4/21/2010
SEDMO PREDAVANJE
GRAFIČ GRAFIČKE BOJE
7. POJA POJAM M BOJE BOJE •
Boje su hemijska jedinjenja koja apsorbuju sposobnost da oboje razne predmete i materijale.
•
Elektromagnetno zračenje talasnih dužina između 380 i 760 nm deluje na mrežnjaču čovečijeg oka izazivaju ći osećaj boje.
4/21/2010
7. POJA POJAM M BOJE BOJE •
Spektar vidljive svetlosti obuhvata zračenje talasne dužine dužine od 400 - 700 nm. nm.
•
Vidljivi spektar se sastoji od slede ćih boja poređanih ka većim talasnim dužinama: – ljubičasta, plava, – plava, – zelena, – žuta, – narandžasta, – crvena
4/21/2010
SPEKTAR ELEKTROMAGNETNIH ZRAKA
7. POJAM BOJE •
Ako emitovana svetlost sadrži zrake svih a asn u na naz va se e a sve os .
•
Ako su u emitovanom svetlu sadržane samo neke talasne dužine, onda se tada emituje .
4/21/2010
7. GRAFIČKE BOJE-POJAM •
Pod grafičkom bojom podrazumevamo supstancu koja poseduje određeno obojenje i ima sposobnost da štampa.
•
•
Grafičke boje su fina smeša pigmenata, veziva i pomoćnih sredstava (sušila, voskovi, površinski aktivna sredstva i drugo). Grafička boja je disperzni sistem sa čvrstom disperznom fazom (pigment) u tečnom disperznom sredstvu (vezivu), kao osnovnim komponentama.
7. GRAFIČKE BOJE-POJAM •
Vezivo: – – omogućava
•
vezu između boje i podloge.
Ostale komponente boje (rastvarači, smole, sikativi i dr.) su različitog hemijskog sastava, daju boji sušenja filma.
4/21/2010
7. GRAFIČKE BOJE-POJAM •
Veziva za grafičke boje su takve molekularne prirode da uslovl ava u roces kvašen a i menta, t . obrazovanje adsorpcionog sloja oko čestica pigmenta.
•
Proces dispergovanja pigmenta u vezivu obuhvata sledeće faze: 1. kvašenje-početni stepen dispergovanja 2. mehaničko razaranje pigmenta u manje čestice 3. stabilizacija disperzije radi sprečavanja flokulacije.
7. GRAFIČKE BOJE-POJAM •
Flokulati su grupe čestica pigmenta koje su jednom bile dispergovane ili okvašene, a koje se kasnije međusobno privlače u veće grupe.
•
Grafičke boje se prenose na podlogu (papir) isključivo preko štamparskih mašina. Glavna funkcija im je da stvore kontrast (što više uočljiv u odnosu na podlogu) za svaki detalj štampane celine.
4/21/2010
7. GRAFIČKE BOJE-POJAM •
Štamparske boje treba da imaju sledeće karakteristike – pravilan transport
na štamparsoj mašini, – zadovoljavajuće sušenje u određenom vremenskom periodu, – boja mora da da željeni izgled gotovom proizvodu i – ne sme da narušava podlogu na kojoj se štampa i da smanjuje predviđeni rok trajanja gotovog proizvoda.
7. GRAFIČKE BOJE-KLASIFIKACIJA •
Klasifikacija boja može da se izvrši na razli čite načine.
•
Osnovna klasifikacija štamparskih boja je prema vrsti štampe: – boje za visoku štampu – boje za ravnu štampu – o e za u o u štampu – boje za sito štampu – specijalne boje.
4/21/2010
7. GRAFIČKE BOJE-KLASIFIKACIJA •
Štamparske boje možemo podeliti i prema vremenu , grupe: 1. grafičke boje koje imaju dug put od bojanika do podloge (ofset štampa) -duge boje; 2. grafičke boje koje imaju kratak put od bojanika kratke boje.
7. GRAFIČKE BOJE-KLASIFIKACIJA •
Хемијска подела боја је на: – азо боје, – трифенилметанске боје, – хинонске и антрахинонске боје, – индиго и индигоидне боје, – сумпорне боје, – талоци анске о е , ци анске, – ксантенске , акридинске, азинске, полиметинске, – нитро и нитрозо боје, – тиазолонске боје и друге.
4/21/2010
7. PIGMENTI •
Pigment je obojena, hemijski stabilna, čvrsta čestica, nerastvorna u vodi, uljima i organskim rastvaračima.
•
Pigmenti se dele na: organske i neorganske;
•
Prema oreklu i menti se dele na: rirodne i veštačke
7. PIGMENTI •
•
Tri osnovna pigmenta su: plavi, žuti, crveni i oni se ne mogu dobiti mešanjem drugih boja, a njihovim me an em se mogu o sve os a e o e; za o se one zovu osnovne ili primarne boje. Mešanjem primarnih boja u jednakim razmerama dobijaju se sekundarne boje (crvena + žuta = narandžasta, žuta + plava = zelena, plava + crvena = ljubičasta). Daljim mešanjem sekundarnih boja, dobijaju se tercijarne boje (to su smeđežuta, smeđecrvena, smeđeplava)
4/21/2010
7. PIGMENTI •
Pigmenti daju obojenje grafičkoj boji.
•
o r vna mo p gmenta o re u e o nu o e o a se nanosi štampanjem radi postizanja određenog kontrasta.
•
Tekstura pigmenta je izraz kojim je obuhvaćen niz svo stava: re at vna tvr oća me oća p gmenta, veličina i oblik čestica, mogućnost dispergovanja i drugo.
7. PIGMENTI •
Što su čestice pigmenta manje to im je specifi čna površina veća, pa je i sposobnost kvašenja veća.
•
Najpovoljnije su čestice optimalne veli čine koje daju pigmentu najveću pokrivnu moć.
4/21/2010
7. PIGMENTI •
•
Prema svom poreklu pigmnti se dele na: – , , – neorganske (barit, oker, barijumsulfat, hromna zelena i dr.) Od sintetičkih neorganskih pigmenata najpoznatiji su o s me a a, a me a n pra ov ronze . Najviše korišćeni pigmenti iz ove grupe su: hromni pigmenti i titandioksid – beli pigment.
7. PIGMENTI •
Od organskih sintetičkih pigmenata najpoznatiji su: ftalocijanini i azo-pigmenti.
•
Crni pigmenti su supstance koje su po svom sastavu elementarni ugljenik (čađ i grafit), ili prirodni i sintetički oksid gvožđa.
•
Bronze – dele se na: – – srebrne
bronze – patentna bronza – oksidi bronze.
4/21/2010
7. PIGMENTI •
Fluoroscentni pigmenti su osetljivi na toplotu i na organske rastvarače, tako da te boje spadaju u grupu spec a n o a .
•
Mogu da se koriste u sito tehnici, knjigo-štampi, ofset i dubokoj štampi.
•
Sedef pigmenti su supstance sa specifičnim sopstvenim sjajem.
7. VEZIVA •
Vezivo služi kao disperzno sredstvo u grafičkoj boji i vezuje pigment za površinu koja se štampa, a opr nos su en u o e na o s u.
•
Pravilnim izborom veziva postiže se da boja ima dobra svojstva lepljivosti, viskoziteta, dužine te čenja i sušivosti.
•
ez vo a e gra o o neop o na reo o a svojstva (plastičnost, tečenje i dr.).
•
Kao veziva kod štamparskih boja upotrebljavaju se ulja, firnisi i smole.
4/21/2010
7. ULJA •
Ulja koja se koriste u proizvodnji boja mogu da se podele na: – – biljna – životinjska – sintetička
•
ulja koja lako prodiru kroz papir i pri tome stvaraju masne mrlje na nali č ju pa se zato koriste za boje kojima se štampaju deblji papiri.Najvažnije mineralno ulje je teško mašinsko ulje.
7. ULJA •
Biljna ulja spadaju u grupu sušivih ulja i karakterišu se sposo no u a vezu u seon z vaz u a pr tome stvaraju elastični film.
•
Najpoznatija sušiva biljna ulj su: laneno i tungovo ulje.
•
Laneni firnis predstavlja rafinisano laneno ulje sa dodatkom sušila.
4/21/2010
7. ULJA •
Životinjska ulja prema poreklu mogu da se podele na: – ulja kopnenih životinja i – ulja morskih životinja.
•
Kao veziva nisu zastupljena u velikoj meri, već se najčešće koriste kao dodaci vezivima.
•
Veštačka ulja se proizvode iz prirodnih sirovina, kao što su masne kiseline dobijene iz ribljeg i sojinog ulja.
•
Postoje i sintetička alkidna ulja, stabilni rastvori sinteti čkih smola na bazi karbamida i melamina.
•
Veziva na bazi epoksi smola daju veliki broj dobrih anhidrida, glicerina i sušivih ulja. Ovo vezivo se primenjuje za boje kojima se štampa na metalnim folijama, celofanu, celuloidu.
7. PRIRODNE SMOLE •
Smole se koriste za proizvodnju veziva za grafi čke boje.
•
U ovu grupu spadaju: kolofonijum i šelak.
•
Kolofonijum je prirodna smola biljnog porekla.
•
Šelak je prirodna smola životinjskog porekla i dobija se ekstrakcijom iz jedne vrste biljnih vaši koje žive u tropskim predelima.
4/21/2010
KOLOFONIJUM I ŠELAK
7. SINTETIČKE SMOLE •
Veziva na bazi sinteti čkih smola koriste se za dobijanje boja na metalnim bronzama i za proizvodnju boja za visoku štampu, sa izrazitim sjajem otiska.
•
Jedno od najvažnijih veziva iz ove grupe je modifikovana fenolformaldehidna smola, koja poseduje veliki sjaj, čvrstinu i otpornost na spoljne uticaje.
4/21/2010
7. RASTVARAČI •
Funkcija rastvarača u grafičkoj boji je da zadrži smolu u rastvoru, sve do trenutka nanošenja boje na podlogu, kao i da omogući boji potrebnu viskoznost i konzistenciju.
•
Rastvarači se posle štampanja uklanjaju otparavanjem, i to, po mogućstvu, što brže, da bi se .
•
Rastvarače možemo klasifikovati u više grupa: – ketoni, estri, etri, alkoholi, ugljovodonici i drugi.
7. SIKATIVI •
Sikativi su katalizatori oksidacione polimerizacije i vezama sušivih ulja.
•
•
Najčešće se koriste soli olova, mangana i kobalta. Oni se upotrebljavaju u količini do 1% u odnosu na težinu boje.
4/21/2010
7. SIKATIVI •
Brzina sušenja boje se proporcionalno pove ćava sa povećanjem količine sikativa.
•
Prekomerna količina ovog dodatka može negativno da se odrazi na svojstva boja.
•
Sikativi se koriste u obliku organskih soli.
•
Najbolji rezultati se postižu me đusobnom kombinacijom soli olova, mangana i kobalta.
7. SPECIJALNI DODACI •
Grafičke bo e često nema u zadovol ava uća svo stva.
•
Boja može biti suviše lepljiva, lako kidljiva, suviše « kratka » ili « duga » i slično.
•
Svi ovi nedostaci mogu da se uklone ili umanje dodatkom izvesnih materi ala u ko e s ada u: voskovi, masti, antioksidanti, punioci i drugo.
4/21/2010
7. SVOJSTVA BOJA I ISPITIVANJE •
Boja mora imati određene fizičke i mehaničke , tečljivost, tiksotropija, kao i ton boje, sjaj i drugo.
•
Veliki broj ovih svojstava mogu da se obuhvate zajedničkim pojmom konzistencije, kojim se definiše opšte stanje boje u masi.
•
Kako većina boja sadrži ulja i voskove, njihova konzistencija varira u zavisnosti od temperature i vremenskih uslova.
,
7. VISKOZNOST •
Viskoznost neke boje je mera otpora koji se javlja pri tečenju.
•
Izražava se kao otpor koji boja pruža pri prolasku metalne pločice ili pri rotaciji metalnog cilindra u njoj, zavisno od tipa viskozimetra.
•
•
Određivanje viskoznosti vrši se aparatima koji mogu biti razli čitih konstrukci a. Viskoznost retkih boja meri se viskozimetrom po Fordu. Za guste boje koriste se slede ći viskozimetri: Stomerov, Brukfildov, Heplerov i drugi.
4/21/2010
7. KOHEZIJA •
Kohezija je sila privla čenja između molekula iste , međusobno razdvojile.
•
Kohezija neke boje uglavnom zavisi od kohezije tečne faze (vezivo).
•
Određivanje drugih svojstava, kao što su lepljivost, tečljivost i drge ukazuje na koheziju boja, pa se na osnovu njih može steći utisak o ovom svojstvu.
7. TEČLJIVOST •
Tečljivost boje je sposobnost boje da se dobro i ravnomerno raspoređuje po površini valjaka štamparske mašine.
•
Boje koje imaju dobru sposobnost tečenja, i koje se mogu razvlačiti u niti, nazivaju se « duge » boje
•
« Krat e » o e su o e č a se n t pr razv ačen u a o prekida, odnosno boje koje poseduju slabiju koheziju.
4/21/2010
7. LEPLJIVOST •
Definiše se kao relativna sposobnost prianjanja boje za podlogu, ili sposobnost izvlačenja u niti do prekida.
•
Pod lepljivošću se podrazumeva adhezija boje prema podlozi, i kohezija čestica unutar boje, tj. adheziono-koheziona svojstva boje.
•
Od lepljivosti zavisi mogućnost transporta boje kroz sistem za dovođenje boje na mašinu za štampanje i sposobnost prelaska boje na formu, i sa forme na hartiju.
•
Boja slabe lepljivosti ne prenosi se dobro kroz sistem valjaka i ne daje čiste i oštre otiske, a prevelika lepljivost prouzrokuje lepljenje boje za formu, čupanje papira i nečiste otiske.
•
Lepljivost se određuje aparatom za merenje lepljivosti.
7. TIKSOTROPIJA •
Posle izvesnog vremena nakon lagerovanja i mirovanja, neke boje menjaju svoju konzistenciju i počinju da se zgušnjavaju, ali posle mešanja postaju opet te čne.Ovaj reverzibilni fenomen poznat je pod nazivom tiksotropija.
•
Određivanje tiksotropnosti vrši se na taj način što se izvesna količina boje meša u toku vremenskog intervala, određenim intenzitetom.
4/21/2010
7. TON BOJE •
Kada na neku obojenu površinu padne zrak sunčeve svetlosti, on se u izvesnoj meri apsorbuje, dok reflektovani deo zraka dopire u naše oko. Ovaj reflektovani zrak stvara vizuelni efekat boje.
•
Talasne dužine zračenja određuju ton boje u vidljivom delu spektra.
•
Krajnji ton boje, koji će se videti na otisku, formira se tek posle završenog sušenja boje.
•
Jedna od najznačajnijih karakteristika grafičkih boja je ton.
•
Ton se određuje merenjem talasne dužine, a karakteriše ga ona talasna dužina zraka koja je dominantna po intenzitetu
7. SJAJ •
Sjaj neke boje utvr đuje se određivanjem koeficijenta refleksi e i redstavl a količinu ener i e vidl ivo dela spektra, koji se reflektuje sa otiska.
•
Sjaj otiska boje zavisi od stepena glatkosti ili hrapavosti hjegove površine.
•
Hrapave površine nepravilno odbijaju zrake, pri čemu dolazi do njihovog rasipanja, što kao posledicu daje mat efekat.
4/21/2010
7. MEHANIZAM SUŠENJA GRAFIČKIH BOJA
•
Pos e nanošen a o e na po ogu nasta e proces sušenja.
•
Sušenje grafičkih boja možemo podeliti na šest osnovnih načina, koji se medjusobno razlikuju prema mehanizmu reakcije u sistemu boja – podloga.
7. SUŠENJE OKSIDACIJOM •
Ovaj način sušenja zastupljen je kod boja kod kojih je vezivo na bazi lanenog ili nekog drugog sušivog ulja.
•
Ove boje, posle nanošenja na papir, u izvesnoj meri prodiru u pore vlakanaca papira, što zavisi od njegove upojnosti.
•
Najveći deo boje ostaje na površini gde se suši do stvaranja trajnog filma.
•
Ovaj način sušenja karakterističan je za boje u visokoj i ofset štampi.
4/21/2010
7. SUŠENJE UPIJANJEM •
Boje koje se suše upijanjem mogu da se koriste za upojnu moć.
•
Ove boje su izrađene sa nesušivim vezivima i lako prodiru u masu papira.
•
Poželjno je da, pored prodiranja boje između vlakanaca papira, jedan deo boje ostane na njegovoj površini.
7. SUŠENJE ISPARAVANJEM •
Ovo sušenje je vezano za boje koje sadrže smole .
•
Zadatak rastvarača je da smolu zadrži u te čnom stanju sve dok se boja ne nanese na podlogu.
•
Kada boja dospe na podlogu rastvarač isparava, a o sa se su .
•
Boje koje se suše isparavanjem su boje koje se koriste za duboku i neke druge tehnike štampe.
4/21/2010
7. SUŠENJE POLIMERIZACIJOM •
•
•
Za boje koje kao vezivo sadrže smole koje ,
.
Do očvršćavanja boje dolazi pod uticajem toplote, katalizatora ili hemijskih agenasa. Na ovaj način se suše karbamid-formaldehidne smole, melaminske smole i druge.
7. SUŠENJE GELIRANJEM •
•
Neke boje su u stanju da se osuše odmah pošto se . Kao vezivo za ove boje koristi se ukuvano laneno ulje dovedeno blizu tačke geliranja.
4/21/2010
7. SUŠENJE OČVRŠĆAVANJEM •
Ovo sušenje se odigrava kod specijalnih boja koje su .
•
Da bi se ovakvom bojom moglo štampati, potrebno je da su svi delovi mašine zagrejani iznad ta čke topljenja boje.
•
Zbog čitavog niza tehničkih nedostataka, ova tehnika štampanja je skoro potpuno napuštena.
VAŽNO MATERIJALA
20.05.2010. U TERMINU PREDAVANJA 8 ČASOVA KRFSKA K2-7
4/21/2010
SLEDEĆI ČAS NASTAVAK GRAFIČKIH BOJA HVALA NA PAŽNJI
