Hrana Kao Lek_1

HRANA KAO LEK 

BRESKVA Protiv crevnih oboljenja, raka, groznice, malarije, za smirenje zivaca, okrepljenje jetre i zuci, jacanje pluca...

Breskva (Prunus persica) je veoma rasirena vocka u svetu (postoji oko 2 500 sorti). Postojbina joj je Kina odakle je preko Persije i Grcke dospela u tople vinogradarske krajeve sveta. Koristi se u sirovom stanju a pogodna je i za pravljenje kompota, sokova, dzemova kao i za susenje. Cvet breskve se bere u martu, aprilu i maju a plod od pocetka juna do septembra. U plodu breskve ima secera, karotina, vocnih kiselina, belancevina, skroba, mineralnih sastojaka, vitamina A, B, C i gvozdja. Koristi se u ishrani, industriji i medicini. Izuzetno je poznata u narodnoj medicini kao sredstvo za ciscenje creva. Poznata su i lekovita svojstva sokova, sirupa i cajeva od breskve.

BRESKVIN CAJ za jacanje jetre, zeluca i pluca

Breskvin caj se pravi tako sto se 30 grama cveta prelije s pola litra kljucale vode ili mleka. Kada odstoji 5-10 minuta, procedi se i pije triput na dan po jedna solja.

BRESKVA KAO DIURETIK  Uzeti 30 grama breskvinog lisca i 30 grama cveta. Preliti ovu mesavinu s litrom kljucale vode i ostaviti da stoji 15-tak minuta. Procediti i piti umesto vode.

BRESKVA ZA NEGU LICA Sminku i necistocu s lica treba skinuti bademovim uljem, a zatim staviti masku od svezih, zrelih bresaka. Nakon 20 minuta masku skinuti i lice oprati u mlakom caju od breskvina cveta. Posle nekoliko ovakvih "tretmana" koza postaje cista i glatka.

HRANA KAO LEK  BUNDEVA  – lek i hrana

Bundeva je uz borbene gusane gus ane,, kul kulen en i som sombor borski ski sir  zaš aštititn tnii zn znak ak po poljljop opri rivr vred edno no nap apre redn dne e Voj ojvvod odin ine. e. Plo lod d i  sem eme e se ko kori rist ste e za le leče čenj nje e i  ishranu čoveka i domaćih životinja. Poslednjih godina se više popularizuje i ceni. Bundeva (Cucurbita pepo L. – Cucurbitaceae) je jednogodišnja, zeljasta biljka. Vodi poreklo, kao i ostale vrste tikvi, iz Centralne  Amerike i donešena je u Evropu u XVI stoleću (u Peruu i Meksiku,

Breskvin caj se pravi tako sto se 30 grama cveta prelije s pola litra kljucale vode ili mleka. Kada odstoji 5-10 minuta, procedi se i pije triput na dan po jedna solja.

BRESKVA KAO DIURETIK  Uzeti 30 grama breskvinog lisca i 30 grama cveta. Preliti ovu mesavinu s litrom kljucale vode i ostaviti da stoji 15-tak minuta. Procediti i piti umesto vode.

BRESKVA ZA NEGU LICA Sminku i necistocu s lica treba skinuti bademovim uljem, a zatim staviti masku od svezih, zrelih bresaka. Nakon 20 minuta masku skinuti i lice oprati u mlakom caju od breskvina cveta. Posle nekoliko ovakvih "tretmana" koza postaje cista i glatka.

HRANA KAO LEK  BUNDEVA  – lek i hrana

Bundeva je uz borbene gusane gus ane,, kul kulen en i som sombor borski ski sir  zaš aštititn tnii zn znak ak po poljljop opri rivr vred edno no nap apre redn dne e Voj ojvvod odin ine. e. Plo lod d i  sem eme e se ko kori rist ste e za le leče čenj nje e i  ishranu čoveka i domaćih životinja. Poslednjih godina se više popularizuje i ceni. Bundeva (Cucurbita pepo L. – Cucurbitaceae) je jednogodišnja, zeljasta biljka. Vodi poreklo, kao i ostale vrste tikvi, iz Centralne  Amerike i donešena je u Evropu u XVI stoleću (u Peruu i Meksiku,

arheolozi su pronašli dokaze stare 4000 godina o kulturi njenog gajenja). Gaji se radi ploda koji može biti težak i preko 10 kg (nisu retki primerci mase od 50 i više kilograma) i semena iz kojeg se, hladnim postupkom, cedi ulje. Kod nas (Srbija) više je zastupljena kao pridruženi usev (međuusev) kukuruzu ili na okućnicama i seje se u is isto to vr vrem eme. e. Ovo je bi biljljka ka sa šu šupl pljijim, m, 44-5 5 me meta tara ra du dugi gim m vreža vre žama ma a sa savr vrem emen ena a se sele lekci kcija ja tež težii nj njih ihov ovom om sk skra raći ćivan vanju ju ra radi di postizanja višeg prinosa i lakše primene agrotehničkih mera. List je širok, nasađen na duge peteljke. Cvetovi su žuti, krupni, lončasti. Zbog izraženog medenja, dobra je paša za pčele, kada se vrši i oprašivanje dvodomih cvetova. Cveta u julu i avgustu a sazreva septembra i oktobra. Cvet je otvoren od zore do 10 ili 11 sati pre podne, kada se zatvar zatvara. a. Svaki dan cvetaju drugi cvetovi. Najčešće se sreću, u narodnom povrtarstvu, botanički tipovi krupnih plodova, glatke ili slabo segmentirane segmentirane površine, beličaste ili olovn olovnosive osive boje kore, žutonarandžastog mesa i belog semena. Žuta boja mesa (endokarp) potiče od karotenoidnih jedinjenja. Iz semena se cedi ulje (38-39%) tamnozelene boje sa crvenim prelivima; uljane sorte daju oko 48% zlatnožutog ulja. Selekcioni Selekc ioni rad, indus industrijsk trijsko o gajen gajenje je i prerad prerada a razvij razvijeni eni su u SAD, Rusiji, Nemačkoj i Mađarskoj. Tradicionalno se gaji i manufakturno prerađuje seme u Sloveniji. U ishrani ljudi se koristi pečena i kuvana a seme u vidu ulja ili pečeno. (Ulje se u lečenju i kulinarstvu koristi bez termičke obrade!) Domaćim životinjama se daje sirova, isitnjena, kao i uljane pogače, u kompoziciji dnevnog obroka hrane i posebno, izmrvljeno, celo seme kao antihelmintik. Lekovita svojstva

U tradicionalnom isceljivanju, plod se preporučuje kao diuretik, osobama obolelim od reume, gihta, zapaljenja bubrega i mokraćne bešike. Dijetalna je hrana za gojazne osobe i dijabetičare, kao i onima sa oboljenjem želuca i tankih creva i kod pojave krvavih prol pr oliv iva. a. Pr Prot otiv iv up upal ale e ja jajn jnik ika a i pr prob oble lema ma me meno nopa pauz uze e tr treb eba a je redovnije, u većoj količini, jesti i piti njen sok. Zapaženo je da bundeva dobro čini i obolelima od psorijaze (diuretsko dejstvo). Kod zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se svakodnevni obrok od dinstane, neslane, bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka koji je začinjen kašikom pavlake. Za ublažavanje bolova od proširenih vena treba je sveže nastruganu staviti kao oblog, te držati duže privijenu. Seme se koristi za lečenje hipertrofirane prostate, kada ga treba  – svakodnevno - presnog jesti. Najčešće se preporučuje kao antihelmintik pri pojavi dečijih glista (oxiuris) i pantljičare (tenia,

trakavi traka vica ca). ). Lj Ljušt ušten enje jem m se seme mena na uo uobi biča čaje jene ne bu bund ndeve eve,, ne tr treb eba a uklanjati tanku, srebrno-zelenkastu pokožicu (tegumen) jer se u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka, dok uljane sorte nemaju ljusku većć sa ve samo mo pr prozr ozrač ačnu nu se seme menj njaču aču.. Le Lekk pr prot otiv iv gl glis ista ta i pa pantl ntljijičar čare: e: ujutro,, natašt ujutro natašte, e, treba pojest pojestii istuc istucane ane semenke sa malo meda (oko 50 grama za odrasle osobe) - mala deca od 30 do 50 grama, starija od 30 do 150 (200) a odrasli od 300 do 400 grama. Posle pola sata popiti kašiku ricinusovog ulja te ne jesti i piti nekoliko sati (može se  jesti narendana mrkva). Druga varijanta recepta (ruska) prep pr epor oruč učuj uje e da se po posl sle e je jedn dnog og sat ata a te tera rapi pijja po pon nov ovi,i, be bezz pret pr etho hodn dnog og uzi zima manj nja a ri rici cin nus uso ovo vog g ul ulja ja.. Da Daljlja a mo mogu gućn ćnos ostt je konzum kon zumira iranje nje ulj ulja a u sva svakod kodnevn nevnoj oj ish ishran rani,i, što se pra prakti ktikuj kuje e na severozapadu Balkana i srednjoj Evropi (u Sloveniji postoje male, porodične, uljare čije ulje se visoko vrednuje na tržištu – čak, u dvostrukom odnosu prema maslinovom, te se razređuje drugim,  jeftinijim biljnim uljima u razmeri 1:1). "Grickanje" pečenog semena, u cilju lečenja, ne može se preporučiti jer je pojava crevnih parazita pove po veza zana na sa sl slab abom om hi higi gije jeno nom m ru ruku ku i ni nisk skom om zd zdra ravs vstv tven enom om kulturom stanovništva; mada, postoje preporuke ove vrste u starijoj literaturi kada su bili drugačiji zdravstveno-socijalni zdravstv eno-socijalni uslovi života. Za isceljivanje rana, opekotina i ispucale kože preporučuje se mazanje kvalitetnim uljem. [Ulje je dobar medijum za ekstrahovanje lekovi lek ovitog tog bil bilja ja na nis niskim kim temp tempera eratura turama ma i spr spravl avljan janje je mel melema ema i kozmeti koz metički čkih h pre prepar parata ata (op (opšte, šte, pre prećutn ćutno o usv usvoje ojeno, no, pra pravil vilo o je da temperatura ekstracije lekovitog bilja u bilo kom ulju ili vodi ne treba da pređe 60°C u vodenom kupatilu).] Kod pojave bradavica, treba ih dva puta dnevno blago trljati smrvljenim prašnicima cvetova dok se ne osuše i same otpadnu. (Napomena: ovakve i slične promene na koži su sve češće u populaciji a mogu se rešavati i mazanjem sokom peteljke smokve i stabljike maslačka.) Protiv crevnih parazita, domaćim životinjama treba u prekrupi ili stočnom brašnu, davati sledeće količine istucanog semena po grlu, dnevno: kokoš 1-2 g, mačka 20-30 g, pas 30-60 g, svinja 80-130 g, u zavisnosti od telesne mase. Kulinarski recepti Krem supa od bundeve (za 6 osoba)

Sastojci: 1 kg bundeve, 2 glavice crnog luka, 3-4 čena belog luka, 2 paradajza, 50 g maslaca, dve supene kašike pavlake, 1 litar  goveđe supe (koncentrat iz "kocke"), začini - so, biber, crvena paprika i peršun.

Pripre Prip rema ma:: Bu Bund ndev evu u pr prep epol olov ovitite e i oč očis istitite te od se seme mena na.. Me Meso so izrežite na kockice. Ispržite luk, dodajte bundevu i dinstajte. Dodajte oguljen, iseckan paradajz, naseckan beli luk i začine. Zalijte supom i kuvajte. Kada omekne, sve sastojke usitnite mikserom, prokuvajte i za zači čini nite te pr prem ema a uk ukus usu. u. Go Gotov tovu u su supu pu po posp spitite e se seck ckan anim im lilisto stom m peršuna. Punjena bundeva (za 6 osoba)

Sastojci: Bundeva od 2 kg; 400 g povrća narezanog na kockice: celer, luk, mrkva, tikvica; 100 g pavlake; 3 kriške tosta; 1 jaje; 1 supena kašika “prezle” (suv, krupno mleven hleb); cimet u prahu; ribani parmezan; maslac; ulje; so i biber. Sos: 250 g oguljenog, na komadiće izrezanog paradajza, 10 g sušenih gljiva ili 100 g svežih, maslac, 3 male glavice crnog luka, kadulja (žalfija), so i biber. Priprema: Odrežite vrh bundeve, ogulite koru tako da dobijete 78 tankih traka, odstranite seme a 200 g mesa narežite na kockice. Preostalo meso skuvajte na pari. Skuvajte i poklopac bundeve i koru narezanu na trake. Na malo vrelog ulja propržite povrće i bund bu ndev evu u na nare rezan zanu u na ko kocki ckice, ce, po poso solilite, te, po pobi bibe beri rite te i po pove veži žite te pavl pa vlak akom om.. Me Meso so bu bund ndeve eve sk skuv uvan ano o na pa pari ri pr prop opas asir iraj ajte te u pi pire re,, pome po meša šajtjte e s ja jaje jem, m, ci cime metom tom,, 3 su supe pene ne ka kaši šike ke pa parm rmez ezan ana a i 1 kašikom prezle. Posolite i pobiberite. Dobivenu smešu stavite u posl po slas astitiča čars rsku ku ke kesu su.. Ka Kalu lup, p, u ob obliliku ku po polu lulo lopt pte e, pr prem emaž ažitite e maslacem, na dno stavite poklopac od bundeve, obrnuto okrenut. Uz rubove, u razmacima, poslažite trake od kore a između njih istitisn is snitite e tra trake ke od pi pire rea. a. Ka Kalu lup p is ispu puni nite te po povr vrćem ćem na nare reza zani nim m na kockice, upotpunite ostatkom pirea, tostom i maslacem narezanim na listiće te pecite 50 minuta u pećnici zagrejanoj na oko 180°C. Pripremite sos: gljive (suve prethodno omekšajte u vodi) propržite na ma masl slac acu, u, do doda dajtjte e pa para rada dajz jz,, ka kadu duljlju, u, so i bi bibe berr i ku kuvaj vajte te 15 minuta. Posle pečenja izvrnite masu iz kalupa tako da zadrži oblik bundeve i poslužite sa pripremljenim sosom. Srpska pita bundevara

Sitno narendajte potrebnu količinu bundeve (pogledajte slike) na trenici i uz dodatak nešto šećera i malo vode prodinstajte u posudi da omekne. Začinite cimetom i nadevajte kore. Smotanu savijaču poređajte u pogodnu posudu i pecite dvadesetak minuta u umereno zagrejanoj pećnici. Gotovu pitu pospite šećerom u prahu (može i vanilin-šećer). Sicilijanska salata od sveže bundeve

Narendajte bundevu. Dodajte so, biber, mirisne začine u prahu (kadulja, ruzmarin, majčina dušica, origano ili njihove mešavine) po

ukusu, domaće vinsko ili jabukovo sirće i maslinovo ulje (u osnovni recept možete dodati i drugo, salatno povrće!). Služite uz meso pečeno na žaru. Sok od bundeve

Sastojci: 20 g limuntusa (kristalna limunska kiselina), 7 litara vode, 2 kg šećera i 3 kg bundeve. Priprema: Očišćenu i isečenu bundevu stavite u šerpu zajedno sa šećerom i nalijte vodu, te kuvajte dok ne omekša. Propasirajte bundevu sa vodom od kuvanja, dodajte limuntus, promešajte i sipajte u staklene boce. Najbolje je da vreo sok sipate u zagrejane, sterilisane boce, koje zatvorite celofanom i umotate u ćebad, dok se ne ohlade. Ovim postupkom se postiže duža održivost napitka u ostavi. (Dodatak limuntusa nije obavezan!)

BUNDEVA Lek protiv povecane prostate, upale tankog creva, dizenterije, teskoca pri mokrenju, pantljicare i psorijaze.

BUNDEVA LEK PROTIV PSORIJAZE U periodu kada bundeva ima na pijaci treba je redovno koristiti za ishranu. Ko ima psorijazu, neka je jede svaki dan. Moze se napraviti sok od nje, moze se kuvati ili jednostavno peci u rerni.

BUNDEVA LEK PROTIV PANTLJICARE Osim sto daju dobro i ukusno ulje, semenke od bundeve veoma su lekovite i upotrebljavaju se za isterivanje pantljicare, olaksavaju mokrenje i pomazu kod uvecane prostate.  Ako sami spremate semenke brzo ih posle pranja osusite i ostavite na hladnom i suvom mestu. Kada se ljuste treba paziti da se ne skine sivozelena pokozica

u njoj su najvredniji lekoviti sastojci. Deci se daje 150-200 grama sveze ociscenih semenki istucanih i pomesanih sa medom - odjednom, a odrasli uzimaju ujutru na gladan stomak 400 grama semenki. Posle pola sata treba popiti jednu kasiku ricinusovog ulja s crnom kavom. Nista drugo se ne jede. Ko ne moze da izdrzi neka uzme narendanu sargarepu.

VARIVO OD BUNDEVE Skuvati meso bundeve narezano na kockice, 2-3 minuta pred kraj dodati kiselu pavlaku u kojoj je umesana kasicica crnog brasna, sitno narezani crni luk, persunov list i mleveni beli biber. Posoliti prema ukusu.

BUNDEVA KAO SREDSTVO ZA SKIDANJE BRADAVICA Pazljivo uzeti prasnike iz sredine cveta bundeve, malo zgnjeciti i time trljati dvaput dnevno bradavicu. Ponavljati dok bradavica ne otpadne

HRANA KAO LEK  CELER Za lecenje astme, katara pluca, promuklosti,bolesti zivaca, mokracnih puteva,bubrega,gihta, reume, poboljsanja apetita,otklanjanja probavnih smetnji, jacanje zeluca

Celer ( Apium graveolens L.)  je dvogodisnja zeljasta biljka, vretenastog korena i specificnog mirisa. Koren i povrce se koriste za salatu a cela biljka kao zacin.

Kao korisna i lekovita biljka celer je bio poznat  jos u starom Egiptu.Nekada se verovalo da celer pospesuje polnu moc. Danas se zna da pospesuje uspesno razmenu materija. Bogat je limonenom, eterskim i masnim uljem. U korenu ima eterskog ulja, secera, apina, asparagina, tirozina, kolina, alosorbusena, pentosana i masti. Slatkasti odebljali koren celera najcesce se koristi za spravljanje salate, variva ili kao zacin za supe i corbe. Peteljke i listovi koji imaju jak aromatican miris, takodje sluze kao zacin. Biljka zadrzava specifican miris i nakon susenja. Divlji celer zbog jakog i neugodnog mirisa, malo se koristi.

CAJ OD CELERA PROTIV REUME U litri vode kuva se 40 grama celerovog lisca nekoliko minuta. Poklopljeno stoji dok se ne ohladi. Procedi se i pije mlako nekoliko puta dnevno, a u trajanju od nekoliko nedelja.

CELER PROTIV BUBREZNIH BOLESTI Protiv bubreznih tegoba treba piti sok od svezih listova celera, sam, sa medom ili kao alkoholaturu - 30 kapi dnevno.

SALATA OD CELERA Uzeti jedan veci ili dva manja korena celera,  jednu kiselu jabuku i supenu kasiku narendanog rena. Jabuka i celer narendaju se krupnije. Sve se izmesa sa dodatkom seckanog persunovog i celerovog lisca, seckanim kaparima i mesavinom jogurta i kisele pavlake. Dodati malo soli i jabukovog sirceta. Salata je osvezavajuca i lekovita.

CVEKLA Protiv tumora i leukemije, akutnih fibroznih oboljenja, niskog pritiska, gripa, pospesuje rad nerava i mozga, cisti i stvara krv, podstice aktivnost jetre, zuci i zeluca, stiti od radioaktivnosti i zracenja, deluje preventivno

Cvekla (Beta vulgaris) poreklom je sa obale Sredozemlja. Ova dvogodisnja biljka vretenastog korena crvene boje i tamnozelenog lisca spada u red najkorisnijih i najlekovitijih povrtarskih kultura. Koristi se citava biljka, upotrebljava se preko cele godine, bogata vitaminima i mineralima, lako probavljiva, moze se uzimati bez ogranicenja i opasnosti od stetnih posledica. Pored izuzetnog bogatstva belancevinama, mastima i ugljenim hidratima, cvekla sadrzi gotovo sve mineralne sastojke: kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvozdje, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom... Znacajno je i prisustvo vitamina B1, B2, C , kao i vitamina B12, izuzetno retkog u namernicama biljnog porekla a tako vaznog za vegetarijance. Zahvaljujuci prisustvu antocijana, koji daje toplu crvenu boju soku od cvekle, a utice i na obnavljanje krvi, ova blagotvorna biljka deluje i antikancerozno. Izuzetni su zdravstveni efekti cvekle u slucajevima demineralizacije kostiju i zuba: prisustvo joda cini je dragocenom u borbi protiv arterioskleroze i usporavanja procesa starenja. Osnov visestruke lekovitosti ove biljke cine ipak betanin i betain,  jer podsticu razmenu materija, regulisu krvni pritisak, smanjuju holesterol, odrzavaju krvne sudove, podsticu rad jetre...

SOK OD PRESNE CVEKLE PROTIV NAJTEZIH OBOLJENJA Cvekla je lekovita i kod najtezih oboljenja, deluje i protiv tumora. Kuvanjem gubi svoju lekovitost pa je najbolje piti sok od presne

cvekle. Od 1 kilograma cvekle dobije se otprilike 700 grama soka. Cveklu treba tanko oljustiti, sitno narendati, preliti sokom od limuna i medom. Kada malo odstoji istisnuti sok i pita ga u gutljajima celog dana. Kod tezih oboljenja popiti dnevno od 1/2 do 1 litre soka. Kada se oseti poboljsanje smanjiti na 1/4 litre.

CORBA OD CVEKLE ZA JACANJE I CISCENJE KRVI Operite dve veze mladih listova cvekle, narezite i stavite da se kuva. S njima neka se kuva i veza persunova lisca. Dok se lisce kuva (10-15 minuta) naseckati mladi crni i beli luk sa percima, narendati koren sargarepe, jedan koren persuna i manji celerov koren. Narendati najsitnije i 4-5 cvekli, sve preliti velikom kasikom ulja i sokom od limuna, staviti u vodu s liscem i odmah skloniti s vatre. Na stolu dodati i kosani list persuna.

SALATA OD CVEKLE ZA JACANJE ZELUCA I JETRE Krupno narendati cveklu i upola manje koren od celera. Zaciniti s malo soli, jabukovim sircetom, kasicicom maslinovog ulja i mlevenim kimom. Izmesati s kiselom pavlakom i posuti persunovim listom.

CVEKLA ZA ZIMU Iseci cveklu na tanke kolutove, preliti jabukovim ili vinskim sircetom sa nesto samlevenog kima i staviti u tegle.

DINJA

Za osvezenje i psihicko smirenje,za ublazavanje bolova kod uboda i opekotina, pomaze kod oboljenja zuci, mokracnih kanala i probavnih smetnji

Dinja (Cucumis melo) je jednogodisnja zeljasta biljka, poreklom iz  Azije i Afrike, daje zute, mesnate, vrlo socne i slatke plodove.Koriste se plod, koren i seme, a bere se od pocetka maja do kraja oktobra. Plod se upotrebljava u obliku vocne salate, kompota ili pekmeza. Plod sadrzi vodu (95%), secer, belancevine, limunovu kiselinu, vitamin C, karoten, etericno ulje i nesto bakra, gvozdja i cinka. U korenu ima pektina, kalcijeva malata, smole, voska i melonemetina na koji valja obratiti paznju, jer prouzrokuje proliv i povracanje. Od dinje se prave i lekoviti oblozi (protiv opekotina i uboda).

DINJA PROTIV KAMENCA U BUBREGU I MOKRACNOJ BESICI Za spravljanje leka protiv kamenca u bubregu i mokracnoj besici uzme se 1 kilogram semenki od dinje, stavi u 5 litara vode i kuva se dok se ne ukuva na 3 litra. Kada se prohladi, procedi se i sipa u flase. Pije se triput dnevno po 1 decilitar. Lecenje traje dok ne nestanu tegobe. Ovaj lek se moze pripremati i svakog dana - svez. Tada treba uzeti jednu kasiku semenki, istucati ih u avanu i kuvati 2-3 minuta sa 2 decilitra vode. Pije se triput dnevno.

DINJA KOD UBOJA I OPEKOTINA Dinja smiruje i ublazava bolove kod spoljnih povreda koze pri uboju i kod opekotina. Bolno mesto se ili namaka sokom od dinje ili se na njega stavljaju oblozi od narendane dinje.

SOK OD DINJE Rucno ili pomocu sokovnika iscedite sok od dinje, pomesajte ga s jogurtom i po zelji dodajte soka od limuna i kasiku meda. Ukrasiti tucanim pistacima ili tucanim oljustenim bademom.

GROZDJE Za ciscenje i jacanje krvi, za podmladjivanje organizma, protiv bolova prostate, protiv koznih bolesti i opadanja kose, za izbacivanje kamena iz zuci, za bolje zgrusavanje krvi

Grozdje (Vitis vinifera L. ) je plod vinove loze, visegodisnjeg grma koji spadaju u povijuse, cijom se domovinom smatraju zapadna Azija i juzna Evropa.Za jelo u svezem stanju se koristi uglavnom stono grozdje, koristi se i u susenom stanju, ali se najvise upotrebljava u industriji vina, kao i za proizvodnju raznim napitaka. U grozdju najvise ima vode (80%), zatim secera (16,7%), celuloze (4,3%), zatim jabucne kiseline, kalijuma, natrijuma i drugih mineralnih soli i vitamina (najvise vitamina C). Grozdje je poznato i kao lekovito sredstvo. Srednje hranjive vrednosti (68 kalorija na 100 grama) grozdje deluje osvezavajuce na organizam. Zvanicna medicina mu priznaje laksativna i diureticna svojstva (ciscenje i izlucivanje). Dijabeticari ga moraju uzimati umereno zbog prisustva secera.

GROZDJE ZA CISCENJE I JACANJE KRVI Napravite mesavinu od jednakih delova semena grozdja, spargle, proklijalog jecma, korena pasje psenice i vodopije. Mesavinu treba lagano proprziti i od toga kuvati kavu pa je u gutljajima piti tokom dana.

GROZDJE ZA PODMLADJIVANJE ORGANIZMA Dijete vocnim sokovima deluju veoma stimulativno na ceo organizam. Dijeta sa grozdjem je jedna od najboljih. U sezoni grozdja, ukoliko Vam to zdravlhe dozvoljava, drzite 20-tak dana dijetu sa grozdjem; skinucete visak kilograma, regulisati probavu i apetit, koza ce zablistati svezinom. Naravno, ako je dodatna hrana nemasna i laka.  Ako ste mrsavi grozdje u kombinaciji sa jacom hranom ce i Vama pomoci.

GROZDJE PROTIV ZUCNIH KAMENACA Za ovaj lek koristi se vino. Pola litre vina kuva se sosminom maslinovog ulja oko pet minuta. Ovo se pije svako jutro na gladan stomak, pet dana za redom. Kada se popije legne se najpre pola sata na jednu, pa pola sata na drugu stranu.

GROZDJE PROTIV BOLOVA U PROSTATI Terapija je sledeca; deset dana pre svakog obroka (dorucka, rucka, vecere) pojesti 1/2 kilograma svezeg grozdja. Posle savakog obroka pije se caj spravljen od 4 velike kasike isitnjenog svezeg i suvog lista vinove loze. Lisce se prelije sa 7 decilitara kljucale vode i posle 2 sata stajanja procedi se i pije.

GROZDJE ZA BOLJE ZGRUSAVANJE KRVI Sest dana treba pre dorucka, rucka i vecere pojesti po 400 grama crnog grozdja s parcetom odstajalog razenog hleba. Ovo je dobro i protiv povecanja kiseline u mokraci, kao i kratke opstipacije.

GROZDJE PROTIV KOZNIH BOLESTI I OPADANJA KOSE U prolece, kada se loza orezuje i njome prostruje zivotni sokovi treba zarezati pri zemlji panj i stavit cevcicu i malu posudu ili flasicu. Sok koji se tako sakupi izuzetno je lekovit kod brojnih bolesti.  Ako se njime peru vlazni lisajevi za nekoliko dana ce nestati. Odstranjuje i perut u kosi, a utrljavanjem u divlje meso i ono ce nestati

 JABUKA Za dobar san, protiv hronicnog zamora, trovanja, visokog pritiska, nesvestice, preterane gojaznosti, glavobolje, migrene, proliva, povracanja, vrtoglavice, bolesti grla, okostavanje zglobova, opekotina, perutavog ekcema, impetiga, trihofitije, prosirenih vena, ogrebotina od otrovnog brsljena, opstipacije, isijasa

Jabuka (Malus communis) je najrasprostranjenija kontinentalna vocka (postojbina severozapadni predeli Himalaja), uzgajana je jos 1 000 godina pre nove ere. Uzgaja se na preko 5 miliona hektara u svetu a poznato je oko 10 000 sorti jabuka. Raste i kao divlje voce koje se takodje koristi, zbog oporosti i kiselosti uglavnom peceno, ili za preradu. Jabuka se mnogo koristi u zdravstvene svrhe (jabukovo sirce, koje zadrzava sva svojstva jabuke, osnovni je lek u tradicionalnoj medicini zbog znacajnog prisustva kalijuma, klucnog mineralnog sastojka).

Koristi se cvet, plod i ljuska od ploda. Cvet se bere u aprilu, maju i junu, a plod od pocetka juna do kraja septembra. Plod sadrzi: pored vode, secera, pektina, vitamina A, B i C i organske kiseline: jabucnu, limunovu mravlju, karponsku... Mnogostruka vrednost jabukovog sirceta po Dr. Dzervisu i drugima  jeste u tome sto kalijum vezuje i ostale neophodne mineralne sastojke: fosfor, hlor, natrijum, magnezijum, kalcijum, sumpor, gvozdje, fluor, silicijum a u manjoj meri i druge minerale. Sirova ili pecena jabuka olaksava varenje. Caj od jabukove ljuske regulise poremecaje organa za varenje. Jabukovo sirce u raznim kombinacijama, najcesce sa medom i vodom, visestruko je delotvoran lek.

 JABUKA PROTIV ANEMIJE Svako jutro na gladan stomak treba pojesti jednu narendanu jabuku prelivenu sokom od pola limuna, kasikom domaceg sumskog meda i kafenom kasikom soka od bokvice ili drenjina.

 JABUKA PROTIV ISIJASA Trule jabuke (najbolje divlje) odlican su lek protiv isijasa. Bolna mesta jednostavno se obloze jabukom i to se ponavlja danima dok se ne oseti olaksanje.

 JABUKA PROTIV OSTIPACIJE Izvanredan nacin da se regulise stolica i otkloni zatvor   jeste da svakodnevno uzimate obrok od jedne pecene jabuke s hlebom ili jos bolje, kasom od jecma, psenice ili razi.

CAJ OD JABUKE KAO UNIVERZALNI LEK  Pet minuta treba kuvati 2,5 decilitra vode s velikom kasikom meda i sokom od jednog limuna. Time preliti 10 grama  jabukovog cveta i ostaviti da odstoji poklopljeno 15 minuta. Procediti. Pije se za jacanje nerava, srca, pluca, za regulisanje probave i ublazavanje kaslja i kijavice. Istovremeno, izvanredno gasi zedj u vreme letnje zege.

 JABUKA PROTIV MELANHOLIJE Vodi za kupanje (ne prevrucoj) dodati 5-6 litara jabukovog sirceta i litar caja od smrekinih bobica. Posle 15-minutnog kupanja popite i sok od sveze  jabuke s limunom i medom ili casu jabukovog vina.

 JAGODA Protiv gihta, bolesti bubrega, avitaminoze, hemoroida, rana, arterioskleroze, koznih oboljenja, cira na zelucu, malaksalosti, malokrvnosti, za smanjenje visokog krvnog pritiska, nervne napetosti, protiv krvavljenja materice, za bolju brobavu

Jagoda (Fragaria vesca) je visegodisnja zeljasta biljka, uspeva kao sumsko i bastensko voce u zonama umerene klime. Zbog fine arome i prijatnog ukusa sumska jagoda se najvise ceni od sveg divljeg voca. U svetu se zna za oko 400 sorti jagoda U narodnoj medicini se mahom koriste sumske jagode  jer po kvalitetu, broju vitamina i hranljivih materija, znatno premasuju domace jagode (gajene). Koristi se plod, lisce i koren. Plod se bere u junu, julu i avgustu, lisce u maju, junu,  julu i avgustu, a koren u septembru. Jede se kao svez plod ili se preradjuje (dzem, sirup, kompot, osvezavajuci napitci, mermelade, slatko, sladoled, zele, vino). U plodu jagoda ima oko 10% secera,

oko 1% slobodnih organskih kiselina (limunske, vinske, jabucne), pektina, mineralnih sastojaka, aromaticnog jedinjenja, karotena, vitamina C i dr.U sumskim jagodama ima vise gvozdja nego u gajenim pa se posebno preporucuju malokrvnim osobama. Rizom sa korenjem i lisce sumske jagode upotrebljavaju se kao sredstvo kod preteranog i cestog izbacivanja tecnih stolica (antidijarotik). Od lisca jagoda se prave cajevi izuzetne lekovitosti. Svez plod sumske jagode s mlekom, vinom ili limunovim sokom, pomaze bubreznim bolesnicima, leci od zutice, jaca srce.

 JAGODA PROTIV BOLOVA U ZELUCU U jedan litar jestivog, po mogucnosti nerafinisanog ulja staviti kilogram sumskih ili vrtnih jagoda i ostaviti da stoji na suncu dva meseca. Uzima se po jedna supena kasika triput na dan.

 JAGODA ZA CISCENJE KAMENCA I PESKA IZ BUBREGA I ZUCNOG MEHURA  Ako imate teskoca s bubrezima i zucnim mehurom, potrebno je tokom mesec, mesec i po dana svakodnevno da pojedete po 1 kilogram zrelih sumskih jagoda s jogurtom, vinom ili limunovim sokom. Za terapiju izvan sezone mogu se koristiti susene jagode ili sokovi, pekmezi i slatka od nje.

 JAGODA PROTIV DIJAREJE Kod lakse dijareje 15 grama korena jagode kuva se 5 minuta u 2,5 decilitra vode, posle cega stoji jos poklopljeno 10-15 minuta.

Nakon toga se procedi i toplo pije nekoliko puta dnevno. U slucaju teze dijareje uzme se 400 grama lisca od jagoda i kuva u 1,2 litra dobre domace rakije dok se ne ukuva na pola. Pije se jedna kafena kasicica svaka 2-3 sata.

 JAGODA PROTIV GROZNICE I TUBERKOLOZE Protiv ovih bolesti dobro je kuvati 2 grama jagodinog lisca u 2,5 decilitra mleka s 1 kasicicom meda, oko 5 minuta. Smesa se procedi i pije triput na dan po jedna solja.

 JAGODA ZA BOLJE LUCENJE ZUCI Tri puta dnevno, posle dorucka, rucka i vecere, treba pojesti 300-500 grama svezih presnih jagoda zacinjenih medom i sokom jednog limuna. Terapija traje 15 dana.

 JAGODA ZA CISCENJE KRVI Napraviti mesavinu od dve supene kasike iseckanog lista i korena jagode i od 1 supene kasike iseckanog lista ruzmarina i 1 supene kasike lista i cveta podubice. Ova mesavina prelije se sa 7 decilitara kljucale vode i ostavi poklopljena dok se ne ohladi. Posle toga se procedi i pije triput dnevno po 2 decilitra pre jela.

 JECAM Za jacanje organizma, protiv starenja, avitaminoze, gojaznosti, bolesti grla, neurastenije, bolesti zeluca, krvnih sudova, grceva u nogama, reume, isijasa, rana, proliva

Jecam (Hordeum sativum L.) je jednogodisnja zeljasta biljka,  jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih zitarica. Koriste se zrno i mekinje. U narodu poznat i kao: belo zito, ozimac, jecmak, jacmen. Uspeva na svakom tlu i u svim klimatskim uslovima. Jecam je hranljiv gotovo kao psenica, ali je zdraviji za ishranu, izuzetno lekovit i vazi za jednu od najuniverzalnijih zrnastih struktura.Naucnici su utvrdili da u jecmu ima cak 35% nezasicenih masnih kiselina koje smanjuju holesterol u krvi, sto nije slucaj ni sa jednom drugom zitaricom. Bogat je vitaminima, narocito vitaminom B12, koga gotovo da nema u namernicama biljnog porekla, a ima takodje i vitamina E. U jecmu ima: ugljenih hidrata (73,4%), belancevina (11%), masti (1,8%), minerala (kalijuma, fosfora, magnezijuma, kalcijuma, natrijuma, sumpora, gvozdja, mangana, bakra, cinka, kobalta, joda), vitamina A, B, D i E, enzima i drugih sastojaka. Zbog svih tih svojstava mnogobrojna su lekovita svojstva jecma:u tu svrhu, pored zrna i brasna koriste se mekinje,  jecmena vodica, sirup, kasa, pivo od jecma (s dodatkom hmelja i kvasca) i oblozi za spoljnu upotrebu.

 JECAM PROTIV PLUCNIH BOLESTI Izmesati po jednu supenu kasiku jecma i vrsika borovice pa kuvati u 1/2 litra vode 10-tak minuta. Ostaviti da poklopljeno odstoji jos toliko vremena. Procediti, zasladiti s 1-2 kasike meda i piti pola sadrzaja ujutru, na prazan stomak, a pola uvece, pred spavanje.

SIRUP OD JECMA Protiv lose probave dobro je spremiti sirup od jecma. Stavite 250 grama jecmenog brasna u 1 litar vode zagrejane na 50 stepeni, a zatim kuvati 15-tak minuta. Mlako procediti kroz lanenu krpu. Talog koji ostane razrediti s 2 decilitra tople vode,

pomesati i opet procediti. Cedjevini dodati litar vode i 1,5 kilograma meda. Uzimati 1-2 supene kasike sirupa posle jela.

SLAD OD JECMA ZA STARE LJUDE Kao i ostale zitarice i jecam ima poboljsana svojstva kada se pusti da proklija. Klice treba oprati, posusiti i istucati u slad. Slad od jecma je odlican lek za stare ljude. Poboljsava sve funkcije organizma.

SUPA OD JECMA  Ako ste hronicno umorni ili zelite da smrsate obavezno unesite u svoj jelovnik lekovitu supu od jecma. Ostavite preko noci 250-300 grama oljustenih zrna jecma u vodi. Sledeceg dana stavite jecam u vrelu vodu i kuvajte ga na tihoj vatri. Dok se jecam kuva ocistite i sitno narendajte po 1 koren persuna i sargarepe, manji koren celera, glavicu crnog luka i naseckajte njihova perca. Kuvani jecam maknite sa vatre i dodajte mu sve ove sastojke, te zacinite s 1 kasikom biljnog ulja, malo soli i kima. Neka stoji poklopljenj 10-tak minuta da se u pari sve dokuva.

SALATA OD JECMA U kuvani jecam dodajte zimi suseno, kratko prokuvano voce, a leti sezonsko-sveze. Prelijte salatu slatkom ili kiselom pavlakom i pospite seckanim lesnicima ili bademima.

 JECAM ZA RASTVARANJE SLUZI U TELU Rastvaranjem sluzi jecam leci plucne bolesti, crevne i druge upale u telu. Ostaviti preko noci 1/2 kilograma jecma u 2 litra vode. Ujutru dodati saku naseckanih suvih smokava. Sve zajedno kuvati na tihoj vatri oko 1 sat. Pije se mlako preko celog dana umesto vode. Pored toga sto leci - gasi i zedj.

 JECAM PROTIV UCESTALIH DIJAREJA Samleti 6 velikih kasika oljustenog jecma i staviti u 1 litar kljucale vode. Skloniti sa vatre i ostaviti da odstoji 2-3 sata poklopljeno. Posle toga procediti jecam i piti tecnost po solju pre i posle svakog obroka.

KOPRIVA Lek za ciscenje krvi, protiv opadanja kose, reumatizma, groznice, prekomernog mokrenja, tuberkoloze pluca, bronhitisa, oboljenja zglobova, kamena u bubregu, za zarastanje rana, protiv zracenja, malokrvnosti, cira na zelucu, nesanice, nervoze

Kopriva (Urtica dioica L.)) je zeljasta korovska biljka, rasprostranjena u celom svetu ciji se list sa zeravkama sluzi kao odlicno povrce u prolece. Sluzi i kao industrijska i lekovita biljka. Koristi se list, koren i seme. List, sa stabljike koja ne prelazi 40 cm, bere se od pocetka marta do kraja jula, seme i koren u septembru, oktobru i novembru. Zbog svoje vitaminske i prehrambene vrednosti kopriva se, i pored toga sto se ne uzgaja u povrtnjacima, smatra izuzetno zdravim, korisnim i pristupacnim povrce, naravno i lekom. Izuzetno je bogata raznim korisnim sastojcima:

belancevinama, ugljenim hidratima, mastima, kalcijumom, fosforom, gvozdjem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom i dr. Kopriva je pored ostalog, pravi mali polivitaminski rezervoar. Jos je Plinije tvrduo da mlada kopriva sluzi kao predohrana i odbrana organizma. Na nasim trpezama je retko ima mada se moze prirediti na vise nacina.

KOPRIVA PROTIV SLABOKRVNOSTI U prolece treba brati mladu koprivu, naravno sa cistih povrsina ili je potraziti na pijaci. Opranu koprivu treba skuvati da omeksa. Zbog jakog ukusa moze se prva voda baciti, mada se time gubi deo vitamina. Kada se skuva koprivu treba iseckati, zmesati sa kiselom pavlakom i kasicicom crnog brasna te prokuvati na nizoj temperaturi minut-dva. Skloniti sa vatre i dodati malo morske soli, mlevenog bibera, mlevenog muskatnog orascica i dosta naseckanog belog luka. Zaciniti s malom kolicinom maslaca ili dve-tri kasike ulja. Pored toga sto jaca krv, ovaj "spanac" je i cisti zbog velikog procenta vitamina A i C u koprivi.

CAJ OD KOPRIVE  JACA ZELUDAC I JETRU Ovaj caj priprema se od citave biljke. U 2 litra vode ostave se tri supene kasike usitnjene biljke koprive da stoje 10-12 sati. Nakon toga se ova smesa kuva poklopljena pola sata. Kada se ohladi, procedi se i pije triput dnevno pre jela po jednu solju. Ovaj lek odvaja sluz iz pluca, cisti creva, jetru i zeludac.

VINO OD KOPRIVE PROTIV CIRA U ZELUCU I CREVIMA Gotovo da nema bolesti kod koje kopriva ne pomaze. Napravi se mesavina od 10 supenih kasika lisca i korena koprive, jedne kasike pelina, dve kasike bokvice i jedne kasike tucanih smrekovih boba. Smesa se stavi u 1 litar crnog vina da se kvasi 12 sati, posle cega se, uz dodatak 3-4 kasike domaceg meda, kuva oko pola sata. Poklopljeno stoji dok se ne ohladi. Ovo vino-lek uzima se mlako, po jedna supena kasike pre jela. Pored cira u zelucu i crevima ovo vino pomaze i kod gihta, bubreznih oboljenja i neuroza.

KRASTAVAC za ulepsavanje i osvezenje lica, protiv bolesti zeluca i creva, upala koze, svraba, ujeda insekata, za lecenje mokracnih kanala, secerne bolesti, ciscenje krvi, boljeg rada bubrega, koznog osipa, cirevi, spoljnih hemoroida

Krastavac (Cucumis sativus L. ) je jednogodisnja zeljasta biljka petoreznjastih listova i valjkastog ploda, koji se jede nezreo. Za divlji krastavac znali su jos stanovnici Himelaja pre 5 000 godina. Ni tako duga upotreba ove biljke nije bila dovoljna da se otkrije najsvrsishodniji nacin njene upotrebe. Najcesce se koristi za salatu, rezanjem u kriske. Tako se, pored stete koja mu se cini soljenjem (gube se dragoceni kalijum i natrijum) stajanjem i cedjenjem soka gube dragoceni, hranljivi i lekoviti sastojci. Treba ga, dakle, oljustiti i jesti u sirovom stanju, bez ikakvih dodataka.Ili, u najgorem slucaju, izrezati u kockice i pomesati sa kiselim mlekom ili jogurtom, persunom i belim lukom. Zahvaljujuci velikom procentu vode (95%) energetska vrednost krastavca nije velika: manja je od svih drugih povrtarskih biljaka. Neznatno je prisustvo belancevina (0,6%), masti (0,1%), a tek nesto vise ima ugljenih hidrata (3,2%).  Ali je zato znatno vece prisustvo mineralnih sastojaka

(oko 400 miligrama) od cega najvise ima kalijuma, zatim kalcijuma, fosfora, natrijuma, gvozdja, mangana i joda. Te osobine ga cine izuzetno lekovitim povrcem. Nezdravo je koristiti ga pre nego sro dozri (kad pozuti i postane gladak smatra se zrelim) jer izaziva nadimanje i tesko se vari. Preslan utice na srce.

SALATA OD KRASTAVCA Najbolji nacin spremanja salate od krastavca je sledeci: sveze zelene krastavce naseci, preliti sa malo limunovog soka i izmesati sa dosta kiselog mleka (ili jogurta, kisele pavlake, ovcijeg kiselog mleka), seckanim belim lukom i persunom. Za bolji promet vode jesti ga u letnje vreme uz dorucak, rucak i veceru.

KRASTAVAC ZA  JACANJE OCIJU Iscediti sok od svezih krastavaca, namociti njime gazu koja se stavi na oci i prekrije jos i suvom gazom. Nakon 20 minuta skinuti obloge sa ociju i umiti se u blagoj, mlakoj kamilici.

KRASTAVAC PROTIV PROMRZLINA U vreme sezone nabrati krastavce, prerezati po duzini i osusiti ih na cistom, suncanom mestu.  Ako zimi zatrebaju kao lek protiv promrzlina treba ih staviti u mlaku vodu da omeksaju, a onda se u vidu obloga stave na smrznute delove tela.

CAJ OD KRASTAVCA ZA BUBREGE I MOKRACNE ORGANE Iz zrelih (zutih) krastavaca izvaditi semenke, oprati ih i dobro osusiti. Caj se priprema tako sto se u 2 decilitra vode kuva kafena kasika semenki oko 10 minuta. Caj se pije na gladan stomak.

KRASTAVAC PROTIV ZAPALJENJA KOZE Sokom svezeg krastavca namociti lagano zapaljeno mesto nekoliko puta dnevno, bar deset dana.

KROMPIR Sprecava skorbut, odstranjuje visak zeludacne kiseline, ublazava bolove od katara zeluca, deluje kao diuretik, otklanja promrzline, podstice rad srca i rasterecuje ga, pomaze kod opekotina, reume i akutnog artritisa, upale pluca, akutnog bronhitisa, odstranjuje glavobolju i visoku temperaturu, otklanja divlje meso, leci od uboja

Krompir (Solanum tuberosum L.) je jednogodisnja zeljasta biljka, poreklom iz Perua i Cilea, danas jedna od najrasprostranjenijih namernica na svetu. Najvise se gaji u Evropi. Postoji vise od 1 500 sorti krompira, koristi se za ljudsku i stocnu ishranu, za tehnicku preradu (spiritus i skrob) i u lekovite svrhe. Zahvaljujuci svojoj bioloskoj vrednosti krompir bi mogao odrzati coveka u zivotu bez i jedne druge namernice. To nije cudo ako se zna da krompir sadrzi u sebi dovoljno belancevina, masti, ugljenih hidrata (skroma mahom), mineralnih sastojaka neophodnih za zivot, vitamine C, B1 i B2. Posto je kora krompira korisna (ima fkuora koji sprecava zubni karijes)

valja ga jesti pecenog ili kuvanog neljustenog,  jer tako zadrzava u sebi vitamin C. Vazan je nacin pripreme krompira: raskuvan krompir gubi hranljive sastojke i zato mu valja tokom kuvanja dodati malo soli, kuvati ga na pari, a posto je najvise belancevina ispod same kore voditi racuna prilikom ljustenja, a najbolje je kuvati ga pod korom. Treba znati da se ne jede proklijao krompir i zeleno obojeni. Zelena mesta sadrze velike doze solanina koji moze dovesti do trovanja.

KROMPIR PROTIV CIRA NA DVANAESTERCU I ZELUCU Oguliti 50 grama krompira i samleti ga na masini za meso. Sok piti ujutru na gladan stomak, i ponovo pre rucka. Ponavljati to duze vreme, do 6 nedelja, a uz to se pridrzavati odgovarajuce dijete za ove bolesti.

KROMPIR PROTIV GLAVOBOLJE Sirov krompir treba narendati i u vidu obloga staviti na celo i slepoocnice. Na isti nacin snizava se i temperatura.

KROMPIR ZA SKIDANJE ZULJEVA Od narendanog sirovog krompira napraviti oblog koji se privije i pricvrsti na zulj,

te ostavi preko noci da stoji. Ponavljati nekoliko noci, dok zulj ne nestane.

KROMPIR KAO SREDSTVO ZA CISCENJE ORGANIZMA Narendati sirov krompir i isto tako narendati svezu jabuku, pa pomesati. Jesti ovu kasu duze vreme i rezultati ce se videti cak i na licu ten se blesnuti.

KUKURUZ Odstranjuje kamenac iz bubrega, pomaze kod oboljenja krvnih sudova, visokog pritiska, dijabetisa, bolesti srcanog misica, mokracnih puteva, rahitisa, kaslja, bolova u kicmi, arterioskleroze, krvarenja, katara pluca, upala

Kukuruz (Zea mays L.) potice verovatno iz Meksika, ne raste kao samonikla biljka, sto bi trebalo da znaci da je uzgajan i pre 4 500 godina pre nove ere. Iako je u Evropu stigao posle Kolumbovih otkrica, poceo je da se seje tek stotinak godina kasnije (u nasoj zemlji jos kasnije, pocetkom 17. veka). Danas je po prinosima prva zitarica sveta. Sasvim pogresno kukuruz se danas vise koristi u stocnoj ishrani i kao industrijska biljka, umesto kao osnovna ljudska namernica. Zrno kukuruza je bogato vrednim bioloskim sastojcima. Zrno kukuruza je bogato ugljenim hidratima, dakle skrobom, belancevinama i secerom. U biljnom ulju koje se dobija od kukuruznih klica ima linolenske kiseline, fitosterina, vitamina E, fitohormona i spada u najkvalitetnija dijetalna ulja. I grozdjani secer se dobija od kukuruza, tacnije od kukuruznog skroba. U narodnoj medicini je narocito cenjena kukuruzna svila. Verovatno sto u sebi sadrzi hlorofila, fosforne kiseline, vitamina K, saponizida, tanina, secera,

etericnog ulja, enzime, silicilne kiseline, kalijeve i kalcijumove soli, masnog ulja i drugo.

KUKURUZ ZA SNIZAVANJE PRITISKA Tri supene kasike kukuruznog brasna, mlevenog po mogucnosti na vodenici, staviti u 3 decilitra hladne vode. Ostavit da stoji 3-4 sata, a onda u gutljajima piti preko dana. Brasno ne treba dirati, vec se ostavi kao talog. Ovaj napitak treba piti svaki dan duze vreme a kome prija moze ga i redovno koristiti umesto vode.

KUKURUZ KOD UPALE JAJNIKA Pomesati 6 supenih kasika kukuruzne svile i po 4 iste kasike medvedjeg grozdja, nevena i majcine dusice. Uzeti 4 supene kasike ove smese i kuvati u 1/2 litra vode 10-15 minuta. Kada se caj prohladi piti triput dnevno pre jela po jednu solju.

KUKURUZ PROTIV ANGINE 2 supene kasike belog kukuruznog brasna kuvati u 300-400 grama vode 2 minuta. Zasladiti medom kada se prohladi i piti toplo triput dnevno po solju posle jela.

KUKURUZ PROTIV RAHITISA KASLJA I SLABE KRVI U fazi rasta, kada su kukuruzi jos u mlecnom stanju, treba nabrati njihove nezrele nitaste njuske i osusiti na promaji u hladovini. Od ovako osusene svile kuva se caj,  jedna saka na 1/2 litra vode - prokuvati 2 minuta. Pije se triput dnevno po solja.

KUPUS Sprecava skorbut, leci cir na zelucu i dvanaestopalacnom crevu, hronicni zatvor, deluje antisepticno, jaca odbrambeni sistem organizma, leci reumu, rane od prosirenih vena na nogama, plucne bolesti, artritis, giht, malokrvnost

Kupus (Brassica oleracea L.)) je dvogodisnja biljka iz familije krstasica, izuzetno vazno povrce u ishrani nasih ljudi. Bere se od maja do novembra. Kupus ima malu energetsku vrednost ali je zato bogat mineralima i vitaminima (kupus ima kalcijuma vise nego bilo koja druga biljka). Zatim, bogat je kalijumom, gvozdjem, sumporom, magnezijumom, bakrom, fosforom. Malo je poznato da je kupus po sadrzaju vitamina C ravan limunu ili narandzi. Sadrzi jos i vitamin B1, kao i provitamin A. Za ishranu kupus se koristi svez, kuvan ili ukiseljen. Utvrdjeno je da je kupus zdraviji sirov nego kuvan, a skodljiv je po zdravlje ako se przi ili dinsta na masti. Kuvanjem ili przenjem iz kupusa nestaju njegovi najvazniji sastojci. Kiseli kupus i rasol su, kao i sirov, veoma zdravi i lekoviti. Casa rasola blagotvoran je jutarnji napitak. Sok od svezeg kupusa podstice razmenu materija, sprecava pojavu cira ili gastritisa. Lekovite obloge se prave od lista kupusa.

LEKOVITI SOK  OD KUPUSA

 Ako patite od probavnih smetnji, cira na zelucu ili katara debelog creva, svakako uvrstite u svoj jelovnik sok od svezeg kupusa.Uvek ga pripremajte neposredno pre konzumiranja. Rucno ili pomocu sokovnika istisnite sok - jednu casu i popijte ga na gladan stomak svakog dana tokom duzeg perioda. Leti ce biti jos prijatniji ako se pomesa s jogurtom i malo soli.

KUPUS ZA BOLJU RAZMENU AZOTNIH MATERIJA Triput dnevno, samu ili uz obrok jesti salatu od presnog ili kiselog kupusa, zacinjenog sa malo biljnog ulja, dosta persunovog lista, rendane sargarepe i belim lukom. Umesto vode piti caj od tresnjinih peteljki.

KUPUS PROTIV GLAVOBOLJE Listovi presnog kupusa izgnjece se i stave u rernu da se ugreju, pa se njime oblaze glava. Obloge menjati na 2-3 sata.

LIMUN Za lecenje angine, viska zeludacne kiseline, bolesti zuci, groznice, jetre, lose probave, rana, oboljenja usne duplje, trovanja (narocito amonijakom ili salitrom), promrzlina, ujeda insekata, opekotina, smetnji u krvotoku, prehlade, gripa, glavobolje, krvarenja iz nosa, migrene, za otklanjanje umora

Limun (Citrus medica) je suptropska vocka nesto manja od pomorandze, plod je zuta jajasta bobica, ispunjenja kiselinom i socnom kasom i kosticama, bogat vitaminom C. Limunska kiselina dobija se iz nezrelog ploda razlaganjem secera pod dejstvom bakterija, koristi se u medicini, proizvodnji osvezavajucih pica i za bojenje tekstila. Limun se koristi kao dodatak jelima, zdrav je osvezavajuci napitak u medicini i u kozmetici. U limunu ima najvise vitamina C, a u njegovoj kori etericnih ulja gorkog ukusa i prijatnog mirisa. Pored vitamina C, A, B1 i B2 limun sadrzi kalcijumove i kalijumove soli, fosfora, gvozdja, magnezijuma, bakra, glikoze, saharoze, fruktoze...Limun je poznat u narodnoj medicini kao i pouzdano sredstvo protiv akni, mitisera, fleka na rukama, masnoce koze, zanoktica, bora...

LIMUN PROTIV VISOKOG PRITISKA 1. Uzeti jedan veci limun (neprskani) i jedan luk jednake tezine, pa ih samleti na masini za meso. Dodati onoliko secera koliko limun i luk zajedno teze i dobro promesati. Staviti u tamnu posudu i svaki dan uzimati ujutru na gladan stomak po kasicicu. 2. Duze vreme svako jutro uzimati na gladan stomak sok od limuna pomesan s 10 grama svezeg kvasca.

LIMUN PROTIV LISAJA I NECISTOG TENA Svako vece pred spavanje lisaj ili necisti deo lica (mastan, bubuljicav...)

premazati limunovim sokom i zatim posuti bebi-puderom. Ponavljati do izlecenja.

LIMUN PROTIV SRCANIH BOLESTI U jednoj flasi izmuckati dobro sok od tri limuna i kasicice morske soli. Kada se zapeni od muckanja lek je gotov i uzima se svakoga sata po jedna supena kasika. Ovaj lek jaca ceo organizam.

LIMUN KOD PROMUKLOSTI Lek je sasvim jednostavan. Svakog sata popijte po jednu supenu kasiku sveze iscedjenog limunovog soka a uvece popijte solju toplog mleka sa umucenim zumancetom i medom.

LIMUN PROTIV ANEMIJE USLED NEDOSTATKA KALCIJUMA U jednu posudu stavite 8 dobro opranih jaja od jednog dana. Preliti ih sokom od limuna tako da ih prekriva 2 prsta. Posuda s limunom i jajima treba da stoji toliko dugo dok se ljuske od jajeta potpuno ne rastvore. Tecnost se posle toga procedi i doda joj se litra starog konjaka i 1 kilogram meda. Sve opet stoji nedelju dana. Ovaj lekoviti napitak uzima se svakoga dana posle dorucka po 1 casica.

BELI LUK  Protiv arterioskleroze, visokog pritiska, masnoce u krvi, za izbacivanje toksina, lecenje astme, secerne bolesti, reume, bolesti srca, tuberkoloze, kolere, tifusa, glavobolje, razdrazljivosti, umora, bronhitisa, za ciscenje creva, protiv velikog kaslja, gangrenozne tuberkoloze pluca, protiv ujeda besnog psa

Beli luk ( Allium sativum L.) je visegodisnja zeljasta biljka s podzemnim stablom, u obliku lukovice, najverovatnije potice iz centralne Azije. Svezi nadzemni delovi se upotrebljavaju kao salata, a lukovice kao zacin i dodatak jelima. Poznat odranije kao dragocena i lekovita biljka, Persijanci su ga preporucivali radi bolje cirkulacije, stari Egipcani su ga smatrali svetom biljkom, Kinezi kao lek za izcrpljenost, bolesti organa za varenje i disanja. 1833 godine je utvrdjeno da beli luk leci besnilo. Sadrzi u sebi sumporna etarska ulja, sumporni heterozid, alicin, mineralne soli (kalcijum, sumpor, fosfor, gvozdje), azotne materije, fitoncide, vitamine, fermente, alin, etericno ulje...

BELI LUK  ZA DUGOVECNOST Zelite li da dozivite stotu, popijte dnevno pola litra jogurta s tri cena belog luka.

BELI LUK  KOD DIJAREJE

U casu vinskog ili jabukovog sirceta staviti sveze iscedzeni sok od 3-4 cena belog luka i popiti.

SIRUP OD BELOG LUKA Sirup od belog luka pravi se tako sto se ukuva do odredjene gustine voda i secer  a kada se sirup makne s vatre doda se isitnjeni beli luk. Odnos sastojaka je sledeci: koliko secera toliko grama vode i upola manje luka. Sirup se uzima 2-3 kasike dnevno kod gripa, angine, bronhitisa, raznih zaraznih bolesti...

BELI LUK PROTIV BRONHITISA UPALE PLUCA, ASTME Dejstvo antibiotika iz belog luka je izvanredno. Jednostavan nacin da pomognete sebi kod plucnih bolesti je sledeci: uzeti socan rezanj belog luka, zgnjeciti ga u maloj kasicici, nju staviti na usta i duboko na nos udisati etericno ulje pet minuta. Cen se zatim okrene na drugu stranu, opet se zatvori ustima i duboko dise na nos jos pet minuta. Radi produzenog dejstva aromaticnih lekovitih ulja pozeljno je zadrzati dah, brojeci do 4 ili 6, a tek onda lagano izdisati. Ovo treba ciniti ujutru i uvece 1-2 meseca jer  su plucne bolesti veoma uporne i lako se povrate.

BELI LUK PROTIV VISOKOG KRVNOG PRITISKA Ovaj jednostavni lek, ciju je delotvornost dokazala i prakticna medicina, znan je od davnina: svaki dan treba pojesti za svaki obrok

(triput dnevno) po jedan cen belog luka. Kada pritisak dodje na normalu dovoljno je odrzavati ga jednim cenom dnevno. Normalno, sve to uz odgovarajucu ishranu

CRNI LUK  Za jacanje srca. za visok krvni pritisak, otklanjanje nesanice i nervoze, olaksava iskasljavanje, regulise secer u krvi, deluje kao diuretik i laksativno sredstvo, pomaze kod nesvestice, regulise probavu, leci upalu krajnika i promuklost, bolesti pluca i bronhija, vodenu bolest, ublazuje bol, leci rane i otekline, visoku temperaturu, sprecava zgrusavanje krvi, pomaze kod zacepljenja koronarne arterije, sprecava opadanje kose, otklanja zuljeve

Crni luk ( Allium cepa L.) je veoma rasprostranjena biljka, najverovatnije poreklom iz Azije, poznatiji ali ne i priznatiji od belog luka.  Analizom njegove bioloske vrednosti moze se zakljuciti da on ni po cemu, cak ni u svojim lekovitim svojstvima, ne zaostaje iza belog luka. Mozda ga, u ponecemu, cak i nadmasuje. Za jelo se koristi preko cele godine: mladi luk u prolece, nedozrela glavica u toku leta i zrela lukovica preko zime. Pogresno je odbacivati nadzemni deo mladog luka,  jer on nije nista manje vredan od glavice. Sto se hranljivosti tice, u crnom luku ima najvise ugljenih hidrata i zanemarljivo malo belancevina i masti. Osusene, zrele glavice, znatno su vrednije u kaloricnim smislu. no, osnovu bioloske vrednosti luka cine svakako minerali i vitamini. Pored znatnog prisustva mineralnih soli, narocito kalijuma i sumpora, i raznih oligoelemenata, crni luk je bogat vitaminima (B1, B2, C, E, K,P) a ima i karotina (provitamin A), glikozida, etericnih ulja, biljnih hormona slicnih insulinu, bakterostatike i baktericidne fitoncide...

CRNI LUK ZA POSPESIVANJE MOKRENJA

Uzeti jednake delove luka (recimo 2 glavice), persuna i celera i ovu mesavinu kuvati lagano u 1 litri vode i 8 supenih kasika meda. Pije se toplo 4 puta dnevno po soljica.

LEKOVITI SIRUP OD CRNOG LUKA Pola kilograma crnog luka narenda se i kuva sa 1/2 kilograma secera (ili meda) u litri vode, lagano tri sata. Ostaviti u tamne flase i kao lek koristiti po kasiku nekoliko puta dnevno s mlakom vodom ili mlekom. Ovaj lek je dobar i kod plucnih bolesti i bolesti probavnih organa.

CRNI LUK  PROTIV NESANICE Na masini za mlevenje mesa samleti 1-2 glavice crnog luka, dobiveni sok popiti s malo mlake vode ili mleka i kasikom meda, naravno pred spavanje.

CRNI LUK PROTIV KURJIH OCIJU Glavica crnog luka se prereze na pola i stavi u vinsko ili jabukovo sirce 3-4 sata. Pred spavanje ovim se lukom obavije kurje oko i ucvrsti zavojem. Ovo se ponavlja nekoliko noci dok kurje oko (zulj) sasvim ne omeksa i ne nestane.

CRNI LUK PROTIV RANA, CIREVA NA KOZI I UPALJENIH ZANOKTICA Crni luk se sitno nasecka ili narenda i pomesa sa biljnim uljem. Od ovoga se napravi oblog i obavije mesto na kome je rana, upaljena zanoktica ili cir. Oblog se menja 3-4 puta dnevno.

CRNI LUUK KOD ZAPALJENJA JETRE Propasirati 200 grama crnog luka i zatvoriti u flasu sa 7 decilitara belog vina, 100 grama meda i 2 supene kasike pelinog lista. Flasa se drzi najmanje 20 dana na toplom mestu i mucka vise puta u toku dana. Posle toga pije se po soljica triput dnevno pre jela.

ORAH Cisti krv, leci plucne bolesti, katar creva, upalu sluzokoze, upalu ociju, unistava crevne parazite,  jaca misice, otklanja probavne smetnje,  jaca vid, stiti od opekotina pri suncanju

Orah (Juglans redia L.) je vocka poreklom iz istocnog Mediterana. Raste samonikla a uzgaja se u toplijim krajevima evropskog kontinenta. Koristi se svez list, mlada ljuska ploda, zelen i zreo plod. Bere se od pocetka maja do kraja septembra. Jezgro orahovo sadrzi u sebi najvise ulja (55-65 %), zatim visokovrednih belancevina (15 %), isto toliko ugljenih hidrata, a bogato je kalijumom, magnezijumom, fosforom, gvozdjem, vitaminima B i C. Nedozreli plodovi oraha izuzetno su bogativitaminom C (cak 1 800 miligrama askorbinske kiseline) ali se tokom sazrevanja znatno smanjuju. Zeleni orasi se bere u julu, ukuvavaju u kompot,

mermeladu i slatko ili se konzerviraju na druge nacine. Takodje, od mladih orahovih plodova se prave lekovite tinkture. Orahovo lisce, u kome ima mnogo vitamina C, visestruko se upotrebljava: za spremanje lekovitih cajeva protiv mnogih bolesti (koznih bolesti, crevnih parazita), za pravljenje vitaminskih koncentrata, fermentiranih napitaka...U lekovite svrhe koristi se i sitno mleveni prah orahovog jezgra (protiv nadimanja) s malo vina. U narodnoj medicini se veoma mnogo koriste i sirupi od nezrelog orahovog ploda ili mlade kore.

ORAH PROTIV ZNOJENJA NOGU U 2 litra vode potopiti po 5 supenih kasika isitnjenih: orahovo lisce i kore mladog hrasta. Zakuvati i kuvati 10-tak minuta. Kada se smlaci u tom se odvaru peru noge. Posle pranja noge se ne brisu, vec se samo suse na vazduhu.

ORAH ZA  JACANJE KOSE Na masini za mlevenje samleti 10 supenih kasika  jezgra od oraha i staviti u litar alkohola (96 %). Flasa se dobro zatvori i dve nedelje stoji na toplom mestu. Dobijenom tecnoscu koza glave masira se svako vece a posle toga kosa se osusi.

ORAH ZA JACANJE POLNIH ORGANA U slucaju slabog, osetljivog i ranama sklonog polnog organa treba ga ispirati odvarom od oraha.

Uzme se 5 saka orahovog lisca i kuva 10 minuta u 10 litara vode. Ispiranje vrsiti 3 puta dnevno.

MELEM OD ORAHA PROTIV REUME Pomesati 1 litar nerafinisanog maslinovog ulja i 10 velikih kasika isitnjenog orahovog lista. Drzati na toplom mestu mesec dana i promuckati nekoliko puta dnevno. Nakon toga, ovim se uljem masiraju bolna mesta.

PAPRIKE Protiv arteriosleroze, prista, probada, upale koze, upale grla, opadanja kose, groznice, za otvaranje apetita, poboljsanje probave, otklanjnjanje mamurluka, sirenja kapilara

Paprika (Capiscum annum L.) je jednogodisnja biljka poreklom iz Juzne Amerike, danas se uglavnom koristi kao povrce i kao zacin. Ali, paprika je i lekovita. Plodovi se upotrebljavaju zeleni i zreli, svezi ili pripremljeni na razlicite nacine. Gotovo bez mirisa, mesnat, plod je cesto jakog, ostrog i ljutog ukusa. U svetu se uzgaja 50-tak razlicitih sorti paprika koji se medjusobno razlikuju najvise po prisustvu vitamina C, najvaznijeg sastojka ove omiljene namernice ( a on varira od 50 do 400 miligrama - u nasoj najcescoj sorti nesto vise od 100 miligrama ).Paprika je jos bogata vitaminima B1, B2, provitaminom A. Zanimljivo je da po koncetraciji vitamina C paprika dvostruko nadmasuje limun i pomorandzu. U tome su ispred samo sipurak i list persuna. Paprika poseduje i ugljene hidrate, belancevine, masti i minerale (kalcijum, fosfor, gvozdje i kalijum). Zato je ona i hrana i lek.

LEKOVITA SALATE OD PAPRIKE Papriku treba sto vise jesti zbog bogatstva vitaminom C, vitamina B i karotena. Zato je treba jednostavno narezati na kolutove i zaciniti morskom solju, maslinovim uljem i jabukovim sircetom. Sprecava paradentozu, nazeb, poboljsava vid.

PAPRIKA PROTIV PIJANSTVA I KRVARENJA Napraviti tinkturu od 10 supenih kasika vinskog sirceta i supene kasike ljute paprike. To odstoji nekoliko dana a onda se uzima svakog dana, na gladan stomak 3-4 kapi sa kasikom vode.

PAPRIKA PROTIV REUME Napraviti kvasac od samog testa, tj. razmrviti kvasac, dodati slabo zasladjeno mleko i toliko brasna da se nacini mekano testo koje dobro izlupamo. Kvasac od testa rasiriti na vunenu krpu i na to gusto posuti isitnjenu papriku pa preliti maslinovim uljem a moze i orahovim. Ovim oblogom obloziti bolno mesto i ostaviti tako 12 sati. Postupak ponavljati nekoliko dana sve dok bol ne prestane.

PARADAJZ Za jacanje odbrambenog sistema organizma, protiv katara creva i zeluca, kaslja, plucnih bolesti, bolesti mokracnih organa, viskog krvnog pritiska, za regulisanje probave, za izbacivanje vode iz organizma i izbacivanje urina, za lecenje dijabetesa, bolesti jetre, reume, gihta

Paradajz (Solanum lycoperiscum L. ) je jednogodisnja zeljasta biljka velikih plodova crvene boje, izuzetno zdravih za jelo. U Evropu je prenesena tek po otkricu Amerike, u pocetku je gajena kao ukrasno povrce,  jedno vreme je vazila za otrovnu biljku sto je u 19. veku i potvrdjeno (ali ovo vazi samo za list i stabljiku). Zbog toga u narodu postoji izreka "ako hoces da oteras komarce, na terasi gaji paradajz". Iako male kaloricne vrednosti paradajz je jedna od bioloski najvrednijih povrtnih biljaka. Pored vode, koje ima najvise, nesto ugljenih hidrata i belancevina, u plodu paradajza ima izuzetno mnogo vitamina i mineralnih soli, sto ga cini zdravom hranom. U paradajzu, koji se ne sme koristiti zelen zbog prisustva solanina, ima vitamina C koliko i u limunu ili pomorandzi, karotina koji organizmu daje vitamin A, zatim dovoljno vitamina B, K i P. Visoku biolosku vrednost mu daju i mineralne soli kalijuma (250-300 miligrama), natrijuma, magnezijuma, kalcijuma, gvozdja, kao i nesto manje bakra, mangana, bora, kobalta - stoga se koristi i kao lekovito sredstvo.

PARADAJZOM DO CISTOG TENA Presni paradajz je i odlicno sredstvo za negu koze lica. Pre spavanja lice treba oprati mlakim cajem od kamilice, nane ili lipe, a zatim natrljati sokom svezeg paradajza. Ostaviti da se lice samo osusi i oprati ga tek sutradan ujutru mlakom vodom. Ten ce vrlo brzo postati belji, cisci i meksi.

LEKOVITA SIROVA SUPA OD PARADAJZA Kilogram zrelog paradajza popariti kljucalom vodom i oguliti. Pasirkom ili mikserom napraviti kasu od njega

i dodati jos sitnu naseckanu ili narendanu glavicu crnog luka, malo ruzmarina, majcine dusice, komoraca. Dodati vode koliko treba i 2-3 kasike domaceg crnog vina. Zagrejati supu do vrenja ali izbeci kuvanje. Kada se makne sa vatre dodati jos sok od sveze iscedjenih cenova belog luka (5-6 cenova), 1 kasiku seckanog persunovog lisca, 1 kasiku celerovog kao i narendanu najsitnije moguce sargarepu i koren persuna i celera. Promesati i ostaviti da odstoji malo poklopljeno. U supu jos staviti pirinac ili zobene pahuljice. Ovako pripremljena supa ima mnoga lekovita svojstva. Podstice rad probavnih organa, cisti i jaca krv, snizava krvni pritisak, regulise stolicu, cisti pesak i kamenac u bubrezima, pomaze funkciji zuci i jetre i u toplim danima ublazava zedj.

PARADAJZ PROTIV KOZNIH UPALA Za razne kozne upale lakse prirode, za upalu zanoktica, koje su veoma bolne, paradajz je pravi lek. Jednostavno oblozite njime upaljeno mesto, pricvrstite lagano zavojem i ponavljajte to nekoliko puta dnevno, sve do izlecenja.

PASULJ Protiv secerne bolesti, svraba, glavobolje, upale bubrega i mehura, gnojnih cireva, bolesti uha, ujeda psa, krvarenja iz nosa, slabosti mokracnih organa

Pasulj (Phaseolus vulgaris) je poreklom iz tropske Amerike,  jednogodisnja biljka iz porodice mahunarki, spada u red povrtnog bilja visoke bioloske vrednosti. Kultivisanjem je odnegovano 70 vrsti pasulja. Pasulj ima izuzetnu kaloricnu vrednost (100 grama pasulja ima 143 kilokalorija) ali i sve druge neophodne bioloske materije: belancevine (26%), ugljene hidrate (52%), masti (2,1%), zatim sve bitne aminokiseline, lecitin, kalijum, kalcijum,

fosfor, gvozdje. Nije, medjutim, bogat vitaminima pa ga valja koristiti s namernicama koje su njima snabdevenije. Ljuska pasulja je bogata pektinom i drugim tesko probavljivim sadrzajima te se ne preporucuje osobama sa zeludacnim, crevnim i drugim smetnjama. Ni za zdrave pasulj nije lako svarljiva hrana pa ga valja pasirati, jesti u obliku kase, pirea, supe iz mirodjije, koje smanjuju stvaranje kiselina, nadimanje i druge probavne smetnje. Pasulj, a narocito njegove mahune imaju i lekovita svojstva. Mahune bez semena su oprobano sredstvo za smanjivanje secera u krvi, a dobre su i protiv upale bubrega i mokracnog mehura. Stablo, list i cvet su pouzdan diuretik.

PASULJ PROTIV SECERNE BOLESTI Napraviti mesavinu od 100 grama ljuski od pasulja i 60 grama lista od borovnice. Dve kasike ove mesavine kuvati u tri decilitra vode dok se ne ukuva na trecinu. Piti dva puta dnevno pre jela po casicu.

PASULJ PROTIV SVRABA Kilogram belog pasulja i saku ruzmarinovog lista kuvati u tri litra vode. Kada je pasulj raskuvan, procedi se i tom vodom se ispiraju bolesni delovi dela. Ponavljati dok svrab ne prestane.

PASULJ PROTIV GLAVOBOLJE KOD NAZEBA Pasulj se kuva u vodi s belim lukom. Kada se raskuva, zgnjeci se i pomesa sa malo maslinovog ulja i sokom od limuna. Ovom kasom mazu se slepoocnice.

PERSUN Za umirenje zivaca, ublazavanje bolova, otklanjanja nadutosti, ciscenja krvi, protiv groznice, bolesti bubrega, upale ociju, vodene bolesti, oboljenja mokracnih puteva, uboja i ujeda

Persun (Petroselinum hortense)) je dvogodisnja biljka prijatnog mirisa, nezamenljiv zacin i lekovito sredstvo u narodnoj medicini. Raste samoniklo ali se uzgaja i kao povrtarska biljka. Koristi se plod, koren i listovi. Persun nema visoko-kaloricnu vrednost ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima, sto ga svrstava u red visokokvakitetnih namernica i lekovitih sredstava. Posle sipka i borovnice, u persunovom listu ima najvise vitamina C: u 100 grama ima cak 170 miligrama vitamina. Bogat je jos provitaminom A, vitaminima grupe B, cak i tako redak vitamin B12 ( koji je znacajan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca). Nista manje nije impresivno ni bogatstvo persuna mineralnim sastojcima. Samo u 100 grama persunovog lista ima oko 1 630 miligrama minerala, od cega polovinu zauzima visokovredan kalijum. Tome treba dodati i znacajno prisustvo gvozdja, kalcijuma, mangana, magnezijuma, bakra... Lisce persuna valja uzimati u svezem stanju, jer jedino tako zadrzava svoja bitna svojstva. Ne valja ga susiti niti konzervirati: moze se, medjutim, zamrznuti. Moze se i zimi uzgajati bez narocitih teskoca, u sanducicima na terasi ili u sobi. Persunov list je izuzetno delotvoran kao sredstvo koje podstice izlucivanje stetnih materija iz organizma, a povoljno utice na cirkulaciju i uopste srcane smetnje.

PERSUN PROTIV SLABIH NERAVA Koren i list persuna se narendaju, to jest - iseckaju, pomesaju sa malinovim sokom i bagremovim medom. Uzimati uvece pred spavanje.

PERSUN PROTIV SECERNE BOLESTI Vrlo jednostavan recept za ublazavanje ove bolesti jeste: narendati sitno koren persuna i iseckati tek ubrano lisce pa izmesati sa soljom jogurta ili kiselog mleka. Popiti ovo svako vece pre spavanja.

PERSUN PROTIV OTECENIH I UPALJENIH OCIJU U 300 grama vode kuva se 2-3 minuta isitnjeno persunovo lisce, otprilike 2 kasike. Kada se ohladi procedi se kroz sterilnu krpu ili gazu. Ovim cajem oci se ispiraju vise puta dnevno a uvece se stavi oblog duze vreme da stoji. Za ovaj oblog se uzme 6 grancica persunovog lisca, pazljivo opere i stavi na oci. Oci se povezu gazom i tek ujutru skloni se oblog, u zamracenoj prostoriji.

PERSUN ZA TERANJE MOKRACE IZ ORGANIZMA U ovu svrhu koristi se integralna biljka. Koren, lisce i plod - izmesaju se, usitne pa se 5 supenih kasika kuva 5 minuta u 1/2 litra vode. Posle kuvanja treba da odstoji jos 20 minuta a onda se procedi i pije triput dnevno po soljicu. Caj otklanja zastoj mokrace, samim tim i otecenost nogu

PIRINAC Za lecenje crevnog i zeludacnog katara, proliva, izbacivanje mokrace iz krvi, za lecenje tuberkoloze i uopste bolesti pluca, protiv preobilne menstruacije, krvarenja

Pirinac (Oryza sativa)) je poreklom iz tropske Azije, osnovna hrana vise od polovine covecanstva. Uspeva u gotovo svim delovima sveta a pogotovu u toplim i vlaznim predelima. Postoji oko 1 000 vrsti pirinca. Pored ishrane koristi se i upotrebljava u industriji, kozmetici i medicini. Pirinac je izvanredno hranljiv (360 kalorija u 100 grama). Siromasan je mastima ali je bogat skrobom sto ga cini lako svarljivim. Bogat je mineralima: najvise ima fosfora (116 miligrama) i kalijuma, a nesto manje magnezijuma, kalcijuma, mangana, gvozdja, sumpora, bakra, cinka, fluora, kobalta...Od vitamina ima najvise E i B vitamina. Zbog svojih bioloskih vrlina pirinac je oduvek bio ne samo hrana vec i lek. Jos u staroj kineskoj medicini igrao je vaznu ulogu. Njegova lekovita svojstva priznala je i zvanicna medicina: pirincana voda kao antidijaroicno sredstvo, pirincano brasno u ishrani dojencadi i dece, pirincani skrob kao sredstvo za razblazivanje opijuma u prasku... Znacajna je uloga pirinca u dijetalnoj ishrani i, razume se, u narodnoj medicini. Skrecemo paznju da se pirinac danas u ishrani pogresno koristi: oljusten i glaziran (manje vredan) umesto prirodnog, integralnog.

PIRINAC SNIZAVA VISOKI PRITISAK  Kada skoci pritisak odmah treba primeniti dijetu s pirincem. Jednostavno, bolesnik treba 2-3 dana da jede samo dobro raskuvan i neslan pirinac a uz to da pije neki od biljnih cajeva za snizavanje visokog pritiska.

PIRINAC PROTIV DUGOTRAJNE DIJAREJE Mesavinu od 3 supene kasike samlevenog u brasno zrna pirinca (neglaziranog) i isto toliko samlevene zobi preliti sa litrom kljucale vode i ostaviti da odstoji poklopljeno dva sata. Kada se ohladi dodati sok od drenjine, dunje ili trnine pa jesti ovu kasu tri puta dnevno pre jela.

PIRINAC PROTIV KATARA DEBELOG CREVA Samleti sitno 4 kasike pirinca, dve velike kasike korena koprive i dve bobice borovnice. Ova mesavina prelije se s litrom kljucale vode i nakon dva sata se procedi i zasladjeno medom od heljde pije u toku dana.

PIRINAC PROTIV PORASTA URINA U KRVI Uzeti solju pirinca, koren i list persuna i celera pa to lagano kuvati u litri vode. Kada se pirinac raskuva procediti i piti vise puta dnevno.

PSENICA Za razvoj i rast, za jacanje odbrambenog sistema organizma, protiv iscrpljenosti i neraspolozenja, za ocuvanje crevne flore, za lecenje vlaznih lisajeva, osipa i upala koze, protiv upale grla i kaslja, suge i necistote koze, za regulisanje probave, protiv trovanja i bolova, protiv srcanih smetnji i preranog starenja

Psenica (Triticum vulgare) je jednogodisnja biljka iz porodice trava, poreklom iz jugozapadne Aziju, danas je najcenjenija zitarica. Sluzi pretezno za ljudsku ishranu, ponajvise za spravljanje hleba i raznih vrsta peciva. Psenicno zrno je koncentrat najvrednijih prehrambenih sastojaka. Ugljeni hidrati (70%), belancevine (10,2%), masti (2%), mineraki (1,7%), vitamini B, D, E i K i provitamin A. U sastavu minerala najvise je fosfora (50%), zatim magnezijuma, kalcijuma i gvozdja, kao i drugih elemenata. Provitamin A, koji obezbedjuje dragoceni karotin, sastojak je koji psenica jedina od svih zitarica poseduje.  A on je neophodan za rast, razvoj i odbranu organizma.

LEKOVITI "DORUCAK KOLAT" Profesor Verner Kolat, cuveni dijeteticar, prvo mesto u ishrani dao je psenici. Po njemu najbolje je izjutra pojesti obrok od integralne psenice dopunjen vocem. Za jednu osobu dorucak se sprema na sledeci nacin: 30-40 grama (2-3 kasicice) svezeg, tek samlevenog brasna od celog zrna psenice uvece potopiti u 3-5 kasika vode i ostaviti do jutra da fermentira. U drugoj solji namociti mesano suvo voce kao sto je smokva, sljiva, frozdjica...sitno i naseckano. I to treba da prenoci. Ujutru spojiti sadrzaje obe soljice i dodati 2-3 kasike svezeg limunovog soka. U zavisnosti od sezone ovoj kasi dodaje se razlicito sveze voce kao jabuka, breskva, kajsija...Ovaj dorucak regulise tezinu, otklanja opstipaciju, povecava fizicku i intelektualnu snagu, koncentraciju, jaca nerve, krv, kosa i ten postaju sjajniji,  jaca otpornost organizma od svih bolesti.

LEKOVITE PSENICNE KLICE Uzeti ( za jednu osobu ) soljicu prvoklasne, probrane psenice i dobro  je oprati. Psenicu zatim staviti u staklenu posudu od 2 litra koju napuniti do pola hladnom vodom. Posuda se zatvori gazom i ostavi na mracno mesto, gde se temperatura krece od 10-15 stepeni (celzijusa). Sledeceg dana psenica se kroz gazu opere u dve ili tri vode i ocedi. Staklena posuda se polozi horinzotalno kako bi sloj psenice bio sto tanji cime se izbegava stvaranje plesni. Pranje psenice ponavlja se nekoliko puta dnevno. Posle 70 sati, ako je postupak dobro tekao, klice treba da su velike 0,5-1,5 cm. Tada se iznose na sunce da klice pozelene, razviju hlorofil i karotin. Psenica je bioloski najvrednija u fazi klijanja koja je opisan. Tada je procenat minerala i vitamina povecan i lekovitost velika. To je razlog sto se pojavljuju u jelovniku najtezih bolesnika. Vrlo su ukusne i sveze i susene: mogu se jesti s mlekom, jogurtom, u varivima, kolacima, mikovane u napitcima...

PSENICNA KASA PROTIV SVIH BOLESTI ZELUCA I CREVA Uzme se 1/2 kilograma celog psenicnog zrna i kuva lagano u vodi 3-4 sata i pazljivo mesa. Kada se stvori gusta kasa procedi se kroz sito ili presu. Dobivenu psenicnu sluz treba zasladiti sa malo meda i jesti dnevno cetiri puta po tanjir. Ova terapija, za koju kazu da ju je preporucivao grcki lekar Konzas, traje od 5 - 20 dana. Osim psenice ne jede se nista osim kuvanog voca i to u malim kolicinama. Za to vreme obnovi se sluzokoza creva i odstrane svi toksini iz tela.

REN Za ciscenje krvi, za izbacivanje kamena i peska iz bubrega, za znojenje i izbacivanje mokrace, za bolesti pluca, reume, gihta, kijavice, za izbacivanje sekreta iz disajnih puteva, protiv skorbuta

Ren (Cochlearia armoracia L.) je visegodisnja zeljasta biljka, cijom se domovinom smatraju jugoistocna Evropa i zapadna Azija. Raste samoniklo, ali se i gaji kao povrtarska kultura. Upotrebljava se u ishrani, kao zacin i dodatak  jelima, i u medicinske svrhe. Koristi se svez koren, koji ima ljut miris i ukus, i sveza biljka s cvetovima. Koren se vadi od juna do novembra a list se bere od maja do oktobra. Sadrzi vitamin C (ima ga u svezem korenu vise od 100 miligrama kao iu prolecnim listovima), zatim glikozid, morozin, sinigrin, glutamin, glukozu, secer, kalijum kiseli sulfat, etericna ulja. Mladi listovi rena sadrze cak 300-400 miligrama askorbinske kiseline i oko 14 miligrama karotina. Koren se moze koristiti preko cele godine: svezinu mu odrzava vlazni pesak u podrumu, ako se zakopa pravovremeno. Koren rena se najcesce upotrebljava kao zacin jelima od mesa.

Uz dodatak jogurta, secera ili majoneza mogu se praviti i drugi dodaci jelima (sosovi i slicno). Od mladih listova prave se dodaci salata. Utvrdjeno je da sastojci korena rena sprecavaju razmnozavanje bakterija, da deluju antiskorbuticno kao i u nizu zdravstvenih problema. Kao lek najcesce se uzima uz kisela jela, zatim u obliku sirupa, kuvan u belom vinu ili vodi, zatim kao caj.

REN PROTIV UPALE SINUSA Na ringlu sporeta staviti narendanog rena, prekriti se preko glave peskirom i udisati isparenja 5-10 minuta. To se cini pred spavanje, pa se odmah legne pokrivene glave. Za nekoliko dana bol ce proci, a sinusi ce poceti da se ciste od gnoja.

SALATE SA RENOM Posto je ren odlicno sredstvo za ciscenje celog organizma treba ga koristiti u svakoj prilici. Za to su pogodne razne salate. Na primer: napravite zelenu salatu sa mesavinom jogurta i kisele pavlake i dodajte joj narendani ren i mleveni kim; krupno narendanom korenu celera u kiseloj pavlaci takodje dodajte narendanog rena i persunov list; dodajte ga krompir salati... napravite svoju kombinaciju.

CAJ OD RENA PROTIV PLUCNIH BOLESTI Recept je sasvim jednostavan: 10 grama narendanog korena prelije se sa 2 decilitra kljucale vode i pusti da odstoji nekoliko minuta. Pije se 2-3 puta dnevno mala solja.

REN PROTIV ASTME Cetiri supene kasike narendanog rena kuvati lagano sa soljom jabukovog sirceta. Kada se ren razmeksa procedimo ga i dobijenoj kolicini dodamo istu kolicinu meda. Ovu smesu lagano kuvamo da se zgusne, pa dodamo ranije skuvani ren i pustimo da se kasa ohladi. Dobiveni lek se pije ujutru i uvece po jedna kasika.

SPANAC Za bolji rad jetre, probavnih organa i mokracnog mehura, za dijetu protiv raka, za ciscenje krvi, protiv opstipacije, umora, cireva na kozi, za izbacivanje mokrace, za lecenje anemije, za oporavak trudnica

Spanac (Spinacia oleracea) je jednogodisnja ili dvogodisnja povrtna biljka socnih listova zelene boje i klasolikih cvetova, hlorofilom najbogatije povrce. Zbog velikog prisustva minerala i vitamina spanac zovu "kraljem povrca". Samo u 100 grama spanaca ima oko 1 400 miligrama mineralnih sastojaka. Nema te zivotne namernice koja se moze meriti sa spanacem po bogatstvu magnezijuma (56 miligrama). Malo koja biljka ima ima u sebi vise gvozdja od spanaca, a izuzetno je bogat kalijumom, kalcijumom, natrijumom, fosforom, manganom, bakrom, cinkom,  jodom, kobaltom...Spanac je takodje bogat vitaminima, narocito vitaminom C (60 miligrama), a sadrzi u znacajnom procentu i sve vitamine grupe B. Prisustvo karotina od 4,1 miligrama obezbedjuje i tako dragoceni provitamin A. Kaloricna vrednost spanaca nije velika (22 kcal), jer ima malo u sebi belancevina, ugljenih hidrata i masti. To ga svrstava u red namernica koje se mogu obilno koristiti bez stetnih posledica. Ali ga zbog prisustva oksalne kiseline ne smeju uzimati bubrezni bolesnici. Nije preporucljivo da se sprema kao varivo sa brasnom, na masti zivotinjskog porekla jer moze izazvati ozbiljne zdravstvene teskoce (proliv). Zbog znacajnog prisustva celuloze (oko 620 miligrama) spanac je dragocen za proces varenja i ciscenja organizma.

SPANAC U DIJETI PROTIV RAKA Ishrana utice na svaku pa i najtezu bolest. U slucaju raka treba sto cesce jesti spanac u kombinaciji sa pirincom. Spanac se pirjani u sopstvenom soku s malo ulja od maslina. Dodati spanacu kuvani pirinac i zaciniti s limunovim sokom i malo sveze narendane crne rotkve. Neka duze vreme to bude glavna hrana.

LEKOVITA SALATA OD SPANACA Svako kuvanje smanjuje biolosku vrednost namernica. Zato je preporucljivo svakog dana pojesti i nesto presnog povrca i voca. Za salatu se uzimaju mladi listovi spanaca, zacine sa dosta seckanog belog luka, limunovim sokom i maslinovim uljem; ko voli neka sve to umesa u jogurt - bice osvezavajuce. Ova salata se narocito preporucuje djacima, studentima i drugim umnim radnicima.

CAJ OD SPANACA ZA BOLJI RAD  JETRE, MOKRACNOG MEHURA I PROBAVNIH ORGANA Saku lisca od spanaca preliti sa 2 decilitra kljucale vode. Ostaviti poklopljeno 10 minuta, zatim procediti. Piti triput dnevno pre jela po solju.

SARGAREPA

Za rast, razvoj i jacanje, protiv anemije, cuva i poboljsava vid, poboljsava rad zeluca i creva, otklanja gorusicu, otekline od vodene bolesti, odstranjuje crevne parazite, olaksava izlucivanje mokrace, sprecava opadanje kose, otklanja umor od umnog rada, jaca koncentraciju, pomaze u lecenju secerne bolesti, gihta, reume, karcinoma u razvoju, upale krajnika, cisti krv, pomaze kod bolesti disajnih puteva, odstranjuje otrovne materije iz organizma, leci rane i opekotine

Sargarepa (Daucus carota) je dvogodisnja zeljasta biljka, potice najverovatnije iz Evrope, izuzetno je vazna povrtarska biljka za ljudsku ishranu. Sargarepa je u stvari prava mala prirucna apoteka: zna se za vise od tridesetak bolesti kod kojih ona pomaze.  Analogno tome, ako se redovno koristi ona moze spreciti pojavu mnogih oboljenja. Sadrzi karotin (provitamin A), vitamine B grupe, D, PP, E i H, etricno i masno ulje, pektin, fitosterin, asparagin, glutamin, galaktan, pentozan, inozitol, secer, skrob, masti, celuloza, belancevine, sluzi, kalijum i drugi minerali. Karotina ima u sargarepi vise nego u i jednoj biljci. Poznato je njegovo dejstvo na zelutac, creva, oci i kozu. Sargarepu treba koristiti celu, cak i lisce, a koren se ne sme nikako ljustiti,  jer se time gube dragoceni sastojci.

SARGAREPA PROTIV CREVNIH GLISTA I TRULJENJA U CREVIMA Recept je krajnje jednostavan i vrlo efikasan. Nekoliko dana za redom treba jesti dva, tri (narendana) korena sargarepe.

SARGAREPA PROTIV GORUSICE Sargarepa neutralizuje zeludacnu kiselinu i brzo uspostavlja normalnu funkciju zeluca. Umesto da koristite sodu bikarbonu jednostavno popijte cetvrt litra soka od sirove sargarepe.

SARGAREPA U VOCNOJ SALATI Za cetiri osobe bice dovoljno: dve sargarepe,  jedna veca ili dve manje jabuke i solja borovnice (ili ribizle). Sargarepa i jabuka se krupno narendaju i izmesaju zajedno sa trecom vockom i medom. Salata se rasporedi po casama i prelije slatkom ili kiselom pavlakom, te pospe listicima preprzenog badema ili lesnika.

CORBA OD CELE SARGAREPE Vecina domacica vec na pijaci odbaci sargarepino lisce. To je velika steta i greska, jer zeleno lisce sargarepe  jednako je vredno kao i koren, a mozda i bogatije mineralima. Posto sadrzi dosta celuloze ne koristi se presna vec se kuva. Za lekovitu corbu uzmite lisce ili dve veze sargarepe (obicno su vezice 5-6 korena), proberite sveze i neosteceno lisce. Operite ga, naseckajte i stavite u klucalu blago osoljenu vodu da se kuva 10-tak minuta. Za to vreme ocistiti (ili samo operite ako je organski gajeno) struganjem tankog povrsinskog dela korena sargarepe, 3 komada, jedan koren persuna i jedan koren paskanata. Narendajte ovo korenje najsitnije moguce, prelijte sa jednom kasikom ulja. Kad je lisce kuvano, maknite ga s vatre i dodajte ovo narendano korenje. Neka se sve dokuva u pari, poklopljeno. Kada je vec na stolu dodajte dve velike kasike seckanog persunovog lista, kasicicu celerovog i sok od jednog limuna. Prema ukusu, moze se dodati jogurt, kiselo mleko ili pavlaka.

SIRUP OD SARGAREPE PROTIV BROJNIH BOLESTI Za ovaj sirup najbolje je koristiti sargarepu gajenu u cistoj sredini, bez pesticida, jer se tada ne skida povrsinski sloj, koji je i najvredniji na sargarepi. U svakom slucaju, kada se opere, sargarepa se narenda, istisne se iz nje sok, doda zuti secer (jos bolje med), lagano se ukuva da postane gusto i spremi u flase. Uzima se po jedna supena kasika triput dnevno posle jela. Dejstvo ovog sirupa je visestruko: pomaze kod plucnih bolesti, nazeba, gripa, upale grla i grkljana...

KUPINA

- beru se mladi i zdravi listovi

Kupina je stari lek koji su cenili još Grci i Rimljani. Plodovi kupine deluju blago laksativno u obliku sirupa, a kupinovo vino je dobro sredstvo za  jačanje, i preporučuje se malokrvnim osobama. Često se koristi kod   prehlada, kašlja, šećerne bolesti. Upotrebljava se kao antiseptik u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Kupina, ostruga, kupinjača, muraga, crna jagoda, Rubus cadicans Weihe, javlja se kao česta biljka po brdskim predelima, krčevinama, šumskim proplancima, po zapuštenim i neobrađenim mestima, a sreće se i kao živa ograda. To je višegodišnja žbunasta biljka. Stablo je uspravno, visoko jedan do dva metra, obraslo trnovima i naizmenično raspoređenim listovima, dugačkim do 7 santimetara i sastavljenim od tri do pet ovalnih i nepravilno nazubljenih listića. Liska je sa tri lica tamnozelene boje, dok je naličje svetlije i maljavo. Cvetovi su aktinomorfni, ružičasti ili beli, pojedinačni ili udruženi u grozdaste cvasti. Cveta u junu. Plod je zbirna koštunica crne boje, sastavljena od mnogo sitnih i sraslih koštunica.

Kupina sadrži oko 8 odsto galotanina, inozit, organske kiseline. Plod sadrži izo-limunsku kiselinu. Listovi dok su sveži sadrže oko 125 miligram procenata aksorbinske kiseline. To je stari lek koji su cenili još Grci i Rimljani. Koristi se kao adstringent, protiv dijareje, hemoroida, raznih ozleda kože i sluzokože. Eksterno, upotrebljava se kao antiseptik u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Uspešno se koristi kao hemostiptik i fitoncidno sredstvo. Često se koristi kod prehlada, kašlja, šećerne bolesti. Za vreme rata list kupine, sam ili u mešavini sa lišćem maline, služio je kao zamena za ruski čaj. U istu svrhu mogu se koristiti i mladi cvetni pupoljci. Voćni sirup predstavlja dobro sredstvo protiv dijareje, naročito u pedijatriji. Plodovi kupine deluju blago laksativno u obliku sirupa, a kupinovo vino je dobro sredstvo za jačanje, i preporučuje se malokrvnim osobama. Plodovi kupine nalaze primenu i u domaćinstvu, za spravljanje raznih namirnica (slatko, džem, marmelada). Listovi se beru u toku juna i jula i to samo mladi i zdravi sa vršnih delova grana i odmah suše u tankom sloju pod krovom, na promaji uz češće prevrtanje. Suva droga je zelene boje, bez mirisa i oporog ukusa. Pakuje se u vreće ili slamarice i čuva na suvom mestu najviše godinu i po dana. Odnos svežeg i suvog lista je 4-5:1. Plodovi (Rubi fructus) sakupljaju se kada sazru. ZELENI ČAJ

Kultura pijenja čaja se u Svetu razvija već nekoliko hiljada godina. Istraživanja pokazuju da  je zdravije piti čaj nego kafu. Čaj   je dobar tonik, stomahik, stimulator i slab diuretik. Čaj (Thea sinensis L. Theaceae) je drvenasta biljka rasprostranjena na Dalekom Istoku, posebno u Kini i Japanu. Od 19. veka proširila se u ostale tropske i suptropske predele. Izraste do 3 m visoko i obrasla je duguljastim, zimzelenim lišćem. U lišću su zastupljene bioaktivne materije: tein, teobromin, teofilin i eterično ulje, radi kojih se i gaji ova biljka. Prerada lista zelenog čaja

Zeleni čaj izrađuje se u Kini tako što se ne vrši fermentacija (vrenje), ne razara se hlorofil, već se odmah brzo isprži. Ukoliko se

primeni drastičniji tehnološki postupak tada se dobija nama vrlo poznat i omiljen ruski čaj. Čaj za domaću upotrebu Kinezi veštački raznovrsno namirišu prema ukusu svojih potrošača. Raširi se tanak sloj raznog mirisnog cveća (jasmin, gardenija i sl.) i ostavi izvesno vreme, pa se ukloni, a na njegovo mesto raširi se sloj prženog čaja. To se ponavlja nekoliko dana dok čaj ne primi miris dotičnog cveća. Listovi se prže u sudovima od tuča iznad žara i izruče u korpu da se na promaji ohlade. Zatim se uvijaju među dlanovima, razvijaju i ponovo uvijaju i razvijaju. To se ponavlja nekoliko puta, sve dok iz lista ne prestane da izlazi zelenkast sok. Ponovo se razviju, ubace u kazan za prženje, izvade, zavijaju i razvijaju, proseju, osuše nad žarom, brižljivo odaberu i odstrani se sve što ne valja, i još toplo hermetički pakuje u gleđosane ili lakovane metalne kutije obložene kalajem (to su lepe kutije koje posebno vole Englezi). Teizam - hronično trovanje čajem

Preteranim i dužim uživanjem čaj izaziva nesanicu, opstipaciju (zatvor i lenjost creva), otežano varenje, gubitak apetita i sistematsko slabljenje organizma. Ove posledice su zapažene u Kini, Engleskoj i severnoj Africi. Ipak, smatra se da je čaj manje toksičan u odnosu na kafu i da je zeleni čaj (nefermentisan) manje škodljiv. Lekovitost zelenog čaja

Dejstvo čaja je utoliko jače ukoliko čaj ima više kofeina, jer je kofein glavni sastojak čaja koji draži ove centre. Čaj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom, a kasnije se ispostavilo da je reć o jednom istom alkaloidu u kafi i čaju) draži koru velikog mozga, zbog čega osoba lakše shvata i brže povezuje misli. Time se objašnjava i povećanje moći učenja, pamćenja i razumevanja i, uopšte, intelektualni rad je lakši i uspešniji. Čaj suzbija i smanjuje zamor i sanjivost, osobito ako je zamor nastao od intenzivnog umnog naprezanja. Čaj pomaže, bodri i krepi, javlja se bolji rad mišića i refleksi su brži i potpuniji. Kod nas je običaj da se posle uzimanja većih količina alkoholnih pića pije jaka kafa, a drugi narodi piju jak čaj, jer kofein deluje suprotno alkoholu, tj. dok alkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem, kofein ga nadražuje. Čaj kofeinom poboljšava disanje, jer draži respiratorni centar, povećava ventilaciju pluća, pa se lakše diše i prijatnije oseća. Nadražuje i centar za krvotok, usled čega je srčani rad pravilniji,  jači i bolji. Srčani mišić se bolje ishranjuje i tako jača, usled čega se i rad srca poboljšava. Zbog ogromne količine tanina (najbolje sorte čaja imaju više od 30%) i drugih, srodnih polifenolskih jedinjenja čaj

deluje i kao tipična taninska lekovita biljka protiv proliva, upale sluznice i kože, opekotina, za jačanje organizma itd. Čaj je važan protivotrov u slučaju trovanja alkaloidima i teškim metalima (tanin ih vezuje u nerastvorljiva jedinjenja koja se neškodljivo odstranjuju prirodnim putem iz organizma). Čaj je dobar tonik, stomahik, stimulator i slab diuretik.

HAJDUČKA TRAVA:

cvet i drška za čaj i ulje

Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku čaja za poboljšanje apetita, kod želudačnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U  narodnoj medicini se koristi za zarašćivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajdučka trava ulazi u sastav gorkih čajeva, čajeva za čišćenje, pojačano lučenje žuči, čaja za normalizaciju metabolizma i čaja za umirenje. Hajdučka trava, hajdučica, sporiš, kunica, belo ivanjsko cveće, kunji rep, mesečina, paprac, petrovsko cveće, ravan, romanika, spor, stolista, tintorova trava (Achilea millefolium L.) je najznačajnija i najrasprostranjenija vrsta roda Achilea. Raste kao korov pored puteva, na kamenjarima, zapuštenim mestima, kserofitnim šumama. Kod nas rastu i neke druge vrste ovog roda koje nemaju široku upotrebu u narodnoj medicini, već samo lokalni značaj. Kao višegodišnja zeljasta biljka hajdučka trava ima uspravnu maljavu stabljiku visoku do 80 cm, pri vrhu granatu i obraslu listovima izduženolinearnog oblika, koji su dvostruko do trostruko perasto deljeni u režnjeve. Listovi su sa obe strane pokriveni dlačicama. Cvetne glavice su sitne, veličine do 5 mm, bele boje, sakupljene na vrhu stabljike u štitaste cvasti. Cveta preko celog leta. Plod je spljoštena ahenija. Hajdučka trava je polimorfna vrsta koja se u prirodi javlja sa više podvrsta međusobno različitih citogenetski i hemijski. Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje