INZENJERSKA-GEODEZIJA

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA INŽENJERSKA GEODEZIJA Primena geodezije u inženjerskim radovima -Uloga

i zadaci geodezijnženjerstvu

Zadai inženjerske geodezije! Priku"#janje  podloga, karti, situacionih planova i dopuna za različit nivo pro!ktovan!a, Utvr"ivan! $a%nos$i geome$rijski& e#emena$a gra'evine i n!nih dlova #gra"vinsk tolranci!, standardi, uputstva$$$% Projek$ovanje i izrada &r' pos(n na&n za potr( o(!kta, Prora%un $a%nos$i merenja l&ntarnih vličina i tačnost &r', Iz(or me$ode merenja i &rnog pri(ora, )roračun $a%nos$i merenja u "roesu o(e#ežavanja, Analiza tačnosti izvr*nog o(e#ežavanja tačaka o(!kta, ko!i& s dokazu! da su zahtvi o(l'avan!a ispun!ni, is"i$ivanj anje e de)orm de)ormai aija ja o(jeka o(jeka$a $a tok )ra+n! i is"i$iv toko& ksp ksplo loat atac aci! i!   sta(ilnost i sigurnost gra"n!a,  Thnički  Thnički pri!& o(!kta, geode$ski a$es$i za pro!kat izvdnog stan!a$ •

•

• • • • •

•

•

Zakonska regu#a$iva u inženjers$vu! -$ Zakon o "#aniranju i izgradnji o(jeka$a . thnički propisi, standardi i nor& #FI/I0, EU procdur$$$% 1$ Zakon o državnom "remeru i ka$as$ru . Urd(a o thničko! doku&ntaci!i za izvo"n! godtskih radova i stican!u ovla*+n!a za pro!ktovan! godtskih radova, 2$ Pravi#nii u inženjerskoj geodeziji . )ravilnika o sadr'ini, načinu, uslovi&a, nadzoru i kontroli vr*n!a godtskih radova u in'n!rsko thnički& o(lasti&a #34 53, (r$ 67 iz 1881$% 9$ Zakon o za*$i$i na radu, &r za*tit na gradili*tu$ Projek$ovanje u inženjers$vu Ukupan rad oko ko&pltiran!a sv potr(n doku&ntaci! za gradn!u nkog o(!kta naziva s "rojek$ovanje, a sva potr(na doku&ntaci!a čini !dnu clinu ko!a s naziva pro!kat tog o(!kta$ 3vaki grad!vinski o(!kat od za&isli do pu*tan!a u ksploataci!u prolazi kroz nkoliko nkoliko :aza u ko!i&a su prisutni i odgovara!uci radovi$ Zakon de+ni*e , osnovni& "rojeka$a! . gnralni pro!kat, id!ni pro!kat, glavni pro!kat, izvo"ački pro!kat i pro!kat izvdnog o(!kta$ -. Gene Genera ra#n #nii "roj "rojek eka$ a$ /" /"ri ri"r "rem ema a $o"o $o"ogr gra) a)sk ski& i& "od# "od#og oga a za gene genera ra#n #no o izuavanje0 sadrzi! . &akrolokaci!a o(!kta; . op*ta dispozici!a o(!kta; . thničko.thnolo*ka koncpci!a o(!kta; . način o(z("n!a in:rastruktur; . &ogu+ vari!ant prostornih i thničkih r*n!a sa stanovi*ta uklapan!a u prostor; 1. Idejni "rojeka$ /"reds$av#ja "rojek$ni zada$ak2 odnosno osnovu za izradu g#avnog "rojek$a0 sadrzi!

. Ko&pltna r*n!a i osnov svih thničkih r*n!a, .
3. G#avni G#avni "rojek "rojeka$ a$ ! skup skup & &"u "uso( so(no no uskl uskla" a"n nih ih pro! pro!k kat ata a ko!i& o!i&a a s da! da! thničko r*n! o(!kta, prikaz pozicioniran!a o(!kta u prostoru$ 4lavni pro!kat sadr'i i gra"vinski pro!kat i godtski pro!kat, a zavisno o na&ni i thničko! strukt strukturi uri gra"vi gra"vin n sadr'i sadr'i i arhit arhitkt ktons onski ki pro! pro!ka kat, t, l lktr ktrot othni hnički čki pro!k pro!kat at i dr$ dr$ /=nisan pro!ktni zadatak za 4Iavni pro!kat sadr'i> . razradu razradu thničk thničko.thn o.thnolo*ki olo*kih h karaktri karaktristik stika a o(!kta o(!kta sa opr&o& opr&o& i instalac instalaci!a& i!a&a; a; . pror prorač ačun un gra" gra"vi vins nski kih h konst onstru rukc kci! i!a, a, sta(i sta(iln lnos osti ti i sigur sigurno nost stii o(! o(!kta kta  stat statik ika a o(!kta; . got goth hni ničk čki, i, &a*i &a*ins nski ki i drug drugii rado radovi vi;; . r*n r*n! ! t&l! t&l!a a o(! o(!ka kata ta i postr postro! o!n!a n!a;; . thn thnič ička ka r* *n n!a !a in:r in:ras astr truk uktu turr sa nači načino no& & prik prikl! l!uč učn n!a !a i ur" ur"n n!a !a okol okolno nog g prostora; . uslovi uslovi za*t za*tit it sus susdni dnih h o(!ka o(!kata ta i za*tit za*tita a 'ivotn 'ivotn  sr srdi din n . svi svi god godt tsk skii rado radovi vi  pro! pro!k kat at god godt tsk skih ih rado radova va #&r #&r'a, 'a, o(l o(l' 'av avan an! ! i kontrola%; 4lavni pro!kat s sasto!i s od> . 3ituac 3ituacion ionii plano planovi> vi> -> -888 -888,, -> 688 688,, -> 188 188 čak čak - > -88 -88 . )odu' odu'ni ni i popr poprč čni ni pro= pro=li li 4. Izvo'a%ki Izvo'a%ki "rojeka$ 5 radi se samo u s"eija#nim s"eija#nim s#u%ajevima "o"u$! "o"u$! . 4odt 4odtski ski radovi radovi kod kod gra"n!a gra"n!a &onta'n &onta'nih ih gra"vi gra"vina na i &ontir &ontiran! an!u u vlikih vlikih &a*ina &a*ina u &a*inogradn!i$ . 4odtski 4odtski radovi radovi kod kod pro!kt pro!ktovan! ovan!a a i gra"n!a gra"n!a visoki visokih h o(!kat o(!kata a i torn! torn!va$ va$ . 4od 4odt tsk ska a kontr ontrol ola a go& go&t tri ri! ! o(! o(!ka kata ta #ts #tsti tira ran! n!  podu podudar darno nost stii izv izvd dno nog g i pro!ktovanog o(!kta i konstruktivnih l&nata%$ . 4odtski ski rado adovi kod ispitivan!a sta(ilnosti sti tla i d:or :or&aci!a o(!ka kata #d:or&aciona analiza%$ Geode$ski radovi u inženjers$vu! . 5adovi adovi u okv okvir iru u pr prth thod odni nih h rado radova va . 5a 5adov dovii u toku toku izrad izrad  thn thničk ičk  dok doku& u&nta ntaci! ci!  . 5adovi adovi u tok toku ra rali liza zaci ci! ! pro! pro!k kta ta . 5a 5adov dovii toko toko& & kpl kploat oataci aci! ! i odr'a odr'avan van!a !a o(! o(!kta kta Geode$ske Geode$ske "od#oge za "o$re(e "rojek$ovanja! . Topogra:ski opogra:ski ili ili kartogra kartogra:sk :sko o topogra:ski topogra:ski planovi#an planovi#analogni alogni ili digital digitalni%, ni%, . )lanovi )lanovi pos(ni pos(nih h raz&ra raz&ra za za potr( potr( pro!kt pro!ktovan! ovan!a a #->68, #->68, ->-88 ->-88,, ->188, ->188, ->168 ->168 i dr$%, .
•

5adovi na r*avan!u tku+ih i vanrdnih zadataka toko& ralizaci! pro!kta  iz&n pro!kta u toku ralizaci!$

GEODE6SKE 7REZE Kon$ro#na geode$ska mreža )rdstavl!a osnovu za sv godtsk radov u in'n!rstvu$ 3truktura &r' zavisi od tipa radili*ta #z&l!ani radovi u izgradn!i, prcizni radovi, &onitoring d:or&aci!a, Kon$ro#na a mreža mreža u nposr itd$ itd$%$ %$ ?ora ?ora o(uh o(uhva vati titi ti ko&pl o&plt tno no radil radili* i*t t$$ Kon$ro#n nposrdn dno& o& okru'n!u okru'n!u radili*ta radili*ta naziva s radna mreža, ona s &ora povzati sa kontrolno& &r'o &r'o& & ko!a ko!a ! sta(il sta(ilizo izovan vana a van zon zon očkiv očkivani anih h d:or& d:or&aci aci!a !a usld usld izgradn izgradn! ! o(!kata$

GEODE6SKE 7REŽE 5 O89IK!

Da#ja "ode#a geode$ski& mreza! visinsk &r' . !dnodi&nzionalni &odl #-/% horizontaln &r' . dvodi&nzionalni &odl #1/% prostorn &r' .trodi&nzionalni &odl #2/% • • •

Prema vrs$i merenja koja s#uže za "oziioniranje $a%aka mreže, razliku!u s sld+ &tod za postavl!an! godtskih &r'a> trstričk #triangulaci!a, trilatraci!a, triangotrilatraci!a, prcizna poligono&tri!a% satlitsk #4)3, 4L
• •

Geode$ske mreže "ose(ni& namena  su sa&ostaln godtsk &r' #npr za potr( sa&o !dnog &osta, (ran, itd$$% ko! slu' kao godtska osnova prvnstvno za> Iskolčn! o(!kta . prnosn! pro!ktovan go&tri! na trn toko& n!gov gradn!$ )ra+n! po&ran!a i d:or&aci!a  kontrola o(!kata za vr& i nakon gra"n!a, a tako" i pra+n! po&ran!a i d:or&aci!a prirodnih o(!kata$ •

•

Pasivna re)eren$na mreža SRE: @asniva s na &r'i r:rntnih stanica povzanih tl:onski& lini!a&a sa kontrolni& cntro&$ 3vaka r:rntna stanica ! opr&l!na 4)3 pri!&niko&, antno&, napa!an!& i &od&o& ko!i slu'i za ko&unikaci!u sa kontrolni& cntro&$ Kontrolni cntar kontinuirano pruzi&a podatk i na osnovu n!ih krira (azu podataka regiona#ni& korekija$ 3ist& &r' pr&anntnih stanica A45<3 #3r(i!a% sasto!i s od 21 pr&anntn stanic, ko! kontinuirano &itu!u signal i *al!u korkci! 4)3 pri!&nici&a na trnu$

Is"i$ivanje s$a(i#nos$i $#a i de)ormaija 53vi radovi na os&atran!u tla i o(!kata u toku gradn! i upotr( o(!kta$ )o&ran! #po&ak% s d=ni* kao pro&na polo'a!a tačk u prostoru, a o(ično s razla' u dv ko&ponnt> Horizontalnu i Vertikalnu #slgan! ili izdizan!% . U zavisnosti od karaktra, razliku!u s> 5avno&rna #pri(li'no !dnaka% po&ran!a$ Nravno&rna po&ran!a$ • •

Kra!n!i rzultati po&ran!a &ogu s vidti u vidu sldcih d:or&aci!a> lastičn  povratn #trnutn%  gra"vinsk konstrukci! #&taln, ar&irano (tonsk%, plastičn  npovratn #tra!n%  sao(raca!nic, nasipi, prirodni o(!kti$ •

•

)o&ran!a i d:or&aci! nasta!u> . na izgra'enim o(jek$ima> &ostovi, (ran, nasipi, podz&n prostori!, potporni zidovi, zgrad$ . u oko#ini izgra'eni& o(jeka$a> u dolini oko u&!tnih aku&ulaci!a, rudnika, u (lizini ksploataci! tla$ . na "rirodnim "odru%jima> klizi*ta, odroni, na tktonski& rasdi&a i slično$

Osnovna namena "ra;enja "omeranja i de)ormaija o(jeka$a )otr(no ! provriti da li s pona*an! opa'anog o(!kta i n!gov okolin uklapa u n!gov d:or&acioni &odl, tako da s svaka nprdvi"na d:or&aci!a &o' otkriti u rano! :azi$ 5zultati iz&rnih po&ran!a korist s u svrhu provr pro!ktnih r*n!a, a &ogu (iti upozorn! za pravovr&no prduzi&an! &ra na sanaci!a&a kako (i s sprčil t' posldic$ U sluča!u nprdvi"nih d:or&aci!a, posto!i &ogu+nost da s n!ihovo& analizo& do" do saznan!a o uzroci&a n!ihovog nasta!an!a, *to &o' (iti korisno za (udu+ sličn pro!kt$ De)ormaiona merenja s &ogu podliti na> . 9oka#na  ispitivan! d:or&aci!a izgra"nih o(!kata, odrdnih lokaci!a, npr rudnika, na:tnih (u*otina, raznih postro!n!a u industri!i i slično, . Regiona#na  opa'an! d:or&aci!a @&l!in kor u (lizini granic iz&"u tktonskih ploča opa'a s pukotina iz&"u dva tktonska (loka uzdu' rasda, . Kon$inen$a#na  opa'an! d:or&aci!a @&l!in kor na v+& područ!u, . G#o(a#na  pra+n! po&ran!a @&l!inog pola, pro&n rotaci! @&l!, rlativnih po&ran!a iz&"u tktonskih ploča i dr$ . osnovn tačk #r:rntna &r'a% sa ko!ih s opa'a!u, . kontroln tačk s&*tn na o(!ktu$

Deformaciona analiza s sprovodi u čtiri koraka>

-$
II0 Re#a$ivne mreže  sv tačk nalaz s na o(!ktu, pri č&u s opa'a!u sva rlativna po&ran!a iz&"u kontrolnih tačaka$ /:or&aciona analiza počin! od 1$ koraka #u odnosu na apsolutn &r'%> -$ -. Geode$skim me$odama . po&ran!a odr"na godtski& &toda&a i&a!u apsolutni karaktr !r s odr"u!u u odnosu na sta(iln tačk ko! s nalaz izvan područ!a d:or&aci!$ 4odtsk &tod ukl!uču!u terestričke, fotogrametrijske i satelitske metode.

1$ :izi%kim me$odama  &rn!& s kvanti=ku!u &haničk ili lktričn vličin$ Korist s pos(ni optički, &hanički i hidrostatički ur"a!i> elektronske libele, klinometri, deformetri, tenzometri i dr.  Ti& &toda&a po&ran! s odr"u! kao rlativna vličina, !r s i ur"a! ko!i& s &ri nalazi na ili u o(!ktu  u područ!u podlo'no& po&ran!i&a$

Primeri de)ormaioni& mode#a u 1D ravni )o&ran! !dn ili grup tačaka o(!kta, npr$ (loka D u odnosu na A$ a% Linarno ho&ogno naprzan! čitavog o(!kta i rotaci!a$

(% /:or&a(ilno područ! sa !dni& rasdo&, npr$ iz&"u (lokova A i D$ c% 5azličit linarn d:or&aci! u svako& (loku plus po&ran! o(!kta D u odnosu na o(!kat A$

Za&$evi $a%nos$i )olo'a!na nsigurnost svak opa'an tačk na o(!ktu dirktno zavisi od &aksi&alno očkivanog po&ran!a ko! &o' nastati pod nor&alni& uslovi&a$ Na pri&r, polo'a!na nsigurnost opa'anih tačaka na (tonski& (rana&a tr(ala (i (iti #uz vrovatno+u od 76% na!vi* !dnaka čtvrtini #8,16% prdvi"n vrdnosti &aksi&alnog po&ran!a tih tačaka za dati priod vr&na iz&"u dv poh &rn!a> ) 76 8$16G/ &a ) 76 . polo'a!na nsigurnost opa'anih tačaka na o(!ktu za vrovatno+i od 76 $ / &a  očkivano &aksi&alno po&ran! tačk$

gra+ke me$ode za odredjivanje de)ormaija )ri statičko& optr+n!u nk konstrukci!, osi& toga *to s n!n tačk po&ra!u u prostoru stvara!u+i pol! po&ran!a, on s i &"uso(no raz&iču odnosno pri(li'ava!u ili udal!ava!u$ )o!a& udal!avan!a ili pri(li'avan!a dv (lisk tačk na konstrukci!i pri d!stvu optr+n!a, naziva s s d:or&aci!a$ Ako su s tačk &"uso(no udal!il nastala ! d:or&aci!a zatzan!a i označava s o(ično J, ukoliko su s pri(li'il nastala ! d:or&aci!a pritiska, ko!a s o(icno označava sa .$  Tako s govori o pritisnuto! ili zatgnuto! d:or&aci!i$ /:or&aci! s &ogu &riti tako *to s &ri pro&na raz&aka iz&"u dv označn tačk na konstrukci!i$

U praksi s !avl!a potr(a za odr"ivan!& vličina po&ran!a . klizan!a tla ili d:or&aci!a o(!kata$ 3u*tina odr"ivan!a tih vličina zasniva s na odr"ivan!u razlika polo'a!a iza(ranih rprzntativnih tačaka, iz&"u nkog prvo(itnog  nultog &rn!a #,,@%8 i nardnih tku+ih  kontrolnih &rn!a #,,@%k$ Iz(or lokaci! tačaka s vr*i uz konsultaci! sa pro!ktanto& i gologo&$ @a odr"ivan! tih po&ran!a &ogu s koristiti =zičk i godtsk &tod$ Kod odr"ivan!a d:or&aci!a =zički& &toda&a, odr"u! s sa&o rlativna vličina nastal d:or&aci!$

7erenja +zi%kim me$odama  s izvod razni& pri(ori&a ko!i nposrdno da!u vličinu d:or&aci!a$ Kao instru&nti za &rn! korist s uglavno& sld+i

ur"a!i> klatno sa koordinato&tro&, o(rnuto klatno, inklino&tar, klino&tar, kstnzo&tri$

K#inome$ar  s koristi za prcizno &rn! pro&na nagi(a u vrtikalno! ravni$ )ostavl!a s na čvrsto uzidan =ksn (az, po!dinačno ili u o(liku lanca$ ?rn!a s izvod na pristupačni& tačka&a (rana, na kruni i u pos(ni& kontrolni& galri!a&a$ Klino&tar sa visoko& prcizno*+u &ri &al rotaci! ili kako s to uo(iča!no ka', vari!aci! inklinaci!$ 3asto!i s od vrlo ostl!iv li(l či!o& rotaci!o& upravl!a sastav &haničkog po!ačala sa poluga&a i &ikro&tri!ski& zavrtn!&$ &r s po&ran!a &hura li(l od 8$1&&, a okrtno ogldalo čini &ogu+i& opa'an! iz raznih s&rova$ Klino&tar sa cvno& li(lo& &o' s koristiti za tačkasti tip kontrol #kao *to ! sluča! kod (rana% ili za &rn! d:or&aci!a$ U prvo& sluča!u uo(iča!no s korist kru'n (az$ Kad s koristi kru'na (aza klino&tar dolazi sa 2 s:rn no'ic #ravna no'ica, sto'asta no'ica i no'ica sa trago&%$
Ink#inome$ar ! instru&nt prdvi"n za dal!insku kontrolu nagi(a tačk na ko!o! ! ugra"n$ ?o' (iti postavl!n na spol!a*n!i& povr*ina&a (ran, u t&l!i&a i u spci!alni& (u*otina&a$ Na!v+u pri&nu i&a za kontrolu po&ran!a u du(oki&

(u*otina&a$ )o&o+u o!ačanog lktričnog ka(la inklino&tarska sonda spu*ta s na dno (u*otin$ Inklino&tarsk cvi i&a!u na s(i urzana dva para vodilica ko! o&ogu+ava!u vo"n! inklino&tra (z zakrtan!a$ Inklino&tar na s(i i&a ugra"n kotač ko!i ulaz u vodilic inklino&tarski cvi$ Ugra"ni gravitacioni snzor &ri ugao zaokrtan!a inklino&tarsk sond u odnosu na prostornu vrtikalu$ )ovlačn!& sond pr&a vrhu t očitan!& na svaki &tar do(i!a!u s uglovi zaokrtan!a inklino&tarsk cvi u odnosu na vrtikalu$ Na osnovu uglova zaokrtan!a do(i!a!u s horizontalna po&ran!a inklino&tarsk cvi$ U praksi su prisutni spci!alni inklino&tri u ko&(inaci!i sa kstnzo&tri&a$ )rikazani instru&nt i&a tačnost očitavan!a po&ran!a  8$886&&& i nagi(a 8$86&&&$ @a &rn! d:or&aci!a korist s $enzome$ri $ 5az&ak iz&"u dv =ksiran tačk o(ično s zov (aza i na!č*+ s označava sa l8$ Daza tnzo&tra s (ira zavisno od oso(ina &atri!ala konstrukci!$ Oto ! v+a ho&ognost &atri!ala konstrukci!, to ! (aza tnzo&tra &an!a i o(ratno #za (ton . tnzo&tri s (azo& v+o& od -88 &&%$ Tnzo&tri &ogu (iti> &hanički, optički, akustički, lktro&hanički$ Pa'an podatak nkog tnzo&tra ! n!gova ostl!ivost$ Kod &haničkih tnzo&tara to ! uv+an!, a kod lktričnih rzoluci!a$
Eks$enzome$ri su instru&nti ko!i, ugra"ni na različiti& npristupačni& tačka&a (ran, &r lokaln d:or&aci! u s&ru u ko& su polo'ni i po&o+u spo!nih ka(lova prnos ih u &rnu cntralu$ )ostavl!a!u s u ravni&a parallni& uzvodni& i nizvodni& lic& (ran, !r s polazi od prtpostavk da s glavn d:or&aci! razvi!a!u u ti& ravni&a$ 3 tortsk tačk gldi*ta, tr(alo (i da udal!nosti ravni od uzvodnog i nizvodnog lica (udu &ini&aln, kako (i rgistroval &aksi&aln d:or&aci!$ Ali, kstnzo&tri (i s tada na*li u povr*insko& slo!u ko!i ! izlo'n utica!u dnvnih t&praturnih oscilaci!a, pa rgistarski podaci n (i pokazivali stvarno pona*an! hidrothničk (tonsk konstrukci!$ /a (i s olak*ala analiza d:or&aci!a od hidrostatičkog pritiska, ugra"u! s u (lizini kstnzo&tra tzv$ izolovani kstnzo&tar ko!i pokazu! d:or&aci! uzrokovan skupl!an!& (tona, vla'no*+u u tr&ički& procsi&a t!$ d:or&aci! nzavisn od hidrostatičkog optr+n!a$ Pijezome$ar ! hidrogolo*ka (u*otina izvdna na takav način da nivo vod u n!o! odgovara nivou podz&n vod u n!no! okolini i slu'i za &rn! rasto!an!a od =ksn tačk n!gov konstrukci! do nivoa vod, a po potr(i i za &rn! t&pratura vod i uzi&an! uzoraka vod za analiz n!nog kvalitta$ =idro5nive#manski ins$rumen$ radi na osnovu po!av spo!nih sudova, a sasto!i s od dv posud napun!n dstilovano& vodo& i spo!n pos(no& cvi odr"n du'in$ )o&o+u &ikro&trskog zavrtn!a i &ikroskopa pos&atra!u s pro&na nivo vod usld d:or&aci! podlog, na ko!o! s instru&nt postavi, (ilo da s radi o tlu (ran ili o stni u t&l!i&a$ Tačnost očitan!a instru&nta ! vlika i kr+ s oko  8,889 uglovn skund na 16 &tara vodoravn ci!vi$ =idrome$ar  slu'i za &rn! podizan!a nivoa u t&l!no! ploči ili u stni$ 5ad &u s zasniva na principu pizo&tarsk cvi ko!a povzu! t&l!nu ploču ili (u*otinu u stni s kontrolni& hodniko& u (rani$ Na kra!u svak cvi nalazi s prcizni &ano&tar za očitavan! pritiska i vntil za ispu*tan! vod$

E#ekr$i%ne merne $rake su trak ko! slu' za &rn! d:or&aci!a na povr*ina&a (ran ili stn$ Na povr*inu s lp spci!alni& pr&azi&a$ @asniva!u s na pro&ni lktričnog otpora, a to ! o(ično tanka 'ica, či!i ga(arit zavisi od vličin 'l!nog lktričnog otpora$ E#ek$ri%ni eks$enziome$ri su instru&nti ko!i su ugra"ni na različiti& tačka&a (ran i &r lokaln d:or&aci! u s&ru u ko!& su postavl!ni, t ih prnos u pos(nu &rnu cntralu$ )rdnost i& ! u to& *to s dal!inski& prnoso& &ogu &riti d:or&aci! na npristupačni& tačka&a, a &rn!a s vr* vliko& prcizno*+u$ Ekstnzo&tri s postavl!a!u u ravnina&a parallni& s uzvodni& i nizvodni& lic& (ran, !r s prtpostavl!a da s glavn d:or&aci! razvi!a!u u ti& ravnina&a$ E#ekr$i%ni $ermome$ar  i&a vliki znača! u odr"ivan!u pona*an!a konstrukci!$ . golo*ki, in'n!rsko.golo*ki i hidrogolo*ki :aktori, . gothničk karaktristik prgradnog pro=la, . hidrolo*k i hidrauličk karaktristik #u priodu gra"n!a i ksploataci!%, . kli&atski :aktori #utiču na iz(or &atri!ala za gra"n! i uslov gra"n!a%,

.

tro*kovi ralizaci!$

Prema $i"u kons$rukije, visok (ran s &ogu klasi=kovati na> Nasut @idan i (tonsk 5čn pokrtn prgrad 3pci!alni tipovi • • • •

Na!zastupl!ni! su nasu$e i (e$onske (rane$ 3tatistika pokazu! da su u svtu zastupl!no oko 78 nasutih (rana, (ilo od z&l! ili ka&nog na(ača!a$
8e$onska gravi$aiona (rana suprotstavl!a s spol!asn!i& sila&a sopstvno& tzino&$ I nasut (ran :or&alno spada!u u tip gravitacionih (rana, !r s optrcn!u suprotstavl!a!u t'ino&, ali ! uo(iča!no da s tr&in CgravitacionC odnosi na (tonsk (ran$ 4ravitacion #(tonsk% (ran grad s na tlu ko! i&a dovol!nu nosivost da pri&i tzinu (ran i optrcn!a ko! (rana prnosi u t&l!$ )oprčni prsk gravitacion (ran i&a o(lik pri(lizno pravouglog trougla,sa duzo& katto& kao uzvodni& lic&$ do 8. tih i od 8.tih godina$ )rva tapa ! karaktristična po to& *to su kori*+n &tod za odr"ivan! Bapsolutnih po&ran!aC tačaka (rana$ T &tod su i&al su*tinskih ndostataka od ko!ih su tri osnovna> odr"ivan! po&ran!a tačaka o(!kata zasnivalo s na čvrsto! prtpostavci o apsolutno! sta(ilnosti osnovnih tačaka kontroln &r' u statistički& kritri!u&i&a o tstiran!u po&ran!a tačaka o(!kata pri&n!ivan su :unkci! ko! n zadovol!ava!u ocnu, t!$ :unkci! zavisn od iz(ora koordinatnog sist&a, i tr+ u&sto si&ultanog statističkog zakl!učivan!a, kori*+no ! zakl!učivan! po po!dini& ko&ponnta&a #koordinata&a% vktora po&ran!a$ Drana Sve$i :rensis ! lučna (tonska gravitaciona (rana, ko!a s nalazi u kan!onu Q9 k& svrozapadno od Los An"lsa, -8 k& svrno od dana*n!g grada 3anta Klarita u Kali:orni!i, izgra"na sa cil!& rgulisan!a aku&ulaci! kao sastavnog dla vodovodn gradsk in:rastruktur$ Drana ! pro!ktovana i izgra"na u priodu

iz&"u -719$ i -71Q$ godin od stran hidrogra"vinskog (iroa
Geodezija u raznim granama gra'evinars$va -. Projek$ovanje i gra'enje "u$eva i že#eznia ► Istra'ni radovi  izrada studi! opravdanosti ► )rikupl!an! i dopuna topogra:skih podloga sitni!ih raz&ra #-> 16$888 do -> -88$888% ►  )rikupl!an! svih podloga raz&r od -> 1$888 do -> 6$888 za potr( id!nog pro!kta ► 4odtski radovi kod prno*n!a tras na trn, sni&an! podu'nih i popr*nih pro=la izrada situaci!a u raz&ri -> -$888 ► 4odtski radovi u o(l'avan!u gra"vinskih pro=la u procsu gru(ih z&l!anih radova, davan! prciznih podataka o nivlti za gorn! slo!v as:alta ► 4odtski radovi kod sni&an!a izvdnog stan!a, izrada situaci!a za nazor 1. Projek$ovanje i gra'enje mos$ova ►Istra'ni radovi, )rikupl!an! podloga -> 6888 i ->-8888, izrada pro=la, sni&an! sonda'nih (u*otina i dr$ ►Izrada glavnog pro!kta -> 688 i ->-$888 ►Faza gradn! &osta . <(l'avan! kra!n!ih tačaka &osta . <(l'avan! &sta i cntra svakog po!dinog stu(a . Kontrola pri gra"n!u ►)ra+n! pona*an!a u pro(no! :azi i :azi ksploataci! 3. Projek$ovanje i gra'enje $une#a ►Istra'ni radovi# podlog-> -8$888, -> 68$888% ►Id!ni pro!kt # -> 1$688 ili -> 6$888% ►4lavni pro!kat #-> 688 ili -> 1$688% . proračun pro(o!a tunla ►4radn!a  sukcsivno razvi!an! podz&n tunlsk &r' 4. Projek$ovanje i gra'enje da#ekovoda i ži%ara ►)ro!kat . <(z("ivan! podloga -> 16$888 do -> 68$888 u cil!u proktovan!a glavn tras . 4odtski radovi na prno*n!u tras na trn . 4odtski radovi oko sta(ilizaci! stu(ova i sni&an! u raz&ra&a -> 688 do ->1$688$

4ra"n! . <(l'avan! d=nitivnih &sta stu(ova . 5adovi u toku gradn! stu(ova . Kontrola pona*an!a stu(ova i zatzan! provodnika

►

,. Geode$ski radovi u &idro$e&nii ►Izrad studi!, ->16$888 i -> 68$888 ►Izrada id!nog r*n!a, ->1$688 i ->-8$888 ►Izrada glavnog pro!kta, /o ->-8, sni&an! poprčnih pro=la ►4radn!a o(!kta ►)ra+n! pona*an!a >. Projek$ovanje i gra'enje zgrada ►3ni&an! trna i prikupl!an! ostalih potr(nih podataka za izradu pro!kta ►3ni&an! za raz&ru ->-88 do ->688 #->68% ►5adovi na prno*n!u pro!kta zgrada na trn . kontrola ►5adovi u procsu gradn!  o(l'avan! ►5adovi u procsu kontrol

SA
Izo&i"se E  kvidistanci!a$ Prdnosti> 8$6, -, 1$6, $$$ Ista vrdnost na clo& listu$ ?an!a kvidistanci!a kod krupni! raz&r i &an!ih nagi(a$ P+a kvidistanci!a kod krupni! raz&r i str&i!ih nagi(a

6O6A9NA S6ANI@A 3tout  3urvVing  Fr 3tation  Ara  Ti.distanc ?ogu+nost sni&an!a podataka #intrna &&ori!a . 888 tačaka, kstrna &&ori!a  vi*%  Trans:r podataka  ka(al 53121  intr:!s za spol!nu konkci!u
• •

@adatak $o"ogra)skog "remera ! da odrdi rlativn prostorn polo'a! na z&l!ino! povr*i ili nposrdno (lizu n!$ /a (i s d=nisali prostorni odnosi &r s> kos i horizontaln du'in, horizontalni i vrtikalni uglovi$ /a (i s do*lo do polo'a!a tačaka nophodno ! &at&atički &odlovati vzu iz&"u rzultata &rn!a i tra'nih polo'a!a tačaka$ )rikupl!ni podaci pr&ra s prikazu!u gra=čki na karta&a, planovi&a, put& pro=la ili di!agra&a, u analogno& ili digitalno& o(liku$

Prini" merenja> 3knr &itu! i&puls sa visoko& :rkvnci!o& i rSktu! s od povr*i nazad do snzora$
E&itovani zrak &o' i&ati vi*struku rSksi!u *to uzroku! da odr"na tačka i&a ist koordinat, ali različitu visinu$ )rva rSksi!a &o' poticati od vgtaci! ili ivic o(!kta, voda ili sličnog, dok posldn!a na!vrovatni! potič od povr*i @&l! ili v*tačkog o(!kta$

:ina#ni "roduk$i lasrskog skniran!a trna su> /igitalni &odl povr*i #ng$ /igital 3ur:ac ?odl% . /E? /igitalni &odl trna #ng$ /igital Trrain ?odl% . /E?
3koro svi &odrni LI/A5 sist&i, pord 4)3.a, I?U i lasrskog sknra, intgri*u i 54DNI5 #5d.4rn.Dlu, Nar In:ra 5d% ka&r visok rzoluci! ko! o&ogu+ava!u izradu kvalittnih orto:oto planova rzoluci! i do 1c& #u zavisnosti od visin prlta%$ DEM (eng. Digital Elevation Model) je kontinualni matematički model koji reprezentuje površ Zemlje. Viina je funcija polo!ajni" koordinata. H#f($%&) ili H#f( ϕ % λ   )

7asovno "riku"#janje "oda$aka -$
.

0vovodi$ Lidarski podaci su vo&a pogodni za podr*ku pro!ktovan!u novih lini!a cvovoda$ . )odr*ka povr*inski& pro!kti&a$ Lasrski podaci s korist u svi& pro!kti&a gd ! potr(no r*avati pro(l& ravanski d=nisanih ntitta prostora$

Na%in is"oruke 9IDAR5ski& "oda$aka Li/A5 Bpoint cloudC izglda vo&a i&prsivno ali za korisnik ! &alo upotr(l!iv$  Tačnost, nivo dtal!nosti i zahtvani o(lik isporuk diktira!u ko!i tip Li/A5 sist&a + s koristiti u prikupl!an!u podataka$ 3irovi :a!lovi lidarskih podataka su vo&a vliki i &ogu s rdukovati kroz sld+ &tod ko! zadrzava!u nivo tačnosti i na&n> Filtriran! podataka /igitalizaci!a Pktorizaci!a ?odlovan! Li/A5 gnralno n &o' ko&pltno za&niti konvncionaln &tod pr&ravan!a$ Li/A5 n &o' idnti=kovati sldc ntitt prostora> podatk o granica&a, podz&n instalaci!, in:or&aci! o voda&a #s& lini! vodnog ogldala % ili du(inu vod$ Konvncionalna &rn!a s &ora!u pri&n!ivati kod v+in radova in'n!rsk godzi!$ )rocsiran!& Li/A5 podataka do(i!a!u s izlazni doku&nti ko!i su vo&a praktični za pri&nu i &ogu i&ati :or&at ko! o(z("u!u konvncionaln &tod pr&ra$ • • • •

)5E/N<3TI> Li/A5 &oz o(z(diti znaca!n prdnosti u odnosu na konvncionaln &tod pr&ra ili :otogra&tri!> . Drzo prikupl!an! podataka . Drza o(rada podataka . 5ad i na npristupačni& trni&a . ?an! zavistan od vr&na u odnosuna :otogra&tri!u$ ?o' raditi i no+u ako ni! potr(no gnrisati orto.:otoplan$ . ?ogu+a sni&an!a i ispod kro*n!i drv+a . N&a potr( za povratak na trn radi prikupl!an!a dodatnih podataka . Iako ! skup, &an!a cna u odnosu na konvncionaln &tod pr&ra . )ouzdani!i stovi podataka sa &ogu+no*+u gnrisan!a vi* produka&a #/T?, /3?, orto :oto plan% . )rdnost sni&an!a u *u&oviti& prdli&a NE/<3TA0I>

. . . . .

)odloga &ora (iti pogodna za rSktovan! lasrskog zraka$ N radi do(ro ako ! tlo ko! s sni&a pokrivno sngo& /gradira!u s stovi podataka$ ?rn!a s vr* do sn'nog pokrivača 3ist& n radi do(ro za vr& &agl, ki*, snga 3na'ni vtar u&an!u! kvalitt radova i podataka sist&a

 T5EN/ )ov+an! tačnosti )o(ol!*an! so:tvrskog procsinga Auto&atska klasi=kaci!a ntitta>  T&l!i zgrada  Krovovi zgrada  Klas z&l!i*ta  Pgtaci!a Intgraci!a podataka • • •

•

 Rdan od na!va'ni!ih :aktora pri iz(oru &tod sni&an!a odnosi s na kvalitt /?T.a$ Na!v+i stpn =kasnosti i kono&ičnosti posti' LI/A5 thnologi!a, pos(no za područ!a ko!a su pokrivna gusto& vgtaci!o&$ U pro!kti&a gd s zahtva tačnost do -8 c& i vrlo visoka gustina tačaka na trnu #do -8&% u*td pri&n LI/A5.a u odnosu na :otogra&tri!u i drug &tod idu i do 12 ukupnih tro*kova$ ?nog z&l! su ovu &todu iza(ral kao !dinu prihvatl!ivu za izradu visoko kvalittnih nacionalnih /?T.a$ @a v+a područ!a gd s zahtva n*to ni'a tačnost #polu&tarska% gd ! pri&na LI/A5.a nracionalna s o(ziro& na tro*kov, pri&na :otogra&tri!sk &tod ! i dal! opravdana i prihvatl!iva$ )o!avo& vi* prova!dra satlitskih sni&aka visok rzoluci! #ispod -&% sv vi* na znača!u do(i!a dal!inska dtkci!a$

6eres$ri%ko #asersko skeniranje  Trstričko lasrsko skniran! ! =kasan &tod prikupl!an!a nkoliko &iliona 2/ tačaka nkog prostornog o(!kta, sa stacionarn plat:or&$ )rincip rada ! vrlo sličan dana*n!i& klasični& godtski& instru&nti&a sa lasro&$ Lasrski zrak poslat iz &rnog instru&nta rSktu! s od prd&ta sni&an!a i vra+a nazad$ Ko&(inaci!a iz&rn udal!nosti i ugla sa odr"n stanic da! prostorn trodi&ntionaln koordinat$ ?tod &rn!a du'ina pri&no& lasrskog zračn!a odnos na> :aznu, pulsnu i triangulacionu$ Fazna i pulsna &toda s (azira!u na vrlo !dnostavno& principu$ Ako zna&o (rzinu svtlosti c i vr& t za ko! svtlost pr" dvostruki put iz&"u dv tačk, na osnovu nardn :or&ul &o'&o izračunati i rasto!an! iz&"u n!ih>

 D =

c∗t  2

U godzi!i s o(ično koristi )azni "rini" merenja dužina$ )ri :azno& načinu &rn!a oda(rana ! posrdna &toda &rn!a vr&nskog intrvala, na osnovu

&rn!a :azn razlik &tovanog i pri&l!nog signala$ 5Sktovani talas ! po&rn  ! u odnosu na poslat signal$ Iz clog (ro!a talasnih du'ina i :azn razlik &o'&o izračunati du'inu$

Kod im"u#sne me$ode merenja dužina, prda!nik *al! u vrlo kratko& vr&nsko& inrvalu lktro&agntni i&puls pr&a cil!u, pa s dirktno &ri vr& potr(no za n!gov povratak$ U litraturi na pisano! na nglsko& !ziku čsto s za ovu &todu sr+ i skra+nica T
6riangu#aioni #aserski skener isi!ava lasrski snop na prd&t i koristi ka&ru kako (i na*ao lokaci!u lasrsk pro!kci! na o(!kat$ Lasrski prda!nik i ka&ra su pod*ni pod odr"ni& konstantni& uglo&, i stvara!u trougao sa lasrsko& pro!kci!o& na o(!ktu$ @(og ovakv kon=guraci! pro!kci!a s &n!a u vidno& pol!u ka&r u zavisnosti od udal!nosti ka&r$ Prini" rada #aserski& skenera zasniva s na &rn!u polarnih koordinata, odnosno horizontalnog i vrtikalnog ugla t udal!nosti do odr"n tačk u prostoru$ Instru&nt *al! lasrsk i&puls, i rgistru! protklo vr& od &itovan!a i&pulsa #zraka% do n!govog povratka do pri!&nika, iz&rnu du'inu i poto& računa prostorn koordinat tačk$ Kod v+in trstričkih lasrskih sknra prikupl!an! podataka vr*i s pri&no& spci!alizovanog so:tvrskog pakta, ko!i ! instaliran na računaru i put& &r'nog ka(la ili ('ičn vz spo!n sa sknro&$ 3vaka aplikaci!a za prikupl!an! podataka  ! drugači!a, ali rzultat ! na kra!u isti> o(#ak $a%aka$ 7O8I9NO 9ASERSKO SKENIRANJE ?/L /Vnascan ! sist& za lasrsko skniran! svih prostornih :or&i iz vozila u pokrtu$ 4N33 INE50IRALNI 3I3TE? LA3E53KI 3KENE5 • • •

Kada ! lasrski sknr vzn za nku &o(ilnu plat:or&u #auto&o(il, (rod, avion, hlihoptr i sl$%, onda s takvo lasrsko skniran! naziva dina&ički& ili &o(ilni& lasrski& skniran!&$
3ist& sknira do 2Q$888 tačaka u skundi$ <(rada prikupl!nih podataka o(avl!a s u spci!alnizovano& so:tvru u ko& s ralizu! postupak =ltriran!a i slkci! karaktrističnih prostornih :or&i$ 3ist& &o' da pri&a korkci! od &r' pr&anntnih stanica on'line , na osnovu čga s podaci prikupl!a!u u dr'avno& koordinatno& sist&u$

7?96ISENZORSKI 6ERES6RIKI PRE7JER O"rema! . FA5< Lasrski sknr J 1 Topcon 4N33 risivra #pozicioniran! i ori!ntaci!a o(laka tačaka% J digitalna ka&ra #gnri* :otogra=! za (o!n! o(laka tacaka% . ?hanički ur"a! za nivlisan! snzora 3can Y 4o . <(z("n ZiFi, Dlutooth and ZLAN konkci!a #)0% Rezu#$a$i snimanja! . 2/ :oto ralistični opis o(!kata . Izrada 2/ &odla ur(anog !zgra i izrada doku&ntaci! u raz&ri od ->-88 do ->188 #0itV 4?L 
8es"i#o$ne #e$e#ie /?A< $e&no#ogija0

UAP ! auto&atski sist&i za kontrolu i planiran! lta u cil!u prostorn akvizici! podataka$ Klasi=kaci!a . Evropska za!dnica za (spilotn ltlic . Pisina lta . Tra!an! lta . Drzina . ?aski&alna nosivost ivličina . /o&t signala . ?ikro&ini . Taktičk . 3trat*k . Dspilotn ltlic pos(n na&n 3ta(ilni! plat:or& sa (nzinski& &otori&a dozvol!ava!u kori*+n! pro:sionalnih ka&ra ili čak i &ogu+nost kori*+n!a LI/A5 sist&a $

SBING9E6 @A7 [ vo&a Sksi(ilan sist& ko!i s lansira ruko&  autono&an sist& poltan!a i sltan!a$ [ autopilot  radi na principi&a v*tačk intlignci!a  analizira podatk I?U i 4N33 [ digitalna ili in:ra.rd ka&ra [ I?U snzor  na!kono&ični!a vari!anta [ 3ni&an! npristupačnih trna  kono&ični!a vari!anta u odnosu na konvncionalna godtska sni&an!a [ ?asovno prikupl!an! go&tri!skih i slikovnih podataka [ 5aspon krila 8 c&, 688 g Drz razvo! ov thnologi! &o' s o(!asniti kspanzi!o& nisko(ud'tnih plat:or&i sa a&atrski& ili pro:sionalni& ka&ra&a i 4N33IN3 sist&i&a nophodni& za navigaci!u sa visoko& prcizno*+u$

FINALNI )5
-$ <5T<.F
6ANOS6 GEODE6SKI= POD9OGA @API3I . P53TE TE5ENA #5APAN TE5EN, 3T5? TE5EN, NA4LI L
8A6I7E6RIJSKA 7ERENJA U priodu &art.&a! 1881$ ralizovana su prcizna hidrogra:ska &rn!a dna /unava intgrisani& sist&o& Tri&(l 688 4)3.a i hosondra Atlas /E3< 288$ ?rn!a su ralizovana po &todi pro=la na &d!uso(no& rasto!an!u od -8&$ 3va &rn!a su oslon!na na 4)3 &r'u pro!kta povzanu sa dr'avno& &r'o&$ ?rni podaci su o(ra"ni sa progra&ski& pakto& za 4I3 ArcIn:oArcPi^, ko!i ! o(z(dio digitalni topogra:ski plan i 2/ &odl rčnog dna, na osnovu kog su gnrisan izo(at i potr(ni podu'ni i poprčni pro=li$ Ehosondr ! ur"a! ko!i &ri du(inu u vodi na osnovu (rzin zvuka i vr&nskog intrvala &itovanog i rSktovanog signala$

O6KRI &talnih cvi, )P0 cvi, az(stnih cvi, gasovoda, vodovodnih cvi, kanalizacionih cvi, tl:onskih ka(lova, stru!nih ka(lova, itd$ . Kartiran! in:rastrukturn &r' . /tkci!a &ogu+ih o*t+n!a . 3ni&an! trna radi us&ravan!a (u*n!a i drugih radova . Ndstruktivna istra'ivan!a$

Georadarska is"i$ivanja na "u$evima Ispitivan!a putva su svakako !dan od na!intrsantni!ih aspkata pri&n goradara$ [ Kartiran! d(l!in as:altnog slo!a, (tona, ta&ponskog slo!a,$$$ [ Kartiran! struktur as:alta i (tona [ Lociran! zona pov+an vla'nosti u podlozi puta$ ZAK9J?NA RAZ7A6RANJA







 

3avr&n thnik prikupl!an!a i o(rad podataka u godzi!i donos rvolucionarn pro&n &todologi!a izrad 2/ topogra:skih podloga kao osnova za ko&p!utrsko pro!ktovan! u svi& o(lasti&a thnik$ Nov thnik o&ogu+ava!u r*avan! pro(l&a o(z("n!a visoko prciznih i a'urnih 2/ podloga svih vrsta pro!ktovan!a u gra"vinarstvu, ur(aniz&u, prostorno& planiran!u, za*titi 'ivotn srdin i svi& drugi& o(lasti&a thnik za vo&a kratko vri!&$ Intgrisan!& novih thnologi!a pr&ra sa z&l! i vazduha o&ogu+n ! razvo! opti&alnih &toda pr&ra ur(anih zona, koridora i izrada 2/ podloga kao osnova za pro!ktovan!, invntarizaci!u prostora, :or&iran! (az podataka ntitta prostora, 4I3 ri!*n!a ur(anih srdina i I3 ko&unalnih slu'(i i prostora o(uhva+nih pro!kti&a za*tit čovkov srdin$
GEODE6SKO O8E9EŽA polarna prscan! pravaca ortogonalna dirktno 4)3 navigaci!a • • • •

<(l'avan! "o#arnom me$odom sprovodi s po&o+u hirozontalnog ugla i horizontal du'in #polarni ugao i polarno rasto!an!%$
Preseanje "ravaa . o(l'avan! pro!ktovan tačk na osnovu dva horizontalna ugla sa dv dat tačk odnosi s na postupak prscan!a pravaca$

Or$ogona#na . glavni l&nti za ortogonalno o(l'avan! pro!ktovan tačk na trnu odnos s na apcisu i ordinatu$

/irktna o(l'avan!a lokaci!a pro!ktovanih tačaka GPS $e&no#ogijom$ Ndostatak ov thnologi! !st *to ! nophodna stalna dogldnost sa satlito&$

potr(n tačnosti o(l'avan!a #d=nisana pro!kto&% dina&ik radova na gradilistu raspolo'ivih kadrovskih i instru&ntalnih rsursa kli&atskih uslova drugih para&atra ko!i s razliku!u od gradili*ta do gradili*ta • •

• • •

• • • • •

6a%nos$ merenja ug#a zavisi od> podatak todolita &o' (iti u rasponu od 8$- do -s tačnost cntrisan!a instru&nta i signala tačnost viziran!a tačnost očitavan!a #optički ili lktronski instru&nt% at&os:rski uslovi sta(ilnost instru&nta i signala u toku rada • • • • • •

7erenje dužina na gradi#i*$u> )antl!ik Elktrooptički dal!ino&tri Nivliri #sa li(lo& ili auto&atski% Nivl&ansk ltv • • • •