13 (Interne Graficke Komunikacije)

Poglavlje 13

Interne grafi~ke komunikacije

1-13

_________________________________________________________________________________________________________

P oglavlje

11 33

IN T ERN E GRA FI^ K E K O M U N IK A CIJE

2-13

Kompjutersko crtanje i konstruisanje

_________________________________________________________________________________________________________

u Ra~unarske

grafi~ke komunikacije

E

fikasnost inènjerskog projektovanja zasniva se, izme|u ostalog, i na njegovoj sposobnosti da ponovo upotrebljava ve} razvijene grafi~ke objekte ili druge ure|ene skupove podataka, potrebne za projektovanje i konstruisanje [8]. Devedesetih godina pro{log veka do{lo je do razvoja ra~unarskih metoda za razmenu informacija, kako u okviru samog programa, tako i me|u razli~itim programima unutar jednog ra~unarskog sistema, kakav je npr. personalni ra~unar. Poseban fenomen predstavlja ra~unarska komunikacija u mreì posredstvom Internet-a i Intranet-a [19], [9]. Razvoj metoda, na tim osnovama, i eksponencijalni rast broja njenih korisnika uti~e da se razvoj ra~unarskih komunikacija moè teè sistematizovati i pratiti. Grafi~ke komunikacije se posmatraju kao segment op{tih komunikacija, podrànih ra~unarskim sistemima. Pored toga, iz ovog skupa, u ovom poglavlju analiziraju se i razvijaju algoritmi za edukaciju samo onih izabranih komunikacija koje se odvijaju u okviru jednog ili vi{e programa posredstvom radnih stanica. Projektantu je vrlo bitno da razmenjuje grafi~ke i druge podatke kako bi: ubrzao realizaciju (pod)projekta za koji je odgovoran, postigao vi{i kvalitet i pouzdanost i odgovorio na zahteve sinhronizovanog rada na projektu u integraciji sa projektantskim timom. u

Osnovni ciljevi grafi~kih komunikacija

Upotreba i modifikacija objekata, projektovanim u fajlovima drugog programa, je jedna od osnovnih prednosti AutoCAD programa. Kada se koristi okruènje vi{e fajlova, putem Multiple Document Environment, moè se istovremeno otvoriti nekoliko fajlova i izvr{iti razmena grafi~kih informacija izme|u njih. Prednosti kori{}enja Windows komandi za brzo: isecanje, kopiranje i umetanje (Cut/Copy, Paste), da bi razmenjivali objekte i podaci u jednom fajlu istog programa, izme|u vi{e fajlova iste ekstenzije istog programa, ili izme|u fajlova sa razli~itim ekstenzijama razli~itih programa, dobro su poznate. Specijalni AutoCAD program novije generacije Design Center koristi prethodne funkcije, tako|e, za efikasnu internu, ve}inom parcijalnu, grafi~ku komunikaciju izme|u vi{e projekata sa visokim nivoom vizualizacije i stepenom efikasnosti. Na taj na~in mogu se koristite blokovi, lejeri i spoljne reference drugih fajl-projekata, memorisanih na ra~unaru, na lokalnoj mreì, ili na Internet-u. U tom smislu, analizira}e se osnove: izrade i kori{}enja blokova, izrade novih fajlova kori{}enjem vrednosti parametara postoje}ih fajlova (Wblock); kori{}enje mogu}nosti: klipborda za brzo kopiranje ili preme{tanje objekata iz jednog projekta u drugi; Multiple Document Enviroment - za istovremeni rad sa nekoliko dokumenata i Design Center – za prikazivanje i kopiranje podataka iz drugih formiranih ili delimi~no zavr{enih projekata. U verziji programa AutoCAD 2005 razvijeni su posebni alati za upravljanje tehni~kom dokumentacijom (Sheet Set Manager), koji se odnose na lokalno i/ili mre`no okruènje. u

Formiranje i funkcija blokova objekata

Blokovi nastaju izborom i grupisanjem jednog ili ve}eg broja objekata ili entiteta koji se formiraju u jedinstven imenovani objekat, koji se naziva blok. Blok, nakon formiranja,


Poglavlje 13

3-13

_________________________________________________________________________________________________________

moè se insertovati u fajl projekat bezbroj broj puta, a da ih pri tome ne treba ponovo kreirati. Blokovi se mogu sa~uvati u teku}em fajlu zajedno sa objektima u projektu, ili se memori{u u posebnom fajlu sa raznim blokovima. Insertovanjem blokova zna~ajno se smanjuje veli~ina fajla-projekta nego {to je to u slu~aju kada bi se, ponaosob, kreirao svaki objekat umesto bloka. Kada se vr{i umetanje objekata formiranim na lejeru 0, gde su npr. parametri boje i tipa linije BYLAYER, blok ima boju i tip linije aktivnog lejera. Zna~ajna je osobina da, iako projekat moè da sadrì desetine istovetnih insertovanih blokova, ako je neophodna njihova modifikacija (u strukturi blok-objekta ili u modifikaciji tipa: rotiranja, skaliranja, preme{tanja i sl.), dovoljno je izvr{iti korekciju samo na originalnom bloku. Automatski }e se aùrirati i svi preostali blokovi, ako se oni nalaze u tom modu. Blok sastavljen od objekata - ~iji su parametri za boju i tip linije zadati kao BYBLOCK, posle umetanja, primi}e osobinu aktivnog lejera. Za zadavanje vrednosti parametara lejera, boje i tipa linije za definisanje bloka, primenjuju se slede}a uputstva [90]: p p

p

Pri zadavanju istog lejera, boje i tipa linije za svako umetanje bloka, defini{u se parametri za boju i tip linije za sve objekte bloka. Za zadavanje boje i tipa linije bloka, koji se ume}e prema boji i tipu linije lejera na koji se blok ume}e, objekte bloka formirati na nultom lejeru 0. Pri tome se zadaju boja i tip linije Bylayer. Za zadavanje boje i tipa linije bloka lejera, na koji se blok ume}e, treba definisati parametre boje i tipa linije Byblock.

Cilj formiranja blokova je o~igledno automatizacija postupaka crtanja i modeliranja sa elementima koji se ponavljaju. Blokovi mogu da sadrè jednostavnije objekte kao {to su: linije, lukovi, kru`nice ili tekst; zatim sloènije kao {to su: zavrtnji i navrtke, klizni i kotrljajni leàjevi; i kompleksne, kao {to su: blokovi motora, sklopovi, reduktori, tehnolo{ki sistemi i sl. u

Opcione komande p p p

Block

Paleta alata: Draw m Make Block Meni: Draw m Block m Make... Komandna linija: block (ili b) (¿).

u


Insert

Paleta alata: Draw m Insert Block Meni: Insert m Block... Komandna linija: insert (ili i) (¿).

E Algoritam: kreiranje blokova ª Primer:

Definisati dva bloka, prvi zavrtanj sa navrtkom i podlo{kom i drugi - kao zakivak (sl. 13.1 desno). U istom fajlu izvr{iti njihovo insertovanje: prvi blok u dvema baznim ta~kama dole –a), a drugi blok – gore na trima baznim ta~kama –b). 1 . Otvoriti pripremni fajl p

S74.dwg.

Posle pregleda sadràja fajla isklju~iti lejer

bazne_tacke.


4-13

_________________________________________________________________________________________________________

b)

a) Sl. 13.1 Sadràj pripremnog fajla p p

Podesiti po potrebi prikaz objekata opcijama Zoom i Pan. Metode vezivanja Node i Intersection postaviti kao stalno aktivne.

2. Sa palete alata p p p p

(S74.dwg)

Draw

izabrati komandu

Make Block

za kreiranje prvog bloka, a zatim:

U dijalog boksu Block Definition (sl. 13.2), u polje Name: imenovati blok objekat kao ZAKIVAK. Izabrati ek. taster Pick point i definisati Snap to Intersection-om baznu ta~ku kao gornju ta~ku na zakivku (prema sl. 13.1, to je ta~ka 740,420). Pritisnuti na ek. taster Select object i obuhvatiti objekt ZAKIVAK prese~nim okvirom. U aktuelni dijalog boks vratite se Enter-om. Opcija 0 Delete neka postane aktivna (sl. 13.3). Time prividno nestaju objekti koji ~ine blok.

Sl. 13.2 Dijalog boks

Block Definition

pre unosa podataka


Poglavlje 13

5-13

_________________________________________________________________________________________________________

p

p p p p

Ostale opcije:

Retain – Convert to block – bri{e

zadràva lukove, linije i tekst koji ~ine blok u crteù; objekte koji ~ine blok i insertuje blok na istu lokaciju. Ove opcije neka ostanu neaktivne. U Preview icon polju izabrati opciju za kreiranje ikone 0 Create icon from block geometry. Podesiti listu Insert Units na Milimeters. U polje Description: uneti tekst Blok: Zakivak za spojeve limenih ploca (sl. 13.3). Pritisnuti ek. taster OK da bi se definisao blok ZAKIVAK. Selektovani objekat je prividno izbrisan i definisan kao blok.

Sl. 13.3 Dijalog boks p

Block Definition

sa definisanim blokom

Algoritam komandne linije za kreiranje ovog bloka je slede}i:

Command: _block Specify insertion base point: 740,420 (¿) Select objects: 770,340 (¿) Specify opposite corner: 710,450 (¿) 7 found Select objects: (¿) Command: *Cancel*.

3. Sa palete alata p p p

Draw

izabrati komandu

Make Block

(komanda za formiranje bloka)

za kreiranje drugog bloka, a zatim:

U dijalog prozoru Block Definition (sl. 13.4) u polje Name: imenovati blok objekat kao NZP (navoj, zavrtanj, podlo{ka). Izabrati Pick point i definisati Snap to Intersection-om baznu ta~ku kao gornju ta~ku na zavrtnju (prema sl. 13.1 to je ta~ka 640,420). Pritisnuti ek. taster Select objects i obuhvatiti objekat NZP prese~nim prozorom. Enter-om se vratiti u aktuelni dijalog boks.


6-13

_________________________________________________________________________________________________________

p Default opcije u poljima: Objects i Preview icon neka ostanu aktivne. p U polje Description: uneti tekst Blok: NZP (navrtka, zavrtanj, podloska) (sl. 13.4). p Pritisnuti ek. taster OK da bi se definisao blok. Objekat NZP je prividno izbrisan.

Sl. 13.4 Dijalog boks p

Block Definition

sa definisanim blokom

NZP

Algoritam komandne linije za kreiranje ovog bloka je slede}i:

Command: _block Specify insertion base point: 640,420 (¿) Select objects: 700,270 (¿) Specify opposite corner: 580,470 (¿) 46 found Select objects: (¿) *Cancel*.

(metoda

formiranja bloka)

E Algoritam: umetanje formiranih blokova ª Primer:

Blokovi i ostali AutoCAD crteì mogu se insertovati u teku}i fajl. U tom smislu izvr{iti umetanje blokova ZAKIVAK i NZP formiranih prethodnim postupcima. 1 . Sa palete alata p p p p

Draw

aktivirati komandu

Insert Block.

U otvorenom dijalog boksu Insert, iz liste Name: izabrati blok ZAKIVAK. Iz opcije Insertion Point izabrati ) Specify On-screen. U poljima Scale i Rotation opcije Specify On-screen nisu aktivne. Tako|e, nisu aktivne ni opcije: Uniform Scale i Explode (sl. 13.5). Pritiskom na ek. taster OK pojavljuje se insertovan blok-objekat ZAKIVAK, vezan za baznu ta~ku, odnosno pointer.

Poglavlje 13


7-13

_________________________________________________________________________________________________________

Sl. 13.5 Dijalog boks za umetanje blokova p p

Insert

Za prvo insertovanje, precizno pomo}u Snap to Node (ili preko komandne linije), izabrati ta~ku 210,460 na gornjem levom delu konture. Potvrditi Enter-om, kako bi se objekat ZAKIVAK umetnuo kao blok.

2. Uz pomo} iska~u}eg menija izvr{iti regeneraciju komande umetanja kao Repeat Insert Block (sl. 13.6). p p

Za drugo insertovanje, pomo}u Snap to Node, izabrati ta~ku 300,460 na konturi druge lokacije zakivka. Potvrditi Enter-om, kako bi se insertovao isti blok drugi put.

Sl. 13.6 Proces regeneracije Insert dijalog boksa 3. Umetanje tre}eg zakivka. p

Ovo insertovanje sli~no je kao i kod prethodna dva. Razlika je u tome {to se ta~ka umetanja ne moè precizno definisati preko komandne linije ili uz pomo} SNAP reìma, nego se povezivanje mora vr{iti ni{anom Snap to Node.

8-13


_________________________________________________________________________________________________________

p p p p

p

Pritisnuti desni taster na povr{inu za crtanje i izabrati Repeat Insert Block. U dijalog boksu Insert ugao rotacije Angle: se pode{ava na 30 stepeni. Uz ostale iste opcije jedino aktivirati jo{ opciju ) Explode. Potvrditi Enter-om, kako bi se tre}i put insertovao isti blok. Ovaj objekat rastavljen je sada na sastavne entitete (kojih ima ukupno 7). Dakle, u ovom slu~aju, zadnji insertovani zakivak gubi obele`je jedinstvenog (singl) entiteta, {to se moè videti po gripovima, ako se selektuje uneti objekat, za razliku od prethodna dva. Algoritam komandne linije za insertovanje ovog bloka je slede}i:

Command: _insert (komanda insertovanja bloka) Specify insertion point or [Scale/X/Y/Z/Rotate/PScale/PX/PY/PZ/PRotate]: 210,460 (¿) Command: (¿) Command: _insert Specify insertion point or [Scale/X/Y/Z/Rotate/PScale/PX/PY/PZ/PRotate]: 300,460 (¿) Command: (¿) Command: _insert Specify insertion point or [Scale/X/Y/Z/Rotate/PScale/PX/PY/PZ/PRotate]: pr (¿) Specify preview rotation angle: 30 (¿) Specify insertion point: ( metoda vezivanja Snap to Node) Command: *Cancel*.

4. Umetanje drugog bloka p p p p p p p p p p

NZP

sli~no je kao i kod prethodnog postupka.

Sa palete alata Draw aktivirati komandu Insert Block. Iz padaju}e liste Name: izabrati naziv bloka NZP. Uz ostale default uslove kliknuti na ek. taster OK. Specificirati Osnap-om prvu baznu ta~ku umetanja (240,292). Potvrditi insertovanje Enter-om. Izvr{iti Repeat Insert Block, posredstvom iska~u}eg menija. U dijalog boksu Insert jedino promeniti ugao rotacije bloka za 180 stepeni. Kliknuti na ek. taster OK i precizno umetnuti blok u ta~ki 418,215. Uklju~iti LWT mod. Isklju~iti lejer markeri ili komandom Erase obrisati svih pet ta~aka umetanja kako bi se dobio crte` prema sl. 13.7. Algoritam komandne linije za dva insertovanje ovog bloka je slede}i:

Command: _insert (komanda insertovanja bloka) Specify insertion point or [Scale/X/Y/Z/Rotate/PScale/PX/PY/PZ/PRotate]: 240,292 (¿) Command: Command: _insert (komanda insertovanja bloka) Specify insertion point or [Scale/X/Y/Z/Rotate/ PScale/PX/PY/PZ/PRotate]: pr (¿) (rotiranje bloka) Specify preview rotation angle: 180 (¿) Specify insertion point: 418,215 (¿) Command: *Cancel*.

Poglavlje 13


9-13

_________________________________________________________________________________________________________

Sl. 13.7 Spojevi sa: zakivcima, zavrtnjevima i navrtkama 5. Snimiti crte` (sl. 13.7) kao fajl

(K74.dwg)

K74.dwg.

E Algoritam: umetanje fajl crteà kao bloka ª

Primer: Izvr{iti insertovanje bloka sadrànog u posebnom fajlu sa objektima tehnolo{kih sistema. Rezultati insertovanja vidljivi su na sl. 13.11.

1 . Otvoriti polazni fajl p p p p

S74b.dwg

(sl. 13.8).

Uklju~iti ni{an Snap to Node. Sa palete alata Draw izabrati komandu Insert Block. U dijalog boksu Insert pritisnuti ek. taster Browse... Pojavljuje se dijalog boks Select Drawing File. Prona}i put (adresu) do fajla K74c.dwg. (sl. 13.10).

Sl. 13.8 Teku}i fajl sa crteòm objekta proizvodne hale (S74b.dwg)


10-13

_________________________________________________________________________________________________________

p p p

Pritisnuti ikonu fajla K74c.dwg u Select Drawing File, a zatim na ek. taster Sve default opcije u dijalog boksu Insert zadràti (sl. 13.9). Kliknuti na ek. taster OK.


Insert

Sl. 13.10 Objekti (ma{ine) fajla

(K74c.dwg)

2. Insertovanje sadràja import fajla. p p p

Kao ta~ku insertovanja izabrati lokaciju ozna~enu sa X(80,70). Kliknuti na ta~ku X i sadràj fajla K74c.dwg se ume}e kao blok. Izbrisati ta~ku insertovanja X pomo}u komande Erase ili tastera Delete.

3. Snimiti fajl (sl. 13.11) sa blokom kao

K74_blok.dwg.

Open.


Poglavlje 13

11-13

_________________________________________________________________________________________________________

Sl. 13.11 Zavr{ni dispozicioni plan sa insertovanim blokom ma{ina (K74_blok.dwg) 4. Rastavljanje bloka na sastavne entitete. p p p

Selektovati blok sa 12 crteà ma{ina klikom tastera mi{a. Iz palete alata Modify aktivirati komandu Explode. Blok je rastavljen na sastavne delove – entitete.

5. Snimiti ovaj fajl sa rastavljenim blokovimakao u

K74b.dwg

i zatvoriti ga.

Izvoz bloka i objekata

Podaci i objekti u AutoCAD crteìma mogu se izvesti u nekoliko razli~itih formata. Blokovi i AutoCAD-ovi objekti mogu se prebaciti u *.dwg format fajla. Na taj na~in, od postoje}eg bloka ili izabranih objekata, nastaje novi fajl projekta. u

Opciona komanda p p

Export

Meni: File m Export... Komandna linija: export (ili

u

Opciona komanda p

exp) (¿).

Komandna linija:

E Algoritam: upisivanje dela crteà u novi fajl ª Primer: Izvr{iti upisivanje dela crteà u novi fajl.

Wblock

wblock (ili w) (¿).


12-13

_________________________________________________________________________________________________________

1 . Otvoriti fajl

K74e.dwg.

Na komandnu liniju upisati wblock i pritisnuti Enter. Prikazuje se dijalog Write Block (sl. 13.12). p Iz opcije Source izabrati 0 Objects, a zatim i 0 Retain. p Izabrati ikonicu Select objects. p Selektovati blok crteà BLOK: MASINE_2. On se odnosi na srednju liniju p

p

(sl. 13.13). Pritisnuti Enter za povratak u dijalog boks Write Block.


boks

ma{ina

Write Block

2. U polje sa tekstom File name and path: upisati adresu D:\ACAD\Kraj_2D\K74f.dwg. Kliknuti na ek. taster OK kako bi se snimio novi fajl sa blokom prema sl. 13.13, a zatim isklju~iti teku}i fajl. bazna ta~ka insertovanja bloka (140,240)

Sl. 13.13 Selektovani blok koji se upisuje u novi fajl (K74f.dwg)


Poglavlje 13

13-13

_________________________________________________________________________________________________________

u

Definisanje i primena atributa

Atributi u AutoCAD-u predstavljaju tekstualne podatke koji se sme{taju u okviru blokova crteà. Ovi podaci, naj~e{}e, obuhvataju ime konstruktora, opis dela, napomene, cenu, vrednosti tolerancija, datum i na desetine drugih alfa-numeri~kih podataka koji su razli~iti, od crteà do crteà i ne pripadaju njenoj “stalnoj postavci”. Od blokova se posebno izdvajaju zaglavlja i sastavnice crteà. Iz racionalnih razloga prilikom unosa bloka formata crteà (npr. iz foldera Formati) korisnik obi~no popunjava podatke o atributima, jer se oni u crte` sme{taju zajedno sa blokom kome pripadaju. Uloga atributa je jo{ ve}a, s obzirom da se podaci o atributima mogu koristiti za (tabelarnu) sistematizaciju informacija u drugim programima za upravljanje bazama podataka, kao {to su MS Access, MS Excel i sl. u

Opcione komande p p

Attributes

Meni: Draw m Block... m Define Attributes Komandna linija: attdef (¿).

E Algoritam: definisanje atributa i njihova primena ª Primer: Formirati tri atributa vezana za vrednosti tolerancijskog polja pre~nika vratila nazivne mere Æ160, dok je tolerancijsko polje odstupanja tolerancije 253 mm, a donjeg 190 mm. 1 . Otvoriti pripremni fajl p p p

S63.dwg

u8.

Pri tome su vrednosti gornjeg

sa definisanom praznom tabelom (sl. 13.14).

Uklju~iti ni{an Snap to Node. Lejer Tekst postaviti kao teku}i. Ostali modovi, izuzev MODEL i OSNAP, mogu biti isklju~eni.

Sl. 13.14 Blanko tabela za definisanje atributa vezanih za tolerancije

(S63.dwg)

14-13


_________________________________________________________________________________________________________

2. Definisanje prvog atributa. p p

Iz menija izabrati metodu Draw m Block... m Define Attributes. Ovim se otvara dijalog boks Attribute Definition (sl. 13.15).

Sl. 13.15 Osnovni dijalog boks za definisanje atributa p

p p p p p

Popuniti dijalog kako bi se definisao prvi atribut vezan za oznaku tolerancije. Naziv atributa se popunjava u polju Attribute kao Tag: TOL (tolerancije). Prelazak u drugo polje moè se vr{iti pritiskom na taster tastature Tab. Prompt: polje se popunjava sa Oznaka tolerancije. Vrednost atrubuta je Value: xx. U polju Text Options podesiti Justification: na Middle. Ostale vrednosti ne menjati. Pritisnuti el. taster Pick Point< i nakon toga izvr{iti Snap to Node-om izbor ta~ke A(7.5, 5) u tabeli za tolerancije (sl. 13.16). Enter-om se vratiti u teku}i dijalog. Pritisnuti OK, ~ime je definisan prvi atribut u tabeli (sl. 13.17b).

Sl. 13.16 Pozicije za definisanje atributa


Poglavlje 13

15-13

_________________________________________________________________________________________________________

* a)

b)

Sl. 13.17 Definisanje prvog atributa 3. Definisanje ostala dva atributa. p p p p

Druga dva atributa se defini{u ponaosob, po istom principu kao i prethodni. Za definisanje drugog atributa potrebno je popuniti slede}e parametre: Tag: GO; Prompt: Gornje odstupanje; value: xxxx; Justification: Left, Height: 2 . Za definisanje tre}eg atributa potrebno je popuniti slede}e parametre: Tag: DO; Prompt: Donje odstupanje; value: xxxx; Justification: Left; Height: 2. Njihovi nazivi i karakteristike vide se u dijalozima (sl. 13.18).

a) Sl. 13.18 Definisanje poslednja dva atributa

b)


16-13

_________________________________________________________________________________________________________

p p

Uklju~iti LWT mod. Nakon definisanja isklju~iti lejer

Markeri

i tabela izgleda kao na sl. 13.19b.

a)

b)

* Sl. 13.19 Formirani atributi u tabeli za tolerancije p

Snimiti fajl kao

Tablica tolerancije

u folderu

Formati

i zatvoriti ga.

4. Primena atributa. p p p p p

Otvoriti novi fajl komandom New... Podesiti metri~ki sistem mera u fajlu. Iz palete Draw aktivirati komandu Insert Block. Izvr{iti umetanje tabele (D:\ACAD\Formati\Tablica tolerancije) sa atributima u teku}i fajl. Ta~ka insertovanja neka bude 100,100.

* a)

Sl. 13.20 Faze insertovanja bloka sa atributima

b)

Poglavlje 13


17-13

_________________________________________________________________________________________________________

p

Popuniti dijalog sa vrednostima: Oznaka tolerancije kao %%c160u8, Donje odstupanje: +0,190 i Gornje odstupanje: +0,293 (sl. 13.21).

* a)

b)

Sl. 13.21 Faze unosa vrednosti atributa p

Insertovana i popunjena tabela sada dobija izgled kao na sl. 13.22.

Sl. 13.22 Popunjena tabela sa tolerancijom 5. Mogu}nosti editovanja atributa. p p

Izvr{iti selekciju dvoklikom na jedan od tri atributa. Neka to bude prvi atribut. Ovim se otvara dijalog za editovanje Enhanced Attribute Editor, gde je mogu}e izvr{iti izmene vrednosti tolerancija.

Sl. 13.23 Dijalog za izmenu vrednosti atributa


18-13

_________________________________________________________________________________________________________

p

Izmene se tako|e mogu izvr{iti i u poljima druga dva taba Text Options i Properties. Po{to se izmene ne vr{e, zatvoriti dijalog sa Close. a)

b)

*

Sl. 13.24 Tabovi editora za izmenu vrednosti atributa p

Snimiti fajl kao

K63.dwg

u folderu

Kraj_2D.

ª Primer:

Na sl. 13.25 predstavljene su onovne faze formiranja kona~nih informacija vezanih za atribute zaglavlja radioni~kog crteà. U folderu Formati, za sve okvire sa zaglavljima, mogu se pridodati osnovni atributi.

a)

b) Sl. 13.25 Zaglavlje okvira

A4

formata pre –a) i posle editovanja nekih atributa –b)


Poglavlje 13

19-13

_________________________________________________________________________________________________________

u

Formiranje grafike u okruènju vi{e otvorenih fajlova

Skupom postupaka u radu sa vi{e otvorenih fajlova Multiple Environment Design (MED) moè se izvr{iti rad na vi{e projekata. Grafi~ke komunikacije u ovom slu~aju se odnose na preme{tanje fajlova iz Windows Explorer-a postupkom: “povla~enja i pu{tanja”, kopiranja, ili preme{tanja objekata ili nekih njihovih karakteristika iz jednog projekta u drugi, kao i kretanje izme|u fajl-projekata bez napu{tanja teku}e komande.

E Algoritam: kori{}enje metode 1 . Otvoriti p p

Windows-ov Explorer

Multiple Environment Design

(sl. 13.26a).

Podesiti veli~inu prozora Explorer–a. Pre}i u folder sa crteìma za ve`bu. Selektovati izvori{ni fajl Plocica.dwg (sl. 13.26a) sa foldera Kraj_2D.

2. Otvoriti

AutoCAD

program (sl. 13.26b).

L

a)

b)

Sl. 13.26 Preme{tanje sadràja selektovanog fajla Plocica.dwg na radnu povr{inu AutoCAD-a metodama Drag and Drop posredstvom Windows-ovog Explorer-a p p

Podesiti parametre metri~kog i tekstualnog simbola radne povr{ine AutoCAD-a. Pripremiti praznu radnu povr{inu (fajl).

3. Metodom selektovanja i povla~enja ikone sa Explorer-a (Drag and Drop) prevu}i ikonicu fajla Plocica.dwg i “spustiti” je u otvoren AutoCAD-ov editor.

20-13


_________________________________________________________________________________________________________

p p p

U komandnu liniju upisati baznu ta~ku formiranja crteà koji se insertuje kao blok. Podrazumevane vrednosti (faktor skaliranja, ugao rotacije i sl.) potvrdite Enter-om. Algoritam komandne linije je slede}i.

Command: _-INSERT Enter block name or [?]: "D:\ACAD\Kraj_2D\Plocica.dwg" (¿) Specify insertion point or [Scale/X/Y/Z/Rotate/PScale/PX/PY/PZ/PRotate]: 0,0 (¿) Enter X scale factor, specify opposite corner, or [Corner/XYZ] <1>: (¿) Enter Y scale factor : (¿) Specify rotation angle <0>: (¿) Command: (Esc)

4. Snimiti fajl (sl. 13.27) kao

Plocica_blok.dwg.

Sl. 13.27 Fajl sa blokom Plo~ica

(Plocica_blok.dwg)

E Algoritam: rad u okruènju MDE ª Primer: Prezentovati mogu}nosti MDE za pregledanje i rad sa vi{e dokumenata otvaranjem dva fajla. Za prikazivanje svih otvorenih crteà iz menija Windows, izabrati Cascade ili Tile Vertically. 1 . Iz menija File kliknuti na ek. taster (sl. 13.28). p

Odabrati dva fajla za otvaranje:

Open...

kako bi se pojavio dijalog boks

K75a.dwg

i

K75b.dwg,

sa foldera

Select File

Kraj_2D.


Poglavlje 13

21-13

_________________________________________________________________________________________________________

p p p

Selektovati prvo ikonicu fajla K75a.dwg. Dràti pritisnut taster Ctrl i izabrati drugu ikonicu Pritisnuti ek. taster Open.


K75b.dwg.

Select File

2. Prenos svojstava izvornog objekta. p p

Iz menija Window izabrati opciju Tile Vertically. Upotrebiti komande Pan i Zoom kako bi se obezbedio detaljan prikaz objekata na oba prozora (sl. 13.29a/b).

*

a)

b)

c)

Sl. 13.29 Klasifikovani crteì po vertikali –a) i dodeljivanje nekih svojstava (identiteta {rafure) odredi{nom od izvori{nih objekata –b)


22-13

_________________________________________________________________________________________________________

E Algoritam: kopiranje izabranih karakteristika objekta iz jednog u drugi fajl

ª Primer:

Upotrebiti opcije Copy i Paste za kopiranje nekih svojstava objekata iz jednog crteà u drugi. Crteì su predstavljeni u fajlovima K75a.dwg i K75b.dwg. 1 . Klikom mi{a na radnu povr{inu izabrati fajl aktivni. p p p p p p p

K75a.dwg

da bi se on definisao kao

Sa palete alata Standard Toolbar izabrati Match Properties. Za izvorni objekat izabrati plavu {rafuru objekta. Kliknuti na radnu povr{inu crteà u fajlu K75b.dwg da bi postao aktivan. Za odredi{ni entitet izabrati crvenu {rafuru. Kliknuti na povr{inu {rafure. [rafura u crteù K75b.dwg sada poprima ista svojstva kao u crteù K75b.dwg (sl. 13.29c). Iz pomo}nog menija izvr{iti Cancel. Izmenjeni drugi fajl ne mora se snimati, pa se pojavljuje poruka kao na sl. 13.30. U tom smislu, kliknuti na opciju No.

2. Isklju~iti oba fajla bez sa~uvanih izmena.

Sl. 13.30 Opcije za memorisanje izmena u fajlu ili napu{tanja istog bez izmena u

Primena

Windows

metoda klipborda

Windows-ove komande za isecanje / kopiranje koristiti u AutoCAD-u da bi se podaci prenosili

i preno{enje (Copy/Cut/Paste) mogu se unutar istog, ili izme|u razli~itih crteà. Podaci se mogu smestiti kao pojedina~ni objekti ili kao blokovi. Objekti se ~uvaju u Windows-ov klipbord i mogu se umetnuti u bilo koji drugi Windows program. u

Opcione komande: kopiranje, se~enje i preme{tanja p p p p

Komandna Komandna Komandna Komandna

linija: linija: linija: linija:

copyclip copybase copylink cutclip

(¿ ) (¿ ) (¿ ) (¿ ).

p p p

Komandna linija: Komandna linija: Komandna linija:

pasteclip pasteblock pasteorig

(¿ ) (¿ ) (¿ )

Poglavlje 13


23-13

_________________________________________________________________________________________________________

E Algoritam: grafi~ke komunikacije metodama Copy i

Paste

ª Primer:

Upotrebiti opcije Copy i Paste za preme{tanje objekata iz jednog crteà u drugi. Crteì K75d.dwg i K75e.dwg su preuzeti iz reference [60] i formirani su u posebnim fajlovima. 1 . Otvoriti dva fajla sa crteìma: p p

K75d.dwg

i

K75e.dwg.

Formirati njihove prozore po horizontali komandom Windows. Postaviti gornji prozor kao aktivni (fajl K75d.dwg).

Tile Horizontally

iz menija

a)

*

b)

c)

Sl. 13.31 Klasifikovani crteì po horizontali –a) kopirani objekat prvog fajla –b) na radnoj povr{ini drugog (odredi{nog) fajla –c) 2. Selekcija i kopiranje objekata. p p

Izvr{iti selekciju celog objekta prese~nim prozorom (njegovu {rafiranu projekciju) kako bi se pojavili gripovi. Sa Standard palete alata aktivirati komandu Copy to Clipboard (Ctrl+C).

3. Kliknuti na radnu povr{inu drugog prozora kako bi fajl p p p

K75e.dwg

Sa Standard Toolbar-a aktivirati komandu Paste from Clipboard Odrediti baznu ta~ku sme{tanja projekcije, npr. 72,94. Kliknuti na tu lokaciju da bi se izvr{ilo kopiranje.

postao aktivan.

(Ctrl+V).


24-13

_________________________________________________________________________________________________________

p

Maksimizirati povr{inu fajla

4. Snimiti ovaj fajl kao u

K75f.dwg

K75e.dwg

i izvr{iti

Zoom Extents.

(sl. 13.31c).

Projektno – referentni centar

AutoCAD

Jedan od kriterijuma organizacije projektovanja jeste zahtev za stalnim pra}enjem i sistematizacijom biblioteke formiranih fajlova crteà. Mnogi od tih tehni~kih dokumenata sadrè isti skup informacija u vidu identi~nih objekata i/ili parametara vezanih za njih kao {to su: lejeri, tipovi i debljine linija, tekstualni regioni, spoljne reference, blokovi, stilovi kotiranja, rasporedi (za {tampanje) i sl. DesignCenter (DC) obezbe|uje direktan pristup sadràju podataka u fajlu, omogu}avaju}i sagledavanje unutra{njosti projekta u grafi~koj jedinici, mreì ili na Web-u. Informacija se prikazuje na paleti sa koje se mogu pretraìvati odre|eni sadràji. DesignCenter se upotrebljava u slede}e svrhe [90]. p

p p p p p p

u

Nakon lociranja objekata koji su potrebni, DC omogu}uje da se duplikati tih objekata postavljaju u aktivni projekat i da se na taj na~in brzo ispunjava crte` korisnim informacijama iz drugih projekata [7]. Pregledanje definicija blokova i lejera bilo kojeg fajla projekta kao i tipova linija, stilova teksta, stilova dimenzija i redosleda (layouts). Za pravljenja pre~ica za projekte, foldere i Web lokacije kojima se ~esto pristupa. Za otvoranje crteà povla~enjem fajla crteà sa palete u otvorenu povr{inu u AutoCAD-ovom prozoru. Prilikom pregledanja i dodavanja crteà povla~enjem sa palete u aktivni crte`. Kod upotrebe palete za prethodni pregled ili prikazivanje opisa izabranog sadràja. Za kopiranje blokova iz jednog crteà u drugi, jer je takav postupak mnogo efikasniji od kori{}enja Windows-ovog klipborda.


DCenter

Paleta alata: Standard m DesignCenter (Ctrl+2) Meni: Tools m DesignCenter (Ctrl+2) Komandna linija: adcenter (adc) (¿).

E Algoritam: prikazivanje i kopiranje sadràja fajlova metodama DC ª Primer:

Kopirati sadràj fajla sa simbolima ma{ina alatki u pripremljenom fajlu sa sadràjem dispozicionog plana proizvodnog sistema. 1 . Otvoriti fajl p p p

K76.dwg

(sl. 13.32).

Fajl sadrì dispozicioni plan dve hale sa ukupno ma{ina alatki, prikazanih na istoj slici. Postaviti Snap to Node reìm kao stalno aktivan. Postaviti lejer MASINE kao teku}i.

12

lokacija za unos crteà-simbola


Poglavlje 13

25-13

_________________________________________________________________________________________________________

Sl. 13.32 Dispozicioni plan pripremljen za insertovanje simbola (blokova) ma{ina alatki (K76.dwg)

2. Sa palete alata

Standard Toolbar

izabrati komandu

DesignCenter (Ctrl+2).

p

Sa palete alata DESIGNCENTER izabrati tab Folders za pregled lista foldera i fajlova. U Folders List selektovati fajl K76c_blok.dwg, ~ija je adresa

p

D:\ACAD\Kraj_2D\K76c_blok.dwg. Nakon izbora ikonice K76c_blok.dwg

p

(sl. 13.33).


DesignCenter

pojavljuje se lista svojstava ovog fajla

26-13


_________________________________________________________________________________________________________

p p p

Sa dva pritiska strelicom mi{a na ikonicu Blocks, prikazuje se paleta sa desne strane definisane liste blokova ma{ina alatki. Da bi se pregledala slika i tekst opisa za izabrani blok na paleti. Minijaturni prikaz i opis pojavljuje se pri dnu dijalog boksa (sl. 13.35a). Izvori{ni fajl koji DesingCenter generi{e, moè se otvoriti u AutoCAD editoru i njegov sadràj je kao na sl. 13.34.

Sl. 13.34 Sadràj fajla sa simbolima nekih ma{ina alatki 3. U listi blokova izabrati npr. ikonu bloka p p p

p p p p p p

B-H

(bu{ilica horizontalna).

Metodom pritisni i prevuci pripremiti ikonicu bloka B-H, da bi se kopirala. kopirati sadràj u aktivni crte` (K76.dwg) sa desne strane na lokaciju bazne ta~ke (260,1060) (sl. 13.35). Po istom principu kopirati isti blok i u drugu lokaciju u horizontali desno od prve (540,1060). Sve lokacije, tj. bazne ta~ke insertovanja, pronalaze se na osnovu metode vezivanja Snap to Node. U srednjoj horizontali HALE 1, locirati, ponaosob, simbole dve ma{ine tipa B-R. U donjoj horizontali iste hale locirati simbole dve ma{ine tipa B-S. U gornjoj horizontali HALE 2 locirati simbole dve ma{ine tipa G-U. U srednjoj horizontali locirati simbole dve ma{ine tipa S-R. U donjoj horizontali locirati simbole dve ma{ine tipa U-S. Imena lejera i sa njima povezana svojstva, bi}e dodata odredi{nom fajlu K76.dwg.

4. Kako je izvr{en raspored

12

ma{ina, stvoren je dispozicioni plan. Pored toga:

Poglavlje 13


27-13

_________________________________________________________________________________________________________

p p

Isklju~iti lejer lokacije. Zatvoriti dijalog boks DESIGNCENTER. Maksimizirati fajl K76.dwg i komandama Zoom i Pan podesiti prikaz dispozicionog plana na displeju (sl. 13.36).

bazna ta~ka insertovanja

bloka B-H (260,1060)

a) u odredi{ni (aktivni) fajl posredstvom dijalog boksa

b) DESIGNCENTER

Sl. 13.36 Dispozicioni plan rasporeda ma{ina alatki u ma{inskim halama 5. Snimiti crte` kao fajl

K76d.dwg

(sl. 13.36).

(K76d.dwg)

28-13


_________________________________________________________________________________________________________

u

Referentni pojmovnik: interne grafi~ke komunikacije

– Bazna ta~ka. Referentna ta~ka za umetanje bloka. Veoma ~esto se ova ta~ka vezuje za centar ili ugao objekta bloka. Insertion Point – Ta~ka umetanja. Ta~ka (koordinate) u koju se sme{ta bazna ta~ka bloka prilikom umetanja bloka. Long Blocke Name – Duga~ko ime bloka. Ime bloka moè da ima najvi{e 255 znakova, uklju~uju}i i razmake. Ako se razmenjuju podaci sa sistemom koji ne podraàva duga~ka imena fajlova, ograni~ava se ime na najvi{e osam znakova bez upotrebe razmaka. Nested Block – Ugnje`|eni blok. Blok koji je komponenta bloka sa kompleksnijom definicijom parametara. Explode – Razdvajanje, rastavljanje. Razdvajanje bloka na posebne objekte koji su kori{}eni prilikom njegove definicije. Block Redefinition – Predefinisani blok. Promena definicije bloka, uz zadràvanje imena bloka. Prethodno umetnuti blokovi istog imena aùriraju se da bi se realizovale neophodne promene. Block – Blok. Izvozi (Export) izabrani blok. Entire Drawing – Ceo crte`. Izabrani blok. Objects – Objekti. Ima istu funkciju kao dijalog boks Block Definition. Potrebno je izabrati objekte i definisati baznu ta~ku. Attribute – Atributi, karakteristike objekta definisanih u obliku podataka ili informacija. Attdef – Defini{e atribute i njihove podrazumevane vrednosti. Attdisp – Kontroli{e prikaz atributa na crteù. Eattedit – Sluè za editovanje vrednosti pojedinih atributa umetnutih sa blokovima. Battman – Sluè za promenu definicije bloka sa atributima. Attreq – Parametar za odre|ivanje da li se atributima dodeljuju vrednosti ili ne. Moè imati vrednosti 1 ili 0. Base Point

– Izvla~i atribute sa crteà i sme{ta ih u posebni fajl sa mogu}no{}u zapisa u nekoliko formata. Make Block – Komanda formiranja bloka odabranog objekta ili celog crteà. Insert Block – Komanda umetanja objekta bloka u teku}i ili drugi crte`. Tag – Ime atributa. Ime sluì za identifikaciju atributa. Mora da se sastoji od jedne re~i, ili od vi{e re~i povezanih donjim crticama umesto razmaka. Po unosu imena program atribute automatski pretvara u velika slova. Prompt – Upit atributa. Podse}a na zna~enje atributa i odre|uje tekst koji }e se pojaviti u komandnoj liniji svaki put kada se insertuje blok. Obi~no se defini{e u obliku re~i ili upitne re~enice (moè imati razmak izme|u re~i). Ako se èli da upit bude isti kao ime atributa, pritisnuti taster TAB (ne Enter). Value – Vrednost atributa. Obi~no je to podrazumevana ili blanko vrednost atributa koja }e se kasnije menjati po insertovanju bloka. Invisable (on/off) – Opcija odre|ivanja da li je oznaka atributa nevidljiva kada se on insertuje sa blokom u crte`. Constant (on/off) – Opcija dodeljivanja iste vrednosti atributa kada se on insertuje u crte`. Verify (on/off) – Opcija verifikacije ispravnosti atributa pri njegovom unosu u crte` (fajl). Preset (on/off) – Opcija prethodnog dodeljivanja vrednosti promenljivim atributima. Attribute – Opcija (prvi tab) promene vrednosti atributa u dijalogu Enhanced Attribute Editor. Pri promeni se koristi komanda Battman. Text Options – Opcija (drugi tab) promene stila teksta, njegovog poravnanja, visine i sl. Eattext

Poglavlje 13


29-13

_________________________________________________________________________________________________________

– Opcija (tre}i tab) promene lejera, tipa linije, boje, debljine linije i stila {tampanja bloka. Multiple Document Interface – U toku rada sa fajlovima otvara vi{e dokument-fajlova. Single Document Interface – Ako je sistemska promenljiva SDI postavljena na 1, tokom rada se moè otvoriti samo jedan dokument. Podrazumevana vrednost je 0. Property Painter – Kopira svojstva izabranog objekta u druge objekte u aktivnom ili nekom drugom otvorenom fajl-crteù. Concurrent Command Execution – Dok je jedna komanda aktivna u crteù, pre}i u drugi crte` i aktivirati drugu komandu. Active or Current Drawing – Crteì na kojima se radi tokom radnih sesija sa vi{e otvorenih fajlova. Ako nije maksimalizovan, aktivni crte` ima plavu naslovnu liniju. Copy – Kopira izabrani objekat u Windows-ov klipbord. Cut – Privremeno bri{e (“se~e”) izabrane objekte iz crteà i sme{ta ih u klipbord. Paste – Prenosi (”lepi”) objekte iz klipborda u crte`. Copy Base – Kopira objekte u Windows-ov klipbord i zahteva zadavanje bazne ta~ke na isti na~in kao definicija bloka. Copy Link – Kopira aktivni pogled u klipbord. Paste As Block – Objekte sa klipborda, u crte` ume}e kao blok. Paste To Original Coordinates – Ume}e objekte iz jednog crteà u drugi, kori{}enjem istih koordinata. Clipboard – Klipbord. Windows-ov program za memorisanje koji sadrì objekte koji su kopirani ili ise~eni iz crteà. Design Center (DC) – Projektni (referentni) centar AutoCAD programa. Content – Sadràj. Objekti kao {to su reference blokova, dimenzije stilova, lejeri, stilovi teksta i raster. Sadràj se tako|e Text Options

moè obezbediti iz drugih izvora uklju~uju}i i druge programe. Tree List – Lista stabla. Interfejs sa sadràjem crteà na ra~unaru, mreì ili Web-u. Pallete – Palete. Prozor koji se koristi za traènje izvora sadràja i njegovog u~itavanja u aktivni crte`. Desktop – Prikazuje liste lokalnih mre`nih jedinica. Custom Content – Ukoliko su prisutni namenski objekti, u ovom na~inu prikazivanja bi}e prikazani aplikacioni programi koji su kori{}eni za izradu namenskih objekata. Open Drawings – Prikazuje listu otvorenih crteà. History – Prikazuje listu poslednjih dvadeset lokacija kojima se moè pristupili kori{}enjem komande DesingCenter. Favorites – Prikazuje pre~ice fajla ili foldera sme{tenih u folderu Favorites. Load – Prikazuje dijalog boks Load DesignCenter Pallete. Opcije su sli~ne standardnim opcijama dijalog boksa. Find – Prikazuje dijalog boks Find. U kriterijume pretraìvanja ulaze datum poslednje izmene, tekst u opisu definicije bloka i tekst klju~nih re~i u tabovima Summary i Drawing Properties. Up – Preme{ta se na lejer iznad aktivnog. Preview – Prikazuje minijaturni prikaz objekata u prozoru pri dnu okvira liste Tree. Ako minijaturni prikaz ne postoji, prozor je prazan. Description – Prikazuje tekst opisa objekta u prozoru. Iznad njega se nalazi prozor Preview. Views – Obezbe|uje ~etiri razli~ita formata za sadràj u~itan u paleti: velike i male ikone, imena i detaljne liste sadràja.

13 (Interne Graficke Komunikacije)

Recommend Documents