Alber Kosri
BOJE PRLJAVŠTINE
bojana888
I Ljudsko mnoštvo koje je bazalo u nonšalantnom ritmu letnje dokolice razvaljenim trotoarima hiljadugodišnjeg grada Kaira izgledalo je kao da se naviklo, naviklo, spokojno, čak sa izvesnom dozom cinizma, na neprestanu neprestanu i neopozivu neopozivu degradaciju okoline. Reklo bi se da su svi ti stoici šetači, u svom neumornom lutanju pod blještavim i užarenim suncem u fuziji, dobroudno šurovali sa nevidljivim neprijateljem koji je podrivao temelje i gra!evine nekada raskošne prestonice. "eosetljiva na dramu i pustošenje, gomila je pronosila zadivljujuu raznolikost lica, uljuljkanih u svojoj dokolici# radnici bez posla, zanatlije bez mušt mušteri erija, ja, intel intelekt ektua ualci lci ko kojim jimaa je slav slavaa ud udar arila ila u glav glavu, u, držav državni ni činov činovnic nicii proterani iz svojih kancelarija usled manjka stolica, diplomirani studenti poklekli pod bremenom svoje jalove nauke i, naravno, večiti podrugljivci, filozofi zaljubljeni u senke i u svoje spokojstvo, koji su smatrali da je ovo spektakularno upropašavanje njihovog grada bilo naročito smišljeno kako bi izoštrilo njihov kritički duh. $orde doseljenika pristiglih iz cele unutrašnjosti % hranjenih bolesnim iluzijama o prosperitetu prestonice u obliku mravinjaka % srasle su sa autohtonim stanovništvom stanovništvom i praktikovale praktikovale su zastrašujue zastrašujue pitoreskni urbani nomadski život. & takvoj, divljački poremeenoj atmosferi automobili su jurili kao pomahnitale mašine bez vozača, ne hajui za semafore, pretvarajui i najm na jman anju ju želj željuu pe peša šaka ka za prel prelas asko kom m ulic ulicee u samo samoub ubil ilač ački ki ge gest st.. 'ik 'ik uz saobraajne arterije koje je gradska čistoa zapustila, na zgradama koje su pretile da se uskoro sruše (i čiji su vlasnici još odavno odustali od oseanja ponosa na svoju imovinu), vijorili su na balkonima i terasama pretvorenim u privremena staništa haljeci obojeni bedom kao kakvi pobednički barjaci. 'rošnost tih gra!evina budila je sliku buduih grobova i odavala utisak % u toj veoma turističkoj turističkoj zemlji zemlji % da su sve te ruine koje tako vise u vazduhu vazduhu pridobile,
po tradiciji, vrednost antikviteta, te su, prema tome, nedodirljive. "a izvesnim mestima, iz popucalih kanalizacionih cevi nad kojima su vrvele mušice, širile su se lokve široke kao reke iz kojih je dopirao grozan smrad. *olišava deca su se bez ikakvog stida zabavljala prskajui se tom smrdljivom vodurinom, jedinim lekom protiv vruine. 'ramvaji, iz kojih su ispadali grozdovi ljudi kao da je kakva revolucija u toku, sporo su se probijali na šinama zakrčenim masom svetine, od davnina prinu!ene da se bori za opstanak. &porno zaobilazei sve prepreke i zasede koje su joj se nalazile na putu, ova svetina koja ni od čega nije prezala i koja se kretala bez ikakvog posebnog cilja nastavljala je svoje putešestvije kroz meandre oronulog grada usred urlika sirena, prašine, !ubreta i kaljuge, kaljuge, ne odajui znake nasilja ni protesta. +vest o tome da je uopšte živa kao da je poništavala svaki obzir kod nje. zdaleka je dopirao, preko razglasa, poput žamora sa nebesa, glas propovenika sa vrata džamija. -no što je najviše radovalo radovalo -samu bilo je da posmatra ovaj haos. ok je stajao nalaken na ogradu pasarele, čiji su metalni stubovi okruživali trg 'ahrir, po glavi je prebirao smele misli koje su protivrečile besedama uglednih mislilaca po kojima dugovečnost jedne zemlje zavisi od reda i poretka. /rizor koji se pružao pred njegovim očima nemilosrdno je opovrgavao tu imbecilnu tvrdnju. -d pre izvesnog vremena ta konstrukcija koju su zamislili humanistički nastrojeni nastrojeni inženjeri kako bi spasli nesrene nesrene pešake od opasnosti opasnosti koje su vrebale vrebale na ulici služila mu je kao panoramska opservatorija sa koje je pothranjivao svoje duboko uverenje da je svet mogao zauvek da nastavi da živi u neredu i anarh an arhiji iji.. & stvar stvari, i, up uprk rkos os tom ne neraz razmr mrsiv sivom om klup klupku ku ko koje je se ko kotrl trljal jaloo po prostranom trgu, činilo se da ništa ne može da promeni raspoloženje stanovništva. 0 ni njegov oštar sarkazam. -sama je bio ube!en da ništa nije haotičnije od ratova. 1e!utim, ratovi su trajali godinama, a dešavalo se i da neiskusni generali dobiju bitke % po prirodi stvari, šok stvara čuda2 3io je oduš od ušev evlj ljen en što što živi živi us usre redd ljud ljudsk skee rase rase čija čija su sudb dbin ina, a, ma ko koli liko ko on onaa bila bila nepravedna, nije mogla da umanji opštu brbljivost i veselje. &mesto da glasno
protestuju zbog nereda koji im je nametala monstruozna propast njihovog grada, ljudi su se ponašali ljubazno i civilizovano, kao da nisu pridavali nikakav značaj materijalnim neprilikama koje su pobu!ivale tugu samo kod sitnih duša. -sama je bio zadivljen tim dostojanstvenim i ponosnim ponašanjem koje je bilo odraz totalne nemogunosti njegovih sunarodnika da pojme tragediju. 3io je to mladi od, otprilike, dvadeset tri godine, koji nije bio fatalne lepote, ali je zato imao dražesno lice i crne oči koje su blistale od neprestanog veselja, kao da je sve što je oko sebe video i čuo bilo neminovno burleskno. "osio je odelo od lana bež boje, sa ležernošu koja se retko vi!a, svilenu košulju boje slonovače, ukrašenu jarkocrvenom kravatom, i cipele od braon jelenske kože. 'a smešna odea, neprikladna za vruinu, nije bila znak nekakvog ličnog bogatstva niti odraz njegove sklonosti za paradiranjem, ve isključivo obaveza koju je oseao kako bi umanjio rizike svojstvene njegovoj profesiji. -sama je bio lopov. 0li, ne lopov koji operiše pod okriljem zakona, kao što to rade ministar, bankar, aferista, špekulant ili preduzimač, bio je to skroman lopov neizvesnih primanja čije su aktivnosti % verovatno zato što su bile ograničenog iznosa % bile oduvek i svuda u svetu shvaene kao uvreda naneta moralu bogataša. "adaren realističkom inteligencijom, koja ne duguje ništa profesorima univerziteta, vrlo brzo je shvatio da e time što e biti elega elegant ntno no ob obuč učen en,, u stilu stilu na najv jve eih ih pljač pljačka kaša ša na naro roda, da, izbe izbeii ne nepo pove verlj rljivi ivim m pogledima policije za koju je svaka individua bedne pojave bila automatski sumnjiva. +vi znaju da su siromasi spremni na sve. 'o je odvajkad bio jedini filozofski princip koji su vladajue klase prihvatale i odobravale. 4a -samu je ovaj uvredljivi princip bio posledica velike laži, jer da su siromasi zaista spremni na sve, oni bi odavno bili bogati poput njihovih klevetnika. -datle je proisticalo to da ako siromašni ve ostaju siromašni, to je bilo prosto zato što nisu znali da kradu. ok je živeo kao pošteni gra!anin koji prihvata siromaštvo siromaštvo kao neminovnost, izazivao je svojom dronjavom odeom sumnju kod trgovaca i umno ograničenih članova policijskih vlasti. & to vreme oseao se toliko
ranjivim da se nije usu!ivao da se približi izvesnim gradskim četvrtima u kojima su paradirali bogataši iz straha da ga ne optuže za zle namere. 'ek je kasnije % kada je konačno postao svestan istine o svetu % odlučio da postane lopov lopov i usvo usvojio jio je vidl vidljiv jivee atribu atribute te svoje svoje hije hijerar rarhij hijsk skii na nadre dre!e !ene ne brati bratije. je. "agizdan odgovarajuim odgovarajui m paradnim odelom, mogao je bez po muke da poseuje raskošne krajeve u kojima su se obično šepurili njegovi učitelji u kra!i i po kojima je mogao, elegantno i bezbedno, on njih da krade. -ve kra!ice su, u suštini, predstavljale samo maleni povraaj novca u odnosu na ogromne sume koje su ovi beskrupulozni kriminalci nagomilavali uprkos velikoj bedi naroda. 'reba rei i to da -sama nije uopšte težio da stekne račun u banci (što je bio besramni akt par ekselans), ve samo da preživi u tom društvu kojim su upravljali razbojnici, a nije ni iščekivao neku hipotetičnu revoluciju koja je stalno odlagana za neko bolje sutra. 3udui veseljak po karakteru, bio je sklon humoru i šali, radije nego mračnim i dalekim porivima osvete. /omislio je da se dovoljno divio sposobnosti svojih sunarodnika da se izvuku iz haosa i spremao se da napusti svoju osmatračnicu, kada mu pogled, koji je uvek vrebao priliku da ulovi kakav zabavan detalj, bi privučen scenom koja se odigravala u nekakvom budžaku koji je služio kao tramvajska stanica. 5edna grupa žena, bujnih oblina, natovarenih nebrojenim korpama i paketima, razg razgov ovar aral alaa je sa ne neki kim m mla!i la!im m čo čove veko kom m krup krupne ne gra! gra!ee ko koji ji je no nosi sioo kombinezon iscepan na sve strane i prljavo sukno svezano na krstima, kao kakva akademska statua koja simbolizuje mizeriju. -ve monumentalne nimfe su očigledno upravo izašle iz tramvaja i izgledalo je da sa tim sumorno obučenim čovekom poga!aju neki neobičan pazar koji su udaljenost i kakofonija okoline činili bespovratno bespovratno nečujnim. -sama se koncentrisao ne bi li pokušao da nasluti prirodu ove rasprave, kada se ona iznenada završila zavr šila na neočekivan način. 6ideo je tog čoveka kako uzima ove grozne ženke u svoju zaštitu od neprestane agresije automobila, kako podiže ruku ka nebu kao da doziva 0laha i sprovodi ih preko kolovoza, ispraen bukom sirena, sve do trotoara. Kad su stigle, zdrave
i čitave, begunice su odvezale svoje zavežljaje i dale, svaka po jedan, novči svom spasiocu, koji je, povrativši dah, ve nudio svoje usluge brojnim pešacima koji su oklevali na ivici trotoara, šokirani njegovim podvigom. -sama nije mogao a da ne oseti komičnost ove sasvim jedinstvene jedinstvene scene. /revodilac preko ulice2 "ovo zanimanje, još neustrašivije od poziva jednog lopova, jer je ovaj rizi riziko kova vaoo na nasi siln lnuu smrt smrt,, zani zanima manj njee ko koje je ni u sv svoj ojim im na najl jlu! u!im im misli islima ma o ingenioznosti svog naroda nije mogao da zamisli. 7ovek koji je izmislio ovu zadivljujuu funkciju kako bi preživeo, zaslužio je njegovo divljenje i večno prijateljstvo. 8eleo je da mu čestita, čak i da piše pi še vladi kako bi je zamolio da mu da meda medalju lju u ime ime prim primera era no nove ve ge gene nerac racije ije radn radnik ika. a. -v -vaj aj otkriv otkrivač ač do dosa sadd neuobičajenih zanimanja, me!u svim okorelim nezaposlenima kojima obiluje ova prestonica, zasigurno je imao pravo na medalju. 0li -sama nije imao poverenja u sve te šugave ministre koji su zasedali po vladi i koji nisu uopšte bili u stanju stanj u da cene bilo bil o kakvu inicijativu ukoliko ova ne bi predstavljala p redstavljala neku šansu da se sami obogate, pa je odlučio da ih liši saznanja o ovako čarobnom fenomenu. /o poslednji put bacio je pogled na čoveka u dronjcima, pogled pun bratske nežnosti, a zatim se zaputio ka stepenicama stepeni cama koje su vodile ka ulici 'alat harb, pažljivo se spustio njima (stepenice su bile prekrivene debelim slojem prašine koja je mogla da naudi njegovim cipelama) i našao se na desnom trotoaru, koji je bio u senci. & dodiru sa mlakim i lepljivim, mada prilično osvežavajuim vazduhom po izlasku iz penice, osetio je kako mu se rukama i nogama širi neka sladostrasna milina. 7inilo mu se da mu je odea postala laganija, zauzeo je svoj bezbrižan stav čuda od mladia i umešao se u gomilu. /ohlepno je prisluškivao sve razgovore prolaznika sa kojima mu se ukrštao put, hvatajui u hodu neverovatne izjave u kojima su u svakom trenutku odzvanjali ironija i napad na vladajuu hijerahiju, ilustrujui tako onu mešavinu drskosti i oholosti koju siromaštvo pripisuje svojim izabranicima. +lušajui ih, imao je utisak da se svaki govornik hvali svojim faraonskim poreklom. /retendovanje
svih tih ubogih na izmišljeno plemenito poreklo prijatno je zavodilo -samin duh u kome je upadljiva nemaština predstavljala nesumnjivu oznaku prave veličine. už cele ulice protezale su se radnje sa izlozima koji su nudili čitav arsenal konzumentskog društva, jednog još uvek preuskog društva ali čvrsto rešenog da se okoristi svojom otimačinom. otimačinom. 3ilo je tu svih vrsta kunih aparata9 radija, televizora, video%rikordera, frižidera, skupog nakita, gomila rolni svile, persijskih tepiha, ženskih toaleta po poslednjoj modi, luksuznih limuzina blistave karoserije i, kao vrhunski apsurd, turističkih agencija koje su izložile snežne pejzaže kao neku vrstu naopake egzotike. Rulja je uglavnom ostajala ravnodušna na te primitivne klopke uvezene iz inostranstva kako bi utažile nezasitost plemena lakomih. +amo su se retke individue, savladane umorom ili infantilnom radoznalošu, zaustavljale da posmatraju ove predmete koji su im pomuivali razum, pitajui se kakvim su to nesrenim sticajem okolnosti zaslužili da budu siromašni u jednoj tako bogatoj zemlji. Kafe :Kosmopolit;, koji bi u neka druga vremena dugovao svoj renome društvenom i intelektualnom sloju svoje klijentele, sada je bio preplavljen gomilom gomilom ljudi bez posebnog statusa i polako je tonuo u propast propast i ljagu. zgubio zgubio je svoju čuvenu baštu % koja je polako, tokom godina, nestala pod uništiteljskim nasrtajima prolaznika % i sačuvao je svega nekoliko stolova napolju, zaštienih slepom ulicom koja je bila prekratka da bi se dokoličari zadržavali u njoj. -sama -sama je seo za jedan sto u uličici gde nije bilo gužve, naručio naručio limunadu i stao da nadzire trotoar preko puta gde se uzdizala nekakva stara zgrada koja je očuvala nešto od svoje raskošne arhitekture, kao kakva ostarela kurtizana na čijem se licu, uprkos borama, nasluuju tragovi prohujale lepote. 'reba rei da se dekadentnost te donedavno velelepne gra!evine nije ni po čemu odlikovala nekom naročitom zanimljivošu koja bi mogla da privuče -saminu pažnju, osim dvovratne kapije od kovanog gvož!a nad kojom je visila ploča od crnog mermera sa zlatnim natpisom :Klub uglednih gra!ana;, čime se naglašavalo plebsu da ovaj klub ne regrutuje svoje članove me!u ološem. -va jazbina
merkantilističke aristokratije poslužila je ve nekoliko puta kao izvor plodnih individualnih berbi mladog čoveka. Kako je ve stajalo u natpisu, članovi ovoga klub klubaa nisi nisi bili bili zn znač ačaj ajni ni sam samo po sv svom om su sum mnjiv njivoo steč stečen enom om bo boga gats tstv tvu# u# podrazumevalo se da su u svojim novčanicima nosili zanemarljivi deo svojih bogatstava kojih ih je -sama, u svoj svojoj dobroti, neprimetno olakšavao u prolazu. -peracija je bila zabavna i laka, tim pre što ju je pratilo ono zadovoljstvo koje poznaju amateri igara na sreu % on nikada nije znao ko e biti njegova sledea žrtva, ni koliki e biti iznos ukradene sume. &istinu, -sama je bio prilično neozbiljan lopov, više ga je zaokupljala zabavna i neizvesna strana ovakve avanture nego njen finansijski dobitak. "jegova cinična i mistifikatorska koncepcija kra!e čuvala ga je od sumornog i anksioznog ponašanja običnog lopova zaglupljenog nametnutim tupavim moralom bogataša. +rce mu se steglo od radosnog uzbu!enja dok je posmatrao ulaz u klub, kao da e se na njemu pojaviti neka božanstveno lepa i lascivna žena kakvu zamišljaju dokoni muškarci u svojim erotskim sanjarijama. "ije se pojavila idealna žena, ve jedna devojka od nepunih sedamnaest godina, koja je iznikla niotkuda i stidljivim, gotovo plačnim glasom rekla9 :a li mogu da sednem pored tebe<; -sama -sama je poznavao poznavao ton tog glasa i okrenuo se da pogleda devojku devojku koja je stajala pred njim, mršava i krhka, u kratkoj haljini od dezenirane pamučne tkanine, sa jeftinim nakitom koji se presijavao na suncu. 4a trenutak ga je obuzela obu zela pan panika ika## dev devojč ojčino ino prisus prisustvo tvo e poreme poremetiti titi njegove njegove planove planove,, pov povrh rh sveg sv ega, a, on onaa e ga uv uvu uii u zalu zaluda dann i ga ganu nutl tlji jivv razg razgov ovor or ko koji ji e na našk škod odit itii njeg njegov ovom om op opti tim mizm izmu. 0li 0li se ub ubrz rzoo na nasm smeš ešio io i reka rekaoo tono tonom m ljub ljubav avni nika ka ogorčenog nerazumevanjem svoje drage9 :=> naravno, +afira, možeš da sedneš. Kakve su to formalnosti< "emoj da me vre!aš.; :"e bih htela da ti smetam.; :'i mi nikada ne smetaš. 0laha mu, pa zar to ve ne znaš<;
1lada devojka sede, a oči joj zablistaše od zahvalnosti. 6idelo se da je to što je mogla da gleda -samu za nju predstavljalo pravu, a verovatno i jedinu, sreu. "jeno blago našminkano lice odavalo je svojim bledilom znake loše ishrane i iskompleksiranosti zbog neprivlačne pojave. 'o lice, koje je izražavalo bol večitog siromaštva, a iznad svega rezigniranost i sramotu, nije ni najmanje privlačilo -samu. /a ipak, prema toj devojci se uvek ponašao prijateljski i sapatnički. 4nao je da su joj se po glavi vrzmali sentimentalni planovi koji su ga se lično ticali i od kojih se čuvao tako što se pravio da je smotan i bez budunosti pred sobom. :"everovatno2;, uzviknula je iznenada +afira, kao da se divila nekakvom čudu. :anas sam, izlazei iz kue, bila sigurna da u te sresti. 4ar to nije divno<; :elim tvoju radost;, odgovori -sama, koji je bio uveren da je devojka protrčala celim gradom tražei ga. :6eruj mi, blagosiljam slučaj koji me je naveo na tvoj put.; 'im preterano srdačnim srdačnim tonom, -sama -sama je samo hteo da potvrdi poštenu i usrdnu atmosferu drugarstva me!u njima. "ažalost, ta varljiva srdačnost, uprkos svojoj preteranosti, samo je ohrabrivala +afiru u njenoj skromnoj potrazi za uzvraenom ljubavlju. 8ivela je sa majkom u dnu nekog podruma u četvrti ?ubra, u samoi i najveoj bedi. Kako bi došla do nekoliko pijastra koji su im svak sv akod odne nevn vnoo bili bili po potr treb ebni ni za samo samood održ ržan anje je u ha haos osu, u, +afi +afira ra je imal imalaa na raspolaganju svega nekoliko sredstava koja su se pružala svim proleterima izgladnjivačkih režima, što e rei, mogla je da bira izme!u ustrajnosti u potrazi za nepostojeim poslom, i da tako umre od gladi, i prostituisanja po bilo koju cenu % jer je još uvek bila previše naivna da bi znala da proceni pravu vrednost podavanja svoga tela. -sama je spavao sa njom tokom prvog susreta, a ona mu je zauzvrat tražila tako malenu sumu da je bio iznana!en i posti!en njenom nepotkupljivošu. 'akvi, gotovo besplatni, seksualni odnosi mora da su krili nekakvu zamku i od tada se čuvao da ne ponovi taj trenutak zabludelosti, ne
uskraujui zbog toga svoje prijateljstvo devojci. zgledalo je da se ona vezala za njega onako kao što samo jedna utopljenica može da se veže za slamku od trske % -sama je, u tom slučaju, bio još slabiji od trščane slamke % možda zato što ga je doživljavala doživljavala kao prokletnika, prokletnika, nesrenog nesrenog kao što je bila i ona sama. -d njega je saznala da je lopov, dakle, bio je parija sa društvene margine, a u njenoj logici neobrazovane devojke to joj se činilo kao primordijalan element jedne ljubavne veze. -no što je vre!alo -samin razum i što je pogubno uticalo na njegov moral bila je njena pomirenost sa sudbinom. 3ilo je toliko gorčine u njenom pogledu, toliko se nakupilo prekora da je to u njemu paralizovalo svaku želju da se nasmeje. & stvari, on je toliko saoseao sa njom da ga je to sprečavalo da je vidi u podrugljivom svetlu, što ga je prisiljavalo da prizna postojanje one stvarnosti čiju je tragediju oholo poricao. & izvesnim i zvesnim trenucima ponelo bi je ushienje ili bi se predavala zadirkivanju, što je bilo svojstveno njenim godinama, da bi se, naprasno, uozbiljila, postala gotovo uplašena, kao da su joj joj pred pred oč očim imaa izne iznena nada da iskr iskrsa sava vale le ne neka kakv kvee muč učne ne slik slikee iz živo života ta u najod na jodvr vratn atniji ijim m de detal taljim jimaa i pomrač pomračiv ivale ale taj krata kratakk tren trenuta utakk mlad mladala alačk čkog og entuzijazma. -sam -samaa je ud udel elio io de devo vojc jcii ne neko kolik likoo ko komp mplim limena enata ta na raču računn izgle izgleda da,, vrebajui sve vreme krajičkom oka ulaz u klub u nadi da se ovaj dan nee završiti na besadržajan i sumoran sumoran način. -va prepredenost prepredenost nije nipošto izmakla izmakla +afiri koja se pridigla govorei poniznim tonom, kao pogo!ena nekakvom patnjom9 :'i sigurno čekaš nekog, pa u ja zato da krenem. 1ožda u imati prilike da te vidim neki drugi put;. :'ako ti života tvoje majke, smiri se i sedi. "e čekam nikog.; :@ što se tiče moje majke, mogu da ti kažem da te ona mnogo voli. 5uče mi je rekla da moli 0laha da te čuva i da se postara da te policija nikad ne uhvati. 4ar ne misliš da je to baš velikodušno s njene strane<; :1olim< /ričala si majci o meni<; :=> kad me je pitala odakle mi tako lepe cipele % ispružila je noge i njene
lakovane cipele ukrašene srebrnom kopčom zasvetlele su u mračnom pasažu % nisam mogla mogla da se suzdržim suzdržim a da joj ne priznam da si mi ih ti poklonio. poklonio. 5e lA se ne ljutiš<; :sto tako si joj priznala i da sam lopov<; :"emoj da se ljutiš. 4naš, otkad mi je umro otac, moja majka nije baš sasvim čista. "e pravi nikakvu razliku me!u zanimanjima. 1ogla sam isto tako da joj kažem da si bankar, za nju je to potpuno isto.; :"eka nas 0lah čuva2 4ašto joj onda nisi rekla da sam bankar<;, upita -sama smirenim tonom, iako malo iznerviran. :"e znam;, zastenja +afira, koja kao da je bila na ivici plača. :1ožda zato što sam bila ponosna na tebe. 'i si jedini lopov koga poznajem.; -sama je nije zapitao da li poznaje mnogo bankara jer je još uvek bio zapanjen zapanjen devojčinom devojčinom sposobnošu da izvitoperi izvitoperi očiglednost. očiglednost. -va nesrenica nesrenica e ga odvesti pravo na vešala ukoliko brzo ne ispravi grešku koju je počinio odavši joj prirodu svojih svoji h aktivnosti. aktiv nosti. 0, u suštini, suštini , sve je to bilo zbog njegove samilosti# kupio joj je cipele jer je bio duboko potresen njenom pojavom u raspadnutim espadrilama. 'im pre što se u pozadini ovog postupka krila lukava zamisao9 sa ovako zanosnim parom cipela +afira e moi da traži u svojim ljubavnim poga!anjima sumu koja odgovara njenoj rafiniranosti. +ada je žalio taj izdašan gest za koji je mogao da očekuje nekakvu zahvalnost, a ne ovakav obrt situacije koji ko ji je po posta staoo pret pretnja nja za njego njegovu vu ka karij rijer eru. u. &sko &skoro ro e, e, zahv zahval aljuj juju uii ov ovoj oj bandoglavoj devojci koja je zaljubljena u njega, sve policije prestonice biti upuene u njegovu podvalu. 'o što se elegantno oblačio kako bi izazvao poštovanje više mu nee biti ni od kakve pomoi ukoliko ne satre, ve u samom korenu, ovu lošu reklamu. "aravno, ova gorka razmišljanja potrajala su svega nekoliko trenutaka, koliko mu je bilo potrebno da više puta uzdahne, i nisu pomračila njegovo ube!enje da za inteligentnog čoveka ništa na ovom svetu nije tragično. ržei se etike tolerancije i veselja, nije bio zlopamtilo i nasmejao se sam sebi dok se priseao kako je ispričao devojci da je lopov ne bi li se ona
držala po strani. 'ime što joj se poverio, nije uspeo da je udalji od sebe. "aprotiv, to mu je podiglo ugled u +afirinim očima, koja je bila ube!ena, očigledno zato što je čitala u novinama o popularnim ličnostima, da je biti lopov bio sinonim visokog društvenog statusa. "ije prestajala da ga sledi, nižui takorei iznenadne susrete i pretvorne čežnutljive poglede. Kao poznavalac ženskog načina razmišljanja, -sama je morao da prizna da se strašno prešao9 svaki imbecil zna da su žene, kada veruju da su zaljubljene, neosetljive na moralno rasu!ivanje. 4a trenutak je zautao, dok mu je na usnama titrao ironičan osmeh kao da se rugao samom sebi. "jegovo utanje i ovakav osmeh za +afiru su mogli da znače samo nemu kritiku na njen račun, pa se požurila da se opravda, govorei drhtavim glasom9 :"apravila sam, možda, veliku grešku. -prosti mi.; :"ije strašno. "e brini za mene. & suštini, tvoja majka je prilično razumna osoba. 4ahvali joj u moje ime za njene molitve. Ko zna, možda e mi i trebati.; :+tvarno misliš to što si upravo rekao za moju majku<; :"e može se rei za onoga ko ne pravi nikakvu razliku izme!u bankara i lopova da je lud. 'o je jedini kriterijum za ocenjivanje intelektualnog zdravlja jedne osobe. "ema drugog.; 0li je izostavio da napomene devojci da je ovaj kriterijum bio njegova izmišljotina. ako je verovala u sve što joj je -sama govorio, ova procena ludila, zasn zasnov ovan anaa na tako tako po poje jedn dnos ostav tavlje ljenom nom krite kriterij rijum umu, u, de delov loval alaa je +afir +afirii ipak ipak nedovoljno kako bi se ocenilo psihičko stanje njene majke. :5esi li siguran u to<;, nervozno je zapitala. :7asti mi;, obea -sama, lupajui se rukom po grudima kako bi dokazao iskrenost svoje dijagnoze. :+ad mi je lakše. /lašila sam se da potpuno ne poludi. 3aš si me obradovao.; /rimetio je pravo olakšanje na devojčinom licu i osetio kako mu se budi
želja da prenese svoju koncepciju sveta ovoj primernoj novajliji. 0li ta pobuda je bila kratkog veka. 6ulgarizovati 6ulgari zovati jedan tako subverzivan koncept zarad jedne neuračunljive neuračunljive kreature kreature poput +afire činilo mu se isto što i pokloniti pokloniti bisere nekoj starici na Brti. :Kaži ti meni;, nastavi on razdraganim razdraganim tonom, :da li često razgovaraš sa majkom<; -sama je pre svega hteo da održi dijalog kako njegova prijateljica ne bi imala utisak da se on dosa!uje u njenom prisustvu. &istinu, nesree mlade devojke su ga fascinirale, to je bilo jače od njega, kao da su sve nepravde zbog kojih je patila % sve to nasle!e nekadašnjih predaka % poticale iz nekih dalekih zemalja, a ne iz njegove najbliže okoline. -tkad se uzdigao u raj kradljivaca, više nije slušao žalopojke žalopojke i vapaje rezigniranog rezigniranog stanovništva stanovništva koje je nastavljalo da veruje u mit nebeskog raja. +lušajui +afiru imao je utisak da čuje slab, ali još uvek živ eho pre!ašnjih vremena u kojima je i sam stradao dok je laž trijumfovala. ako to sebi nije priznavao, nadao se da e je čuti kako mu se žali i vajka, otvarajui tako njegovom srcu izgubljene puteve detinjstva, predvo!ene bedom i gadostima koje je njegova nova pamet svrstavala u rang ništavnih peripetija. 1e!utim, ta neodre!ena želja za nostalgijom nije ga odvraala od njegove glavne preokupacije koja se sastojala u nadgledanju kapije kluba, koju je, s vremena na vreme, zaklanjalo talasanje prolaznika. 4a sada je primetio samo sluge u svečanoj odori koji su, jedan za drugim, dolazili da se nadišu pregrejanog vazduha na ulici i ukore pogledom beskonačnu procesiju onih kojima je ulaz u klub bio zabranjen i koji su nonšalantno šetali po suncu. 7lanovi kluba % gospoda ugledni gra!ani % sigurno su sada otvarali sebi apetit iskaplju iskapljuju juii omiljen omiljenaa alkohol alkoholna na pia, pia, priprem pripremaju ajui i u tajnost tajnostii nov novee i mutne mutne transakcije. 0li, vreme ručka se približavalo i -sama je znao da nijedan od tih kučkinih kučkinih sinova ne propušta propušta priliku da dobro obeduje# debljanje debljanje stomaka bio je jedini posao za koji su bili sposobni i koji su časno obavljali. obavljali . :a, pričam sa majkom, ali ne često. 'eško mi je da je slušam kako sve
meša u našim razgovorima. "a kraju mi se zavrti u glavi.; :C čemu pričate<; +afira je razmislila za trenutak. /ogledala je -samu neoubičajeno smelo i, gotovo podrugljivo, rekla9 :C čemu može sirotinja da priča, šta misliš<; 3io je to nizak udarac, perfidan potez mlade devojke, te je -sama za trenutak ostao preneražen svojom nespretnošu. +asvim je izvesno da su dve žene mogle da razgovaraju samo o novcu, pa je odlučio da brzo zatvori ovo mučno poglavlje jednom pošalicom9 :6rlD dobro znam da siromasi mogu da razgovaraju samo o novcu, ali razgovor o novcu nije nikog obogatio.; tu stade da se smeje, zarazno i sa simpatijom, kako bi naveo mladu devojku da ga sledi na njegovom putu veselja. 0li +afira je tvrdoglavo odbijala da se nasmeje. "aprotiv, neumesna -samina šala samo ju je još više rastužila zbog njegovog ležernog stava prema njenom siromaštvu. :4a mene novac nije važan;, reče ona. :7emu služi novac u životu ako nema ljubavi<; +pustila +pustila je pogled i ostala tako, nepomična, nepomična, sa izrazom užasa na licu, kao da je iščekivala da je zadesi zemljotres. -sama nije bio naivan# razumeo je da se ova poruka odnosila na njega i da je morao da se pretvara kao da mu nije upuena. 8enska zajedljivost, čak i kod ove adolescentkinje koja jedva da je i bila zrela za udaju, oduvek ga je zabavljala jer je to bilo krhko oružje koje je moglo da prevari samo naivne ili budale. /a ipak, bio je dirnut priznanjem ove frustracije, uzeo je devojku za ruku, prijateljski, tešei je. +aoseanje koje je gajio prema ovoj prijateljici ponovo mu se učinilo kao izuzetno opasna pretnja za njegovu slobodu. :a li pričaš sa majkom o ljubavi<; :@ s kim bih drugo pa i mogla< -na je jedina osoba kojoj mogu da se poverim. -na me, makar, sluša.;
-sama se divio mudroliji mlade devojke koja ga je napadala a da to nije činila otvoreno, znajui da e se i sam prepoznati u toj aluziji na njegovu ravn ravnod oduš ušno nost st.. /rav /rave eii se da je ne nevi vina na žrtv žrtva, a, ko kori rist stil ilaa se uo uobi biča čaje jeno nom m lukavštinom, primerenom njenom polu, sa ciljem da ga uplete u mrežu bedne intrige. 0li kako bi mogao da se ljuti na nju< 'o što je sa blagonaklonošu gledao na insinuacije zaljubljene tvrdoglave devojke bilo je prvenstveno zato što što je +afi +afira ra bila bila vrlo vrlo mlada lada i što što je ba bara rata tala la ap apso solu lutn tnoo ne nede delo lotv tvor orni nim m lukavštinama. -no što ne bi nikada mogao da podnese od zrele žene rado je prihvatao od mlade devojke koja se na svoju štetu igrala nerazumnošu i dvosmislenošu, koje su eminentni psiholozi pripisivali ženskoj tajanstvenosti. Kako Ka ko -sam -samaa nika nikada da nije nije otkr otkrio io nika nikakv kvuu tajan tajanstv stven enos ostt ni ko kodd jedn jednee žene žene,, +afi +afiri rine ne smic smical alic icee ga nisu nisu zb zbun unji jiva vale le ve ve su u njem njemuu izaz izaziv ival alee ne neka kakv kvoo sažaljenje spram univerzalne gluposti. :0li ja te isto slušam;, pobunio se iz čiste dobrote kako ne bi previše rastužio mladu devojku svojim neprestanim odbijanjem da je razume. :stina je, slušaš me, ali to činiš zato da bi mi se rugao. Kao ono pre neki dan, kada sam ti rekla da tražim posao, odgovorio si mi da je bolje da ga ne tražim, kakve sam sree, moglo bi da mi se desi i da ga na!em. prasnuo si u smeh.; /ošto je često imala prilike da ga vidi kako se smeje na opise izvesnih aspekata aspekata njenog žalosnog života, +afira +afira je u sebi izgradila sliku o njemu koja je odgovarala njegovom nonšalantnom ponašanju, što e rei, videla ga je kao nekog ko je sebičan i lakomislen, pun prezira prema patnjama svog bližnjeg. /a tako, da se ne bi suprotstavljala toj blasfemičnoj preteranosti, pokušavala je ponekad da se smeje na svoj račun, sujeverno mislei da e time t ime možda oterati baksuz od svoje sudbine. :osa!ujem ti svojim pričama;, reče ona i usiljeno se nasmeši. :/ričaj mi o svojim podvizima. 'o je sigurno zabavnije od mojih razgovora sa majkom. ja bih volela da postanem kradljivica. "ažalost, nisam tako hrabra kao ti. 7ini
mi se da bi me uhvatili i pre nego što bih pokušala da kradem.; :+lu :+luša šaj, j, +afi +afira, ra, va varaš raš se, se, ja nisam nisam uo uopš pšte te hraba hrabar; r;,, odg odgov ovor orii -sam -samaa glumei glumei dosadu. :?alio sam se kada sam ti rekao da sam lopov, žao mi je što si mi poverovala. "e treba uvek da shvataš ozbiljno sve što ti kažem.; Lice mlade devojke se strašno namrgodilo, kao da je posredi bila nekakva neoprostiva izdaja. 1ladievo razvratno zanimanje navelo je da poveruje da njena njena sops sopstv tvena ena prop propas astt nije nije preds predsta tavlj vljala ala nikak nikakvu vu prepre prepreku ku za ostv ostvare arenj njee ljubavne veze izme!u dva bia koja je siromaština izopačila. 0li, ako -sama nije nije lopo lopov, v, ka kaoo što što je reka rekao, o, ka kako ko bi idej idejaa o idil idilii sa jedn jednom om malom alom,, beznačajnom prostitutkom mogla da ga privuče< -čiju punih suza, gledala je u mladia koji je naglo od otpadnika postao klasni neprijatelj. :?ta ti je<;, upita -sama sa trunkom griže savesti u glasu. :5esam li te uvredio<; 1lada devojka je utala, više iz stida nego iz besa koji ju je preplavljivao. "ije mogla da objasni -sami da je njegova laž lišavala jedinog besplatnog dobra koje postoji za siromahe na nebeskoj kugli. :4nači, to je bila šala2;, reče na kraju gorko. :Rekao sam ti to da bih te zabavio. 8ao mi je, ali nemoj da praviš od toga čitavu tragediju. 'rebalo bi da budeš srena što nisam lopov.; :a budem srena< 0ko nisi lopov, kako možeš da vi!aš jednu devojku kao što sam ja< "a kraju krajeva, ja sam samo jedna obična prostitutka.; :0li mene baš briga šta si ti. a li sam ikada bio neprijateljski raspoložen prema tebi< 7ak i da ubiješ nekoga, ja u te uvek poštovati. 5oš u te više ceniti.; :E> neu nikoga da ubijem.; :*rešiš. 1nogo ljudi zaslužuje da bude ubijeno. /re nekoliko godina sanjao sanjao sam o tome tome da pobijem pobijem sve te gadove. gadove. +ada +ada želim želim da žive što duže jer mogu da im se smejem.; :1ožeš li da mi kažeš ko su ti gadovi<;
:4naeš jednog dana, a možda i nikad. & svakom slučaju, možeš da mi veruješ na reč, oni postoje i šire se ovim svetom.; +afira ostade pometena i čak uplašena ovom enigmatičnom tvrdnjom. ako je navikla na njegove mušice, -samin bes na pomen tih njoj nepoznatih ljudi uronio ju je u duboku konfuziju. -d rezervisanog i veselog, prepredenog mladia, njen prijatelj se naglo pretvorio u potpuno novu osobu % propagatora krvoločne ideologije. /rvo je bio tobože lopov, da se nee sada pretvoriti u ubicu< :0laha mu2 "e razumem te. 4bunjuje me to što mi pričaš. +vemu se smeješ i čini mi se da te ništa ne brine. -bučen si kao neki princ, a ideš pešice kroz gomilu gomilu kao da te ne brine to što eš se isprljati. 1ožeš li da mi objasniš tu misteriju<; :0ko sam, kao što kažeš, obučen kao princ, to je zato što sam nasledio po smrti svoga oca sva ova odela;, objasni mirno -sama kao svaki okoreli lopov. :-n je bio visoki činovnik i morao je uvek da bude besprekorno obučen. & znak seanja na njega, hteo sam da i sam budem pristojno odeven, da mi se otac ne bi prevrtao u grobu. 'eško mi je da pričam o tom doga!aju, ali da ne bi ostala neobaveštena o meni, neu oklevati da ga podelim sa tobom.; Rastu astuži žioo se ka kaoo što što bi to uč učin inio io sv svak akii čo čove vekk na po pom men izve izvesn snih ih pokojnika. 7inilo se da je mlada devojka zadovoljna njegovim objašnjenjem iako joj je lice ostalo tužno# poreklo -samine elegancije nije ni u čemu promenilo njen položaj izdane ljubavnice. 3ilo joj je jasno da nije trenutak za šalu i igru zavo!enja. /ristojnost joj je nalagala da napusti mladia da se u samoi prisea svoga oca, tog visokog činovnika obučenog u divno skrojena odela, koji je prekinuo njihov razgovor razgovor i čiji je duh i dalje držao u svojoj vlasti. Rekla je, bojažljivo se durei9 :F pa dobro, ja sad idem. "adam se da emo se još videti.; :"aravno. &vek si dobrodošla.; -sam -samuu je po pono novo vo ob obuz uzeo eo op optim timiz izam am.. 3io 3io je zado zadovo volja ljann ap apok okrif rifno nom m
pričom o poreklu svojih odela, pričom koja je mogla da mu posluži i u drugim sluč slučaj ajev evim imaa i ko koja ja je de delo lova vala la ve vero rodo dost stoj ojno no čak čak i za tupa tupavo vogg po poli lica cajc jca. a. -stavivši devojku da se pripremi za odlazak, pogled mu je bludeo po gomili, vrebajui trenutak u kome e se otvoriti prolaz kroz taj ljudski bedem i omoguiti mu da ugleda razjapljen ulaz u klub. ntuicija mu je govorila da e mu današnji dan prirediti divan poklon, neku vrstu nagrade nagrade posle ovog mučnog sastanka sa mladom devojkom. -na je ustala polako, da ne bi smetala -sami u njegovom sanjarenju, zatim se hitro udaljila, prešavši iz senke pasaža na sunce ulice, a njene cipele ukrašene jeftinim nakitom zasvetlucale su po poslednji put pre nego što se utopila u gomilu. -stavši sam, -sama je uzdahnuo kao samrtnik koji se vraa u život. /osle svakog susreta sa +afirom imao je utisak da je izgubio svu krv i, što je još dramatičnije, činilo mu se da je osetljiviji na prozaične ljudske patnje. /rotresao se i naterao da zaboravi taj kobni me!učin. -slobo!en svih smetnji koje udvaranje nosi sa sobom, podigao je visoko glavu i zakovao pogled za trotoar preko puta ulice. /osle izvesnog vremena, želja mu je konačno bila uslišena. Kao da je neko odgovorio na njegova iščekivanja % doduše sa zakašnjenjem % neki čovek pojavio se na pragu velelepne kapije i ostao na njemu, nepokretan, obnevideo od bleštavog svetla na ulici. 3io je to vredan primerak bratije uglednih gra!ana, čovek od pedesetak godina, visok i prilično krupne gra!e, obučen u teget odelo, zategnuto na njegovim oblinama, kao u kakvu vrstu uniforme koju je njegova bratija, sastavljena sve od samih diplomaca škole visoke delinkvencije, toliko volela. & ruci je držao brojanicu od ilibara, koju je nervozno prebirao kao da je pokušavao da ublaži bol u zubima ili probadanje čira u želucu. &prkos ogavnoj pojavi, od koje bi se smučio život i matorom jarcu, sve je na njemu odisalo izobiljem i kra!om na visokom nivou. "jegovo bucmasto lice, l ice, nabreklo nabrekl o od masti raskošne r askošne ishrane, i shrane, bilo je, me!utim, pošte!eno one oholosti i sigurnosti kojom se ističu ljudi njegovog kova# sva njegova
oholost je u ovom trenutku delovala surovo umanjeno usled teške brige koja je bila u vezi sa nekakvom ličnom nevoljom koju je -sama pripisao ili gubitku novca, ili prevari ljubavnice. +tojei na pragu kluba, sav se tresao, bacajui ispitivačke poglede preko gomile koja se mešala sa automobilima, očigledno u nadi da e privui pažnju svog šofera na svoju izuzetnu ličnost. +a dos dostoja tojanst nstveno venošu šu jednog jednog velikaš velikašaa nav naviknu iknutog tog da nad nadzire zire fukaru fukaru,, -sama je ustao i prešao ulicu autoritativnim korakom, računajui na svoje otmeno držanje kako bi obuzdao ratničku revnost automobilista u njihovoj trci ka ništavilu. /ristigao /ristigao je na trotoar preko puta baš u trenutku trenutku kada se automobil automobil onog čoveka zaustavio u visini ulaza u klub. 0 ovaj, koji je iščekivao njegov dolazak sa očajanjem jednog gospodara koga je sluga napustio usred kakvog meteža, brutalno je navalio da se probija kroz usporeni defile miroljubivih prolaznika privukavši na sebe najuvredljivije kletve i psovke. 'okom tog kratkog, ali neprijatnog prolaska kroz gomilu sudario se sa -samom koji ga je ma!ioničarskom spretnošu lišio novčanika. & toj gužvi čovek, nesumnjivo, nije ništa osetio jer se užurbano i naprasito nabio u auto kao da beži od linčovanja. -sama -sama se bacio u potragu za taksijem ne zato što se plašio neočekivanog neočekivanog hapšenja hapšenja ve više iz radoznalosti. radoznalosti. 8urilo mu se da ispita plod svoje pljačke i da sazna ime žrtve. 'o ime za koje mu se činilo, a da ni sam nije znao zašto, da je opštepoznato i mrsko. -vaj čovek mora da je počinio nekakvo grandiozno zlodelo, što objašnjava njegovo sumorno stanje utučenosti onda kada ga je -sama -sama ugledao na vratima vratima kluba. Radujui se unapred pred onim što e otkriti, trud trudio io se da priv privuč učee pa pažn žnju ju ne neko kogg taks taksis iste te u us usko kovi vitl tlan anom om saob saobra raa aju ju.. 4austaviti 4austaviti taksi usred svih tih vozila obdarenih obdarenih neprestanim neprestanim pokretom graničilo graničilo se sa ratnom ekspedicijom, naročito otkad su ta šoferska kopilad počela da ukrcavaju samo klijente sa arapskog poluostrva koji su se mogli prepoznati po svojoj tradicionalnoj odei i preteku žena iz harema. 'e pustinjske monike pratio je glas da dele novac kao ništa, što ih je činilo poželjnim mušterijama
celokupnog trgovačkog stanovništva. -sama je proklinjao te osvajače koji su mirisali na benzin i razmetali se svojim bogatstvom, monopolizujui u svoju korist sve usluge po hotelima, klubove sa igrama na sreu, kabaree, sve do nesrenih nesrenih trbušnih plesačica koje su u njima videle spasenje. spasenje. 3uka automobila, automobila, koji su neprekidno proticali uprkos kraterima i džombama koji su ostali za večitim radovima irekcije za puteve % da čovek poveruje da su se upustili u trku trku sa prep prepre reka kama ma % save saveto tova vala la je op opre rezn znos ost. t. 'ek 'ek zahv zahval alju juju jui i blag blagom om usporenju saobraaja, nastalom usled kvara na autobusu koji se obrušio od mase putnika, odlučno je rešio da preseče put nekom taksiju koga je metež naterao da privremeno odustane od zacrtane brzine. 'aksista ga je, šokiran tim nepristojnim nepristojnim i samoubilačkim samoubilačkim pozivanjem pozivanjem na njegove usluge, besno ukorio kao da je -sama uvredio njegove najstarije pretke i nero!ene potomke. :Kukavna ti bila majka2 &malo te nisam zgazio2 +koči u reku ako ve hoeš da se ubiješ.; :3og se brine za sve;, odgovori mirno -sama. :5a se ničega ne bojim, nosim amajliju.; 'aksista je imao dovoljno vremena da primeti -saminu eleganciju i lice mu se oz ozari arilo lo pred pred pe persp rspek ektiv tivom om prete preteran ranoo skup skupee vož vožnj nje. e. Ka Kadd ve ne nema ma saudijskog princa, ovaj mladi e počastvovati svojim prisustvom njegova nova kola. *rozio se narodskog življa koji je uzimao taksi za po nekoliko osoba u isto isto vreme vreme i ko koji ji je prlja prljaoo njego njegovo vo zadn zadnje je sedi sedište šte de degu gusti stiraj raju uii na njem njemuu lubenice kao da je njegov automobil bio kakvo mesto za proslave. :, gde bi ti da ideš sa amajlijom<; :6eliki je ovo grad. 6ozi me gde hoeš.; :=> dobro, kako želiš, gospodaru, neka nas 0lah čuva.; -sama je uskočio u taksi, zatvorio vrata i udobno se smestio na jastucima koji su mirisali na novu kožu. 0 da bi pokazao uglednoj mušteriji svoju virtuoznost, taksista je zgrabio volan i katapultirao svoju mašinu kao raketu. -vaj varvarski postupak nije ni najmanje zabrinuo -samu jer je bio sastavni
deo običaja kolektivne histerije. +a mirom u duši, izvadio je iz džepa novčanik koji je upravo prisvojio i otvorio ga pažljivo kao što bi ljubavnik otpečatio pismo svoje ljubavnice. 3io je to novčanik od krokodilske kože, verovatno besramno skup, iz koga se širio jak miris korupcije. & njemu se nalazilo neko pismo# -sama ga je izvukao i pročitao ime primaoca na koverti, prethodno rasečenoj nožem za papir koji nije ni najmanje začepio kovertu. /ismo je bilo predato na ruke :Klubu uglednih ugl ednih gra!ana;, a bilo je j e upueno čoveku čije se ime ve nedelju dana pominjalo u vestima zbog nekakvog jezivog skandala. 'og prebogatog preduzimača sud je teretio da je odgovoran za smrt pedesetak stanara neke zgrade sa skromnom kirijom koju je izgradilo njegovo preduzee, a koja ko ja se sruš srušil ilaa ub ubrz rzoo na nako konn inau inaugu gura raci cije je pra praen enee ve veli liki kim m po poča čast stim imaa i prisustvom vladine delegacije. 4granut ovakvom koincidencijom, -sama je izvadio pismo iz koverte i počeo da ga čita. /o svoj prilici, to pismo napisano rukom na memorandumu 1inistarstva javnih radova poticalo je od jednog sauč saučes esnik nika, a, izbe izbezu zuml mljen jenog og prav pravnim nim op optuž tužba bama ma na račun račun tog tog krvop krvoprol rolia ia.. &pozoravao je primaoca oštrim tonom, punim nenamernog humora, da više ne računa na njegovu saradnju, ni sada, a ni ubudue % sada kada se izme!u njih našlo pedeset leševa % jer mu, pisao je, nije bio cilj da utera bogatstvo u džepove grobara. 0 što se tiče procenta koji mu je dugovao od poslednje intervencije kod dotičnog ministra, poklanja mu ga jer ne želi ni u kom slučaju da sačuva ni najmanji kontakt sa čovekom koji je, očigledno, sposobniji da gradi grobove nego zgrade, makar one bile i po skromnoj ceni. &kratko, bilo je to pismo potpunog raskida kojim se jedan lopov, lopo v, suočivši se sa idejom o zatvoru, obraao ozloglašenom akolitu bez imalo kurtoazije. /otpisao ga je ro!eni brat ministra javnih radova, nedostojni i veoma popularni brat me!u najsumnjivijim špekulantima prestonice. ako je za sebe smatrao da ga +lučaj uvek štiti, -sama je očekivao sve sam samo ne ov ovak akoo diva divann pron pronal alaz azak ak.. /roči ročita taoo je pism pismoo ne neko koli liko ko pu puta ta sa životinjskom nasladom, sve do trenutka kada je shvatio da je u rukama držao
pravu bombu a da nije znao šta da uradi kako bi ona eksplodirala.
II 'aksi je ostavio -samu u blizini četvrti +ajeda 4enab. 4enab. 'u je ro!en i tu je proživeo mladost, pa nije bilo pristojno da iza!e iz taksija i razmee se pred ljudima ljudima koji su ga poznavali još iz perioda kada je nosio prnje i išao bos. stinu govo go vore rei i,, mladi ladi se vra vraao ao u to šu šuga gavo vo na nase selj ljee sam samo da bi po pose seti tioo oc oca, a, nekadašnjeg radnika koji je oslepeo usled udarca pendrekom po glavi kojim ga je ošinuo neki policajac tokom pobune nastale zbog poveanja cena izvesnih proizvoda neophodnih za opstanak gotovo celokupnog stanovništva. 'o se dogo do godi dilo lo pre pre revo revolu luci cije je ko koju ju je po pove vela la vo vojs jska ka,, i od tada tada je star starac ac žive živeoo povučeno, u stanu na prvom spratu neke poluraspadnute kue, koja je još uvek počivala na temeljima samo zahvaljujui neprestanim vradžbinama svojih stanara. stanara. +tari 1oaz nikada nije uputio ni najmanju žalbu, a ni kletvu protiv lica odgo od govo vorni rnihh za njeg njegov ov he hend ndik ikep. ep. 8ive 8iveoo je mirno mirno,, a revo revoluc lucija ija je u njem njemuu učvrstila ube!enje da je njegova žrtva makar poslužila za ustoličenje društva koje se pravičnije odnosilo prema radnicima. +lepilo mu je onemoguavalo da shvati šta je uistinu proisteklo iz te revolucije, a -sama, koji je mogao to da vidi, suzdržavao se da ga o tome obavesti, ne želei da starac očajava zbog davno zaboravljenog incidenta. Rulja je ovde bila malo prore!enija nego što je to slučaj u velikim centralnim arterijama, jer ova četvrt nije ni najmanje budila želju za šetnjom. &mesto zamamnih izloga bogatog sadržaja i privlačnog izgleda, tu su bile samo zanatlijske barake, prodavci povra, kafanice u kojima se jeo bob i ostale slične, siromašne bakalnice. 1nogi od tih begunaca od posla su sedeli, zavaljeni u senovitim baštama kafea, kao kakve bogate kirajdžije koje ne mare za vreme i poveanje cena. +a nekoliko radija radij a dopiralo je ljubavno uzdisanje uzdi sanje neke pevačice čiji su sladostrasni zvuci upijali haotičnu buku ulice. -samu je u prolazu
pozdravilo nekoliko trgovaca koji su pohvalili njegov dobar izgled i skupu odeu, a on je na njihove komplimente odgovarao ljubazno i skromno. & toj četvrti, a naročito u ulici u kojoj je živeo njegov otac, svi su znali da je uspešan u poslu i nisu propuštali priliku da mu na tome čestitaju. 4apljusnut rečima punim hvale, stigao je do kue neizvesne budunosti koja je, po svoj prilici, ostala nepromenjena od njegove poslednje posete. 4astao je i razgledao % s izrazom jednog samrtnika pred svojom buduom grobnicom % fasadu koju su podupirale debele grede, podjednako napukle kao i zidovi koje su navodno pridržavale. -sama je bio b io smeon, ali ne toliko da bi umro zbog zb og lakomislenosti, l akomislenosti, naročito zato što bi ga posthumno bila sramota da ne izvuku njegovo telo iz ruševina i poistovete ga sa leševima niskog kvaliteta. 'o bi bila uvreda za njegovu inteligenciju. 7esto je molio oca da se preseli u solidniju kuu, ali je stari 1oaz uporno odbijao da napusti ovo stanište pod izgovorom da e za njega uvek biti mrkla no, gde god da bio. 'o što nije mogao da vidi naznake budue katastrofe bilo je opravdanje za njegovu rešenost da o njoj i ne razmišlja. -sama je iz toga zaključio da slepilo, u izvesnim slučajevima, može biti privilegija. 4amolio je nebesa da motre na labavu ravnotežu kue tokom njegove posete, zatim je prekoračio prag i popeo se oprezno stepenicama zadržavajui dah, bojei se da bi njegovo disanje moglo da izazove prevremeno obrušavanje zgrade. "a sreu, trebalo je da se popne samo jedan sprat i brzo je stigao pred vrata očevog stana. 'a vrata se nikad nisu zaključavala. -sama ih obazrivo otvori i u!e u prostoriju nameštenu tako da podsea na dnevnu sobu jednog čestitog činovnika u penziji. +tari 1oaz je sedeo pred otvorenim prozorom, u fotelji od crvenog pliša sa pozlaenim drvetom, lica okrenutog ka neprekidnoj graji sa ulice koja je za njega njega pred predst stav avlja ljala la jedin jedinuu preos preosta talu lu ve vezu zu sa ljudim ljudima. a. +voji +vojim m pleme plemenit nitim im držanjem, zajedno sa veličanstvenom foteljom na kojoj je sedeo, podseao je na svrg sv rgnu nuto togg mon onar arha ha ko koji ji je u izgn izgnan anst stvo vo po pone neoo sam samo sv svoj oj tron tron,, sim simbo boll izgubljenog autoriteta. -samin upad u prostoriju nije ni u čemu izmenio izraz
njegovog njegovog zadovoljstva u slušanju slušanju neskladne neskladne buke saobraaja saobraaja i slikovitih slikovitih povika trgovačkih putnika. 4apitao je, ne okrenuvši se9 :4akija, ti si<; :GD sam samo ja, oče.; +lepac je okrenuo lice ka svom sinu i zakovao za njega intenzivan pogled čoveka koji napipava put kroz tminu, izgledao je kao da pokušava da raspozna u njemu znake radosti ili tuge. -či su mu sačuvale normalan izgled jer je famozni udarac pendrekom naškodio jedino optičkom nervu. &prkos tome, stari 1oaz je tokom godina stekao onu grimasu ozbiljnosti i duboke mudrosti koja postoji kod slepaca šupljih očnih duplji i prestravljuje veinu ljudi. -sama se često pitao da li je slepilo činilo čoveka produhovljenijim ili je to bila samo glupa praznoverica. "ikada nije uspeo da analizira ovaj fenomen. :obrodošao da si, sine. &pravo sam razmišljao o dobrobiti revolucije. mam utisak da se ljudi u kraju više kreu, da su aktivniji. 7ujem ih kako se smeju i obraaju jedni drugima na duhovit način, kao da je život za njih postao nešto prijatno. Lakše mi je što svaki dan mogu da konstatujem da srea više nije privilegija monika.; -sama sede na stolicu pokraj oca i razočarano baci pogled kroz prozor. +lepac je bio u pravu. +amo što je ono što se njemu činilo kao komešanje nast na stal aloo us usle ledd teko tekovi vina na revo revolu luci cije je bilo bilo samo samo rezu rezult ltat at ne neum umit itno nogg po pora rast staa stanovništva. +igurno je zaboravio da su njegovi sunarodnici oduvek imali smisla za humor, kakve god bile ideološke okolnosti. Reklo bi se da ga udarac pendrekom nije samo oslepeo nego mu je i pomutio searje. Kao i obično, -sama se nije upuštao u raspravu o zaslugama revolucije koje su postojale samo u duhu njegovog oca. +matrao je da je zdravije skrenuti razgovor ka nekom trivijalnijem predmetu i raspitivao se gde je ona grozna kuna pomonica 4akija, koja je olako shvatala svoje radno vreme. :4akija još nije došla<; :+ad e, samo što nije. 'o je čestita žena, vrlo je dobra prema meni.;
-sama je morao da prizna da je soba bila čista, nameštaj ispoliran, a kuna haljina koju je otac nosio bila je pažljivo oprana i ispeglana. /a ipak, sumnj sumnjiči ičioo je česti čestitu tu ženu ženu da je ga gajil jilaa brač bračne ne prete pretenz nzije ije prem premaa bo boga galju lju.. + obzirom na to da je davao mnogo novca novca za brigu o starcu, mora da je mislila da je on neki bankar ili krivotvoritelj novca. -sim toga, zauzimala je nabusit stav žene koju su jedan za drugim napuštali svi muževi koje je uspela da prevari pomou vradžbina. +ama ideja idej a da bi ona mogla da postane postan e njegova maeha bila mu je toliko odvratna da ni za trenutak nije oklevao da upozori oca % putem estetskog suda % na spletkarenje te ženke koja bi bila presrena da se konačno preuda za slepog čoveka. :4ameram joj samo jednu stvar. +tvarno je mnogo ružna.; :?ta me se tiče da li je ružna2 3ilo bi mi svejedno i da je lepa. 4aboravljaš, sine moj, da sam slep.; 'o podseanje na očiglednost uronilo je -samu u gorko sanjarenje. + vremena na vreme zaboravljao je na očev nedostatak. 0li, biti rasejan do te mere da je zaboravio na to da bi otac mogao da mari za dražesne dražesne ili neprivlačne neprivlačne osobine jedne kune pomonice to je ve bilo zabrinjavajue. $teo je da pre!e preko svoje omaške i da više ne odugovlači sa iznošenjem razloga svoje posete. :-če, oprosti mi što nisam došao ranije. 3io sam zatrpan poslom. anas sam morao satima da se raspravljam sa jednim preduzimačem, nekim veoma značajnim čovekom za državu, sa kojim mi je bilo vrlo teško da pregovaram. & pitanju je bila jedna velika porudžbina cementa. 0li sam, na kraju, ipak uspeo da zaključim posao. 0 i doneo sam ti nešto novca.; -sama ama je izv izvukao novčan čanik od krok rokodils ilske ko kožže koji je apio preduzimaču, izvadio iz njega nekoliko novčanica od deset livri i položio ih sa izvesnom neprijatnošu ocu na kolena, kao da je ovaj mogao da pogodi njihovo poreklo. /onekad je imao utisak da slepac nije bio naivan u pogledu njegovog uspona na društvenoj lestvici i ostao je da vreba očev izraz lica, mislei da e na njemu ugledati saučesnički saučesnički osmeh. osmeh. 0li strogo lice, oplemenjeno oplemenjeno nesreom, nesreom, nije
otkrilo ni najmanji znak dosluha. Razuveren, obavivši svoju dužnost, preostalo mu je još samo da ubedi starca da napusti ovu kuu izvesne smrti pre nego što bude prekasno. -vaj razgovor, koji je ponavljao svaki put kada bi ga posetio, imao je bar tu prednost što je ublažavao ublažavao njegov strah pred perspektivom perspektivom skorog preseljenja. 3ilo mu je sve mučnije da se upušta u tu klopku načinjenu od greda i propalog kamenja koja je pretila da se obruši na najmanji potres. :-če, moramo da razgovaramo.; :+lušam te, sine. maš li nekih problema<; :6elikih. 3rinem se za tvoju sigurnost. 'reba pod hitno da napustiš ovu kuu ku u.. 1o 1ože že da se sruš srušii sv svak akog og časa časa,, do dovo volj ljno no je da ulic ulicom om pro! pro!uu malo alo natovarenija kola ili da zavrišti neka komšika grdei svoju decu. 1olim te da mi veruješ.; +tari 1oaz podiže ruku kao da je hteo da pridrži zgradu i spreči neminovnu nesreu. :& 0lahovim smo rukama, sine. "e smemo ništa protiv njegove volje. 0ko ova kua mora jednog dana da propadne, to e se desiti po njegovoj odluci. 0 što se mene tiče, rekao sam ti, ne želim da odem iz ovog kraja. "e želim da umrem u inostranstvu.; :0li ne radi se o tome da odeš u inostranstvo. +amo ti predlažem da te smestim u kuu koja e odoleti nekoliko godina pre nego što se sruši. ma ih još, i to čak u ovom istom kraju. 5a u te preseliti. 'ako neu morati da se brinem za tvoju sudbinu dok se bavim poslovima od velikog značaja za našu zemlju. a li želiš da naneseš štetu zemlji svojom tvrdoglavošu<; :0ko sam se ogrešio o državu, država e mi oprostiti. 0li ti ne moraš da se mučiš zbog mene. Kraj mi je blizu i ne marim mnogo kako u umreti. $teo sam nešto da te zamolim s tim u vezi. 8eleo bih da da mi kupiš nekoliko stolica, možda jedno tuce. "emoj, molim te, da zaboraviš. 'o nije hitno, ali bolje je razmišljati o tome unapred, računam na tebe, ti si dobar sin.; -sama -sama je ostao za trenutak zaprepašen zaprepašen pitajui pitajui se da li je to njegov otac
pobenavio ili namerava da priredi zabavu u čast godišnjice revolucije. "ije se usu!ivao da ga pita, bojei se da e mu ovaj poveriti upravo neku takvu zamisao. Kua zasigurno nee izdržati još dugo, naročito pod navalom tolikog broja gostiju. 0li kakvih gostiju< "jegov otac je vi!ao samo 4akiju, kunu pomonicu. a li je mogue da je ona postigla svoje i da starac razmišlja da raskošno opremi svoj stan računajui na to da e se oženiti< -va pretpostavka je toliko uzbunila -samu da je viknuo kao da se budi iz košmarnog sna9 :+tolice2 ?ta e ti dvanaest stolica<; :Razmišljam o ljudima koji e doi na moju sahranu. "e bi trebalo da stoje. 'o bi bilo nepristojno.; :Koji ljudi, oče< 4ar ti poznaješ mnogo ljudi<; :3i :3iee tu moji oji ne neka kada dašn šnji ji drug drugov ovii iz fabr fabrik ike. e. +igu +igura rann sam sam da nisu nisu zaboravili da smo se zajedno borili i da sam zadobio udarac pendrekom koji me je oslepeo. 1ožda e i revolucionarna vlada poslati nekog od svojih ministara. 4a njega e biti ova fotelja koju si mi poklonio i koja e biti slobodna po mojoj smrti. 1oi e da sedne u nju i da se ne oseti strano. 6idiš, ja sam sve predvideo kako bi se moja sahrana odigrala pristojno i dostojanstveno.; -sama umalo nije prasnuo u smeh zamišljajui članove vlade kako sede u fotelji od crvenog pliša sa pozlaenim drvetom kao u kakvoj ministarskoj kancelariji, ali se sažalio na slepčevu nerazumnost i, razveseljen, uspe da se savlada. 4nači, stari 1oaz je, posle toliko godina, još uvek verovao da e se njeg njegov ovii ne neka kada dašn šnji ji drug drugaari iz fabr fabrik ikee seti setiti ti njeg njegov ovog og juna junašt štva va toko tokom m demonstracija i da ga vlada smatra za stradalnika rojalističke represije. -vako poremeena slika o ljudskom ponašanju zasluživala je ono poštovanje koje dugujemo alijeniranim osobama. :"aravno;, reče. :vlada ti sigurno duguje bar medalju za tvoju hrabrost pod monarhijom. Razgovarau o tome sa jednim prijateljem koji je j e na visokom položaju u administraciji. 5edno odlikovanje ne košta mnogo, a oni e konačno oprati svoju čast zbog toga što su te tako dugo ostavili po strani.;
-sama je bio rešen da mu sam kupi medalju, ali je starac odmahnuo glavom u znak odbijanja, a njegovo obično smireno lice se namrštilo kao da mu je ideja o počastima delovala odbojno. :E> ne želim medalju. 4ahvaljujem 0lahu što mi je podario sina kao što si ti. 0ko me poštuju u ovom kraju, to je zato što ti imaš uspeha u poslu. 0ko bi vlada nekome morala da da medalju, onda bi trebalo tebi da je da, sine moj. 5a u umreti zadovoljan, sa saznanjem da revolucionarne vlasti cene tvoj talenat.; obiti od vlasti odlikovanje odlikovanje kao nagradu za njegov talenat talenat bila je izvrsna ideja koju je -sama ocenio kao vrhunac poruge. +vakako, nisu sve vlade sveta škrtarile u deljenju skupocenih počasnih odlikovanja koja podržavaju njihovu vlast, ali je bilo potpuno neverovatno da bi oni uopšte mogli da razmišljaju da dodele jednu takvu sitnicu skromnom skromnom lopovu sa margine. margine. & svakom slučaju, slučaju, to što mu vlasti nisu bile naklonjene nije sprečavalo -samu da sebi čestita svaki put kada bi svojim džeparoškim talentom uspeo da umanji prevarantski profit jednog od tih šakala sa odlikovanjem ili bez njega. 4a trenutak je zautao, likujui u sebi, još uvek pod uticajem tog komičnog i zavodljivog zavodljivog razgovora sa ocem. -vaj je pripisivao to utanje tuzi svoga sina zbog njegovog odbijanja da se preseli iz te kue koju je vreme, svakako, dokrajčilo, ali je zato vera njenih stanara garantovala njeno trajanje. /a reče mudro, pozivajui se na provi!enje9 :-va kua je, sine moj, sagra!ena pre sto godina. 4ašto bi se sada srušila< 6eina kua u ovom kraju je još starija. &ostalom, ovde ima stanara koji ne bi imali gde da pobegnu. 4ar da ja budem jedini koji beži od nesree< 0ko nebesa tako narede, deliu sudbinu mojih komšija.; -sama je znao da je njegov otac milosrdan prema bližnjima, ali njegova namer nameraa da se žrtvu žrtvuje je sa čitav čitavom om grup grupom om stan stanara ara prev prevaz azila ilazil zilaa je ob obič ično no sažaljenje i otkrivala nerazumni ponos, ultimativno izazivanje nepravde. 1ladi je bio veoma uzdrman zbog toga, kao da se pojavila nekakva prefinjena i gola žena u pustinjskom predelu. +tari 1oaz, dakle, nije sve izgubio, očuvao je u svojoj večitoj tmini jedini luksuz siromaha % to dostojanstvo koje ga je nekada
povelo u borbu protiv jarma. +amo što taj ponos, zakopan kao blago pod dobroudnim dobroudnim crtama starca s jednom nogom u grobu, sada može da mu posluži posluži samo da bi prkosio prirodnoj nesrei oduvek upisanoj u zidovima ove trošne kue. +ve je to bilo bolno, ali -sama nije oseao nikakvu naklonost ka takvoj vrsti kolektivnog i demokratskog samoubistva. 6reme njegove posete doseglo je neophodnu pristojnost i spremao se da po!e kada se prolomio jeziv zvuk udarca na vratima. 'i udarci su odzvanjali u -saminim ušima kao kobno pucketanje, uvod u obrušavanje kue. +kočio je sa stolice i poželeo da poleti i sa sobom ponese oca pravo na ulicu, kada ga je 4akijin ulazak u prostoriju zaustavio zaustavio u zaletu. 'o je bila žena od nekih četrdeset godina, gigantskih gigantskih oblina, toliko ružna da je ličila na one prokletnike što izgaraju u plamenovima pakla, i koja se, usput, nije libila da razvali vrata kako bi najavila svoj dolazak. *rubost manira i manija uništavanja predmeta koji su mogli da joj se na!u na putu činili su od nje idealnog tvorca opasnosti koja je neprestano lebdela u vazduhu. 5edna takva žena mogla je samo malo žustrijim pokretom da raznese čitavu tvr!avu. "epotrebno je rei da njeno prisustvo u prostoriji nije najavljivalo ništa dobro po -saminu sigurnost, što je u njemu samo pojačalo želju da što pre napusti ovo mesto koje se naglo pretvorilo u pravu katastrofu. 4akija je prvo otišla da odloži torbu sa namirnicama u neki ošak u kuhinji, a zatim se okrenula ka -sami i uzviknula grlatim, muškobanjastim glasom9 :Hvo ga najlepši, najslavniji princ nad prinčevima2 "eka te 0lah čuva, ekscelencijo2; /ohitala je ka -sami kao vampiruša žedna krvi i zgrabila mu ruku da je poljubi. 0li je mladi brzo izvukao trgnuvši se, užasnut tim groznim dodirom. :F pa;, reče on, :pošto si ti ve tu, moi u da krenem. mam mnogo posla danas. a si se dobro pobrinula za mog oca, inače u te zaklati.; +amo što je izašao na ulicu, -sama se osetio radosnim, kao osu!enik na smrt koga su pomilovali u poslednjem trenutku. &brzao je korak, želei da
odmakne što dalje od te nesrene kue. -dagnavši, konačno, bojazan da bi mogao da doživi istu sudbinu kao i pedeset stanara zgrade koju je podigao besramni preduzimač, povratio je dobro raspoloženje i zajedljivost zaj edljivost stopivši se sa gomilom koja se kretala siromašnim kvartom u kome je svako čudo bilo mogue. Htika mu je zabranjivala da operiše me!u sirotinjom, a misli mu je zaokupljalo pismo čije bi objavljivanje moralo trijumfalno da dokrajči ve dobrano načet ugled onoga kome je namenjeno, namenjeno, ali isto tako i onaj još vredniji, ugled njegovog saučesnika % ministrovog brata % koga javnost još uvek ne poznaje. Koliko god bio zadivljen činjenicom da poseduje takav dokaz protiv brata jednog eminentnog člana vlade, očajavao je što nije znao kako da ga iskoristi. /ostavši, božjom voljom, čuvar skandala koji je dosezao ministarske razmere, oseao je obavezu da raširi vest o tome po čitavoj zemlji, čak i izvan njenih granica, kako bi zabavio druge narode, manje informisane o lopovluku svojih vladara. 0li kako pokrenuti tako ambiciozan poduhvat< /onuditi pismo nekim novinama bilo bi previše lako, a podrazumevalo bi i izvestan rizik po njega samog. spao bi prilično naivan da se pojavi sa ovakvom bombom pred nekim glavnim urednikom koji bi se, ako je plašljiv po prirodi, prepao da ne izgubi posao. +ve novine su imale novca i to bi se završilo tako što bi se afera zataškala, a poslušne i nečasne sudije, povrh svega bliske velikim lopinama, optuž op tužile ile bi njeg njega. a. -sam -samino ino uro!e uro!eno no nep nepov over eren enje je prem premaa svim svim društv društven enim im kategorijama teralo ga je da prona!e neko još neoprobano rešenje koje bi mu omoguilo da ostane u savršenoj anonimnosti. /osle uzaludnog razmišljanja o svim moguim sredstvima shvatio je da sam nee nai nikakvo rešenje i da mora da podeli sa nekim tu tajnu, koja je, kako je vreme proticalo, postala previše teška da bi je sam nosio. "e sa bilo kime, ve sa nekim slobodnim umom, umom, rastereenim, rastereenim, bez žene i dece, koji nema nikakav posao da sačuva. sačuva. "ije poznavao nikoga ni koga ko je odgovarao odgovar ao ovom detaljnom opisu opi su osim lopova, soja koji se malo interesovao za politiku i iz principa više voleo mrak ilegale od bolesnog svetla ugleda. /odstaknut glupavom nadom, počeo je da se zagleda u lica ljudi
oko sebe, pokušavajui da iskopa u toj vrevi bia savršeno ravnodušnih na njegov problem, problem, nekog nepoznatog nepoznatog genija koji bi znao da ga posavetuje. posavetuje. +vuda unaokolo bila su samo prosta lica plebsa potčinjenog svojim najhitnijim i najkonkretnijim potrebama, u čijim očima jedan političko%finansijski skandal, manje ili više, nije nikako mogao da promeni njegovo vi!enje sveta. &skoro mu je dosadio taj smešan pokušaj i ubrzao je korak, rešen da napusti tu odvratnu četvrt koja nije mogla da donese nikakvu utehu njegovoj gorkoj usamljenosti glasnika sramote. -ja! -ja!en en što ne može može da zaba zabavi vi svoje svoje suna sunarod rodni nike ke tako tako zanim zanimlji ljivi vim m skandalom, -sama se na brzinu izmigoljio, na štetu svog lepog odela, kroz gomilu dronjavih dronjavih lica da bi, u bašti nekog kafea, primetio primetio svog učitelja zanata % "imra, kome ravnog nema. ako mu je glava bila obrijana a čupava brada pokrivala pola lica, ova iluzorna promena njegove pojave, sa ciljem da se zavara policija kojoj su njegove crte lica bile dobro poznate, nije mogla da prevari -samu, u čijem je seanju slika prvog susreta sa njegovim bivšim učiteljem ostala neizbrisiva. "ije video "imra nekoliko meseci jer je učitelj, uprkos svojoj glasovitoj spretnosti i upravo zbog takve reputacije, često boravio u zatvoru. Radostan kao dete koje je pronašlo zagubljenu igračku prišao je čoveku koji se zanimao bezobzirnim srkutanjem čaja, činei to kao kakav sirotan koji je sebi priuštio prolazno i retko zadovoljstvo. :4dravo da si, "imre2 0lah ti uslišio sve molitve2 'ražio sam te, moj vrli učitelju.; "imr podiže glavu i osmotri -samu pogledom onoga koji se gnuša neprirodnih reči. :Kučkin sine2 Kako si mogao da me tražiš kad si znao da sam u zatvoru<2 "ije te sramota da lažeš svog bivšeg učitelja<2 &ostalom, šta tražiš u ovom šugavom kvartu<; 6ide 6idei i bivš bivšeg eg uč učit itel elja ja ka kam mufli uflira rano nogg u prip pripad adni nika ka ne neka kakv kvee ve vers rske ke zaje za jedn dnic ice, e, -sam sama se os ose eao ao po pom malo alo od odgo govo vorn rnim im zb zbog og tog tog ža žalo losn snog og
preobraenja. "imrova naprasna pobožnost izgledala je kao mentalno zastranjenje nastalo usled profesionalnog opuštanja. +matrao je da e učiniti dobro delo ako lažnim iskazom razbudi svest čoveka koga su nesrene okolnosti gurnule u misticizam pre njega. :7asti mi, tražio sam te. & novinama novinama koje čitam svakog jutra pisalo je da su te pustili na slobodu, ali nisu pomenule pomenule gde stanuješ. 0li ja sam znao gde da te na!em.; &čitelj nije bio ljubitelj novina jer je bio nepismen, tako da -sama nije morao da brine da e ovaj moi da mu protivreči, uprkos velikoj laži koju je izrekao. "imr je, izgleda, vagao istinitost ovog neproverljivog objašnjenja, pa je tako sujeta pobedila njegovu nevericu. 3io je nekoliko godina stariji od -same i uživao je veliki autoritet me!u svojim kolegama. -n je obučio čitavu jednu generaciju džeparoša koji su prečešljali grad uzduž i popreko, blagosiljajui njego njegovo vo ime. ime. +irom +iromašn ašnoo ob obuč učen en u krpe krpe i dron dronjke jke,, na gran granic icii pris pristoj tojno nosti sti,, prezrivo je posmatrao po smatrao licemernu eleganciju eleganci ju svog omiljenog učenika. ugo ga je ova elegancija, nespojiva sa moralom emancipovanog proletera, šokirala kao kakvo izdajništvo. izdajništvo. -tkad je poseivao poseivao bogate četvrti u potrazi za žrtvama me!u velikim lopovima prestonice, mladi čovek se udaljio od njegove sfere aktivnosti i žalio je, sa trunkom osvetoljubivosti, gubitak učenika koji je toliko obeavao. -samina inteligencija u zanatu koji ga je naučio obilovala je, izgledalo je, njegovim učenjem, što je za učitelja koji je verovao da je nepravazi!en u svojoj struci bilo neoprostivo. :1oram da priznam da za izdajnika lepo izgledaš. 0li ne mogu da ti čestitam na tome. zdao si me svojim svetogrdnim metodama, mene % tvog učitelja, a sa mnom i celu našu branšu.; :Kako sam te izdao<2 5a kradem od bogatih, što e rei od lopova2 5e li to izdaja<; :"aučio sam te da kradeš, a ti sada koristiš svoj talenat po bogatim četvrtima, poričui svoje poreklo i svog učitelja. 6iše nismo na istoj strani.
-stalo ti je još samo da kupiš sportska kola u kojima eš izlaziti. 1ožda u ti se tada diviti. 4a sada mi izgledaš kao mladi paun koji se ponosno šepuri svojim perjem.; :=rI nego što si otišao u zatvor, objasnio sam ti zbog čega se ovako prerušavam. ok operišem u izvesnim krugovima ovako obučen, niko se ne usu!uje da me pomeša sa nekim lopovom. 'ako sam umanjio sve rizike.; :GD ti i zameram. "ema ništa nemoralnije nego krasti bez rizika. Rizik je ono što nas razlikuje od bankara i njima sličnih, koji praktikuju legalizovan oblik kra!e pod okriljem vlade. "isam ti usadio svoje umee da bi ti postao glumac kradljivca kome je jedina briga kako da se dopadne svojoj publici.; -sama nije bio ni najmanje uvre!en ovakvim osudama bivšeg učitelja. +mešio se jer je znao da je ova dijatriba samo naopak način proslave njihovog ponovnog susreta. susr eta. "imr je bio bi o previše ponosan da bi propustio propust io priliku pril iku da izrazi bes zbog zbo g ogrešenja ogr ešenja o sveta svet a pravila pravi la svog umea. -sama nije nikada zaboravio u kakvom je fizičkom i psihičkom rastrojstvu bio kada je upoznao onoga koji e postati njegov učitelj i podrška tokom t okom školovanja. škol ovanja. /re nekoliko godina, kada kad a je želeo da pomogne svom obogaljenom ocu, napustio je studije, smatrajui smatrajui da je, naučivši da čita i piše, stekao vrhunsko obrazovanje i da e mu biti lako da na!e dobro plaen posao. 0li, brzo se razuverio. "jegovo znanje nije nikome bilo potrebno. Raznosač, čistač cipela, prodavač kikirikija, domar, poznao je muku pečalbara u potrazi za hlebom nasušnim. 4atim je usledio dugačak period nezaposlenosti tokom koga je prosjačenje bilo njegov jedini posao i izvor prihoda. 3olno iskušenje % jer je imao zdravo telo, bez ikakve vidljive mane % prosjačenje se nije pokazalo kao unosna rabota. -sama je bio u nezavidnom položaju u odnosu na sve bogalje, koji su uporno upražnjavali taj kraljevski posao oslobo!en poreza. & napadu ludila, pomislio je da sebi odseče ruku ili nogu kako bi udovoljio pobožnim donatorima koji su se lako pecali na otvorene rane i osakaena tela. "a kraju je, izgladneo i na ivici samoubistva samoubistva (bilo je tako lako umreti bacivši se pod točkove svih onih kola koja se žure da vas pregaze),
seo na rub trotoara, mrmljajui sav svoj očaj sebi u bradu i iščekujui da pro!e neki ne ki au autob tobus us ili ka kami mion on na natov tovar aren en luben lubenic icam amaa ko koji ji e mu zaga zagara ranto ntova vati ti neminovnu smrt. & tom trenutku, nekakva individua razdraganog lica i opuštene pojave poput kakvog gospodara ološa, videvši ga u tako delikatnoj situaciji % intenzivan intenzivan saobraaj je činio rub trotoara podjednako podjednako opasnim kao što je i ivica vulkana usred erupcije % veličanstveno mu je bacila novči od dvadeset pijastra. 'a individua nije bila niko drugi do "imr, koji je upravo oteo novčanik novčanik jednom debe de belo lom m prep prepro roda davc vcuu braš brašna na i po sv svom om ob obič ičaj ajuu de deli lioo sv svoj ojee ne neza zako koni nito to bogatstvo siromasima, čime je davao svom zanatu onu društvenu nijansu koja se obično pripisuje legendarnim banditima. 3io je zapanjen videvši -samu kako uzima novči i vraa mu ga, govorei razočaranim tonom čoveka u agoniji da mu novac nije potreban. /red tim jadnikom koji prezire njegovu milostinju, "imr je namirisao tragičan slučaj izuzetne složenosti, te sede kraj -same kao kakav arheolog koji je otkrio lažnu mumiju u muzeju. 1ladi isprva nije odgovarao na njegova pitanja, ideja o samoubistvu još uvek ga je progonila, a ovaj nepoznanik u čije je dobre namere sumnjao i koji je, povrh svega, bio nemoan da mu pomogne jedio ga je svojom indiskretnošu. 0li "imrova zapitkivanja su na kraju ublažila njegov bol i neka bratska veza uspostavila se izme!u njega i čoveka koji e ga uskoro naučiti kako se osloboditi fatalnosti. Kroz Kroz mono monolog log ispre isprese seca cann da daht htan anjem jem,, -sam -samaa je prepr prepriča ičaoo svoju svoju go golg lgotu otu tragaoca za poslom i jalovo iskustvo hendikepiranog prosjaka bez telesnih mana. odao je da je odlučio da se ubije i da je, sedei na trotoaru, iščekivao da pro!e neko krupno vozilo koje e mu obezbediti brzu smrt. 4adivljen tolikim poštenjem u takvom stanju rastrojstva, "imr mu je pomogao da ustane i odveo ga najpre da pojede porciju boba u obližnjem restoranu. ok se -sama vraao sebi uz ovo okrepljujue jelo, ispričao je svom štieniku svoj čudesan život, slobodan život sastavljen od niza kra!a. 3io je, što bi se reklo, džeparoš, od svoje najranije mladosti, i postao je profesionalac visokog nivoa, sposoban da prenese svoje umee i najzaostalijim sugra!anima. + vremena na vreme
dešavalo mu se da ga uhapsi policija, ali mu zatvor nije mnogo smetao, naprotiv, to je za njega bilo ravno lekovitom odmoru. zlazio je odatle okuražen i okrepljen, spreman da nastavi sa svojom aktivnošu, kao kakav činovnik posle bolovanja. /ošto mu je naširoko izložio svoju slavnu karijeru, izjavio je da je raspoložen da prenese svoju veštinu jednom dečaku kao što je on, koji zna da čita čita i piše piše,, što što je retk retkos ostt za brat bratij ijuu sast sastav avlj ljen enuu od ne nepi pism smen enih ih i po poli liti tičk čkii neopred neo predelje eljenih nih članova članova.. -pč -pčinje injenn ovim ovim izuzetni izuzetnim m regruto regrutovan vanjem jem,, "imr "imr je razvio pred mladiem teoriju o kra!i kao pravičnom preuzimanju sitne zarade od strane siromašnih u svetu u kome se veliki lopovi na vrhu socijalne lestvice nekažnjeno bogate. sprva zatečen onim što je upravo čuo, -sami nije trebalo dugo da shvati (jelo od boba proizvelo je u njegovom mozgu istu izoštrenost misli kao i grumen kvalitetnog hašiša) jednostavnost govora koji je odbacivao kao varljive i apokrifne sve vrednosti koje je priznavalo mnoštvo potčinjenih. 4ahvalan i utešen tom novom, vatrenom etikom, prihvatio je predlog svog spasioca, ne sumnjajui da e se jednog dana pokazati spretnijim od svog budueg učitelja u toj t oj profesiji staroj koliko i ljudski rod. 7itave zime "imr ga ga je podučavao kako da ovlada lakoom pokreta prstima koja krasi virtuoznog pijanistu, ali i veštog džeparoša. 4atim ga je pustio u prirodu, srean što je obavio dobro delo za koje se nadao da e mu biti uračunato na sudnji dan. -sama se nije pokazao nedostojnim tog ubrzanog učenja i često je vi!ao svog profesora u godinama tokom kojih su radili u istim sektorima prestonice. "imr je, sa svoje strane, bio zadovoljan što je naslutio da kod njegovog nj egovog !aka postoje osnovni kvaliteti neophodni za taj tajnoviti posao, koji zahteva, osim spretnosti, i revolucionarnu svest. 0li onda kada je -sama smislio da se obuče kao princ iz bajke da bi ušao u sfere rezervisane samo za velike lopove, prilike za susret postale su sve re!e. "imr, koji je i dalje uporno štrpkao svoj dobitak iz ugla ug lavn vnom om tana tanani nihh dž džep epov ovaa sv svoj ojih ih su sugr gra! a!an ana, a, sa muk ukom om je izbe izbega gava vaoo interv interven enci cije je ko konz nzer erva vativ tivne ne i ne nema mašto štovi vite te po polic licije ije.. 3u 3udu dui i da je čest čestoo bio bio prinudni gost kaznene administracije, dešavalo se da mesecima ne vidi svog
genijalnog učenika. "imr se trudio da ostane što duže džangrizav i čvrstih uverenja. Računao je da još dugo održi to neprijateljsko raspoloženje, ali je, na kraju, pred -saminim obešenjačkim osmehom, prestao sa tim pretvornim durenjem. /o svoj prilici, mladi se nije obazirao na njegove primedbe. ?taviše, baš ga je bilo briga. :-praštam ti;, reče, :jer te smatram za svog sina. Kučkinog sina, ali ipak mog sina. "adam se da nisi zanemario ono što sam te naučio otkad radiš me!u otmenim svetom.; :-duvek sam radio onako kako si me naučio. -sim što se otmeni ljudi raspoznaju po tome što su im novčanici deblji. Kradem od njih, a oni me poštuju, čak me i policajci koje sreem pozdravljaju sa poštovanjem.; :"e sumnjam. 'i ljudi su previše glupi da bi ti pročitali zanimanje sa čela.; :@ kako bi i mogli< -kien sam svim znamenjima uspeha. 6eruju da sam bogat. & tim krugovima se veruje da su samo siromasi kradljivci. 'o je sujeverje koje potiče još iz antike i koje savršeno odgovara mojim poslovima.; :Hto čemu služi nauka. Razumem da jedan pametan mladi kao što si ti ne mož ožee da se za zado dovo volj ljii ob obič ični nim m kra! kra!am ama. a. 0lah 0lahaa mi2 'i si krad kradlj ljiv ivac ac budunosti. 6idi se da ti je školovanje poslužilo.; :& školi sam naučio da čitam i pišem. 'o mršavo naukovanje za mene je bio najsigurniji put da umrem od gladi u poštenju i neznanju. 'i si mi prvi otvor otvorio io oč očii o sveo sveopš pšto tojj po pokv kvare areno nost sti. i. Ka Kada da shva shvatiš tiš da su jedin jedinii po pokr kreta etači či ljudskog roda kra!a i lopovluk, to je onda prava inteligencija. 0 ti nisi išao u školu. -tkad sam te sreo, kradem mirne savesti i punog srca. više od toga. mam utisak da svojom aktivnošu doprinosim boljitku zemlje jer trošim vešto ukraden novac bogatih trgovaca, koji bi bez mene i meni sličnih srljali pravo u propast.; "imru se učinilo da ova diploma di ploma rodoljubivosti, koju je -sama sam sebi
dodelio, izdaleka prevazilazi njegovo strogo učenje. "jegov učenik je usrdno pomeo sve predrasude vezane za svoju profesiju i izgradio filozofiju koja je oplemenjivala oplemenjivala lopova, uzdizala ga u rang militantnog militantnog nacionaliste. "imr se nije usu!ivao da u to poveruje, ali je razmislio i priznao da je ovo fantastično vi!enje kra!e opravdano. stina je da su lopovi činili da novac cirkuliše jer bi inače, bez njihovog zanata, uvek ostajao u istim džepovima. -d tako nesrene situacije situacije ozbiljno bi patila čitava trgovina zemlje. /remeštajui /remeštajui novac iz jednog džep dž epaa u drug drugi, i, kra! kra!aa je omog omogu uav aval alaa un unil ilat ater eral alni ni tran transf sfer er i ož oživ ivlj ljav aval alaa umrtvljenu trgovinu. /retresajui ovo realističko rezonovanje, "imr se osetio iscrpljenim iscrpljenim i poželeo je da odmori odmori svoj um, otežao od višemesečnog višemesečnog boravka u zatvoru. +tade da posmatra -samu pogledom jednog turiste koji pilji u +fingu u iščekivanju poslednjeg otkrovenja. /oniznost nije bila njegova jača strana i -sama je ve video sebe kao statuu od masivnog zlata pred kojom se klanja njegov bivši učitelj, zasenjen njegovom analizom kra!e u vidu patriotske vrline. :1ogao bih da postanem i ministar ako bih to želeo;, rekao je tonom osobe koja okleva da prihvati posao u bakalnici. :7asti mi;, uzviknuo je "imr, :uspeh ti je pomutio razum. "eka te 0lah čuva od takvog nauma.; :"isam poludeo i to nije ništa nemogue. +lušaj, ispričau ti nešto neverovatno. 6e satima tražim osobu kojoj bih mogao da se poverim. Rei eš mi šta misliš o tome.; -krenuo se i bacio pogled na mršavu klijentelu kafea, najurivši jednom psovkom, kojom je obuhvatio čitavu familiju, familij u, malog skupljača pikavaca koji k oji se muvao oko njihovog stola, a zatim, nagnuvši se ka "imru, ispriča mu sa uzbu!enjem jednog atentatora od početka do kraja priču o pismu na!enom u novč no včan anik ikuu ne neko kogg pred preduz uzim imač ača, a, au auto tora ra ge geno noci cida da na nadd pe pede dese seta takk stan stanar araa počinjenog iz radne atmosfere kancelarije. :6idiš da je i ministar umešan u ovaj skandal. Ko kaže da on nije
saučesnik svom bratu< 0ko je tako, zašto jedan lopov mojih sposobnosti ne bi bio kandidat za ministra< 1inistarstvo finansija bi mi, na primer, najviše odgovaralo.; :& pravu si;, potvrdio je "imr, :ali ti nisi talentovan za laž. a li bi mogao da lažeš svaki dan, čak i praznicima, kao što to može jedan ministar<; :GD je samo navika. 1islim da bih to mogao da postignem pod tvojim nadzorom, dragi moj učitelju.; /rasnuli su u smeh, probudivši svojim veseljem nekog usnulog starca na klupi naslonjenoj uza zid kafea, koji ih je počastio kletvom na račun bestidne mladosti koja ne poštuje san radnika. "apad starca koji se odmarao od svog nekadašnjeg rada samo je uveličao njihovo veselje. "imr je sačekao da starac ponovo zaspi kako bi upozorio -samu na opasnost koja se krila u čuvanju tako kompromitujueg pisma. :-vo pismo je zlokoban dobitak. ?ta eš učiniti sa njim<; :5oš uvek ne znam. /otreban mi je savet. 0li, osim tebe ne poznajem nikog u koga bih mogao imati poverenja.; :1ogu samo da te posavetujem da spališ to pismo. ?to pre, to bolje. /usti te kučkine sinove da se sami me!u sobom proždiru. ?ta se nas tiče jedan skandal više ili manje<; :+igurno ga neu spaliti. "adam se da u moi da izvučem iz njega makar neku zabavu.; :Kakvu zabavu<;, upita "imr zapanjeno. -sama nije odgovorio. /itao se da li e ga slučaj, koji ga je izabrao da bude izaslanik izasl anik skandala, skandal a, navesti na neko zabavno rešenje. r ešenje. dok je iščekivao da mu slučaj bude naklonjen, sažaljivo je posmatrao suveren narod kako gmiže pod suncem, ravnodušan na vesti iz sveta, a naročito na njegov problem. + obližnjeg stola začula se sva!a dvojice nesrenih radnika, verovatno ostalih bez posla. -sama je, po pozivanjima na njihove pretke, shvatio da je jedan hteo da plati pie ovom drugom, a da je ovaj drugi nabusito odbijao tvrdei svom
kompanjonu da potiče iz bogatije porodice nego što je njegova. +va!a se konačno završila nekom vrstom prijateljskog pakta po kome je svako platio svoju konzumaciju. +amo što su rešili problem, nestali su iz kafea. :0laha mu2;, uzviknuo je "imr. :-vi kreteni su me svojom smešnom sva!om podsetili na čoveka koji bi mogao da te posavetuje. 1ožda zato što bi ga ponašanje ove dvojice dvojice šugavaca šugavaca oduševilo. 'o je najizvanredniji najizvanredniji čovek koga znam, ali šta vredi da ti pričam o njemu. 3olje da ga vidiš i čuješ.; :3aš bih voleo da znam;, zapitao je -sama, :kako si mogao da upoznaš takvog čoveka<; :&poznao :&poznao sam ga u zatvoru. 1ožda e ti se učiniti neverovatnim neverovatnim,, ali ima mnogo prosveenog sveta koji truli u zatvoru zbog prestupa u mišljenju. 'o su revolucionari koji žele da promene društvo.; :E> :E> ne nema mam m po pove veren renja ja u ve vein inuu tih revol revoluc ucion ionar ara. a. &v &vek ek zavr završe še ka kaoo političari koji su se opametili i brane to isto društvo koje su u prošlosti omalovažavali.; :GD nije slučaj sa ovim čovekom. "aprotiv, on radi na istrebljenju svih političara. -n je čuveni pisac i novinar. & svojim tekstovima t ekstovima tretira sa najveim podsmehom svu vlast i groteskne ličnosti li čnosti koje je snose. & jednom članku čl anku tvrdio je da je predsednik jedne velike vel ike strane sile debilan debi lan i nepismen čovek zbog čega je naša vlada pretrpela jedan od najozbiljnijih diplomatskih incidenata. -su!en je na tri godine i tešku kaznu zbog tog ispada. /onavljam ti, to je izuzetan čovek, jedinstven. ?alio se sa svojim dželatima čak i kad su ga mučili.; :@ zašto su ga mučili<; :/olitičari su hteli da znaju ko ga je informisao o debilitetu predsednika o kome je govorio. 3ili su ube!eni da to nije sam izmislio.; :0lah :0 lahaa mu svem svemo onog nog;, ;, uz uzvik viknu nuoo je -sam -sama, a, :p :pol olica icajc jcii su stvar stvarno no duhoviti2; :Kako možeš da kažeš da su ti krvnici duhoviti< 6eruj mi, oni su ozbiljni. 'o sam zaključio po modricama od udaraca koje sam dobio. anima su radili
sve samo da saznaju ime njegovog doušnika. 0 on, iz čiste zabave, dao im je ime nekog novinara odanog vlastima. 'o ih je umirilo i ostavili su ga na miru.; -samu je toliko poneo entuzijazam nakon ove priče da mu se činilo da mu je boravak u zatvoru preko potreban kako bi popunio praznine u svom vi!enju sveta. :4avidim tom čoveku;, rekao je. :'ako bih voleo da sam na njegovom mestu. 3iti tako blizu gluposti neverovatno je bogatstvo za duh.; "imr nije bio siguran da je shvatio šta je -sama time hteo da kaže. "jegov bivši učenik ga je sve više iznena!ivao elokvencijom. /očeo je da sumnja da je -sama pušio hašiš kako bi dostigao takav nivo inteligencije. :@ ti;, nastavi -sama, :jesu li i tebe mučili<; :E> sam lopov. "e muče oni one od kojih žive. /lata policajaca zavisi od ljud ljudii moje oje vrst vrste. e. 5a nisa nisam m nika nikada da razm razmiš išlj ljao ao o tom tome da sv svrg rgne nem m vlas vlastt i zadovoljan sam svim vladama. "ijedan politički režim me nee sprečiti da kradem. +iguran sam da u se zauvek baviti svojim poslom. 0 takva vrsta sigurnosti ne postoji ni u jednoj radničkoj kategoriji. a li si nekad sreo nezaposlenog lopova<; :GD je savršeno razumno;, priznade -sama. :-sim ako te ne podvrgnu mučenju kako bi saznali ko te je naučio da kradeš.; /onovo su prasnuli u smeh ispresecan glasnim psovkama na račun svih mučitelja i njihovih zlih pomagača. Razdražljivi starac usnuo na klupi otvori oči, pogleda tužno ovu dvojicu koja su se smejala, ali ne reče ništa, verovatno savladan umorom. "ekoliko danguba se zaustavilo pred kafeom, divei se tom energ en ergič ičnom nom prizo prizoru ru cerek cerekan anja ja ka kaoo da se pred pred njim njimaa odv odvija ijala la pred predsta stava va sa marionetama. -sama im je preporučio da odu da pogledaju trbušnu plesačicu koja je nastupala u nekom izvikanom kabareu na putu /iramida i tako ih, na ironičan način, uklonio s vidika. 4atim se okrenuo ka "imru9 :*de možemo da na!emo tog čoveka< /o onome što si mi rekao o njemu, to je neko koga sam oduvek tražio. 6e ga oseam kao svog brata. 4naš li gde
stanuje<; :"aravno. 8ivi u *radu mrtvih. /osetio sam ga kad sam izašao iz zatvora. zatvora. "asledio je od svojih roditelja neki mauzolej mauzolej i u njemu stanuje jer više nema prihoda. zdavači i novine odbijaju njegove tekstove po nare!enju vlasti. uguje još uvek kaznu od nekoliko stotina livri. 'raže ga da mu zaplene imovinu. 0 kako je mauzolej jedino dobro koje mu je ostalo, morali bi prvo da prodaju mrtve koji su tu sahranjeni. +iguran sam da on iščekuje tu zaplenu sa nestrpljenjem.; :Kad možemo da odemo kod njega<; :& bilo koje doba dana. -n izlazi samo uveče. 1ožemo da odemo i odmah ako ti obaveze to dozvoljavaju.; :"emam nameru da radim danas posle podne. &ostalom, u ovo doba moji klijenti spavaju.; -bojica ustadoše puni elana i krenuše najkraim putem, kroz blatnjave ulice ulice zakrč zakrčen enee !u !ubr breto etom m koje koje se na nagom gomila ilalo lo s go godi dinam nama, a, po popu putt sved svedok okaa nekadašnjih života. 4a divno čudo, izgledalo je da se -sama nije ni najmanje gadio tog okruženja koje je nanosilo nanosilo užasnu štetu njegovoj eleganciji. eleganciji. +kakutao je kroz barice lepljive vode, gacao opreznim koracima po odvratnim nečistoama, ne uzbu!ujui se zbog uprskanih pantalona i lepih cipela od jelenske kože. +ve njegove misli bile su usmerene ka tom nepoznatom bratu, proroku poruge koji je živeo na nekom groblju.
III "ije to t o bilo zato što je voleo nadgrobne spomenike, a ni zato što je želeo da produbi metafizička saznanja kroz istančane razgovore sa mrtvima, što je književnik Karamalah izabrao za svoj dom to groblje koje je steklo svetsku slavu po tome što su se tu nastanile hiljade beskunika bez ičije dozvole. oduše, niko se nije usudio da se naljuti zbog navale jadnika u to mesto namen namenje jeno no ve večn čnom om po počin činku ku,, osim osim možd moždaa ne neko kolik likoo zlovo zlovolj ljnih nih po pokoj kojnik nikaa i nepri ne prijat jatelj eljaa ljudsk ljudskog og roda. roda. &z &zro rokk za ov ovak akav av Ka Kara rama malah lahov ov izbor izbor strog strogog og prebivališta nalazio se u despotizmu vlade neosetljive na humor i neprijateljski nastr na stroje ojene ne prem premaa svak svakoj oj info inform rmac aciji iji ko koja ja ima ima bilo bilo kak kakve ve ve veze ze sa istin istinom om.. -su!en na zatvor i zabranu objavljivanja dela zbog uvrede nanete jednom predsedniku strane države, po oslobo!enju je ostao lišen svih isplativih knjiž kn jižev evnih nih ak aktiv tivno nost sti, i, a po povr vrhh sveg svegaa svak svakod odne nevno vno ga je progo progonil nilaa ba band ndaa neob ne obraz razov ovan anih ih po pove veren renika ika.. ako ako je bio bio sigur siguran an u ne nemi mino novan van rasp rasple lett svak svakee tragedije, zabavljalo ga je da zada fatalan udarac svojim mučiteljima tako što e nestati ne ostavivši za sobom nikakvu adresu. & trenutku ekstremne euforije, seti setioo se da je na nasl sled edio io ne neot otu! u!iv ivoo do dobr broo ne nepr pris istu tupa pačn čnoo sv svim im su suds dski kim m izvr izvrši šite telj ljim imaa i os osta tali lim m su suds dski kim m pred predat ator orim ima. a. 'o na nasl sled edst stvo vo,, na ne nesr sre euu neisplativo, bila je porodična grobnica, podignuta na tom čuvenom groblju koje je za nekoliko godina postalo turistička atrakcija za sve one strance kojima su dosadil dos adilee faraons faraonske ke razvali razvaline. ne. +utrada +utradann po tom prosve prosvetlje tljenju, nju, Karam Karamala alahh je napustio svoj stan u centru grada i uz pomo jednog poznanika, vozača kolica, preneo nešto nameštaja u grobnicu u koju se smestio u iščekivanju da mu se nevo ne volje lje utop utopee u og ogrom romnu nu un unive iverz rzaln alnuu ne nesre sreu u.. 3io 3io je to princ princip ip njeg njegov ovee filozofije filozofije po kojoj se svi problemi rešavaju sami od sebe ukoliko se zaboravi na njih. aleko od toga da je bio demoralizovan, to što je živeo na groblju ispunilo
ga je sreom, kao da se našao na početku neke čudesne avanture. +vi!alo mu se da živi me!u pobunjeničkim stanovništvom % živima i mrtvima zajedno % o kojima vlasti nisu imale pojma. & toj atmosferi obavezne pristojnosti i saučeša bio je makar siguran da e izbei užasnim imbecilima koji su ga jurili po baštama kafea kako bi mu ispovedali svoje nevolje. Konačno je doživeo to zadovoljstvo da ništa ne duguje nekom ološu od kuevlasnika. /osle silnih godina koje je proživeo odvojen od roditelja, Karamalahu je bilo drago da se na!e na !e sa svo voji jim ma, be bezz razm razmir iric icaa i sv sva! a!aa ko koje je ne neiz izos osta tavn vnoo izbi izbija jaju ju na okupljanjima živih. *robnica se nije isticala nekom naročitom lepotom, tako da njen stanar nije bio meta ogovaranja i sumnjičenja. Karamalahu se ne bi dopalo da boravi u nekoj preterano raskošnoj gra!evini i divio se arhitekti koji je sazdao ovaj nadgrob nad grobni ni spo spomen menik ik s ograniče ograničenom nom maštom maštom jednog jednog policij policijsko skogg činovnik činovnika. a. +toj +toje eii na prag praguu pros prosto tori rije je ko koja ja je ob obič ično no služ služil ilaa ka kaoo prij prijem emni ni salo salonn za ožalošenu porodicu, Karamalah je pušei cigaretu gledao u daljinu, u vrh 1okatam, čiji su ogranci, utonuli u izmaglicu od vruine, izgledali kao krajnji horizont horizont koji mu se pružao pred očima. 5ednoga dana, mislio je, otii e da živi tamo gore, u neku kolibu, kao pustinjak koji posmatra čovečanstvo spokojno i saučesnički. saučesnički. 0li to je bila samo idealistička idealistička zamisao jer je znao da ne bi mogao da se ud udal alji ji od ljud ljudii i njih njihov ovee grdo grdobe be.. Raz azm mišlj išljao ao je be bezz pres presta tank nkaa o kukavičluku naroda i njegovoj potčinjenosti bezočnosti nepravednih vladara. 'o pristajanje da se udovolji tiranima, koje se često graničilo sa slepom odanošu, izazivalo je u njemu neprestano ču!enje. 3io je sklon da poveruje da je vei deo ljudi upravo težio ropstvu. ugo se pitao zahvaljujui kakvom se to lukavstvu to ogromno delo mistifikacije organizovano od imunih moglo tako širiti i napredovati na svim kontinentima. 'reba rei da je Karamalah pripadao onoj kategoriji pravih aristokrata koji su odbacili kao stare prnje sve vrednosti i dogme koje su tokom vekova utvrdile te odvratne persone kako bi održale svoju dominaciju. /a tako, činjenica da su ti smrdljivi psi uspevali da održe svoju mo
na planeti nije ni u čemu mogla da oslabi njegovu radost življenja. "aprotiv, njihove glupe i kriminalne kriminalne akcije su za njega bile neiscrpni izvor zabave. o te mere da je ponekad priznavao da bi zbog ličnog zadovoljstva žalio nestanak te bagre jer se plašio pl ašio dosade koja koj a bi nastala u ljudskom lj udskom rodu onda kada bi se svet konačno rešio te gamadi. *roblje je počivalo u privremenom miru, čemu je bio uzrok sveti trenutak sijeste. sijeste. 7ak su i deca, otupela od silnih prekora svojih majki, majki, prestala sa svojim bučnim igrama i opscenim bezobrazlukom. + vremena na vreme rafali pregrejanog vazduha pronosili su, kao eho neke neizrecive patnje, žalopojke narikača, revnosnih najamnica bola, odanih preterivanju. 5astrebovi, nesrene ptice grabljivice, kružili su azurom iznad grobova, primorani da traže svoju hranu na !ubrištu bede. 5edan starac bele brade koji je vukao za sobom neku rahitičnu mazgu na konopcu prošao je pored grobnice i, kao kakav monarh u egzilu, pozdravio Karamalaha blagim klimanjem glave. 'o je sigurno neki nosač kolica bez posla koji šeta sa mazgom kako bi pokazao svetu svoje junaštvo u nevolji. 0li ono što je uznemirilo Karamalaha bio je magarčev pogled# tužan i istovremeno optužilački pogled, koji kao da je govorio da je Karamalah krivac za njegovu propast. 3acio je cigaretu i vratio se u unutrašnjost prostorije svojoj goši. 1lada devojka koja je sedela za učiteljevim stolom marljivo je prepisivala beleške koje je uhvatila tokom njihovog popodnevnog razgovora. -va studentkinja od devetnaest godina po imenu "ahed nameravala je da napiše tezu o njegovoj filozofiji poruge i mnogobrojnim sporovima koje je imao sa nepopravljivo neukom vlašu. Karamalah, koji se užasavao svega što je ličilo na diplomu % siguran put u ropstvo % popustio je iz obzira jer mlada devojka nije bila lepa, a on nije bio u stanju išta da odbije jednom ružnom biu. /a makar bila posredi tako ekstravagantna ekstravagantna zamisao zamisao kao što je teza o njegovom delu. -na je ve skoro mese mesecc da dana na do dolaz lazila ila svak svakog og po posle slepo podn dnev evaa da rova rovari ri po njeg njegovo ovojj misli misli sa grozničavim bunilom jedne bolesnice koja ispituje svog lekara. Karamalah je
odgovarao na njena ustreptala ispitivanja sa ljubaznošu i sa mnogo razonode. "amera mlade devojke da ozvaniči filozofiju koja je hvalila jednu drugu stvarnost od one koju su utvrdili davaoci diploma činila joj se kao dovoljno opasna fantazija za njenu budunost. +ve što joj je govorio o svojoj koncepciji svet sv etaa bilo bilo je radi radika kaln lnoo i na nasu supr prot ot on onom omee što što se uč učil iloo u šk škol olam amaa i na univerzitetima univerzitetima.. 3ilo je sasvim izvesno da e tim neobičnim delom, delom, ukoliko ono jednog dana iza!e iz svoje ilegale, zavredeti da od policije bude proglašena za subverzivni element koji treba držati pod prismotrom. Kako bilo da bilo, uprkos tom apsolutnom skepticizmu, on je želeo da njena luda zamisao uspe nekim nepredvi!enim spletom okolnosti, što e rei da je imala šanse da naleti na neob ne obra razo zova vane ne,, ili ili pros prosto to % slep slepee ispi ispiti tiva vače če.. Razu Razum meo je njen njenuu ambi ambici ciju ju zasnovanu na želji da se odvoji od svog mediokritetskog okruženja time što e dobiti prestižnu diplomu. 'o parče papira predstavljalo je za sve one koji su bili izvan dometa legalnog banditizma neku vrstu svete relikvije koja ničemu nije služila, osim da se na!e u grobu pokojnika preminulom od gladi. Karamalah je sada dovoljno poznavao devojku da bi mogao da zamisli njenu njenu ne neob običn ičnuu sudb sudbin inu. u. +vak +vakii pu putt ka kada da je do dola lazil zila, a, do dono nosi sila la mu je sitne sitne poklone, predmete neodre!ene vrednosti vrednost i koji mu nisu ni za šta služili. služili . +umnjao je da ih je krala po raznim prodavnicama u gradu jer je poticala iz veoma siro sirom mašne ašne po poro rodi dice ce.. 'i da daro rovi vi,, ne nevi vino nogg izgl izgled edaa i be bezz ikak ikakve ve up upot otre rebn bnee vrednosti, počeli su da ga brinu zbog opasnosti kojima se devojka izlagala. "ije bio protiv kra!e % aktivnosti koja je uživala internacionalno odobravanje i koja je bila uslovljena jedino visinom ukradenih suma. 0li rizikovati da te uhvate i strpaju u zatvor zbog tako bednih sitnica % to je bio idiotluk par ekselans. +asvim je izvesno da bi i sam izabrao zanimanje lopova da u ranoj mladosti nije shvatio da može da pobedi laž sredstvima koja su primerenija ljudskom duhu od aktiv ak tivira iranja nja bo bomb mbee ručn ručnee izrad izrade. e. & svak svakom om sluča slučaju ju,, treb trebalo alo je ok okonč ončat atii tu neumerenu pljačku pre nego što se grobnica njegovih roditelja ne pretvori u prodavnicu robe iz druge ruke. elikatna eli katna stvar. Kako to da joj kaže a da joj ne
otkrije svoju zabrinutost zbog porekla svih tih poklončia kojima ga je zasipala< /ribližio joj se i snažno spustio ruku na rame kao da je budi iz dubokog sna. "ahed je prestala da piše i okrenula se ka njemu smešei se. "jen osmeh je zadržao onu uro!enu tugu koju dele svi nesrenici. Karamalahu se ponekad činilo da izvesna alhemija, složena koliko i misterija stvaranja, izaziva na njenom licu neku vrstu neuhvatljive lepote. a nije možda iz lenjosti ili nehaja bio nesposoban da odgonetne skrivenu lepotu ove devojke< stina je da je tokom njihovog prvog susreta malo zagledao sirotu studentkinju, bojei se da ova ne otkrije kod njega onu nelagodu koju je oseao svaki put kada bi se našao pred ružnom ženom. +ada se pitao, podsmevajui se svom opažanju, čemu bi trebalo da pripiše tu neverovatnu promenu9 atmosferi grobnice ili svojim jeretičkim besedama< 'o da je "ahed procvetala u dodiru sa njegovim spisima, bila je velika i neprihvatljiva hipoteza za njegovu inteligenciju. spričala mu je, po svemu sudei, istinitu priču koja je zasluživala da se o njoj (valjano) razmisli. 5ednom prilikom, prilikom, kada je bila bolesna i kada joj je bilo dosta svega, rešila je da umre, ali joj je tada jedna prijateljica donela neku njegovu knjigu. a bi udovoljila drugarici, koja joj je preporučila tu lektiru, ona je uze i poče da je čita bez nekog naročitog oduševljenja. 'ek kasnije, kada je završila sa čitanjem i zaklopila knjigu, osetila je da se neverovatno dobro osea. "ije više bila bolesna i nije nipošto želela da umre. "apustila je postelju, prožeta žarkom željom za životom, obukla svoju najlepšu haljinu i izašla na ulicu da objavi svoju sreu i oslobo!enje. 1islila je da je naučila nešto izuzetno ozbiljno a da ni sama nije znala šta tačno, ali ono u šta je bila sigurna bilo je to da se njen pogled na svet zauvek promenio. 4atim je dodala9 to je kao na dan nakon revolucije, kada je tiranin mrtav, a ljudi vam se osmehuju, iako vas ne poznaju, samo zato što su sreni. Karamalah je znao da smrt jednog tiranina ne znači i kraj same tiranije, ali da ne bi razočarao devojku, nije hteo da kvari njenu naivnu sliku o revoluciji. :E> u sada da krenem;, reče "ahed. :-duzimam ti dragoceno vreme.; :GD ne treba da te optereuje. 5a nisam od onih što se često odaju
nekorisnim poslovima verujui da tako ispunjavaju nekakav obavezni običaj. 5edin 5edinoo drago dragoce ceno no vreme vreme,, drag dragaa moja moja "a "ahe hed, d, jeste jeste ono vrem vremee ko koje je čo čove vekk posveuje razmišljanju. 'o je jedna od onih nepristojnih istina koje se gnušaju trgovci robova.; :/rosto je neverovatno da ti ljudi nisu u stanju da vide istini u oči2; :"e budi naivna. +vi znaju šta je istina, ali ta istina ne može da se unovči. a li možeš da zamisliš one gadove koji kontrolišu informacije kako prodaju istine< & najboljem slučaju, svi bi im se rugali. z prostog razloga9 istina nema budunost, dok je laž nosilac velikih nada.; "ahed poče da se smeje. 7esto se smejala u njegovom društvu, kao da je htela da mu pokaže da je usvojila njegovo učenje i da je sada živela život sa namerom da u njemu i učestvuje a ne samo da mu se poslušno predaje. Karamalaha je iznova potresao kratkotrajan blesak koji je osvetleo devojčino lice. *ledao ju je pogledom punim zahvalnosti prema tom nevidljivom tvorcu ove dirljive promene. :+vaki put kad do!em ovde, ti me rasteretiš. -seam se lakšom svaki put kad napustim ovo groblje koje je za mene postalo magično mesto u kome se sve čini jednostavnim.; Karamalah je načinio nekoliko koraka ka vratima, pogledao je aleju opustelu pod suncem, a zatim se vratio devojci. Reče šaljivim tonom9 :4naš li da me je malopre jedna izgladnela mazga koju je njen vlasnik vodio na klanje pogledala optuživačkim pogledom<; :Rugaš mi se, učitelju2 Kako možeš da znaš da je to bio baš optuživački pogled<; :4ato što mi je dovoljno da vidim staru ženu kojoj je teško da hoda, čoveka koga je zadesila neka strašna nemo ili, prosto, dete koje plače, pa da se osetim krivim zbog toga što im se to dešava. 3udui da ne pridajem nikakav znač zn ačaj aj so sops pstv tven enoj oj ne nesr sre ei, i, misli islim m da mi se ne nesr sre eaa drug drugih ih uk ukaz azuj ujee ka kaoo neprestano neprestano potkazivanje mog nehaja. 0li, prepustimo magare njegovoj njegovoj sudbini.
a popričamo malo o tebi. 6e neko vreme hou da ti kažem da ne moraš da mi donosiš poklone svaki put kada do!eš. "e znam šta da radim sa svim tim bogatstvom od koga e grobnica uskoro početi da liči na muzej.; :0li ti si bogat, učitelju. +ve zlato ovoga sveta ne može da te obogati više nešto što to ve jesi. 'o što nazivaš poklonima samo su mali znaci prijateljstva kako me ne bi zaboravio. 4nam da eš mi se opet smejati, ali uz sve dužno poštovanje, priznajem ti da se bojim da me ne zaboraviš čim budem završila rad.; :4ašto bih te zaboravio< zaboravio< 'i eš uvek biti dobrodošla dobrodošla u moj dom, gde god on bio, ovde ili negde drugde. Reci mi odakle ti ta glupava ideja<; "ahed je oklevala da odgovori, namrštila se, a lice joj je ponovo postalo neprijatno, kao da je potvr!ivalo bolno priznanje. :=> eto;, reče ona skreui pogled, :J> znam da ti voliš samo veoma mlade i veoma lepe devojke. 0 ja sam stara i ružna. 4ato sam mislila da više neeš hteti da me vidiš.; 4avršila je rečenicu i pogledala ga u oči iščekujui njegov sud. Karamalah je najpre ostao zaprepašen, a zatim ga je, kao spora bol, obuzela griža savesti bez i najmanjeg upozorenja. /otisnuta surova griža savesti. a nije povredio devojku svojim rezervisanim ponašanjem i možda čak izdao svoju neugodnost a da toga nije ni bio svestan< -na je rizikovala odlazak u zatvor da bi mu ostavila nekakav suvenir, suvenir, a Karamalah Karamalah to nije mogao da izbriše nikakvom porugom. :zvini;, reče joj kao glumac koji nije siguran da zna svoj tekst, :što ti nikad nisam uputio komplimente na račun izgleda. -duvek mi je bio odbojan takav način zavo!enja žena, ali pošto ve želiš da o tome govorimo, hou da ti kažem da si ti i više nego lepa jer tvoje, naočigled, obično lice ima nešto enigmatično i katkad uznemirujue što nijedna lepa devojka, kao što ti misliš da ih volim, nee nikada imati. 5esi li sada zadovoljna< da li mi veruješ<; :6erujem u sve što mi ti kažeš, učitelju. 7ak i kada izgledaš kao da se
šališ...; Karamalah je čestitao sam sebi. &pravo je izbegao jednoj od onih zamki koje samo žene umeju da izmisle i čiji mehanizam nijedna stara ili nova filozofija nije uspela da analizira. /a pošto se tako briljantno izvukao, požurio se da reši pitanje pristojnosti koje je još odavno lebdelo u vazduhu izme!u njega i mlade devojke. -na ga je posebno nervirala zbog svog ponašanja potčinjene učen uč enice ice pu pune ne po pošto štova vanj nja. a. Ka Karam ramal alah ah je prezi prezirao rao po pohv hvale ale prois proistek tekle le iz tog tog društva koje je poštovalo samo bitange. +vaki izraz strahopoštovanja prema njegovoj ličnosti doživljavao je kao potajnu uvredu. uboko u sebi, nije video ništa, niti bilo koga, ko je zasluživao i najmanje obožavanje. "a tom groblju, zahvaenom i degradiranom bedom živih bia, jedino su mrtvi, zbog svoje diskrecije i tišine, imali pravo na poštovanje. :"ahed, keri moja2 'i mi ne duguješ nikakvo poštovanje. +vi misle da su dostojni poštovanja ili teže tome. 1olim te, nemoj da me mešaš sa tim lu!acima. -tka -tkadd je Ka Karam ramal alah ah po potv tvrdi rdioo da njeno njeno lice lice po pose sedu duje je ne neka kaka kavv šarm šarm,, "ahed je prikovala pogled za nešto neodre!eno, kao da je posmatrala svoj lik u zami amišlje ljenom ogledalu. lu. Karam ramalahova molba lba je trgn rgnula iz te div divne kontemplacije. :"ikada te neu pomešati ni sa kim. 0li ne mogu da te ne poštujem, to bi bilo bezobrazno s moje strane.; :GD je upravo ono što hou. a budeš bezobrazna. 'o e malo animirati naše razgovore, tvoje poštovanje me umara i uspavljuje.; "ahed je ustala, pokupila svoje sveske i složila ih u torbu od veštačke kože, zatim se ceremonijalno naklonila pred Karamalahom, najavljujui time parodiju početka njene mlade drskosti. "osila je crnu pamučnu haljinu bez rukava, amblematičnu odeu za odlazak na groblje. Karamalah je hteo da joj kaže da nije bilo neophodno da se oblači kao da ide na sahranu da bi došla u njegovu grobnicu, ali se ubrzo setio da je mlada devojka možda imala samo tu
haljinu pa se suzdržao od takvog komentara. spratio je do vrata i ostao da gleda kako se udaljava, crna i krhka silueta u brutalnoj svetlosti sunca, njišui svoju torbu kao kakvo oružje protiv nepravedne sudbine. Karamalah je nameravao da se povuče u svoju grobnicu kada je ugledao kako ka ko se praš prašnj njav avom om alej alejom om prib pribli liža žava vaju ju dv dvaa čo čove veka ka od ko koji jihh je jedn jednog og prepoznao % uprkos uzaludnom uzaludno m preobražaju % "imra, slavnog džeparoša, starog i zabavnog poznanika iz vremena kada je bio u zatvoru. "imra je pratio neki mlad čovek obučen po poslednjoj modi, koji je delovao uspavano, hodao je kao mesečar koji se žuri da se vrati u krevet. /o svemu sudei, ove dve osobe nameravale su da ga posete budui da ih nije pratila pogrebna povorka. +ačekao ih je, uveren da e ovo poslepodne biti ispunjeno iznena!enjima i prijatnim razgovorima. "imr ga je mnogo zabavljao tokom boravka u zajedničkoj eliji. ako nepismen, bio je to pravi mudrac koji je sa autoritetom govorio o svojoj burnoj karijeri maleroznog lopova i počasnog vaspitača delinkventne mladeži. 0li ko je ovaj mladi čovek ekscentričnog izgleda i iz kog se to nepoznatog razloga "imr, koji je prešao u ilegalu, izlagao javnosti u društvu takve individue koja je mogla da izazove nemir kod lokalne populacije svojom upadljivom pojavom< +uočen sa takvom enigmom, Karamalah nije ni za trenutak posumnjao da e mu ova poseta prirediti nekakvo uživanje. +ada su dva čoveka stajala pred njim i "imr se poklonio tako da je izgledalo kao da svom učitelju nudi svoju obrijanu glavu na dar. Karamalah je za njega oličavao vrhunsku vrhunsku istinu, istinu protiv koje se bore svi narodi na svetu kao da je ona kakav zarazan virus. -stao je povijen za trenutak, zatim je podigao glavu i rekao sumornim glasom, dostojnim čoveka koga je sudbina namučila9 :zvini što ti smetam, učitelju2 0li, posredi je izvanredna afera. ozvoli mi da ti najpre predstavim jednog od mojih bivših učenika koji je na briljantan način uspeo u jednom nepravedno prezrenom poslu.; :GD sam i sam primetio;, reče ironično Karamalah. :'reba biti slep pa ne
uočiti takav uspeh. -vo je za mene veliki dan kad mogu da ugostim tako trijumfalnu mladost.; :?ta čekaš, kučkin sine, pozdravi učitelja2;, naredi "imr, rešen da pokaže svoj autoritet nad bivšim učenikom, makar ovaj bio i na samom vrhu svog umea. -sama se približio i stegao ruku Karamalahu sa zebnjom onoga ko je došao da se posavetuje sa proročištem. :'i mi nikada ne smetaš, dragi moj "imre, trebalo trebalo bi to da znaš;, nastavi nastavi Karamalah. :1ogu čak da ti kažem da sam se nadao tvojoj poseti. & ovom trenutku se ama baš ništa radosno ne dešava. "ema ni finansijskih skandala, ni civilnog rata, ni političkih ubistava. 5edno veliko ništa2 Kao da su svi gadovi pocrkali ili otišli na odmor. 0li u!ite, u!ite. obro mi došli ti i tvoj slavni učenik.; Karamalah Karamalah se povuče u stranu kako bi pustio posetioce da pro!u. -sama -sama je oklevao za trenutak, a zatim brzo prekoračio prag grobnice sa utiskom da definitivno ulazi u neki drugi svet. 3io je zadivljen kurtoaznošu i neusiljenošu sa kojima ih je Karamalah pozvao da u!u u grob. Kao da je, u najmanju ruku, nekakav princ koji dočekuje u svojoj palati delegaciju pristiglu da mu prenese novosti iz njegovog kraljevstva. "imr, koji se u ovom improvizovanom staništu nije, očigledno, oseao nimalo strano, nije ga prevario kada mu je opisao Karamalaha kao izuzetno bie. 1ladi čovek se iskreno slagao sa njim da ovaj ne samo što je bio izuzetan nego je živeo u stvarnosti koja je bila čudesno prilago!ena njegovoj meri. "ikada mu nije palo na pamet pa met da e se jednoga dana nai na jednom takvom mestu, pod prepredenim i ujedno zastrašujue bliskim pogledom nepoznate osobe. 4ašto je tako lako prihvatio da sledi "imra u ovoj ekspediciji< 4ar nije upravo on uvukao svog bivšeg profesora u sve ovo a ne obrnuto< &bedio je sebe da su ga neke sile, nepoznate njegovom razumu, dovele dovde kako bi sreo osobu od kapitalnog značaja. -va perspektiva ga je ispunila zabrinjavajuim blaženstvom.
:+edite;, pozva ih Karamalah, pokazujui im na divan koji je služio kao krevet. -n je seo na stolicu za radnim stolom. -sama je nepoverljivo disao. +trahovao je od mirisa leševa ukopanih u blizini, a naročito se plašio da se ne zarazi mikrobima koje je zamišljao kako lebd lebdee prost rostor orij ijom om.. 3ilo ilo mu je po potr treb ebno no ne neko ko vrem vremee da se na navi vikn knee na novonastalu situaciju. "ekoliko komada nameštaja koje je video oko sebe i knjige nagomilane na radnom stolu umirili su ga svojom banalnošu. "a kraju krajeva, krajeva, ova prostorija je ličila na bilo koju drugu sobu u nekom stanu u gradu. 4aboravio je na groblje i prisustvo mrtvih kako bi prostudirao svog domaina pogledom siročeta koje je izabralo jednog oca me!u nekolikim pretendentima na usvojenje. 7ovek koga je posmatrao mora da je imao oko pedeset godina, uprko up rkoss njego njegovom vom osme osmehu hu malic malicio iozn znog og de dete teta ta i glatk glatkom om licu licu na kome kome se odraž od ražav aval aloo po posto stoja jano no ve vese selje lje,, ka kaoo da mu je bo boža žans nsko kom m od odlu lukom kom zauv zauvek ek dodeljena nekakva ekskluzivna srea. "osio je žuti penjoar od svile i papuče od crvene kože. -sama je morao da prizna da je njihov domain, uprkos odevnoj jednostavnosti, sačuvao više dostojanstva i gordosti od njega samog sa svim svoji svojim m arse arsena nalom lom skup skupoo pla plaen enih ih od odela ela,, ku kuplj pljen enih ih ko kodd na najb jbolj oljih ih kroj krojač ačaa prestonice. "akon što je došao do takvog zaključka, osetio se pomalo nesrenim. :akle, šta je to tako izuzetno posredi<;, upitao je Karamalah gledajui ispitivački svoje posetioce, radostan kao čovek koji iščekuje nasledstvo. :"eš :" ešto to što se do dogo godil diloo mom mom brilj briljan antn tnom om uč učen enik ikuu ov ovde de prisu prisutno tnom; m;,, odgo od govo vori ri "imr "imr prof profes esors orski kim m tonom tonom,, zabor zaborav avivš ivšii da se ne ob obra raa a mlad mladom om lopovu stažisti. :/ošto je podelio sa mnom svoje brige i sumnje, pomislio sam, prirodno, da si ti jedina osoba koja može da ga posavetuje. & pitanju pitanj u je nešto što zaht zahtev evaa pros prosve vee eni ni um jer jer je po posr sred edii afer aferaa ko koja ja no nosi si sa so sobo bom m mnog mnogee opasnosti... 5ednom rečju, to je bomba2; :+lu :+luša šam m pa pažl žlji jivo vo;, ;, reče reče Ka Kara ram malah alah,, iskr iskren enoo od oduš ušev evlj ljen en ov ovak akvi vim m početkom.
-sama se brzo utešio od svog poraza pred Karamalahovom estetskom superiornošu, ali je i dalje bio zbunjen. /okušavao je da shvati zašto se Karamalah toliko raduje priči o kojoj još uvek ništa ne zna. /risetio se da ih je po dolasku njihov domain dočekao kao da ih je odavno očekivao kako bi započeo sa neobičnom svetkovinom. :$ajde, ispričaj ispričaj tvoju priču učitelju;, naredi "imr svom bivšem učeniku. : budi ponizan, ne hvali se previše tvojim poznanstvima u visokom društvu. +amo ono što si meni ispričao.; ošao je trenutak kad je -sama trebalo da ispriča svoju avanturu pred učiteljem i poče hladno i precizno, ne zaboravivši da pomene nekoliko detalja o moralu svoje žrtve, zvane +ulejman, preduzimača preduzimača i uspešnog uspešnog autora maestralne maestralne katastrofe. :/okaži mi to pismo;, reče Karamalah, sve očaraniji. "ije se prevario, ovo popodne je postajalo sve zabavnije. 1ladi je požurio da izvadi pismo iz džepa i pružio mu ga je sa onim poverenjem kakvo se može ukazati jednom j ednom takvom duhu. Karamalah uze pismo i poče da čita. Kako je čitao pismo, tako mu je lice izražavalo sve snažnije zadovoljstvo, izgledalo je kao da čita tu uzbudljivu poslanicu s dečačkom zalju zaljublj bljen enoš ošu u i pleme plemeni nitom tom na nadm dmo oi. i. 'o je potraj potrajalo alo ne neko ko vrem vreme, e, pa se njegovim posetiocima učinilo da učitelj nikako da se zasiti zadovoljstva koje mu je pružalo pismo. :-vo pismo je med i mleko;, reče na kraju Karamalah smejui se grohotom. :+asvim je izvesno da iz njega nisam saznao ništa o tom promoteru ruina koji se proslavio svojom podlošu. 0li zato nisam znao da je njegov saučesnik, zabludeli ministrov brat, poznat u krugovima legalizovane kra!e, mogao da napiše ovakvo remek%delo crnog humora. -vome u se radovati nekoliko dana.; "imr je za trenutak zastao, a onda se razočarao kao lopov koji, pošto je ukrao komad komad nakita za koji je verovao verovao da je od velike vrednosti, vrednosti, shvata da je to
loša roba. Karamalahov zaključak o tako ozbiljnoj aferi nije bio ni najmanje zanosan, a nije mu ni podigao ugled pred bivšim učenikom. 0 tako je želeo da mu pokaže kako poseuje učene ljude, stručnjake koji su umeli da reše najteže probleme, ali je ovim pismom, iako eksplozivne eksplozi vne sadržine, uspeo samo da zabavi učitelja. &prkos ovom neuspehu, nije izgubio nadu i načinio je pred -samom, zapanjenim od nerazumevanja, grimasu koja je trebalo da ga opomene da bude strpljiv. :"adali smo se, učitelju, da eš nam ti rei šta treba da učinimo sa ovim pismom;, odvažio se "imr. :a li da ga zakopamo na ovom groblju ili da ga bacimo ko bombu na grad< 4ar ne misliš da bi novine skupo platile za kopiju ovog pisma< 3io bi to veliki skandal.; :"imr, brate moj, ti si veličina u tvojoj profesiji, ali dozvoli mi da ti kažem da ovo pismo nee izazvati nikakav skandal. 3anditizam u visokim sferama društva jeste nešto što postoji u svim zemljama sveta. "arod se na to navikao i aplaudira takvim podvizima. 1islim da treba učiniti nešto drugo. "ešto originalno i pre svega zabavno. "ema potrebe nuditi ovakav poklon imbecilima. +ačuvajmo ga za sebe.; :?ta predlažeš<; :5oš uvek ne znam. -va afera je tako groteskna da bi morala da me inspiriše na neko grandiozno rešenje. "ajsmešnije mogue.; -va izjava je utešila -samu koga je do tada umaralo to što Karamalah neozbiljno shvata njegovu priču. &čitelj se na kraju ipak obavezao % istina, na njemu svojstven način % da na!e rešenje za problem koji je postavilo to pismo. 4abavno 4abavno rešenje koje bi moralo da bude šokantno, ali koje mu se učinilo, što je bilo neobično, privlačnim i ne baš toliko udaljenim od destruktivne svireposti. 'ako se njegova poseta tom udaljenom groblju, posle pešačenja kroz blatnjave uličice, nee završiti kao potpuni neuspeh. /očeo je da potpada pod neizreciv šarm svog domaina, ne mogavši da objasni taštinu i unutarnje likovanje tog čoveka koji je živeo u mauzoleju. Kako je ovo jezivo okruženje moglo da
proizvede, osim ravnodušnoti, tako preteranu vitalnost u službi poruge< 'u je bio znak inteligencije koja se razvijala u prostoru lišenom svih budalastih predrasuda koje zagorčavaju zagorčavaj u život ljudima. "aprasno je postao svestan da ga je sops so pstv tven enaa glup glupos ostt sp spre reča čava vala la da otkr otkrij ijee ništ ništav avnu nu stra stranu nu pa patn tnji ji ko koje je su optereivale njegovu mladost. +asvim je sigurno9 Karamalah je bio prorok originalne borbe protiv najveih moguih obmanjivača. Karamalah se zadovoljno smeškao pred perspektivom koja mu se nudila da razreši krizu od nacionalnog značaja. -duvek je verovao u +lučaj. Kada je maločas primio svoje goste, bio je siguran da mu donose iz bučne prestonice nekoliko novih verzija ljudske gluposti koje bi mogle da ga zabave. 0li nije očekivao ovakvu gozbu. :6oleo bih da upoznam tog +ulejmana;, +ulejmana;, reče. :7ini mi se da bi razgovor sa tim čovekom bio više nego zabavan. /ravi praznik za duh.; :?ta hoeš time da kažeš<;, zabrinuo se "imr. :4ar ti se ne čini da bi trebalo upoznati čoveka koji je u stanju da satre pedeset osoba varajui na gra!evinskim materijalima samo da bi zaradio novac<; :&čitelju, ubij me, ali 0laha mu, objasni šta hoeš da kažeš2; :+lušaj, taj čovek je oličenje sve gadosti ovoga sveta. o sada sam poznavao njegov lik li k samo iz novina. 1ožda e mi ovo pismo provi!enja pružiti priliku i da ga vidim izbliza. &vek se nešto nauči od takvih gadova.; :?ta misliš da možeš da naučiš od tog beščasnog čoveka<; :ragi moj "imre, evo još jedne predrasude koje se treba osloboditi. 'reba da znaš da je čast apstraktan pojam koji je, kao i uvek, izmislila vladajua klasa kako bi i najsiromašniji siromah me!u siromasima mogao da se hvali da ima neko nepostojee dobro koje nikoga ništa ne košta.; :0li;, viknu "imr, :upravo si me lišio jedine stvari koju sam još uvek posedovao i koju sam mogao da prodam. +ada se oseam još siromašnijim sir omašnijim nego što sam bio pre nego što sam došao ovamo.;
:1oram da priznam da ne vidim vezu izme!u formulacije časti i tvog iznenadnog siromaštva.; :F pa;, objasni "imr, :često sam slušao ljude kako kažu da njihova čast nije na prodaju. 1islio sam da e mi jednog dana neko predložiti da kupi moju čast. 'i si me upravo lišio najunosnije transakcije u životu.; :"emoj da se sekiraš. 1oi eš uvek da prodaš svoju čast. "isu svi upueni u to, mi jedini to znamo. +ada e ti biti lakše.; :+lažem se sa tobom;, reče -sama, konačno se oglasivši. :"aučio sam tako puno stvari za ovo malo vremena da u, iako obeščašen, otii bogatiji odavde. 0li, šta mi vredi čast u pore!enju sa tvojim društvom<; Karamalah ga je pogledao kao da ga vidi po prvi put. /otpuno se zaneo tim pismom koje je stiglo u pravi čas i obuzelo njegov izoštreni um do te mere da je zaboravio ko je njegov spretan donosilac. 'aj mladi lopov, nesretni "imrov učenik, umeo je da izmakne bedi svoga učitelja i povede odevnu strategiju koja mu je omoguavala da krade bogate. nstinktivno je pronikao u falinku falinku društva društva zasnov zasnovano anogg na spo spoljaš ljašnjem njem izgledu izgledu.. 4asluži 4asluživao vao je njegovo njegovo poštovanje. :4nam da mogu da računam ne tebe;, reče on svom mladom posetiocu sa bratskim elanom koji je tako redak za njegovu rasu. :4a početak, možemo da iskoristimo iskoristimo ovo pismo tako što emo izvršiti pritisak pritisak na +ulejmana +ulejmana i naterati ga da prihvati mondenski sastanak u nekom gradskom kafeu. &vek je unosno razgovarati sa takvom vrstom ljudi. 'ako naučimo da podlost nema ni granica, a ni kraja, ni konca.; :+amo kaži;, odgovori -sama, :šta treba da učinim<; :o!i sutra kod mene. "apraviemo zajedno veseli ratni plan protiv tog kobnog promotera ruševina.; :3ie mi savršeno prijatno u takvoj vrsti rata;, obea -sama. "imr diže ruke ka plafonu, kao da je molio nebesa da im budu naklonjena, ali to je bio samo prirodan gest pred neprijatnošu koja ga je
obuzela. 3io je rasr!en bestidnim i neobjašnjivim dosluhom nastalim izme!u Karamalaha i njegovog bivšeg učenika.
IV 0tef +ulejman, +ulejman, promoter promoter bezazlenih urbanih genocida, nije nosio na čelu beleg svoje podlosti, ali bez obzira na njegovu uro!enu nonšalantnost, nebrojeni stanari zgrada koje je sagradilo njegovo preduzee za nekretnine proklinjali su ga u svako doba dana i noi, ne računajui računajui izvesne ekstremiste koji su zahtevali njegovu momentalnu smrt. "a nesreu, te kletve ogorčene svetine, lišene bilo kakve ekonomske kulture koja bi im pomogla da cene lepote kapitalizma, nisu nikada dostigle onoga kome su bile upuene. -vaj je kraljevski živeo u rezidencijalnom kraju 4amalek, nekoliko kilometara od novih naselja koja su osvojila pustinju, a u kojima je primenjivao svoje unosne veštine. Razočaran postojanošu faraonskih spomenika, +ulejman se proglasio za promotera ere efemernih efemernih konstrukcija % amblema amblema modernosti modernosti % koje su zaveštavale zaveštavale budunosti samo ruševine i prašinu. 5ednostavno rečeno, bile su to kue za jednokratnu upotrebu. /rerano obrušavanje njegove poslednje produkcije pokazalo se kao naročito poguban oblik modernizma jer je me!u ruševinama i prašinom ležalo pedesetak leševa ljudi koji su okončali svoju mediokritetsku egzistenciju bez i najmanjeg upozorenja. ako nije bio sujeveran, +ulejman nije nikada zaboravio, dok je razra!ivao svoje ponude koje su prevazilazile svaku konkurenciju, da je mogue i da slučaj umeša svoje prste. -va katastrofa, koja je imala poguban uticaj na njegov ugled, zainteresovala zainteresovala ga je po svojoj iznenadnosti. iznenadnosti. Kakva je to kob koja se toliko požurila, ne razmišljajui o šteti koju je nanelo njeno neumesno neumee< 4ar nije mogla da pričeka pre nego što se perfidno okomila na tu zgradu na kojoj se ni fasada još nije osušila, a koju je svečano otvorio jedan ministar pre nepuna tri meseca< 3ila to je neka sumnjiva kob i +ulejman je bio ube!en da je to imalo nekakve veze sa zaverom organizovanom od njegovih neprijatelja koje je vre!ao njegov uspeh. -duvek je verovao u narodnu
izreku koja kaže da bogatstvo, kao i med, privlači mušice. & ovom slučaju, u pitanju su bile pakosne mušice koje su ve nekoliko puta izlile svoju žuč na prve strane nezavisnog dnevnika koji je, povrh svega, bio nepotkupljiv (što je retkost u svetu). -ptužen za svakakve malverzacije i pronevere, +ulejman se % poput svih njemu sličnih % pozivao na svoju čast kao na neosporan alibi. *ovorio je da ga čast nije napustila onda kada su se odigrali ti prestupi. "jegova neiskrenost neiskrenost je toliko prevazilazila prevazilazila norme koje je dozvoljavala njegova profesija profesija da je izazivao divljenje i ljubomoru čak i kod najumerenijih konkurenata. -pse -p sesiv sivna na istra istraga ga o izvor izvoruu smetn smetnji ji po prog program ram izgrad izgradnj njee stam stambe beni nihh prostora koji je trebalo da uveliča njegovu slavu nije ni u čemu ublažila +ulejmanov bes prema njegovom saučesniku, ministrovom bratu. 'a kukavica i glupak se usudio da mu pošalje pismo raskida puno teških optužbi, optužbi, koje je palo u ruke neke nepoznate osobe. & ovom trenutku taj kučkin sin se sigurno krio kod svoje ljubavnice, ostarele i izborane trbušne plesačice, koju je kraljevski izdržavao zahvaljujui njegovom novcu, dobijenom po učinjenim, manje%više zako zakonit nitim im,, ve velik likim im uslu uslugam gama. a. &isti &istinu nu,, trans transfo form rmac acija ija jedno jednogg od njeg njegov ovih ih najlepših najlepših ostvarenja u ratnu katastrofu, kao i pedeset leševa za koje se smatralo smatralo da su nevini činili su samo jednu epizodu. stina, mučnu, ali ne i pogubnu po njegovo poslovanje. 4a svakim pokoljem sledi, pre ili kasnije, neki drugi, još spek spektak takul ularn arniji iji.. "išta "išta nije nije moglo moglo da zaus zaustav tavii ne nesr sre euu ko koju ju mu je sudb sudbin inaa namenila, mislio je +ulejman, koji je iznenada dosegao mudrost. 1ogao je da očekuje od te sudbine da upriliči nekakvo iskakanje iz šina jednog voza ili požar na stadionu. -va poslednja mogunost mu se više dopadala zbog velike mase degenerika koja je poseivala takvu vrstu mesta. 'ako bi ugljenisani ljudski ostaci mogli da se broje u hiljadama, što bi brojku od pedeset mrtvih učinilo smešnom. /rekinuvši to besramno razmišljanje o eventualnim smrtnim nesreama o kojima bi se govorilo u celom svetu, +ulejman se vratio svom glavnom i jedinom problemu % famoznom pismu. 3ilo kakvo razglašavanje sadržine tog
pisma, napisanog na memorandumu ministarstva, označilo bi kraj veoma unosne saradnje sa eminentnim funkcionerima koje je 0bdelrazak, koristei se svojim srodstvom sa ministrom, uspevao da skrene sa pravog puta i sprovede skrovitim puteljcima posutim dragim kamenjem. 4arekao se da e, kada bude dobio natrag to pismo, pronai tog bednog potomka zrikave majke kod njegove ljubavnice i da e se pobrinuti za njega, možda ga čak i odvesti u neku novootvorenu javnu kuu u kojoj najstarija stanarka nema više od šesnaest godina. 'o e za njega biti promena u odnosu na njegovu plesačicu zboranog stomaka i sigurno e popustiti. +ulejman nije imao izbora i bio je spreman na sve niskosti kako bi naveo 0bdelrazaka da promeni svoju odluku o prekidu saradnje. 3io je spreman čak i da mu kaže da e od njega učiniti svog naslednika, što bi bila užasna laž jer se njegova mržnja prema tom nitkovu nije ugasila. "ije mogao da zaboravi da mu je ovaj napisao ono bezočno pismo u kočijaškom kočijaškom stilu, s namerom namerom da ga obeščasti. & svoj svojoj nesrei morao je da prizna da je 0bdelrazak bio suštinski element u delovanju njegove podmitljive mreže bez koje nijedan posao ne bi bio ostvarljiv. 0ko bi pristao da radi kao kakav pošteni zanatlija, nivo zarade njegove firme spustio bi se na nivo zarade jedne fabrike za proizvodnju čaša bez dna. 5edan neznanac, u ovom slučaju mladi koji se predstavio kao student % ne precizirajui prirodu svojih studija % pozvao ga je telefonom i zakazao mu sastanak u čuvenom kafeu narodske četvrti Hl $useini, koji je svoju slavu dugovao klijenteli % mešavini intelektualaca, prosjaka, filozofa, ali i običnih živo životn tnih ih ak akte tera ra be bezz po pose sebn bnee stru stručn čnos osti ti.. +ule +ulejm jman an je no noi ima ma sede sedeoo u toj toj prestižnoj bašti dok je pripremao svoje budue podvige u domenu planirane i zakonske kra!e. 1ladi je rekao da je našao pismo sa njegovom adresom na trotoaru trotoaru ulice Rifat harb i uzeo ga je sa milostivim milostivim ciljem da ga vrati njegovom vlasniku. *ovorei o pismu, koje je izgubio kad i novčanik, mladi je obeao da e mu ga vratiti kada se budu videli, ne pominjui da e vratiti i ovo drugo. 6erovatno se nadao da e mu izvui nešto novca zauzvrat, na šta je +ulejman
bio spreman bez pogovora. 1e!utim, taj sastanak je odisao nečim sumnjivim, sadržavao je neobične i prinudne uslove koje bi čak i kod novoro!enčeta izazvale sumnju. "ajpre, izbor da se susret odigra nou, kao da je posredi kakav konspirativni sastanak# zatim, taj narodski kraj % zgodan teren za sumnjive rabote# a još uznemiravajue bilo je prisustvo jedne osobe za koju je student rekao da joj je veoma stalo da se sa njim upusti u mondenske razgovore. čemu bi to ta osoba mogla da želi da razgovara< 5edan svedok više u toj aferi i uskoro e ceo grad samo čekati da počne da se cereka i raduje zbog toga što više nema tajni o njegovom čudesnom bogatstvu. +a kakvom se to !avolskom namerom ovaj mladi poverio toj osobi< -vo pitanje nije prestajalo da ga progoni, kao one enigme koje vekovima ne nalaze odgovor na svoje pitanje. sto kao što ružna žena ne može da poružni s godinama, godinama, tako ni četvrt Hl $useini nije naročito propala kako je vreme proticalo. "akon što je parkirao automobil dovoljno daleko od mesta sastanka, +ulejman je hodao kroz no koju su više osvetljavala svetla kafea, baraka i svetiljke uličnih prodavača nego vladini kandelabri zabačeni po oškovima kaljavih ulica. 7inilo mu se kao da je juče napustio ovaj kraj, toliko su mu bili poznati umezi popucalih zidova, rupe koje su krasile trotoare, a naročito jedna % još uvek otvorena % koja ga, u ta dale da leka ka i zabo zabora ravl vlje jena na vrem vremen ena, a, umal umaloo nije nije prog progut utal ala. a. 0li 0li on onoo što što ga je iznenadilo iznenadilo i što je bilo novo i njemu neshvatljivo bila je radosna atmosfera atmosfera koju je oseao na sve strane, radost koja kao da je prkosila uobičajeno pitoresknoj i mračnoj slici bede. 0 nije bio prazničan dan. uboko ga je ljutilo to što su ga ljudi bučno dozivali, dobacivali jedni drugima i praskali u smeh, kao da im je prosta činjenica što su živi bila dovoljna za veselje. &brzao je korak, ne želei da se dalje izlaže toj orgiji krikova i veselih povika, doživljavajui tu gromku radost kao uvredu na račun delikatnog veselja bogatih. & jednoj frizernici je mladi šegrt u kupaim gaama brijao bradu nekom čoveku u sandalama. +lika tog sirotana koji se predavao luksuznom zadovoljstvu osvežavanja lica u tako kasne sate samo je poveala +ulejmanovu razdraženost i probudila u njemu
različite pretpostavke o pobudama tog nesrenika. 7ovek je brijao bradu pred sastanak sa lakoumnom % zasigurno lakoumnom % ljubavnicom, u nekakvom budžaku u okolini. ruga pretpostavka, za nijansu užasnija, čoveku se u snu prikazala smrt i hteo je da stigne čist i privlačan pred vrata raja. 0psurdno ponašanje tog estete sa društvenog dna nastavilo je da ga intrigira sve do trenutka dok mu se nije obratio neki dečak od desetak godina odeven u haljinu boje šafrana, novu novcijatu, koji je bio prilično nestrpljiv da sazna koliko je sati. +ulejman pogleda dete sa upadljivim ga!enjem i, maltene ga pljunuvši, odbrusi9 :4ašto hoeš da znaš koliko je sati< deš možda na sastanak<; :"e;, odgovori dete. :"e idem na sastanak.; :?ta te se onda tiče koliko je sati<; :Razgovora radi. 'ražim oca.; :"e razumem. Kakve veze ima tvoj otac sa mojim satom<; :-bjasniu ti. -tac nas je, moju majku i mene, napustio kada sam bio mali. "e poznajem ga. 1oja majka kaže da e se vratiti kad%tad i da je veoma bogat. +vaki put kada vidim čoveka koji je obučen kao ti % kao bogataš, ja pomislim da je to možda on.; :7ime se bavio tvoj otac<; :3io je lopov;, reče dete ponosno. :1arš odavde, mangupe mali2 "isam ja tvoj otac.; :?teta. sti si on.; +ulejman je pokušao da ga šutne, ali je dete pobeglo i izgubilo se u masi. -va nona šetnja kroz mučna mesta, koja je odavno izgnao iz svog seanja kako bi pamtio samo raskošne dekore velikih hotela i alkoholna pia ispijena oko luksuznih bazena, postala mu je nepodnošljiva. /onovo je pomislio na 0bdelrazaka, glavnog krivca za njegovu nevolju, i poželeo je da vidi njegovu majku kako se sa devedeset godina prostituiše u nekoj javnoj kui za leprozne.
3ila je to lepa željica spram onih koje je gajio za njegovu budunost. znenada se zaustavio da bi oslušnuo glas koji je dopirao niotkuda, niotkuda, a koji je poznavao još iz detinjstva. +a radija se čula umilna pesma legendarne pevačice čiji je glas dugo pratio muškarce u njihovim avanturama i neostvarenim ljubavima. Kafe :-gledala; izgubio je vei deo svog istorijskog opsega, a njegova bašta je sada zauzimala samo jedno parče trotoara. +vedoci propasti % ogledala na koja se nahvatala trulež stajala su na zidovima u svojim zlatnim ramovima kaoo ka ka kaka kavv do doka kazz ident identit iteta eta ka kafe fea. a. +ule +ulejm jman an nije nije bio iznen iznena! a!en en ov ovak akvo vom m dekadencijom, naprotiv, to je i očekivao. +mišljao je kako da mu izraz lica deluje prijatno i dobrodušno pre nego što upozna tog mladog neznanca sa kojim je razgovarao telefonom. -vaj ga je ubedio da e ga lako prepoznati budui da je žarki čitalac novina i da se često divio njegovoj slici sa naslovne strane povodom finansijskog skandala ili optužbe za ubistvo s predumišljajem. ako je ova informacija bila anegdotskog karaktera, ulila je +ulejmanu poverenje o društvenom društvenom poreklu i obrazovanju obrazovanju mladia. 0ko je mladi znao da čita, ponee se časno i pošteno pred starijom osobom. +ulejman je mnogo verovao u obrazovanje, iako sam nije bio obrazovan. 6e je zamišljao stranca kao osobu punu divljenja divlj enja prema njemu, potčinjenu i slepo poslušnu. &šao je u baštu kafea visoko podignute glave, sa autoritarnim izrazom, kao da pozira novinskom fotografu za reklamu za nekretnine. -sama ga je ugledao i taman se spremio da mu mahne kada ga je Karamalah uhvatio za ruku. &čitelj je želeo da ga posmatra izdaleka, samo za trenu trenutak tak,, tu po poga gann u po pokre kretu tu,, njego njegovv ho hodd i drža držanje nje me!u me!u ljudim ljudimaa pu punim nim nepo ne pošt štov ovan anja ja prem premaa njeg njegov ovom om bo boga gats tstv tvu. u. /riz /rizor or je bio bio zapr zaprep epaš ašu uju jui i.. +ulejman je ispitivački posmatrao baštu pogledom gazde koji je došao da zaposli radnike radnike bez posla i koji shvata da pred sobom ima gomilu lenjivaca lenjivaca koji nemaju pametnija posla nego da puše nargile, igraju triktrak i olajavaju vlasti cerekajui se. Kao da su svi ti ljudi koji su se baškarili u svojoj mekušnosti i dangubljenju bili stvoreni za to da ga bace u očajanje. zgledao je kao čovek
koji je upao u dubok jarak i koji očekuje malo verovatan dolazak spasioca. "a kraju je -sama ustao i pozvao ga da sedne za njihov sto. 1ladiev 1ladiev izgled samo je potvrdio +ulejmanovo mišljenje o njegovom obrazovanju i društvenom položaju njegove porodice. Kada mu se približio, video je da je ovaj samoprozvani student vrlo elegantno odeven, a stariji čovek koji je sedeo pokraj njega kao da se takmičio sa njim u umetnosti odevanja. 'aj prizor je kvarilo nešto što ga je uzbunilo i izazvalo njegovo nepoverenje. va elegantna čoveka koja su pridobila njegovu naklonost bila su u pratnji treeg čoveka obrijane glave i dugačke crne brade koja mu je sakrivala pola lica. -va osoba je nosila svilenu haljinu bež boje, sa velikim otvorom oko debelog vrata i naočare sa zatamnjenim zatamnjenim staklima staklima i ličila je na karikaturu karikaturu jednog ubice. /ribojavao /ribojavao se da e ovaj neočekivani gost pokvariti idiličan razgovor koji je +ulejman zamislio. 1ora 1o raoo je po podd hitn hitnoo da sazn saznaa zb zbog og če čega ga je prisu risust stvo vo ov ovog og ulje uljeza za bilo bilo neizostavno. 0ko je to bilo zato što im je bio potreban neutralni posmatrač, onda su mogli malo bolje da izaberu. +a tim trnom u mislima, +ulejman se približio stolu za kojim su ga čekali iskusni igrači te komične igre. :obrodošao2;, uzviknuo je Karamalah. :Kakva čast2 +edi. Kakav divan dan2 ozvoli mi da ti se predstavim, predstavim, ekscelencijo2 ekscelencijo2 4ovem se Karamalah, Karamalah, a ovo je profesor pr ofesor "imr i naš mladi prijatelj -sama kome dugujemo veliku vel iku zahvalnost zahvalno st za ovaj susret. +lavna ličnost, značajna kao ti, nema potrebe da se predstavlja. /oznat si u čitavom svetu. "e varam se, zar ne<; :6rlo ljubazno od tebe, ali ja ne zaslužujem tolike pohvale;, odgovori +ujeman koji nije skidao pogled sa "imra. :1ogu li da znam šta predaje profesor "imr< 0ko nije previše indiskretno.; :"ipošto. 4adovoljstvo mi je da ti saopštim da profesor "imr predaje sociologiju. ako je u ovom trenutku na bolovanju, zbog ljubavnih jada.; :+ociologiju, kažeš< 7uo sam za to. Kakva je to nauka<; :+ociologija;, nastavi Karamalah, :jeste nauka o opstanku u društvu. /rofesor "imr uči mlade dečake kako da se sna!u u životu.;
:"eka ga 0lah čuva2 'o je dobar čovek. 5a nisam imao sree da upoznam takvog čoveka u mladosti.; :E> :E> misli islim m da si ti, ti, ba bašš na napr prot otiv iv,, imao imao pu puno no sre sree; e;,, reče reče mud udro ro Karamalah. :4ašto<;, upita +ulejman, zapanjen tom zakasnelom vidovitošu. :4ato što se nijedan od njegovih učenika nije obogatio. Hto zašto kažem da si ti imao sree.; :GD je zaista tužno. 1ora da postoji neki razlog za opšti neuspeh.; +ulejman se upleo više nego što je to želeo, ali mu okolnosti nisu dozvoljavale da se izvuče. "jegov sagovornik je vodio razgovor i bilo bi neumesno da ne prati njegove pomalo nagle formulacije. +astanak samo što je počeo i trebalo je da ostavi utisak ljubazne osobe, pune razumevanja, čak velikodušne. /oneo je sa sobom, u tu svrhu, pravedno sračunatu sumu novca koju je nameravao da položi na sto u prigodnom trenutku kako bi otpočeo transakciju. 4a njega to ništa nije menjalo, posao je posao, samo sa drugim partnerima. :4nam;, nastavio je Karamalah, :da e mi moj prijatelj "imr oprostiti, ali moram da kažem da mi se oduvek činilo da je njegovom predavanju nedostajalo žestine. /ropovedao je svojim !acima vrlinu, prezir prema novcu i skromno učeše u izgradnji budunosti sveta. 1ožeš li mi ti rei, ekscelencijo, ti koji se razumeš u opasnosti i poteškoe trgovine, može li se stei bogatstvo vrlinom< /itam /itam te tu osn osnovn ovnuu stvar stvar koja potiče potiče iz najstar najstarijih ijih vremena vremena jer je upravo upravo ona razlog zbog koga mi je bilo stalo da te vidim.; +ulejman je pogledao trojicu kompanjona jednog za drugim, očekujui neka ne kaka kavv zn znak ak od njih njih,, ne neka kakv kvuu na nazn znak akuu ko koja ja bi ga na nave vela la na pu putt ka odgovarajuem odgovoru. 0li oni su izgledali kao da ih zabavlja njegovo oklevanje. :GD je malo komplikovanije;, reče on na kraju, kao da se izvinjava. :iva : ivann od odgo govo vor2; r2;,, uz uzvi vikn knuu Ka Karam ramal alah ah.. :$ :$va vala la ti na njemu njemu.. "isa "isam m
očekivao ništa manje od tebe, ekscelencijo.; Karam Ka ramal alah ahov ovoo od oduš ušev evlje ljenje nje je bilo bilo iskre iskreno no## bio bio je zaist zaistaa iznen iznena! a!en en postojanošu i rasprostranjenošu budalaste misli za koju je mislio da je nemogue da se rascveta u toplim zemljama. zgleda da je ta stara ideja, koju su izne izneli li slav slavni ni misli islioc ocii po pore rekl klom om iz hlad hladni nihh pred predel elaa i po ko kojo jojj je sv svet et komplikovan komplikovan i apsurdan, apsurdan, prevalila okeane i granice da bi se ugnezdila ugnezdila u mozak jednog odvratnog lopova sa obala "ila. 'a podlost koja se sadržavala u poricanju edenske jednostavnosti odgovarala je interesima monika jer je opravdavala sve nesree koje su podnosile mase neukih. Karamalah se iz sve snage i iz sve svoje ljubavi prema životu borio protiv te opake dezinformacije. :a li tvoja ekscelencija može da nam kaže nešto o svom ličnom uspehu<;, predloži -sama. :1oram da priznam da je to za mene ravno magiji.; :"ema tu nikakve magije;, reče +ulejman ubedljivo. :& osnovi moga uspeha nalazi se samo uporan rad.; :'ak :'akoo lep lep uspe uspeh; h;,, izjav izjavii Ka Karam ramal alah ah.. :" :"aa ne nesr sre eu, u, up upro ropa paš šen en tom tom zastrašujuom katastrofom. 6eoma mi je žao zbog tebe. 'o mora da je zla sudbina ili se ja u to ne razumem. 0 možda imaš neko drugo objašnjenje<; : meni je žao, veruj mi na reč. 0li ne može se učiniti mnogo toga protiv prirodne katastrofe. 'o je prokletstvo koje nikoga ne štedi. 4ato se ne žalim.; :/rirodne katastrofe<;, začudi se Karamalah. :?ta time hoeš da kažeš<; :"eka te 0lah čuva od takve situacije. Ko je mogao da očekuje takav zemljotres jedne lepe mirne letnje noi< 0 zemlja se tresla i stvorila skroz oko naselja Hl "asr neuhvatljivu neuhvatljivu misteriju. "ikada neemo neemo saznati saznati ni zašto, ni kako sam ispao žrtva hira prirode.; :4emljotres< :4emljotres< *de je to bio zemljotres<;, upita "imr i skide naočare kako bi jasnije sagledao doga!aj. :"ema potrebe da se uzbu!uješ;, posavetova ga Karamalah. :zbegli smo zemljotres zemljotres jer nas je počastio počastio time što nije prošao našim komšilukom. komšilukom. +matram +matram da nije bio dovoljno taktičan prema nama.; +ulejmanu se učinilo da je ovakav
Karamalahov zabavan razgovor pun skrivenih misli i da prepredeno pobija lepu pričicu koju je upravo ispričao. :?ta, niste čuli za to<;, reče on zapanjen neverovatnim nepoznavanjem tako užasne novine od svojih sagovornika. :stina je da je naselje Hl "asr dovoljno daleko da ne biste mogli da saznate šta se tamo dešava. 0 i vlasti su izra izrazi zile le želj željuu da se u dn dnev evni nici cim ma ne rašč raščuj ujee mnog mnogoo o tom tom inci incide dent ntuu da stanovništvo stanovništvo ne bi ništa saznalo. 3io sam ube!en da su ljudi vašeg obrazovanja obrazovanja čuli za to u izvesnim intelektualnim krugovima onih podrugljivaca koji samo čekaju da čuju za nov skandal.; :"e;, reče Karamalah, :kao što vidiš, čak ni ljudi našeg obrazovanja nisu čuli ču li za to. to. 0li si na nam m za zagr grej ejao ao srce srce.. +re +rean an sam sam, ka kaoo što što su to i moji oji kompanjoni, što sam saznao da pravi razlog obrušavanje te zgrade počiva u prirodnoj katastrofi a ne u nedostacima konstrukcije. 1učeničke žrtve pod tim ruševinama mogu samo da krive prirodno zlo.; :7asti mi, to je čista istina;, potvrdi +ulejman. &ostalom, to su potvrdila i dva stručnjaka koje sam doveo iz inostranstva kako bi uklonili bilo kakvu sumnju o prevari. spitali su svaki kamen, analizirali vazduh u okolini mesta i zaključili da je zaista posredi bio zemljotres. 'i naučnici su me poprilično koštali da bih mogao tek tako da zanemarim njihove zaključke.; :/ri :/rim metio etio sam; sam;,, reče reče -sam -sama, a, :d :daa se zem zemljot ljotre resi si uv uvek ek de deša šava vaju ju u najsiromašnijim oblastima sveta. /rosto ti do!e da se zapitaš da se priroda to možda ne grozi siromaha.; :GD samo dokazuje da se priroda ponaša isto onako odvratno kao što se ponašaju i ljudi prema siromasima;, priznade Karamalah, :ali to su samo frivolne ideje koje uopšte ne zanimaju našeg uvaženog gosta.; 1alo je rei da se Karamalah nasla!ivao ovim susretom u nadi da e saznati nešto sasvim sasvim novo o ljudskom ruglu ruglu u svem njegovom sjaju. 3io je pun divljenja pred inventivnim cinizmom čoveka koji je odgovoran za rušenje jedne zgrade. -va doskočica o selektivnom seizmu koji se nameračio na njegovu
zgradu zasluživala je da bude zabeležena kao odlučujui korak u dugačkoj istoriji ljudske gnusobe. Karamalah se samo pribojavao da nee uspeti da savlada svoj sarkazam koji bi protivrečio +ulejmanu i okončao ovu duhovnu gozbu. +ulejman je verovao % pozivajui se kao i obično na svoju čast % da je nasamario Karamalaha i njegove prijatelje i gledao ih je samozadovoljno kao osoba čiju su nevinost potvrdili strani stručnjaci. "jegov prezir i njegova nesvest o ljudskim kapacitetima da progutaju laž osigurali su mu spokojstvo u životu. "iko mu nije pomenuo pismo i nije razumeo zbog čega se ta tema zaobilazi, kao da je posredi bila kakva sumnjiva rabota. "ije znao da je -sama % sledei učiteljeva uputstva % trebalo da načne tu temu što kasnije kako bi zadovoljstvo zadovoljstvo duže trajalo. 1ladi je tako!e oseao da razgovor treba što pre da promeni tok, ali ga je +ulejman preduhitrio, odlučivši najednom da je došao trenutak da se pozabave tim skandaloznim pismom, delom jednog notornog imbe imbeci cila la,, i ob obra rati tioo se dire direkt ktno no -sam -samii ka kaoo pret pretpo post stav avlj ljen enom om vlas vlasni niku ku te stvarčice. :a li treba da te podsetim da sam došao da bismo razgovarali o izvesnoj stvari< +preman +preman sam da iza!em u susret svakom tvom predlogu predlogu u zamenu za to pismo.; :C ka kakv kvom om pred predlo logu gu prič pričaš aš<; <;,, up upit itaa -sam -sama. a. :" :"em emam am šta šta da ti predložim.; :3ojim se da me ne razumeš. /onavljam ti da sam spreman da platim razumnu cenu. +amo treba da je utvrdiš. "emoj da se stidiš. 5a sam razuman čovek.; :-dakle ti ideja da e se naš mladi prijatelj poniziti i primiti od tebe novac<;, uvredi se Karamalah. :-prostiemo ti jer ne znaš iz kakve porodice potiče. -sama je princ, odrastao je u svili i kadifi, hranili su ga medom i mlekom. 0li je previše skroman da bi obznanio svoje poreklo. 6iše voli da bude običan gra!anin.;
:zvini :zvini,, nisam nisam mogao mogao da pretpos pretpostav tavim; im;,, promrml promrmlja ja +ulejm +ulejman, an, vidno vidno pogo!en svojom omaškom. :"jegov otac, princ 1ohsen, morao je da pobegne posle revolucije;, nastavio je Karamalah, koga je ova nova -samina biografija silno zabavljala. :0li priča ima tužan kraj jer smo saznali da se princ ubio. "ije mogao mogao da izdrži da živi daleko od svoje zemlje, pa je oduzeo sebi život.; 8rtva svoje sopstvene mitomanije, +ulejman je bio spreman da poveruje u sve. sve. -b -brat ratio io se -sam -samii sa du dužn žnim im po pošt štov ovan anjem jem ko koje je se uk ukaz azuje uje po potom tomku ku kraljevske porodice, makar ta porodica bila i rasturena. :0li ako nije novac u pitanju, šta je onda posredi< 6oleo bih da znam.; :"išta;, odgovori -sama, koji je po Karamalahovoj želji postao princ u pokušaju da se uživi u svoju ulogu. :&istinu, kao student arhitekture, želeo sam pre svega da te upoznam kako bih imao prilike da razgovaram sa tobom % čuvenim preduzimačem preduzimačem čije čudesne konstrukcije konstrukcije služe na čast našoj zemlji % o savremenom savremenom problemu koji u ovom trenutku čini tačku raskola na univerzitetu. univerzitetu. 'reb 'rebaa li grad gradit itii zg zgra rade de ne neog ogra rani niče čeno nogg roka roka traj trajan anja ja ili ili sred srednj njeg eg roka roka,, ograničenog na svega nekoliko godina< Koliko je to godina< /itanje je da izludiš, zar ne< eset, dvadeset godina< "ikako da se složimo. "adao sam se da eš ti, sa svojim iskustvom, moi da me prosvetliš i možda mi udeliš nekoliko saveta kojima bih stekao ugled kod mojih kolega.; :1i više ne živimo u doba faraona;, reče +ulejman, polaskan što ga smatraju za stručnjaka u arhitekturi. :E> smatram, kad ve želiš da čuješ moje mišlj mišljen enje, je, da treba treba grad graditi iti zg zgrad radee og ogran ranič ičen enog og roka roka trajan trajanja, ja, inače inače e sva sva delatnost u vezi sa nekretninama propasti, i to e joj biti kraj.; :0 zašto<;, upita -sama veoma zainteresovan, čuljei uši i ne želei da ispusti nijednu reč te maestralne lekcije. :Logično je. 0ko gradiš zgrade koje treba večno da traju, nastupie trenutak kada više nee biti slobodnih terena za gra!enje drugih. /ogledaj piramide. "ikome u ovoj zemlji ne bi palo na pamet da gradi piramide. 1esto je
zauzeto ve četiri hiljade godina unazad. 0li ih zato grade u inostranstvu. inostranstvu. 'o je čak postalo veoma moderno u savremenoj arhitekturi.; 6iše nego zadovoljan, +ulejman je bio ispunjen ponosom prekaljenog kriminalca posle ove lekcije o modernosti koju je održao buduem arhitekti. /očeo je da se osea prijatno uprkos neizvesnoj sudbini koja je lebdela nad njegovim pismom. 3io ovaj princ ili ne, -sama mu je izgledao baš kao sin koga bi voleo da ima. 'o ga je navelo na razmišljanje o porodici, o ženi koja je postala debela kao operska pevačica, toliko je jela slatkiša, i o njegovoj erci 0nisi koja mu je govorila da je lopov i odbijala da uzme njegov novac pod izgovorom da je taj novac uzeo iz džepa siromašnih. 0 odakle bi želela da ga uzima< uzima< -dgovarala je da zato studira prava, da bi mogla da vodi parnice protiv tipova kao što je on i da ih šalje u zatvor. /roveo je toliko godina gomilajui bogatstvo na račun štednje betona da bi mu njegova jedina naslednica rekla takve gluposti, pa i okoreli ubica izjeo bi se u sebi zbog toga. 0li ovaj kratak boravak u porodici putem misli nije ostavio u njemu ni traga od gorčine# reči jedne žene zauvek e ostati lišene smisla. 6ratio se predmetu svog prisustva u kafeu, ovoga puta u novom svetlu, što je prijalo njegovoj taštini. /overovao je da sporost i dvosmislenost, koje su predsedavale ovim susretom, nisu bile zlonamerne, zlonamerne, ve da su bile u službi žarke želje njegovih kompanjona kompanjona da se ovaj razgovor produži jer su uživali da ga slušaju kako govori. 'o zadovoljstvo je deli de lioo sa njim njima. a. "e ok okle leva vaju jui i ni tren trenut utka ka,, na nast stav avio io je sv svoj ojee izla izlaga ganj njee o prednostima efemernih konstrukcija, želei time da pokaže kako mu poučan razgovor ne pada teško. :Rekao sam, dakle, da izvesne zgrade treba da nestanu kako bi ustupile mesto novim konstrukcijama.; :Kako to misliš da nestanu< 4ajedno sa svojim stanarima<;, perfidno je insinuirao Karamalah. :"aravno da ne. "ismo mi divljaci.; :a li bi njegova ekscelencija mogla da mi objasni kako predvi!a taj
nestanak<; :GD :GD je samo samo pitan pitanje je do dozi zira ranja nja.. 'reb 'rebaa samo samo dob dobro ro izrač izračun unati ati du dubin binuu temelja, debljinu zidova i naročito treba paziti na to da se ne rasipa beton, nisu to semenke iz lubenice.; :'i si izuzetan čovek;, reče Karamalah. :Kako sam samo mogao da živim do sada a da te nisam ranije upoznao< "a svu sreu, i ta praznina je popunjena.; :E> sam samo sluga naroda.; :"arod e ti biti zahvalan;, predskazao mu je Karamalah. :+amo da zemljotresi ostanu da dokazuju svoju efikasnost daleko od tvojih zgrada.; :+vaki dan se tome molim;, potvrdi +ulejman. -ko njih su razgovor i opšta euforija sve više rasli kako se spuštala no, dok se vazduh u bašti ispunjavao opojnim dimom hašiša pomešanog sa duvanom u nargilama. -sama nije posedovao Karamalahovu trezvenost i suzdržanost i bilo mu je teško da obuzda svoje veselje. mao je utisak, kao u nekom strašnom snu, da nee moi još dugo da suzbija napad smeha. 3io je zadužen da izvede misiju koja je morala da se završi gromovitom gromovitom apoteozom tog graditelja labavih konstrukcija, što što je od njeg njegaa izisk iziskiv ivalo alo po pona naša šanj njee jedn jednog og stude studenta nta sa no novo voizm izmišl išljen jenom om prinčevskom odgovornošu. +ve do trenutka kada je trebalo da otkrije +ulej +ulejma manu nu sudb sudbinu inu njego njegovo vogg pism pismaa bilo bilo mu je zabr zabran anjen jenoo da se preda predaje je radostima radostima ironije. "jegova "jegova razigrana mladost ga je podsticala da ne odugovlači sa tim trenutkom i pitao se da li je Karamalahu bilo dovoljno ono što je saznao od tog dostojanstvenika dostojanstvenika lopovskog reda ili je želeo još da se hrani svim bojama prljavštine. +ulejman, kao da je prozreo -samin zamor i želju da se ovaj susret okonča, obratio se direktno mladiu9 :=>, prinče, mogli bismo malo da popričamo o pismu;, reče on ljubaznim ali odlučnim tonom. :/retpostavljam da ga nosiš sa sobom.; :=> da;, reče -sama, :može se rei da ga nosim sa sobom. "i ne
nasluuješ kako.; :F pa onda mi ga pokaži;, reče +ulejman pomalo nervozno. zgledalo je da počinje da sumnja da se nešto neobično sprema protiv njega i da e ta stvar nepovratno pokvariti njegovo spokojstvo nedodirljivog gra!anina. :"ije to tako jednostavno;, reče -sama okolišei, kao da odgovara detetu koje mu dosa!uje svojim pitanjima. :*de se žuriš< "e dopada ti se naše društvo<; +ulejman se veoma napregao i zamislio. Razgovor sa princem postajao je svee ne sv neja jasn snij ijii i os ose eao ao je ka kako ko mu se rezo rezono nova vanj njee po pom mutil utiloo pred pred toli toliki kim m okolišenjima i enigmama. :'reba ipak da na!emo sporazum. "eu ovde ostati celu no uprkos svem zadovoljstvu koje oseam u vašem društvu. 5a sam poslovan čovek i moje vreme je ograničeno. 1olim te da mi kažeš konačno šta tražiš od mene u zamenu za to pismo.; :Rekao sam ti, ne želim ništa. 5a to pismo nosim sa sobom i neu ga se nikada lišiti. +luži mi kao amajlija. -tkad sam ga našao, ne bojim se više ničega. Hvo, proceni sam. -nda kada sam ga našao na trotoaru, taksi koji je, kao i obično, jurio u nadi da e pobiti nekoliko prolaznika umalo me nije zgazio. 'ada sam shvatio da me je od užasne smrti spasla magija koja se širi iz tog pisma.; :Kakva nepromišljenost2 4abranjujem ti da se tako ponašaš sa mojim pismom2; -sama -sama otkopča košulju i izvuče kožnu kutijicu kutijicu koju je nosio oko vrata na tananom zlatnom lancu. :'voje pismo je ovde. 5oš uvek sam mlad da bih imao dokaza o svojoj časti. 4ato računam na tebe, čija je čast potvr!ena i priznata od svih vlasti, da eš mi služiti kao alibi u slučaju da me zadesi neka nesrea.; +ulejmana obli bes, lice mu se nadulo i pozelenelo, ličio je na balon koji je naduvao vetar pristigao pravo iz pakla. "agnuo se preko stola i rekao
prepretivši ne samo -sami nego i svim pobunjenicima na planeti9 :Reci mi, prinče, da ti nisi možda lopov<; -sama ustade, nakloni se ceremonijalno i reče poniznim glasom punim skrušenosti9 :E> sam samo jedno lopovče u pore!enju sa tobom, ekscelencijo2; "imr prasne u smeh, u onaj poseban smeh, smeh revolucionara, onoga ko je upravo otkrio odvratno i groteskno lice monika sveta.
