na sl. 3.1. Iz standardnih vrednosti propisane su sledeće nazivne visine, kao osnovne mere slova visine h tehničkog pisma: 2,5; 3,5; 5; 7; 10 14 i 20 mm. Kada se tehničko pismo oblikuje ručno, najekonomičnija su dva standardna odnosa: d/h=1/14 i 1/10. Kod računarski generisanog pisanja ovi odnosi su uređeni izborom tipa i visine pisma, već prema instaliranim fontovima. U tabelama (T-1) i (T-2) predstavljena je uzajamna zavisnost debljine linije i visine tehničkog pisma, a kao ilustracija principa ispisivanja slova dat je sledeći primer (sl. 3.1):
K
Sl. 3.1 Osnovni parametri koji definišu tehniĉko pismo (Slova.dwg)
Vrednosti parametara slova tipa A (SRB M.A0.101) i odnos debljine linije i visine za slova tipa A (d= h/14).
h
T-3.1 Odnos (14/14)h
2,5
3,5
c
(10/14)h
-
2,5
3,5
Rastojanje između slova/brojki
a
(2/14)h
0,35
0,5
Minimalno rastojanje između osnovnih linija
k
(22/14)h
3,5
Minimalno rastojanje između reči
e
(6/14)h
1,05
Debljina linija
d
(1/14)h
Karakteristike Visina velikih slova Bisina malih (bez drške i repa) slova
Vrednosti parametara slova tipa B (SRB M.A0.101) i odnos debljine linije i visine za slova tipa B (d=h/10).
Karakteristike Visina velikih slova Bisina malih (bez drške i repa) slova
h
T-3.2 Odnos (10/10)h
c
(7/10)h
-
2,5
3,5
Rastojanje između slova/brojki
a
(2/10)h
0,5
0,7
1
Minimalno rastojanje između osnovnih linija
k
(16/10)h
3,5
5
7
Minimalno rastojanje između reči
e
(6/10)h
1,5
2,1
3
Debljina linija
d
(1/10)h
0,25 0,35
2,5
3,5
Mere u mm 5 7
0,5
5 1.4 10 4,2 0,7
10
14
7
10
2
2,8
14
20
6
8,4
1
1,4
Napomena: h – visina slova; c – visina malih slova; a – rastojanja izmeĊu slova i brojki u istoj reĉi; k – minimalno rastojanje izmeĊu dva susedna reda; e – rastojanje izmeĊu dve susedne reĉi; d – debljina linije. Tehnička pisma sa ćiriličnim i latiničnim verzijama date su u narednim slikama.
Pošto se u tehnici za označavanje veličina i parametara koriste skoro sva slova grčkog pisma, standardom SRB A.A0.103 je definisano i ovakvo tehničko pismo. Izgled grčkog tehničkog pisma tipa B dat je na sl. 3.7.
Sl. 3.7 Tehniĉko pismo grĉkih alfabeta, vertikalno (Grcka slova.dwg)
Pored informacija matematičkog porekla (grafičke, numeričke i simboličke) u crtanju i modeliranju su neophodne i tekstualne informacije u vidu propisa, komentara, preporuka i napomena, koje, u principu, obezbeđuju korisniku projekta kvantitativne i kvalitativne informacije. Tekstualnim informacijama se smatraju svi objekti zasnovani na uređenim nizovima karaktera. Tekst se u tom slučaju koristi za opis elemenata na objektu kao što su: identifikacije materijala, definicija kvaliteta, razmera itd. U tom smislu su razvijeni standardi za korišćenje i editovanje teksta u tehničkoj dokumentaciji. U inženjerskoj grafici usvaja se, shodno standardu, stil teksta kojim se definišu njegove karakteristike kao što su: font, širina i opšti izgled. Ovim se, takođe, zadaje visina i debljina teksta, čime se postižu različiti vizuelni efekti.
Računarski generisani stilovi i veličine slova U fajlu crteža može se definisati više stilova teksta, tako da se različiti stilovi apliciraju u različitim situacijama grafičkog modeliranja. Prema tome, projektant mora stvoriti određene podloge za deskriptivni model putem teksta: korišćenjem postojećih stilova teksta, definisanjem novih stilova, upisivanjem jednog i više redova teksta i modifikacijom teksta. Kada se želi promeniti stil, svi ostali tekstovi u stilu biće promenjeni u odnosu na novu definiciju. Modifikacije su povezane i primenjuju se tokom sledeće regenerenacije teksta 2D ili 3D modela. Kada je u mogućnosti, korisnik formira tekst u punoj veličini (razmeri), ali to nije čest slučaj. U situaciji da se crtežu dodaje tekst, bilo da se radi o veoma velikom ili veoma malom, može se dogoditi da tekst bude nečitljiv. Kao što je poznato [15], [16]:
Postoje standardi koji određuju željenu visinu teksta za štampani tekst.
Mnogi crteži se moraju štampati u razmeri, da bi se uklopili u postojeće standardne veličine papira. Visina teksta komentara mora biti tako podešena, da dozvoljava prikazivanje u razmeri. Prilagođavanje visine teksta obezbeđuje da je tekst proporcionalan veličini crteža, a time se omogućuje lakši pregled na ekranu, čak i ako se crtež ne štampa. Veličina teksta je važna kada su i tekst i objekti projekta smešteni u prikazu Model Space. Komentari se mogu smeštati u prikaz Paper Space bez prilagođavanja. Ovi prikazi su obrađeni u poglavlju 14. Upotrebom metoda programa DesignCenter može se izvršiti prenos stilova teksta iz drugih fajlova (videti poglavlje 13.).
Sl. 3.8 Taĉke poravnavanja za jednolinijski tekst (K_text.dwg)
Opcione komande
Neke opcione komande Style
Meni: Format Text Style ... Komandna linija: style (st) Dinamički unos: style (st) Paleta alata: Text Text Style ... Paleta alata: Styles Text Style ... Ribon: Annotate Text Style ...
Text
Meni: Draw Text Single Line Text Komandna linija: text (dt) Paleta alata: Text Single Line Text Dinamički unos: text (st) Ribon: Annotate Single Line Text
Algoritam: formiranje različitih stilova teksta Primer: Komandom Style definisati nov stil teksta, za potrebe tehničkog opisa u crtežu. 1. Otvoriti polazni fajl S61.dwg sa foldera Start_2D.
Iz menija Format izabrati opciju Text Style... Iz dijalog boksa Text Style izabrati ek. taster New..., čime se otvara dijalog New Text Style. U polju Style Name: upisati stil1 i pritisnuti ek. taster OK. Sa liste opcija Font Name: izabrati Tahoma; on pripada True Type fontovima. Za Font Style: ostaje stil Regular (sl. 3.9).
U polje sa tekstom Height: upisati 7 za zadavanje parametara visine teksta. U polje Width Factor: upisati 1 za zadavanje faktora vrednosti širine između slova. Pritisnuti ek. taster Apply, pa zatim Close. Novi stil postaće aktivan prilikom unošenja novog teksta.
2. Sličnim postupkom, formirati u istom fajlu još 3 stila sa sledećim karakteristikama:
stil2: Font Name: Times New Roman, Font Style: Italic (latinični), Height: 7, stil3: Font Name: Arial, Font Style: Regular (ćirilični), Height: 7, stil4: Font Name: Arial, Font Style: Italic (ćirilični), Height: 7, Komandom text formirati tekstove kao na sl. 3.10 u lejeru stilovi. Svaki unos potvrditi dvostrukim Enter-om.
Sl. 3.10 Ĉetiri stila teksta visine 7 mm (K61.dwg)
Formiranje jednolinijskog teksta Pojedinačne linije teksta primenjuju se za označavanje: napomena, specifikacije materijala, legende, natpisa, potpisa i revizija u crtežu. Za unos specijalnih znakova, u pojedinačnu liniju teksta, za: prečnik, stepen, toleranciju, nad i podcrtavanje teksta, mogu se koristiti sledeći kontrolni kodovi.
%%d %%p %%c %%o %%u
Simbol za stepen (o). Simbol odstupanja plus/minus (). Simbol za kružni presek (). Simbol za nadcrtavanja. Simbol za podcrtavanja.
Algoritam: formiranje i poravnanje jednolinijskog teksta Primer: Formirati redove teksta u tabeli, sa početkom u markirnim tačkama, prema sl. 3.11, odnosno 3.12.
1. Otvoriti polazni fajl S61b.dwg. Ovaj fajl sadrži četiri formirana stila.
Stil: Standard sa fontom Txt.shx (pogledati u paleti Styles). Stil: STL_1 sa fontom Arial. Stil: STL_2 sa fontom Times New Roman. Stil: STL_3 sa fontom Tahoma. Podesiti lejer tekst kao tekući.
Sl. 3.11 Polazna tabela za popunu tekstom u praznim poljima, posredstvom markirnih taĉaka (S61b.dwg)
2. Ispisivanje prvog teksta u tabeli u primeru 1 (sl. 3.11 odn. 3.12).
Iz menija Draw izabrati komandu Text, a zatim Single Line Text. Podesiti da je tekući stil (npr. na osnovu postupka Format Text Style... Text Style) Standard sa fontom txt.shx. Izabrati startnu tačku 96,228 u praznom delu tabele 1. primera. Visinu slova podesite na 7 i ugao postavljanja teksta na 0 stepeni, a zatim unos potvrditi Enter-om. U komandnu liniju upisati Stezna glava. Ostali parametri stila i karakteristike teksta dati su u desnom delu tabele. Unos potvrditi dva puta Enter-om. Algoritam komandne linije za formiranja teksta je sledeći:
Command: _dtext Current text style: "Standard" Text height: 0.0000 Specify start point of text or [Justify/Style]: 96,228 () Specify height <0.0000>: 7 () Specify rotation angle of text <0>: () Enter text: Stezna glava ( )
(komanda za formiranje jednolinijskog teksta)
(unos teksta)
3. Ispisivanje drugog teksta u primeru 2 (sl. 3.12).
U dijalog boksu Text Style izabrati nov stil STL_1 sa fontom Arial. Iz menija Draw izabrati Text, a zatim Single Line Text. Markirati novu startnu tačku 85,197 u praznom delu prethodno date tabele sa sl. 3.11 primera. Visinu slova podesiti na 7 i potvrditi Enter-om, a zatim i u komandnu liniju upisati Elektromotor sa stopalima. Ostali parametri teksta dati su u desnom delu tabele. Kliknuti na formiran tekst region i iz Object Properties Toolbar-a i liste Color Control izabrati boju Magenta. Time tekst poprima ljubičastu boju. Algoritam komandne linije za formiranja teksta je sledeći:
Command: _dtext (komanda za formiranje teksta) Current text style: "ST_1" Text height: 7.0000 Specify start point of text or [Justify/Style]: 85,197 () Specify height <7.0000>: () Specify rotation angle of text <0>: () Enter text: Elektromotor sa postoljem () (unos teksta) Enter text: (Esc). Command:
4. Izpisivanje trećeg teksta u primeru 3.
U dijalog boksu Text Style izabrati nov stil STL_2 sa fontom Times New Roman. Iz menija Draw izabrati Text, a zatim Single Line Text. Markirati novu startnu tačku 127,128 u praznom delu tabele 3. primera (treća kolona).
Visinu slova podesiti na 5, a ugao na 60 (stepeni) i potvrditi Enter-om. U komandnu liniju upisati Kulisni mehanizam. Ostale karakteristike teksta date su u desnom delu tabele. Kliknuti na formiran tekst region i iz palete Properties i liste Color Control izabrati proizvoljnu boju ovog teksta. Algoritam komandne linije za formiranje teksta je sledeći:
Command: _dtext Current text style: "ST_2" Text height: 7.0000 Specify start point of text or [Justify/Style]: 127,128 Specify height <5.0000>: () Specify rotation angle of text <0>: 60 () Enter text: Kulisni mehanizam () Enter text: Command: *Cancel*.
(komanda za formiranje teksta) ()
(unos teksta) (Esc)
5. Postupci poravnavanja i ispisivanje četvrtog teksta u primeru 4.
U dijalog boksu Text Style izabrati nov stil STL_3 sa fontom Tahoma. Iz menija Draw izabrati komandu Text Single Line Text . Upisati j (Justify) i pritisnuti Enter. Zatim upisati sintaksu metode srednje-centriranog poravnavanja mc i potvrditi Enter-om. Precizno markirati tačku (145,104) u poslednjem polju tabele. Visinu slova podesite na 10, a ugao vratiti na 0 (stepeni) i potvrditi Enter-om. U komandnu liniju upisati DICK SPOJNICA. Ostali parametri teksta dati su u desnom delu tabele. Dva puta potvrditi Enter-om (ili kombinacijom Enter i Esc). Kliknuti (selektovati) na formiran tekst i iz palete Properties Toolbar-a i liste Color Control izabrati boju Red. Time tekst dobija crvenu boju. Isključiti lejer markeri. Algoritam komandne linije za ispisivanje u srednjem centriranom poravnanju je sledeći.
Command: _dtext Current text style: "ST_3" Text height: 9.0000 Specify start point of text or [Justify/Style]: J () Enter an option [Align/Fit/Center/Middle/Right/ TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR]: mc () Specify middle point of text: 145,104 () Specify height <9.0000>: 10 () Specify rotation angle of text <60>: 0 () Enter text: DISK SPOJNICA () Enter text: Command: *Cancel*.
Sl. 3.12 Tabela sa unetim jednolinijskim tekstovima (K61b.dwg)
6. Snimiti formirane tekstove u radnoj tabeli kao fajl K61b.dwg (sl. 3.12).
Formiranje i editovanje višelinijskog teksta Višelinijski tekst ili paragraf (pasus) se uređuje u dijalog editoru Text Formatting. Ovi pasusi se obično koriste za napomene, komentare, legende ili proširene opise. Tekst editor omogućava klasične operacije formatiranja kao što su: kreiranje teksta, promenu vrste i veličine fonta, boje i njegovog proreda. U pomoćnim (iskačućim) menijima editora (otvara se desnim klikom miša, pod uslovom da se pointer nalazi na polju za uređivanje teksta) sadržane su i druge opcije za podešavanje. U fajlu, ili direktno u editoru, može se importovati tekst koji je snimljen kao ASCII ili kao Rich Text File (RTF) tekst nekog tekst procesora. Takođe se mogu koristiti i Windows clipboard operacije: Cut, Copy i Paste. Lokacija teksta se može modifikovati pomoću gripova ili posredstvom komandi kao što su: Move, Copy i Rotate i sl. Izmene i uređivanje teksta se vrše, između ostalog, komandom Ddedit. Opcione komande Mtext
Paleta alata: Draw Multiline Text Paleta alata: Text Multiline Text Meni: Draw Text Multiline Text... Komandna linija: mtext (ili mt) () Dinamički unos: mtext (mt) () Ribon: Annotate Multiline Text
Opcione komande Ddedit
Paleta alata: Text Edit Text Meni: Modify Object Text Edit... Komandna linija: ddedit () Dinamički unos: ddedit () Dvoklik na tekst regiona. Ribon: Annotate Text Style
Napomena: Izbor pisma vrši se na osnovu podešavanja u meniju start palete Windows-ovog interfejsa.
Sl. 3.13 Meni za podešavanje tipa tehniĉkog pisma
Algoritam: upisivanje više redova teksta Primer: Formatirati tekst kao na sl. 3.15 popunjavanjem delova donje sastavnice, prema modelu gornje tabele. Pri ovome koristiti prethodno formirane stilove teksta. 1. Otvoriti polazni fajl S62.dwg.
Podesiti režim Snap to Intersection kao stalno aktivni (videti poglavlje 6.). Postaviti lejer natpisi (crveni) kao tekući.
a)
b)
Sl. 3.14 Polazni fajl za tekst editovanje donje sastavnice (S62.dwg)
2. Sa palete alata Draw izabrati komandu Multiline Text.
Izabrati prvu tačku za donji levi ugao, i drugu, za gornji desni ugao okvira za tekst (Poz.), na drugom crtežu, pod b). Ovi postupci racionalno se izvode, s obzirom na aktivni režim Snap to Intersection.
U algoritmu komandne linije upisane su koordinate tačke ovih uglova.
3. Posle otvaranja Text Formatting-a upisati prvi tekst Poz. u prvom pravougaoniku.
Tekst je editovan u fontu Arial sa visinom 3 mm, pod uslovom da je stil teksta Stil1 (stil se može podesiti i u paleti alata Text). Desnim tasterom miša otvoriti iskačući i kaskadni meni, i na osnovu izbora Justification podesiti opciju srednje-centriranog podešavanja Middle Center MC (sl. 3.17). Putem komandne linije prethodni postupak se izvodi iniciranjem komande j (Justify) i podopcijom mc (Middle Center), što je ekvivalentno prethodnom postupku. Posle unosa i podešavanja teksta Poz. kliknuti na OK.
4. Unos ostalih reči u drugoj sastavnici.
Po istom principu kao u prethodnoj tački formatirati tekstove i kod ostalih 8 polja (sl. 3.15b). Algoritam komandne linije za unos svih osam natpisa je sledeći:
Command: _mtext Current text style: "Stil1" Text height: 3 () (komanda višelinijskog teksta) Specify first corner: 10,181.5 () Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width/: j () Enter justification /TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR/] : mc () Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width/: 20.4,190 () Command: () MTEXT Current text style: " Stil1" Text height: 3 () Specify first corner: 20.4,181.5 () Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width/: j () Enter justification /TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR] : mc () Specify opposite corner or /Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width/: 33.4,190 () Command: () MTEXT Current text style: " Stil1" Text height: 3 () Specify first corner: 33.4,181.5 () Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width/: j () Enter justification /TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR] : mc () Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: 43.8,190 () Command: Specify opposite corner: Command: () MTEXT Current text style: " Stil1" Text height: 3 () Specify first corner: 43.8,181.5 () Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width/: j () Enter justification /TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR] : mc () Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width/: 93.2,190 () Command: () MTEXT Current text style: " Stil1" Text height: 3 () Specify first corner: 93.2,181.5 () Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width/: j () Enter justification /TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR] : mc () Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: 160.6,190 () Command: ()
MTEXT Current text style: " Stil1" Text height: 3 () Specify first corner: 160.6,181.5 () Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width/: j () Enter justification [TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR] : mc () Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width/: 197.2,190 () Command: () Command: _mtext Current text style: " Stil1" Text height: 3 () Specify first corner: 10,173 () Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width/: j () Enter justification ŠTL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR] : mc () Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: 20.4,181.5 () Command: () MTEXT Current text style: " Stil1" Text height: 3 () Specify first corner: 10,164.5 () Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width/: j () Enter justification ŠTL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR] : mc () Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: 20.4,173 () Command: () MTEXT Current text style: " Stil1" Text height: 3 () Specify first corner: 10,156 () Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width/: j () Enter justification ŠTL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR] : mc () Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: 20.4,164.5 () Command: *Cancel*.
Primer: Specijalni znaci, često potrebni za crtanje u inženjerstvu, kao što su simboli: prečnika (), stepena (o), tolerancije () i sl. mogu se uneti iz programa Character Map, na osnovu opcije Simbol Other... iskačućeg menija Text Formatting, ili sa tastature. Posredstvom “mape simbolakaraktera” dostupni su i mnogi drugi simboli koji su inače raspoloživi i u drugim Windows aplikacijama.
Sl. 3.18 Dijalog boks Character Map za odabir specijalnih znakova
Unos teksta sa tastature
Primer: Uneti proizvoljno specijalne znake u tekst sa više linija posredstvom tastature. Kodovi su isti kao u slučaju pojedinačne linije teksta. Npr. simbol za prečnik se unosi kao %%c, a u crtežu se konvertuje u specijalni znak .
Sl. 3.19 Primer formiranog teksta od standardnih i specijalnih karaktera
Algoritam: editovanje višelinijskog teksta Primer: Upisati tekst u više linija sa oznakom određenog tipa reduktora. 1. Otvoriti polazni fajl S62b.dwg.
Sl. 3.20 Prazan region (pravougaonik) gde će se formira višelinijski tekst (S62b.dwg)
Sa palete alata Draw, aktivirati komandu Multiline Text... Na pravougaoniku za upis teksta odrediti donji levi ugao (20,145) (ili metodom Osnap Enpoint ili Intersection) i kliknuti levim tasterom miša. Nakon pojave Text Formatting-a, kliknuti na opciju pomoćnog menija Import Text ... kako bi se importovao ranije pripremljen tekst iz određenog tekstualnog fajla. U dijalogu Select File pronaći u folderu Zapisi izvorišni fajl Reduktor.txt i klikniti na njegovu ikonicu, pa zatim na ek. taster Open. Sadržaj fajla se kompletno importuje u radnu površinu Text Formatting-a. Kliknuti na desni taster miša i iz iskačućeg menija izabrati komandu Select All kako bi se (inverzno) selektovao ceo sadržaj teksta. Iz liste Font izabrati Arial (tekst je i dalje selektovan). Iz liste Text Height podesite visinu slova na 8. Iz Color liste izabrati boju 185 (boja tamne višnje). Izvršiti korekciju slova c u č. Ovo se može uraditi iz iskačućeg menija opcijom Slovenian (sl. 3.13).
2. Centriranje teksta.
Otvoriti iskačući meni. Iz menija Text Formatting-a MText Justification izabrati opciju Middle Center MC. Kliknuti na ek. taster OK Text Formatting-a. Rezultat se, uz potrebne korekcije, pojavljuje kao na sl. 3.21.
Sl. 3.21 Rezultat višelinijskog editovanja teksta dobijen importovanjem teksta 3. Korekcije nekih delova teksta: promena fonta, boje i unosa specijalnog karaktera.
Kliknuti na tekst region levim tasterom miša (npr. na jedno slovo). Pojavljuju se gripov. Kliknuti desnim tasterom miša i izabrati iz iskačućeg menija opciju Mtext Edit...
U editoru Text Formatting otvoriti iskačući meni. Izabrati Simbol Other... kako bi se aktivirao program Character Map. Iz liste Font: ovog program izabrati font Lucida Sans. Iz seta karaktera izabrati specijalni znak kao na sl. 3.22 i pritisnuti ek. taster Select. Znak se pojavljuje u polju Characters to copy:. Kliknuti na ek. taster Copy i izvršiti minimiziranje programa preko ek. tastera za minimizaciju. Pointer u editoru teksta dovesti između znaka R i 50 (uz broj 5). Otvoriti iskačući meni desnim tasterom miša i izvršiti Paste na lokaciji pointera. Ovim postupkom se uneo traženi znak (specijalni karakter) ispred broja 50. Selektovati znak i korigovati ga na visinu 8.
Sl. 3.22 Izbor i kopiranje specijalnog znaka
4. Korekcije nekih delova teksta: promena fonta, boje i unosa specijalnog karaktera.
Selektovati samo reč na način REDUKTOR (sl. 3.23a). Promeniti font selektovanih reči u Vineta BT (sa visinom od 8 mm). Pored toga promeniti i boju ove reči u Magenta posredstvom liste Color. Uz dodatne korekcije zatvoriti Text Formattig preko ek. tastera OK.
5. Snimiti sadržaj u fajlu K62b.dwg (sl. 3.23b).
Sl. 3.23 Faze izmene fonta teksta u tekst regionu (K62b.dwg)
Modifikovanje kreiranog teksta Modifikovanje teksta izvodi se korišćenjem komande Ddedit i sl. Lokacija teksta se može menjati posredstvom gripova u sklopu ostalih komandi kao što su: Move, Copy, Rotate, Erase i sl.
Algoritam: podešavanje vrednosti parametara teksta Primer: Modifikovati deo sadržaja teksta, npr. zamenom selektovane reči u višelinijskoj rečenici. 1. Otvoriti formirani fajl K62b.dwg.
Sa palete alata Text izabrati komandu Edit... (treća ikonica). Kliknuti na region teksta. Ovom komandom se otvara dijalog boks Text Formatting.
2. Selekcija i modifikacija teksta.
Iz edit polja inverzno selektovati prevlačenjem tekstualni objekat prema sl. 3.24a. Izmeniti tekst: Zupčasti u Pužni i pritisnuti ek. taster OK.
b) a)
Sl. 3.24 Selekcija jedne reĉi teksta –a) i izmenjen izgled teksta –b) (K62c.dwg)
3. Snimiti modifikovan tekst komandom Save kao fajl K62c.dwg (sl. 3.24).
Mogućnost modifikovanje svojstava teksta putem dijaloga Quick Properties
Primer: Modifikacija svojstava jednog, ili višelinijskog teksta, omogućena je alternativno i preko dijalog boksa Properties. Opšti koraci u toj izmeni su sledeći:
Selektovati objekat teksta klikom na njegov region. Pojavljuje se dijalog Qick Properties (sl. 3.25). Uslov za pojavu ovog dijaloga je da je u statusnoj liniji aktiviran ek. taster Qick Properties. Modifikovati tekst u polje Contents. Promene će se uočiti kada se klikne na neko drugo polje van teksta. Pritiskom na taster Esc poništiti izbor teksta.
Ponovo selektovati tekst. Ponovo iz Mtext-a (Quick Properties) izabrati polje Contents, a zatim aktivirati ek. taster sa tri tačke (...) čime se inicira editor Text Formatting. Selektovati opciju MText Justification bi se sa liste izabrali drugačiji načini poravnanja teksta. Nakon manipulacije tekstom zatvoriti dijalog Text Formatting klikom na taster Esc.
Sl. 3.25 Mogućnost izmene teksta posredstvom dijaloga Mtext, neposrednim selektovanjem objekta
Formiranje skiciranih objekata S obzirom da se postupak skiciranja izvodi ručno, tada da se umesto olovke, kod kompjuterskog skiciranja, koristi, najčešće, digitajzer u obliku običnog miša. Slobodne ručne skice sastoje se od pravolinijskih segmenata, koji mogu biti linijski (Line), pri sistemskoj promenljivoj Skpoly <0>: ili polilinijski (Polyline), kada je vrednost Skpoly <1>: U svakom slučaju, što su manji segmenti, skica je preciznija. Međutim, isuviše mali segmenti dovode do dugog i mukotrpnog rada na skiciranju.
Algoritam: slobodno-ručno crtanje polilinijskom metodom Sketch Primer: Na osnovu metode crtanja Sketch skicirati krošnju drveta sa stablom. 1. Otvoriti polazni fajl Skica1.dwg.
Iz liste lejera izabrati lejer Skica i postaviti ga kao tekući. U komandnoj liniji ili dinami;kim unosom Sketch. podesiti vrednost sistemske promenljive Skpoly <0>: 1 (), čime će formirana skica biti polilinijska.
2. Formiranje skice drveta.
U komandnu liniju uneti komandu Sketch i potvrditi Enter-om. Na zahtev: Record increment <18.3585>: uneti novu vrednost inkrementa (dužine segmenta) 3 ().
Da bi se uspostavio režim crtanja : (“olovka dole”), kliknuti levim tasterom miša. Odziv je: Specify second point: Pomeriti miša proizvoljno npr. od tačke A, kako bi se postepeno, bez otpuštanja tastera miša u kontinuitetu formirala skica krošnje drveta, slično kao na sl. 3.26.
Sl. 3.26 Skicirana krošnja drveta
Kada se došlo do proizvoljne tačke B, ponovo kliknuti levim tasterom miša : (“olovka gore”), čime se skiciranje privremeno prekida. Za nastavak rada otkucati R (Record) (). Odziv je npr. 1 polyline with 130 edges recorder. Primetno je da je dosadašnja skica formirana u tekućem lejeru. Nadalje ostaju dve mogućnosti: početi skicu na drugom mestu ili nastaviti rad od poslednje tačke B. Kako je crtač još u režimu : nastaviti rad od prekidne tačke B, crtanjem stabla (odziv je: Connect: Move to endpoint of line. ). Pri ovome se može koristiti režim gripova.
Sl. 3.27 Završena skica hrastovog drveta (Skica1.dwg)
Snimiti skicirani objekat hrasta kao fajl Skica1.dwg, u folderu Kraj_2D. Približiti pointer blizu početne tačke A i pritisnuti Enter, čime se skiciranje završava uz istovremeno usnimavanje svih preostalih segmenata stabla.
Napomena: Modifikovanje (reskiciranje) ovakvog objekta je moguće kao i svakog drugog polilinijskog objekta. Te operacije se odnose na brisanje (Erase), rastavljanje na delove (Explode), premeštanje (Move), rotiranje (Rotate) i sl.
Algoritam: slobodno-ručno crtanje linijskom metodom Sketch Primer: Na osnovu metode crtanja Sketch skicirati pticu sokola sa granom. 1. Otvoriti polazni fajl Skica2.dwg sa foldera Start_2D.
Iz liste lejera izabrati lejer Skica i postaviti ga za tekući. U komandnu liniju podesiti vrednost sistemske promenljive Skpoly <1>: 0 (), čime će formirana skica biti linijska. Postupak skiciranja prepušten je korisniku individualno, a na sledećim slikama predstavljene su osnovne faze skiciranja.
Sl. 3.28 Linijska skica oka sokolovog (Skica2.dwg)
2. Pregled sadržaja fajla.
Komandom Zoom Realtime postepeno relativno umanjiti prikaz završenog objekta ptice sokola. Snimiti skicu kao fajl Skica2.dwg, u folderu Kraj_2D.
Sl. 3.30 Završna faza linijskog skiciranja ptice (Skica2.dwg)
Formiranje teksta duž luka Metoda za kreiranje rečenica duž lukova, omogućava dizajniranje objekata bez potrebe da se višelinijski ili jednolinijski tekst rotira ili podešava na krivoj liniji putanje. Ovaj alat, pored niza drugih, nalazi se u meniju Express koji se može zajedno sa ostalima instalirati u AutoCAD 2010. Opcione komande Arctext
Meni: Express Text Arc-Aligned Text Komandna linija: arctext () Dinamički unos: arctext (). Ribon:
Algoritam: formiranje lučnog teksta Primer: Korišćenjem metode Arctext iz menija Express formirati lučni tekst prema sl. 3.31. 1. Otvoriti polazni fajl Lucni tekst.dwg sa foldera Start_2D.
U tekućem dijalogu podesiti sledeće parametre: Text height: 12 i Offset from arc: 3. Ostali parametri i poravnanja mogu ostati kao prema sl. 3.32. Za stil teksta izabrati npr. GothicE (ili neki drugi po izboru). U edit polju upisati sledeći tekst: DUGA IZNAD POLJANE i kliknuti na OK. Selektovati pikboksom luk i tekst će biti automatski formiran (sl. 3.33). Snimiti fajl kao Lucni tekst.dwg u folderu Kraj_2D.dwg.
Arctext u kombinaciji sa drugim metodama crtanja, može se
dizajnirati složeniji objekat, kao što je to predstavljeno na sledećoj slici.
Sl. 3.34 Rešenje zaštitnog znaka firme Banatski soko (Znak BS.bmp)
Formiranje tabela Tabele se formiraju u tehničkoj dokumentaciji iz više razloga. Osnovni je taj, da se na jasan i sažet način prikažu kvantitativne i/ili kvalitativne informacije o objektu koji se predstavlja crtežom (modelom). Primeri se odnose na zaglavlja i sastavnice delova iz kojih se sastoji sklop. Zatim, tu su tabele tolerancija, podaci o geometrijskim, mehaničkih ili drugim veličinama koje su u vezi sa projektom i sl. Aplikacije tabela mogu se izvesti na osnovu već kreiranih šablona, zatim preko metoda atributa, na osnovu uvoznih fajlova i sl. U programu AutoCAD postoji posebna metoda za formiranje tabela, unos podataka i njenu modifikaciju kao objekta. Dobijena je mogućnost manipulisanja tabelama kao posebnim objektima koji se prilagođavaju potrebama korisnika, a jednostavne su za upotrebu. Njihovo vizuelno predstavljanje se definiše pomoću stilova koji su veoma slični stilovima za tekst ili kotiranje. Tabelu je moguće popunjavati
tekstom, simbolima, blokovima i novim objektima nazvanim poljima. Postupak njenog generisanja je sličan kao u Excel-u i omogućava projektantu brzu i efikasnu aplikaciju. Takođe, moguće je insertovanje i gotovih Excel tabela. Preko polaznog dijaloga Insert Table, tabela se podešava i insertuje direktno na crtež. Opcione komande Table
Elementi u ćelijama se mogu uravnati, mogu im se klonirati osobine (Matchcell), a u svakoj ćeliji postoji mogućnost dodele posebne boje okvira i debljine linije.
a)
b)
Sl. 3.35 Formirana tabela –a) i mogućnost podešavanja njenih ćelija –b)
Modifikovanje cele tabele se vrši na bazi deljenja ili spajanja ćelija, brisanja ili dodavanja redova i sl. Biblioteka simbola koja se koristi u inženjerskoj praksi je značajno obogaćena, tako da se sada, pri kucanju teksta može, desnim klikom iz iskačućeg menija ili posredstvom dijaloga Map Character, insertovati posebni znak. Ovaj skup obuhvata simbole, od grčkog pisma pa do većine matematičkih i tehničkih. Pored toga, česta je potreba za ubacivanjem bloka u ćeliju tabele, u željenoj razmeri, uz mogućnost prilagođavanja zadatim dimenzijama ćelije. Tekstu u tabeli moguće je podesiti boju pozadine. Osnovne blok šeme za kreiranje tabela predstavljene su narednim slikama. Opširnije o formiranju i editovanju tabela videti u Poglavlju xx
Ciljevi, pitanja i zadaci za Poglavlje 3: 1. Nacionalno tehničko pismo. Računarski generisani stilovi i veličine slova. 2. Opcione komande Style i Text. Formiranje različitih stilova teksta. 3. Formiranje i poravnanje jednolinijskog i višelinijskog teksta. 4. Opcione komande Mtext i Ddedit. Upisivanje više redova teksta. 5. Tekst editor višelinijskog teksta. Struktura dijaloga Text Formatting-a. 6. Dodavanje specijalnih znakova. Unos teksta sa tastature. Komande Table i Table Style 7. Modifikovanje kreiranog teksta. Podešavanje vrednosti parametara teksta. 8. Mogućnost modifikovanje svojstava teksta putem dijaloga Quick Properties. 9. Formiranje skiciranih objekata. Slobodno-ručno crtanje polilinijskom metodom Sketch. 10. Slobodno-ručno crtanje linijskom metodom Sketch. Opcione komande Arctext. 11. Osnovni dijalozi potrebni za formiranje tabela i njihovih stilova.
Referentni pojmovnik: stilizacija i editovanje teksta na crtežu Text Style – Stil teksta. Imenovani skup parametara kojima se definiše izgled teksta, uključujući: font, veličinu, širinu i ostale efekte. Special Characters – Specijalni znaci. Brojevi, slova i stilizovani simboli (definisan standardom SRB B.MO.103). File – Fajl fontova. Uređen skup alfa-numeričkih oznaka. Text Height – Visina teksta. Vrednost različita od nule je prethodna definicija visine teksta u stilu. Ako je vrednost 0, vrednost visine teksta se definiše prilikom unošenja teksta, što je i preporučeno. Width Factor – Faktor širine. Odnos visine i širine teksta. Vrednost veća od 1 širi tekst, dok ga vrednost manja od 0 - sažima. Single Line Text – Pojedinačni red teksta. Svaki red teksta je poseban AutoCAD objekat. Text Justification – Poravnavanje teksta. Ovo poravnavanje je bazirano na tački umetanja teksta i izabranoj metodi poravnavanja. Align – Poravnavanje. Program traži da se unesu dve tačke i izvrši poravnavanje teksta između tih tačaka. Fit – Prilagođavanje. Predstavlja varijaciju Align opcije (poravnanja) uz definisanje visine teksta. Center – Centriranje. Linija teksta se poravnava u odnosu na centralnu tačku u definisanoj oblasti. Middle – Centriranje. Specifično horizontalno i vertikalno centriranje na osnovu zadatih tačaka. Right – Desno. Poravnavanje teksta u odnosu na tačku koja se zadaje desnim krajem linije.
TL(Top-Left) /TC (Top-Center) /TR (TopRight) – Gore-levo/Gore-srednje/ ili Gore-desno poravnanje čija je šema između ostalih verzija poravnanja data na slici. ML(Middle-Left) /MC (Middle-Center) /MR (Middle-Right) – Srednje-levo/Srednje-srednje/ ili Srednje-desno poravnanje teksta. BL(Bottom-Left) /BC (Bottom-Center) /BR (Bottom-Right) – Dole-levo/Dole-srednje/ ili Dole-desno poravnanje teksta. Boundary Box – Granični okvir. Okvir koji se ne štampa i koji ograničava širinu stupca teksta. Tekst može da prelazi vrh i dno okvira, u zavisnosti od načina poravnavanja. Multiline Paragraph text – Paragraf teksta sa više linija. Odvojeni pasusi teksta koji se mogu upisati u polje editora za obradu teksta. Znaci mogu biti u različitom fontu, visini, boji i drugim karakteristikama teksta. At Least – Prored baziran na najvećem znaku (podrazumevana opcija). Exactly – Isti prored u svim redovima teksta. Single – Prored baziran na vertikalnoj udaljenosti od dna jednog reda do dna drugog reda teksta. Vrednost ovog proreda je 1,66 pomnožena sa visinom znakova teksta. Other Spacing – Moguće je izabrati neku opciju ili upisati broj uz koji se upisuje X za množenje jediničnog (single) proreda. Upisati 1 za prored od tačno jedne jedinice, bez obzira na visinu teksta.
Formiranje objekata u ravni reiranje objekata u ravni predstavlja ureĎen skup aktivnosti vezan za dvodimenzionalno (2D) konstruisanje odreĎenog tehničkog objekta, sklopa i sl. Da bi se 2D konstrukcija pravilno formirala, po standardnim tehničkim i drugim normama, neophodno je poznavanje osnovnih pravila tehničkog crtanja i nacrtne geometrije, kao i propisa nacionalnog SRB i internacionalnog ISO standarda. Svaki 2D crtež sastoji se od entiteta pojedinačnih i složenijih objekata. U jednostavne objekte spadaju neki od sledećih entiteta: linije, kružnice, kružni lukovi, elipse, eliptični lukovi, tačke i prave (poluprave). Smatra se da su oni zastupljeni sa oko 50% u sastavu složenijih objekata [10]. U složenije spadaju sledeći objekti: pravougaonici, mnogougaonici (poligoni), multilinije, polilinije, splajn (glatke) krive, solidi i regioni i sl. Zajedničko je kod njih da se sastoje od pojedinačnih objekata – entiteta. I jednostavniji i kompleksniji objekti se mogu modifikovati na puno načina, kao što su: rotiranje, translacija, kopiranje, pomeranje, skaliranje, brisanje ili kombinacijom ovih metoda. U ovom poglavlju biće prikazana primena nekih ključnih pogodnosti programskog rešenja pri izradi 2D crteža, u AutoCAD okruženju, u odnosu na manuelan (klasični) pristup. U tom smilu, osnovni ciljevi ovog poglavlja se odnose na:
K
Aktiviranje programa AutoCAD sa Windows-ove radne površine. Projektovanje novog crteža uz korišćenje unapred pripremljenog polaznog fajla. Podešavanje odgovarajućeg lejera (nivoa - slojeva). Crtanje osnovnih entiteta: linija i krivolinijskih objekata (lukova, kružnica i sl.). Brisanje objekata. Snimanje crteža u novoimenovani fajl itd.
Kreiranje novog crteža Kreiranje novog crteža, uz pomoć pripremljenog prototip fajla, počinje pokretanjem AutoCAD-a korišćenjem opcija u odgovarajućim dijalog boksovima. Osnovni postupcima vezani za iniciranje novog fajla su sledeći:
Algoritam: startovanje programa AutoCAD 1. Aktivirati dvoklikom ikonicu AutoCAD sa Windows-ove radne površine.
Sl. 4.1 Jedan od mogućih načina za startovanje programa AutoCAD sa Windows-ovog interfejsa
Iz menija File selektovati opciju New... (Ctrl +N). Alternativno se ovo može uraditi i sa palete alata Standard Annotation, klikom na ikonicu QNew.
Sl. 4.2 Pokretački dijalog boks Select template pokrenut sa palete Customize Quick Access Toolbar
Končanica (pointer) ili grafički kursor
Sl. 4.3 Radna površina AutoCAD-a novootvorenog fajla Drawing1.dwg 3. Otvaranje uzornog fajla.
Po otvaranju dijaloga Create New Drawing iz liste Select a Template: izabrati npr. fajl Acadiso.dwt.
Ovaj fajl sadrži podešene parametre u smislu standardne veličine radne površine u [mm]. Zatvaranje fajla se vrši opcijom Close, klikom na mali el. taster u gornjem desnom uglu ovog dijaloga.
Korisnički interfejs programa AutoCAD Centralno mesto korisničkog interfejsa AutoCAD-a predstavlja grafički editor programa. Interfejs je strukturiran od niza funkcionalnih delova, od kojih su najznačajniji radna površina na kojoj se kreira i prikazuje objekat, palete alata i komandna linija (sl. 4.4).
Osnovne komande
Linija menija
Standardna linija alata
Osobine objekata
Rezimi rada
Min/maks. povrsine Zatvaranje za modeliranje
Prostorni navigator
Opsta paleta alata
3D model
Paleta alata za solid modeliranje
Komandna linija
Linije za skrolovanje
UCS (WCS) ikonica
Paleta alata za crtanje
Paleta alata za modifikovanje
Lista izbora radnog okruzenja
Graficki kursor
Rezimi rada
Statusna linija
Rezimi rada
Komunikacioni centar
Sl. 4.4 Osnovna struktura interfejsa AutoCAD-a
Algoritam: pristup komandama za crtanje i modifikovanje crteža Primer: Pristup i aktiviranje komandi vrši se: u komandnoj liniji, u dijalog boksovima, sa palete alata, linije menija, dinami;kim unosom na interfejsu ili putem pomoćnih menija. Sadržaj osnovnih paleti Draw i Modify je sledeći: 2. Komande na paleti alata za crtanje su sledeće: linija-duž (Line), konstrukciona (pomoćna) prava (Construction Line), polilinija (Polyline), poligon (Polygon), pravougaonik (Rectangle), luk (Arc), kružnica (Circle), “oblačići” (Revision Cloud), gatka kriva (Spline), elipsa (Ellipse), eliptični luk (Ellipse Arc), umetanje bloka (Insert Block, Attach, Attach Xref, Insert a DWF Underlay, Insert a DGN Underlay, Insert a PDF Underlay, Attach Image, Import, OLE Object...), formiranje bloka, (Make Block), tačka (Point), šrafura (Hatch), gradijentno filovanje (Gradient...), region (Region), tabele (Table…) i višelinijski tekst (Multiline text).
3. Komande na paleti alata za modifikovanje (editovanje) objekata na crtežu su sledeće: brisanje (Erase), kopiranje (Copy Object), simetrično 2D kopiranje (Mirror), paralelno kopiranje (Offset), kopiranje po nizu (Array), pomeranje (Move), rotiranje (Rotate), skaliranje-razmera (Scale), dilatacija (Stretch), skraćivanje, (Trim), produženje do objekta (Extend), prekid krive u jednoj tački (Break at Point), prekid krive u dve tačke (Break), spajanje objekata (Join), obaranje ivica (Chamfer), zaobljavanje ivice (Fillet) i rastavljanje na entitete (Explode). Refleksno kopiranje
Kopiranje po redosledu
Rotiranje
Rastezanje
Prekid u dve tacke
Obaranje ivica Rastavljanje na entitete
Brisanje Kopiranje
Ekstenzija
Paralelno Pomeranje Skaliranje Skracivanje Prekid u Spajanje Zaobljavanje kopiranje jednoj ivica tacki
Sl. 4.6 Položaj komandi na paleti alata Modify 5. Pregled dijalog boksa Layer Properties Manager.
Sa linije alata Layers, izabrati ikonicu lejera Layer Properties Manager kako bi se otvorio dijalog boks za formiranje i podešavanje lejera (sl. 4.7). Pregledati raspolože opcije ovog dijaloga. Pritisnuti el. taster Close () da bi se zatvorio ovaj dijalog.
7. Iz menija Help (sl. 4.8) izabrati opciju About. Kada se završi sa pregledom logoa Autodesk-a, zatvara se dijalog klikom na el. taster Close. Slično uraditi sa opcijom Additional Resources.
Sl. 4.8 Meni Help za instruktivnu pomoć u radu
Pritisnuti desni taster miša da bi se na površini za editovanje prikazao standardni pomoćni meni, a zatim izabrati Options... da bi se otvorio dijalog boks Options (sl. 4.9b). Isti postupak se može realizovati i iz menija Tools (sl. 4.9a). Nakon pregledanja pritisnuti ek. taster OK ili Cancel da bi se dijalog za podešavanje raznih opcija zatvorio.
a)
b)
Sl. 4.9 Padajući meni Tools –a) i dijalog boks Options sa aktivnim tabom Display –b)
Napomena: Taster Enter na tastaturi se koristi za potvrdu unosa nekog podatka. U tekstu se koristi reč Enter ili znakovno (). Prekid komande ili postupka vrši se tasterom Esc. U tekstu se koristi reč Esc ili, alternativno, znak: Esc.
Algoritam: pristup Help-u 1. Iz menija Help izabrati opciju Vault Help Topics.
U dijalog boksu Autodesk Vault for AutoCAD Add-in Help User i tabu Contents izabrati AutoCAD Tutorial. U desnom polju selektovati Step 1: Log into a vault (sl. 4.10). Pregledati neke opcije i vratiti se na prethodni pregled klikom na ikonicu Back koja se nalazi u gornjoj liniji ikonica.
Sl. 4.10 Padajući meni Help i traganje za određenim pojmovima u tabu Contents
2. Informacije o traženom pojmu.
U tabu Search i u polju Type in the word(s) to search for: upisati npr. reč Line, kliknuti na el. taster List Topics i selektovati Pritisnuti ek. taster Display da bi se pregledalo objašnjenje izabrane teme. Posle pregledanja informacija koju pruža Help, zatvoriti njegov prozor.
Sl. 4.11 Objašnjenje o traženom pojmu u dijalogu Search
Zatvoriti fajl bez sačuvanih izmena (sl. 4.12).
Sl. 4.12 Boks za odluku o memorisanju podataka u tekući fajl
Funkcijski tasteri i upotreba tastature Tasteri sa tastature imaju posebno značenje za AutoCAD. Tako se na primer:
Pritiskom na taster Enter potvrĎuje se uneta komanda ili sistemska promenljiva. U tekstu u knjizi se koristi natpis Enter ili znak (). Taster Esc koristi za poništavanje tekuće komande i ponovno dobijanje zahteva
Command: Spacebar se alternativno koristi kao i taster Enter. Upotrebom jednog ili drugog tastera
postiže se ponavljanje poslednje unete komande. Tasterima sa strelicama [], [], [] i [] postiže se ''kruženje'' kroz prethodno unete komande. Naročito se to odnosi na tastere ''gore'' ''dole''. Taster Tab se koristi za navigaciju u prozorima za dijalog, kod prelazaka sa polja na polje.
Dvanaest funkcijiski tasteri imaju značajnu ulogu u sledećim slučajevima.
T-4.1 Funkcijski taster
Funkcija
[F1]
Prikazuje Help
[F2]
Uključuje i isključuje AutoCAD Text Window
[F3]
Uključuje i isključuje Osnap
[F4]
Uključuje i isključuje Tabmode
[F5]
Uključuje i isključuje Isoplane
[F6]
Uključuje i isključuje Ucsdetect
[F7]
Uključuje i isključuje Gridmode
[F8]
Uključuje i isključuje Orthomode
[F9]
Uključuje i isključuje Snapmode
[F10]
Uključuje i isključuje Polar Tracking
[F11]
Uključuje i isključuje Object Snap Tracking
[F12]
Uključuje i isključuje Dynamic Input
Metode crtanja dvodimenzionalnih objekata Računarski definisani crteži i modeli su jedan od načina da se dokumentuju i prenesu osnovne zamisli o geometriji objekta kakav će on u stvarnosti izgledata. 2D objekat, oblikovan kao crtež, mora biti precizno definisan, jer će se kasnije ovaj model koristiti kao praktično uputstvo za njegovu realizaciju. Svaki objekat u crtežu formira se nizom algoritama i pravilima korišćenjem alata koji omogućuju brzo formiranje linearnih i/ili nelinearnih entiteta. Ovo poglavlje posvećeno je osnovnim elementima i algoritmima za korišćenje AutoCAD-a prilikom kreiranja različitih objekata upotrebom linearnih ili zakrivljenih segmenata. Tu se, pre svega, misli na precizno postavljanje objekata u crtežu - definisanjem koordinatnih tačaka i ostalih geometrijskih elemenata. U ovom delu obradiće se:
Crtanje objekata korišćenjem linearnih i zakrivljenih segmenata. Precizno definisanje koordinata. Definisanje lokacije u odnosu na rastojanje geometrijskih elemenata. Korišćenje korisničkog koordinatnog sistema za objekte formirane u ravni.
Kreiranje linijskih objekata Linijski objekat se sastoje od jednog ili više povezanih linijskih entiteta. U tom slučaju segment objekta je poseban objekat. Niz linija može formirati: otvoren a) i b), ili zatvoren, c) – 2D objekat. Komanda za formiranje linije dobija se na jedan od sledećih načina:
Upisati C (Close) i potvrditi Enter-om da bi se zatvorio linijski objekat. Snimiti crtež kao fajl K18_2.dwg u folderu Kraj_2D.
Sl. 4.15 Trougaoni objekat formiran od zatvorenih linija (K18_2.dwg)
Algoritam komandne linije Command: LINE LINE Specify first point: 0,0 Specify next point or [Undo]: 20,0 Specify next point or [Undo]: 20,12 Specify next point or [Close/Undo]: c Command: *Cancel* (Esc) Command: _saveas
(aktiviranje komande za crtanje linije) (unos koordinate prve tačke) (unos koordinate sledeće tačke) (unos koordinate sledeće tačke) (zatvaranje linijskog objekta) (prekid tekuće komande line) (memorisanje u novoformiranom fajlu).
Algoritam: crtanje linija, luka i kružnice Primer: Projektovanje nekog tehničkog dela ili sklopa delova počinje formiranjem elementarnih geometrijskih oblika. Pri tome se obično koriste objekti koji sadrže linije, lukove ili kružnice. 1. Otvorite polazni fajl S1.dwg sa foldera Start_2D.
Sa palete alata Draw izabrati komandu Line i slediti sledeći skup komandi koji se očitava u komandnoj liniji.
Command: _line Specify first point: 0,40 () Specify next point or [Undo]: 30,40 () Specify next point or [undo]: 30,30 () Specify next point or [Close/Undo]: 55,30 () Specify next point or [Close/Undo]: 55,60 () Specify next point or [Close/Undo]: 0,60 () Specify next point or [Close/Undo]: C ()
Command: _line Specify first point: 0,70 () Specify next point or [Undo]: 0,0 () Specify next point or [undo]: 70,0 () Specify next point or [Close/Undo]: *Cancel*
Command: _arc Specify start point of arc or [Center]: C () Specify center point of arc: 0,0 () Specify start point of arc: 70,0 () Specify end point of arc or [Angle/chord Length]: 0,70 ()
(komanda crtanja luka) (metod centra luka) (unos koordinate centra luka) (unos početne tačke luka) (unos krajnje tačke luka)
Sa palete alata Draw izabrati komandu Circle, a zatim uneti sledeći skup podataka:
Command: _circle (komanda crtanja kružnice) Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radius)]: 30,30 () (unos centra kružnice) Specify radius of circle or [Diameter]: 15 () (unos radijusa kružnice)
Iz dijaloga Layer Properties Manager aktivirati lejer Kote (On), a zatim isključiti dijalog. Snimiti crtež u fajlu K2.dwg.
Sl. 4.18 Konstruisanje kružnice poluprečnika R15
Napomena: Koordinate koje su date na crtežu u zagradi ne pišu se na radnoj površini. Njihova uloga je samo vizuelna orijentacija korisnika u odnosu na ravan crtanja. Inače se ove vrednosti mogu uvek kontrolisati u komandnoj liniji. Ako se pogreši prilikom izbora tačke, greška se ispravlja “opozivom” prethodne instrukcije; komandom Undo ili upisom U (skraćeno), zatim se precizno definiše novi položaj tačke. Undo može biti lokalna komanda (u komandnoj liniji) ili globalna u meniju Edit (Undo – skup komandi) ili sa paleti alata Standard Annotation ili Customize Quick Access Toolbar. Inverzna komanda je Redo.
Algoritam: formiranje linijskih objekata na osnovu apsolutnih koordinata Primer: Neki objekti (kao i prethodni) se mogu formirati, koristeći apsolutne X i Y koordinate. Njihovo editovanje se vrši upisom X,Y vrednosti, gde one predstavljaju apsolutne koordinate u odnosu na Dekartov koordinatni sistem crteža. Koristeći metod apsolutnih koordinata formirati zatvoreni linijski objekat kao na sl. 4.20. 1. Otvoriti polazni fajl S18_3.dwg.
Sa palete alata izabrati komandu Line. Izvršiti upis prve tačke 30,25, a zatim potvrditi Enter-om. Uočiti raspored ostalih tačkaka prema matrici sa sl. 4.19.
Sl. 4.19 Koordinate karakterističnih tačaka objekta (S18_3.dwg)
2. Zatvaranje linijskog objekta.
Sukcesivno upisati koordinate ostalih tačaka prema prethodnoj slici. Zatvaranje poligona poslednjom linijom, izvršiti sa C (Close) i potvrditi Enter-om. Isključiti lejer Koordinate i snimiti crtež kao fajl K18_3.dwg.
Algoritam komandne linije: formiranje poligona Command: _line Specify first point: 30,25 () Specify next point or [Undo]: 100,25 () Specify next point or [Undo]: 100,50 () Specify next point or [Close/Undo]: 85,65 () Specify next point or [Close/Undo]: 85,80 () Specify next point or [Close/Undo]: 100,90 () Specify next point or [Close/Undo]: 100,120 () Specify next point or [Close/Undo]: 30,120 () Specify next point or [Close/Undo]: 30,90 () Specify next point or [Close/Undo]: 45,80 () Specify next point or [Close/Undo]: 45,65 () Specify next point or [Close/Undo]: 30,55 () Specify next point or [Close/Undo]: c ().
Sl. 4.20 Formiran 2D objekat na osnovu apsolutnih koordinata i komandom Line
Crtanje objekata metodom relativnih koordinata Metod relativnih koordinata se češće koristi od prethodne tehnike, naročito kod modeliranja složenijih objekata. Upotreba ovih X,Y koordinata počinje onda kada je poznat položaj bar jedne (startne) tačke, tako da se sledeća uvek definiše u odnosu na prethodnu. Za definisanje relativnih koordinata upisuje se sintaksa @X,Y gde:
@ predstavlja simbol relativne udaljenosti. @X je udaljenost duž X ose u odnosu na prethodnu poziciju i @Y je udaljenost duž Y ose u odnosu na prethodnu poziciju tačke.
Sl. 4.21 Višelinijski objekat formiran na osnovu komande Line i metode relativnih koordinata @X,Y (K18_4.dwg)
Sukcesivno uneti relativne koordinate ostalih tačaka (@70,0 ...) prema matrici relativnih koordinata datih na sl. 4.22. Zatvaranje poligona sa poslednjom linijom može se izvršiti unosom slova C i potvrditi Enter-om. Snimiti crtež kao fajl K18_5.dwg.
Algoritam komandne linije Command: _line Specify first point: 30,25 Specify next point or [Undo]: @70,0 Specify next point or [Undo]: @0,25 Specify next point or [Close/Undo]: @-15,15 Specify next point or [Close/Undo]: @0,15 Specify next point or [Close/Undo]: @15,15 Specify next point or [Close/Undo]: @0,25 Specify next point or [Close/Undo]: @-70,0
Specify next point or [Close/Undo]: @0,-25 Specify next point or [Close/Undo]: @15,-15 Specify next point or [Close/Undo]: @0,-15 Specify next point or [Close/Undo]: @-15,-15 Specify next point or [Close/Undo]: C
() () () () ()
Sl. 4.23 Formiran 2D objekat na osnovu relativnih koordinata i komande Line (K18_5.dwg)
Prikazivanje položaja pointera Program AutoCAD prikazuje trenutni položaj pointera kao koordinatu na statusnoj liniji:
Sl. 4.24 Statusna linija i položaj pointera, iskazan apsolutnim X,Y,Z koordinatama
Algoritam: prikazivanje i kontrola koordinata Na statusnoj liniji (u delu Coordinates), pritiskom na desni taster miša i pomoću iskačućeg menija, mogu se izabrati načini prikaza koordinata (on/off) kao što su: relativni, apsolutni i bez prikaza. Prikazivanje koordinata može se menjati bez korišćenja statusne linije, pritiskom na funkcijski taster F6 ili dvoklikom na polje Drawing Coordinates.
Definisanje mernih jedinica i uglova U crtanju i modeliranju koristi se nekoliko vrsta mernih dužinskih i uglovnih jedinica. Programski su podržani npr. sledeći formati jedinice (T-4.2): T-4.2 Format mernih jedinica
Primer
Format ugla
Primer
Naučni (Scientific)
2.35E+01
Decimalni stepeni (Decimal Degress)
75.5000
Decimalni (Decimal)
23.5
Stepeni/minuti/sekundi (Deg/Min/Sec)
75d30’0”
Tehnički (Engineering)
2’-3.50”
Gradijenti (Grads)
83.8889g
Arhitektonski (Architectural)
2’-3 1/2”
Radijani (Radians)
1.3177r
Razlomački (Fractional)
23 1/2
Geodetske jedinice (Surveyor’s Units)
N 75d30’0” E
Algoritam: podešavanje vrednosti mernih jedinica i uglova 1. Podešavanje dužinskih jedinica mere u novom fajlu.
Otvoriti završni fajl K18_6.dwg iz foldera Kraj_2D. Iz menija Format izabrati komandu Units... U dijalog boksu Drawing Units proveriti podešene dužinske i uglovne jedinice mere.
2. Podešavanje uglovnih jedinica mere.
U polju Angle istog dijaloga, podesiti ugao i preciznost kao na sl. 4.26 desno. Pritisnuti ek. taster OK da bi se zatvorio dijalog, a zatim zatvoriti tekući fajl.
Sl. 4.26 Dijalog Drawing Units za odabir dužinskih i uglovnih mernih jedinica i orijentacije ugla
Napomena: Definisanje preciznosti ima uticaja samo na način prikazivanja dimenzije objekta. AutoCAD uvek veoma precizno proračunava geometrijske koordinate objekata bez obzira na zahtevani prikaz decimalnih mesta.
Polarne koordinate Ove koordinate se koriste kada su poznati rastojanje i ugao izmeĎu tačaka. Često se koristi u konstruisanju nagiba ili kod drugih geometrijskih zahteva, gde se entiteti postavljaju pod uglom.
Sl. 4.27 2D objekat linijske strukture (K18_6.dwg)
Algoritam: crtanje objekata pomoću polarnih koordinata Primer: Metodom polarnih koordinata i komandom Line formirati geometrijski oblik objekta, predstavljenog na sl. 4.28.
Aktivirati komandu Line. Uneti koordinate početne tačke 50<45o, a zatim unos potvrditi Enter-om. Uneti koordinate sledeće tačke @30<12 i potvrditi Enter-om.
Sl. 4.28 Formirani 2D objekt na osnovu relativnih polarnih koordinata i komandom Line (K18_7.dwg)
Uneti koordinate sledeće tačke @14<270o i potvrditi Enter-om. Uneti koordinate sledeće tačke @18<0o i potvrditi Enter-om. Uneti koordinate sledeće tačke @35<90o i potvrditi Enter-om. Uneti koordinate sledeće tačke @40<162o30‟ (@40<162.5) i potvrditi Enter-om.
2. Zatvaranje linijskog objekta.
Zatvaranje poligona poslednjom linijom vrši se unosom slova C i potvrĎivanje Enter-om. Isključiti lejer kotne. Snimiti završen crtež kao fajl K18_7.dwg u folderu Kraj_2D.
Algoritam komandne linije Command: _line Specify first point: @50<45 Specify next point or [Undo]: @30<12 Specify next point or [Undo]: @14<270 Specify next point or [Close/Undo]: @18<0 Specify next point or [Close/Undo]: @35<90 Specify next point or [Close/Undo]: @40<162.5 Specify next point or [Close/Undo]: C
Funkcija Dynamic Input Ova funkcija je racionalna alternative tradicionalnoj funkciji komandne linije. Naime, ako se koriste mogućnosti zasnovanom na tzv. „‟dinamičkom unosu podataka‟‟ ili (DYN) znatno brže se mogu kreirati 2D crteži i 3D modeli naročito u početnim fazama njihovog kreiranja. Ova funkcija se najčešće uključuje klikom na ek. taster koji se nalazi u statusnoj liniji, zajedno sa Object to Snap, Grid Dysplay i sl. (sl. 4.29). Uključenje/isključenje je moguće i funkcijskim tasterom F12.
Sl. 4.29 Inicijalizacija funkcije Dynamic Input-a ekranskim tasterom na statusnoj liniji Ova funkcija može biti svrsishodna i pre i posle aktiviranja neke komande. Poruke koja ona sadrži slične su kao u komandnoj liniji i odnose se na coordinate, ugao ili opcione komande koje se mogu upotrebiti. Tako na primer otvaranjem proizvoljnog okvira za dijalog od tačke A do B dobijamo sledeći odziv na radnoj površini
Sl. 4.30 Jedna od funkcija Dynamic Input-a
Primena funkcije dinamičkog unosa u konstruisanju polilinije
Primer: Konstruisati zatvoreni lučni segment predstavljen na sl. 4.31.
Lejer Kontura postaviti kao tekući. Uključiti mod rada Dynamic Input. Sa palate alata Draw pokrenuti komandu Polyline. Startovati sa crtanjem u tački 100,125 (sl. 4.33). U prvo polje za unos umesti 81 upisati vrednost 100 i pritisnuti taster sa zarezom. Nakon prelaska u drugo polje (i zaključavanja prvog) upisati vrednost 100. Ovim je postavljena startna tačka polilinije.
a)
b)
Sl. 4.33 Unos koordinate početne tačke polilinije
2. Podešavanje parametara i rad u režimu dinamičkog unosa koordinata.
Prvi segment trasirati slično kao na sl. 4.34a), pod uglom od 30o, a u polje umesto tekuće vrednosti uneti preciznu vrednost 50 mm i potvrditi Enter-om.
a)
b)
Sl. 4.34 Trasiranje i determinisanje prvog polilinijskog segmenta
Drugi segment trasirati slično kao na sl. 4.35a), pod uglom vizuelno podešene vrednosti od 50o, a u polje umesto tekuće vrednosti dužine uneti vrednost 35 mm i potvrditi Enterom. a)
b)
Sl. 4.35 Trasiranje i determinisanje drugog polilinijskog segmenta
Da bi se formirao luk pritisnuti taster za pomeranja na dole (). Ovim se otvara iskačući meni sa raspoloživim komandama svojstvene poliliniji. Klikom na opciju Arc (ili tasterom ) preći na režim crtanja lukova. Luk trasirati do početne tačke 100,100. Ovo se najlakše može izvesti Snap to Enpoint markiranjem (sl. 4.36).
a)
b)
Sl. 4.36 Izmena režima crtanja i kreiranje lučnog dela objekta
U režimu Dynamic Input mogu se prikazati neke od informacija o objektu. Nakon završetka crtanja aktivirati lejer kotne, kako bi crtež bio vidljiv kao na sl. 4.37 (crtež očigledno nije kotiran pravilima tehničkog crtanja i ovde je dat kao orijentacioni). Snimiti polilinijski crtež kao fajl K11. dwg.
a)
b)
Sl. 4.37 Završetak crtanja u režimu dinamičkog unosa parametara crteža
Sl. 4. 38 Crtež kreiran metodama Draw, Modify i pomoćnim režimima rada u AutoCAD-u
Ciljevi, pitanja i zadaci za Poglavlje 4. 1. Ciljevi formiranja objekata u ravni. 2. Startovanje programa AutoCAD. 3. Algoritam: pristup Help-u. 4. Priprema za kreiranje novog crteža. 5. Uobičajeni formati na kojima se kreira crtež. 6. Raspoložive komande za 2D crtanje u AutoCAD-u. 7. Raspoložive komande za editovanje 2D crteža. 8. Algoritam crtanja: linija, luka i kružnice. 9. Dodatne mogućnosti editovanja. 10. Pomoćne metode (režimi) kod crtanja /ili modifikacije crteža. 11. Funkcija i kontrola lejera kod crtanja i modeliranja. 12. Prikazivanje i kontrola koordinata. 13. Uloga dijaloga Options. 14. Okruženja kod novijih verzija AutoCAD-a.
Uloga funkcijskih tastera. Dekartove koordinate. Relativne koordinate. Polarne koordinate. Definisanje i podešavanje mernih jedinica i uglova. Funkcija komande Line. Funkcija komande Polyline. Uloga dinamičkog unosa brojeva. Metode objektno orijentisanih nišana. Primena funkcije dinamičkog unosa u konstruisanju polilinije. Šrafiranje i preseka i mogućnosti njihovog editovanja.
Referentni pojmovnik: priprema i kreiranje objekata u ravni Object – Objekat. Još jedno definisanje objekta je da su to grafički elementi programa u koje spadaju: linija, tačka, luk, kružnica ili složeniji 2D ili 3D modeli sastavljeni od više entiteta. Grid – Mreža. Pravilno rasporeĎene tačke na površini za crtanje koje služe kao vizuelna referenca i pomažu prilikom postavljanja objekata u ravni ili reĎe u prostoru. Prilikom štampanja ne vide se. Snap grid – Nevidljiva mreža koja poravnava grafički pointer, npr. sa mrežom i omogućuje precizno (diskretno) postavljanje objekata. Coordinate – Dekartove ili kartenzijanske koordinate: X,Y,Z vrednosti koje označavaju udaljenost neke tačke na osi od referentne tačke. Distance – Vrednost rastojanja. Postupak za zadavanje neke tačke povlačenjem pointera u odreĎenom pravcu ili upisivanjem rastojanja u numeričkom obliku u komandnoj liniji. Line – Linija. Jedan od osnovnih, i najčešće korišćenih entiteta u grafičkom modeliranju. User Coordinate System-UCS – Korisnički koordinatni sistem.
Dynamic display – Dinamički prikaz. Ažurira vrednosti koordinata prilikom pomeranja pointera. Static display – Statički prikaz. Ažurira vrednosti koordinata samo kada je definisana tačka. Distance and angle – Udaljenost i ugao. Prikazuje koordinate u obliku udaljenost sa simbolom ugla <. Distance – Rastojanje. Predstavlja rastojanje do sledeće tačke. Angle – Ugao. Predstavlja ugao meren od nula stepeni. Po default-u uglovi počinju od nule, duž pozitivne X ose, i rastu u pravcu suprotnom od smera kretanja kazaljki na satu. Parametri za usmerenost i preciznost ugla zadaju se u dijalog boksu Drawing Units. Distance
Poglavlje 5
Parametri fajla crteža stručnoj praksi brojni šablon (uzorni, prototip) fajlovi (Template file sa npr. ekstenzijom *.dwt) su neophodni jer omogućavaju da se na efikasan način započne kreiranje novih objekata. AutoCAD koristi šablon – fajlove u kojima su sačuvani prethodno definisani parametri za formiranje specifičnih crteža. U tom smislu, njihovo korišćenje otklanja potrebu za ponovnim definisanjem parametara prilikom svakog početka rada na novom crtežu. Parametri su tipa: linearnih i uglovnih dimenzija, veličina radne površine, skup lejera i sl. Korisnik može, na osnovu ovih fajlova, kreirati i sopstvene, već prema potrebama radnog okruženja. Osnovni ciljevi poglavlja su:
U
Korišćenje “čarobnjaka” za kreiranje novih objekata sa definisanjem parametara. Izrada novih lejera i dodeljivanje svojstava svakom lejeru. Podešavanje parametara crteža. Promena prozora AutoCAD-a i parametara okruženja u kome se radi. Formiranje prototip (šablon) fajla za crteže.
Algoritam: početak crtanja uz pomoć Advanced Setup Wizard Primer: Program sadrži dva “čarobnjaka” koji pomažu korisniku pri startovanju i formiranju novog crteža. Za početak crtanja mogu se koristiti prethodno definisani parametri kako u engleskim mernim jedinicama (inči), tako i u metričkom (milimetarskom) formatu, koji je propisan nacionalnim, odnosno ISO standardom. Ove inicijalne vrednosti mogu se prilagoditi aktiviranjem čarobnjaka za brzo podešavanje Quick Setup ili napredno Advanced Setup. Drugi postupak sadrži i prvi, tako da će on jedino biti prikazan. 1. Na paleti alata Standard Annotation aktivirati ek. taster QNew.
Sl. 5.1 Aktiviranje komande New za otvaranje novog fajla
U dijalog boksu Create New Drawing izabrati opciju Use a Wizard. Iz liste Select a Wizard: izabrati Advanced Setup, a zatim pritisnuti ek. taster OK.
Sl. 5.2 Dijalog boks Startup sa podopcijama za startovanje pograma
Napomena: Default vrednost predstavlja ponuĎenu, tj. uobičajenu, odnosno podrazumevanu vrednost (parametara, atributa, simbola i sl.) od strane programa. Korisnik je može promeniti u zavisnosti od okolnosti u kojima se nalazi u (pred)fazi kreiranja objekta. Dijalog Startup se pojavljuje kada se pokrene AutoCAD program i u slu;aju kada je sistemska promenljiva Startup jednaka <1>. Pri svakom otvaranju novog fajla ovaj dijalog ima naziv Create New Drawing. 2. U odrednici ► Units dijaloga Advanced Setup, selektovati ek. radio dugme Decimal, a zatim:
Iz liste Precision: izabrati tačnost prikaza od četiri decimalna mesta (sl. 5.3). Ova vrednost se kasnije pojavljuje u komandnoj i statusnoj liniji. Pritisnuti ek. taster Next >.
Iz liste Files of type: izabrati AutoCAD 2010 Drawing (*.dwg) (sl. 5.8). U polje za tekst File name: upisati K_25, a zatim kliknuti na ek. taster Save. Fajl formirati u folderu Kraj_2D, i zatvoriti ga ek. tasterom Close.
Sl. 5.8 Dijalog boks za čuvanje fajla sa podešenim parametrima za crtanje
Opcione komande: izbor mernih jedinica Tzv. “čarobnjaci” Advanced Setup i Quick Setup, služe za definisanje mernih jedinica za crtež. Za podešavanje i kontrolu mernih jedinica može se upotrebiti komanda Units. Podešavanje u dijalog boksu Drawing Units izvršava se na jedan od sledećih načina:
Iz menija: Format Units... U komandnoj liniji otkucati: units (ili un) ().
Dinamički unos: units (un) ().
1. Otvoriti novi fajl (acadiso.dwt) i aktivirati komandu Units... iz menija Format.
U dijalogu Drawing Units polja Length podesiti tačnost prikaza na 4 decimalna mesta. U listi Precision: polja Angle podesiti tačnost prikaza na dve decimalne vrednosti, a tip ugla Type: Deg/Min/Sec, a Precision: 0d00’. U listi jedinica u kojima se insertuju blokova usvajaju se dimenzije u milimetrima (Millimeters), (sl. 5.9a). Ostala polja ostaju po default-u
U polju Base Angle otvorenog dijaloga Direction Control selektovati ek. dugme East (“istočna” orijentacija pri crtanju). Kliknuti na ek. taster OK, kako bi se vratili u prethodni dijalog. Još jednom kliknuti na ek. taster OK, kako bi se zatvorio tekući dijalog.
Sl. 5.9 Izbor mernih jedinica crteža u dijalogu Drawing Units –a) i orijentacije ugla i tipa uglovnih mernih jedinica u dijalogu Direction Control –b)
Opcione komande: podešavanje granica radne površine Za upisivanje vrednosti parametara granica upotrebiti komandu Limits. Aktiviranje komande može se izvršiti na jedan od sledećih načina:
Iz menija: Format Drawing Limits Komandna linija: limits ()
Dinamički unos: limits ().
1. Aktiviranje komande Limits.
(210,297)
Pomeranje pointera i rad na crtanju se može obvijati i van radne površine 210x297 mm (0,0)
Sl. 5.10 Radna površina za konstruisanje sa podešenim marginama A4 formata
Prihvatiti X,Y koordinate levog donjeg ugla radne površine kao <0.000,0.000> i potvrditi Enter-om. Preformulisati X,Y koordinate gornjeg desnog ugla upisom nove vrednosti 210,297 koja odgovara A4 formatu (sl. 5.10). Pritisnuti taster Enter. Na sličan način se podešava radna površina formata A3(420,297) (sl. 5.11).
(420,297)
Trenutna pozicija pointera (486,264)
(0,0)
Sl. 5.11 Primer radne površine za crtanje (u GRID režimu) sa podešenim marginama A3 formata
2. Vizuelizacija radne površine.
Aktivirati komandu Zoom All sa Standard Annotation-a i sa statusne linije aktivirati prikaz Grid Display. Snimite fajl kao S_ RPA4.dwg u folderu Start_2D.
Algoritam komandne linije: podešavanje radne površine A3 formata Command: limits Reset Model space limits: Specify lower left corner or [ON/OFF] <0.0000,0.0000>: () Specify upper right corner <12.0000,9.0000>: 420,297 () Command: '_zoom Specify corner of window, enter a scale factor (nX or nXP), or [All/Center/Dynamic/Extents/Previous/Scale/Window/ Object] : _all () Regenerating model. (Esc)
(aktiviranje komande limitiranja) (prihvatanje početnih koordinata) (unos novih vrednosti koordinata) (aktiviranje komande zumiranja) (zumiranja radne površine) (prekid tekuće komande)
Funkcija lejera u organizovanju rada pri crtanju i modeliranju Programski mogu da se definišu slojevi ili nivoi (eng. Layers) različitih vrsta informacija o objektnim elementima crteža. Crtež može sadržati linije koje predstavljaju, npr. električne žice, vodovodne cevi, zidove i prozore. U manuelnom crtanju projektanti su često koristili folije sa odreĎenim sadržajem informacija, npr. o pomenutim instalacijama. Preklapanjem ovih folija mogao se u gustoj mreži informacija uočiti tehnički sadržaj dokumenta samo dobrim poznavaocima crteža (projekta). Racionalna organizacija rada na crtežu podrazumeva prividno razdvajanje informacija u grupe. Ovakve metode su posebno razvijene i kod vektorske i kod rasterske računarske grafike, pa se često i koriste. Svaki od ovih objekata može biti smešten u imenovani lejer drugačijeg naziva, kome su dodeljeni odreĎeni tipovi linija, debljina, boja i sl. Lejeri se koriste ne samo kod direktnog modeliranja, nego se njima olakšava pregledanje, prikazivanje i štampanje crteža. U tom smislu, mora se posebno voditi računa o upravljanju lejerima u projektovanju i konstruisanju (videti reference [8], [44], [59]).
Lejer sa objektima, vezanim za kotu, tekst, kru`nicu i polarni niz 3D objekata
Lejer objekta trajektorije
Lejer objekta gabaritne osnove
Ure|en skup svih lejera (objekata)
Sl. 5.12 Razvrstavanje objekata po lejerima (K_lejeri.dwg)
Savet: Lejere sa velikim brojem objekata treba selektovano isključiti kada korisniku trenutno nisu potrebne sve informacije, već samo odreĎene. U tom smislu korisniku sun a raspolaganju mnogobrojne komande za upravljanje lejerima koje se mogu kompletno pronaći u meniju Format (Layers…, Layers States Manager, Layer tools).
Opcione komande: definisanje lejera Komanda Layer služi za upravljanje lejerima i njihovim karakteristikama. Može se dobiti posredstvom sledećih komandi:
Upravljanje lejerima putem dijaloga Layer Properties Manager Putem dijalog boksa Layer Properties Manager (sl. 5.13) kontroliše se izrada novih, brisanje starih, filtriranje, promena svojstava postojećih lejera i sl.. Detaljniji prikaz filtriranja lejera sa svim pripadajućim osobinama, omogućen je opcijom Expands Layer Filter tree (ikonica >>).
Sl. 5.13 Dijalog boks Layer Properties Manager sa 1+17 definisanih lejera (S_lejeri.dwg)
Savet: Kada se isklju;i ovaj dijalog, a zatim se želi ponovno njegovo uspostavljanje, stoji na raspolaganju brza opcija Repeat LAYER na osnovu iskačućeg menija desnim klikom miša. Ovakva opcija regeneracije komande karakteristi;na je i za druge komande AutoCAD-a.
Tipovi i debljine linija Linije za tehničke crteže se upotrebljavaju prema funkciji koja je propisana standardom SRB A.A0.110. Osnovne karakteristike su im: vrsta, debljina, boja i sl. Tipovi linija obeleženi su slovnim oznakama – velikim slovima latinice. U mašinskom grafičkom modeliranju koriste se linije svrstane u deset osnovnih tipova, sa po dva stepena debljine. Prilikom korišćenja debelih i tankih linija, odnos izmeĎu njihovih debljina ne sme biti manji od 2:1. U tabeli (T-4) dat je prikaz tipova linija sa opisom opšte primene, a one se odnose na:
A – Puna debela linija: koristi se za crtanje konture i nezaklonjenih ivica. B – Puna tanka linija: koristi se za crtanje linija zamišljenih prodora, kotnih i pomoćnih kotnih linija, pokaznih linija, linija šrafure, konture, poprečnih preseka i kratkih osnih linija. C – Puna tanka linija izvučena slobodnom rukom. Koristi se za ograničavanje preseka prekida i skraćenja izgleda (projekcija). D – Tanka cik-cak linija služi kao i linija tipa C. E – Isprekidana debela linija za zaklonjene konture. F – Isprekidana tanka linija. Linije E i F služe za crtanje zaklonjenih ivica. G – Crta-tačka-crta, tanka; ovom linijom crtaju se osne linije, simetrale i putanje, H – Crta-tačka-crta sa zadebljanjima na krajevima i mestima promene pravca; služi za crtanje tragova ravni preseka. J – Crta-tačka-crta, debela; ovom linijom pokazuju se površi na kojima se izvode specijalni postupci (galvanizacija, cementacija itd.). K – Crta-dve tačke-crta, tanka; služi za prikazivanje kontura susednih delova, kontura mašinskih delova i za crtanje meĎupoložaja i krajnjeg položaja pokretnih delova.
Sl. 5.15 Primeri primene nekih tipova linija za definisanje mašinskih delova (Linije.dwg) Debljina linije se prema funkciji odabira iz sledećeg niza vrednosti: 0,18 (vrlo retko); 0,25; 0,35; 0,5; 0,7; 1; 1,4 i 2 mm. Na jednom crtežu za sve projekcije nekog objekta primenjuje jednom izabrane debljine linija.
Napomena: Tipovi i debljine linija nalaze se u fajlovima foldera (IGacad/Tehnicko crtanje/Linije.dwg).
Tipovi linija preporučeni tehničkim standardom T-5.1 Tipovi linija
Opisi
A
Puna debela
B
Puna tanka
Primene A1 Vidljive konture A2 Vidljive ivice A3 Spoljne granice elementa koji se ponavljaju B1 Linije imaginarnog prodora B2 Kotne linije B3 Pomoćne kotne linije B4 Pokazne linije B5 Šrafure B6 Konture zaokrenutih preseka B7 Kratke osne linije B8 Znaci obrade B9 Unutrašnje granice elemenata koji se ponavljaju
Puna tanka, izvučena slobodnom rukom
C1 Granične linije delimičnih ili skraćenih pogleda ili preseka
D
Puna tanka (prava), sa cik-cakom
D1 Granične linije delimičnih ili skraćenih pogleda ili preseka
G1 Osne linije G2 Simetrale G3 Trajektorije (putanje)
H
Crta-tačka-crta, tanka zadebljana na krajevima i mestima promene pravca
H1 Tragovi ravnih preseka
J
Crta-tačka-crta, debela
J1 Prikazivanje linija ili površina kojima se postavljaju specijalni zahtevi
Crta-dve tačkecrta, tanka
K1 Konture susednih delova K2 Alternativni i krajnji položaji pojedinih delova K3 Težišne linije K4 Polazne konture pre oblikovanja K5 Delovi koji se nalaze ispred ravni presecanja
Sl. 5.16 Primeri primene nekih tipova linija za definisanje mašinskih delova (Linije.dwg)
Najmanje rastojanje izmeĎu dve paralelne linije ne sme biti manje od dvostruke debljine linije i ne manje od 0,7 mm. Konturne linije dva susedna dela treba da se preklapaju. U slučajevima kada se poklope više različitih vrsta linija, tada je prioritet crtanja sledeći:
Vidljive ivice i konture – linija tipa A. Konture predmeta ispred ravni odsecanja; konture predmeta pre oblikovanja; težišne linije; konture susednih delova – linija tipa K. Zaklonjene ivice i konture – linija tipa E i F. Ravni presecanja – linija tipa H. Osne linije i simetrale – linija tipa G. Pomoćne kotne linije – linija tipa B i Linije skraćenih pogleda i delimičnih preseka – linija tipa C i D.
Sl. 5.17 Preklapanje nekih tipova linija (Prioriteti.dwg)
Linije za pokazivanje imaju široku primenu u inženjerskoj grafici. Ove linije upućuju na odreĎeni detalj, kotu, konturu i sl. Crtaju se linijom tipa B. Mogu da imaju različite završetke, npr. tačkom, ako se završava u okviru konture nekog predmeta (sl. 5.18):
Vrhom strelice, ako se završava na kraju objekta ili na pomoćnoj kotnoj liniji (sl. 5.18a), Bez tačke i strelice, ako se završava na kotnoj liniji (sl. 5.18c).
Sl. 5.18 Pokazna linija: od konturne linije–a) u okviru konture –b) od glavne kotne linije –c) (Prioriteti.dwg)
Algoritam: kreiranje lejera i određivanje njihovih svojstava 1. Otvoriti novi fajl, a zatim sa palete alata Layers izabrati ikonicu Layer Properties Manager.
U dijalog boksu Layer Properties Manager pritisnuti ek. taster New Layer (Alt+N). Na narednoj slici se prikazuje novi lejer imenovan kao Layer1.
Sl. 5.19 Dijalog boks Layer Properties Manager sa jednim definisanim lejerom
U polje za tekst upisati ime novog lejera, npr. BABL, a zatim pritisnuti Enter.
U dijalog boksu Select Linetype pritisnuti ek. taster Load... (sl. 5.22a). Otvara se dijalog boks Load or Reload Linetypes (sl. 5.22b).
Sl. 5.22 Dijalog Select Linetype za izbor tipa linije –a) i lista selektovanih linija –b)
Iz liste Available Linetypes izabrati tip linije DOT2, a zatim pritisnuti ek. taster OK. U dijalogu Select Linetype selektovati DOT2 i kliknuti na ek. taster OK. Na ovaj način se lejeru BABL dodeljuje tačkasti tip linije.
Sl. 5.23 Dijalog boks Select Linetype File
Izgledi i opisi tipova linija nalaze se u fajlovima acad.lin i acadiso.lin i mogu se njima videti klikom na ek. taster File... dijaloga Load and Reload Linetypes. Neki tipovi linija predstavljeni su na sl. 5.23 i u fajlu LW_ISO.dwg foldera Formati.
Sl. 5.24 Tipovi linija u različitim fajlovima ekstenzije *.lin 4.
Izbor debljine linije i njene vidljivosti.
U dijalog boksu Layer Properties Manager, za lejer BABL izabrati opciju Lineweight. Na sl. 5.25 se prikazuje dijalog boks Lineweight u kome se odabira debljina linije od 0,6 mm. Pritisnuti ek. taster OK, kako bi se zatvorio dijalog.
Sl. 5.25 Lista Lineweights: za izbor debljine linije
dijaloga Layer Properties Manager. Sa statusne linije kliknuti desnim tasterom miša pod uslovom da je pointer postavljen na ek. taster Show/Hide Lineweight. Ovim se otvara mali pomoćni meni (sl. 5.26a). Klikom na opciju Settings... otvara se dijalog Lineweight Settings, gde se putem slajdera Adjust Display Scale može podesiti vidljivost debljine svake linije na radnoj površini crteža. Zatvoriti dijalog klikom na ek. taster OK.
Sl. 5.26 Podešavanje vidljivosti debljine linija sa statusne linije –a) u dijalogu Lineweight Settings –b)
Na paleti alata Layers otvoriti kontrolni dijalog Layer Properties Manager (sl. 5.26a). U njemu su prikazani podrazumevani lejer 0 i novo-otvoreni BABL. Kontrola lejera može se izvesti i u listi palete Layers (sl. 5.27b). Tekući fajl zatvoriti (Close) bez sačuvanih izmena.
Sl. 5.27 Specifikacija lejera u dijalogu –a) i u listi lejera –b)
Podešavanje parametara crteža za novi projekat
Algoritam: kreiranje novih lejera Primer: Definisati devet novih lejera za crtanje instalacije proizvodnog pogona.
U dijalog boksu Layer Properties Manager pritisnuti ek. taster New. Prikazuje se lista sa default lejerom Layer1. U polje za tekst, umesto Layer1, upisati INSTAL, a zatim pritisnuti Enter. Iz liste izabrati kolonu Color za lejer INSTAL, da bi se otvorila paleta boja Select Color. U paleti Select Color izabrati plavu boju (blue), a zatim pritisnuti ek. taster OK. Na taj način se lejeru INSTAL dodeljuje boja. U koloni Linetype kliknuti na Default liniju Continuous da bi se otvorio dijalog boks Select Linetype. U ovom dijalogu Select Linetype pritisnuti ek. taster Load... , a zatim: Iz liste Available Linetypes dijaloga Load or Reload Linetypes (fajla acadiso.lin) izabrati tip linije GAS_LINE, a potom klikniti na ek. taster OK. Iz dijaloga Select Linetype izabrati GAS_LINE, a zatim ek. taster OK. Na ovaj način je dodeljen ovaj tip linije lejeru INSTAL. U koloni Lineweight kliknuti na Default debljinu linije kako bi se otvorila paleta Lineweight. Selektovati debljinu 0.50 mm i pritisnuti ek. taster OK. Na ovaj način je izabrana debljina linije za lejer INSTAL.
3. Formiranje ostalih lejera.
Za formiranje drugog lejera pritisniti ek. taster New. Po ovom principu, drugi i ostale lejere formirati na osnovu podataka u tabeli (T-5).
Aktivirati ek. taster Settings kako bi se otvorio novi dijalog boks Layer Settings koji sadrži podešene osobine tekućeg (selektovanog) lejera (sl. 5.29).
4. U ovom dijalogu pritisnuti OK, a tako]e i zatvoriti i Layer Properties Manager (Close) za snimanje izabranih parametara lejera u ovom fajlu.
Sl. 5.29 Kompletan prikaz lejera u dijalog boksu Layer Properties Manager
5. Sa palete alata Layers izabrati listu lejera. Na prvom mestu prikazuje se standardni lejer 0, kao i ostali, prethodno definisani lejeri po abecednom redosledu.
Sl. 5.30 Promena tekućeg lejera sa liste lejera iz palete Layers
6. Iz padajuće liste lejera izabrati npr. lejer TRASIRANA da bi se postavio kao tekući.
Iz menija File izabrati komandu Save As..., kako bi se snimio novi fajl. U polje za editovanje File name: upisati K_L i sačuvati ovaj fajl u folderu Kraj_2D kao uzorni, ek. tasterom Save.
Podešavanje parametara za precizno vezivanje za objekte U dijalog boksu Drafting Settings nalaze se tabovi Snap and Grid, Polar Tracking, Object Snap, Dynamic Input i Quick Properties. Opcije iz ovih tabova omogućavaju brzo i lako podešavanje parametara za efikasnije crtanje i modeliranje objekata.
Algoritam: izbor parametara crteža Parametri za mrežu tačaka i za precizno vezivanje za objekte (“nišani”) podešavaju se u dijalog boksu Drafting Settings (sl. 5.31). 1. Iz menija Tools tekućeg fajla K_L.dwg izabrati Drafting Settings... da bi se otvorio istoimeni dijalog boks.
Iz taba Snap and Grid izabrati opciju Snap On (F9), a zatim: U edit polju za tekst Snap X spacing: upisati vrednost inkrementa 2 (mm). Kliknuti na edit polje Snap Y spacing: (ili uneti broj 2). Na ovaj način zadaju se iste X i Y vrednosti Snap razmaka.
Sl. 5.31 Dijalog boks Drafting Settings sa tabom Snap and Grid
2. Uključiti drugu opciju Grid On (F7).
Podesiti parametre mreže u okviru polja, kao: Grid X spacing: 4 i Grid Y spacing: 4. U manuelnom crtanju projektant često koristi tzv. milimetarski papir da bi mu ta milimetarska mreža služila kao vizuelna referenca pri kreiranju entiteta na radnoj površini. Prihvatiti default parametre u polju Snap type: Grid snap i Rectangular snap. Kliknuti na ek. taster OK, kako bi se zatvorio tekući dijalog. Na radnoj površini prikazuju se tačke mreže u rastojanjima od 4 mm. Ažurirati fajl K_L.dwg i zatvoriti ga.
Savet: Dijalog boks
Drafting Settings se otvara na drugi način, tako što pritiskom na desni taster miša pod uslovom da se trelica miša nalazi na ek. tasterima na statusnoj liniji npr. Snap Mode ili Grip Display; pojavljuje iskačući meni koji omogućava selekciju tipa Settings... (sl. 5.32).
Sl. 5.32 Aktiviranje dijaloga Drafting Settings posredstvom iskačućeg menija i opcije Settings...
Pravougaona i izometrijska mreža Mreža na radnoj površini može biti prikazana kao pravougaona (Rectangular) ili izometrijska (Isometric). Njeno podešavanje se vrši, takoĎe u dijalogu Drafting Settings u tabu Snap and Grid selekcijom ek. dugmeta Rectangular snap (sl. 5.33). U drugoj mreži tačaka ( Isometric snap) tačke se prikazuju pod uglom od 30 stepeni u odnosu na Y osu (sl. 5.34).
a)
b)
Sl. 5.33 Kvadratast objekat na pravougaonoj Grid ravni u Isometric –a) i Plan (ortogonalnoj) projekciji –b) (K_isometric.dwg)
a)
b)
Sl. 5.34 Isti objekat na izometrijskoj Grid ravni ( Isometric snap) u Isometric i Plan (ortogonalnoj) projekciji
Parametri Angle i Span Base Za konstruisanje objekata pod odreĎenim uglom potrebno je upisati vrednosti u polje za tekst Angle (sl. 5.35). Na taj način je omogućeno rotiranje mreže za precizno vezivanje pod podešenim uglom (npr. od 34o). Promena vrednosti parametara za neku mrežu pod uglom može promeniti poravnavanje tačaka mreže i objekta. Korišćenjem vrednosti X base: i Y base: tačke mreže se poravnavaju sa novim koordinatama. Pored ovih opcija, mrežu je moguće postaviti i u polarnom rasporedu selekcijom ek. radio dugmeta PolarSnap.
Sl. 5.35 Karakteristi;ni parametri zastupljeni u dijalogu Drafting Settings
Napomena:
Opcija Snap Mode uključuje se ili isključuje (on/off) pritiskom na taster sa tastature F9. Za uključivanje ili isključivanje mreže Grid Display pritisnuti funkcijski taster F7.
Definisanje mreže koordinata za precizno vezivanje za objekte
Primer: Podesiti parametre na crtežu ploče (sl. 5.36), izmenom postojećih parametara ugla vezivanja, položaja koordinata i načina prikazivanja mreže. 1. Otvoriti startni fajl S7.dwg.
a) Sl. 5.36 Sadržaj pripremnog fajla S7.dwg –a) i premeštanje koordinatnog sistema –b)
2. Korisnički koordinatni sistem UCS (sl. 5.36) locirati iz pozicije (0,0) u poziciju (30,70) (sl. 5.37) sledećim postupkom:
Iz menija Tools aktivirati komandu New UCS Origin. Zatim u komandnoj liniji odgovoriti na sledeći zahtev: Specify new origin point <0,0,0>: 30,70 i pritisnuti taster Enter.
U tabu Snap and Grid izabrati Snap On (F9), a zatim: Pritisnuti levim tasterom miša u polje za tekst Snap X spacing: i upisati 1. Na isti način podesiti i razmak za Y. U polje za tekst Angle upisati 34o (sl. 5.37).
4. Izabrati mrežu tačaka Grid On (F7), a zatim:
U polje za tekst Grid X spacing: upisati 10. Premestiti pointer u polje za tekst Grid Y spacing i uneti istu vrednost. Kliknuti na ek. taster OK. Tačke mreže biće prikazane sa razmakom od 10 jedinice pod uglom od 34 stepena, a vrednost za korak pointera je 10 mm.
Sl. 5.37 Postavljenja mreža tačaka pod uglom od 34o
Korišćenje mreže za crtanje pod uglom
Primer: Na površini Ploča koja se konstruiše, definisati dva otvora korišćenjem mreže pod uglom. 5. Sa palete alata Draw izabrati komandu Circle, a zatim:
Na mreži markirati osmu (1+7) tačku u desno – na gore od novog koordinatnog početka (0,0).
Pritisnuti desni taster miša na površinu za crtanje i izabrati komandu Diameter. Upisati 20 i potvrditi unos tasterom Enter. Pritisnuti desni taster miša na površinu za crtanje i izabrati iz pomoćnog menija komandu Repeat Circle. Izabrati trinaestu tačku (1+12) na kosoj mreži i pritiskom levim tasterom miša. Postaviti krug prečnika 30 i potvrditi unos Enter-om (sl. 5.37b).
6. Završetak crteža Ploča.
Iz liste lejera otključati lejere kote i osne. Sa statusne linije klikniti na ek. taster Show/Hide Lineweight kako bi se objekat prikazao sa linijama definisane debljine od 0,40 mm (videti u dijalogu Layer Properties Manager). Snimiti crtež kao fajl K7.dwg u folderu Kraj_2D (sl. 5.37b).
a)
b)
Sl. 5.38 Dovršen crtež Ploča –a) i snimljen u fajlu K7.dwg –b)
Savet: Da bi se mreža crteža Ploče vratila u prvobitno stanje pritisnuti desnim tasterom miša na komandnu liniju i izabrati Recent Input DSETTINGS. U polje Snap type kliknuti na radio dugme Rectangular snap i pritisnuti ek. taster OK.
Podešavanje opcija u dijalog boksu Options Programski se može izvršiti podešavanje velikog broj parametara, shodno potrebama korisnika, odnosno timu koji projektuje. Dijalog boks Options sadrži devet tabova sa poljima u kojima se mogu izabrati ili usvojiti različiti parametri. Ovaj dijalog se dobija jednim načinom na osnovu menija: Tools Options... Drugi način je, npr. putem iskačućeg menija, desnim tasterom miša (sl. 5.39).
2. Podešavanje rezolucije crtanja objekata u polju Display resolution.
Kod opcije, za rezoluciju: Arc and circle smoothness, upisati 800. Što je upisana vrednost veća, linija luka ili kružnice pri iscrtavanju će biti glatkija.
3. U istom dijalogu Options izabrati tab Open and Save.
U listi Save as: podesiti ekstenzije fajlova za crtanje kao AutoCAD 2010 Drawing (*.dwg). Ostale parametre u polju File Save prihvatiti već podešene. U polje za tekst Minutes between saves u delu File Safety Precautions, upisati vrednost 15, čime se podešava se broj minuta koji treba da protekne do automatskog snimanja fajla.
Sl. 5.41 Dijalog boks Options sa tabom Open and Save
Ekstenziju privremenih fajlova usvojite kao ac$. Pritisniti ek. taster OK kako bi se zatvorio dijalog boks. Isključiti fajl bez sačuvanih izmena.
Formiranje prototip fajla Izbor parametara prema potrebama ili zahtevima crteža je koristan metod za primenu i usklaĎivanje sa standardom. Prototip fajl za buduće crteže omogućava čuvanje parametara i prethodno definisanih lejera. Nakon toga, novi crtež se može izraditi na osnovama ovog šablonfajla crteža.
U polje Save in: adresirati putanju npr: D:/… /ACAD/Start_2D.
Sl. 5.44 Putanja do foldera gde se memoriše fajl 3. Formiranje uzornog fajla.
U polje za tekst File name i upisati S9 i pritisnuti ek. taster Save. Iz liste Measurement izabrati Metric. U polje za tekst Template Description upisati DATOTEKA SABLON (METRICKOG) CRTEZA ZA KONSTRUKCIJU PRIRUBNICE – PROJEKAT 05, a zatim pritisnuti ek. taster OK.
Sl. 5.45 Dijalog boks Template Description
Napomena: Ovaj prototip fajl je kopija fajla K9.dwg, ali bez objekata. Originalni, polazni fajl K9.dwg i dalje postoji sačuvan. Otvaranjem liste lejera može se videti njihov sadržaj definisan još u izvornom fajlu, a zatim prenet sa svim osobinama u novoformirani prototip fajl S9.dwt.
Regeneracija crteža komandama Redraw i Regen Komandom Regen (meni View Regen ili Regen all) može se regenerisati baza podataka crteža. Regeneracijom, se izračunavaju nove pozicije crteža (modela) na radnoj površini, što rezultira, npr. u zaobljavanju krive kružnice, lukova, elipsi, interpolacionih krivih (entiteta) i ažuiranje sadržaja polja (videti Poglavlje xx.) u skladu sa njihovim matematičkim modelima. Komandom Redraw eliminišu se svi blipsovi i drugi bagovi (“zalutali pikseli”) koji su ostali na crtežu nakon unošenja izmena.
Sl. 5.46 Uloga lejera je veoma značajna pogotovo kada se radi o složenim heterogenim crtežima kakav je ovde prikazan kao plag velikog grada (putem dva layout-a, Poglavlje xx ) i njegove stambene i putne infrastrukture (Plan grada.dwg)
Kontrolna pitanja za Poglavlje 5. 1. Parametri fajla crteža. 2. Početak crtanja uz pomoć Advanced Setup Wizard. 3. Opcione komande: izbor mernih jedinica. 4. Opcione komande: podešavanje granica radne površine. 5. Funkcija lejera u organizovanju rada pri crtanju i modeliranju. 6. Opcione komande: definisanje lejera. 7. Upravljanje lejerima putem dijaloga Layer Properties Manager. 8. Tipovi i debljine linija. 9. Tipovi linija preporučeni tehničkim standardom. 10. Kreiranje lejera i odreĎivanje njihovih svojstava. 11. Podešavanje parametara crteža za novi projekat. 12. Podešavanje parametara za precizno vezivanje za objekte. 13. Pravougaona i izometrijska mreža u ravni. 14. Parametri Angle i Span Base. 15. Definisanje mreže koordinata za precizno vezivanje za objekte.
16. Podešavanje opcija u dijalog boksu Options. Formiranje prototip fajla. 17. Regeneracija crteža komandama Redraw i Regen.
Referentni pojmovnik: podešavanje parametara fajla crteža Name – Ime lejera. Zadaje se najčešće da podseća na osobinu ili ime objekta koji se formira i kasnije egzistira u ovom lejeru. Current Layer – Tekući (aktivni) lejer. Lejer u koji se smeštaju objekti. Samo jedan lejer može biti aktivan i sa jednim ureĎenim skupom karakteristika. Layer 0 – Sloj 0. Uvek je prisutan po otvaranju novog fajla. Ovaj lejer ima default vrednost crne (bele) boje i neprekidni (Continuous) tip linije. Lejer 0 ne može se izbrisati niti preimenovati, mada se može iključiti, odnosno zamrznuti. On/Off – Uključen (vidljiv)/isključen (nevidljiv) lejer. Freeze – Zamrzavanje lejera. Ova opcija čini nevidljivim objekte na zamrznutom lejeru. Thaw – Odmrzavanje lejera. Čini vidljivim zamrznuti lejer. Lock – Zaključavanje lejera. Sprečava biranje ili izmenu objekata na tom lejeru. Color – Boja lejera. Bira se u dijalogu sa paletama standardnih 7 ili dodatnih 256 boja. U AutoCAD 2004 ova lista sadrži nekoliko miliona boja. Linetype – Tip linije. Definisane se u posebnom fajlu formata *.lin. UsklaĎene su prema ISO standardu, a postoji i mogućnost njihove modifikacije shodno internim standardima (LW_ISO). Lineweight – Debljina linije. UsklaĎene su SRB ISO standardom. Plot Style – Stil štampanja u boji ili crno-beloj verziji. Plot (On/Off) – Uključivanje/isključivanje štampanja odreĎenog lejere. Snap On/Off [F9] – Pomoćna nevidljiva mreža za precizno vezivanje uključena/isključena. Ograničava pokrete pointera na odreĎene (diskretne) intervale čime se povećava preciznost postavljanja objekata. Grid On/Off [F7] – Mreža uključena/isključena. Na površini za crtanje se mogu postaviti pravilno rasporeĎene tačke (mreža tačaka) koje olakšavaju formiranje objekata na radnoj površini.
Profile – Ime profila. Prethodno definisana konfiguracija za upravljanje sistemom i parametrima crteža. Unnamed Profile (neimenovani profil) je podrazumavano ime profila. Registry – Baza registra tekstualnih fajlova u Windows okruženju koje sadrže informacije o hardveru i softveru računara. Template file, Drawing File – Uzorni, šablonski (prototip) fajl za kreiranje crteža. Tri slova na kraju imena fajla. Fajlovi šablona imaju oznaku (ekstenziju) dwt, ili dwg, a fajl crteža dwg. Folder – Folderi ili direktorijum (omotnice) su mesta u kojoj se nalaze fajlovi iste ili različite ekstenzije, formirani od AutoCAD ili drugog programa. Mogu biti na radnoj stanici ili na umreženim računarima. Ova lokacija je upisana u tabu Files dijalog boksa Options. Screen Refresh – Osvežavanje ekrana. Vrši se ažuriranje crteža da bi se prikazao njegov pravi, prečišćeni izgled. Blips – Blipsovi ili odrazi (krstići). Oznake koje na ekranu ostaju kada se izabere tačka. Isključuju se na onovu promenljive blips. Drawing Database – Baza podataka crteža. Informacije o lokacijama objekata crteža i njegovim karakteristikama koje su upisane u fajlu crteža kao u bazu podataka. View Resolution – Rezolucija pogleda. Broj kratkih, pravih segmenata linija koji se koriste za crtanje elipsi, kružnica i lukova na ekranu. Sve zakrivljene linije se u visokoj rezoluciji prikazuju kao glatke, ali ta “finoća” može da uspori njihovo prikazivanje i regeneraciju. Regen – Regenerisanje baze podataka o crtežu. Redraw all – Regenerisanje i brisanje blipsova koji su se eventualno pojavili na crtežu posle unosa ili brisanja odreĎenih entiteta ili objekat.
Pomoćne metode crtanja kup programski razvijenih metoda tipa Object Snap (“precizno nišanjenje i vezivanje za objekat”) obezbeĎuje efikasnu asistenciju u rešavanju grafičkih problema u modeliranju. Ova podrška uočava se u domenu 2D i 3D konstruisanja. Praktično, ni jedan savremeni softver za inženjersku grafiku nije bez ove logistike. Razlog je taj, da ovi alati nude ključne prednosti u odnosu na manuelne metode modeliranja: lakim definisanjem konstrukcije bez upisivanja koordinata ili nepotrebnog računanja, realizuje se mnogo preciznija geometrija, jer je povezivanje tačaka za objekat omogućeno tzv. markerima, “magnetima” i sl. koji na “inteligentan” način pronalaze pojedine pozicije tačaka entiteta. I treće, metode se mogu konzistentno održavati za sve vreme konstruisanja.
S
Precizno povezivanje entiteta za objekat
Primer: U narednoj tabeli T-6.1 su navedene sve grafičke metode
Object Snap objektno
orijentisanih “nišana” za precizno povezivanje i lociranje tačaka sa objektom. T-6.1 Objekat za koji se povezuju tačke / ikona
Puni naziv komande odn. skraćenice
Krajnja tačka
Endpoint END
Srednja tačka
Midpoint MID
Presek
Intersection INT
Operacije lociranja entiteta (objekata) sa drugim objektima
Definicija (pronalazi se, primenjuje se)
Krajnja tačka objekta, npr. linije ili kružnog luka.
Središnja tačka linije i lukova i sl.
Presek dva objekta: linija, kružnih lukova, kružnica, ili neka njihova kombinacija.
Isključuje mod povezivanje za bilo kakav objekat, u narednim fazama crtanja i modeliranja.
Aktivira ili isključuje dijalog boks Drafting Settings sa funkcijama taba Object Snap.
Napomena: Predhodne metode Osnap-a mogu se primenjivati nad objektima i entitetima u fajlu K32_1.dwg.
Opcione komande Osnap vezivanja
Paleta alata: Izbor palate Object Snap se vrši na osnovu kontekst menija, desnim tasterom miša, pod uslovom da se kursor u obliku strelice nalazi na nekoj paleti alata. Pomoćni meni: Držati pritisnut taster Shift (ili Ctrl) i pritisnuti desnim tasterom miša na površinu za crtanje. Ako se poseduje miš sa tri tastera, srednje dugme može se konfugurisati za otvaranje pomoćnog menija. Nakom pojave menija bira se željena komanda (sl. 6.1). Komandna linija: upisati skraćenicu povezivanja linije za kraj objekta, npr. END (tabela T-6, druga kolona). Dinamički upis: upisati skraćenicu povezivanja linije za kraj objekta, npr. NON.
Sl. 6.1 Iskačući meni sa alatima za precizno vezivanje objekata sa kaskadnim menijem Point Filters
Precizno formirati dve duži posredstvom metode Snap Endpoint. Aktivirati komandu Line kojom se definiše linija. Za prvu tačku izabrati koordinate C(130,100). Druga tačka je tačka A već definisane linije. Izabrati povezivanje tekuće linije sa tom tačkom klikom na ikonicu Snap to Endpoint sa palete Object Snap. Prevući pointer preko lokacije povezivanja. Kada se pojavi marker, (u blizini tačke A) kliknuti na levi taster miša da bi se prihvatila lokacija markera, a zatim izvršiti Esc.
2. Snimiti crtež kao fajl K32.dwg.
Sl. 6.2 Primena metode Snap Endpoint
Paleta alata Object Snap Najčešći način da se ova paleta alata aktuelizuje na interfejsu jeste na osnovu konteks menija gde se pojavljuje spisak svih AutoCAD-ovih paleta alata. Ova paleta Object Snap sadrži sledeće komande.
Od neke tacke
Nisan srednje tacke
Nisan prividnog preseka
Nisan prividnog istezanja
Nalazenje tangente
Nisan centra
Nalazenje paralele
Uspostavljanje dijaloga Drafting Settings
Trasiranje putanje
Nisan za krajnju tacku
Nisan objekta tacke
Nisan presecne tacke
Nisan kvadrantne tacke
Nalazenje normale
Nisan tacke umetanja
Nisan najblize tacke
Prekidanje rezima nisana
Sl. 6.3 Paleta alata Object Snap
Napomena: Osnovno pravilo kod korišćenja alata
Osnap je da se prvo mora aktivirati željena komanda, npr. Line, pa tek onda “nišan”, npr. Midpoint.
Aktivno povezivanje tačaka za objekat Aktivno povezivanje tačaka za objekat omogućuje permanentno korišćenje povezivanja, i čini ga uvek mobilnim. Kako se pointer kreće preko objekata na crtežu, automatski se prikazuje najpogodniji tip povezivanja koji se bazira na tipu objekta i lokaciji pointera u odnosu na objekat. Zahvaljujući “magnetnim” osobinama pointera, u ovom režimu, markeri i poruke (Snap Tip) omogućuju lak pregled postupka povezivanja za entitete prilikom izbora koordinata u topološkoj strukturi 2D ili 3D objekata.
Algoritam: izbor metoda za aktivno povezivanje entiteta za objekat Primer: Postaviti više tipova vezivanja, kako bi bili stalno aktivni, selekcijom opcija u dijalog boksovima Options i Drafting Settings. 1. Otvoriti polazni fajl S32_2.dwg.
Iz menija alata Tools aktivirati dijalog boks Options, sledećim postupkom. Meni Tools Options... dijalog boks Options. Kliknuti na tab Drafting i podesiti parametre prema sl. 6.4. Selekciju potvrditi ek. tasterom OK.
Sl. 6.4 Dijalog boks Options sa tabom Drafting
2. Na statusnoj liniji pritisnuti desnim tasterom miša mod Object Snap i izabrati Settings...
Prikazuje se dijalog boks Drafting Settings. U trećem tabu Object Snap aktivirati opciju Object Snap On (F3). Izabrati sve tipove povezivanja tačaka za objekat koji će vam biti potrebni, prema sl. 6.5. Selekciju potvrditi ek. tasterom OK.
Sl. 6.5 Dijalog boks Drafting Settings sa izabranim metodama povezivanja u tabu Object Snap
Savet: Posle selekcije i upisivanja vrednosti parametara za aktivno povezivanje tačaka za objekat, objektno orijentisani nišani se mogu uključiti /isključiti (On/Off) klikom na ek. taster Object Snap. Isto se postiže i funkcijskim tasterom F3.
Algoritam: crtanje pomoću aktivnog povezivanje objekata Primer: Konstruisati objekat na osnovu linijskih entiteta, koristeći metod aktivnog povezivanja tačaka objekta. Primer je preuzet i modifikovan iz literature [4]. 1. Kliknuti na padajući meni Tools i izabrati Drafting Settings... Pojavom istoimenog dijalog boksa, izabrati tab Object Snap. Izbor režima i metoda rada svodi se na selektovanje () sledećih modova:
Time se izabrano 8, od postojećih 13 metoda objektno orijentisanog vezivanja. Potvrditi izbor ek. tasterom OK. Isključiti na statusnoj liniji režime Object Snap i Grid Display.
Sl. 6.7 Završen crtež urađen primenom postupaka Osnap-a od 1. do 4. (K32_2.dwg)
2. Aktivirati komandu Line kao jedinu vrstu entiteta koji će se kreirati.
Postaviti pointer u blizini, npr. prve kružnice (gornja leva) tekućeg crteža. Pojavom odgovarajućeg informacionog boksa (Snap Tip) i AutoSnap oznake, kliknuti levim tasterom miša. AutoCAD je izabrao prioritetni “nišan”, npr. Quadrant jer se pointer u momentu primicanja postavio blizu gornje kvadrantne tačke kružnice. Ovim se otpočelo crtanje linije, a završava se na sledećem kvadrantu desne kružnice. Izvršiti Esc, a zatim ponoviti komandu Line. Proces crtanja se nastavlja i korisniku se prepušta put koji će izabrati. U svakom slučaju, reaktiviranje komande Line može se izvršiti na više načina. Jedan od efektivnih načina je desnim tasterom miša i izborom Repeat Line.
Posle završetka crtanja snimiti objekat u fajlu K32_2.dwg (sl. 6.7).
Projektovanje metodom polarnog usmeravanja i vezivanja za objekte Polarno vezivanje jeste metoda ograničavanja u polarnom kretanju pointera u skladu sa prethodno definisanim inkrementom ugla. Koristi se za brzo odreĎivanje lokacije pri zadatom uglu, kao i pri automatizaciji nekih postupaka kreiranja linije izmeĎu početne i naredne tačke koje stoje u apsolutnom ili relativnom odnosu. Prilikom polarnog vezivanja pointer se kreće duž privremenih putanja usmeravanja koje su definisane polarnim uglovima i udaljenošću u odnosu na prethodnu
tačku. Ovo vezivanje se uključuje ili isključuje izborom Polar Tracking na statusnoj liniji ili funkcijskim tasterom F10.
Sl. 6.8 Usmerena putanja duži sa inkrementom ugla od 23 stepeni
Ukoliko želimo da zadamo tačku na tačno odreĎenom rastojanju od prethodne, direktno se u komandnu liniju upisuje njena vrednost. Ova mogućnost metode Polar Tracking je slična, ali opštija od Ortho metode, jer umesto horizontalnog i vertikalnog ograničenja pokreta pointera u skoku od 90 stepeni, prirast (inkrement) polarnog poravnanja se može podesiti na svaki proizvoljni ugao.
Sl. 6.11 Jedan primer, od mogućih 72, polarnog usmerenja sa podešenim inkrementom od 5o (K24_1.dwg)
Algoritam: konstruisanje objekata korišćenjem polarnog vezivanja Primer: Formirati linijski objekat Ploču sa nagibom, koristeći metod polarnog vezivanja objekta prema sl. 6.13. 1. Otvoriti polazni fajl S24_2.dwg.
U dijalogu sa palete alata Format Units... dijalog Drawing Units Angle Precision: podesiti tip i preciznost prikaza ugla kao na sl. 6.12. Kliknuti na ek. taster OK. Kao zahtevanu tačnost crtanja podesiti inkrement ugla od 0,5 stepena (ili 0d30’), u dijalogu Tools Drafting Settings... tab Polar Tracking Increment angle: prema sl. 6.12b i kliknuti na taster OK. U dijalogu Units podesiti tip ugla kao Deg/Min/Sec (sl. 6.12c)
Sl. 6.12 Podešavanje parametara preciznosti i inkrementa u dijalog boksovima Drawing Units i Drafting Settings
Ako je polarno vezivanje isključeno, na statusnoj liniji izabrati Polar Tracking. Izabrati lejer klin i sa palete Draw aktivirati komandu Line. U statusnoj liniji aktivirati el. taster (mod) za prikaz pune linije Show/Hide Lineweight.
Sl. 6.13 Objekat Ploča sa nagibom (K24_2.dwg)
3. Primena metode polarnog vezivanja.
Trasiranje projekcije počinje od koordinate (13,13) sa horizontalnim polarnim usmerenjem (sl. 6.14a). U komandnoj liniji upisati 30 i potvrditi Enter-om. Pomeriti pointer prema gore. U komandnoj liniji upisati 5.5 i pritisnuti Enter (sl. 6.14b).
Sl. 6.14 Horizontalno usmeravanje linije –a), vertikalno usmeravanje linije –b)
Pomeriti pointer gore - levo. Ručno podesiti potreban ugao od 155o30’. U komandnoj liniji upisati 35 i potvrditi Enter-om (sl. 6.15).
Sl. 6.15 Koso usmeravanje polilinije –a), završno usmeravanje linije –b)
Poslednji segment linije realizuje se komandom c (Close), koja stoji na raspolaganju u komandnoj liniji (sl. 6.16). Uključiti lejer Kotne. Snimiti crtež pod imenom K24_2.dwg.
Sl. 6.16 Završeni crtež Ploče sa nagibom pre kotiranja
Algoritam komandne linije: polarno usmerenje duži Command: _line Specify first point: 13,13 () Specify next point or [Undo]: 30 () Specify next point or [undo]: 5.5 () Specify next point or [Close/Undo]: 35 () Specify next point or [Close/Undo]: c () Command: *Cancel*.
(aktiviranje komande za crtanje linije) (koordinate polazne tačke konstruisanja) (unos vrednosti horizontalnog rastojanja) (unos vrednosti vertikalnog rastojanja) (unos vrednosti rastojanja u kosom usmerenju) (zatvaranje linijskog objekta)
Konstruisanje metodama aktivnog trasiranja i vezivanje tačaka za objekat Napredne metode za podršku crtanju i modeliranju posebno su usavršene u AutoCAD-u. Jednostavne su za primenu i u sebi objedinjuju nekoliko metoda kao što je: precizno vezivanje tačaka za objekat, postavljanje “linija putanja” od objekta, da bi se utvrdile koordinate neke tačke od referente - relativnim kvantifikatorima rastojanja i polarnim uglovima i sl.
Algoritam: primena metoda AutoTrack Primer: Modelirati objekat Klinasta ploča na osnovu metoda Polar
Tracking i Object Snap
Tracking kao metoda aktivnog trasiranja i vezivanja. 1. Otvoriti polazni fajl S32_3.dwg.
Postaviti lejer pune kao tekući. Na statusnoj liniji isključiti režime Snap Mode, Grid Display, Ortho Mode, Allow/Disallow Dynamic UCS, Dynamic Input i Quick Properties. Uključiti režime Polar Tracking, Object Snap, Object Snap Tracking i Show/Hide Lineweight.
2. U dijalog boksu Drafting Setting (iz menija Tools i opcije Drafting Setting ...) u tabovima:
Polar Tracking podesiti vrednost Increment Angle = 22d30’ (22.5) i uspostaviti režim kao i Track using all polar angle settings (režimi polarnog
Polar Tracking On (F10),
trasiranja). U tabu Object Snap aktivirati jedino metod povezivanja sa krajnjom tačkom Endpoint. Prethodna podešavanja se u statusnoj liniji vizualno manifestuju kao na sl. 6.17.
Sl. 6.17 Aktivni (svetli) i pasivni (tamni) režimi rada, podešeni u statusnoj liniji
3. Crtanje tri linijska segmenta.
Aktivirati komandu Line, npr. iz Draw palete. Iz komandne linije na zahtev: Command: _line Specify first point: uneti 100,200 i pritisnuti Enter (tačka A). Spustiti pointer vertikalno naniže. U komandnoj liniji na zahtev Specify next point or [Undo]: uneti 124 i pritisnuti taster Enter (do tačke B). Na sličan način pomeriti pointer nadesno i na zahtev Specify next point or [Close]: uneti 200 i potvrditi Enter-om (do tačke C).
Pomeriti pointer na gore i u komandnoj liniji uneti vrednost 96. Izvršiti Enter. Pritisnuti taster Esc, čime se dobija projekcija kao na sl. 6.18.
Sl. 6.18 Linijski segmenti, formirani na osnovu polarnog trasiranja
4. Reaktivirati komandu Line (npr. iz Draw palete, Enter-om ili iz pomoćnog menija).
Sa palete Object Snap aktivirati komandu Snap From. Pomeriti pointer ka tački B, kliknuti na nju, i nakon pojave AutoSnap i zahteva komandne linije: Command: _line Specify first point: _from Base point: , uneti vrednost @80,60. Time se definisala nova tačka G. Pomeriti pointer horizontalno nadesno i uneti vrednost 16 (do tačke F). Iz tačke F pomeriti pointer do tačke D do vezivanja Endpoint. Zatim pointer trasirati prema tački E sve do pojave poruke: Polar < 22d30’, Endpoint < 180d0’ , a zatim kliknuti levim tasterom miša (sl. 6.19). Od tačke E može se sada formirati linija povlačenjem pointera linija do tačke D. Prekinuti komandu Line tasterom Esc.
Sl. 6.19 Polarno vezivanje na osnovu dve tačke F i D
Iz tačke G pomeriti pointer do tačke A. Pomeriti pointer horizontalno na desno (otprilike do tačke H) sve do uspostavljanja odnosa dvaju linija putanja saopštenog u poruci Endpoint < 0d0’, Endpoint < 112d30’ , a zatim kliknuti levim tasterom miša (sl. 6.20). Ovim je precizno pozicionirana tačka H. Od tačke H kreirati duž HG, a zatim i AH, kako bi se zatvorile konture željenog objekta. Komandu Line prekinuti tasterom Esc.
Sl. 6.20 Vezivanje linija na osnovu krajnjih tačaka A i G
6. Završna obrada crteža.
Uključiti lejer kote i isključiti lejer markeri, kako bi se dobio crtež prikazan kao na sl. 6.22. Snimiti crtež u odreĎenom folderu kao fajl K32_3.dwg.
Sl. 6.22 Završeni i kotirani objekat Klinasta ploča (K32_3.dwg)
Algoritam komandne linije: polarno trasiranje i vezivanje objekata Command: _line Specify first point: 100,200 Specify next point or [Undo]: 124 Specify next point or [Undo]: 200 Specify next point or [Close/Undo]: 96 Specify next point or [Close/Undo]: *Cancel* Command: _line Specify first point: _from Base point: 100,76 : @80,60 Specify next point or [Undo]: 16 Specify next point or [Undo]: Specify next point or [Close/Undo]: 296,172 Specify next point or [Close/Undo]: *Cancel* Command: _line Specify first point: 180,136 Specify next point or [Undo]: 100,200 Specify next point or [Undo]: u Specify next point or [Undo]: Specify next point or [Undo]: 100,200 Specify next point or [Close/Undo]: *Cancel* Command: *Cancel*.
Napomena: Poruke koje se javljaju nakon uspostavljanja
Prikazivanje dvodimenzionalnih objekata Za prikazivanje crteža mogu se primenjivati različite metode. Često, projektant koristi metode uveličavanja ili smanjenja, tj. zumiranja. Pored toga, uobičajena je i komanda za promenu kretanja po crtežu ili tzv. panovanje. Ovim, i nizom drugih komandi za vizualnu kontrolu objekata crteža, omogućava se odabir nivoa prikaza detalja (parcijalnih i globalnih) koji je u skladu sa kriterijumima postavljenog zadatka. Ovim pregledom obuhvaćeni su sledeći postupci:
Korišćenje komandi Realtime: Zoom za relativno uveličavanje/smanjenje i Pan za pomeranje lokacije pogleda po crtežu. Izrada i snimanje različitih pogleda delova crteža kako bi se kasnije mogli ponovo po potrebi pregledati. Korišćenje programa Aerial View.
Paleta alata: Standard Pan Realtime Meni: View Pan Realtime Komandna linija: pan (p) () Dinamički unos: pan (p) () Pomoćni meni: Pan Ribon: View Pan
Napomena: Kod primene komande Zoom Realtime (otkucati zoom i izvršiti dvostruki ) pointer dobija izgled lupe. Za zumiranje “ka” crtežu (povećavanje) – povući pointer vertikalno nagore. Za zumiranje “od” crteža (smanjenje) – povući pointer vertikalno nadole. Objekti na ekranu biće sve manji kako se pointer približava dnu radne površine. U slučaju korišćenja Pan opcije, pointer dobija izgled šake. Formiranje imenovanih pogleda na objekat dato je u poglavlju 16.
Povući pointer preko radne površine da bi se relativno pomerio crtež objekta. U svim slučajevima zumiranja i panovanja neprekidno je pritisnut levi taster miša.
Algoritam: korišćenje komande Realtime: Zoom i Pan Primer: Prikazati deo crteža koji se odnosi na odeljenja Protočne linije-01 ispitne stanice proizvodnog sistema korišćenjem komandi Zoom i Pan. 1. Otvoriti fajl K14.dwg.
Aktivirati komandu Zoom Realtime. Povećati crtež povlačenjem pointera vertikalno nagore, proizvoljno, a zatim otpustiti levi taster miša.
2. Pomeranje prikaza - panovanje.
Pritisnuti desnim tasterom miša na površinu za crtanje i izabrati iz menija komandu Pan. Za kretanje po crtežu prevući pointerom (u obliku šake) preko radne površine, uz pritisnut levi taster miša.
3. Povećanje prikaza dela crteža – zumiranje.
Pritisnuti desni taster miša na površinu za crtanje i izabrati komandu Zoom Window. Definisati prozor na traženoj površini crteža.
Sl. 6.24 Zumirani deo protočnih linija proizvodnog sistema (K14.dwg)
Otpustiti taster da bi se definisao prozor. Objekti u crtežu se povećavaju i popunjavaju definisanu površinu, približno kao na sl. 6.24.
Pritisnuti desnim tasterom miša na površinu za crtanje i izabrati komandu Zoom Extents. Ovom opcijom prikazuje se ceo crtež u njegovim gabaritima. Pritisnuti desnim tasterom miša na radnu površinu, izabrati Exit. Ovim se veličine crteža vraćaju na prvobitni prikaz i ne mora se izvršiti njegovo ažuriranje.
Algoritam: korišćenje programa Aerial View Primer: Prikazati deo crteža koji se odnosi na protočne linije proizvodnog sistema korišćenjem komandi programa Aerial View. 5. Pretraživanje dela površine crteža.
Komandom iz menija View otvoriti dijalog prozor Aerial View (sl. 6.25). Ovim prozorom omogućavaju se razne manipulacije u vezi sa prikazom crteža. Ispitati funkcije ovog programa na osnovu komandi u padajućim menijima prozora. Zatvoriti program Aerial View tasterom Close i aktivirati komandu Zoom Extents, kako bi se izvršila ekstenzija celog crteža na radnoj površini. Zatvoriti fajl bez snimanja bilo kakvih izmena.
Sl. 6.25 Objekti dispozicionog plana Protočne linije-01 posle uvećanja i pretraživanja prikaza posredstvom dijalog prozora Aerial View (K14.dwg)
Sl. 6.26 Objekti i viziri dispozicionog plana Protočne linije-01 (K14.dwg)
Kontrolna pitanja za Poglavlje 6. 1. Pomoćne metode crtanja u AutoCAD-u. 2. Precizno povezivanje entiteta za objekat. 3. Opcione komande Osnap vezivanja. 4. Algoritam: pojedinačno vezivanje dva linijska entiteta. 5. Izbor metoda i crtanje pomoću aktivnog povezivanja entiteta za objekat. 6. Projektovanje metodom polarnog usmeravanja i vezivanja za objekte. 7. Konstruisanje metodama aktivnog trasiranja i vezivanje tačaka za objekat. 8. Algoritam: primena metoda AutoTrack. 9. Algoritam komandne linije: polarno trasiranje i vezivanje objekata 10. Prikazivanje dvodimenzionalnih objekata. 11. Opcione komande Zoom i Pan. 12. Korišćenje komande Realtime: Zoom i Pan. 13. Korišćenje programa Aerial View.
Referentni pojmovnik: pomoćne metode crtanja Zoom – Zumiranje. Pomoću ove komande može se relativno povećati ili smanjiti prikazana veličina objekata, uočiti detalji ili prikazati ceo crtež. Pan – Kretanje po crtežu. Komanda Pan nam omogućava relativno kretanje po crtežu bez zumiranja. Realtime Zoom and Pan – Interaktivni metod promene izgleda crteža. Display Magnification – Uvećanje prikaza. Mera za zumiranje ka ili od crteža. Extents – Vizuelna ekstenzija gabarita objekta. Pravougaona površina koja sadrži sve objekte crteža. Aerial View – “Vazdušast pregled”. Poseban program za pregled površine naročito kompleksnijih crteža. Polar Tracking – Polarni tragovi. Metoda polarnog vezivanja. Ortho i polarno vezivanje ne mogu biti uključeni istovremeno. Kada se uključuje Ortho, program automatski isključuje polarno vezivanje i obrnuto. Reguliše se u statusnoj liniji ili putem tastera F10. Alignmeth Path – Usmeravanje putanje. Privremena tačkasta linija duž koje se kreće pointer. Objest Snap modes (Osnap) – Mod vezivanja za objekat. Metoda objektno orijentisanog nišanjenja Osnap-a bira se u dijalog boksu Drafting Settings
(meni Tools) u tabu Object snap. Isključivanje/uključivanje (On/Off) se može vršiti u statusnoj liniji ili putem funkcijskog tastera F3. Marker – Marker. Simbol koji se prikazuje kada se nišan postavi preko karakteristične tačke. Za svaki tip povezivanja koristi se poseban oblik markera. Tooltip – Savet (poruka) o alatu. Tekst koji identifikuje tip povezivanja tačaka za objekat. Magnet – “Magnet”. Automatsko fiksiranje pointera za tačku povezivanja kada se pointer približi tački. AutoSnaps – Automatsko nišanjenje. Vizualna pomoć koja koristi markere i poruke za prikazivanje tipa povezivanja tačaka za objekat. Single Point-override-mode – Rad sa pojedinačnom tačkom. Povezivanje tačaka sa odreĎenim objektom utiče na biranje sledećih tačaka. Ovaj postupak je koristan ako se odreĎeni način povezivanja tačaka za objekat povremeno koristi. Running Object Snaps mode – Aktivno povezivanje. Povezivanje tačaka sa objektom utiče na sve tačke. Moguće je aktivirati nekoliko metoda za povezivanje tačaka za objekat: endpoint, midpoint itd. From Point – Tip preciznog povezivanja From je specijalni tip povezivanja tačaka za objekat koji se koristi za zadavanje privremenih referentnih tačaka.
Opcija From se obično kombinuje sa ostalim načinima preciznog povezivanja tačaka i relativnih koordinata. Može se koristiti kada je geometrijska figura locirana na zadatom rastojanju od neke tačke ili postojeće geometrijske figure. Object Snap Tracking – Opcija preciznog trasiranja i vezivanja za objekat pomaže prilikom konstrukcije objekata koji se postavljaju u specifičnom odnosu prema ostalim objektima. Object Snap Tracking prikazuje putanju privremenog usmeravanja od stečene tačke preciznog povezivanja za objekat. Ovaj tip nišanjenja mora biti zadat pre povezivanja sa tačkom objekta. Za preuzimanje tačke premešta se pointer direktno na tačku preciznog povezivanja za objekat, i zastaje se iznad nje. Ne mora se birati tačka; dovoljno je da se preĎe pointerom preko nje. AutoCAD će automatski izabrati tačku i prikazati
krstić (+) u centru markera Osnap. Da bi se izbrisala preuzeta tačka, vratiti pointer preko markera za preuzimanje tačke. Preuzeta tačka markera se automatski briše uvek kada se pojavi novi komandni odzivnik. Opcija OTRACK može se uključiti ili isključiti na statusnoj liniji (On/Off) ili tasterom F11. Polar Tracking – Opcija polarnog vezivanja (F10). Kada je aktivirana opcija polarnog povezivanja, privremene putanje prikazuju udaljenost od uglova preuzetih tačaka. Za zadavanje lokacije na putanji usmeravanja, bira se tačka, ili se vrši upis rastojanja dok se prikazuje putanja usmeravanja. Ako je preuzeto više tačaka vezivanja, presek putanja usmeravanja može se koristiti za lociranje tačke. Metode OTRACK i Polar Tracking nazivaju se jedistveno metoda AutoTrack.
Konstrukcione linije za 2D konstruisanje objekata inije za konstrukciju (Construction Line) korisne su, uglavnom, za postavljanje pomoćnih (privremenih) linija na crtežu. Pomoćne linije mogu biti prave ili poluprave i obično se postavljaju u posebnom lejeru. Komandom Xline (xl) zadaje se prava, a komandom Ray poluprava. Uloga ovih linija je velika prilikom isticanja ciljnih projekcija objekata, a poznato je da se one koriste i u ručnom crtanju kao pomoćne linije. Njihovo nanošenje na papir, paus i sl. izvodi se tankom linijom, obično u olovci, kako bi se kasnije mogle lakše ukloniti. Računarski, pomoćne linije dobijaju se na osnovu sledećih opcija:
L
Opcione komande Xline
Opcione komande Ray
Paleta alata: Draw Construction Line Meni: Draw Construction Line Komandna linija: xline (xl) () Dinamički unos: xline (xl) () Ribon: Home Draw Construction Line.
Meni: Draw Ray Komandna linija: ray () Dinamički unos: ray (). Ribon: Home Draw Ray
Sl. 7.1 Konstrukcione linije –a) (K25_2.dwg) u cilju postavljanja gabarita objekata u različitim pogledima –b) (K25_3.dwg)
Napomena: Informacije o konstrukciji prave i/ili poluprave mogu se pronaći u odrednici Construction Lines.
Primer: Postaviti konstrukcione linije za formiranje sledećih pogleda; prema sl. 7.1b. 1. Otvoriti polazni fajl S25_3.dwg.
Aktivirati lejer za definisanje horizontalnih pomoćnih linija konstrukcione. Sa palete alata Draw kliknuti na ikonicu Construction Line. Iz komandne linije izabrati opciju za horizontalno konstruisanje h (Hor) i potvrditi odabir Enter-om. U komandnu liniju upisati početne koordinate 0,0. Na zahtev o specificiranju nove lokacije konstrukcione linije, upisati 0,90 i pritisnuti taster Enter. U komandnu liniju upisati: 0,120 i pritisnuti Enter. U komandnu liniju upisati: 0,145 i pritisnuti Enter. U komandnu liniju upisati: 0,200 i potvrditi Enter-om. Prekinuti tekuću komandu tasterom Esc. Ovim postupcima su postavljene sve horizontalne – pomoćne linije. Skup instrukcija koji se po prethodnim zahtevima odslikava u komandnu liniju (funkcijski taster F2) je sledeći:
Algoritam komandne linije: formiranje horizontalnih pomoćnih linija Command: _xline Specify a point or [Hor/Ver/Ang/Bisect/Offset]: h Specify through point: 0,0 Specify through point: 0,90 Specify through point: 0,120 Specify through point: 0,145 Specify through point: 0,200 Specify through point: Command: *Cancel*.
() () () () () () (Esc)
2. Postavljanje vertikalnih konstrukcionih linija izvodi se sledećim skupom postupaka:
Sa palete alata Draw ponovo aktivirati komandu Construction Line. Iz komandne linije izabrati opciju za vertikalno konstruisanje v (Ver). U komandnu liniju upisati koordinate 0,0 i pritisnuti Enter. Na zahtev za specificiranje nove lokacije konstrukcione linije uneti vrednosti 20,0, zatim pritisnuti Enter. U komandnu liniju upisati: 130,0 i pritisnuti Enter. U komandnu liniju upisati: 150,0 i pritisnuti Enter. Prekinuti komandu tasterom Esc. Ovim postupcima su postavljene sve vertikalne pomoćne linije.
Skup instrukcija koji se po prethodnim zahtevima odslikava u komandnu liniju, predstavljen je u sledećem algoritmu komandne linije:
Algoritam komandne linije: formiranje vertikalnih pomoćnih linija Command: _xline Specify a point or [Hor/Ver/Ang/Bisect/Offset]: v Specify through point: 0,0 Specify through point: 20,0 Specify through point: 130,0 Specify through point: 150,0 Specify through point: Command: *Cancel*.
Sl. 7.2 Formirane konstrukcione linije (uz Grid Display režim) kao rezultat primene prethodnog algoritma 3. Vizuelizacija pogleda na objekat.
Otvoriti lejere: pune i ose. Zatvoriti lejere markeri, pogledi i kotne. Isključiti Grid Display režim. Snimiti crtež kao fajl K25_3.dwg u folderu Kraj_2D (sl. 7.1b).
Savet: Pomoćne linije postaviti na posebnom lejeru kako bi se mogla kontrolisati njihova vidljivost, ili štampanje.
Metode crtanja kružnice Kružnica predstavlja jednan od osnovnih 2D entiteta. Njena uloga je velika jer je zastupljena u značajnom procentu kao segment složenog objekta, bilo kao 2D ili 3D komponenta modela, npr. kod operacija: rotacije, izvlačenja i sl. Kružnica se može crtati korišćenjem nekoliko metoda: a) b) c) d) e)
Izborom centra i radijusa: Center, Radius (podrazumevani postupak). Izborom centra i prečnika: Center, Diameter. Definisanjem prečnika na osnovu dve tačke: 2 Points. Definisanjem obima sa tri tačke: 3 Points. Tangencijalno u odnosu na dva postojeća objekta i zadavanjem radijusa: Tan, Tan, Radius. f) Tangiranjem kružnice u odnosu na tri postojeća objekta: Tan, Tan, Tan.
Sl. 7.3 Primena šest metoda za konstruisanje kružnica (K26.dwg)
Opcione komande Circle
Paleta alata: Draw Circle Meni: Draw Circle … Komandna linija: circle (c) (). Dinamički unos: circle (c) () Ribon: Home Circle ….
Sl. 7.4 Mogućnost izbora metode iz menija komandi Draw Circle ...
Algoritam: crtanje 2D objekata metodom kružnica Primer: Na osnovu metode crtanja kružnice sa poznatim centrom i prečnikom, konstruisati 2D objekat Prirubnica, prema sl. 7.5. 1. Otvoriti polazni fajl S26_1.dwg.
U statusnoj liniji uključiti ek. taster Show/Hide Lineweight. Iz liste lejera izabrati lejer pune i postaviti ga kao tekući.
Sa palete alata Draw, aktivirati komandu Circle. Za centar kružnice pozicionirati tačku sa koordinatama 185,160. U komandnu liniju upisati vrednost prečnika (dijametra) 80 i potvrditi Enter-om.
Sa palete alata Draw, izabrati komandu Circle. Locirati tačku 185,160 za centar kružnice. U komandnu liniju upisati vrednost prečnika 200 i potvrditi Enter-om.
Sl. 7.5 Crtež jedne kotirane projekcije Prirubnice (K26_1.dwg)
Iz liste lejera izabrati lejer osne kao tekući. Aktivirati komandu C (Circle) i pritisnuti Enter. Uneti iste koordinate 185,160 za centar kružnice. U komandnu liniju upisati vrednost prečnika 140 i potvrditi Enter-om.
5. Konstruisanje četiri manje kružnice prečnika 30.
Iz liste lejera izabrati lejer pune i postaviti ga kao tekući. Iz padajućeg menija izabrati Draw Circle Center, Radius. Pozicionirati tačku 115,160 za centar leve kružnice. U komandnu liniju upisati vrednost poluprečnika 15 i potvrditi dvostrukim Enter-om. Locirati tačku 185,230 za centar gornje kružnice i potvrditi dvostrukim Enter-om. Locirati tačku 255,160 za centar desne kružnice i potvrditi dvostrukim Enter-om. Locirati tačku 185,90 za centar donje kružnice i potvrditi Enter-om. Prethodna primena algoritama konstruisanja rezultirala je crtežom kao na sl. 7.6.
Sl. 7.6 Crtež Prirubnica pre kotiranja
6. Snimanje kompletnog crteža.
Iz liste lejera uključiti lejer kotne. Isključiti sa statusne linije mod Grid Display (ili pritisnuti funkcijski taster F7). Ovim postupcima dobija se crtež kao na sl. 7.5. Komandama menija: File Save As... snimiti crtež kao K26_1.dwg.
Algoritam komandne linije: formiranje kružnice Uređen skup instrukcija, koji se, na osnovu zahteva, programa unosi i automatski pojavljuje u komandnoj liniji, je sledeći: Command: _circle Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radius)]: 185,160 () Specify radius of circle or [Diameter] <140.0000>: D ()
Specify diameter of circle <280.0000>: 80 () Command: CIRCLE Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radius)]: 185,160 () Specify radius of circle or [Diameter] <40.0000>: D () Specify diameter of circle <80.0000>: 200 () Command: layer (iz dijaloga Layer Properties Manager, selektovati lejer osne kao
tekući i pritisnuti OK) Command: _circle Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radius)]: 185,160 () Specify radius of circle or [Diameter] <100.0000>: D () Specify diameter of circle <200.0000>: 140 () Command: layer (iz dijaloga Layer Properties Manager, selektovati lejer pune kao
tekući i pritisnuti OK) Command: _circle Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radius)]: 115,160 Specify radius of circle or [Diameter] <70.0000>: 15 () Command: CIRCLE Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radius)]: 185,230 () Specify radius of circle or [Diameter] <15.0000>: () Command: CIRCLE Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radius)]: 255,160 () Specify radius of circle or [Diameter] <15.0000>: () Command: CIRCLE Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radius)]: 185,90 ()
()
Specify radius of circle or [Diameter] <15.0000>: () Command: layer (iz dijalog boksa Layer Properties Manager, uključiti lejer kotne i pritisnuti ek. taster OK). Command: save (iz dijalog boksa Save Drawing As u polju File name: uneti ime fajla, npr. K26_1 i pritisnuti ek. taster Save).
Savet: Prethodni skup postupaka se može realizovati na nekoliko različitih načina, možda i racionalnijih od iznetog, sa stanovišta vrste i broja upotrebljenih komandi. Korisniku ostaje mogućnost da ih sam ispita i pojednostavi.
Metode crtanja lukova Lukovi se mogu nacrtati na više načina, u zavisnosti od lokacije i dimenzije luka. Default postupak sastoji se u određivanje luka na osnovu tri tačke: početne, druge i krajnje tačke. U opštem slučaju, pri konstrukciji luka, potrebno je zadati početnu tačku i bar dva od sledećih parametara:
neku središnju tačku, ugao, dužinu tetive luka kao prave linije između dve tačke na luku, usmeravanje, dužinu luka, radijus.
Sl. 7.7 Opcije za crtanje lukova sa kaskadnog menija: Draw Arc ...
Sl. 7.8 Jedanaest metoda za crtanje lukova i novoformirana paleta alata Metode lukova (K27_1.dwg)
Napomena: Za primenu nabrojanih metoda konstrukcije lukova, može se otvoriti polazni fajl S27_1.dwg. Lukovi se standardno crtaju u pravcu suprotnom od kretanja kazaljki na satu.
Međutim, konstrukcija luka može teći i obrnuto, npr. zadavanjem negativne vrednosti ugla. Pomoću komande Fillet iscrtava se luk između dva postojeća objekta. To je u mnogim situacijama najefikasniji način za kreiranje lukova.
Algoritam: konstruisanje objekta sa lukovima Primer: Konstruisati 2D objekat Krive poluge sa lučnim segmentima. Za konstrukciju se mogu koristiti koordinate referentnih tačaka, datih u opštem obliku vektora T x : y
340 100 340 100 70 100 370 340 A , B 180 , C 180 , D 50 , E 95 , F 140 , G 210 , H 210 . 240
Iz palete Layers izabrati lejer lukovi i postavite ga za tekući. U statusnoj liniji aktivirati Grid Display mod rada. U statusnoj liniji uspostaviti Snap mode režim rada.
Markirati početnu tačku A sa koordinatama 340,240. Markirati krajnju tačku B sa koordinatama 100,180. Markirati gornju konstrukcionu liniju kao direktrisu, koja je u ovom slučaju tangenta novoformiranom luku.
Sl. 7.9 Sadržaj fajla sa pripremljenim lejerima i pomoćnim linijama (S27.dwg)
3. Reaktivirati komandu Start, End, Direction desnim tasterom miša i izborom opcije Repeat Start, End, Direction, kako bi se iscrtao donji luk između tačaka C i D.
Pozicionirati početnu tačku C sa koordinatama 340,180. Pozicionirati krajnju tačku D sa koordinatama 100,50. Pozicionirati drugu (donju) direktrisu, koja je u ovom slučaju tangenta novoformiranom luku.
4. Sa palete alata Draw izabrati komandu Arc (3 tačke).
Markirati početnu tačku D sa koordinatama 100,50. Markirati sledeću tačku E sa koordinatama 70,95. Markirati krajnju tačku F sa koordinatama 100,140.
5. Reaktivirati komandu Arc desnim tasterom miša (Repeat ARC), ili drugim raspoloživim mogućnostima (npr. ), kako bi se konstruisao desni luk AGC.
Markirati početnu tačku A sa koordinatama 340,240. Markirati sledeću tačku G sa koordinatama 370,210. Markirati krajnju tačku C sa koordinatama 340,180.
6. Sa palete alata Draw, aktivirati komandu Line, kako bi se docrtao linijski segment BF.
Pozicionirati početnu tačku B sa koordinatama 100,180. Pozicionirati krajnju tačku F sa koordinatama 100,140 i izvršiti Esc.
Sl. 7.10 Konstruisani objekat sa dominantno lučnim segmentima (K27.dwg)
7. Sa palete alata Draw aktivirati komandu Circle kako bi se konstruisala kružnica.
Markirati središnju tačku H sa koordinatama 340,210. Upisati vrednost poluprečnika 20 i izvršiti (). Iz liste lejera isključiti lejer slova. Uključiti Show/Hide Lineweight mod sa statusne linije. Otvoriti paletu File Save As... i u odgovarajući folder snimiti crtež kao završni fajl K27.dwg.
Algoritam komandne linije: formiranje lučnih segmenata Command: _arc (aktivirati metodu: Arc Start End Direction) Specify start point of arc or [Center]: 340,240 () (tačka A) Specify second point of arc or [Center/End]: _e () (krajnja tačka) Specify end point of arc: 100,180 () (tačka B) Specify center point of arc or [Angle/Direction/Radius]: _d () (režim direktrise) Specify tangent direction for the start point of arc: 260,240 (kliknuti na gornju direktrisu) Command: () Command: _arc Specify start point of arc or [Center]: 340,180 () (tačka C) Specify second point of arc or [Center/End]: _e () (krajnja tačka) Specify end point of arc: 100,50 () (tačka D) Specify center point of arc or [Angle/Direction/Radius]: _d () (režim direktrise) Specify tangent direction for the start point of arc: 170,180 (kliknuti na donju direktrisu) Command: () Command: _arc Specify start point of arc or [CEnter]: 100,50 () (aktivirati metodu: Arc, tačka D) Specify second point of arc or [Center/End]: 70,95 () (tačka E) Specify end point of arc: 100,180 () (tačka B) Command: () (reaktiviranje komande Arc) ARC Specify start point of arc or [Center]: 340,240 () (tačka A) Specify second point of arc or [Center/End]: 370,210 () (tačka G) Specify end point of arc: 340,180 () (tačka C) Command: () Command: _circle Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radius)]: 340,210 () (tačka H) Specify radius of circle or [Diameter]: 20 () (unos vrednosti radijusa) Command: *Cancel* (Esc).
Algoritam: konstruisanje polilinijskog lučnog objekta Primer: Konstruisati polilinijski objekat koji sadrži i lučne segmente, kao što se to pokazuje na primeru objekta Simetrična reza. 1. Otvoriti polazni fajl S27_3.dwg (sl. 7.11).
Iz liste lejera (Layer Control) izabrati lejer okvirne i postaviti ga kao tekući. U statusnoj liniji aktivirati Snap Mode i Grid Display mod rada.
Sl. 7.11 Polazni fajl za crtanje Simetrične reze (S27_3.dwg) 2. Konstruisanje polilinijskog objekta.
Sa palete alata Draw izabrati komandu Polyline. Ostale segmente definisati na osnovu preporučenih koordinata. Postupak konstruisanja ovog polilinijskog objekta dat je u sledećem algoritmu komandne linije.
Sl. 7.12 Nacrtan polilinijski objekat
Algoritam komandne linije: konstrukcija polilinijskog objekta Command: _pline Specify start point: 140,180 () Current line-width is 0.0000 () Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: w () Specify starting width <0.0000>: 1.2 ()
Specify ending width <1.2000>: () Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @140<0 () Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @40<90 () Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: a () Specify endpoint of arc or [Angle/CEnter/CLose/Direction/Halfwidth/Line/Radius/ Second pt/Undo/Width]: s () Specify second point on arc: 320,160 () Specify end point of arc: 280,100 () Specify endpoint of arc or [Angle/CEnter/CLose/Direction/Halfwidth/Line/Radius/ Second pt/Undo/Width]: L () Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @140<180 () Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: a () Specify endpoint of arc or [Angle/CEnter/CLose/Direction/Halfwidth/Line/Radius/ Second pt/Undo/Width]: s () Specify second point on arc: 100,160 () Specify end point of arc: 140,220 () Specify endpoint of arc or [Angle/CEnter/CLose/Direction/Halfwidth/Line/Radius/ Second pt/Undo/Width]: L () Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: c (Esc) Command: *Cancel*.
3. Vizuelizacija objekta.
Uključiti lejer markeri. Isključiti lejere kotne i osne. Sa statusne linije isključite mod Grid Display (mrežu). Snimiti fajl komandama File Save As ... na izabranom folderu. Naziv fajla je K27_3.dwg.
Sl. 7.13 Konstruisan objekat Simetrična reza (K27_3.dwg)
Konstruisanje popunjenih prstenova Popunjeni prsten se sastoji od dva polilinijska lučna segmenta sa zadatom debljinom. Sledi opis brzog postupka za crtanje popunjenih prstenova ili popunjenih krugova.
Lejer krug postaviti za tekući. Aktivirati komandu Donut.
2. Konstrukcija punog kruga (sl. 7.14).
Uneti vrednost unutrašnjeg prečnika 0. Uneti vrednost spoljašnjeg prečnika 20. Uneti koordinate centra kruga 30,60. Potvrditi Enter-om, a zatim izvršiti Esc.
Sl. 7.14 Iscrtani krug i prsten na osnovu komande Donut (K28_1.dwg)
3. Konstrukcija prstena.
Lejer prsten postaviti za tekući. Aktivirati komandu Donut. Uneti vrednost unutrašnjeg prečnika prstena 20. Uneti vrednost spoljašnjeg prečnika prstena 24. Uneti koordinate centra prstena 70,60 i potvrditi Enter-om, a zatim pritisnuti Esc.
4. Kompletna vizualizacija kruga i prstena.
Uključiti lejer kote. Sa palete alata Draw Order aktivirati komandu Send to Back. Selektovati objekte krug i prsten i izvršiti Enter.
Command: DONUT Specify inside diameter of donut <8.0000>: 0 Specify outside diameter of donut <10.7703>: 20 Specify center of donut or : 30,60 Specify center of donut or : Command: layer () Command: DONUT Specify inside diameter of donut <0.0000>: 20 Specify outside diameter of donut <20.0000>: 24 Specify center of donut or : 70,60 Specify center of donut or :
Konstruisanje elipse i eliptičnog luka Programski se mogu konstruisati elipsa i eliptični luk. Oba oblika podrazumevaju matematički pravilne konstrukcije. Default postupak za konstrukciju elipse je zadavanje krajnjih tačaka na pravoj osi i rastojanje koje predstavlja polovinu dužine druge ose.
Algoritam: elipsa sa krajnjim tačkama ose i rastojanja druge poluose Primer: Konstruisati elipsu zadavanjem vrednosti parametara krajnjih tačaka (velike) ose i rastojanja druge (male) poluose: 1. Otvoriti polazni fajl S29.dwg.
Postaviti lejer Elipse za tekući. Uključiti Snap Mode na statusnoj liniji.
Uneti u komandnu liniju početnu tačku A (50,180). Uneti krajnju tačku B (@100<0). Ovim je definisana jedna osa elipse. Definisati drugu poluosu elipse kao CD (@30<90) i pritisnuti Enter. Snimiti fajl na određenom folderu postupkom File Save As... kao K29.dwg.
Algoritam komandne linije Command: _ellipse (aktiviranje komande za crtanje elipse) Specify axis endpoint of ellipse or [Arc/Center]: 50,180 () Specify other endpoint of axis: @100<0 () Specify distance to other axis or [Rotation]: @30<90 () Command: (Esc).
Algoritam: elipsa sa rastojanjima velike i male poluose Primer: Konstruisanje elipse se izvodi zadavanjem koordinata centra i vrednosti rastojanja prve i druge poluose. Ova metoda primenjuje se u tekućem fajlu K29.dwg. 1. Sa menija alata Draw izabrati metodu Ellipse Center.
Iz menija u komandnu liniju koordinate centra elipse C (290,180). Uneti krajnju tačku jedne poluose B (@70<0). Definisati drugu poluosu elipse kao rastojanje CD (@40<90) i pritisnuti Enter.
2. Ažurirati crtež postupkom File Save kao fajl K29.dwg.
Algoritam komandne linije Command: _ellipse Specify axis endpoint of ellipse or [Arc/Center]: _c
(aktiviranje komande za crtanje elipse) (metoda “centra” elipse)
Specify center of ellipse: 290,180 Specify endpoint of axis: @70<0 Specify distance to other axis or [Rotation]: @40<0 Command: (Esc)
() () () (prekid tekuće komande).
Algoritam: formiranje eliptičnih lukova Primer: Konstruisanje elipse se izvodi zadavanjem vrednosti krajnjih tačaka jedne ose, rastojanja druge poluose i ugla eliptičnog luka. Ova metoda primenjuje se, takođe, u tekućem fajlu K29.dwg. 1. Iz palate alata Draw izabrati metodu Ellipse Arc.
Uneti u komandnu liniju početnu tačku ose A(570,180). Uneti krajnju tačku B(@140<180); ovim je definisana jedna osa elipse. Definisati drugu poluosu elipse kao rastojanje CD (@30<270). Pritisnuti Enter. Definisati startnu tačku od koje se formira eliptični luk A(@70<0). Definisati krajnju tačku do koje se formira eliptični luk D(@30<270). Isključiti modove na statusnoj liniji: Snap Mode i Grid Display.
2. Ažurirati fajl postupkom iz menija File Save.
Algoritam komandne linije Command: _ellipse (aktiviranje komande za crtanje elipse) Specify axis endpoint of ellipse or [Arc/Center]: _a (metoda lukova) Specify axis endpoint of elliptical arc or [Center]: 570,180 () Specify other endpoint of axis: @140<180 () Specify distance to other axis or [Rotation]: @30<270 () Specify start angle or [Parameter]: @70<0 () Specify end angle or [Parameter/Included angle]: @30<270 () Command: (Esc).
Konstruisanje glatkih krivih Splajn (spline) kriva je glatka kriva koja prolazi kroz koordinirani skup tačaka u ravni ili u prostoru. Splajn krive se mogu koristiti u konstruisanju krivog (valovitog) oblika objekta, čiji je poluprečnik promenljiv. Prilikom konstruisanja brodskog trupa, dizajniranja raznih lučnih objekata, elisa, aviopropelera [54], evolventi standardnih i specijalnih zupčanika [58], lopatica turbo-mašina sl. U pitanju su, dakle, objekti koji se ne mogu lako predstaviti lukovima ili kružnim segmentima, već složenijim interpolacionim krivama.
Izabrati lejer Splajn za tekući. Na statusnoj liniji aktivirati režime Snap Mode i Grid Display.
2. Konstrukcija splajn krive za prvi model Lopatice turbine.
Sa palete Draw aktivirati komandu Spline. Zadati početnu tačku A(100,140) spline krive, uzimajući u obzir slučaj konstrukcije dat pod a) na slici sl. 7.16. “Provući” splajn krivu kroz ostale markirne tačke: B, C, D, ... H, A. Pritisnuti Enter. Odrediti tangentu savršetka krive markirajući je, npr. u tački T. Unos potvrditi Enter-om. Sačuvati crtež u fajlu K30.dwg.
3. Prethodni skup postupaka konstruisanja ponavlja se i za crtanje objekta Lopatice turbine koji je dat na istoj slici za varijantu pod b).
Uzeti u obzir desni raspored tačaka i drugi tangencijalni završetak u tački T. Ažurirati crtež kao fajl K30.dwg (sl. 7.16).
Algoritam komandne linije: konstruisanje lopatice turbine 1. varijante Command: _spline (aktiviranje komande splajn) Specify first point or [Object]: 100,140 () (tačka A) Specify next point: 130,170 () (tačka B) Specify next point or [Close/Fit tolerance] : 170,190 () (tačka C) Specify next point or [Close/Fit tolerance] : 170,230 () (tačka D) Specify next point or [Close/Fit tolerance] : 200,250 () (tačka E) Specify next point or [Close/Fit tolerance] : 260,160 () (tačka F) Specify next point or [Close/Fit tolerance] : 200,120 () (tačka G) Specify next point or [Close/Fit tolerance] : 14,120 () (tačka H) Specify next point or [Close/Fit tolerance] : c () (zatvaranje u tački A) Specify tangent: 150,140 () (prekid komande) Command: *Cancel* (Esc).
Algoritam: primena metode splajna u konstruisanju zaptivka Primer: Konstruisati model Zaptivak primenom metode glatkih krivih. Konstrukciju izvesti korišćenjem apsolutnih polarnih koordinata. Pri tome koristiti podatke date u tabeli (T-7).
Sl. 7.17 Dovršen crtež Zaptivak (K30_2.dwg) Osnovni parametri za koordinaciju splajn krive u ravni su dati u sledećoj tabeli:
Aktivirati komandu Spline. Zadati početnu tačku a (55<0) spline krive, relativno u odnosu na koordinatni početak. “Provući” krivu kroz ostale markirne tačke: b, c, d ... h. U komandnu liniju uneti c (Close) kako bi se zatvorila kriva u tački a. Odrediti tangentu savršetka krive markirajući je npr. u pravcu tačke t, npr. posredstvom Ortho režima, funkcijskim tasterom F8. Dva puta potvrditi Enter-om. Isključiti ikonu UCS, postupkom iz menija: View Display UCS Icon On. Zatvoriti lejer markeri. Uključiti lejer kruznice. U statusnoj linijii isključiti Grid Display. Sačuvati crtež kao fajl K30_2.dwg (sl. 7.17).
Sl. 7.18 Sadržaj polaznog fajla (levo) i završena konstrukcije Zaptivka (desno) pre zamrzavanja lejera markeri i eliminisanja simbola ikone UCS
Algoritam komandne linije: formiranje glatke krive Command: _spline Specify first point or [Object]: 55<0 () Specify next point: 45<30 () Specify next point or [Close/Fit tolerance] : 35<90 () Specify next point or [Close/Fit tolerance] : 45<150 () Specify next point or [Close/Fit tolerance] : 55<180 () Specify next point or [Close/Fit tolerance] : 45<210 () Specify next point or [Close/Fit tolerance] : 35<270 () Specify next point or [Close/Fit tolerance] : 45<330 () Specify next point or [Close/Fit tolerance] : c () Specify tangent: @40<270 () Command:
(komanda splajn) (tačka a) (tačka b) (tačka c) (tačka d) (tačka e) (tačka f) (tačka g) (tačka h) (zatvaranje u tački a) (tangiranje u tački t) (Esc).
Napomena: Središnji objekat – prsten postavljen je na osnovu komande
Donut. Markirne
tačke a, b,... mogu se precizno odrediti poredstvom nišana Snap to Node.
Funkcija tačke u crtanju Komandom Point kreira se tačka kao objekat. Tačke sa svojstvom entiteta mogu biti korisne kao markeri ili referentni objekti bez dimenzije, za koje se mogu povezivati, ili udaljavati od njih, ostali konstrukcioni objekti. U tom smislu, često se koristi metoda privremenog vezivanja za tačku “nišanom” Snap to Node. Tačke se mogu postaviti ponaosob, ili se mogu rasporediti duž nekog objekta (najčešće linijskog). Moguće je zadati vrednosti parametara za izgled i veličinu tačke. Veličina se zadaje u apsolutnim jedinicama ili u odnosu na veličinu radne površine relativno.
Opcione komande Point
Paleta alata: Draw Point Meni: Draw Point ... Ribon: Home Draw Multiple Point.
Dinamički unos: point (po) () Komandna linija: point (po) ().
Algoritam: podešavanje stila i veličine tačke 1. Otvoriti polazni fajl S28.dwg.
Iz menija Format izabrati opciju Point Style... U dijalog boksu Point Style selektovati, npr. stil tačke prema sl. 7.19. U edit polju Point Size: upisati vrednost parametara 6 za veličinu tačke. Selektovati radio dugme Set Size in Absolute Units. Kliknuti na el. taster OK.
Sl. 7.19 Dijalog boks Point Style sa paletom stilova i veličinom izabrane tačke
2. Crtanje tačke na radnoj površini.
Sa palete alata Draw, izabrati ikonicu Point. Odrediti lokaciju tačke, npr. 130,110. Zadati još jednu lokaciju, npr. 230,150. Izvršiti sa Zoom Realtime proizvoljno zumiranje tačaka da bi se uočile promene. Pritisnuti Esc za izlazak iz tekuće komande. Snimiti crtež kao fajl K28.dwg.
Algoritam komandne linije: formiranje tačaka Command: _point Current point modes: PDMODE=97 PDSIZE=6.0000 Specify a point: 130,110 Command: Command: _point Current point modes: PDMODE=97 PDSIZE=6.0000 Specify a point: 230,150 Command: *cancel*.
Napomena: Kada se veličina tačke definiše u odnosu na veličinu ekrana, tačke će ostati iste bez obzira na nivo zumiranja. Ako je veličina definisana u apsolutnim jedinicama (koje su prethodno izabrane), tačke će biti projektovane u zadatoj razmeri. Stil i veličina primenjuju se na sve tačke na crtežu, uključujući i prethodno formirane.
Raspoređivanje tačaka duž objekta Tačke se mogu postaviti na pojedinačnom rastojanju duž objekta korišćenjem komandi Measure i Divide. Za zadavanje dužine svakog segmenta rastojanja, upotrebiti komandu Measure. Za zadavanje broja segmenata, koristiti komandu Divide. Imenovani blok-objekti mogu se, takođe, postaviti duž polilinije. Blokovi su detaljnije obrađeni u poglavlju 13.
Postavljanje tačaka duž objekata protočne linije
Primer: Na osnovu postavljenog dispozicionog plana protočne linije za proizvodnju određenog proizvoda, odrediti raspored proizvoda na protočnoj liniji osnovnog toka, ako je kriterijum: jednako rastojanje između proizvoda i potpuna popunjenost linije sa ukupno 45 proizvoda od ulaznog do izlaznog osnovnog toka. Kriterijum za podtokove (1 i 2), za svaki ponaosob, je da rastojanje između proizvoda mora biti 15 jedinica mere.
Izabrati kvadratastu tačku sa upisanom kružnicom (kao na sl. 7.19). U polje za tekst Point Size upisati veličinu 6. Pritisnuti donje dugme da bi se zadala veličina tačke u apsolutnim jedinicama. Pritisnuti el. taster OK da bi se zatvorio dijalog boks Point Style.
2. Podeliti osnovni tok na 46 jednakih delova. U tom smislu:
Iz menija Draw ozabrati komandu Point Divide. Kliknuti bilo gde na poliniju osnovnog toka. U komandnu liniju upisati 46 i potvrditi Enter-om. Osnovni tok se automatski ispunjava sa 45 ravnomerno raspoređenih tačkaka.
3. Podeliti polilinijske podtokove tačkama sa preciznim rastojanjima od 15 mernih jedinica.
Iz menija Draw ozabrati komandu Point Measure. Kliknuti bilo gde na poliniju podtoka 1. U komandnu liniju upisati 15 i pritisnuti Enter. Desnim tasterom miša aktivirati iskačući meni, pa zatim levim tasterom miša reaktivirati prethodnu komandu (Repeat Measure). Kliknuti bilo gde na poliniju podtoka 2. U komandu liniju upisati 15 i pritisnuti taster Enter (videti fajl K31_1.dwg). Time su oba podtoka pozicionirana tačkama sa preciznim rastojanjem od 15 mernih jedinica.
4. Snimiti crtež dispozicionog plana kao fajl K31.dwg.
Sl. 7.21 Crtež protočnih linija sa rasporedom pozicija proizvoda na toku (K31.dwg)
Algoritam komandne linije (aktiviranje komande divide) (selektovanje osnovnog toka) (broj intervala na toku)
Command: _divide Select object to divide: 240,145 () Enter the number of segments or [Block]: 46 () Command: Command: _measure () Select object to measure: 140,65 () Specify length of segment or [block]: 15 () Command: _measure Select object to measure: 375,65 () Specify length of segment or [Block]: 15 () Command: (Esc) Command: *cancel*.
Crtanje pomoću multilinija Multilinijama se crta, slično kao pomoću metode običnih linija, zadavanjem početne i krajnje tačke. Predstavlja jedinstven objekat, te se prilikom editovanja (Edit Multiline) modifikacija vrši na celom objektu. Bazirana je na unapred definisanom stilu multilinije, koji određuje broj elemenata, boju, tip linije i razmak između njenih elemenata. Međutim, taj objekat može da se sastoji od 1 do 16 paralelnih linija. Pored ovih podešavanja potrebno je prethodno odrediti izgled krajeva, vidljivost središnjih tačaka, faktor razmere i ravnanje. Koristi se kod crtanja putnih pravaca, železničke trase, kolovoza, preseka zidova, planova stambenih zgrada, ulica i naselja.
Algoritam: konstruisanje objekta pomoću multilinija Primer: Formirati crtež arhitektonskog 2D objekta Plana zgrade sa ortogonalnim segmentima. Za konstrukciju koristiti koordinate prethodno definisanih tačaka. Konstrukciju izvesti metodom multilinije. 1. Otvoriti polazni fajl S19.dwg (sl. 7.22).
Lejer Multilinija postaviti za tekući. Uključiti Snap to Node kao trajno aktivan. Aktivirati komandu za crtanje multilinija putem menija Draw Multiline.
Sl. 7.22 Matrica markirnih tačaka objekta (S19.dwg)
2. Multilinijsko crtanje spoljnih kontura.
Markerom Snap to Node pozicionirati startnu tačku A. Definisati redom tačke: B, C, D, E, F, G i H. Zatvoriti multilinijski poligon do pozicije tačke A opcijom Close (C) (sl. 7.23).
Sl. 7.23 Formirana spoljna multilinijska kontura
Napomena: Iscrtavanje višelinijske duži, od npr. tačaka A do B nije ekvivalentno, ako se izvodi u suprotnom smeru tj. od B do A.
Algoritam komandne linije: formiranje multililinije Command: _mline (komanda za crtanje multilinije) Current settings: Justification = Top, Scale = 1.00, Style = STANDARD
Specify start point or [Justification/Scale/STyle]: S Enter mline scale <1.00>: 1.5 (skaliranje entiteta multilinije) Current settings: Justification = Top, Scale = 1.50, Style = STANDARD Specify start point or [Justification/Scale/STyle]: _nod of (izbor tačke A) Specify next point: _nod of (izbor tačke B) Specify next point or [Undo]: _nod of (izbor tačke C) Specify next point or [Close/Undo]: _nod of (izbor tačke D) Specify next point or [Close/Undo]: _nod of (izbor tačke E) Specify next point or [Close/Undo]: _nod of (izbor tačke F) Specify next point or [Close/Undo]: _nod of (izbor tačke G) Specify next point or [Close/Undo]: _nod of (izbor tačke H) Specify next point or [Close/Undo]: C (zatvaranje konture)
3. Crtanje unutrašnjih kontura.
Na osnovu pritiska desnim tasterom miša izvršiti Repeat Multiline. Trasirati multiliniju od tačke I do D i izvršiti Enter. Regenerisati komandu Multiline da bi se iscrtale duži NE, ML i JK, kao na sl. 7.24. Po završenom crtanju isključiti lejer Tacke.
Sl. 7.24 Plan zgrade sa završenim konturama
4. Modifikacija crteža.
Izvršiti dvoklik na bilo koju konturu multilinije, čime se otvara dijalog boks Multiline Edit Tools sa alatima za editovanje ovih entiteta (sl. 7.25a). Skratiti duži između dve linije multilinijskih kontura. Ovaj postupak izvesti na osnovu dve opcije iz palete alata za editovanje multilinije (sl. 7.25a). Izbor opcije vrši se dvoklikom na ikonicu.
Sl. 7.25 Alati za modifikaciju –a) i neka mesta za skraćenje segmenata multilinije –b)
Nakon skraćenja crtež izgleda kao na sl. 7.26. Snimiti crtež u fajlu K19.dwg.
a )
Sl. 7.26 Završen crtež Plan zgrade (K19.dwg)
Struktura dijaloga vezanih za formiranje multilinije Na sl. 7.27 data je razgranata struktura dijaloga koji sadrže određene parametre za podešavanje mulilinijskih objekata.
Crtanje polilinijskim metodama Polilinije su višesegmentni kontinualni niz linija i/ili krivolinijskih delova koje mogu: imati jedan ili nekoliko krivolinijskih segmenata, imati debljinu (ili poludebljinu), sadržati segmente sa strelicama, da budu zatvorene ili otvorene.
Sl. 7.28 Nekoliko objekata, formiranih metodom polilinija različitih karakteristika stila (K20.dwg) Polilinija liči na niz segmenata linija, ali se tretira kao jedinstven objekat (singl entitet), a ne kao skup odvojenih objekata. Prednosti korišćenja ove vrste entiteta su:
Polilinijom se može raditi kao sa zasebnim objektom, koji se lako edituju. Cela polilinija može se izabrati klikom na bilo kom delu objekta. Debljina polilinije može biti različita u različitim segmentima. Dužina i oblast koju polilinija ograničava, lako se izračunava. Polilinija zahteva manje računarske memorije nego nepolilinijski objekat istog izgleda.
Algoritam: konstruisanje polilinijskog objekta Primer: Korišćenjem polilinije kreirati sledeći 2D objekat (sl. 7.29). Metoda polilinije primenjena je u ovom slučaju kombinovanim postupcima sa: apsolutnim, relativnim i polarnim koordinatama. 1. Otvoriti polazni fajl S20_2.dwg.
Aktivirati komandu Pline. Upisati prve tačke 50,60, a zatim potvrditi Enter-om. Promeniti debljinu polilinije izborom w (Width) i pritisnuti Enter. Startna debljina neka bude Width= 1 (mm). Krajnja debljina je ista kao i početna. Odabir potvrditi Enter-om.
Sl. 7.29 Objekat formiran polilinijskim metodama crtanja (K20_2.dwg)
2. Formiranje i zatvaranje polilinijskog objekta.
Sukcesivno upisati naredne tačke i rastojanja prema sl. 7.29. Zatvoriti poliliniju poslednjim segmentom sa C (Close) i potvrditi Enter-om. Iz liste sa lejerima Layers uključiti lejer kotne. Snimiti crtež kao fajl K20_2.dwg.
Algoritam komandne linije: formiranje polilinije Command: _pline (aktiviranje komande polyline) Specify start point: 50,60 () (startna koordinata) Current line-width is 0.0000 (tekuća debljina polilinije) Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: w () (opcija debljine) Specify starting width <0.0000>: 1 () (podešavanje startne debljina) Specify ending width <1.0000>: () (podešavanje krajnje debljina) Specify next point or [Arc/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @30<0 () Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @25<90 () Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @65,0 () Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @25<270 () Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @50,0 ()
Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @70<90 () Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @-30,0 () Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @55<90 () Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @60<180 () Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: 50,130 () Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/ Undo/Width]: C () (zatvaranje polilinijskog objekta) Command: (Esc).
Aktivirati komandu Polyline. Upisati koordinate prve tačke 70,95 i potvrditi Enter-om. Promeniti debljinu polilinije izborom w (Width), a zatim pritisnuti Enter. Startna debljina neka bude Width= 70.
Sl. 7.30 Završeni polilinijski objekat različitih debljina preseka (K22_1.dwg)
2. Formiranje i zatvaranje polilinijskog objekta.
Sukcesivno formirati poliliniju sa različitim rastojanjima i debljinom, prema sl. 7.30, odnosno algoritma komandne linije. Snimiti crtež kao fajl K22_1.dwg.
Current line-width is 0.0000 Specify next point or [Arc/Halfwidth/Length/Undo/Width]: w Specify starting width <0.0000>: 70 Specify ending width <70.0000>: Specify next point or [Arc/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @100,0 Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: w Specify starting width <70.0000>: Specify ending width <70.0000>: 20 Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @50,0 Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: w Specify starting width <20.0000>: Specify ending width <20.0000>: Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @60<0 Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: w Specify starting width <20.0000>: 45 Specify ending width <45.0000>: Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @45,0 Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: w Specify starting width <45.0000>: Specify ending width <45.0000>: 0 Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @50<0 Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: Command: *Cancel*.
Konstruisanje polilinijskog pravougaonika Pravougaonici i kvadrati konstruišu se korišćenjem komande Rectangle. Pravougaonik se tretira kao zatvorena polilinija. U tom smislu i ovaj polilinijski entitet može se modifikovati komandama Fillet, Chamfer, Width i sl. Time se postiže brzina konstruisanja, jer se ove operacije izvode generalno na svim mestima kada se to zahteva. Aktiviranje komande za kreiranje pravougaonika moguće je izvesti na sledeće načine:
Algoritam: konstrukcija pravougaonika Primer: Kreirati pravougaonik sa podebljanom konturom width = 0,8 mm i svim zaobljenim temenima radijusa R =11,5 mm. 1. Formirati novi crtež korišćenjem polaznog fajla S23.dwg.
Aktivirati komandu Rectangle. Opcijom w (Width) podesiti debljinu konture =0,8 mm. Podesiti radijuse na temenima opcijom Fillet na vrednost =11.5 mm i potvrditi Enter-om.
2. Kreiranje pravougaonika. Odrediti prvi levi (50,50) i gornji desni (150,110) ugao pravougaonika. Isto rešenje dobija se upotrebom relativnih koordinata @100,60 da bi se zadala tačka dijagonalnog ugla. Iz liste lejera Layers uključiti lejer kotne. Snimiti crtež kao fajl K23.dwg.
Sl. 7.31 Polilinijski pravougaonik (K23.dwg)
Algoritam komandne linije: kreiranje pravougaonika Command: _rectang (aktiviranje komande Rectangle) Specify first corner point or [Chamfer/Elevation/Fillet/Thickness/Width]: w () Specify line width for rectangles <0.0000>: 0.8 () Specify first corner point or [Chamfer/Elevation/Fillet/Thickness/Width]: f () Specify fillet radius for rectangles <0.0000>: 11.5 () Specify first corner point or [Chamfer/Elevation/Fillet/Thickness/Width]: 50,50 () Specify other corner point or [Area/Dimensions/Rotation]: @100,60 () Command: *Cancel* (Esc).
Primer: Konstrukcije pravougaonika sa različitim parametrima date su na sl. 7.32. a) Multilinijski pravougaonik. b) Običan pravougaonik. c) Pravougaonik sa oborenom i zaobljenom ivicom. d) Pravougaonik sa svim zaobljenim ivicama. e) Pravougaonik sa svim oborenim ivicama. f) Pravougaonik sa podebljanom konturom.
Formiranje poligona Komanda Polygon omogućuje da se konstruišu zatvoreni mnogouglovi koji imaju najmanje tri, a najviše 1024 strana jednake dužine (entitet pod f)). Poligon je jedinstveni objekat predstavljen polilinijom. Može se rastaviti na segmente, ili mu se izvršiti promena debljine pomoću komande Pedit. a) trougao, b) četvorougao, c) petougao,
d) šestougao, e) sedmougao, f) 1024-ugao.
Sl. 7.33 Poligoni kao mnogougaonici (K23_2.dwg)
Primer: Kreiranje poligona izvodi se na jedan od sledećih načina:
Upisivanjem poligona (puna linija) u zamišljenu kružnicu (isprekidana linija). Opisivanjem poligona oko zamišljene kružnice. Zadavanjem koordinata tačke jednog od uglova.
Sl. 7.34 Poligon upisan u kružnicu –a), i opisan oko kružnice –b) (K23_3.dwg)
Algoritam: konstrukcija četvorostranog poligona Primer: Konstruisati pravilni četvorostrani poligon (kvadrat) postupcima upisa poligona u (zamišljenu) kružnicu, gde je rastojanje između centra poligona i svakog vrha poznato. 1. Otvoriti polazni fajl S23_4.dwg.
Aktivirati komandu Polygon. U komandnu liniju upisati 4, a zatim pritisnuti Enter da bi se potvrdio uneti broj strana. Odrediti središte poligona 160,130 i pritisnuti Enter.
Sl. 7.35 Formiranje upisanog kvadrata dijagonale 120 mm (K23_4.dwg)
U komandnu liniju upisati i (Inscribed in circle), zatim izvršiti Enter, da bi se poligon upisao u zamišljenu kružnicu. Upisati 60, zatim pritisnuti Enter da bi se definisao radijus.
Iz liste lejera Layers uključiti lejer kote i kruznica. Snimiti crtež u fajlu K23_4.dwg (sl. 7.35).
Algoritam komandne linije: konstrukcija četvorostranog poligona Command: _polygon (aktiviranje komande Polygon) Enter number of sides <6>: 4 () Specify center of polygon or [Edge]: 160,130 () Enter an option [Inscribed in circle/Circumscribed about circle] : i () Specify radius of circle: 60 () Command: *Cancel* (Esc).
Konstrukcija linijskog objekta u Ortho režimu upisom direktnog rastojanja Metoda konstruisanja unosom direktnog rastojanja (Direction entry), koristi se za formiranje objekata, pretežno vertikalnim i horizontalnim segmentima, jer je u Ortho režimu pointer ograničen u kretanju (manuelnim putem) samo u tim pravcima. Unosom koordinata prvog položaja pointera, određivanjem smera, povlačenjem miša i upisom rastojanja, određuje se pozicija sledeće tačke segmenta. Postupak se izvodi sukcesivno. Ova metoda može se kombinovati sa drugim metodama isključenjem Ortho režima (mod sa statusne linije ili funkcijskim tasterom F8) kada je to u fazama rada potrebno.
Algoritam: upisivanje direktnog rastojanja Primer: Nacrtati objekat komandom Line upisom direktnog rastojanja da bi se dobili linijski geometrijski oblik prema sl. 7.37. 1. Otvoriti polazni fajl S24.dwg.
Aktivirati komandu Line. U statusnoj liniji uspostaviti režim Ortho Mode funkcijskim tasterom F8 (On/Off). Uneti u komandnu liniju koordinate prve tačke (60,145).
2. Formiranje linijskog objekta.
Pomeriti nagore i upisati u komandnu liniju vrednost za prvo rastojanje 35.
Sl. 7.36 Smernice za formiranje objekta metodom direktnog unosa rastojanja (S24.dwg)
Pomeranje pointera, kao i ostali rastojanja, izvršiti prema šemi na sl. 7.36. Svaki unos potvrditi Enter-om. Poslednji linijski segment formirati komplementarno opcijom zatvaranja C (Close). Komandu Line prekinuti tasterom Enter-om i isključiti režim Grid Display. Snimiti crtež u fajlu K24.dwg.
Sl. 7.37 Linijski objekat formiran na osnovu Ortho režima rada i direktnim unosom dužine pojedinih segmenata (K24.dwg)
Algoritam komandne linije: kreiranje linijskih segmenata u Ortho režimu rada Command: _line Specify first point: 60,145 Specify next point or [Undo]: 35 Specify next point or [Undo]: 50 Specify next point or [Close/Undo]: 45 Specify next point or [Close/Undo]: 45 Specify next point or [Close/Undo]: 20 Specify next point or [Close/Undo]: 25 Specify next point or [Close/Undo]: 35 Specify next point or [Close/Undo]: 50 Specify next point or [Close/Undo]: 20 Specify next point or [Close/Undo]: 65 Specify next point or [Close/Undo]: 70 Specify next point or [Close/Undo]: 100 Specify next point or [Close/Undo]: 15 Specify next point or [Close/Undo]: 140 Specify next point or [Close/Undo]: 20 Specify next point or [Close/Undo]: 20 Specify next point or [Close/Undo]: 35 Specify next point or [Close/Undo]: 60 Specify next point or [Close/Undo]: 95 Specify next point or [Close/Undo]: 40 Specify next point or [Close/Undo]: c Command: *Cancel*.
Složene konstruktivne linije Mašinski delovi najčešće imaju kompleksan prostorni ili ravanski oblik, te se wihove konture moraju formirati složenim linijama. Ima mnogo načina za crtanje krivih linija. Konstruktivni oblici mašinskih delova često su ocrtani. To su: kružnica, duži, lukova, elipsa, sinusoida, kosinusoida, parabola, hiperbola, evolventa, cikloida, zavojnica i druge krive linije. Ove složenije linije, bilo matematički pravilne – analitički definisane ili proizvoqnog oblika susrećemo i kod trajektorija po kojima se odvijaju procesi u mašinskim sistemima. Neke od ovih zakonitosti su grafički prikazane u narednim slikama.
Sl. 7.39 Povezivanje dva luka lukom datog poluprečnika (Konstrukcije1.dwg)
Sl. 7.40 Povezivanje dva luka lukom datog poluprečnika (Konstrukcije1.dwg) Za konstruisanje složenih linija potrebno je definisati središte S kružnog luka poluprečnika R kojim se povezuju dve prave – kraci ugla, prava i kružnica i dve kružnice ili dva luka (sl. 2.1 do 2.4). Postupak određivanja položaja središta S objašnjen je samim crtežima.
Geometrijski kalkulator Matematička izračunavanja su neophodna pri geometrijskom modeliranju, naročito kod definisanja koordinata tačaka, bez obzira {to program sadrži mnogobrojne alate Osnap-a kojima se zamenjuju klasični proračuni koordinata. AutoCAD u tom pogledu poseduje značajan matematički potencijal. Primena komandi (T-5) koje se unose u komandnu liniju mogu biti korisne kao kalkulatori kojima se vrše određene skalarne ili vektorske operacije.
Upotreba metoda Osnap sa kalkulatorom
Primer: Proračunati koordinate tačke D, koja se nalazi na sredini zamišljene duži AB. Tačka A je centar luka, a B krajnja tačka duži BC (sl. 7.44). Pri proračunu koristiti metode nišanjenja Snap to endpoint (end) i Snap to center (cen).
Otvoriti fajl Proracun.dwg iz foldera Nacrtna geometrija. Dalji proračun vršiti na osnovu sledećeg algoritma komandne linije.
Command: cal () >> Expression: (CEN+END)/2 >> Select entity for CEN snap: >> Select entity for END snap: (180.0 156.667 0.0)
(izvršna komanda za proračun) (formula za proračun sredine zamišljene duži) (selekcija luka u bilo kojoj tački) (selekcija duži blizu tačke A) (proračunate koordinate tačke D)
a)
180 D 156,667 0
b)
Sl. 7.44 Rezultati proračuna središnje tačke D –a), rešenje u vektorskom obliku –b)
Pri radu sa kalkulatorom postoje određena pravila kod unosa podataka i formiranja izraza, a ona se mogu sagledati u sledećim tačkama.
Koordinate se upisuju između uglastih zagrada. Insertovani ili grupisani izrazi upisuju se u zagradi. Operatori se nalaze između vrednosti, kao u matematičkim jednačinama. Objektno orijentisani nišani se mogu koristiti umesto vrednosti koordinata.
Primer: Skalarni i vektorski proračuni, na numeričkim osnovama, izvode se na osnovu sledećih sintaksi operacija i operanata, odnosno odgovarajućih funkcija. T-7.2 Operator/ funkcije
Matematičke operacije
Primer
()
Grupisanje
(15+2)*2=34
+
Sabiranje
14+3.6=17.6
-
Oduzimanje
100-54=46
*
Množenje
3*6.3=18.9
/
Deljenje
10.3/3=3.4333
*
Skalarni proizvod dva vektora (za realne brojeve Re) [a,b,c]*[x,y,z]=ax+by+cz
Kontrolna pitanja za Poglavlje 7. 1. Konstrukcione linije za 2D konstruisanje objekata. 2. Opcione komande Xline i Ray. 3. Crtanje pomoću konstrukcionih linija. 4. Formiranje horizontalnih i vertikalnih pomoćnih linija. 5. Metode crtanja kružnice Circle. 6. Metode crtanja lukova i lučnih segmenata Arc. 7. Konstruisanje polilinijskog lučnog objekta. 8. Konstrukcija polilinijskog objekta metodom Polyline. 9. Konstruisanje popunjenih prstenova Donut. 10. Konstruisanje elipse i eliptičnog luka Arc. 11. Elipsa sa krajnjim tačkama ose i rastojanja druge poluose. 12. Elipsa sa rastojanjima velike i male poluose. 13. Konstruisanje glatkih krivih Spline. 14. Primena metode splajna u konstruisanju zaptivka. 15. Funkcija tačke u crtanju komandom Point. 16. Opcione komande Measure i Divide. 17. Opcione komande Multiline i Medit. 18. Crtanje polilinijskim metodama. 19. Konstruisanje polilinijskog pravougaonika. 20. Konstrukcija četvorostranog poligona. 21. Konstrukcija linijskog objekta u Ortho režimu upisom direktnog rastojanja. 22. Složene konstruktivne linije. 23. Funkcije geometrijskog kalkulatora.
Referentni pojmovnik: pomoćne metode crtanja Draw toolbar – Paleta alata za crtanje. Komande na paleti alata za crtanje su sledeće: Line - linija-duž, Construction Line -konstrukciona (pomoćna) prava, Ray - poluprava, Multiline - multilinija, Polyline - polilinija, Rectangle - pravougaonik, Polygon - poligon, Arc - luk, Circle - kružnica, Spline – splajn ili tzv. glatka kriva, Ellipse - elipsa, Ellipse Arc - eliptični luk, Insert Block - umetanje bloka, External Reference - spoljna referenca, Image - slika, Import - import fajla, OLE Object - objekat, Make Block - formiranje bloka, Point - tačka, Hatch - šrafura, Region – region Multiline text - višelinijski tekst, Modify toolbar – Paleta alata za izmenu i modifikaciju (editovanje) crteža modela. Komande na paleti alata za modifikovanje su sledeće: Erase - brisanje, Copy Object – kopiranje objekta, Mirror - simetrično 2D kopiranje, Offset – paralelno (ofset) kopiranje, Array - kopiranje po redosledu, Move - pomeranje, Rotate - rotiranje, Scale - skaliranje-(razmera), Stretch - dilatacija (rastezanje), Lengthen - produžavanje, Trim - skraćivanje, Extend – produžavanje (krive) do objekta, Break at Point - prekid krive u jednoj tački, Break -prekid (krive) u dve tačke, Chamfer - obaranje ivice, Fillet - zaobljavanje ivice, Explode - rastavljanje na entitete. AutoCAD Help – Omogućavaju pristup sadržaju AutoCAD-ove pomoći (Help Contents), indeksu (Index) i programu za pretraživanje Find.
What’s New – Šta je novo? Kratak pregled novih mogućnosti i veze sa opisima tih pojmova. Learning Assistance – Pomoć pri učenju. Nalazi se na posebnom CD-u sa fajlovima za multimedijalni postupak učenja AutoCAD-a. Support Assistance – Tehnička podrška. Obezbeđuje tehničku podršku u obliku pitanjaodgovor. Construction lines – Pomoćne (konstrukcione) prave. Ove linije ne utiču na veličinu crteža i nemaju uticaja na komande kao što su Zoom All i Zoom Extents, jer su prostorno neograničene u oba smera postavljenog pravca. Ray – Poluprava. Takođe predstavlja pomoćnu liniju sa utvrđenim početkom i neograničenim završetkom. Hor – Horizontala. Konstruiše horizontalnu pomoćnu liniju kroz određenu tačku. Ver – Vertikala. Konstruiše vertikalnu pomoćnu liniju kroz određenu tačku. Ang – Ugao. Konstruiše pomoćnu liniju pod određenim uglom kroz određenu tačku. Bisec – Bisekcija. Konstruiše pomoćnu liniju prepolovljavanjem određenog ugla. Offset – Ofset. Konstruiše pomoćnu liniju paralelnu nekoj postojećoj liniji. NURBS-Non-Uniform Rational B/Spline – Neuniformna racionalna B-splajn kriva. Matematička definicija za poseban tip glatke krive. Control Point – Kontrolna tačka NURBS krive. Kriva je definisana skupom kontrolnih tačaka i njihovih mera. Kriva prolazi kroz početnu i završnu kontrolnu tačku, a vođena je srednjim kontrolnim tačkama. Weith – Mera. Određuje koliko je jako kriva povučena ka određenoj kontrolnoj tački. Svaka kontrolna tačka ima drugačiju zadatu meru. Tangency – Tangentnost. Određuje usmerenost krive na početnoj i u krajnjoj tački. Order – Redosled. Određuje broj kontrolnih tačaka u redosledu. Više kontrolnih tačaka daje precizniju kontrolu rasprostiranja krive. Polyline – Komanda za polilinijsko crtanja. Close – Zatvaranje objekta. Halfwidth – Poludebljina konture. Length – Dužina entiteta, objekta. Undo – Vraćanje (opoziv) na prethodno stanje u izdavanju komandi.
Rectangle – Komanda za crtanje pravougaonika. Chamfer – Vrednost oborene ivice. Elevation – Vrednost podizanje projekcije iznad ravni UCS. Fillet – Vrednost zaobljavanja ivice na osnovu poluprečnika zaobljenja. Thickness – Debljina (visina) objekta. Width – Debljina konture. Polygon – Komanda za konstruisanje poligona. Inscribed in circle – Opcija upisivanja poligona u kružnicu.
Circumscribed about circle – Opcija upisivanja kružnice u poligon. Direction entry – Direktan unos vrednosti rastojanja. Explode – Pretvara poliliniju u pojedinačne linijske segmente. Pedit – Služi za menjanje svojstava polilinije, odnosno editovanje polilinije.
Pozicije 2D objekta na osnovu koordinatnog sistema ekartov koordinatni sistem koristi tri meĎusobno upravne ose koje su označene sa X, Y i Z. One su i uzete za orijentaciju rada u AutoCAD okruženju; slično kao i kod ručnog načina konstruisanja. Parametri crteža objekata obično se definišu prema tzv. korisničkom koordinatnom sistemu ili UCS. Kod dvodimenzionalnog crtanja dovoljno je, na relativan ili apsolutni način, na početku definisati prve dve koordinate tačke. Za lakše crtanje i dimenzionisanje nagnutih objekata, programski se podrazumeva da je treća koordinata jednaka 0. Sa koordinatnim sistemom može se manipulisati u smislu njegovog rotiranja, premeštanja, translacije i sl. Pozitivne koordinate su definisane iznad, i desno od koordinatnog početka, dok su negativne vrednosti locirane levo, i ispod koordinatnog početka. Za rad u ravni ili prostoru postoji veći broj koordinatnih simbola; svaki prema svojoj nameni, ali se u konstruisanju može raditi samo sa jednim od njih.
D
Primena koordinatnog sistema u konstruisanju
Primer: Na sl. 8.1 prikazuje se položaj “svetskog” (globalnog) koordinatnog sistema čije su koordinate uvek jednake (0,0,0).
Sl. 8.1 Objekat sa kosim presekom i pogledom, konstruisanim u režimu WCS (K34_1.dwg)
Konstruktor može da postavi ikonicu UCS, a samim tim i koordinatni sistem na različite načine, radi lakšeg uočavanja orijentacije crteža, što je prikazano na sl. 8.2.
Sl. 8.2 Pogledi i preseci, formirani pojedinačnim podešavanjem režima UCS (K34_2/4.dwg)
Savet: O trodimenzionalnom koordinatnom sistemu i njegovoj funkciji u modeliranju objekata, videti u poglavlju 16.
Promena izgleda ikone UCS UCS ikona pokazuje lokaciju i orijentaciju koordinatnog sistema. Ikona može biti uključena (vidljiva) ili isključena. Obično je postavljena na početnoj tački UCS, u donjem levom uglu radne površine. U slučaju da je prikazana ikona sa oznakom W, UCS je tada izjednačena sa WCS-om. TakoĎe, ako je prikazana ikona za znakom +, UCS ikona se nalazi na početnoj tački WCS.
Sl. 8.3 Razni izgledi i položaji koordinatnog sistema, korišćeni pri crtanju i modeliranju i pri pripremi za štampanje crteža
Algoritam: pomeranje i rotiranje UCS Primer: Postaviti nove vrednosti lokacije UCS, a zatim izvršiti njegovu rotaciju. 1. Otvoriti polazni fajl S34.dwg (sl. 8.4).
U statusnoj liniji isključiti Grid Display mod. U listi lejera isključiti lejer konstrukcione.
Sl. 8.4 Crtež objekta bez vidljivog korisničkog koordinatnog sistema (S34.dwg)
Iz menija View izabrati Display UCS Icon. Oznaka u polju za potvrdu, opcija On, označava da je ikona prikazana (sl. 8.6).
2. Premeštanje korisničkog koordinatnog sistema.
Sa UCS palete alata (sl. 8.5) izabrati komandu Origin. Zadati novu početnu tačku, npr. metodama Osnap-a (npr. Snap to Center). Ikonu UCS premestiti na novu početnu tačku, tj. u centru elipse 275,235 (). Koordinate ove tačke su sada (0,0) (sl. 8.7a).
3. Rotiranje korisničkog koordinatnog sistema.
U komandnoj liniji uneti UCS (), a zatim izabrati opciju N (New) i (). Na osnovu opcije Z zadati ugao rotacije UCS od 45o (). Ikona UCS je zarotirana u smeru suprotnom od kazaljke na satu (sl. 8.7b). Snimiti crtež kao fajl K34.dwg.
Algoritam komandne linije: premeštanje UCS Command: UCS (komanda UCS) Current ucs name: *WORLD* Specify origin of UCS or [Face/NAmed/OBject/Previous/View/World/X/Y/Z/ZAxis] : n () Specify origin of new UCS or [ZAxis/3point/OBject/Face/View/X/Y/Z] <0,0,0>: 275,235 () Command: *Cancel*.
Algoritam komandne linije: rotiranje UCS Command: UCS (komanda UCS) Current ucs name: *NO NAME* Specify origin of UCS or [Face/NAmed/OBject/Previous/View/World/X/Y/Z/ZAxis] : n () Specify origin of new UCS or [ZAxis/3point/OBject/Face/View/X/Y/Z] <0,0,0>: z () Specify rotation angle about Z axis <90>: 45 () Command: *Cancel*
Napomena: Izgled ikone koordinatnog sistema može se podesiti u meniju View, postupcima View Display UCS Icon Properties... čime se otvara dijalog UCS Icon. Ovde se može podesiti
izgled ikone (2D ili 3D), koničnost strelice, boja, veličina u prostoru modela, odnosno u prostoru papira i sl.
Sl. 8.8 Izgledi ikone UCS i parametri za njeno podešavanje
Generisanje informacija o projektovanim objektima na crtežu Mogućnost generisanja podataka je poseban kvalitet rada u grafičkom modeliranju objekata. Zahvaljujući programski integrisanoj bazi podataka vezanoj za crtež, može se selektivati i izdvojiti odreĎen skup informacija o objektima i, uopšte, o grafičkom radnom okruženju. Ovi podaci potrebni su konstruktoru kao izdvojena znanja, kako bi se mogla vršiti kontrola, a zatim i odluka o eventualnim modifikacijama u modeliranju geometrije objekta. Informacije se odnose na: lejere, tekst, boju, vrstu objekta i vrednosti koordinata na ključnim tačkama objekta. Zatim, tu su i vrednosti površinskih preseka, momenata inercije, mase, zapremine i sl. Pored niza drugih pokazatelja, nabrojani kvantitativno – kvalitativni pokazatelji su bitni da bi se kasnije vršila inženjerska analiza i složeniji proračuni na bazi simulacije. U ovom delu mogu se generisati neke informacije koje se odnose na 2D objekat. U tom smislu, osnovni ciljevi ovog dela su:
Lista svojstava objekta. Pronalaženje X-Y koordinata položaja. Merenje rastojanja izmeĎu dve tačke. Prikazivanje zone objekta. Prikazivanje informacije o crtežu. Prikazivanje vremena potrebnog za izradu crteža i vremena za unošenje izmena. Proračunavanje površine 2D objekta.
Prikazivanje informacija o kreiranim objektima Za prikazivanje karakteristika nekog objekta može se koristiti komanda List. Program prikazuje tip objekta i nekoliko izračunatih karakteristika (T-8.1).
Tip objekta Linija Kružnica Luk Polilinija Splajn kriva Tačka
T-8.1 Proračunate karakteristike Dužina, ugao, delta X, delta Y, delta Z Površina, obim Dužina Površina, dužina Površina (ako je zatvorena), dužina X,Y,Z koordinate
Algoritam: generisanje liste informacija o objektu Primer: Formirati tekstualni fajl koji sadrži podatke o karakterističnim koordinatama Ploča sa upustom. Ove koordinate mogu biti potrebne za izradu programa za računarski kontrolisano lasersko isecanje ploče. 1. Otvoriti fajl S40_1.dwg sa crtežom Ploča sa upustom.
U dijalog boksu Drawing Units, iz opcije Length i liste Type: izabrati Decimal, da bi prikazivanje decimalnih jedinica bilo dato sa tri cifre. Zatvoriti dijalog sa OK.
2. Premeštanje koordinatnog početka UCS-a u donji levi ugao ploče, tako da se sve koordinate prikazuju u odnosu na ugao ploče.
Iz menija UCS izabrati Move Origin. Pritisnuti taster Shift i desni taster miša, zatim izabrati Endpoint za uspostavljanje preciznog vezivanja tačaka sa koordinatnom tačkom. Izabrati donji levi ugao ploče. Snimiti tekući fajl komandom Save kao K40_1.dwg (sl. 8.9).
Sl. 8.9 Objekat Ploča sa upustom sa primenom komande List (K40_1.dwg)
3. Sa palete alata Inquiry aktivirati komandu List. Ova komanda se može dobiti opciono:
Paleta alata: Inquiry List Meni: Tools Inquiry List
Komandna linija: list (li) (). Dinamički unos: list (li) ().
4. Selektovanjem objekta klikom na bar jednu liniju i potvrdom Enter-om, pojavljuje se prozor AutoCAD Text Window sa sledećim podacima o objektu (sl. 8.10).
Tip lejera. Mod rada. Površina objekta. Obim gabaritne površine objekta. Koodinate tačaka (a, b, ... h). Centar i radijus polukružnice. Početni i krajnji ugao kružnog segmenta. Režim prikaza i sl.
Sl. 8.10 Podaci o objektu u AutoCAD Text Window dijalogu (K40_1.dwg)
5. Formiranje fajla sa izveštajem.
Iz ovog prozora pomoću Edit Copy izvršiti kopiranje u clipboard-u. U komandnoj liniji otkucati Notepad i izvršiti Enter. Nakon otvaranja Notepad-og Untitled fajla, izvršiti operaciju Paste kako bi se u okviru ovog programa za obradu teksta formirao isti sadržaj fajla, kao i sadržaj AutoCAD Text Window-a. Snimiti sadržaj tekstualnog fajla kao K40_1.txt u folderu Zapisi.
Sl. 8.11 Zapis podataka u tekstualnom fajlu Notepad-a K40_1.txt
Merenje položaja i rastojanja Geometrijska merenje se odnosi na: položaj tačke ili objekta, rastojanje i ugao izmeĎu dve tačke, veličinu nekog objekta i sl. Sve mere se prikazuju u skladu sa aktivnim UCS i u odnosu na zadate parametre mernih jedinica i uglova. Za ova merenja primenjuju se komande za lociranje tačke i utvrĎivanje rastojanja, gde su na raspolaganju sledeće komande:
Opcione komande ID
Opcione komande Dist
Paleta alata: Inquiry Locate Point Meni: Tools Inquiry ID Point Komandna linija: id () Dinamički unos: id ()
Algoritam: merenje položaja i rastojanja na objektu Primer: Objekat je metalna Ploča za regulaciju sa dva otvora (sl. 8.12). Za njeno pakovanje potrebni su sledeći podaci: XY položaj donjeg desnog otvora, rastojanje izmeĎu centara dva otvora i pravougaona veličina (gabariti) ploče. U tom slučaju je potrebno izmeriti ove dužine. 1. Otvoriti fajl K42.dwg.
Pritisnuti desnim tasterom miša na neku paletu alata, a zatim izabrati Inquiry da bi se prikazala istoimena paleta alata. Odrediti podatak o položaju centra gornjeg otvora.
Sl. 8.12 Jedna projekcija objekta Ploče za regulaciju (K42.dwg)
Pritisnuti taster Shift, i istovremeno pritisnuti desni taster miša, zatim iz pomoćnog menija izabrati nišan Center, da bi se izvršilo precizno vezivanje za centar objekta. Premestiti pointer blizu centra otvora 40 kruga i pritisnuti taster miša kada se pojavi marker za centar. Pri tome se u komandnoj liniji prikazuju sledeće koordinate centra:
Command: '_id Specify point: _cen of X = 190.00 Y = 195.00 Z = 0.00.
2. Generisanje informacija o rastojanju izmeĎu dva otvora.
Sa statusne linije uključiti opciju Dynamic Input i Snap to Intersection. Sa palete Inquiry izabrati komandu Distance. Osnap metodom Center precizno markirati klikom miša centar gornjeg kruga. Ponovo aktivirati Snap to Center. Premestiti pointer blizu centra donjeg otvora i kliknuti levim tasterom miša kada se pojavi marker za centar.
Sl. 8.13 Objekat sa kotiranim odstojanjem centara krugova (K42.dwg)
Nakon toga prikazuju se sledeće proračunate vrednosti rastojanja i uglova:
Command: '_dist Specify first point: _cen of Specify second point: _cen of Distance = 134.3503, Angle in XY Plane = 315, Angle from XY Plane = 0 Delta X = 95.0000, Delta Y = -95.0000, Delta Z = 0.0000.
3. Za izračunavanje horizontalnog gabarita objekta, zadati parametre za precizno vezivanje tačaka sa objektom.
U dijalog boksu Drafting Settings u tabu Object Snap, izabrati metode: Quadrant, Endpoint, Center i kao i režime: Object Snap On (F3) i Object Snap Tracking On (F11). Potvrditi selekciju ek. tasterom OK. Isključiti lejer kote_2.
4. Sa palete alata Inquiry izabrati metodu Distance.
Preuzeti kvadrant luka sa leve strane objekta, bez pritiska na taster (sl. 8.14). Pomeriti pointer do desnog donjeg ugla sve do njegovog povezivanja.
Sl. 8.14 Operacija povezivanja lučne kvadrantne tačke
Pomeriti vertikalno pointer na gore sve do pojave horizontalne i vertikalne tračnice (sl. 8.15). Potvrditi pronalaženje desne gabaritne tačke sa desne strane klikom levim tasterom miša. Pomeriti pointer do leve gabaritne tačke, tj. kvadrantne tačke luka.
Sl. 8.15 Trasiranje i povezivanje linija tragova
Potvrditi vezivanje levim klikom miša. Protumačiti rezultate proračuna koji se automatski saopštavaju u komandnoj liniji (ili u prozoru koji se otvara putem funkcijskog tastera F2), kao:
Command: '_dist Specify first point: Specify second point or [Multiple points]: Distance = 230.0000, Angle in XY Plane = 180, Angle from XY Plane = 0 Delta X = -230.0000, Delta Y = 0.0000, Delta Z = 0.0000. Isključiti fajl K42.dwg bez sačuvanih izmena.
Merenje površina 2D objekata Programski se mogu meriti površine definisane nizom tačaka, kružnicom, lukom, splajn krivom, poligonom, elipsom, polilinijom i kombinovanom površinom koja sadrži izvestan broj pozitivnih i “negativnih” površina (npr. rupa i otvora). Kod primene postupaka merenja, poželjno je koristiti aktivno povezivanje tačaka za objekat. Pored toga, pojednostavljenje izračunavanja površine sastoji se u konstruisanju kontura površina korišćenjem polilinija ili regiona.
Opcione komande Area
Paleta alata: Inquiry Area Meni: Tools Inquiry Area Komandna linija: area (aa) (). Dinamički unos: area (aa) ().
Algoritam: merenje površina sa otvorima Primer: U ovom primeru objekat je metalna ploča sa dva otvora. Potrebno je izračunati površinu merenjem površine ograničene spoljnom polilinijom, a zatim oduzeti površinu kružnog i kvadratnog otvora (sl. 8.16). 1. Otvoriti fajl K43.dwg iz foldera Kraj_2D.
Sa palete alata Inquiry izabrati ikonicu Area. U komandnu liniju upisati A i pritisnuti Enter da bi se aktivirao režim rada Add. U komandnu liniju upisati O i pritisnuti Enter da bi se aktivirao režim rada Select objects.
2. Selektovati mišem jednu liniju polilinijskog pravougaonika. AutoCAD prikazuje površinu ograničenu polilinijama, ukupnu (totalnu) površinu i obim.
Potvrditi Enter-om da bi se izabrala jedna od opcija [Object/Subtract area/eXit]: Upisati S i pritisnuti Enter da bi se aktivirao režim rada Substract. Aktivirati O da bi se uspostavio režim biranja objekata. Izabrati krug. Program prikazuje površinu (i obim) kruga i novu - smanjenu vrednost površine. Nastaviti sa oduzimanjem potrebnih površina, ponavljanjem prethodno opisanih postupaka. Izabrati kvadrat da bi se oduzela i njegova površina. Ovim postupcima se utvrĎuje stvarna površina ploče. Pritisnuti Enter da bi se napustio režim rada Substract, a zatim ponovo pritisnuti Enter da bi se završio rad sa komandom Area. Isključiti fajl K43.dwg bez sačuvanih izmena. Rezultati se dobijaju putem sledećih algoritama.
Algoritam komandne linije: izračunavanje površine 2D objekta Command: _MEASUREGEOM Enter an option [Distance/Radius/Angle/ARea/Volume] : _area (komanda za kvantifikaciju površine) Specify first corner point or [Object/Add area/Subtract area/eXit]
