Folker Kloc - Zatvorena i Otvorena Forma u Drami

-i

t'

i/. 4)

{,' '/,' vlr

#''

I

For,rgn Kroc

BIBLIOT.EKA DIEGESIS KnjigaT.

ZxTvoRENA I OTVORENA FORMAU DRAMI S

nema6kogprevela

Dnn'uca

Golrovtd

Ureduje Radoslav Milenkovid

WD

Oblikovanje P. M Sflmp

Beograd 1995.

i

I

I

Pnnucovon prvom izdanju 1960. godine Ova knjiga bavi se izudavanjem forme novije evropske Temeljno pretresanje dramskih tekstova kao i rezultati istrafivanja navode na pretpostavku da, najkasnije od

knjiZevnosti, preuzeta je iz Velflinovih (Wdlfflin) ,, mova istorije umetnosti". Vel{lin ovako skicira taj stilski par: ,,(Zafrorena forrna, F.K.) podrazumeva prikazivanje Zeii se manje ili vi5e tektonskim sredstvima, dini sliku poi ja.je u sebi ogranidena, koja svuda na sebe izvan sebe sa oWorene ie da deluie neogranideno" f 2l) Velflinova definicija no, ali za na5 predmet suvi5e-ogranideno polazi(te za vanje dveju stilskih tendencija drame. Nju treba analizom tekstova jo5 zratno raniti i pro5iriti. Osnovna pitanja glase: kako izgledaju ove dve stilsko tt je i njihovi merodavni parametri -/oblikovanje dramsko wemena, prostora, tlramskih lidnosti, kompozicij e, j ezikr vom se uzajamnom odnosu oni nalaze? Potrebno je, Maks Komerel fKommerell, 3 ] , ,,objektivno ispitivanjo ta", diji cilj nije da, sabirajuii, uspostavi statistidku sliku svojstava, nego da u konstrukcionom d"@ig_gtkti&

nritomsooznaiffipoie

ffie, u dramskoj formi ne treba spofaF{u Gffiidku konvenciju, iiego indiciju sadrZaja. nje dramske grad6 u zatvorenu ili otvorenu formu ima gdredenom pog_ledu na svet, o&e4enom nadinu jezibkog.i savlallavani a iskustvene stvamoQti. Za jasno profrlisanje dveju suprotnih stilskih tendencif dan je metod koji posebno osvetljava idelno-tipske crte

ff

t

,,1 i

l0

I I

PREDc'ovoR

slrvirdcne na nadin Maksa Vebera (Max Weber). On ovako obja5rr j'vir su5tinu i funkciju idealnog tipa: ,,On ne prikazuje stvamost, rrli lrrrCc da prikazivanju dd nedvosmislenainalajna sredstva... On st' rlrrbija jednostranim potenciranjem jednog iE nekotiko uglova Prsrna(ranja i povezivanjem mnostva difuznih ili diskretnih, negde pr rsulnijih, negde manje prisutnih, a mestimidno i sasvim odsutnih, t)t,i(linoinih pojava, adekvatnih onim uglovim
tvorevinu"Q!/.U skladu s tim,

'vrlt: rrastojimo da ispitamo karakteristidne osnovne tendencije zat\/or('nc i otvorene forme, i to tako sto ..mnostvo poiedinadnih ooiavrr", u
,r.ll,'.lt'nit

i-

rrrr l'orl lnno5tvom pojedinosti treba radrr;t', P.rslora, vremena i jezika. Kao dramski rnaterijal, iz mnogo. Sir,'1i rslrilii@ zazafrorenu dramu komadi B4lioa, t ictt'n i Sit91a, a za otvorenu LJ49Q, Bi@91q Grabea, Vedfrnda i l.t r . h I l. N arFaju zakljudnog poEiavtiTa: emo;os"Uu;;;"rfi; Sckspilir. ( )rlrctlena idealnotipska predstava o dvema stilskim tendencija-

i mno5t-

,"",,i.ru,tih tipo* \oii rtoi" iotrEiilEF6 iituor"o It r .vako postupa, ni u kom sludaju ne odbacuje istorijsko ". razrrr r rr njc knjizevnosti. Naprotiv, izdvajajttf osnovne tendencije iz rr;rlr.v.g istorijskog neksusa, on priprema tle za istorijsko tumaderr;r', 11'f i1n,, ove vrste;/kojoj od dveju stilskih tendencija daju predt

rr

l1

PREDC,oVOR

ske suitastvenosti. Red

ffiske

je pre o trqqo prisutnim, ali istonjsk@.

karakteristike istraZivanja - osvetljavanje ovih nadindividualnih tendencija, kao i opisno tumadenje naizgled makar i manje madajnog stilskog simtoma, dakle s-inteza i analiza - uzajarnno se uslovljavaju i proZimaju. One treba da sadui6u oA jeanostranosti, koje s jedne strane prete od krutih tipskih konstrukcija, a s druge od preterane vezanosti za detalj. Upravo postupak koji se ravna prema samim fenomenima obeiava slobodnu procenu kako pojedinosti tako i formalnih sklopova' Procenu slo6odnu od desto krivotvome obaveze da se u njima partout nade ono do dega su vei do5la drukdija - filozofska, sociolo5ka, psiholoSka ili istorijska - istraZivanja.

Pocreo NA KNJIGU TRI DECENIJE

KASNIJE (1990)

Kako je nastala ova knjiga? U demu je njena snaga, u demu su njene slabosti, kakvaje njena upotrebna vrednost? einlo mi se u ono vreme da uobidajeni nadin razrni5ljanja o dramskim tekstovima, ne samo u gimnazijskoj nastavi nego i na univerzitetu, u prilidnoj meri odmaZe mladim ljudima u razumevanju pozorista. S jedne strane, nastavnici i docenti tretirali sr, dramkske iektove na eko bla se lo vime iz druge strane, nastavnici i docenti shvatali su @S iii i od hartii kao soi ame iialne energije onoga Sto se ljeno na sceni niti je Sta

r

rr,'st rrlrcdcne epohe

i

odredeni dramski pisci? Sta

to mali zinji-

lr.r"rr sliku sveta? Ili: kako pojedinadni dramski pisac modifrkuje ,'rlr.rtcnu osnovnu tendenciju i Sta su konsekvence te modifftacije? S rrlrzirorn na to, jasno je da ,,zafuorena'. i ,,otvorena.. forma ne I'.rlrirzurnevaju nikakve apstraktne, tako reii platonske ili arhetip-

tivnijem onda5njem dramatidaru, u Saveznoj Republici jo5 uvek zabranjenom . Bertoltu Biehtq. Bila je to prva celovita monografrja o njegbvom delu- I, Sio je karakteristidno, podsticaj za nju dalo j. og;*af= posredno posmatranje; u ono vreme jedina zapadnonemadka in':ce-" f,^:-: T ;.. ^^*^ t--::;; -^ rMajni. knjigh, -t1.'-; I sama nacija, odHarija Bukvica, u Frankfurtu na f:

!

-.' -;

". ?l

-v i?_ \1"* a'

12

Pnmcovon

PREDGOVoR

koja je danas u rnnogo demu preva adenai prema kojoj autor, uprkos mnogobrojnim novim izdanjima, gaji me5ovita oseianja, imala je u vidu preteZno inaiajni prostor o5troumnog poetskog novatora Brehta, pi5devu jedinstvenu scensku i jezidku sposobnost da opipljivo dodara stanja i tenzije koji se na hartiji (u romanq pamfletq ili eseju) na taj nadin nikada ne mogu inazlti. Sledeii korak bila je disertacija prema sopstvenoj ideji, na koju je mentor gledao s blagonaklonom skepsom - upravo/,,Zatvorena i otvorena forma u drami",/Trebalo je da se u njoj od'monografske karakterizacije pojedinadnog dramatidara prede na poku5aj sistematskog pregleda. Stimulativna podetna pitanja bila su: nj jgnse_

13

ljenu, mnogo kori5ienu knjigu. Bolje je, dakle, pisati nove knjige, koje, iz drugih uglova, ili re5avaju, dopunjavaju i ispravljaju otvorena i pogre5no postavljena pitanja iz stare knjige, ili ih ostavljaju takva kakva su i idu za drugim pitanjima. To sam poku5ao u zbirki eseja ,,Pozori5na pisma" (1972) i u raspravi ,,Dramaturgija publike" (1976), koja je zami5ljena upravo kao korektivna i komplementarna - drugim redima, socijalno-istorijski i pozori5no-estetidki orijentisana - suprotnost,,Zatvorenoj i otvorenoj formi u drami". Umesto preradene knjige, ditaocu ovde radije nudim - kao u sludaju tehnidkih aparata -jedno I

lupursrvo

l/L

zA uPoTREBU/

knjige,'kakvu salrrr zapano u pojena pojedinim univerzitetirna, preporuduje ovaj naknadni oprez. Knjiga, odigledno - i to je jedna od njenih mana navodi ditaoca da je upotoebi suprotno njenom cilju. Recimo ovako: razmatra se jedan ili vi5e dramskih tekstova; traZe se, vei prema potrebi, merila zatvorene ili otvorene forrne i yglqtqqq_da-j" tekstu udovolieno time Sto ie bez ostatka podveden pod iednu ili Jer, neu:nesna upotreba ove

dinim Skolama

nad

nJlm ne vrse nas

I

I

sl"

rr

ili

gao je, smatrao sam, i impuls protivljenja onome Sto je u to vreme preovladavalo u zapadnonemadkoj gennanistic i: rantzdanim metafizidkim interpretacijama najdubljeg smisla, koje nisu mnogo marile za attefakt, za poetsko delo kao umetnidku tvorevinu. Iznenadujuii, i hajan, uspeh knjige (koja je u meduwemenu doZivela dvanaest izdanja) na univerzitetima i u gimnazijama imao je, doduie, svoju dobru stranu. Izo5trenje pogled na konstrukcione forme, a istovremeno je zavzdana sklonost ka svetonazornim naklapanjima. AIi, bilo je i problematidnih posledica. Knjiga je navodila kako na zanemarivanje istorijskih pitanja tako i na zapostavljanje nezamenljive jedinstvenosti dramskog dela, jer je ohrabrivala suviSe pau5alno razvrstavanje na Zafuorenu i Otvorenu Formu. Ono, dakle, Sto je bilo zami5ljeno kao pretpostavka za analint drame neprimetno se pretvorilo u njen unapred sluieni cilj. Takvi problemi ne bi bili re5eni preradivanjem knjige. Ne bi ih uklonile ni sveZe ielde rezultata novijih ishaZivanja, ni temeljne iz,-mene u postavci i razvoju rasprave. Prvo bi delovalo koznetidki, ditavu stvar u ravan mojih sada5njih ishaZivanja ;' drugo bi, dovodeii mimoi$lo scenskih tekstova, ovu, danas vei staru, istorijski uslov",.

s'

i

Svestan sam da sama knjiga svojim strogo simetridnim suprot-\

pogielnu upotrebu. No time se, u

svako@n

Esp olaganj e'nilo Zib iti s amb sredstvo, a ne re zultat knj iZevno-isto rijskih i scensko-estetidkih istrafivanja. Kad ovde utwdujemo t u medusobni odnos dovodimo opSte konstrukcione principe joS od Sekspira, to svakako ne dinimo zato dabismo sve Sto tu dramski Zivi i lepr5a svojim uop5tavanjima preparirali i ispresovali kao da su e u pitanju Sareni leptirovi. Th ob"l"4q pre tr"ba du pom.g

anvati aa leAna iti nekolikb drama spadaju u zatvorenu ili otvorenu formu, ili u me5avinu ovih dveju, ako je to sve Sto o njima ima da se kaZe. Nije, pri tom, red samo o

PREDGoVOR

suvi5e shematskom swstavanju, kao kad neku katedralu swstavamo u gotiku ili horsko delo u oratorijum. Takav postupak je jo5 . ," problematidniii, ier - kao Sto smo rekli - zatvorenu i otvtrenu foridelno-tipske @e i tlf@ao vcie rezultate kad posredstvom raspoloZivog kanona merila pokuSarno da otkrijemo Sta narn takvo i;inaSta-u fnrnrrn a* vczl s lemoqkofi upravo istraZnr-Erno I

'firne smo dotakli najsporniju tadku knjige sa stanovi5ta njenog pogre5nog kori5ienja: sugestiju tipolo5kog polariteta formi. Ona ne rnarni samo na brzopleto shematizovanje. Ni sama knjiga, uprkos tlvostrukom poku5aju obezbedenja, u predgovoru i u zakljudku, nijc izbegla opasnost preterano apstraktnog tretiranja istorije i scenskog dogadanja. Na ponekim mestima nastaje pogre5an utisak da su lu na delu neki principi koji traze da budu vedito postovani nezavisno od istorijskih, socijalnih i individuatnih uslovnosti. Tome na;rrprot, ,,Uputstvo za upotrebu" mole samo izridito da preporudi: /,,r,,51 -z/

t!.'.l

ou,

.,b"la Ostale problematidne stavke moguie je ovEe sTmo naznaditi, rrli nc i ukloniti. 1. Odnos tragedija/komedija nije dodirnut. On bi t.rrzio dodatna diferenciranja, pogotovo u oblasti opsimo rannaf'a,rrih staleskih klauzula. Time sam se u meduvremenu opsirno bavio rr knjizi Bilrgerliches Lachtheater (Grad.anski komidni teatar, l9tl0), gde su ispitani razliditi zanrovi komidne scenske umetnosti (kornedija, Sala, lakrdija). Slidno tome, posebne forme i specifidna .slclika komidnog muzidkog teatra u operete, portrat und Handltuch einer unerhorten Kunst (Opereta, Portret jedne neduvene rurrctnosti i prirudnik zanju" 1991.). 2. Formalni aspekti drame nesurzrncrno su nagla5eni. Do toga je do5lo zbog op5te postavke knjitl(:, koja nastoji da sistematizuje uporediva, nadindividulna obeleZ1:r, lc dakle uzima sadrZinske momente u obzir samo u vei forrnalizovanom vidu. Ali, ono Sto me i danas, bez obzira na jaz o kome sam govorio, vczuje za ovu knjigu, staru tri decenije, jeste uverenje da pitanja knjiZevnog Zanra predstavljaju sredi5nji predmet nauke o knjiZevnosti. Upravo onaj ko Zeli da prevazide neistorijske konstrukcije,

---

-)k

15

kao i zatvorene pojedinadne analize, ko knjiZevnost ispituje s obzirom na njene materijalne uslovnosti, njenu istorijsku funkciju i dostignuia, ima u dinjenici ,,knjiZevnog Zanra" jedan od najbogatijih izvora infomracija. Jer, istorija ?anrovaje mesto gde se sreiu i ispunjenje i povreda konvencije. Ona je presudna tadka preseka: iznedu pojedinadnog dela i knjiZevnog sistema (sinbrono i dijahrono), izmedu knjiZevne prakse i knjiZevne teorije, iznedu autora i publike, izrnedu individualnog eksperimenta koji hita napred i tro-

mosti aparata I nqzad,jo5 jedna redakciona primedba. {J ovom izdanja - za koje se pre svega srdadno zahvaljujem jezidki senzibilnom i kritidki briZljivom prevodiocu Drinki Gojkovii - izostavljeno je poglavlje ,,O stanju u istraZivanju (1960)". Ono mi se dini izliSnixo, jer je prevazideno. Ogranidavam se zato na teoretidare koji su osokolili i obogatili tok ovog rada. Njihove anadajne publikacije navedene su u bibtiografiji na kraju knjige. Osim H. Velflina, to su pre svega: V. Klemen, V. Helerer, H. Krap, E. Litke, D. Lukad, E. Merijan-Genasf K. Maj, L. Ol5ki, L. Spicer, E. Stajgea K. Stajnveg, E. Sojer, R. Schmid, O. Valcel, K. Cigler. Arhus, oktobra 1990.

F.

K.

PngvontoiuvA NApoMENA

T

_ ZITVoRENA FORMA

Dramski tekstovi koji se navode u ovoj knjizi citirani su prema sledeiim postojeiim prevodima: - Incoyttt Nt TayRrDr, prevod Velimira i Branimira Zivoji_ noviia, u: Johan Volfgang Gete, Odabrana dela,2,Beograd,, lgg2'. - Tomr.aro TAso, prevod Branimira Zivojinoviia, u: Johan VoHgang Gete, O dabrana del a, 2, Beograd, I9Bi. - FAr.tsr,I deo, prevod Branimira Zivojinoviia, u: Johan Volf_ gang Gete, Odabrana dela,2, Beograd 1982. * M.trutt Srtu.qnr Fridriha Silera, prevbd Branimira Zivojino_ viia, u: Mostovi 94/95, april-septembar 1993. - FEDRA, prevod Milana Dedinca, u: Zan Rasin, Fedra,Beograd 1954. - AuonoMAHA, prevod Tomislava prpiia, u: Jean Racine,ln_ _ dromaha,Zagreb 1944. - Bnnoyrct, prevod Nikole Bertolina, u: ZanRasin, Berenika. Mitridat. Britantk. Beograd 1962. - DtwrouovA IMRT i Votcnr, prevod Drinke Gojkovii, u: Ge_ org Bihnsl, Celolcupna dela, Sremski Karlovci 19g9. - BAAL, prevod Slobodana Glumca, u: Bert Breh! ietiri komada, Beograd 1981. D. G.

i

r4.d"#-ailj!*

Radnja I

ne pavezah nespretno ono ito beie s onim ito te biti"

niti pak loie sebi protumaiih. IFIGENIJA w.t

omerel [Max Kommerel,

pravr

5l ovako ih karakteri5e:

T.lttruot

,,... pozitivna strana celovitosti leZi u tome

Sto je njome obuhvaieno sve Sto tu uop5te sfada (potpunost), dok negativna shana jedin'stva lefi u tome Sto se sve Sto nije neophodno izostavlja (nezamenljivost delova); i, da bi, dak i ne imenuju 6i ga, u potpirnosti objasnio organski sklop kao vi5i pojam, metaforidki pri-menjen

na umetnost, Aristotel dodaje i dalje odredenje da svaka stvar moZe da stoji samo na svom mestu (nepremestivost delova)."

JnorNsrvo r Crtovnost uvek

radnju, kojaq

Titi, kakva je, recimo,, sporedna mrJe'IT6iffi6na-Orest.[6]- ili-Taso-Leono{a [7] , to onda mali da se a-kcenat pomerh b, ie*Er:lya r._a celqvitbsi; jer, sforedna

radnja, koja nikada ne aouffi 'slufi

izawalo ns-

osnovnoj. radnji. Pokreiuii je i obja5njavajudi, otvarajuii nova stanoviSta u odnosu na centralne dogadaje, ona se pokazuje kao neophodni deo osnovne radnje. U fabuli,,Anpad jedinstva radrije,

dromahe" - a fabula je, prema Yolftangu Kajzeru fWolfgang Kayser, 8 ,,dista shema" toka radnje mogle bi se scene vezane za radnju na liniji Henniona-Orest zameniti i nedim drugim. Hermionina mrZnja-ljubav prema Piru mogla bi se ostvariti i drukEijim sred-

]

-

stvima no Sto je Orestova luda ljubav - ako imamo u vidu samo rnehanidko funkcionisanje sleda dogadaja. No, scena sa Orestom potrebna je da bi se razjasnila unutra5nja motivacija f[srmienineg karaktera i Hermioninog poloZaja. Orestova ljubav neophodna je

*

E .t*

20

s'#

Zanvonsr,a FoRMA

da bi Hermionu pripremila za osvetnidki plan. Njen odnos prema Orestu, hladno odbijanje onoga koji voli a da sam nije voljen, ogle_ dalo je Pirovog odnosa prema njoj. Kad promeni ulogu, tako dJvi_ 5e nije ona koja prezire nego koja je prenena,Hermiona utoliko intenzivnije postaje svesna svog polozaja. sporedni put nije zaobtlazni put. Lako odstupanje od pragmatidkog jedinstva slufi umetnid-

koj celovitosti.

Ranxre

Ft

$

Spolja

JE

*' + l:

2l

v!fljivoj, neprekinutoj liniji ra{nje paralelan je kontinui-

o demu se raspravlja u dijalogu. I tu promena scetet un-utai onoga -uzrokuje nagao prekid, potpun preokret. SnaZna usfetko ne-Samo meregqst fA{qig puteve, 19!4

cilju ne dgfuqta nikakva zamctanja i zaobtlazae g gotgvo' nepromenjemrq intenzitetorn iskazuje Granice jeditog segmenta i novi podeci javljaju se

=bg

qwgr-ij

i;Ce;;u-;;enq

Radni a zatvore-ne drame To

ona ie nedvosmisleno isedak

E

tu veiu, prostorno, vremenski tg-I-Ertrr namTe?a-je ra4nja

Yg

neke

i

ra

ia

r rovvo^ Iseda-k-gubi karafer jednog d.ela, u€u postaje cellna, deo postaJc c"lina, preolstorua Suur ^qoArsr pr"diraffiJ-le u JsurruB rtEla, njega niesa utkana.Bg{qig_se utkana. Radnia se vodi tako fakn da de nemamo ..-r-^ utisa-k-TdTif,samo rrria;fu:;;-;;:nepotpuna

i nesamostalna:

ona, pre, konstitui5e

iedanGffisrn]ilo_

I@odi-daz@ft6 t"!t guo "jj$'T+: :1"_ potdinjglS_ spolja5r{i svef svojirn - koniKournrurrrr

je za nju prirodno, jer joj cilj nije da se takmidi s neproradunlji-

vostirna i nepravilnostima nekog realnog lanca dogadaja. Ona nije sama sebi cilj i ne podleZe vlastitim zakonima. Njen oblik odreden je stepenom njene upotrebljivosti za ideje Korneja, Rasina, Getea, Silera. Ona slufi tim idejama i u svakom toenutku im polaZe raduna. Kad je red o empirijsko-faktidkom momenht" lad.nja se pr9 oqnosi na ne5to apstraktno, naime na svet ideja; ali ona ima svoju vaZno$, precizno je isplanirana i oslobodena svega Sto je u velikoj meri neverovatno. Jer, problematiEna radnja naruSila bi dignitet ideje koja kroz nju deluje. Utoliko, dakle, Sto je u potpunosti potdinjena nedem drugom (er slufi kao arena zaideal humanosti tt IFIGENIJI, zaproblem odnosa pesnidke individue i'druStva u TASU, ili ljubavi protiv duZnosti u .9rou), ona je podredena njegovim zakonitostima. Na taj nadi4 vi5e se ne postavlja pitanje unuha5nje uskladenosti koja joj je kao radnji, kao sklopu dogadaja imanentna. Ona gubi samostalnost, ', postaje elastidan materijal kojim je lako graditi. Taj materijal ppgodan za modelovanje, dopu5ta jasnu i prozir- t nu kgnstrulrcionu shernu, prema kojoj sq s malim varijacijama, iz\ gr{dene sve drffi?ffioiene forme:

Erspozrcue

zahvaljujuii tome -tlo jg ograniden4 na nevelik prostomi, vremenski i dogadajni okvfu, radnjl pledstavlja z3v-r5nu lazu jednog odavno zapodetog runoja; s druge strane, sledeii nalog S jedne shane,

@ gffimme

ona r ---!I, 2,,t,no ne 2 ,,Eno kralja"; .le (I,

u novoj sceni nelqvtj4jilas@l druga lina Kraru

ne sce-

II, I ,,Ali, pazi! Evo je,.; fV, I ,,GlelRoiakom Ezim glasnik kraljev ide", itd). Liaison dls scdnes: duva se konti.^7 nuite! nikakav vremenski interval ne uvladi r" l^"A" ,:;;;

Raonra

Zervongrqn FoRMA

22

23

.f:-;:::q\1\

i_

r. Dupr ) ) 4';.^--- * ----**:-f- *'

,l

o(lnosr na

li

'I

;r' t

rraglo

-

onje postepeno otvaranje,

a nikako iznenadujuie uskakanje

--Fo sebnd-Eftktnu eksp ozicij u tvori Ifrgenij in ulazni monolo g. Iligenija u njemu saZeto ocrtava svoje delanje i mesto svoga delanja, svoju predistoriju; karakterizuje svog kontra-aktera Toanta i molbom upuienomDijani tad mojima i mene najzadvrati i otmi - kad me vei od smrti ote

madevi. Karakteristidno je da u lrrctwut, kao i u TASU, na mestima najZe5iih preseka akcije i kontra-akcije ne dolazi do duela. Ifigenija i Alfons posreduju medu protivnicima. Na taj nadin, oni na sceni zauzimaju slidan posrednidki poloZaj umirivanja i ublaZavanja neprijateljskih strana, kao glasnik koji predstavlja krotiladki medijum izmedu snaZno realistidke, skrivene radnje i moderata otvorenih scena [ 18] U kontinuiranoj gradaciji, radnja usmerena ka cilju vodi akciju i kontra-akciju bez zaobllalenja ka vrhuncu, kako bi ih onda pustila da si: kroz sreino izrnirenje ili katastrofu koja razblja tenziju uliju u jasno markirani kraj.

nidki postupci

-

;t"'#ffil";ffi ;T;

J H.svoduj e dramu, i na budui ukazuj e prepleteno, upoznaje nas najzad, i pre nost. Sve to, umetnidki ve5to svega, sa samom Ifigenijom. Molba za spas ukazuje na dalji razs,oj

komada, koji mora doneti ispunjenje ili poni5tenje ove molbe. Sa ,,Zivotom ovde", koji za nju znadi ,,drugu snrt", Ifigenija se odmah zatirn aktivno suodava u drugoj sceni, kroz Arkadovu preporuku da saslu5a ponudu njegovog gospodara. U radnji Iptcouttt odluduje se o povratku kuii ili zatodeni5tvu 'lhvridi, na o Zivotu ili smrti brata i prijatelja. Te suprotne moguirrrrsti iskazuju se kroz akciju

rkciiu Tavridana.

i kontra-akciju

Nedvosmisl"

:

vilima isre- osnovna

u clinamidnu tkcfil.r-

i

DgNaeTsnIrALruACuA r Sx.Rryrue

- akciju Grka i kontra- ,^r?$IL

I

Govorili smo o tome da se radnja moZe lako modelovati i da se ne opire strogoj konstrukcionoj shemi, poSto ne slu5a nikakve vlastite zakone, nego svoju osobenosf fre temelji na tome Sto je primenljiva na nekrr nadredenu, sveilroZirirajuiu ideju. To, naravno, vodi Sirokoj

!-p$fiJ-

1ts1. Kao Sto konstatuje Sta3nveg fsteinweg, 16], rascep rrrr akciju i kontra-akcijl zahvata i samu lidnost pojedinadnog junakt; u snaZnim borbama savesti, u kojir4a se stanoviSte suprotstavlja slanovi5tu, pri demu poverenik (recimo, Teramin za Hipolita [ 17] ) poslaje zastupnik jednog shvatanja i tako opipljivo otelovljuje ras-

r,i.icvci

I +/ samo o olum

ccp u junaku samom.

.:

ij

RADNJA

ZewonBNa FoRMA

'r

R

videti da su se u dile

.-ft

f

posredovani nadin je u zatvorenoj drami srazxnerno redak;[g :trogg_ sprovedena linija radqie ne doF rKtq velike vremenske oremil Dve e moguinosti da skrivena fudeluje na otvorenoj

-21

q.lwra

25

tovoj smrti [ 23 ] u ludoj toci konja. U prvom sludaju vest o smrti donosi Oresf u drugom Hipolitov poverenik Teramen. I jedan i drugi snaZno reaguju na nesredni dogadaj. Orest likujuii; jer je pokrenuoPirovo ubistvo. Teramen laleci;jer nije mogao da spredi Hipolitovu smrt. Na drukdiji nabin je srodan poloi.al dvoje primalaca vesti, Hermione iTezeja. Oboje su, uma pornradenog emocijama, skrivili smrt voljenih ljudi. Oboje su zgromljeni ve5iu. A kako je prenesen uZasni dogadaj? U oba sludaja glasnik stavlja dinjenicu na podetak: Onnste: Madnme, c'en est fait et vous 6tes seruie; Pyrrhus rend d I'autel son in-fiddle vie. lAl TEnaMrNs: O soins tardifs

et superflus!

Inutile tendressel Hippolyte n'est plus. [25]

njen imetak nosi na brod, kako se u luci vetar igra brodskim jedrima - saop5tena opalanja nisu upuiena partneru na pozornici; Evgenija ih upuiuje sama ssfoi to su stanice na unutamjem putu njene odiuke.

treia

udaljenosti. Tu nema moguinosti za" ono Bto je tajhoskopu moguie: za uspostavljanje Zive veze - u kojoj tajhoskop kao medijum predstavlja, dodu5e, filter - izrnedu dva polja dogidanja, vidljivog-i nevidljivog. Glasnik je izrnedu doZivljaja i saop5tenja pre5ao vremenski i prostorni put, on ima distancu u odnosu na ono Sto je doZiveo, on je to duhovno i emocionalno savladao. Zbivanje zato ne dolan na scenu u golom i neposrednom vidu, vei je ukroieno, jezik ga je sebi potdinio i artikulisao. Draru.4 zatvolene forme potiskuie u skriSta:ih U Sdenii .

lii

i[,L

Uznimo izve5taje

o Pirovom ubistvu

.

I jedno i drugo je saop5tenje o Einjenidnom stanju, oslobodenom Zivog dramskog fluida. Na slu5aoca se ne obruSava 6ulno-dinamidan proces - ubistvo ili vudenje mrtvog tela - nego njegov rerultzt, pri demu se red ,,smrt" u oba sludaja izbegava. Po5to se najpre saop5ti dinjenidno stanje, sledi, u stilizovanom obliku i hronolo5ki sreden, opis dogadaja. Pri tom je, shodno epskom nadinu, r.ahvaljujuii ovoj anticipaciji kraja, tennja manje usmerena na cilj, a vi5e na nadin odigravanja. Nasilnidki dogadaj opisuje se do detalja, ali je sad obuzdan, viclen iz perspektive glasnika. Glasnik zauzwn stav prema dogadaju, prevodi ga iz brutalne sada5njosti i faktidnosti u stilizovani j ezik; suspre ie ga, uokviruj e. Ziv a akcijaj e, dakle, prognanl iz scenske sada5njosti; da bi u nju ponovo u5la, mora dobiti okvir koji uspostavlja distancu i oduzima joj o5trinu. Thko je iu V,s.unntCnoJ KCEN.Iz iz:i.eltaja glasnika saznajemo o Evgenijinom padu s konja 1261. I tu se, dakle, najpre saop5tava rezrr.ltat, a tek se zatim izve5tava kako se sve odigralo. Ovde je transcendiranje i objektivizovanje singularnog stra5nog sludaja jo5 pojadano: prva reakcija na izve5taj izraiava se u jednoj kraljevoj sentenciji (,Stra5an je onaj ko nema Sta da izgubT" , 181 0. Tom sentencijom se sludaj, koji je vei ukroien, poravnava i uop5tava. Kao i Evgenijin pad, tako se i ostali Zestoki, masivni dogadaji u ovoj dra-.mi dogadaju van scene. Evgenijina nasilnidka otmica i njeno obraianje narodu za pomoi i utodi5te sme5teni su izrnedu dinova. Do koje mere klasidna drama u tome vidi nuZnost, govori nam nasilna pauzaimrcdu tV i V dina, tokom koje se Evgenija obraia narodu, iako to obraianje u osnovi obrazuje logidnu celinu s dvema drugim molbama koje prognanica upuiuje drZavnirn i crkvenim vlastima.

-w::' d :i;.;

.:

t

26

1{

Zeryoporva FoRMA

I 'i

Za3to se ovi Zestoki dogadaji drZe na udaljenosti? Zafrorena drama bavi se unutarniim u doveku

\\

kolektivnim duhomjednog naroda koji po5tuje neokrnjene atavistidke obidaje. Obratirno paZnju na to koliko prostora narod zauz:tma u Toantovom argumentovanju. U I,2 najavljuje se kako kralj zajedno s vojskom stiZe kuii iz pobednidke bitke. Njegova je prva redenica: ,,Sreian bih bio da moj narod kale: / Sto stede, u tom vi5 nego on / uZiva drugi" [29]. On se neprestano poziva na raspoloZenje naroda, koji sledi bezdetnog vladara samo zato Sto mora; i koji insi-

pratl Hermlonlne l toga su rz scene uklonjene sve o5tre akcije. in kakav je ubistvo, neprimeren kao biens6ance, sme da se odigra samo iza scene, ima za posledicu da se svekoliko dogadanje odigrava u ti5em tonu, da su izrailajru intervali uZi i da najmanje uzbuclenje moZe dobiti najveii madaj" [27]. Rasinova drarna, ko Sto dalje razlain R. Smid (R. Schmid), izrosi na povr5inu unutarnja kretanja i elementarne gestove ljudi. Pra-pozori5ni din - ulazak na pozornicu, izlazak sa pozornice, koradanje - ima, u neku ruku, apsolutno vaZenje i oslobada se svog suvi5e konkretnog cilja. Pri torn dobija egzemplarno znadenje. Tako u Btt.tznu i FtoRI 128] prost izLazak s pozornice i ulazak na osvetljenu pozornicu postaje sudbinski gest. Njegov znalaj nas navodi da zaboravimo kauzalnu povezanost scenskog polo1ja u koji je sme5ten. Drama o IJRITANIKU kruZi oko koraka kao osnovnog gesta. Isticanje ovih elencntarnih gestova takode dematerij alizuj e radnju. Skelet elementarnog gesta zbacuje sa sebe meso koje prijanja uz svako njegovo konkretno dulno uprizorenje. Ono op5te dini da osobena vrednost posebnog, kojim se op5te moralo zaodenuti da bi se pojavilo, odstupi u

stira na staroj smrtnoj

htvi:

te preduh kako gunda narod moj; sada zbog rane smrti moga sina

svi glasno na me bacaju krivicu. Preduti neiu dalje, tebe radi, gomilu koja hiho Zrhu traZi [30]

Ta priguSena, preteia gomila, koja bi skitsko varvarstvo otelovila na rnnogo karakteristidniji nadin no Sto to moZe pojedinadni Iik, sama se ne pojavljuje, o njoj se tek govori. Isto je tako i u ,,Vanbradnoj kieri" izbegnuto da se preteii revolucionarni haos, koji ra-zara unutraSnji poredak, dulno uprizori u formi neobuzdanih ma-

sovnih scena.

r

drugi plan. Izo srevtlaNJE KARAKTERrsrreNoc

idasene na.dulna, opipljiva

1( ,)

\ror*rorutirr Gru masovnih Scena se odustaje dak

i

onda

rasnttljujui em kafalcte'iizov anj u. Recimo, u Geteovoj,,Ifi geniji". Cudno je Sto Gete nije izveo na pozornicu narod, masu varyarskih Skita, iako oni igraju vaZnu ulogu. Kralj Toant se ne moZe zamisliti bez mno5tva naroda koji (metafori6ki) stoji iza njega. Njegovo razmiSljanje i oseianje - dokle god je varvarin - hrani se nagonsko-

srn

terijalni i scenski Zivi momenti potiskuju se u modus nasilnidkini delima masom sreiemo se samo u redima o stilsko obeleZje zatvorene drame.

ii rd 'il

*

28

29

Zervonrunronva

je na delu U mi5lienjU i govoru dramskih lidnosti stalno iznova dipotencijalno, i oorrJAn;rito;" "iuttatse predmetnost. Realno zhano i_pretpostavljano i"f.r* "i6"noivideno odiiira nekog treieg, nrcgo 5to se Hermiona, Pir i jedno Pre drugo. uz .lJi"J*no"pravng pojavl na pozornici, Pilad je opisao i,"j4 i njihove a"it"*"ni 'rr^i^& oaoot". Mi ne d$e-mg nlih yP", nego od nekog ttedeg Pilad ne opisuje iliJt* ,,o" njima. Ind@o: (od beHerrnioni f."o pr*utt@e ;;'il; 'rJtL'gu;" jo5 situaciju, tu pre pokazuje anaromala odbila) -nego (,,a vu"): j"anori prelomljenrl iz Hermioninog ugla

moderirano. To se oseia i u jeziku na samom podetku ,,Ifigenije", u ulaznom monologu: U va3e senke, lelujave krune staroga, wetog, lisnatoga gaja, u boginjino tiho svetiliSte ja stupane strepei du5om jod i sad kao i kada stupah prvi put l3ll

Ifigenija ulazi u gaj i obraia se kro5njama stabala. To je scenska sada5njost. No, koliko je u tome uzdrZanosti, blagosti i odmerenosti! Tu nema nikakvih dulnih, karakterizujuiih prideva; ,,lelujav", ,,stari", ,,sveti", ,,lisnati", ,,tihi" samo su tipizirajuii, ukrasni epiteti, Eiji cilj nije da ocrtaju singularnost utiska, koji okruZenje ostavlja na govornicu. Nekoliko stihova kasnije jezik postaje dinamidniji, no tu se vei izaSlo iz scenske sada5njosti; Ifigenija izvestava Sta oseia kad stoji na morskoj obali, dakle govorio nedemu'Sto se ne dogada ovde

i

Hermione elem€me a rz plus de cent fois Cet amant irrit6 revenir sous ses lois, Et, de ses voeux troubl6s lui rapportant l'hommage, . SJupti"ia ses pieds moins d'amow que de rage' [34]

:1:

:i;

Dvostruko

sada:

a Sumni val na moje uzdahe odgovara rni samo tupimjekom. [32]

Surnno i tupo - pridevi postaju podrobniji, dodaravaju dvu sliku, obraiaju se dulima i govore o dulnom. U Ifrgenijinom izve5taju o sudbini Thntalida jo5 je upadljivije proterivanje svega glasnog, dinamidnog, u indirektno. UZasnim, zlodinadkim dogadajima iznedu Atreja i Tijesta stoji na raspolaganju jedan strastan jezibki duktus. I ovde pridevi koji karakterizuju i individualizuju otkrivajir, zajedno sa zao5ijanim ritmidkim klimaksom redenidnih delova i metrikom ra5dupanom neobidnim cezurama, govornidinu veliku smetenost. Ovaj jezik indirelctnog izve(taja osetno je predmetniji i u veiem stepenu sadaSnji od jezika scenske sada5njosti: IrrceN[A.: dineii se

.

ravnodu5an i pomiren, on brata sa oba sina namami u zemUu

k sebi, pa oba uhvati dedaka, ubi ih, i to gadno, shaSno jelo o gozbi prvoj iznese pred oca A kad se Tijest mesa rodenoga najeo, njega deZnja obuze te upita za decu, misleii da im vei duje korake i glas na watima; no Atrej, cereii se, pred njega baci udove i glave dece mu pobijene. [33 ]

iz stv

udruzuje s'potenli;atnosiu dogadaja projektovanih u svesti: IIrnMloNe: Quelle honte pour moi, quel triomphe pour lui,

;;;";"

De voir mon infortrme 6galer son ennui! Est-ce lii, dira-t-il, cette fidre Hermione?

pii"

-"

a"auieo.it; rm autre I'abandonne' [35]

Jednostojiporeddrugog:gledalacdujeoHenrrioninojpatnjii

procesramoti airet-tno iz njenih usta, a odmah potom Hermiona odnositi moze se Pir razrnislja.kako o;uj" mogueu buduiu situaciju, pi"i"" t:61, kako ie ie vfdeti 5ta ie re.ci,kako ie je ruZiti. Podrudje fuduieg moguieg ni po intenzitetu ni po meri ne zaostaje za stvar' stoji ** ef,. r" i ""iotoinom jezidkom kvant*mu koji j'nacima je koja * iurpotuganju realna dinj-enica - ovde Pirova nevernost, nip"""4'"t"i""ii-" i razrni5ijanjimar smanjuje pre$ obiljem.svih jansiranih moguinosti reagovanja koje..9e otvaraju u svesti i.mnoi procesa. I borlostrukih, stafo promenljivih unut.njih kretanja junaka neupoduSi u ina1enje 6eni polaritet akcije i konlra-akclie redivo bogatije i snaZnije nego u spolja5njcm prostoru scene'

VRE}G

ja i Hipolitova smrt) i prigu5ene, snaZno refleksivno odredene, vidljive radnje, jer glasnik-posrednik u neku ruku pribliZava ove dve taj nadin, na otvorenoj sceni ne dolazi do

I z. rrru*d

\l

Teb e n e z as tep o

T",#:::

;::"

medut 6nva prostorno

Autori

z,afrorcnedrame, pre svega Kornej i Rasin, prirnenjuju manje-viSe adekvatno takontana aristotelovska pravila.koja se odnose na

jedinstvo i celovitost .uAnie,Tao iffidiustv_o_me.s-ta i_or"mena.

u kojoj se meri kod Aristotela ubpste@stuu

i vrernena, u kojoj se rneri njegova poetika, pogre5no shvaiepogre5no fumadena - ne na poslednjern mestu od strane Kastclvetra, koji je, sub speciae spectatoris, kod Aristotela proditao zahlcv za kongruencijom trajanja drame i trajanja radnje i za nepomerljivosiu rnesta drame i mesta radnje - podudarila s francuskom klasikom, temeljno je izloilo Komerel L36l; za nas to nemaznala.ja. Bitno je da je z-ahtev za te5njim ogranidenjem mesta i vremena odgovarao dramskoj koncepciji klasicista. Dominacija jedne ideje ili .jcdnog nadelnog problema, isto koliko i slika sveta kao jasno pregI.tlnog kosrnosa, iziskivala je koncentrisanu fabulu koja nudi samo mesta

na

3l

i

lroslcdnji deo jedne duZe krivulje dogadanja, zbijen u kratak vrerrrc,nski okvir. Interval od dvadeset detiri dasa, kod Komeja produItrl1 s1i1 trideset, shvatan j pri torn kao maksimalan vremenski rispon.

\II ,

I

/

. Pojava glasnika ne aktiviranje vremena, kao, recimo, u Sofoklovom Knutu EDtPu, ili u Kajzerovom G.asu I, gde oslepeli Edip s povezorn, odnosno radnik s gas-maskom, uspostavlja drastidnu vizuelnu vezu innedu skrivene i otvorene radnje i time stvara suprotnost wemenskih kvalitetd [38 ] . (Povez i gas-rnaska ornoguiavaju da se poseban vremenski kvalitet oslepljenja i eksplozije sudari s drukdijim vremenskim kvalitetom scene). Kad se nasilnibka dela i snaZne telesne kretnje proteraju u skrivenu radniu, nestaju i ona kolebanja u tempu, do kojih - recimo u elizabetanskoj drami - dolazi zahvaljujuii neposrednom susedstvu refleksivnog monologa i vitalne akciie. Jedna ni/radnie na pozornici - iasna. nuZna loeika psihe u unutamlen tamjem likova - tesna oovezanost < vanle r no4 rnernos mernosti i neprekidnosti vremenskog toka.

VnguE KAo oKvIR Dramske lidnosti, dodu3e, medu sobom uvek govore o,,vreme- Rasinovi likovi su svesni neunnitnog proticanja vremena, govore o wemenu konadne odluke,,,pour la derniere fois", u lrrctiut kao i u Maptt Srtu.tnr zbivanle hrli kraiu - no, ni vreme ni prostor nisu aktivni dinioqi

VRgIr,TSNSTI RASPON I VREMENSKIKVEITTET

nu"

st: u svak z i.j ir vrcmen a v aina j e _Zii-dra_rnu zatvorend' f6i

jrr u pauze izmeduiiii'ova"ne- ii5eiaino kbb

Gonimo tako ono Sto pred nama

beZi i put pred sobom ne gledamo... [39]

llolovo n Tako""se po-

sct)itn svakog novog scbhskog-'mesta potdinjava .icrlinstvenom. neprsj
Ovi Piladovi stihovi tadno karakteri5u stanje stvari, odnosno se u zatvorenoj drami vreme doZivljava i obraduje.

nadin na koji

il

,li

It ll

H

F' r

ZATvoRrl'iA FoRl'fA

32

-

,r oBrsNeZrNru seoaSNrosrl ' itsre

33 SUPTNPONN.ANJE

de.mateijalizovana, |t njoj je, takode, i saJer, radnja nije samo n e po-kl4nj a scenskoj - sa da5nj osti, d a Sni o st ob esna1e,na:-painja'se sobom'f Vreme se ne ispunjavakao dramski temutak,

Upravo zato. Sto razloa

.i t I i

ni9g4;

foaceLr]11ani

gest,

nesaniostalna kafkp uJaricu-='sve.jelo [":i |-,i-n"Sto vi5e nbgoqiekcelovjtosti i jedinsfiq L?bgg-to-gg-Earyar *u-i-to pr" dstayama nelra nikaFi t9.9sfvari.--Trqnutak ,rff;ff !'f"nne ni ng lgZi {4 akfuelrom staIno predistori*"-i"e1r moi1, oi.je ggqpred.gdrede-n usmerenorn k-a. kraju.* t"feoloiki obelelen snaZnom tenzijom i"fiti 'r" or"ootereienost u-ezan:n's onim S-t-o je .nit.g 1 ggg1":tq i9 !.iti, lt-q-s.vzkip u i z4v a, durya hen u lku o v vlasti ti ! J" .njeg : -9 "ut"-"lstii " ;timmlo t"aiitet' " - --- " lrrcnPut otkriva ovo polje lenaje '-tVJi sama fabuli Geteoire na jednoj strani j.e.istorija izrnedu pola pro5losti i pola buduinosti: poslednju faz1.t i diji proSli u ,"a^ii":"oieu, koja je ovde dospela u sada5njost. Na drugoj - teleolo5ki sesmenti o"p."rtuoo prodl3 staru, ispunjenom nadom i okreIfigenijinom u iatZuo ff;;;; i Piladovom iivomnastojanju Orestovom u i kao U"A"inosti, istinski smisao otkriva tek na se diji ""i"Ju ," 3p* i nalog.proro5tva, i nezavisno od prvog diteksta delovi samo su mi" r_ i{Of . Koliki porodici, tako da se Aqaye,mnonovoj o $p*i eni ine1tajem povladi u drugi "" nlanl opasnost od Skita postojeia obliku vidi u Silerovoj Vnntwrct n "- io ," o loS "krtt"mnijem shemi analitidke drame, At tii t ; a"Ouci aa pipada konstrukcionoj drame u posebnoj meri odgomfrorene struktura ;;i.i;,;";"ialno, neizbeZne konsekvence , uii' ia"iu ovog komada s3no,:?ro v odikoja se iskazuje u karakkonstelacije, l"Jrf ,-ai.ed dite riagilne I tu velike deonice i klefvi' proro5tvu i"ri.tif"# "rudima sudbine, utoliko 5to su possnage' van sadasnjost i*t i" ,t i'f:aju dramsku proslost druge dok sa strane omi.I0."r"o" [41] , osvrtima na vima' u sn o kle innim tvama s.adr sti, i "prtiim ; ;;; ;r"J it "iiu^u.buduino kraju' ka radnju gone nezadrZivo proro5Fima , -

i

TRENUTKA

uslovi

sadasnjostireie-Tynor"roof

1rj .r"i]lr"a treny.tak, samo doZivI #;-6; _iista sukcrisija.Ippwjen_dramski i ( ffi:;;; tamaten, tenutak zbog.koga znboravljamo svg Sto^.!eZi. jenk' prosto4 weme i "d*,'pOrla i izvan

VRrle

suKcESrIA

ilriXl""trj:"A;l?i,;^*f t: ;il ;;j ubisrvo;razro!'or.rtooogipiladov"J:r9::-*;E;?il:Hj,?": boravka na Thvridi: trojanski

'

t

niStva: Apolonovo njost 9 jedne strar

proroi,tuo);"il;1:t'aska

i

na Tavridu

zatole_

ma.enjacj"-;*i:;H,'ff

#l;T#ffi Ir"ffnt*:?+r*,r1*'ru$':x,#;?liiiif razgovanju'o siom

nlad i orest u Ir, i tren:ut"rJpii"za?:'i": #'.itr;"TJ?t::

pozomicu zajednii OREsr: ka{ti, mojvazaa dlo arug, Sareni leptir svud oko. nov livot watcoaneraro;

to

;

I

irffir ry

J"::"ail*',H"*,

ft, p*,

r+s

kad O

ll{;;;,tffij:,If

[Z]

T,tffi*fl::_'tr.*

u svojim

r

-.alisld;;;;;.kojisuperpooirur"Jlgtto."-ol*iHilJ"?rjtr:

ni opisi" koji

se svojom

plu'.tlelov*,iffff*:j,.1,9sniosr o.,i a"iur3-

;#lHJi339t"6"t";e';pt";iT'pff Hfi ;li:Ti,il?:

:;fr -,'5ii;fi$Hrffjiil*iiltr*i*,l:.':: g1i{iiTillH:fi "1",$:t:#:ffl,*tr=r"-rstirnsenrja

jeu

kraljevog poverenika. u ,r"a"l1|"J:1i".* ra] polrusara **|,t"Yn vetuje sa sopstuenom savesdu i pit"." irllT^monologu oiu ," ,uutvrduje da je postupuru i" *oglo Jo toga. *too'o[;i se I --- 'qvvvu''r JJ{t Jednom vizijom; ,,grabilanapr"d'i

ioii

O"sJ;"

tlnapred grabih dulom samo niih
-

pustos "_ t"ro"t"ii"-fll!',1 ir-' I atndtf:k:e teda okretoh. No

s-ad

rl.,

:9-v,ek1.ovog orlanqgn proUudi te me seti daionde

ostavljam tjude. [aa

]

-"

l

34

Zarvoruua

FoRMA

Ifigenijuje, dakle, u razgovoru s Arkadom pokretalavizijaZe_ ljene buduinosti. Imaginarna buduinost tu je obelezila realnost sadasnjosti. Tome se pridruZuje - 5to iemo u ovom raznatranju vremena samo nagovestiti - i distanca koju dramske lidnosti imaju p,rema sopstvenim posfupcima i svom trenutnom polozaju. vei u sledeioj sceni, u monologu, Ifigenija postaje svesna da je na nju uticala vizija buduinosti: ona ana\:u;na svoju konstataciju sa preteritske distance [45 ] . Deo te distance je i uzdizanje lidnosti lznad onoga sto se dogada. Junak ne govori iz same situacije, spontano. Njegov govor je razrnisljanje, on ne odslikava ni momenat iznenadnog, ni specffidnu atmosferu junakovog pololajaili mesta na kome sejunak nalazi. Zahvaljujuii -takode -ovom pogledu odozgo, ko_ ji se otkriva kroz mnostvo sentencija L46l i kroz opsezn", dobto uklopljene dijalo5ke partije, dramska situacija gubi liarakter neposredne, neposredovane sadasnjosti. I opet; upravo redi distanctanog, lukavog Pilada, primenjene na ovu scenu, adekvatno ocrtavaju tu osobenosl odsustvo sadaSnjosti, koje s jedne strane proizrazi-iz toga 5to je ona manje samostalna, sto je samo deo neprekidnog toka od proslosti ka buduinosti, a na drugoj strani iz njene distancirane fonne, koja gledaocu ne predodava dogadaje u neposrednom vidu, ne go uokvirene interpretacij om (,,pro tumadene..): i ue povezah nespretro ono Sto lggs s snim 5to rie biti, niti pak 1o5e sebi protumadih, [47 ] Opisivali smo ,,negativni aspekf'kad smo konstatovali da, po_ rcd ostalih osobenosti dramskog vremena, upuiivanje na proslost i buduinost, koje daje pedat sceni i intenzi@ li.nfinffinom, napetom kretanju ka krajq dov-ode do isdezavanja lcrnporalne sadasnjosti i ukidaju autonomiju dramskog trenutka. Tinrc se objasnjava samo jedna strana ovog efekta. Gubitak je istowemeno i dobitak. Ako- scena A upuiuje na scenu F, ona zbog svoje usluine funkcije gubi u autonomnosti, ali istovremeno oue aotija3u u madenju. One ne nose samo sebe same, nego i konekst ovog upu_ iivanja: scena F prima upute, a scena A ima dast da ih daje. bG, i ona koja daje i ona koja prima, prigusuju, za gledaoca. scensku neposrednost, jer su izvudene iz svoje temporalne samostalnosti i smeStene u jasan sklop odnosa, ali zato gled,aocu omoguiuju da pogledom obuhvati dulinr,r celokupnog toka,'da sa distanie sagleda Siri sklop, da ga uhvati i shvati. I on tad ne vidi pojedinadn" 6dk ,

Pnosron

35

koje bi ga silovito ponele sobonr, nego celovite linije; ne scenu A ili scenu F za sebe, u njenoj vlastitoj nezamenljivoj sada5njosti, nego zajedno sa svakom od njih i sistem odnosa - kao Sto neko ko gleda umetnidku sliku, odstupiv5i nekoliko koraka gfti iz vida polje sila kojim zradi detall.., ali umesto toga bolje shvata sklop celine. Po5to zatvorena drama stavlja teZjite na procese u du5i dramske lidnosti, poseban vremenski kvalitet nekog spolja5njeg dogadaja postaje beznadajan. Ona se manje zantrna za prostornu i temporalnu pojavnu formu onoga Sto se upravo dogada, nego za neksus dogadaja, zn njihov uzajamni uticaj, akciju i reakciju koju izanvaju u svesti dramskih lidnosti. Tako, kao Sto smo utwdili vei govorefi 6 pdnji, ono Sto se moZe dogoditi i ono Sto se zaista dogada postaju ravnopravni. Zatolatst izve5taj o toboZnjoj Evgenijinoj smrti [48], koji mirski sve5tenik donosi vojvodi, nema ni5ta manju dramsku vaZnost no da zaista odgovara istini. Jer, ovde je re6 o tome da se pokaZe rntriga na delu i s njom vojvodina reakcija. Ponovo se dramska sada5njost gubi pod koloritno5iu izve5taja koji dodarava ne5to Sto vremenski i prostorno leZi izttan nje. Ponovo samostalna vrednost scene odstupa u drugi plan i daje priliku da se vide spojne linije kako one koje seZu unatrag, u III, l, do razgovora izrnedu mirskog sve5tenika i sekretara, i u II, 1, do razgovora izrnedu sekretara i dadilje, u kojima se otvara pogled na ma5ineriju tajne zavere; tako i one koje seZu unapred, ka detwtom dinu, gde na svetlost danaizlan', Evgenijina stvarna sudbina.

\, I s. prortoA

ll

flambeaux, ce bttcher, cette nuit enflammie. Ces aigles, cesfaisceaux, ce peuple, cette armhe. Cette foule de iois, ces consuls, ce sinat. Qui tous de mon amant empruntoimt leur 6clat. Ces

BEnlll,ttcc

IJ

arami zatvorene forme nema dramski delotvorne - kao i weme - zatvoren

(s)

ZarvonBlrta FoRMA

lffi

HjtlT"l^*J,:o"o*

Pnosron

i

i

37

rku. Samo vo se odi

J^

goYq

rt vei se odila. prostor Ako ne shvatamo preneseno, kao Zivotno okruZenje, nego kao dulno-konkretnu pojavu, moZemo Spicerovu [Spitzer, 55 ] karakterizaciju Rasinovog prostora kao jednoga ,,nigde.. da prenesemo i na Korneja, a isto tako i na Geteove i Silerove drame koje nas ovde zanimaju. I Krodeove redi o Korneju vaZe, cum grano salis, za Eitav tip zatvorene drame: Komej ,,posfupa kao neko ko, iskljudivo okrenut ljudskom telu, izbacuj e pejzafn nebo, vazduh - osnov slike na kojem i iz kojeg figura raste i s kojim se povezuje, da bi se, ipak, zaokruZena, istakla - i ko se ogranidava na crtanje tela i njegovih polo1aja" [56]. Uprkos tome, u tekstu se tu i tamo nalaze opisi prostora koji upuiuju izvan dramske situacije, skice ispunjene nagove5tajima, kao u Geteovom Ttsu, ih Siroka platna kao u Bereniki. ne, sfvama

Oosustvo Rsinoc pReoBReZera

v okolni svet. I Frrc

IFritz

drami zatvorene fonne oou prostoma,promena nije.,,rebita.., tj. ne utide aktivno ou !+-[50] pdnje, dramsko i lica:",,Jedinstvo prostora je funkcija tog jedinsrva (iedinstva"i"*" wemena, F. ii.j'_til:

stvo prostora kazuje da_se radnja odigrava u bezvremeooJpiortoJer, kad postane redit, preobrazaf prostora odista pr"ob.azava prostor u vreme i na taj na6in sme5ta radnju ., or"rrri. Klasidnoj j"' dakle, bilo stalo da se ni prostor ne preobraZava redito. $g-i li je pozornica zbivanja v,Ennn,iun K1EN gusta suma ili sobaDau gotskom. stilu, za jedinstuo prostora nema ,;itumoj?"d":" ml ra sp o I o zelyJe, j e zik, e o i"r. u 1 i'uoo3 u.

ru'

B:::1yT^ 1. 1t..* ryava ne naruSava time rj,

@a

vgryll@Jsll. Drama Mtrutt Sltytly,kojom se ovde takode bavimo, klo l!: ukazuje i yatcet lWalzei, 521, u oblikovanju prorto-* nije, .ur_ vim disto ostvarenje tipa zatvorene diame. u njoj ,iroi"*o-to i tum-o konstatovati ,,reditu" qromgnu prostora recimo, kad u rII dinu, u kome zatvorenicu u prvi mah obuzimaju narodito j*" oua" ,, or_ lobodenje, Marrja biva premestena iz tamnidkog prostora (Politov zamak) u slobortni prostor"utior"oog parka. WJ, ,i t oi.St5i -.::':- .-J-' ; -14:.,^

: =-- i.-t

da is

obavi Cast i slavu pobednika i obavi sramotu pobedenog. O, daj da preko svegtogprvnra, i odvei jasnog, zavesu navudem.. . [57 ]

(to nikada

F.K.) i dinova

kan rr nfwnrpnni rla*.1

Teso: I tad se podigo5e pregrade: zatopota5e konji, kacige i Stitovi zasinube, pa nawe palev a buljuk, trube j eloru5e, pa zatreskaie kop$a kr5eii se, i stade zveka kaciga i zveka Stitova, za hen kovitlac pra5ine

'

'r-

"ii"-

r

je o konjima Sto topoiu, o blistavim Slemovima i Stitovima, o pokrefu, akciji, zvucima u prostoru - o Sarenom furniru. No, pred nama se ne otvara samostalan prostor, koji bi bio u Zivom sadejstvu s licima koja govore ovde i sada. Skica dodarava nesto Sto je bilo nekada, na bezbriZni, veseli fivot na dvoru u Ferari. Izrnedu sada5nje scene i snainih optidkih i akustidkih utisaka koji se iskazuju neuobidajeno drastidnim jezikom stoji wemenska distanca [ 58 ] . prostor gubi punu snagu i utoliko Sto, uz pomoi seianja, heba samo da prufi saw5eno ogledalo Tasovog stanja, Sto je, buduii stilizovan kao ,,poZornica dogadaja", shvaien kao prikazivanje koje se namerno Red

ZawonBNa FoRMA

PRoSToR

rrrrrli subjektu-primaocu: ,,O, daj da preko sveg tog pizora, i odvei .lrsnog, zavesu navudem". Upravo ovaj zaw5ni obrt prigu5uje dinje-

dima i predmetima u njegovoj okolini (,,qui tous de mon amant epruntoient leur 6claf'lsjajni od biistavog lika moga cara/).,,eak i tamo gde je prostor opisan detaljno, kao u Bmnwtxt i Arutm (Ber. I, 1, 3 ff; Y,3,1324; At.I, 1, 160), ti detalji nisu ni3ta drugo do neposredno transparentni simboli onoga Sto se zbiva, I tamo gde red upuiuje izvan prostora scene to se ne dogada zato da bi se prostor pro5irio i nadoknadila oskudnost na sceni, nego da bi se potencirale lidnosti" 162l . Krodeovu pomenutu karakterizaciju neoblikovane, nesamostalne pozadine na kojoj posmatramo dramske lidnosti, to ne obesnaZuje, jer predmeti ne vode nikakav vlastiti Zivot u prostoru, vei su samo projekcije odredenih osobina dramskih lidnosti i, potencirajuii, upuiuju na njih. Ovde moZemo da navedemo i Spiceroya konstataciju o usluZnom pokaznom karakteru jezidki evociranog pejza1a, koji upuiuje na vladarsko veliEanstvo: ,,IJ pozadini svojih kraljeva i velika5a Rasin (pokazuje, F. K.) osvojenu zemlju, ali samo kao moi inkamiranu u vladaru: moglo bi se govoriti o terra majestatis: zemlja, kao i plural majestatis, u neku ruku potencira i objektivizuje lik" [ 63] . Tamo, dakle, gde nalazimo opise prostora, oni se odnose na dramske lidnosti t 641 .Prostor nagla5ava znat'ai drarnskih lidnosti. On sluZi samo tako Sto uop5tava i tipizira. Tarna

rt(

rrii'rrost i opipljivost rekapihrliranogpizora i neprimetno ih uliva, kno scianje i prikazivanje, u ravnomeran, umeren ritam sada5njice. Slidno je i s prostorom u Orestovom opisu vedrih godina mlarltrsli, ;rrovedenih s Piladom u brdima i dolinama, u noii i na jezeru 'fu je priroda do te mere potdinjena ocrtavanju ljudskih I 5() | . osetllrr.il, da na kraju biva potisnuta iz oblasti dt'lno-opaZajnog u oblast rrre,lalirridkog: zsrezde su sada podredeni partner u poredbi s budu-

t'irn tlclima:

E

,ii i:

t

... tu katkad po ko od nas se prihvatao mada, a nebrojena dela potonja iz noii iskrsavahu ko zvezde

oko nas.

BIRANI, PoKAZNI PREDMETI

Sira i Saremjg je grandiozna slika noii iz Rasinove BEREurcn, rra koju upuiuje Smid [60]: llriRtiNICE: De cette nuit, Ph6nice, as-tu vu la splendeur? 'l'es yeux ne sont-ils pas tout pleins de sa grandeur ces flambeaux, ce bficher, cette nuit enflamm6e, (--es aigles, ces faisceaux, ce peuple, cette arm6e, (lette foule de rois, ces consuls, ce s6nat Qui tous de mon zrnnnt empruntoient leur 6clat; Cette pourpre, cet or, que rehaussoit sa gloire, llt ces lauriers encor t6moins de sa victoire; 'l'ous ces yeux qu'on voyait venir de toutes parts Confondre sur lui seul leurs avides regards; Ce port majestueux, cette douce pr6sence. Ciell avec quel respect et quelle complaisance Tous les cours en secret I'asuroient de leur foi! Parle: peut-on le voir sans penser comme moi Qu'en quelque obscurit6 que le sort l,efft fait naitre, Le monde, en le voyant ett reconnu son maitre? [61] Kakva Sarena scenografija, kakvo obilje rasko5nih utisaka, kako

st' rvtlc

redak sludaj!- oseia egzistencija i &azpredmetnog sveta! samo na Tita, koji trijumfalno prorazircoz rrot'ni grad Rirn, kao na,,siutce", diji se sjaj samo reflektuje na lju-

-

A ilrirk se sve odnosi

(j

koja u poslednja dva stiha gubi dulni kvalitet, jer dobija apstraktna i prenesena svojstva,

u opisima noii u

.{"

;i t

39

.

BERENIKI,

Qu'en quelque obscuritt que le sort I'efft fait naitre,

l"'t oyunq e0t recohnu son maihe? [65] "o retoridki je kontrast sjaju i svetlosti vlasti uop5te' Isto se tako pejza?u primeru iz ,,Ifigenije" pretvara u metaforidku foliju za ljubav prema avanturama, svoj stvenu neoptereienoj mladosti. Ulogu prostora i predmetnog sveta u drami zatvorene forme objasniiemo na jo5 nekoliko primera. Uzrnimo opis pejzaZa, u' VtuL--e

mond,

BRACNOJ KCENi

VoJvona: Blagosiljam to mesto za vedni spomenik. Ovde neka se podip.e hram, Posveien najsreinijem oz&avljenju. Svud u:raokolo neka tvoja ruka stvori vilinsko carstvo.

Divlju

Sumrq

bujni Siprag

nek povezuje lavirint blagih staza Strma stena postaje prohodna, a taj potok u distim ogledalima Pada tu i tamo. Iznenadeni putnik oseia se ovde

l

t"

I

tl

40

ZarvonsNaFoRMA

Pnoston

1

I preme5ten u raj. Dok Zivim, neka ovde ne odjekne pucanj, da ne otera pticu s gr.ule, ne upla5i, ne rani i ne razjuri divljad u grmu. Ovamo iu, o tebe oslonjen na hododa5ie do
zaftorena drama ni ovde ne stvara samostalan, koloritan" zivotom prozet prostor prirode, koji bi stajao u stalnom sadejstvu sa dovekom. Red je, pre, o pejzaiq;a znaienjem. On se tu nL nalazi sa_ moga sebe radi - naffit ukazuje vei i odsusty9 sarqoygljnih glagola unuha5deg i spolja5njeg kretanja, kao i is_ kljudivo tipiTirajuii i anahtidki atributi (divlja suma, bujno siblje), koji ekspliciraju samo ona wojstva koja i inade dine zustiiru imenovanog predmeta - nego slufi nedemu, ima neki cilj. Taj pejzaL,koji sada reprezentuje stunje (naravno, vec ovde stilizovane) oiotlio."i besputnosti, treba da pod dovekovom rukom prede u neko A*go stanie: da bude ukroggn tako da postane umetnidko delo, s ciljein da bude spomenik. I jedno i drugo stanje upuiuje izvan sebe samog: stanje besputnosti odgovaralo je Evgenijinom padu, smrti od koje se strahovalo, dok stanje reda i ravnomerja trebi da nagovesti njeno spasenje i buduie odlikovanje. ovo kultivisanje i uiedenje pejmin prekida se na p_ola puta, dim vojvoda sazna dJmu je Evge_ nija zanavek oduzeta 167l . I tada je priroda spomenik, ,Lp."zeo_ tantjednog pololaja Spomenik snmo, spomenik hoiu da zave5ta4 Od grubog stenja Sto se u neredu diZe u nebo. [6g]

4t

tkanina, nakita, dragog kamenja, dovodi se u vezu s nekim delom tela oboZavane 1ene: Najpre odaberite kitrjaste sandale, Za5titu i ulcras zaneha stopala, Zatimza haljinu birajte skupocene Indijske {ftanins, Sto blistaju kao sneg Ehre, wetlosti najstdniji i, kao jutamji mirisi, lako obavijaju neZnu gradu mladih udova Nek pojas koji tuniku vezuje ispod dednih grudi bude pr.rrpuran, neZnim zlatrim trcnnaproLeL Uz to nadite ogrtad, od blistave svile izatka4 Sto blje5ti u bledom purpuru. Preko ramena neka ga vezuje zlatan cvrdak -ne zaboravite ni kopde koje draZesno okruZuju lepe nrke, Ni perli i korala nakit, dudesan dar boginje mora. Oko kovrdZa svija se dijadema, Sastavljena od dragog karnenja, U kojoj se ukr5taju bljesak

Vahenog rubina i smaragda, U nakit kose nek bude zataknut Dugi veo, 5to nalik svetlom oblaku obavija blistaru figuru, I devidanskim vencem od mirte Nek se kruniSe lepa celina [70]

Ni ta biserna rrqa ne nastaje izuilvanja u blje5tavoj reci impreslja uazvanih tim predmetima, vei se njihovim nabrajanjem, potez po potez, dodarava lik odsutne verenice. Ti predmeti reprezenhrju odredene crte verenidine lidnosti, koje se, medutim, ne gube u pojedinadnom, veC se neprestano nagla5ava njihovo jedinstvo i celovitost (neZna grada mladih udova; blistava Jigura; lepa celina). Don Manuelova voljena je ne5to najviSe, najlep5e; biie kraljica. Tir oboZavanu, i kraljicu istovremeno, reprezentuje, kao u primeru s Titom, odgovarajuia dragocenost iz predmetnog sveta - sjaj sjajnoga,rtzvi5enost i vrednost uzvi5enoga i vrednoga. Vei to otkriva bitnu razliku u odnosu na dramu otvorene forme, razliku o kojoj demo joS govoriti. Kad se Marja a Votctru odu5evljava mindu5ama koje joj je poklonio Tambur-major, a Gretica u FAUSTU nakitom dobijenim od Mefista, u oba sludaja je red o naivnoj dulnoj radosti zbog lepog predmeta, s kojim nije povezano nikakvo odredeno zna(enje.

42

Zarvonena

FoRMA

Pnosron

Nakit i

43

francuskim ljiljanima protkanu",21f ), jer sluti da to moZe

,T

EvcrMra: O, da se ova

sala

Krngtl

Ko bi po ovim zidovima golirn rekao da tu Zivi kraljica? Gde

Nad uama zlatan svod! fa-tu u krugu, pred veliianstvom, Fokomo ponosni, velikaii divno bhstaiu, Obasjani osmehom tog sunca! I rnedu tirn odlikovanima ja, Na najlep5oj svedanosti odlikovanih!

cima Marijinih monologa ispunjenih elegidnom nadom t751. Marija stoji sa Hanom Kenedi u Parku, ;,pozadipogled u daljinu,.: Onde gde Strde planine od magle podinju mede carstvu mom, oblaci ovi, koji rajug nagle, hrle k dalekom mom francuskom. [76 ]

[71]

vidi

znade n1 e,simbol

:

Ono 5to se nalazi u prvom planu i okupira Marijinu paZnju nisu planine od magle i oblaci; Marijin Zeljeni cilj dine ,,mede (njenog) carstva" i ,,daleko more francusko", ka kojima, u njeno ime, hrle planine od magle i oblaci. I kad Marija, nekoliko stihova kasnije, u svojoj tajhoskopiji govori o ribarevom damcu, koji je ugledala, njene redi ni tu nisu izaztrane autonomnom snagom predmeta: damai samo maskira odajnidke misli o spasedu, misli koje su, jednako kao i predmet koji im je kao ,,sredstvo" podreden, zaodevene nestvamo5iu jezidkog potencijala:

Sebi slidnima, stane uz svoga kralia? Sta vi5e draZi oko od one Koja ocrtava duge ratridke nlzove?

nirj* "-'

I ta haljina i njene boje, uisu ti Oni simbol vedne opasnosti?

O, draga moja! Ono Sto znadajem resi

U svemu je opasno. [72]

S ovim kovdegorn koji unosi posluga _ i.jedno i drugo ukazuje na feudalnu, aristokr_arsku sferu.q^JZpilo"e"zic' sa zivotnim namirnicama, koji za Evgenilu u v, oooori'oJJut, prutilac.sudskog savernika. I clonosilJc i r^ar :doo"r;;;;;ruf'o^u_ da'aju skromne, ,,bezna.dajne.. g.uAuork" k i,gorr", u-t-o3i*u-i" ru" usmereno na korisnost i pripadnicom Evgenija ,io--t Juu au itj:+ , oukito-, postane. Kako u sludaju skrinjg tako iu ,i"f"3" to"e"Zi_ ia s hranom - pokazni karakier p."a,'"tu'our*r.o ouarrrlsl'o].*o* samostalnu vrednost [73] .

i

tffio"oiiu

Malobrojni, birani p-r"$r1l"li irnaju i u M,snm Sril.qnr znadenl_ ski' znakovni karakter.,kad porit p'*": r*o, oduzrne Mariji nakit (izrnedu ostalog, ,dijadernu k ulj""ri;, " iunu dragog kamenja,/fran_

'Taj dmi
sreiu u svojoj bi naSao mreZi

- ,(. ,,,. .)l' \

da

mi u demcu omoguiibeg. l77l

''r

PRostoR r DRAMSKA rrewosr

{ \ / Prostor i qlep_mgti 4g_ry.raj-rl vlaqtitih svojstava, ni vlastite moii, ofiine mogu-ii-ostati dramski aklivni tako sto.bi se qjihova_specifidt.i nost \), \

\

ro@1^lm,[email protected]

je nad njenom stolicom baldalin? [74 ]

I predmeti koji se pojavljuju u prvom delu petog dina - pehar i raspeie i nakit koji Marija deli svojoj posluzi - u celosti gube svoju konkretnu funkciju i stidu funkciju koja je sadrZana u liturgijskom, odnosno ceremonijalnom zradenju. Najzad, pomenimo jo5 i one predmete koji se javljaju u odlom-

proiiri

IJ prostor sjaja, gde je kraljev tronl Da se pred nama Siri bogaitepilr,

Ispo d blj eStavog izgleda ona Sta vi5e klasi doveka no kad Pod herojskim nakitonl medu

sred-

to zapravo nisu materijalrri predmeti, blistavi u svojoj dulnoj osobenosti, nego relacionisni, pokazni predmeti, dije je oduzimanj e atakna samu kraljidinu visost:

j:T.:j::a,T,ryJ*h."dil:';"ii,#l,"J: o1deg.,,u":"*r"*'r'r.r;#"";1,i,'ffi f :l::,i::,",:ll,;dr,*f ::ffi: l:j:,3;f:ii:3 ;;::"-lTgy,"["9"ii31;,fi:;ffiit,?ffi o,* j ryi ** i J"a ffiff;i,l"#i_ l":Jl'_* :"1::Ig J :i11' drai samog-nakiia, koliko ffiff" " il#J#J"H_ ;::li::,:".9" Ie zano v nJernu: '."Tk'"",%:i?f

biti

stvo ra potkupljivanje, ni

zajedno sa specifidno5iu misli, oseianja

i

delanja junaka

i

od-

44

ZarvoasNA FoRMA

r_:,9:::g temporalnog kvaliteta zgusnula u dramsku situaciju. Za ra_ _ ?TKo od Sekspira gde je, prema Gundolfu,livada karakierna crta T.irova, a ,,u Cezaru ztdovi, iornjevi i ognjista, zu3"Aoo ,-*lom ko_ ja se tu narazi nisu.samo p.'jzni, o"go-rudbiou;.-ic-*aoii]'zsr ovde prostor ne odslikava singulamu konstelaciju aru-rt" iienosti i njelog poloiaja, koja se u. g$fedoj sceni, , radnje, vei moZe u celosti promeniti. Takve tesne veze "uirao*"piznedu doveka i piostora, nalik odnozu spojenih sudova, ovde nema. eiol*r"u au i,J:.dramskog p.rostola li5eno je Aa taj p.ort9rytuo ,,rrig_ de", onemoguiava da se dramske -wojstava, lidnosti, jeztk,"gesi;";;l pr*_ tor prisno. ltope u zatvgrenoj, autonornnoj situaJqi,'a isto tako ne dopusta ni bilo kakav. simbolidki naboi, koji, recinio'" s"trpirooo* Tn2ny r Knnsn4 daje prosto$ norid viednosti koja mu'pripada . u okviru scenskog pg-.gq" - jos jednu dimenziju. uzrnimo'za primer scenu rV, 4: Troil i Kresida se rastaju u jednoj sobi pandarove kuie. spolja se duje Eneja, koji Kresidu treua aa pr.ou c."ir"u, Exera: KneZe moj, je li gospodica spremna? Tkon: Cuj, zovu te. KaZu da tako i duh Dovikne.Dodi!.. onome Bto mora Odmah umreti.

Troilovo poredenje gtvara prostor obojen odredenim raspolozeo.f koji preobra /-ava ednostavni prostor radnje. i3utuo"T,se rastaju; u lirski i .ozdizej amtijenta nici prodire zov oevidl3ivog Jon log E-neje, koji ie Troilu oduzeti Kresidu. poredenje prefirara Eneju i glasnika lmrti koji nadire,,s o'e shane". Na tajnaein, scensko mesto za ljubavnike postaje prostor samog iivota. Taj p-relaz iz singularnog dulnog trenutka u jednu opstiju dimen.. nju moile na prvi pogled izgredati srodan generalnoj ^teznii zatvorene drame. Bitna razlika, medutim, lezi u tome sto si kod "sekspira opste javlja samo u posebnorn, sto se vzdizanje prostora u sim-on9 bolidku ravan odigrava samo na osnovama specifreno oblikovanog scenskog mesta, dok se u drami zatvorene forme prostor ideje nI obrazuje,,zaobilaznimputem" koji vodi preko dulno-konkretnog.

KoRrocnarue

PRoSToR

je rcLativizovati kad je red o Geteu i Rasinu, s tim

Sto se relativizacija, ipalg odnosi na kvantitativne a ne na kvalitativne razlike. Od Krodeove formulacije nije suvi5e udaljena ni karakterizacija osobeno bezbojnog, doslovno plodastog prostora u Vltrnnl.Cuot rCon4 koju daje Kurt Maj: ,,Sav dekor je na osoben nadin bezbojan i bez wetlosti, on nidim ne sfvara atonosferu koja bi ispunila prostor, ljudi deluju kao da ih je neko ugurao na scenu i stoje na njoj kao Zive statue koje se samo u najvaZnijim trenucima, u simbolidki plodnim momentima na trenutak kreiu, da bi se z.atimr opet ukodile. Po pravilu, oni stoje udvoje ili najvi5e utroje i zato su njihovi unuta:nji i spolja5nji odnosi lako i jasno pregledni. Tu niko nikog ne skriva, dramske lidnosti uzimaju prostora koliko im je pohebno i kreiu se kao na nekoj zajednidkoj ploEi, a pritom se ravnomerno i jasno istidu na neutralnoj pozadini" lKurt May, 81] . Ovi opisi u celosti odgovaraju slici koju, imajuii u vidu tekstove zatvorene drame [ 82] , moZemo stvoriti o koreografskoj organi-

u skladu s ravnomernim sukcesiv kacije. Veiinom su to samo dve

i retoridki savr5enih govornih partija svaki govonrik podiZe pred sobom i oko sebe jednu kompaktnu, od drugog odvojenq duvanu jezidku gradevinu - umanjuje se samo na whuncu stihomitskog verbalnog duela, u kojem statuarna nepokretretko nost malo popu5ta. Kako u raiqil iglqg dolazi i do i p6ilezano. Kako nema ni masovnih sCE[a, nedostaje jo5 scensKo-prostorne rcnzrle Kola nastalgT scenama pnslusKrvary

ur.

Q^ocruy, EoLe rc^*,6e>1L 46

,AT'.RENAF.RMA

?1anor

oiannaa6qDnavsrn LrCNosrI

ffi#T: * i,i"g""+?!y: @rb a" *3y_""i ;ilpff;"#;::'#idffi#lilt;#"?i

ry zivornosiu ili prirodnosiu, koji

ljivosti, lidnosti zatvorene drame otvaraju potpun uvid u sve faze ove dina'mi{ne borbe na unutarnjoj, intimnoj sieni. (Setimo se narodito F edrine, Hermionine, TBove, Ifigenij ine ulo ge. )

:ix?Hff :l",Y.T::,**y:-y::::*"u9o;#;;;"'ol'iiJ'l ojl,ostroocrtane,^G"ro.;;;;ffi il"f;

:J:,Tlf_111_t:lo,'1l,f

:x:1::T*.:jt39.lr"llr::"q;id;'a#

ffi

zatvorene :ifl

Pored osobine takode

l;'j"*iy,dije prostora.

j"'Jo"looiu

kako smo ga

closad posmaffi

"ttu

"u-urt

Prcstor je dat kao Ziy?tno okruZenje, kao dru5tve to na kome se gdigiava-

i_]6;;*";u

'ramske

ffi;yrff;llffi'o"e

DRuSrvnut pRosroR

u-_r

47

liinosti

Jer zar vi iz svih iskuienja patnje ne ishodite kao lvaljica?

laeclv : anw.nf+nnra' TfuFc-tztt c]/etL,

M,q.Ru,4

Vtsoronoouosr

ou roou..Mes_ , r'".rr.i I

I

Worene forme odigrava se

t Ijen.:,.Ir.-d-"p:

o llzvlsenostl

t*T"'":'t::s':9i:,^di',*:qpo':i1k.'"'"xri*-r"*

rlt:lotvornu moi i woje ude5ie.

jamdi za potrebnu visinu pada. socijalna uzvisenost i izolovana azdignutost jako{9 je pretpostavka za uvodenje patosa (prema Sta.lgeru - pored problematidnog, su5tinske crte dramskog), koji se moZe realizovati samo u sferi uzvi5enog. drame oblikovane

UxureRurr AcoN

,t',"ni'iii, iio lto potazu3e

i

niihova

plastidne.

de-Kart@ Fetanja na ovom om p olj u, pqo go. imlio n ap." a,; ;ii;jg:ffi#jf#". ; rzrncrlu racionalno$ p{elv"4laqJ i emo i g: c ioualiro rzliv p a. I rilik om o b r r r' rr.i i vanj a dru$ih i o bmanj ivanl I

r.

r'

cn

i"#i;

-

I !"b,

Suu,qnr

Ah-;A;;;;i:;;d;;;;:

Ffrt-vaiene kao

One su ravne, ne - na to uka-

da bi

poput

tipovi, nezavisno od svoit okoilieTiEffiane-su-za

vo, koje sa sudbinom k tako da bi. izvudeOne strane dramske lidnosti,

t'r

li'x

t

48

DRAMSK-E LIdNoSTI

ZewonnNeFoRMA

koje zbog njenog statidnog polo?ajtu konfiguraciji nisu osvetljene,

u nadredene

Uroce a lidnost

istovremeno I

ii ihskuie nas se

ka liinost uspostavlja distancu prema usled tog, takotle, oou

pro

akcijii

buni, prema sebi samom;

;

snontano.

'-

Ova safivljenost dramske lidnosti s ulogom ne iskazuje se jedino u distanci spram sebe i u visokom stepenu svesti o sopstvenim postupcima i redima, nego i u jednoj jezidkoj osobenosti - u vi5e nego destinl supstantiviranim participima, adjektivima i infrnitivima, koji jedno stanje ili jednu delatnost ,tzdiht do uloge iza koje se dramska lidnost krije i na koju se poziva. Kad Arkad prebacuje Ifigeniji Sto je zatvorena prema okolini, a narodito prema Toantu, ona odgovara: ,,Ko Sto i lidi prognanoj, sirotoj" [87 ] . Ifigenij anekale: pona5am se tako zato Sto sam prognanaibez roditelja; ona, takode, stanje woje osirotelosti i progonstva ne podreduje atributivno wome Ja (Meni kao Osiroteloj), vei pre to Ja, koje je ugroZeno Arkadovim planovima, u celosti skriva od Arkada i govori o sebi u treiem licu: zaodeva se u neutralno ruho prognanice. No, li9nosti zatvorene drame ne vide u ulosama iedino sebe same, nego r svoleaann t dffidef' /doslovno: ranili ste nepomirljivu/ [88]. Umesto imena ili lidne zamenice dobijamo zupstantivizaciju jednog svojstva, izabranog ekskluzivno m ovaj trenutak. Od svih Elizabetinih svojstava iznosi se i apsolutizuje ono koje je presudno za govornidin misaoni tok. Na ovom mestu u dijalogu Elizabeta nije ni5ta drugo do nepomirljiva. Dramskom lidno5iu o kojoj se govori uvek dominira i boji je ono svojstvo ili delatnost koja u go-

49

vornikovim odima igra bitnu ulogu: govomik, pojednostavljujuii, podreduje ditavo njeno biCe ovoj ulozi, u kojoj mu se ona otkriva. Na taj nadin, on ga ne doZivljava kao singulamog, diferenciranog doveka, nego kao odredenu velidinu u njihovom uzajamnom funkcionalnom odnosu. Iz te stilske pojave mogu se izvuii dva zakljudka. Pwo. za onoga ko ,,formuli5e ulogu" ljudska lidnost (njegovo vlastito Ja, kao i Ja nekog drugog) postaje - uprkos svim neodredenostima i faktorima nepouzdanosti - jezibki uhvatljiva i shvatljiva, gotovo proradunljiva, jer je govornik svodi na op5ta, dakle ne singularna iskustva i pojmove. Drugo: svojstvo i delatnost filtriraju se iz svog (adjektivskog) Sarenila i (glagolske) dinamike i krote u upotrebtjivu" nedvosmisleno odredenu imenicu. Ako se ne kaZe da je neko sirot i opljadkan, nego Siroti, Opljadkani (,,A Sto sam joS, sirota, opljadkana, imala" [ 89 ] , time se viSe akcidencijalna i zato singulanra, pokretna, promenljiva, moida sludajna situacija pretvara u ne5to supstancijalno, dwsto, nepromenljivo, moZda nuZnof U inaividualnom dogadaju saZetom u redima,,Sirota sanr, opljadkina sam" govorno lice vidi samo sebe i ne misli dalje od sebe. ako sebe vidi kao Si koje - to nam govori s forTo Ja, ta lidnost, koja se jezidki nadva imenom ili zamenicom, suvi5e je mnogostruka i nepregledna, dok uloga, dak i ako ih se

vi5e dovodi u vezu s jednom lidno5iu, kao u sledeiem primeru, stoji na raspolaganju misli i delu: Neie vi5e u oplakiva:roj gledati I

neprijateljicu sopstvene vere, vei, semo unuku svojih kraljeva, mrZnje i ljubomore Zrtvu! [90]

PTRSoNTtrACIJA SVoJSTvA ona baca Formulaclji uloge srodna 1@ je na poStdvku poStavku postavku dramske dffiiemo [iEnosfi--P lidnosti. :denu na Pokadi svetloii svetlost odredenu je ali karakteristidna i primerima iz Mlrutn'SIJ:ART, za zatvorene Geteove drame, i za Rasinove komade [91] .

\

5r

DRAMSKE LICNOSTI

Zarvonnne FoRMA

50

(izgovara 1e Karakteristidno je sto se vei u narednoj redenici. biva inkornadin taj i na S;#iMarijina tLnost shvata kao uloga poriraou- u nadindividualnu kontrolu:

je na ulogu Zrtve osuduje Elizabetina mrinja. Dok se u formulaciji uloge dramska lidnost svodi na jedno svojstvo ili delatta, vei nost,

Oh, onaje van sebe! Ti oProsti

ceiad

oloj *anfto3 i teSko razdtaLenojl 195)

I

ja sam srednik kome ie tvoja dala preimuistvo,

n

liEe mi, jer

yjlqt! -tb -v'\fn-

fr"e-nad njim i svima uzdiZe!

----2

n1*fffinr*l'"'f;ffi;,', Dv6q, vuuruv

LLf vw,".

{e'j',*.'t*fiI"ff

ffiffitsffil

^ffiYr-lfi;" ''T$rtn ff,t"o)

o@[e61' ,;,fu"ff*!5Tq$fr 0ouSfl*.e(3^\*'t".F k-*.;

ckoov Sr^r^-i

Tvoje mi.rrce ovo didno mesto r.^u ,*

podrecleVidimo: spokojstvo, strptjenjl gnev nisu akcidencije stranelotdisu sa svoje u;;;;ti; o"@ "" nieni predikuti i oUj "

L,-)

HHry, 34t J"'ffiU# i (lT\_-

\

PONEOET U

,s{.Ia[j

Tako odgovara Lester kad mu nepoverljiva razgnevljbna Elizabetaprebacuje zbog suvi5e ponositog jezika. Ono dime se on, kao ,,sreinik'., didi nije - prema njegovoj sopstvenoj forrnulaciji - primio od Elizabetine lidnosti nego od njenih personifikovanih apstf4ktgrhsyAj!@: njene milosti, njenog srca, njene ljubavi. To znadi.

noffiuti5e, ,,

:{

'

ffiisiava,D.

Obuzdanostllasetn

:":::,i,

n;flcoludU-kA4+

{

;a

r" .' ry"76YP. 3".ffi'Hi ::"#"f$ *# BeZinaneuo,p-"tnieto rt pti"nii, UXfiu6u2ue Raskininajzadokove,izidi Yr*jtn- ,tY clnf iz pecine, odavno

gnevu- 1941.

sputavani

li"Xir,

I\

Iti

:ii::l#: S :"T"J:, ubi"q r", i'rqlqiry' llt"f oPisuje a kad Pilad

ffi-dil;*oou.-Nuprotiv, kao sto sve ono glasng i neumereno ;;;;"tti""zanva[ujuiielasn\,.fak"i'",*:1^,^1]:T:,:ff F je Pilad' o'to", u suzbiienom obliku. Iskazuje

i#t;ru;;m i' sama iuti:

JUU

dok ona

f {

uJlgt

9z,

...Javidimkako

suzbijaju uzalud tvoje grudi tai nenaaani glas dudoviSni' [98J

Lidnosti zatvorene drgqte

u visok

u ^4^oa^

lpcPvdd

ri*76e"bp-u:..* *ila"t--

n'svesti;

] I {

(daklc, ne vi5e kao svojstva),.mogu uzeti pod svoie svakoga.

M.q.Rua:

/^

ni. ^, "'" tlgglg.i II \\'i'':'

r -,-, -r-:- tiX*^-+ima lidnostima, one ^-o niiie vladale dram*im

5ffii; @"

moZe se

bolje izraziti nego kroz personifikaciju apstraktnih pojmova, koja staje na mesto lidnosti; kod Rasina, u neku ruku, nisu na delu likovi, avfftarte neso apstraktne snage koje pomeraju i ofivljav4lg-llleve [93] 'u+a4<' 6snifikovana u poz-5$-$-seSJ Apstra u snage koje su sabijene u pux-llSC se moZe radunati, nate velidine s kojima trenucima, lidu eat i najshasnijim pojam, ali su ipak delotvorne. sadrkao izolovane nost u sebi samoj primeiuje ova svojstva, kako |a.jc, tako i kao dinamidke dinioce delovanja. Nju ta svojstva ovde rnanje karakteri5u, vi5e je odreduju i njome upravljaju. Lidnost ih, u ncku rukq vidi kako uz nju prijanjaju; jer, ona vi5e nisu samo njena privatna svojstva, nego personifikacije koje, nezavisno od individue

EMOCUAMA

tantr svo tupo nesvesnog,

j. j,1"::"::,1 :;i;tu"?:"-i"a'oep.*'ft e"nlgiprogo"if ?9193: r":" gu piogooe snaznije je' dodlse-'

t'rii"

T.:ll

"##Jr.#".5r"0 il:,,T#fr .r;;""#;;;;;3""1ti,"t".gear1ai3ga,.l-"1:-T:-"^t:* oblasti nesvesnog na

j;"ilkdrl,

6novi, ali su i u ovoj osvetljenoj

C1a^utt 01 Et

52

,

ZervonrNa

{e1Au*a

6*-_

egl-q7Y" ?u cleat'iee*oJfaKotr,tloactre

FoRMA

::T:I",_- llql:*"* steda i s merom sprovedenog

stepenovanja.

u-3^t('! Fag;uGo Ii"a* P'oc.+<-[6,-\

,l

;

'

wt{bn-o

Albin u Pot unxrlt, etc. Ti poverenici nisu nosti, neqo ie svaki od

sar4o=st=a.lne

r

dramske lid,1.,"i

PovEzexosr LriNostt

t

ne

^^ VKqip#irn9;i1::adnJe p-romenr dramske lidno.{ti,'roglo se

ui se reci, nvata;uEiute obra-

t"T"@ moljava te5nje kombino\y'an_

zujuii neprekidni

J,o ao_

se posredno

n

zai

ednitki

zraza

_svim dra mskim"

humanistidkom

I

stvffiv_

lidnostihd

s@dqliu,,

ne pos_

toji tendencija da se ocrta diiav ambijent jedne dramske lidnostiisdezavaju i sporedne lidnosti, koje prl ,ulgu stvaraju atmosfenjd) p{z::nalT:zl\91:Ta p-nz!4tim zakonima jedne i edne svenri suin. harmoniene h rr- o ni in e cslike i tra c*,oro' sveta, ;\;;/ kffi

sJe

Ova podela unutra5nje borbe na dva partnera u dil

im sledom scena, pri dijoj

uffi

iie

ob*zovanl(isti odni, pr"ma mitologiji i- poeziji

imajusverskie"""-rili"'j':Y'J#l'i"H;:f"Hl':3H*H1*

aludira, iz kojeg drampkg ridnosti uzimaju svoja poiedenjai slike, i preko kojih, takode, medusobno komuniciraj,r, o"ruoi.of oJ p_gmatidkog sklopa. - moralne odluke _ deluje na tok radnje, uzro_ - Ono.unutarnje (na primer, Moniminu pr"ki"toidku o Jlutr'protiv q"rip:-tt:_"59i". Mitridata, ili Ifigenijinu odluku da Toantu prima istinu). reon'osmislene, diste i ekstremne patnJe i shasti u o"ku rutu saAZu i osloba_ daju unutrasnjost araS{
odluke onzaunllu I samo svotlm anim k i?na+liuie prptiyljenje qfu. Karakteristidno je da junak i ologom uvek novim gestovima pitanja odr?ava dijalo5ki karakter ma

-->

iun

,Dd€pe",^4;"";;^:;;

"tfis;r-ll:ocn2p

Kor\"

fibruh.rtre- ,

m*ara-

Ill.

ili,;J]

ft"d

j:

Poverenik je katalizator koji pomaZe Pokaze

ilfi;A;

jg-?"o"q koji su u pregte_dnom.neprij-atelj- "g&,v!t-l+gt1rn": stlu suprotstavljeni jedni drugima, pria*"

ulrrcinut,iiiii'n^innsftu,qi'r:;#f

i'ijffi

#*!,

," 1rrg3lgyq dglu it

inebiod

R

nlglL *:, tllliru+'':.1, H*hT^frryiJ!^:"'Ir"?,X;5*[i,#'i?1;lii'ffi igru (Antonio, Leonora).

5.

samo nemo

osamo-

3:,T*,:H: vlastitu

Kompozicija il Sve mi to izgleda za veinost

utvrdeno

i uredeno

Y,S.NSRACN'4

I lniversalia ante rem')tako

xCt

bi se mogao oznaditi princip organiU skladu sa hijerarhijsko-aristokratskom misaonom i druStvenom strukfurom koja stoji iza ovog tipa drame, u skladu sa dinjenicom da je radnja u svim svojim pojedinostima podredena dvrsto ocrtanoj ideji, i organizacija radnje se zaclJe rarlnje u zatvorenoj drami.

povriRuNx

4

odvija odozgo nadole. +

54

Zelon-Ene

FORMA

KolvfozIC[A

NecraSaveNrg vnZi.io srl erNA

SIuBtRue

Zato je podela-na p toku 16dnje, . KoJa se'uprKos svem Konunurtetu odigrava sfupiijevito, granica dina omadava granicu segmenta. sv"n ri" iz;sno -

i*"

s.fu

dinstvoizatvorenosfJer, r"i iput Td-vtmAprasmfrtk"g. i *lrti:ri "giaioia llazi. o-s'im toga,;e_ dini vremenski intervali u sledg radnje puoai,, u pu*u^u #nedu dinova, koje su ogranidene podizanjem i spuSianjem zavese. Najzad, scene unutar jednog dina obrazuju arhitektonidko jedinstvo [ 103 ] . unutar dina i izrnedu pojedinadnog dina i drame kao celine vlada arhitektonidka i racionalna harmonija. einovi su zatvoreni _blokovi, koji se u pravilrrim sastavcima nadgraduju jedan na drugi..I $ih, sa svojom.ravnomernom jezidkom urtitufu"ipm, do_ prinosi da zavrseni segmenti imaju oshr obris, a ne iskidaiu ivicu, kukuu r" e oi6njima i dinamidnimuilfi i na krqju scene [ 104] . ao i-celokupn4 radnja ne izaz;a utisak sluda3nbg isedka, naglaSeva podetalg razVoj i kraj. No, uprkos toj tekton_ -irtama

skoj

ukazuje na nadredenu celinu

ein svim

tl05l.

55

ry"j#

Arr"oroN zNeier scENE/ @ U

lchnidki zasnovanom nau rnena u konstelaciji personala ima uticaja i na dogadaj

To,

i

oiSatog.

uz

(o, menja se i struktura dramsko-jezidke prezentacijl, ,"Lirrr-o, od tryqglggqgqii4lgl,9d trijuloga u glasnikov i td. U zavisfiosti od ovih okolnosti r tura razliditih ma4joj meri nego shukhra dinova. Uprkos tome, za_ 1""11 . ilko 9 hvaljujuii stalno istom, neaktivnom prostoru i odsustvu scenske sada5njosti, preovUduje uUsat neprc arnog sleda.

Izsvega Stoje dosad redenojasno se vidi da podela na dinove i toliko raduna o zbivanjima u okviru rad4jetaliks__a principima (simetriji, Faraleliznu) i rpzia5umetnidkim qgdredenim na drama -oodiva. nieniu ideie : koioi : scene ne vodi

--==

=::

:-

:i::

lli i

hnaS oblak, spasiteljko milosna, da qjim ogme5 nevino gznjane, da iz ruku sudbe gvozdene njih na vetru preko sveg mora,

preko zemljinih svih daljina il' kudje tebi drago odnese5.

Ti

mudra i vidi5 buduinost; prode, rnje za fs minuls, a tvoj pogled lebdi nad tvojima si

Sto

-

ko svetlost tvoja" Zivot noii, Sto nad zemljom lebdi i vlada. Ah, od l
Ifigenija izgovara ovaj monolog po5to je Toant na kraju prethodne scene u gnevu zalraLio Zrtvovanje dvojice zatodenih Grka. Ta molitva, upuiena njenoj boginji za5tibrici, Dijani, stogo je simetridno komponovana. Obuhvata 23 stiha, diji vrhunac tvori sredi5nja osa, 12. stih, koji sadrZi istinsku Ifigenijinu molbu: ,d,h, od krvi mi ruke uzdrZi!". Ovaj stih se markantno izdvaja iz konteksta: on je jedina imperativna redenica u monologu i jedino se u njemr! u posesivioj.,zamenici ,,m7",imatava govornidino Ja. Samo ta redenicb iskazuj'e poseban Ifigenijin poloZaj: prinudu dd ubije protiv svoje volje. Pre i posle, tadnije: levo i desno od ose simetrije - pri tom je red o bilateralnoj simehiji, drugim redima: ono Sto je najvaZ-

56

Zarongxe

Kowoztcun

FoRMA

nije nalazi se na najmanjem. prostoru, u sredini _ Ifigenija govori mnggo uopstenije; ne imenuje svoje Ja, govori aistan&rilo o ulozi ,,nebotidnog ubice tuinoga" i formulisewoju molitvu ,ris" no, kao pobozno slavljenidki opis bozanst" ,""-JilNuJ Loi."rti,a" ou_ rodito zanima rqggo i besprekorno sprovede"u ri-"t iiu , osnovni princip. kompozicije zatvoiene drame. Kao sto *""_ gim piimerirna dokazuje L. otiki rL. olschki, r0iil;;'Jdgo,ruru geometrijskom nadinu milljenja sedamnaestog, Galilejevog, veka, u kome je ovaj tip drame dobio svoju najstriktffjrr-ror-lul'""'

"ui"l":l*"i

u svojim obimnim studijama o kompoziciji Kornejevih, Rasinovih i Geteovih dr1ma, Karl Sninveg bart si"i"*&, t ioli , toji su?ql: i na Ifigenijinu simetridon -o'iit*, s verikom j?um"soosc,, otkrio_ i do najmanjih. detalja ispitao simetridnu gruo;'kru.i;e dra""" -o me'- umetnidki prin cip- simetrij e, pokazuj e o", a."af"J, u,oo strukturu pojedinadnih derova nlgoi ditave drame. Tai prinJip se is-broj danoj simetrij i, u ni glasenoj rr" aisrj o; -lrl, g g! uyu u T rj"""r.Zi delova levo i desno od nje. Simetrija i ravnoteZa odreduju pogotovu grupisanje dramskih lidnosti' u Gereovoj Irrcrwur.na"oeru je pet fiEnosri. lirgenfa i" u sredi5tu. ,,oko nje se nadmeiu akcijai to"t u*ffi;-?i6d1, p9 jedna glavna lidnost i pojedan poverinik na obe strane: Toant - Arkad Ifigenija _ pilad _ Orest Po5to je, kao Sto-obja5njava Stalnveg, snaga koja strane podjednako jaka, odluka koja ee presuoiti iznutra, iz du5e.

Yffi-6ppozicija aF.,"

i'#

#t?

sane dramske lidnosti

11i.1.:y:1,_t_":nika,

\

takode deluju dve stranke

TASU.

_-k;j",

Tu na sredi5_

_"*roo

",_

dvoru, a.ogu ("*;"td;;;;";;;#; T)_::lt 7^::!d T:u y da ga-udpi *:?T:*r::i"jiJ l"ie.jedno3 ifi O.ugoiqi ro r iT:"e""""*;;"_, odluka mora dati prevagu strani.

Alfons Princeza

T

Taso

Antonio Eleonora

ima pet dino-

ilffi

'Po-'r

166: spredavanje spasenja i okajanja kroz suzbijanje akcije II dful: izgled na spasenje s preprekom kod Oresta III drn: krizaiuklanjanje PrePeke fV du1: izgledna spasenje s preprekom kod Ifigenije V din: realuovanje spasenja i okajanja kroz suzbijanje kontraakcije tUll ' p61pip simetrije proteZe se i na strukturu poiedinainog dina (/r'rdijalog s caot ;, rrroootog:T;ung s kontra-akterom - monolog -(monolog, too,.ujuf.t"-m - monolog), na manje struktuf-ne iedi-gice illifEt^nika, itd.),.dak i nii-in_ailg stihgve: ,,Njezin Zivot je sam odvei revan, smrt tvoj3, njena smrtiFvot tvojf' l1l2);,,Ako podstidem"' da iu blaga,ja odvei [ 113 ] ' ti bude5 ti me bhzri ako ANALOGUA I PROPORCUA

nosi delova me-\

lj

""C-""* pr21u

-

\l

o kakoil "\t

deljenu da cmove:

LrrroCu SU

I{vg\

wde na obe

*tz" doiiru-o

-2

dinova sledi zakone simetriie.

57

i

svest na jednom kraju lanca (Andromaha), nasuprot sve

.ro-tadenju koje ide dak do ludila, na njegovom drugom

lorest) t 114I . '4rtrlt"t tonidki precizanplanzafrorene

drame ukazuje, dakle, s time na preiedne strrane, na smuenje tenzije u spolja5njoj akciji, i tacivaniie kretanja u unutarnji junakov svet, a s druge na nesamodelova, bilo da je red o scenama ili o likovima, Sto je, iz;statog; posledica njihove tesne isprepletenosti i funkcionisa-

;i;#

"1"6u nja untitar geometrij ske -sheme'

Jszrc

59

6. Jezik Ostaje iwst tvoj duh, tvoj ukus taian islven tvoj sud, i vazda s velikim

kad smo razrnatrali dramski prostor, ukazali smo na to da dramske lidlo$i u dii4g$l gp4e gko sebe u neku ruku autarhidnq. d-wstu zgrad[ Aovora. Dijalo5ke partije pojedinadnih aktera su u na] JoS

u6 ei iem ve liiinu prih vat ai, prepomajuii nju ko sebe samu.

,\-ul/\i l,'J

i

'tI

@fiC-ralponq: ffirp argumentrma partnera u

TonxyrLro T,lso

il-o 4f@sanik,

o oko.ii odieno nateZ",' oaSo-gngl.t {.:elnu-uU. tlisanrK vISe nema K4r4K.Ier Slrovog materrJala. :^ t.^,-{r_ Ili, da i{inadno manje slikovitoj ono Sto parineri u dijalogu kaZu ,-la *lc:T jedan drusom isto iedan drugom ie onoliko demateriializovano iz di- dL ar{o"rYen.^o dematerijalizovano kao i radnia radnja,fz_di.q,YqY islg je s-td sve Sfo !ar@ ima u'vJplvv svbistvo uuErvS naslos ri &uyuowv5. iznenadno" uvcr- Yv l/!.oq g"d'"€ri ialosa ie uklonieno, erv,sLv "Jil ri u dijalogu.do te mere vtadaju sa i S,}X+v izdfdogadaia di Aelaj;

Utu la"^ i

ri )r

ii, u skladu if

I i.

{tu

o."mu ni dijarekra, r.,J:iol*rru :i.,:1:* ::Tl dov6ka XI!$:"', distance iznedu i p*o-.Ju,;il;;fr'rili;i "cof

Eawilr,Ya-

;#: ilii:'#;

zatvorenoj drami.

Sobo,na

DrsteNce

u diialogu,

i

r,-: t J "lJ:4Li" ^ r-:Yr-^ -,-iJ---:-l6ksiie.JeziEkegrddevinekojestojejednanasprdmdrugernedusob-.i, ho su, dodu5e, odvojene, ali to ne znadi da zu i zaklonjene jedna od lfiiA.v'ddn druge, te da partneri govore jedan mimo drugog. Ni u kom sludaju: jer, misaoni prostor u kome se nalaze drarnske lidnosti zajednidki im je i u dru5tvenom smislu, i u smislu pogleda na svet; one udovoljavaju istim pravilima igre, bave se jedna drugom dajuii jedna dru-r

goj Slagvorte, koje primalac, medutinr, prima u drukdijem kljudu no Sto je po5iljaodev - kao stanicu na vlastitom putu argumentacije. Pokazaiemo taj proces na jednom primeru iz Mnut STJUART. Povod 4a darku izrnedu Marijinog tamnidara Polita i njene dadilje Hane Kenedi je Politova naredba da se iz Marijinog boravi5ta uklone svi ukrasi i komfor. KlNeu: Zar jeto sudba za nju, odgojenu neZno, za nju Sto vei u kolevci lraljica be5e, nju Stoje odrasla

,1,)

lasna svest ne

ni5ta Sto ne

tiS+a

n"e

osla..tk

rtpaUfp,'eyo

na raskobnom Medidejkinom dvoru sred obilja uZivanja? Zar ntje dosta vei to 5to uze5e joj vlast, nego joj ni te jadne Sljokice ne daju? Srce plemenito najzad s

velilam nesreiom

al' boli ga

se

pomiri,

mora da se liSi Zivotnih ovih maljh ulvasa. Sto

|I

60

ZATVoRENAFoRMA

Polrr: K zujeti same oni gone valja da

ji je samo podetli mgqglat_ tr9

srce

pokajnidki skruSi. Rasko5an Zivot prepun poroka Sto

se

i6a spremne argumente,

u oskudici i uz unDenje. Ktlreol: Ako li zgreli njena mladostneZna, nek to sa Bogom i sa srcem svojim raspravi - aE nema sudije u Engleskoj nad qjome.

1

biti za ono ito je zgreiila. Krrvror: Njoj tesne uze ne daju da greii. Potrt: Al umela je :atihtesnih uza da pruZi ruku u svet, da zavitla

PoLn: O, proklet daa kad na5a obala Helenu ovu primi kao gosta! KnNelt: 7ar jeko gosta primi Engleska? oPtuZuju sa ciljem . idasramotro Zivot uzmu joj - n1oj,Ivatjici! PoLrr: Ona ovamo dode ko zlo1inac. K_ENEnl: A nedavno i novoga duvara oseiajuii kako je zbogtoga preiage r:Love obuZavaju PoLn: Nema tih reietaka koje bi za5titile od njenoga lukavstva. Zatznarn da nisu ovepreiage prerurpijane... Il l6]

ihu

se na redi

,-?':.1 t"ft.k.i rti_ ""

I

f-uloo*

duktrr.r *doi".

'n*

-"bp.Si"

ug:u

pfqa sgg{srgqm,

Stihornittia

/

u stihomitskim partiiz stiha u stih gu5i moina (koja re ni u kom sludaju nije samo soontanost jest neproZivljena), to retoridko savr5enstvo i distanca u spoljaSnja, savladavanju onoga o demu lidnosti raspravljaju i Sto ih pokrcie.

-

-

ARKAD: ...A tvoju du5u ko da gvozdeni lanciza grudi dno prikivaju.

Ko sto i lidi propanoj, sirotoj. ARKAD: Zar prognana, sirota ti si ovde? IHcSNUA: MoZe I' tudina biti zavidaj? IFIGENUA.:

kojoj ne nedostaje ni

dobi u va5em grubom rodaku,

"tot

ono Sto on inaiava samo u neznatnoj

jama, u kojima govomici jeddn drugom kontriraju

. . U tekstu koji sledi skratiiemo veoma obimne dijaloske partije i citirati samo podetne i zavrsne stihove dvoje partnera, utJ bir-o pokazali uzaj amnu uZljeblj enost Slagvorta:

paraleluo

j

Cak i u dinamidnim vrhuncima dijaldga

u zemlju baklju rata gradanskog... I 15 I ]

lgr

da

moglo bitiina1eno slidno i sa istom suvereno5iu.

Porrr: Sudenaie

ryalonr,

ma u lefu uhvaienim dato-

tucr

moZe se samo 61Luiu.,ru,'

pdt="p':.9'r

6t

Jnzrx:

spontano

shvaid6illoloZajillco-

. Ifigenija parom preuzima sinonimnim sirota". Arkad ,,prognana, @e ovaj spoj, ali ga dovodi u pitanje. Ifigenija na Arkadovo pitanje odgovara sopstvenim: dinamidnijim, jer sada na mesfu sinonimnog para stoji par suprotnosti (zavidaj - tudina). Arkad preuzima i ovu figuru, pa i nju preobraZava: preokreie antitezt (zavllajje tvoj vei tebi tutl). Pored retoridkog savr5enstva, na5 primer otkriva jo5 neSto: u dijalogu je replika tesno uZljebljena u repliku, ali svaki junak uprkos tome upomo ostaje na vlastitom stanovi5fu; Tl;ttm,junaci se upu5taju u raspravu jedan s drugim, ali ne dineii jedan drugom ustupke; i najzad, vlastite misaone i jezidke gradevine zidaju se od elemenata dobijenih od protivnika i preoblikovanih. Upadljiva je protivnidka konstelacija Arkada i Ifigenije. On napada, ona uzrnide. Ona povladi svoje Ja u ulogu,,prognane, si.rote" [118]. On hoie dx je iz te uloge izrnami obraiajuii joj se neprestano kao jednom lidnom Ti, podredujuii ulogu,,prognane't, kao atribut, samoj li6no-

--l ZarvonrNe

62

FoRMA

sti (,,Zar prognana, sirota ti si ovde?"). No, i njen drugi odgovor, u formi pitanja, zadriava se u podrudju op5teg: ,,MoZe I' tuilina biti zavilaj?" Arkad traga z-a aktuelnim, lidnim, Ifigenija odgovara op-

henutku i Individualno

Stim. On pitaizsada3njice, ona odgovara iz vednosti.

Sentencii

a

/

iz liEno cijapa jg .sovorfi dua. On ima mnogo z-ajedl ilekog dvorskom umetnosiu madevania i, zajedno s osnovnom nidkog dramsko o-4ristokratskom pros_ sa sa

ja.Itu

toru zatvorenffire. Tffier, Ivoboj, kao i dijalog,l;;ilijama, odigrava se prema d*rti- pt*iti*u ig". partnerine udaraju jedan na drugog n ni raspolaZu odredenim inventarom figura koje ne inalaze sami, tokom borbe, vei su im i one unapred date kao posed kojim raspolaZuTedizo dvorske itage- +/ dije dostojne lidnosti. sloboda borca unutar ovog kruga opstosti sas,Ei_r_"_ jeqino u tome da odredi izbor i redosled u primeni figura LL22l ' Kao Sto vidimo, jezik zatvorene drame gusi spontanost.,spolja5nji i unutrasnji svet scene samo se prelomljeni mogu preneti u jezik. Imedu predmeta i njegovog pojma postoli razrn-aft, u koji se umeie ono generalno, bilo u formi raanisljanja dramskih lidnosti, koje tzlan z ohyl scenske sadasnjice, bilo u formi retoridkog -stilizovanja i domesticiranja stvarnosii, koje joj oduzima svojstv6 i posebnosti. To je cilj i sentencijfl, to je cilj i obilja retoridkih figura: sve su to ispoljavanja jezidkog stava koji distancira i opisuje.

se op5te nameie ispred posebnog.

EvcnNu,q.: Hoies da me u4-uljkas praznim snovima.

Suosrr sAVETNIK: BiceS spasena ako poveruje5.

J

EvcENg* Po.kaZi mi verni lik spasioca Stnsru sAvETNIK: Pokazujem ti ga, on ti nu ditvkrr. \/ Evcexge: Ti! Kakva te lakomislenost spopade?

Srnsrr

sAVETNIK: dudo se u tre,rrutku nda.

EvceNU.a.: Ko Sto je i zabluda

v/

kii hitrje.

Sr-nsxr sAVETNIK: Covek koji je tebe video viSe ne moZe pasti u zabludu. ostaje uditeljic aLivotaEvceNsA.: Iskustvo ostajeuditeljicaLivotz

,'/ lttgl r'/

,

,"rrtPi ,fY

rKlW T" Sto uvida Sta preostade jo5. ' ffiral#Ji {H]/flARx,ro: Zarhvatisonogkojineceni , J*f ,' 'W-t Irrcnxr:a: Lako to malo iidezne pred

,,r"rilli,''ologkoji

woja

okom

dera

kude. Aionog

odmerava, svi Anx,q.D:

ko gordo pravu rrrednost ne

ceni,

^^

* {Kg{^/ ''AV

^;y-tlft" \'r" W

kao i onog ko iz sujete

uzdrte b.Znu vrednost. [120]

'l'u se opet suodavamo sa su5tinski stihomitskim mestima, dinarnilnijim od partija u kojima su dijalo5ki partneri govorljiviji. No, Io jc dinamidqa raznena stalrZftog materijala - gnomskih sentenqiciiama. tu onda viSg nizu .|',."rca

t,t@cki

7l*rrr*orouoNrE

r pRERUseveNle

/

Ovamo spada uspelo nostavnih stanja stvari posreds&oil

I

pohebnoJElozvati u pomoi kosmos: ENoNa: Les ombres par trois fois ont obscuri les cieux Depuis que le sommeil n'est entr6 dans vos yeux, Et le jour a trois fois chass6 la nuit obscure, Depuis que vohe corps languit s"ns nourriture. U23l

64

ZATVoRENAFoRMA

Nisu nista manje indirektno opisna ni mesta iz v,qunn,tcnt rct_ nz u kojima jezidke formulacije upruoo arabeskno jedno_ stavnu dinjenicu: "t"ri:":"

/cr*rrrus

EXpLrcAr

. U24l

NUs/

cifja;;;; njihovo sredi*te, u njihovo znadenjsko jezgrg. To nar.-jasno pokairj" j;d"";;;tjivo desta perifrastidka stilska figura, kola, _oZ" ," reii, ima karakter formule: istureni g"enitiv. z pi. "i^'r^"ciiemo nekoliko lreNindCnt xtr -"'uil:l ovih stabala lriroto zasvodeni krov (16), vazcluha ljupko tkanje (l g), na ovog dela lepom prosto ru (Z7g),sviklog strahopo5tovanja detinji oseiaj lZSZSy. Incnvt t _ (doslovan prevod) bogom zasejane zemlje lepo tle 1 iOO4.

Mtrutt

tr-y

l54s), Ne reci.da

poriv blag (10g6), revnosti va5e disti nagon I p8uoo.,ruii ;";:";h lil t nuroau

se -milosti neophodnosti

navaljivanju (15S4). Vtnm,nc,E

lova ratridki

ia

tt MTI! : Ne poznavah niita do onrZja divlju radost /i zanos (6g4 f),

u nove sumaje ustalasan pokr et (2143 ff). f,rso - trpqenplltl (958), sunca rasko5, sreino oseianje / popod_ neva svetlog, hiljadostrukog'rrr"fi sjajno prisusrv o (2176), airifi stouooe

ry*

nagon (1056).

i

I

be#:::

. Kakav je efekat ove upadljive konstrukcije? ona pomera akcenat z'na(enjai ritona na drugi rtan sintatliete veze, u pl"i*irr-".ima na ,,visoko zasvodeni krov.., na ,,ljupko ,k"i;,l-U firuo;u 3" Genidws explicativn (prema no-..rloprimeru: ograda ntba: ograda koju dine qbi). ,,Ljupko tkanje.. oi;" d"o ,,rruiduhu.., o"go 9no .to, za govornika, dini vazduh. Genitiv ." ir srede_ iem akcenatski nagla5eoo- oo--ioutiiru, vazduh"trpii"iru u ljupkom tkanju ostvaruje svoje, za govornika presudno biie. Tezinu ne nosi durna

= :;_-

pojava predmeta, nego ono Sto ti predmeti ustanovljuju, demu omogucavtju da se ostv_ari. Njihova svrha, njihov zfuon, njihova vredse to uzima i podiZe na pijedestal, dok su_oni sami popozadinu. u Predmeti se ne javljaju samih sebe radi, oni ru tisnuti je izvuden aspekt cilja ili vrednosti. Koriste se iz kojeg tek materijal osnovn-e svrhe,.Vaiiio je'ono Sto oni daju, ono Sto zahmirno svoje valjujui! ljgna nastaje (delo omoguiuje da nastane jedan lep prostor), i zakon kbji u njima fivi. To je posebno jasno u viziji vienja i haosa, koju monah {9dg1va, nolazeii od stanja:bezbednog-poretka:

Da li se ouu o'.ouormislena skronost opiJu*.iu, kakvu narazrrno u zatvorenoj drami maZe svesti samo na teZnju za dekorom, na , bekstvo od autentidnog u omamentGt Sigumo ne. odmere no zaobilazeii predmere, 13zik

(

65

nost'sve im

KRarr: Nadao si se da ie5 mi u mimom trenutku

ispovediti skriveni odnos, strastvenih Zelja pojam, da ie5 ga vedro priznati, nadajuii se ispunjenju D.lOnra: Kad ie nas, kao inade, niz prisnih ins6y. okrepiti bogatim razgovorima?' Ll25 l

Jnm,

Kad u svetlosti sunca zadivljen idem ovim ulicnma, gledajuii gradevina divotu, posmatrajuii mase tomjeva, stenama nalik, tgova lvug, crkava plemenitu gradu, htke prostor ispunjen jarbolima: sve mi to izgleda za vednost utvrdeno i uredeno: [126]

Ti predmeti su ,,utvrdeni i uredeni.., oni podleZu nekom zakonu. Opis ne nudi nikakvo samovoljno obilje pojava, nego kompleks predmeta dije je biie shvaieno i utvrdeno, a svrha imenovana: krug, grada, prostor. eim predmeti izgube svoj zakon i svrhu, dim se slomi njihov poredak i nestane njihova medusobna povezanost i prepletenost, tako da podnu da sejavljaju kao izolovane pojedinadnosti, kao ogoljeni, sebi samima dovoljni fenomeni, zavladava haos. Evgenija to vidi u sledeioj sceni: Elementi, nekad spojeni u veliki Zivot

ljubavi

viSe neie da se snagom obgrljuju u vedno novo jedinstuo. Oni beZe, isvaki se za sebe hladno u sebe povlaii. Gde je Predaka snafni duh, koji ih je u j ed an cilj sjedinjavao,

l

neprijateljski zavadene? ll27 )

Drama o ,,vanbradnoj kieri" bori se protiv ovog haotidnog stanja upojednadavanja na radun jedinstva i ,,jednog cilja,,, materijalizacije na radun matenja, bogatog obilja na radun zakonom odredene Evrste strukture. Protiv toga ustaje i Siler u napred opisanom reprezentativnom katalogu nakita | 128I , kad istidc ,,ne7nu gradu mladaladkih udova". Da, takvim stanjem bi se u ccrosti razblra struk-

tura zatvorene drame, dija se generalna postavka reflektuje sve do u najmanji sintaksidki sklop,

MpteroRxe U metaforici takode vlada ono op5te. I metaforika je distancirana u odnosu na scenu, slike ne nastaju.neposredno povodom posebnog scenskog stanja, u njima se ne ko,ncentri5e nikakva jedinstvena vizil:a. Orie leZe,sprerine u svesti, kao sentencije.

Heraldiika metafora Zatuorena drama ima ograniden inventar slikovnih polja [129]. je grada koja unapred i od davnina pored svog polazi5ta u materijalnom ima odredeno simbolidko ili heraldidko znadenje. Tir vlada To

prav4 slikovna konvencija. Vatra, borba, mad, sunce, mesec, dan,

noi, svetlos! tama: sav taj slikovni rnaterijaf preobraZen u poredenje, metaforu ili al"ajr+ vi5e se ne dofivljava s obzirom na svoj dulno predmetni karakter, vei on unapred ima metaforidku sadrffnu i rnetaforidku teffnu, osvedodenu u dugoj tradiciji. Kad se jedan sjajan vladar uporeduje sa suncem, dulno uprizorenje koje njego-va slava time stide nezratno je: jer, sunce je pnmati, uvek imova kori5ieni poredbenik za blistavu vladavinu: zahvaljujuii toj konvenciji ono .jc vi5e pojam nego prirodna pojava, Stavi5e - dobija ne5to od su5tine svog partnera u poredbi: element majestetidnog oseia se dak i kad se sunce pomene sasvim izolovano. To je ekstremni primer. U veoma' rnalom broju slikovnih polja zatvorene drameTedanko*retan predrnct je u toj meri povezan s jednim pojmom: veiinom su - elastidni.jc - medusobno koordinirane zone, podrudja, recimo podrudje vatre s podrudjem unutarnjeg uzbudenja, na primer: i ovde dak, u mirnom scdi5tu I drilave moje, on je podsticao / pobune plamen (M.twd Srtutnr 2783 D.Ili je, pak, opet u Mtrut Srtu.anr, slika krila, letenja povezana s predstavom o duhovnom, bestefinskom: Ah, mog duha krila su / klonula (2829 f), vesela duia na andeoskim krilima u vcditu odleteie slobodu (4140 f), Blagosno, / isceliteljski blifi mi se smrt / ozbiljni ovaj prijatelj! (4146 0 tl30l. No, nikada se ne koristi neodekivana, neuobidajeno ,,nova" slika, u kojoj bi konkretri predrnetni partner zlidriao svoju materijalnu silu teZe.

Ovde se sreiemo sa istim stanjem stvari kao i u opisu prostora. Konkretnim prostornim predmetima, koje dodarava jezik, udahnjuje Lwot lidnost na koju oni, sa svoje strane, potencirajuii je, ukazuju. Zahvaljujuii dugoj metaforidkoj tradiciji, konkretan predmet kao dlan poredbe velikim delom frruje svoju konkretnu suStinu su5tini svog osvedodenog poredbenog partnera i preuzima ovu drugu dak i tamo gde se javlja nezavisno od konteksta poredenja. Ako ponovo ude u odnos poredenja, sunce iz na5eg primera neie toliko svojom vlastitom su5tinom dulno uprizoravati vladara, koliko ie mu davati ono Sto je od njega primilo: vladarsku auru. Ova metaforidka konvencija koja operi5e unapred datim materijalom i ogranidava akcioni prostor slikovnog polja ne umanjuje, prilikom poredenja s konkretnim predmetom, tek bivstvo tog konkretnog predmeta nasuprot njegovom unapred odredenom znadenju, vei ona u bogatim metaforidkim partijama teksta dodarava i ditav fundamentalni poredak. To zradi da ona ne pokazuje iamo nemoi konkretnih predrneta i njihovu potdinjenost zradenju, nego omoguiava da se i u ovom metodu onemoiavanja ispolji princip shodno kome se sve Sto je pojedinadno, posebno ili sludajno podvrgava jednoj obgrljujuioj zakonitosti, j ednoj pregledno skloplj enoj slici sveta.

Stika A kako

i akcija

se aristokratska metaforika odnosi prema onome Sto se

i

odvija na sceni? Ona lefi, kao neka druga ritvfln: iz.nad dogadaja,iz koga se lidnosti, uzimajuii za povod odredena, konkretna zbivanja u svojoj du5i ili u spolja5njem toku radnje, uzvinjuju k njoj i u njoj se duZe weme mdriavaju. Raamotrimo slike svetlosti i vatre, koje stvaraju i razvijaju Orest i Ifigenija: ItrceNU.A: baiaknovenade daju ti oni.

Onnsr:

Ja lcroz

dim iparu

rnrtvadke reke gledam mubri sjaj kako mi putosvetljava ka paklu.

IrtcrNln: Orusr:

LnaS

lijo5

sestara sem Elekhe?

Nju.1r'edna znam:

najstariju, pak, uze

za vremena iz bede na5eg doma njezina dobra kob, 5to tako grozia izgleda5e nam. O, okani se ii

ir

68

ZaronnNe pitanja svojih, ne pridruZuj se erinijama i ti: zlurado pepeo one duvaju mi s duse i ne daju da ptthot zapreta u meni ugljevlje od stra5noga

Sc ena

69

,,IJlica" iz Bihnerov og Yotcnx't:

K4prr,c,N' Hej, Vojcek, goni

li te Sta, te tako hita5 pored nas? Stani-de malo. Juri5 svetom kao otvoren brtjai, mogao bi se poseti ko na tebe nahdi. JwiS kao da si dobio u zadatak da obriiei ditav puk kastriranih, a oni re5ili da te obese o poslednju dlalarpre no Sto uspeS daje skine5 - ali kad govorimo o dugim bradama, Sta ono htedoh da kaiem? Voj-

poiara naleg

doma. Hoie h mi taj p o Z ar, hofimice p otp alj e n

i hranjen sqmporom iz pakla, vedno na duii gors6 i Le6ije?

Irtcrxga:

Ja sladak tamjan stavljam q taj plarnen. O, neka disti d2!nt6 tjqg2yi

rashladi Noga srca ieravica...

IEm,

FoRMA

ll3ll

Yet ,,naEak", koiim Ifigenija uvodi lanac slika, nema nikakvo dulno svojstvo i koristi se u prenesenom smislu. Koordinirana je s nadofi! kao tama s odajanjem. polje slika svetlosti i vatre, koje Ifigenrja otvara, rarvTja se sad dalje, to je okvir u koji ulaze dogadaji koje Orest i Ifigenija imaju da saop5te jedno drugom. Ono odreduje i modus onoga Sto se saopstava, njegov izbor i sled. Orest Siri polje slika uvodeii,,pepeo" koji mu Erinije oduvavaju s du5e. Realnost se podvrgava diktatu metafore. Ona u govor ulazi prestilizovana: zahvaljujuii tome, dinjenidno stanje, dogadaji koji na jeziv nadin okondavaju kod Atrejeviia i njihov odjek u Orestovoj bolesnoj duSi bivaju dematerijalizovani i ulivaju se u polje slike. ,,StraSni poZar" nije stvami pola4 nego dinamidka personifikacija uZasa. poZar, takode, nije besneo u nekom konkretnom domu (u Agamemnonovoj pa-

lati), vei je ,,dom" opisni pojam za rod Afoejeviia, nuZan za sklad slike. I boginje osvete ne dopu5taju da se metaforidko ,,ugljevlje" (opet je potrebno ,,preno5enje.. da bi ovo ugljevlje bilo sme5teno u Orestovu du5u) metaforidkog potara u metaforidkom domu ugasi u Orestovoj duSi. Ovu unuba5nju vatru Orest daLje rantija u redima ,,po2at'',,,potpaljen", ,,goreti.'. I Ifigenijin odgovor ostaje unutar tog slikovnog polja [ 132] . Podrudje metaforidkog dominira, realni dogadaji i procesi hrane kretanje slika, postaju nestvarni, polje slike diktira nadin njihovog pojavljivanja. Ako s time uporedimo jedno mesto iz jedne drame otvorene forme, radikalna suprotnost ie jo5 o5trije istaii to stanje stvari.

cek - duge brade... Dgrron' Duga brada,jo5 je Plinije

pisao o tome, trebalo bi vojnike od-

viii...

kpruN

nastavlja: A? O dugim bradama? A ti, Vojcek, jo5 nikad nisi :nalao dlalu u brade u svojoj zdel{? A? Ta razume5 valjda Sta te pi1tam, dlaku iz btade izvesnog doveka, iz brade izvesnog sapeur, izveslnog podoficira, izvesnog izvesnog tambur-majora? A, Vojcek? Ali, ltvoja Zena je destita. Nije kod tebe kao kod drugih 5to je.

VOIJCEK: Cestita, da. Sta hoiete da kaZete, gospodin kapetane?

fupEteN, Gle kakvo je lice napravio! Ne mora

da bude baS u supi, ali lako poZuri5 pa zadei za io5ak, moLda ielie naii na usnici, na usnici, Vojcek, ta i ja snm ku5ao ljubav, Vojcek. Gle samo, kako je pobledeo. [133 ]

,,Ju{ri5 svetom kao otvoren brijad, mogao bi se poseii ko na tebe natrdi."' Zahvaljujuii cloktorovom eksperimentisanju u ishrani, Voj cek 1e lrzrnrsavio, i njegove crte lica su zbog tog telesnog stanja kao i zbog zq6"ga sumnje u Mari postale oStrije: kao gonjen dolazi na scenu, rreklo bi se sede prostor: ta pojava, koja je u isti mah i zaoitrena siQ,ra"ija strahovima gonjenog Vojceka, za koga sve, takoreii ditav Zirvelni sadrZaj stoji na 'sedivu nola', provocira rnetaforu o ot-' Vorerolln brijadkom sedivu. Ta slika rada se iz jednog konkretnog, dulno o1p62snog stanja. Ona odreduje i dalju putanju zlobnog Kapetanovogr govora. U prvi mah, ona je jo5 u dodiru sa polamom tadkorn' Vqisskovom jurnjavom kao da je gonjen. Zatim se asocijacija dalje raz^4a, od brijadkog noZa prelna brijanju, pretna ,,poslednjoj dlaci", forema,,bradama". Sada se slika preobraLava u aluziju' Ne-stvarno;s1 poredenja rilezav a. Ekstravagancija ncobidne slike pretvara se ru obavezujuiu, posledicarna bremenitu realnost. Metafora vodi iittnisrtici, kao Sto je, obmuto, dinjenica vodila rnetafori - od dlake.u ssupi (tu jo5 uvek pomi5ljarno na poslovicu) do dlake na ManJmoJ ussni.

U otba primera - Irrcntm i Vo.tctixtt - prclazi se jedno Siroko -.slikovno, potj". U lrrcwm rnetaforika osvctlodcnih slika podvrgava scenssku realnost, kojom se hrani, svoru sopslvcnoln hodu. Ona

70

ZewonnNaFoRMA

je podrudje za sebe, ona stilizujuii prima u sebe dinjenice _ propast Agamemnonove porodice i progon Oresta, koji w5e Erinije i te dinjenice se u njoj javljaju samo posredno. u navodu iz votcurt, medutinr, neobidna, singulama slika nastaje iz jednog iznenadnog scenskog utiska: utiska o zu:nom, izmrsavelom vojceku. slika brijadkog noZa asocijacijom se Siri na lanac slika, da bi se na kraju opet vratila na onaj faktidki scenski momena! od koga je i po5la. Poslednja stanica lanca slika je 'motiv', ono sto pokreie, sto iadnju tera dalje. Vojcek, koji dobija potvrdu svoje sumnje, hita do Mari. Nasa karaktenzacija metaforike u zatvorenoj drami ne treba, medu-

da je taj slikovni jezik sam sebi cilj, da predstavlja zamenljivu, ili dak izli5nu omamentiku. Ni u kom sludaju: slike i slikovna polja ne mogu se odvojiti od dramskog mesta na kome se javljaju, oni su, kao Sto smo vei rekli, povezani s unutra5njom i spolja5njom radnjonq ali ne uskim trenutnim kontaktom, kao u ofvorenoj drami. Tamo gde se pojave, oni evociraju, kao pars pro toto, obgrljujuiu moi, sistem i poredak, kojima je zatvorena drama u celini obuhvaiena, i oduzimaju mesfu na kome se pojavljuju scensku neposrednost dajuii mu znadenjski intenzitet.

tim, da stvori utisak

Snvrersa

Moi obgrljujuieg poretka, koja se jezidki ispoljava kako u senlcncijama tako i u metaforidkoj konvenciji, koja omoguiava da se ono posebno utopi u opsteng pojedinaino u celini, dominira i redenidnom strukfurom. Kao 3t6 su scene bez preskoka povezane jedna s tlrugom, kao Sto su dijaloSke partije uZljebljene jedna u drugu, isIo .jc tako jasan i gibat prelaz iz redenice u redenicu. Nema nikakvih misaonih skokgvq_r99.enice sg mg_$gpgbno_ koordinirane i upuCcnc jedna na drugu. Pojeidinadna redenica dobija inisaq,nd-zaokruZcnjc i ogranidenu samostalnost jedino u sentenciji, i .upravo je tu rcd o 'zbirovimar, o gotovim rezultatima jednog tinca inntsljanja ili iskustva. Sintaksa zatvorene drame preteZno je subordinativna. Na taj nadin, ona odgovara dramskom shvatanju sveta kao piiretka i pravilnosti, gde pojedinadna jedinica zauzjma dvrsto mesto u celini i gdc vlada hijerarhija. Hijerarhijsko stepenovanje nalazirno i u odredenim jezidkim formulacijama: ,,Hitam ispred kralja i vojske, da ti javim da on stiie, i ona da se bliEf' [ 134 ] : ,J(ralj ieka, s njim na-

JEnx

7l

rod ieka napeto" t 135l. Kralj i vojska, odnosno narod dobijaju svazasebne predikate kao iskaze za objektivno gledano - istu

-

ki put

delatnost. Time, medutim, smisaona nijansa, otkriva subjektivnu razliku koja se zasniva na socijalnom odstojanju irnedu kralja i naroda, kao i na odstojanju izrnedu lidnosti i kolektiva. Slidno je i sa mestom izTts.a: Firencu stvori narod, dok vladari

velidinu. [I36 ] I ovde smo suodeni s hijerarhijskim diferenciranjem, u kojem se posebno jasno ispoljava feudalno mi5ljenje. Velidina i blaga Ferare stavljaju se imad velidine i blaga Firence. U Firenci je, naime - to izralavaja predikati - na delu gradanska poslovnost, ona je ,,stvorila" grad, dok je Ferara, naprotiv, procvala pod podsticajnim zradenjem aristokratije: ,,velidinu" Ferari nije doneo napor, vei joj je ona,,podarena" milo5iu [137]. podari5e Ferari

*

Yaianje redenidni sklop, medusobni odnosi delova. To rada

odreden konjukcioni stil,,,ditav sistem koncesivnih, konsekutivnih i pogotovu finalnih sklopova" |138 I . Re-d-enidna

skraienja

ili

redenidni fragmenti, recimg u formi

elipse ifi'anilttua, krajnje su ietki, jer su opredni'predstavama zatvorene drarne o konJinuitefu, odmerenosti i jasnoii. Je din s tv SLIDSKI

ena

re

i eniin a p er sp e ktiv

a

SATr'ETNIK: No, mene 6udi

onoga kog zoveS pravednim, plemenitim, u takvoj stvari pitaS, i predodava5 mu mimo hartiju koju on snmo s jezom moZe gledati. [139 ] Sto ba5

Mada se redenidna perioda proteZe kroz Sest stihova, ravnomernost govornog toka ostaje saduvana, a odnosi medu pojedinadnim redenidnim delovima jasni su na prvi pogled. Za jezrk zatvorene drame karakteristidan je vei podetakr ,,No, mene dudi 51o...". Istinski iskaz, koji se zapravo nadovezuje na,,Sto", ne daje nam se, dakle, nezavisno, nego indirektno, prelomljen kroz prvo lice, kroz Ja jednog govornika koji je zaduden sadrZinom iskaza. Cinjenica da dadilja - na to aludira sudski savetnik - njega s jedne strane smatra dovekom koji pravidno misli, a s druge strane mu bez z.azora daje na ditanje nelegalan intigantski dokument o proterivanju (koji se

ii

72

Zo'ruonrNo

RTZIMEPRVoGDELA

FoRMA

l;::rt*t""",3?; iX_."'iifl"nq:,f,- d*r.", ne deruje iz sebe same, ne

I mi5ljah da su sve oluje usnule, I vei s rado5iu maiuii gledah zemlju

jllt;

ji,lt**,ij,j"?:H::!i,#iiLl!!J,: i:*:q*:"1,:l cu ne voce cmJentc:,,_::!l to Ja,

i jedinstvenu pers_ deo dopunjuje drugi na un ap re o uwrden oJ " i. Up ik o s mn o g o st'ruklj i sprep-l e te _ ":: :",1_"_] li"ij t: "r.o i,"r"tivn o,n,,sto.., u srede _ T: ::::11"-* 1l'll " je 9e nii i,, ko g p rave dn im. . ..., u zavrs n oj ::l *::"_"^1iJ-,1"] reratlvnoJ recenrcl "11"j.:J ':I:11^ ?l_ ."), ostaje oduvana jedinstvena perspektiva, koja se ostvaruje 1"q" iid;;;"kom delu dominira lidnosr sudskog savetnika f:.1f kt,w; ii"J, zatim,distancirano, kroz treie lice, ,'on': *lne lufi ]""*" ,,Ju.., kog zoves pravednim predodavaS mu - koju on). Jedinstvena reel1ien1 l,ehspektiva ostaje oduvana dak i tamo gde je mrela konjukcionalnrh ;'d;;;;;;nje tesno ispletena re daje mesta jednom vise adjunktiwqilki;;;. ooo bOr"duie

*I:*T::T11",19|"'4,,; il;;;;an j:P:: i.;,

" ".u1*,ji''iT,1" fff T, lj;;:'o zr.ucima

g

su

e

ta,

i laganim slikami

darolijski nam optiiuii dui, _ i biva samo nekom slikom"l.oo_^ znamenjem nekim milim

hgraOe"a t f +O ] ,1:t1l5 hipotaksidki kosrur (olabavljen u meri da postaju ttotjltj]1-n-:]{a"J"r;. ,rr zanla) o.naj koji, u odnosu na celinu, oduzima ,,"^4" aelovima i rasporeduje ih ryj:ti""ti"" shodno odredenom rt11 u"c jg ,. i"Ji"rt"ena perspektiva i ritmidka struktura. Nadredr pridryzuju zauzdavaju uz pomoi podrazq ---unog ,eeenidnog subjekta (u perom stihu) i predikata:,biy.u.:: f"-l"rt"_j Citl* n"_ tanj.e redenice opisuje jliitinijsrki'tiiiut r, koji raste od prvog do kr.aja treieg (u srpskohrvirrl"i;or""""J" detvrtog, p.p.) stiha i sa te visine opet pada do poslednj" *dii^;iij"og predikata ,,nagradena... Ako se, u retkim;lue*aj:tTX; ,ili"t"ricH adjunkcionira umesto subordinira, i tada, ti j tioi" rw*roj perspektivi, retoridkim "jy:i

u

ovoj redenici-nij:

Kako se svetli u vedemjem suncu Tad dode oluja, iz vedra neba poslata,

I ponovo me baci u borbu talasa! [ l4l ] Svaki redenidni deo odnosi se na nadredeno Ja, koje od stiha do

stiha odreduje tok (metaforidkih) doZivljajnih stanica i teru ga da jedan smer. I retoridke figure (paralelizam u oba prva stiha, anaforidki podetak u stihovima I i 2 i 3 i 4) usmeravaju i ureduju delove i teraju redenidnu maticu ka kraju. I nanovo upravo ritmidki klimaks vodi redenidnu periodu do vrhunca na kraju petog stiha, kako bi ga,podev od o5trog,,tad" u Sestom stftu (to odgovara latinskom,,cum inversum"), iznova pustio da padne. Arhitektonski stroga struktura je, dakle, obezbedena i tamo gde konjunkcionalne ligature nestaju. Iezlk zatvorene drame slufi se u celosti jedinstvenim visokim ' stihowthn stilom; Ni to Sto je Geteova Pru-Irrcwu,t napisana u prozi ne govori protiv ove dinjenice, negoje pre potvrcluje. Jer, pravernja iz 1779. samo je stanica na Geteovom putu od otvorene drame (Grc oo BtntmINGENA, 1772173) do ,,klasidne" zatvorene drame (poslednja vernja lptctttuo, 1786, Tomvtro Ttso, 1789, Vtttr s n.AC ul r(l, I 803). uzme

i

6. Rezime prvog dela

jojse,j;1""ffi0"T1,,1x*ril:ffit#:;il:i#jil

Pnevu.eu PoREDAK

;;;;;;

lllj

f,ffiX"'.:ffi

:,-ifi *'#lTro:1".n""J;;:d:liii{6"^r""G,"*e"*_

"*?3#;,:'fr:::ilJfftrffi :.ru1g'

73

Sr44tramo daie duel su5tinska osnovna rnalric;r zalvorene dram9 "dq]-prt$b=&rsTim;Eiiniiiin lrri v i r i iriir i gi:c, i zrned; .i""1 profi lisana, je.iinaka" ptbtivnika. Ncrna govor:r u ncpri prernljenoj,'i kao s-ludaj'noj borbi, u kojoj bi, po prilici, bila rkrzvol.jcna sva sredstva i gde elita probranih boraca nc bi txl potxt.tkir bil:r slrogo utvrdena. Ta osnovna matrica ponck:rd nirs(o.ji tlir st. konkl'clno realizuje,u SIDTJ, u Iprcnnut, TASLI, Vt;nnvtt't tt Ilt,.,ttuu, ;r r-l svakom sludaju odreduje postavku zatv
;

74

ZllonsNa

REZtr\,fi PRVOG DEI.A

FoRMA

sta: antitetidnost, briZljivo odmeravanje Za i Protiv, sve do samog pojedinadnog junaka, uz kojeg i nasuprot kojem, kao alter ego i is-

tovremeno kao zastupnik suprotnog stanovi5ta u vlastitoj stvari, stoji poverenik: antitetidnost koja seZe do u sam monolog, koji je po svojoj osobenosti veiinom dijalo5ki. Udesnik u duelu se angaZuje, stavlja na kocku svoj Zivot, no njegov nadin borbe unapred je odreden dvrsto ufvrdenim pravilima, koja mu na raspolaganje stavljaju odredeni inventar boriladkih figura. Te figure su u posedu svih onih koji pripadaju njegovom krugu, isprobane su i osvedodene, ostavljaju spontanosti i slobodi samo neznatan prostor, u izboru i kombinaciji tradicionatnih figwa. Duelantska postavka ponavlja se u dramskom jeziku: u-dijalo5kim vrhuncima, u spretnoj prorneni stihomitskih sentencija. I tu je red o borbi u skladu s pravilima, s unapred datirn figurama, diji op5teobavezujuii sadrZaj skriva lidnu nagost: s figurama koje omoguiavaju da se uz pomoi normativnog, vedno vaLe(eg za5titi ono singularno privatno. Birani borci bore se koristeii birane figure: dru5tveni prostor je aristokratski dvorski svet, svet uzvi5enosti. Tragike su dostojne jedino uzvi5ene i uzdignute dramske lidnosti - vladari, oslobodeni zemljine teZe kojom bi ih optereiivali okolni svet ili atmosl'cra, zahvaljujuii socijalnom poloZaju izvudeni iz rugobe svakodncvne stvarnosti, a zahvaljujuii istorijskom ili mitskom odstojanju iz agresivne sada5njosti - lidnosti koje svojom jasno ocrtanom vclidinom privlade na sebe munje tragidne nesreie. U jeziku, njihovo.jo mesto patos visokog stila, jasan i prodi5ien, nezamuien dijaIr:kalskom ili stale5kom bojom. I unutar tog jenka vlada hijerarhijska, pravilna organizacija: kako u redenidnoj strukturi, koja, strogo hipolaksidki, svaku sfuar stavlja na njeno mesto i nijednu smisaonu rcl'crcncu ne ostavlja u tami, tako i u jezidkim figurama. Ilijerarhijski poredak ispoljava se i u organizaciji drame od whn tlo dna. Drama zatvorene forme ne gradi se polazeii od scene krro dramske ,,praielije" (ona je nevaina), vei se organizuje polazed'i txl celine. Uobidajenih pet dinova, kao granice segmenta, dobijaju vcdi znalaj. Pravilo i zakon vladaju u konstrukciji radnje, koja od uravnoteZcnc ekspozicije, potencirajuii vodi do vrhunca i najmd do re5enja, otlnosno katastrofe, pri demu se zadrtava izvesna sloboda u poglerlu broja i mesta peripetija. Harmonidna slika sveta ogleda se u harn.roniji delova medu sobom, kao i delova prema celini. Estetidki za-

.'

i

75

koni su, pri tom, proporciia i simetrtja, bilo u grupisanju dramskih lidnosti, bilo u unutra5njoj strukturi ili u saglasju dinova, scena i jezidkih izrahajnrh formi. Da za ovaj tip drame haotidnost, alogidnost, nesvesno ne postoje, jasno nam govore filozofske pretpostavke: to se potvrduje i u jeziku, koji oblikuje i uzima kao postojeie samo ono Sto se moZe udiniti opipljivim u podrudju jasne svesti, i vidi zakon i artikulaciju dak i tamo gde se oglaSavaju ludilo ili ja-

ili Rasinove Fedre. Stilske crte kakve su 'formulacija uloge' i personifikacija svojstava nastoje da ogranide ono neizrnerljivo i neproradunljivo u indil vidui, preme5tajuii sve Sto je singularno, posebno, sludajno u ljudskom pona5anju u podrudje staLnog, op5teg, supstancijalnog. rosna strast, kao u redima Geteovog Oresta

PnepNosr UNUTARNJEG NAD srorlaSulu, CELINE NAD POJEDINAdNIM,IDEJE NAD GRAEOM

Zafrorena drama izbegavasve grubo-materijalno kao i sve haotidno, ona izostavlja opresivno prisustvo glasnih i jakih dogadaja kakvi su ubistvo, smrt i masovne akcije. Sve glasno, o5tro, proteruje se u 'skrivenu' radnju iza scene, odakle se, prostorno i vremenski distancirano i jezidki ukroieno, pu5ta na scenu samo preko glasnikovog imestajt. Time Sto se scena oslobada o-rutalne sada5njosti i faktieiteta jakih dogadaja, prodi5iava Se i"pogled na finu,stepenovanost u pona5anju dramskih lidnosti, oko se izo5trava za nijanse. Pirova smrt koju nam prenosi izve5taj glasnika, daje gledaocu priliku da s istom paZnjom i objektivno5iu posmatra kako sam izve5taj ta-

ko i reakciju pogodenogTezeja. To uvek primetno dematerijalizovanje i distanciranje - dak i u opisima pro5losti, koji su mnogo fivlji i Sarolikiji nego scenska sada5njost - uveiavaju preglednost: onaj ko se oslobodio optereiujuieg susedstva konkretnog i faktidkog moZe objektivno da duje i iskaZe Sta se oko njega zbiva. Njemu, 'racionalnome', distanciranome, lak5e pada da sagleda meru i sled stvari nego onome ko stoji u sredi5tu zbivanja i kadar je da izbliza uodi samo jedan deo. S druge strane, umanjeni sar neposrednost i Zivost, scenska dinamika. P..3avo dogadanj_e g.pptv9pnoj., dryuU pdigrav? s9 _u junakovoj du5i. bn
..i-

t<)J

l

76

Zarvoruu

FORMA

kim pravom Zive jedna pored druge realrost odista odigranih i potencij a hro st p laniranih, Zelj enih, pretpo stavlj anih do gadaja. Na tom unutarnjem boriliStu mogu se u dijalozirna i monolozima upravo

prostorno registrovati kretanja oseianja i refleksije u mnogostrukom lrodu napred-nazadl, tamo-amo, koja u isti mah nikada ne pori6u op5te usmerenje prenna napred. Ono je, dakle, mnogo livlje i adiferenciranije nego dulno opaZeni spolja5nji prostor. Ovaj je ukoI I den, prazan, jedinstven - bez promene mesta - i skriva spolja5nji svet. On je samo okvir. Njemu, kao i predmetima koji se javljaju krajnje Stedljivo, nedostaje vlastiti Zivol U njegovoj jasnoii i preglednosti, znadenje dogadaja uspeva da se bezuslovno izraz| Predmetni svet, koji se dodarava jezidki, kao priroda, kao bilo koji drugi fizidki predmet, nestaje u svojoj pokaznoj, deiktidkoj funkciji. Pokazane slike pejzaZa i noii (Irrcnwta, V,qnan,4Cwl KCr, BERENTKA) , , ulivaju se u metaforu. Prostor i predmeti obrazuju se shodno juna/ / cima, i snagu kojom zraie primaju od junaka, na koje opet, poten/ | cirajuii, pada njihov_ g$bljesak. Niihovo bivstvo i5dezava pod nji" hovirn znadenjem. Opisrna eksplikativno-genitivska konstrukcija oduzirna, recirno, predm.etima ciljni i vrednosni aspekt, upuiujuii njihovu singularnu dulnu pojavu u pozadinu. Tako stoje stvari s mnogim crtama zatvorene drame. Na primer, s odbijanjem cla se drastidnim konkretnim ocrtavanjem element tipidnog udini dulno manifestnim (recimo kadl Gete, iako bi, u lrrcotutt Ii Y,qlvnn,4Cnot KCEN, mogao da izvede rna scenu varvarsku gomilu, ipak ne dopuSta da taj element tipidnog postane scenski dogadaj): on se ne javlja u svom telesnom obliku, .nego se eksplicitno opisuje. Sve ono op5te - dak i kad je iskazano egzemplarnim pozori5nim pra-gestovima kod Rasina, koradanjem, ulaskom na scenu i izlaskom sa nje - potiskuje u pozadinu svoju singularnu dulnu realnaciju u mreZi dramske situacij e i teLi apsolutnoj pojavi. Tu konstataciju potvrcluje redenica K. Ciglera: ,,IJ svim formalnim pojedinadnim elementima ovog dramskog stilskog tipa realnost se su5tinski prikazuje kao realizacija jedne ideje, sklopa valenja i sklopa matenjajedne ideje" ll42l. Tome dalje doprinosi metaforika. Ona izbegava neobidnu sliku, koja proizlazi iz singularne scenske datosti. Njen slikovni fundus je ograniden: priznata poredenja, metafore i aluzije, osvedodeni u dugotrajnoj heraldidkoj i simbolidkoj tradiciji. dulno-predmetna komponenta ovih slika vatre, sunca, maEa, krila itd. gotovo se sasvim razninula. Kao kon-

REZNT,TE PRVOG

DELA

77

kretni Dls6meti u prostoru, i ove konkretno-predmetne komponente slike i lrroreclenja samo su pozajmile svoju su5tinu od tradicionalnog partnerq u poredbi, koga treba poredeii da osvetle: i tu pozajmicu mu sad vraiaju. To ma1i: one s jedne strane, kao i prostor, ukazuju unatrag na lidnosti, a time, posredno i na ideju koja na tim lidnostima podilya; na drugoj strani, zajedno sa nadlidnim sentencijama i lajtmoti'yslim pojmovima, one u svome skraienom autoritetu, stranoffr svQ11g sludajnorn i iznenadnom, uspostavljaju znadenjski kontekst ko;i sve nadsvoduje. Taj delotvorni kontekst, u koji se veruje bez ogrqsl6enja, dominira dramom, on daje telima u prostoru i dogadajirnra u vremenu dimenzije velidine i kretanja.

SrRevllSNJE crLJU

Draryp B,fri-ere-la.forue po :svim svojirn'karakteristikarna stre- \ \ \I jg,pyobtern u Stajgerooo* ,rn ry-9i-f.u-Ttra .ilju i" ur*"r"ou. Cllj lu l-,jr*pronovo-uipbstavlj a etimolo Slio poieklo redi : np o6d.l.l.erv baciti navplsd. Problern : ,,ono Sto je badeno napred i Sto bacad treba da dcrstigne u kletanju.. . Za to bacanje mora biti data polazna tadka kretanja. Pesrna prelazi pra\lr liniju od polazne ladke clo cilja" fl4'jl. Takvo tumadenje aspekta problernatidnog, koji Staiger, pored PaLtetidnog, srnatra osnovnorn karaktcristikorn clmmskog, po- , -4-\ dudara sb s nasim stanjem stvari. Ono oznadaua ltry_qfqq.dgd9daA--- le' =.-:-Atfgktgg_yoqgqig_E4glq Ono oznadava tcsnrj-vc7, r""n" sa scenom, po$1s pri promeni scene najmanje jed,na lidnosl osla.ie na sceni. Ono $znadava meclusobnu uZljebljenost rlijaloga, u k
r:

,

7g

Zewonu.n

FoRMA

jedva zapaia,jer o razliditosti u doZivljavanju wemena, kakva bi se mogla raztiti s jedne strane zahvaljujuii promeni mesta, a s druge zahvaljujuii disharmonidnom susedstvu snaZno dinamidne radnje (nasilnidka dela) i kontrolisane refleksije na otvorenoj sceni, nema govora. Nijedan jedini deo nije sam sebi dovoljan: weme se ne doLwIlava kao dramski trenutak. Zatvorena drama ne pozraje scensku situaciju otvorene drame, onaj gotovo samostalan deo s vlastitim ,;osnovnifir gestom" [ 145 ] - onu grudvu sadinjenu od jezika, vremena, mesta i gesta, u kojoj junakova du5a ulazi u fivu naimenidnu raznenu s predmetima u prostoru, pri demu se sve Sto je bilo, Sto ie biti i Sto stoji spolja zaboruvlja pod pritiskom Zestoke sile sada5njosti. Ne: vreme je ovde dist, relativno ravnomeran Sled od jedne podetne tadke do jednog cilja. Trenutak je u isti mah prenatrpan i optereien smislom zbog uspostavljanja veza sa onim Sto je bilo i Sto ie biti: on je samo jedna karika u lancu. On gubi dulnu sada5njosf kao jezik, kao prostor, kao radnja, ali dobija u znadenju zbog svoje funkcije, uvek jasno usmerene ka cilju.

II - OTvoRENA FoRMA

l. Radnja Hodi! Ne gledaj za sobom!

Yotctx

Kad

Sekspir, na koga se pozivaju autori otvorene drame

ji, on na taj nffi

iedinadni

ttostr. nepremestivostr

ft

sasvrm

dogadaji

iiledu

Tasa

i

Leonorc,

Mu.tje Stjuart i Mortimera - ne poseduju nikakvu samostalnost: one se, u svojoj usluZnoj funkciji, podwgavaju centralnom duktusu osnovnog zbivanja.

Lr

forrvnue 7

/'

Nasuprot tome, Glosterova radnja u Kntuu Ltnu, dijaje funkcija, dodu5e, takode usluZna, utoliko Sto, odslikavajuii, preobraZava tragidni generacijski odnos iz glavne radnje, sama je u sebi zat-\ vorena i dramski nosiva. Dve radnje su jo5 uvek medusobno uverljivo prepletene, dva glasa su, u neku _ruku, tesno prodenuta kroz

_

lo1Ja6x'^-

zajednttka dramska_rnesta, kroz istovrsne doZivljaje dramskih lidnosti i odigledne pfalelne motive (unutarnje i spolja5nje slepilo kod Lira i Glostera, istinsko i glumljeno ludilo kod Lira i Edgara). U Tnonu I KRESIDI U471, medutim, ovo tesno preodevanje ne postoji. Qv-lJradnie - ljubavna. izrnedu Troila i Kreside_ i ratni izrnedu GrdkeiTroje-tu tovo razdvoi dna na

'F'effi>dfz"ttttTt( ov. tMa

(

tu*,qul'td,o kro%htret'rcl-e krn:frko7ehute

Ft'-r{rx

re*alz

,vl,t+^!Jg"n*

znacal

zav

nam ni o odnosu y4u

4 e.e u*t e-w6o dae/le k - oar&r9'P#fu otvonnNa FoRMA

,12

/-

ffiH.o

CJA.4

83

RADNJA

lJA4

nekne rnoZe se integrisati u ovaj pragmatidki iusovih poduhv.ata. pojedinadnib izolovanjem doskod-iti m !us. ovoj dramr "r3g,"oi"Je pitanju klasidna drama, ili bar strogi u radnii. kao sto ," "*il"u'Jje 'S"f.tp"ooikomadi [148] t .-^ -^7,^^^,, o.ritzrrriaanirr qpFJy_.!. r"k"r"

nahrupljuje spolja. Jedinstvo radnje je razbiieno. elgyi_qu se-_gsa-_ ri o stalili, Principe koji ustanovlj uju nad-pragmatidko j edinstvo tre ba traZiti izvan faktidko-dogadajnog podrudja. Tamo iemo ih i naii, i to (ovde se na tome neiemo dule zadr?avati) u metaforidkoj teks(uri, u ritmu scena, u motivskom razvijanju centralne teme do u najrnanju ieliju, u simbolidkom aktiviranju prostora. Razbijanie iedinstva i zatvorenosti radnie, za koje Sekspirova drama moino utire put, joS se radikalizuje kod njegovih sledbenika u Nemadkoj, od vremena Sturm und Drang-a. Ne__qg!qg_4q&dng radni iedinadne r

"""Ji#"'

or*" r"r*.

""* radnje_LlggrqlrynJt

" "rtik"ti

:g,r",

*it

\\

kontinuitel vei

punktuelni sled dogadaia. bez scenske povezanosti. DoTje ilhorLU I KRESIDT jo5 moguie u dve jasno ocrtane radnje bez ostatka uneti labavi inventar dogadaja, u tekstu Votvtxl, Doa,qCnc uCrrELJA, I/oJCEK,t, BuBrw.t zRILECA, Butn to nikako neie uspeti. U ovim dramama ne postdi ni velika, ogranidena, jedinstvena radnja, kao u ,^o zatvorenoj drami, niti pak, kao kod Sekspira, sklop nekoliko izo4fr/s.oy,p ; Iovanih pojedinadnih radnji, polifonija dosledno izvedenih glasova. W6'l Sve Sto se dogada ulprceym moZe se obuhvatiti skicom Ir', i'isbm shemom radnje:

fabu-ffiffir, O^3WW ali I -

I)ijana spasava lfigeniju, koju otac toeba da Zrhmje, i prebacuje je ltcnicu na skitsko ostrvo Tavridu. Toant, kralj ostrva, nudi joj brak .rr:r iczne zd povratkom u domovinu. U dvojici zarobljenika, koje rasrderrr kr':rlj hoie da Zrtlrrje, ona prepoznaje svog ludilom obuzetog brata Orertrr i rrjcgovog prijatelja. Brat biva isceljen. Bekstvo, planirano uz pomoi llr('v;u'c, ne uspeva, ali kralj Toant zahvaljujuii svojoj plemenitosti, posle ,lrrpe rututarnje borbe daruje Grcima slobodu. sve

Svr.sccne u drami apsorbuje sklop jedne jedine radnje. Itrrrki'iic stoji stuar kad poku5amo da Lencove Vontttct redul* rrlr'rrro rrrr g0lu fabUlU: t t,

ir

I Ir

rrrl;rnska devojka Marija Vezgner napuSta svog verenika Stolciiusa, lr z:rvoo oficir plemiikog porekla, Deporl Kad je Deport ostavi, po-

. rut,. nlr.n srrnovrat. Spasiladki pokuiaji grofice Laro5 nemaju uspeha. ',r,,L rlrrs, koji u meduvremenu odlazi u vojnike, ubija iz ssysls 22ysdnil. rr ;r .r;tlrril i saurog sebe.

llrrr

.;t.

ovir zhivanja, kao u lrrcnru4 prikazuju u svom naprepre

KOIT,I PT.g

IVI

g

NTARNE

N

ITI

koju vodi jedan prota-go; Ko u votutctMA tra^ osnovnu 6rlnju, naslov ovog komada' nego t olrt, o-" proma5uje samo strukturu i cla misao".jedne fot-"laciju "osnovna tragediji' savr5eno umesnu uoito* u kao nije' smislu) o:te*o* -votvtctu't' ;,i."*?J':"'^ii+qi-u 6 se' pre svega' moZe lasno ut ,!;i;rp^anqn swar. ni itqiino. ott"i f'y ?21 4 postoj anj e clveju komplementamih o'tit, u slici i redi: u U kol"kti.',ooj niti ,,;il;;;;" eksplicii;6T[ffie Zivota, oclvcie- aalb^at\ Hud pitanju je stanje stvari ili prihka u 9kviru "o:oid].og to;. pripaaaiu ,."i" prikazivanj"-,lrriiil; s Lena.rJskladu ocl nog

;;;;';A;

T

fit

I

,

i*[ti::: Jti't"":,T;;-%t**iffi III' iF-I, ffi*r"

:Jfr

fl

kgd Jevretome, "o:nrrii Nasupiot Plryat44 ni!_ iina, IV, 9 - koncertu't\r&-gisofovih). - obtikuje stanje sftari kroz dinamidMarij;

;,H -

sreia i kraj

2 -Jcena u kafeteriji'

1

V;;;"*

eijapriroda ostavlja nit vodi rdavom niti' Dve niti stoje u komotvorenim problem;;;iil kolektivne koja ju je' sa odno'u' jedna l9-tlil:ti:utizaclia druge' il;Jif,i-"im o*o f J iia I t s o ] qry, j, T:' sv oj e stran e,, :;t":# rilii;-

il;:;:fi$ii'u:#

' ill'i,il'-'T; i" idi"'r-'ii,rz+

'u"'l'*"'

ored krai Marija ide,,na ulrcu J' VE ^--,^^ r-:..1 ,-^o+io,n. rr knzintt- kafetentt.

=']r=

:':]:i

-r

t! E E

84

da spase

]t f

OTVoRINA FoRMA

lfu.iiu;.9la

i"1*:i::?Hxlj::ffi "u

*

;ti::;

*:,ni:*:::e ffi ;; H!i;

rna, u ri v a k" r fi toma u podrudje. gram u poslednjojinorllgl:lti, sceni [l5l .

t,J*";"

].

dogadaji uzelimaha .d po-

$",i; p"i"^ci

"r11,

rekrivne niri voinidti stajeZ, vojnid_ ki Zivot bez Zena:.u.t9dekina;;; komadu kotektivna nit rakode je vezana za nad_inrti"id";;; g.r;;l,ru- *"dorouoo ,uou*a"ne ge_ neracije' stuar je ruost?.o'J*ou izo.ou .fobno iri#irri;uai, probudenirr u proreiu ziogtu, tet i oprto'otum.oienog sveta odrasrih LJ52l ' rz ove niri, u to;o.; pr''<""ioi.cuo;u a,JE" iff;"a, dveju generacija' dobijaju rril.o"ii"-rt"tidne forme 11531, izd,""iirrom vaJa se akfualizujuii

u posebooro Jogudaju ono op5te _ privatna t s poj e din adn irn ira gi d]it* i;d; ;;"""' ri, eu;. tao-.i s rir"r : koji, u srrahu da neie-pol"tli;;;:,;,,"odtaziu u, "u' sm-rt, studajem hiora Gabora. diii rano sazreri Met_ dar i vorja ni

iff *':;iTli

dovode do'sudara

s

jT['il"-'lx',ltil*t.,1";il;i;-,J,u,oo, ei.g," un r u i';.j Ii; ;ilrm,'mf:':ixtl: Iedica pobadafa. o"l::::il#;ilQ;"st iznedu dveju niri, ri" o;

i dogadanja, stanja i procesa, opstosti ,,srva_ i pojedinadoog'rtueulu, kakva posroji u votnrcnr.t, povukra ,:,; pr"a elastidnijim odnosnom' pr;;; " smestena u kolektivnu, njeni akferi, kao reprezentanti, "";0.e, "i'.i", ilurtu;u iz generacijski odrede_ ne grupe koja prolazi kroz is'u i;kus;,a. za to su kaiakteristidne scene I' 2 i I' 3 na oodetku a.un,". rur",riora mo kao izolovane gluuo" Ii;;;;;;,'ur'uTor"o"i Morica ne upoznajena sceni sa samima so bom i svoj om * ib*orr,, ojir, o'in-stoi.lrn-a-gouu, -i"?t"d srupom tq";.pri-pali:, se udalje razredni dru_ govr' ocrtava se profir dvojice mladiia i obris privatne niti. slidno Je s devojkom Vendlom:,T5r";ilr."j ,;*i, u raspravi s majkom o h*jp": najpre preludira remu cetine, i ona se, u rre_ coJ scenr' pojavrjuje kao jednaka medu i"aour.i,ou,'ruffio"ru r'uu@Arrrra' zaJeono s6 ,uo.1tm Skolskim drugaricama.

iJ;;L;; iiifrln

:*t:y.

l:?*li:""jy

;;;;;.ffi

.i

i

:i .T

*

T:., :rrHXj;',, #; _ posveien isceliteljski pro_

ffitrffi1trk?,rn;$;l#ffi ;,il;rj.(" L.;;;*;#Jil

'idna

*'t

I

ll;

Radnja VedSkildove, l,-20 godina mlade drame BuBarua PR)LECA sledi isti zakon r.".pr.ti""tumih niti. I tu vidimo odnos

va sp i ra n e ven a r'e

RaoNra

t?

se usposravlja rek kad su

:i

J'

i\

\\

85

Princip komplementarnih niti jedno je od sredstava da se rasulolt zbiVanja u drami otuorene foqme usmeri, da se ra5dupanoj padnj-i pQ$!4ye-o,q4ovng linije, da se uspostavi unutarnja komunikacija medu spolja razbacanimi usamljenim delovima. Ovaj zadatak uvek se qstvaruje va-npragmatidkim sredstvima. Kad je red o komplementa-rnim nitima, to se dogada na osnovu teme, koja u suprotstavljanju izajedni5tvu kolektivnih i privatnih dogadaja uspostavlja odnos iznedu prilika i procesa, opSteg stanja stvari i egzemplarnog por]i._"lllllje red o. principima rnetaforiike tislture, ty i:dTT":e se dogada na osnovu slikovnog jezika, a kad je reb o centralnom Ja - ou osnrjvu dramskih lidnosti.

MuraronriKA

LTcATURA

,,Zutocvet kao da je izrastao od jude. Pogled iznedu vrba jo5 uvek je isti kao jude" [ 154 ] . Moric Stifel baca poslednji pogled na prirodu koja ga okruZuje pre no Sto u Zbunju na obali pucnjem iz pi5tolja raznese sebi glavu. To je kraj scene II, 7. Slike Zutocveta i vrbe nanovo se koriste u III, 2, u sceni pogreba. One uspostavljaju latentnu vezu i istovrerneno markiraju opori razvoj dogactaja. Ono 5to je u Moricovim redima uzdrlaniliizam, postaje, nekoliko scena kasnije, u Ilzinim redima brutalna dramska dinjenidnost: ,,Zutocvet je bio sav poprskan krvlju. Mozak rnu je visio po okolnim vrbama'i t 155I .KadIIza govori o istim onim predmetima za koje su se, od' mno5tva predmeta u tom arnbijentu, vezali Moricov pogled i oseianje, to nije samo usputna rekapitulacija jedne iste scenografije. I bajka o kraljici bez glave, koja senzibilnom Moricu dolazi na jezik kao zbrkana, zloguka slutnja, ima slidno svojstvo da poveanje scene i da se iz podrudja slike prebacuje u podrudje konkretizacije. U tr, I Moric je prepriBava svom prijatelju. Slika kraljice bez glave izn-ova se namsfs u monologu koji neposredno predstoji njegovoj smrti (tr, 7). A u zawinoj sceni slika postaje binjenica: Moric hoda grobljem noseii glavu ispod ruke.

Metaforidka ligatura u Totcnxu neuporedivo je delotvornija

!

nego u BuBoutu zRILECA. Bihnerovoj drami ona prerasta u tesno isprepleten sistem odnosa. Uzrnimo nekoliko spojeva, ponavljanih i variranih verbalnih motiva i slikovnih lanaca, koji se, nalazeii granu u jasno omedenom slikovnom polju, protcZu iz scene u scenu i obrazuju unutarnju mreZu. Gotovo svi ovi slikovni lanci, povezani

87

RADNJA

86

OWoRENAFoRMA

u tadkama gde se jezidki javljaju, jo5 jednom u malom otkrivaju Vojcekovu dramu iz jednog odredenog aspekta. Tu je najpre:

CsNrne.lNo Je

3i-

Geteove V'c'usnA'CNE' xCnnt' Radnja Rasinove AnonoutnE' celina' jednosmeran' dos"'n^'i i{a']" t*ti""itanafaza terove Mtrutn nadgtacluje na drugu t u"Oi*t t" itCou sledan, Iinearan nto""'' imaju da pre-

yltkylvaanja naniie: 2. scena, Vojcek udara nogom po tlu: Cuje5? Suplje! Dole je we Suplje (str. 190). 4. scen4 podofiiir ugledavli Muri, eiii ti se, vrana kosa vude je odoshag kao pritega. A oko crno (Tambur-major):Kao u bunar da gledaS, ili niz odZak (str. 182). 10. scena:'Vojcek odajan" u neizvesnosti da li ga Mari vara: Svaki dovek je ponor, zavrti se do-

iedna tzdruge

veku kad pogleda unutua ( I 87). Najzad, u sceni na jezeru, posle ubisha _ i tu metaforidko prerasta u faktidko, simbolidko u scensko-mimski din: Vojcek potapa noZ: Tako, u vodu (sh. 176).

Veiina slikovnih lanaca koji nastaju na razlititim mestima u drami sliva se u scenu ubistva. Takvi su slikovni lanci ,,crveno., [156],,,bosti" i,,not' l l57l,,,krv" [ 158],,,mesec.. t 159],,,vrelo i hladno" [ 160 ] i ritmidki motiv ,,izbodi" i ,,Ze5ie jo5.. (preobraZen u,,Mrtva! Mrtva!" i,,JoS nisi", koji gotovo svi kao akord zvone u slici: ,,Kako mesec crvenizlazi^!'o -,,Kao lv-vavo seiivo,,. U svom radu o dijalogu kod Bihnera H. Krap I H. Krapp, I 6l I ukazuje na verbalne motive, koji se ponavljaju, narodlio ,,ZcSie joS", ,,izbodi" i ,,igraj!". U Vojcekovoj prinudi da ponavlja rrvc redi on vidi ,,stigmu Vojcekove opsednutosti* l162l. ,o,predrrrt:lni karakter' rebi ne defini5e se, stoga, samo kao momenat forrrrr: (utoliko Sto omogu(ava da se tekstovi motivski organizuju, rrrrrt:slo da se razvijaju), nego i kao momenat sadrZaja (utoliko sto rrrtri,r: rla inazi fatalnu prinudu)... Kad mu se misli zguSnjavaju u rlcl., Vr.icek to ne izgovara santr nego nesto govori iz njega: kao iil. .r lrrrscZe za nozem, tako i verbalni motiv poseZe za njim sarrrrrrr, rlt hi se delo izvrsilo!" [163]. 'Predmetni'karakter redi: l.rrrrrrlrrci.ic i slike nameiu se drarnskim lidnostima. Moric Stifel se il("i\'('sno koristi slikom kraljice bez glave, vojcek nesvesno ponav11. Ivl'r r jinc rcdi o crvenim usnarna, koje podpovrsinski signaliziralr \'('./rr izrncrlu dveju scena: Marijinog prkosnog brakolomstva i rrrrl'rrrln vrjc:ckovog nepoverenja. Predmetni i u tom smislu ito se r rr r' .;lrkt' i lnolivi, recimo slika dlake, noia ikretanja naniile,u protr','irrr;rr slik.vnog lanca oslobadaju n sfere metaforidkog i probijarrr rhr h.rrkrt:tizacije, do faktidnosti [ 164] . Razbijena radnja pono\ r'i1' ';111111rr nil jcdnom visem planu. Teksfura preuzima zadatke ilrntIrrrt'

/

du

prorzt;;i':;"k i nllgo"i

kontra-akteri

jasnoocrtan'l'*:-{:;::J:"*:,:i:"itl""'":?ffi

u.tirjuou se

4raTsq Udnesl:tj;v

ffi

Andromaha

m'rrrrwo ' r^rr tk;o oiJUa libja voli, ili n$gilitnif Jja-'t;;"" :.t^?P" ;:*e isto tako, svet u r.else-l etc' 9 empru .'llT""5ife'religiozna, ila-mo kao

*?l!u',1:^t *ot riao

i'o",lir'i?"4=:,.J:l*F*:'*HfiHHt$;"*u'"' ,i i

i

66nFa

.s

JunaKovour.qqE'v,"i'i'l:Y1'

obu. Strastima dnrc-racionalni Tezej' a

:

''\ fl::';::La-aktermirno-naiviilii;!:'lll:?rertnomrasu-gent'ekontra-aKtef flllfllu-uorvu \' :\ kao ii "1 ^-" ; - llfi.6gvarclu i racionalq! , '^d:ot. ... -.^:^ s.Ta:l i .';. ,zza*r:,TJ,::*':'3#i"ll"T*1sfl"'""{i"T:9.r?:"#,r#**; ,, rrtnml o j ', 1-.r:.'. nog Drukdije stoJe ^+.,ari u :':",:.^+ nih liudi i

i "'.'.'.'"lil"i'Hi:iiiffi

;t-t rW**-

IPWY'ry 9@i &ultqs*,r t

cgear-

di i pise stihove, "bij" kaoioketu, kao neZn-u

il qxili,{1:l'"'*{';

t;;;;' viai*o M1l].u vezener kao narvnt ki"il;;'p;s"* Xii:*llii:"i*#H: dake iz BuBaNtt

iJ:l;t"ftJffi t1il;;';"jfitva,euiemo uiJ:; di#" ;.ry*i:

",

o

r

* n t ut o'u oi

i',t "Jll?

i":.ffi*

:

^

"'

;;ildlitl"ci

ko'ry9

atur9' tu'iz'ranj'a centrifugalnim tendencr-

:: j*";#{#!1iy*::g:*r;"tt;:l:ffiH{l'}i4 ios iedan momenat,

il"tr#lT,'?;? #ffi #.ffii _;re"y,Il,:" x#"# Slili : );;;,;;;;'Eiuii"pnomcnupuiuju

*,':ffi I'ir*li\"'ff

() t v()tuiNA lroitMA

|

RanNr.q.

O

,"t:''

C

Bt'ttd)

narodito@

iazizir* aiu*" otvorene -

forme: protagonist nema i*t.,*o.^_ r^-*-^ ^r-.

ffi,,1$dlurol_-

,or#P;:::*_ytttro

reaedo o Bihtreroyoj drami, a

f"""-19_:jf:i-99'1.-;*a-.'""i*."r"',"'"1iffi."s|ii1?_

ku ruku kao mon-agor,"r,

ffia

:l:

y,,,

usunilt;;ff-"ffi

,/

//srnrvrNr

i| |

v#s I

; be izttstavljeDb !rcrDenske, prosbrii6

r:'."""1

pi.*r"i ir-tt

jtT

i

dogatlajne jedinice, ona po-

r"r-ia ir"r'"t tl"" ilt""*."

" t g=sk'-""'j;.+q ,o." ,g"l.*ili"aoo

'

;lrii. ,rf [b

- juc[ )nie in lpedias ies: junak u tqrakteristidnoi-s a

6s'7Li

ilelKEietana koji mu se zadovoljno podsrneva; Vendla s maj-

St

Sedma

yy, mj g .ttiz.a kraju od :dru gc; u ;,pb lj;;,

podetkaprisutna. ;Jr'"ff#1,:.f"*'"9,T,"""y: Red je samd"

****,,*""'*n,r"-fr#.ru:":y.*,r*tw:

l

#M##-*FmmHh:,Srftr##x I " poseb-

I

../..' ,, relacijskim moguinostima, da se sa svakim zaokretop 61u svim "u1{7 krije iz nove perspektive. I tarno gde se mon-agonist ne pojayliujs u svakoj sceni, kao u N,qpomoru, postoji, jo5 uvek u refleksi66, ;^-: v-,8^; odnos *-^-^r;L- okoline. -i-^^i,^ mnogolike -;-n- ;i njegove izrnedu njega ^n-^-;h^Arr ^r.^r.;-^ isti kruZni

na princip komplemen ! ;.'"',1";i,11'"i**ig:ggg,n$l9y9m jjl'i jgglkrje"t"-rneit;iiiii;,';;;f 1:;;#H# i:'1+ Jgr-f*giy-o^ pluriu;- ili ':!:^:^\1::ig: : -*i s uttie,: -urr uureqena oramsvnih scena iraznoli: koji se u niffi

ru+*mp-#p**,,#.,i,.{:rt6ffi-

g9

gryry:'d; &;1"3: r;i tr;;;;;;#;:i1#ff:

jJ

l; ;

I i

&

-\#, "uP,

lr

OrvouNn

90

Kao ni -{rama u celini, tako ni pojedinadne scene ne znaju za ekspoziciju i iazvoj. Njihov karakter isbdka ispoljava se svaki put iznova, one nisu delovi s usluZnom funkcijonl podredene karike, nego karakteristidni odlomci, osarnostaljeni, izvudeni iz jedne veie celine, koja je podela mnogo pre nego Sto se zavesa podigla i koju nije potrebno rekapitulirati, jer u pogledu ruzvoja ne bi ponudila niSta Sto se u scenarna ne bi moglo ofvoreno odigrati. Taj osamostaljeni odlomak, pojedinadna scena, nema glatke ivice, te se -- da ostanerno u okviru ove rnetafore - ne moZe kao dist kubus, bez praznog hoda, priljubiti uz prethodni i naredni scenski kubus: ne, njene ivice su neravne i rapave. Scene desto podinju zavr5etkorn jedne zapodete pantomime, upitnim i usklidnim redenicarna, sintaksom visoke tenzije, pri deinu razlog te tenzije i put ka njoj ostaju u tami vanscenskog postojanja. Scene isto tako naglo zavrSavaju, desto,usred reienice, usred nekogbin;en;a. U scenskom sledu vlada diskontinuitet: ne samo da se vrelne i-dogadaji ne proteZu-od-.scene do scefelv"c-je- r E!6qj9-"a1je{ng scene do sledeie skok od mesta clo rnesta, od dogarlaja do dogadaja. Skrive_na radnja kakvu negtje zatvorena dra$a, radnja koja se, domesticirqnq posredstvom glasnikovog izve5taja, pu5ta u prvi,plan dogadanja, ovde ne postoji: ako se

rrclto izos{avlja, to-ie ne dini zbog biensdance, nego zato Sto se srualra nevaZnirn. Ono, medutim, Sto u pregnantnim trenucima prerirs(a u scenski dogadaj nezna ni za kakvu cenzuru: u svojoj brutalno j f aktidnosti, ono postaje opresivno prisutno. Kao i jezik u dijalozrrrur i rnonolozirna lI70 ], i scenski sled se manje pokorava misa,,rroj rlerlukciji, razvojnom kretanju koje tede kauzalno i stremi ciI ; r, rc g',o skokovitim asocijacijama. Tadnije: asocijativni momenat rrr;r'. rlorlusc, u celosti potisnuo logidko-misaoni aspekt, ali je de,lrrhtn'rri koslur iSdezao, ostaju jo5 samo stanice u sledu, diji su nasl,ur;rk r povczanost skriveni. Susedstvo scena nije, dakle, odredeno prvcrrslvt'no krgidkirn neksusorn onoga Sto se na sceni dini i o demu ',t rr tlr;;rhr11u raspravlja, nego pre dulno-estetskim stanovi5tem : var rlir{ rtonr I l7l I i kontmstom ll72) . | ), rk rr rlr.;rrni zatvorene forme u akciji posredovanoj idejom ono lr r ;r lr t' r l;I i rro po j cdinadno i5dezava, $9j!q-qtyqt"oa drqna teZi upr,r', l.nr(' tlrr isyrol.ii ono Sto je u nekof dramskoj lidnostil-Situaciji, 1q1r ,tu ',pt r rliirro. singularno. Taj pojedinadni momenat se u opStem , lr l,' 1 rt' I rr rl I I t', v c,c r.adrLava svoju autonomiju, U If rc nWm i YdU1'1 riri r, \ rrt [t t' lU ( ir:lc i'zbegava da na scenu izvede narodnu masu r

r

ir

ll, ll

r

r

tl

9l

Re.oNre

FoRMA

odnosno revolucije [173] ' Kod kao karakleristidan iziazvarvarstva, samoona, onakva ka\va je' u svoj

gilt";i;,-ctabea i Lenca Jrl*loorii, osvaja ,".ou' Kad

i

Tojoj

socijatne uslovposeduje vlasrearizuju, punoia materijalne stvarnosti dti kvalitet i vlastitu vrednost' se priroda,' biolo5ke

;"il;;;rk,

INTgCRECIONA TACKA

Uzatvorenojclramise.oskudnaradnjaizlaleop5irno;itotako junaka' dok se u nepresh;;'pruZa oclraz tlogaclaja u svesti iverpojednadnih ;;;;o-qj, toju posecluje feutu raclnju' rnno3tvo ;k-"d":';';-;;ki-clL-fujry'.'."ry"4-;ama-;s$a-zuje'l'Lasi'qsrBsq:junaka' otv'orena sarno bez komenflikt,-htegje, poousuol" i Lofgiil |inor"ou u svakorn trenutku otkriva tern rru.r. ,l. ,;"r*;; J;?"Ai "koji vlacta u svernu, u orvorenoi, sa svekoa;!;;;"il opsttruton . "ltiJ;;'tr" ilf.irinrri- togatswom i sattasnjoscu koja pritiska' ,:lai jedan'nomor., p.iiutuo u tom uiiirr' tu-o se indirektno sluti' ; ,smisaoni , .-'---*.--ogot oiiSe"r,i nldin otvorepg-drgr4e- da se latentni zbrkana i naizgled zasniva se sklo.. .kii'.;;"k;;;;;u" na kojoj jeosverli ',. tio .e .ru i gomilaju.eksplicitno Sto se

I ffi;d;;;;;;r;"fi

U.fiJr; 3;gu qi ",-*, lilffiffi ';---/--+-ffia;na;Xmt
PoJedil

tf,vij en o od *m

6

g-o-

tadka, preseka, u kcn dramskih perspektiva. Tadka integracije

j"f r"-ti"rqinira iloswo na':'t V,JCEK-u bakina bajka' Vottttctu,t 1" piog;t"tta zavr.na.sc-e sa zakukuljenim gospoclinom, BuBntwu n^o"i,i r"ena na groblju drarne'

u u

na podetku

B.uru,,Koral o velikom Baaiu"' koji stoji Sveakoisceliteljskiprogramu-zavr5nojscen\Voltltxzikaraku toj integru-tt-oloj tadki ipak terise grotetk";;;;ftoiZ"oqoost' poiznosidruSweni defekt daleko Siri od se jedini prr;;;ft;"rkoja jednotn' sceni u jo5 se jedinadnog ,fufu:u Marijg Yezener' i nit' pri demu na ditavo kolektivna i rezuru",';;;JtJ;irivatna sve

svetlo st' clramsko zbiv inie pouraino p ada nova Votc nxu lokalizuje pojedinatnu .Vojcekwu Bakina

b;ft";

sudbinuujednomsvetubezspasailjudskogkontakta,transponu;e okvir' otudenost I oJUolou ukodenosi ljudi u kosmidki i zakukuljenog gospo'Scena iannedu Melhiora, mrtvog Morica rasutih partikularnih clina u BLTEENJU \ROLECA sabira oL ainr^o

II

6l{

F'

*

{ s E

Orvongue FoRMA

t

tragedija iz ovog komada i pokazuje da u svim naagled izolovanim dogadajima nije red ni o demu drugom do o borbi izmedu tendencija ttvota i tendencija smrti. I najzad,lirska preambula kao integraciona tadka drame Bt,u, projektuje, u vidu celine, ono Sto se posle toga prikazuje u pojedinadnim aspektima: pejzaZ Baalovog central-uog Ja, njegov pogled na svet i njegove postupke, besciljno kruZenje njegovog Zivota od ,,majdinskog krila" do ,,zemljinog krila".

t

dogadaja, patnji

t

i

kao

I

2. Yreme Zar taj sat ne rnoZe da stane? Svakim udarom sabija zidove sve teinje olo mene dok se ne suze koliko za mrtvaiki koviegT D,tXT OMOVI

Snor

sUnr

vREMENSKI RAspoN

e. Uzmimo

Gusthen rodi do njihovog susreta sa svetom: pott"boo je vreme da propasti Dantona Oete, potreino je vreme da dode do predodredene i Napoleona.

DELorvoRl ' "ro KAo DEr.orvoRNA /vnntue

o

dasovi su vaZni. Za otvorenu

ne. Kako ona ne izrosi ni kon-

Mod

//

Veliki vremenski prostor u otvorenoj drami-omogqiava da vreo Postaje samostalna delotvorna

tava Sirok vremenski okvir njenog dosadania. Radnja Votnx.t traje

prek rr"rz pieko tri [175]. Drama BuBntut IRILECA obuhvata vi5e od pola godine U761, drama Btttviile od osam godina U77). Ne navodimo ove temporalne naznake zbogtoga Sto je nedvosmisleno obeleZavanje vremenskog raspona konstifutivno za radnju otvorene drame (to se precizns uop5te i ne moZe sprovesti), nego da bismo ukazali na znatne dimenzije ovog vremenskog okvira, za koji su nedelje, dani, a pogotovu dasovi irelevantnifZa arr=vorelq ' dramu, koja, u konci kiffiuFanom

i

tremililGrostor. Ako se svekova;eposredno - bez eksPozicije proSlost, iA"zizveStaja glasnika . Yt t" :.gl:::t: f":" j.e da "tt"tf:aia tu *ot osianla?i ou o.iiki vremenski prostor: potrebno vreme dolazi t<9jim-a 11 r" gua i Vojcek dovedu u mnogobroJne situacije

il:r:Tff;ili'"?"""n"oedogadaje.u-ileregojd-rarm-racnjse-a

-#"

"pr,ifi-ji_t"-,eistu{ut
Arurrr""ooo dobija pritit
|rlgl,

OrvongNa FoRMA

Vnrug

njegovog wha, a onda opet do podnoZja, u kome se smenjuju kraljevstva, carstva i anarhije, u kome politidki sistemi, veliki liudi, vladarske porodice dolaze i odlaze, penju se i paclaju tom velikom vremenu je, u liku dedaka Savojarda, koji se u drami pojavljuje u pravilnim raanacirna (gotovo uvek na podetku pojedinabnih dinova: I, 1 - il, 2 -III,l - IV 1) sa svojirn mnnotom i svojom pesmicom o rnnnotu, kontrapunktski suprotstavljeno jedno po stoj ano, nepokretno rnalo vrerne. Kako god hrinadili ovo stereotipno pojavljivanje dedaka s pesmicom [ 180] ,kroz njegov lik, u kontrapunktskom odnosu velikog i malog vlelnena, rnalo vreme, kao ono koje je u krajnjoj liniji trajno, postojano i dominantno, preuzirna cantus finnus. Ni vreme u BuBnwu zRILECA i B,+uu nije niSta manje delotvorno kao dramski agens. U Vedekindovom komadu nije posredi rnoi istorijskog vremena, koja se spolja obru5ava na dramske lidnosti, rnenja ih, te tako i utide na njih, nego privatna biolo5ka vremenska faza, pubertet, s kojom akteri morajuizaci na kraj. Vreme ovde uzrokuje jedno stanje, kome je, opet, poheban odredeni wernenski
wemenu: on dini da se kretanje vremena, vremenski tok, zaboravi. Savladavajuii vreme, on sa nj9g.4 skreie painju. Neprestano dodaravajuii sada5njicu (po5to se sve prikazuje neposredno, otpadaju osvrti unatrag i projekcije unapred) on obespravljde, gotovo briSe utisak o unapred usmerenom kretanju vremena t182]. Vremenskirn i prostornim intervalorn izolovana od susednih scena, svaka pojedinadna scena dobija u autonomiji. Poneke- scene se, dodu5e, zahvaljujudi sukcesiji dogadajnih i dijalo5kih faza, prividno jasno proteZu u vremenu, kao Sto pokazuju sledeii primeri: I/IJNICI, I,3: L faza: dijalog Marija - Deport. Deport daje Mariji kom-

94

VRgt'lrNsrt KVALITET I'i

.rtvorcnoj drarni^,ne nudi se- nikakav vremenski kontinuitet, ,',,",, u iscdcimap lrnenzija wemenskog raspona pruZa odre,l.rrr kvrrrrlrt"'t u."-"ou) recirno tri godine u Dou,ccilr[ iCneuu,U ',( , n:,rk()i obracli vremenskog perioda, taj kvantum se raspada na del,'r'r', r;r ist:ikc koji se ne sabiraju u celinu, nego celinu evociraju u lrrrr;rlrlt'rrsliinirn fazama. Svaki od tih delova pokriva jednu scenu i rrrir :;ops(vt:rri vremenski raspon - od podetka do kraja scene - i ..rr1',,11'1'111 vlr'rnonski kvalitet. Kompozicija ofvorene drame u poje,lrr;r( rru slikarna je ,,izridit ry,rqtod da se vreme oblikuje pomoiu=-_-_ 1rrrr',1.1;1" I lli l]. Scenski prostor, koji se menja gotovo sa sv_aAom il,,\ r,irr :i( ('nonl, rleluje negativno na stvaraje neposiednih utisaka-o..-

itlj

rr,'yl',\ .

95

plimente, ona ih postideno odbija. 2. faza: pridnrZuje ime se Vezener. Dijalog Vezener - Deport s kratkim Marijinim upadicama. Razgovor se vodi o Mariji i o dru5tvenim zadovoljstvima. Vezener zabranjuje odlazak u Komediju. 3. faza'. Vezener odlazi da donese igluza kosu. Deport se tajno dogovam s Marijom o poseti Komediji. 4. faza: Vezener se vraia s iglom za kosu. Deport flertuje s Marijom. 5. faza: Deport odlazi. Dijalog Vezener

*

-

Marija, otac prebacuje kceri zbog koketerde.

DANToNoyA

|MRT,I,2: l. faza: pijani Simon svada se

sa Zenom zbog

kierinog bludnidenja, umeSaju se nekoliki gradani, op5ti protest zbog stanja u dm5tvu. 2. faza: protest uzima maha: dovode jednog aristolratu i hoie da ga obese. 3. faza: pojavljuje se Robespjer, razgov^ra s narodom da bi protest prebacio na veie zadatke, zatim zajedno s nalodom odlazi. 4. faza: Simon ponovo sa svojom Zenom.

Aditivne scene ovog progresivnog faznog karaktera, u kojirna se dini dajedna fazavuEe napred drugu, u otvorenoj drarni su retke: velikd Veiina Seen4j.e-jgdnostayna; u sebi zaokiirZena. No, dak i u

ovim aditivniin scinama linearni srner irnpulsa, a s njime'i kretanje wernena ka jednorn cilju neznatno su jizraZeni. Sukcesija razliditilr faza,bar u sceni iz Dluron.l, pre je dodavanje scena unutar kruZnog kretanja dija podetna i zaw5na tadkalele u privatnoj zadevici ianedu Simona i njegove Zene. Isto je tako sled ulazaka na pozornicu i alazaka s nje u sceni iz Vottttxl relativno proizvoljan. U obe scene, uprkos adiranom fazrom kretanju, dominantan je utisak jednog stanja, jedne situacije, u kojoj se prostornost temporalnost (kao kvalitet), jezidki i pantomimski element stapaju u jedno. Te situacije moguCe je sv".ii na jedan obuhvatni scenski imenitelj. Vonrct,I, 3: flert plemiia s gradanskom devojkom u gradanskoj kuii, pod budnim odevim pogledom. D,t|roll,I,2: anarhija u intirnnoj i u javnoj sferi, i njen ideolog. Takva jezidki i gestidki ispunjena situacija [183 ] okupira paZnju intelektualno, akustidki i optidki. Ona dodara-

92

Orvonnxa

OryoRINAFoRMA

96

'( t I (

c

FoRMa

ispovest u Brasidinoj ubrzanoj aktivbavne intimnosti u patriotsku scena' na trZnici, vremenski i pros' druga dok se, naprotiv, u otvorenoj drarni ""rli lJrio ,uruttire u tromoj epskoj Sidni. I uop$te, (uzrnimrt, procesnosti i stanja diskusionih scena, scena si' sMRTI), ."J""", "*,oridke" scene ili ,,cene-slike" u DaNToNovoJ omogu' su snaZnije ili slabije ispunjene pantomimon!

va totaLnu sada5njost i na taj nadin omoguiava da se zaboravi kreta^ nje vremena kako unutar scene tako i u kontekstu cele drame. Ovaj efekat jo5 je delotvorniji u kratkim, nepovezanim scenama, koje se koncentri5u samo oko neke jednostavne osnovne sifuacije.

;;;;;;;"rr

Recimo: Yotutct: Marija piSe pismo, Stolci3us na ki5i pred apotekonq n?merall da kupi otrov, itd. Yotctx: Vojcek brije kapetana. Marija 6ita Bibliju, Tambur-major se hrva s Vojcekom, itd. BUDENJE pnoteC's.: Henshen i Emst u vinogradu, svnce zalazi. Ben'. Baal i Ekart u Sipragu, Baal kod drvoseda, itd.

Ove scene imaju jednostavno, dvrsto jezgro dogadaja ili stanja, prezentiraju se precizno ocrtanim ,,osnovnim gestom" [184], dija se singulamost i posebnost izraZava u jeziku dramskih lidnosti, u njihovoj pantomimi, njihovom medusobnom odno5enju, njihovoj prostornoj konstelaciji. SnaZan optidko-prostorni momenat u grupisanju figura - Lojfer u krevetu posle samokastracije, nad njim sagnut fanatidni Venceslav [185], Lusila sedeii na stepenicama giljotine [186], Mari s detetom na krilu posmatra u ogledalu svoje nauSnice [187 ] - dini da scene deluju statuarno t188I .

ersre sada5ni

stati

sADASNJosT

ovnih. seeqa-!$enoj .pokrela-j,1 aw o: t-(Jo nije sludaj samo kod Bihnera, nego --s I i

k

o:iene Arame.) Vremenski momenat se, je pokazuje ako vei ne iskljuden, ono bar re' o figurama, red ,,kad dqEmg:gD"lqtltsebi-zatvorenih trenutaka; kojili5snisu*@nL za.-r-azyoj"-[189 ] . Specifidno stanje u wemenu, zajedno sa statuarno-prostornim momentom, bri5e svekoliku vremensku procesnost vremenski kva-

litet.polilKirjevremenikiraspon. Scena u kojoj Vojcek posmatra

.'

Mari i Tambur-majora kako ig-

raju poseduje sopstveni vremenski tembr - tembr ubistvenog, rastegnutog trajanja upornog kruZnog motiva ,,Le56e, joS", koji ovde udara svoj pedat svakom pokrefu. Sasvim suprotno deluje vremenski kvalitet scene ,,Ulica" (Kapetan, Doktor i Vojcek na ulici), sa svojim gonjenim, skokovitim stakato-ritmom. Suprotan je, takode, i vremenski kvalitet u dve prve scene Grabeovog Hlwnu'l: u ptvoj se ostvaruje primetan accelerando prilikom prcobraZavanja lju-

9'l

VRElvrE

ir""l:"'i":.

razlike u vremenskom kvalitetu - to je nadin obliko' iloiu to,n. se, kao kontra-princip u zatvorenoj drami, suprotstavlja e scensko -faktidko g elemen ta p iedlodu Sno spro ved eno osredovanj refleksije. fomoiu ' Uv z@rvvrvqvr;";;;;;h.ro--'*tvi zatvorenoj drami, stalna svest o protoku vrelnena celine bri$e r (sadasnj-os-t+ojedjra-dndr4e,lava;g*rc!-v-ore"troi"dr'af ii-vffi Ernki-tok' \. ';. "-'lzx^-^.,^ sqdn{ninsfi trenrrtka- Poiedinadne sco.

;;;;;;d"

-^r -*i+iclznm

:!

rnislcCi i ;;"-"tk". potp*o zuot upg"ni trenutninl oni 06taiu i trpe neVezencr, Manju Za' S.ftgacije; okiiia o st--povimitr;112Tffi; "Vendlu, E " -Lojfeia, Baala ne vaib distancirane Piladove redi Vojceka, ... i ue Povezah nesPretno ono 5to be5e s onim Sto ie bili, niti Pak lole sebi Protumaiih'

Za njrhje pre karakteristidan Dantonov uzvik ? svakir4_rldarom-sabij

moze da aOttSe-nc3Uasta ne

FW

Zqmrtvadki

rtffigt n"titdGmJna rf rnpffi

ilrl;a"ltu p**

-i

*-S-

zidove-sve

ko-vde

iprotlotl,

van okvira konkretno g Ovde

a.

gi-

[

190

].

,,4t Fj-lJtu oko me nc

te5n1 e.

;

: oni podleZu rrcl' da raalu'$'ljoju iz'

"gtqosob.ni ada-'-tAq--Y-L49*gve'ostale

st

eze

I

iTnp-i'ffi uCelostinedostaje"racionnl' *au, n" u4T+ dpgatlaj u njegoroj g4ggsti' no'

r;lraZivanju.vretno. u !o gri"tarpr-iaii"no posreduje. Stajger ryoq j9,.{$Ler=t9:..:f stav: \ejj iial ,,Raciq--43lan iu Ev"to-Jpisuj" takav u nck[ dasnjost r49;i ooim sto 1" bilo_i_onim sto ie biti, koji, dakle, svttg je d€onicu du7u moguie *Iiir';;;6; Sada suprotstavlja 5to savladava" Dli1li [19;1] : postojanja, to Sada tklupu u njega i time Stajgcr'vo povezati moZemo o:it" t otu*" ili;i#;;;;;; pesrls = suprotno iskustvo vrelnena, i5ditano iz jedne Brentanove ga upravo pogada susretne uztll,,nesposoban je da se sa onim Sto

98

Oronnrqe

FoRMA

Pnosron

Zano. On je jedno Sada i ni5ta do Sada i tako pada pod udar svakog Sada'n ll92l . Trenutak ima vlast. Ono Sto se dogada dramskoj lidnosti neposredno pretenduje na singularnost. Iskljuden iz svih poredb_enih sklopova, pojedinadni dogadaj svojom nepromenljivom samosvojngliu okiva dramsku hdnos! li5enu wake moguinosti da, procenjujuii iocenjujuii, rasporeduje pojave u shemu vfie zakonitosti, Sada5njost, koja sve plavi, nosi dramsku lidnost tamo-amo, zafran joj povratak u rezervate refleksije. 6

4 E

q

s

+ 4

3. Prostor

*J

$'

d 4

Bledi vetar u crnom drveiu? Brt'CL

MNoSrvo

junaku da raznolikost svetske prostorne celine doZivi u r' 1 b rojnim karakteristidnim prostornim segmentima. Thj svet je lcr'r i larcniji od sveta zafuorene drame. To nije njegov, junakov :;r't't, k
1

r

toliko nedostojno da se tragedija na njemu ne bi mogla odigrati. pravila o uzvi5enosti su van snage. Kako za dramske lidnosti: jer se . prrhvata svaki staleZ, tako i za radnju: jer sve moZe biti prikazano, tak i ono grubo, neskladno - ubistvo, blud, revolucija, kao i za weme: jer ono izrride racionalnoj svesti i samostalno deluje na dogadaje, i, naravno, za prostor: jer su dramske lidnosti u vlasti nenormirane prirode i, u istoj meri, mesta koja pripadaju niZoj civilizaciji: birtije, oficirskog kazina, toaleta (Btdt). r- Drarnske lidnosti izvudene su iz zajednidkog idejnog i dru5tve{ oog sklopa, izolovane i usamljene. I5dezavanj" pooezaoosti, koje podrazumeva i napu5tanje istovrsnog jenka, istovrsnih oseianja i wednosti, akcije i reakcije, razdvaja i izoluje ne samo prostore iz scene u scenu, nego i unutar iste scene podDe zidove izrnedu dramskih junaka. Bez kontakta, oni su sa svojorn sudbinom zafvoreni u vlastitoj ieliji. Soba postaje tarnnica junakovog Ja.

MESTA

rkrslignut, broj mesta odgovara broju scena 1193I . Mno5tvo megta uklapa se u tendenciju da se junak konfrontira sn ikr.jo rnoguie vi5e aspekata Syog k-onlfa:a_kt-e'.t4,_$/eta. Ono omo;1rrr'nva

::i

4

99

TssroeA.

U D,q.NfONoVoJ SMRTI,II, 5, u sceni ,,Soba", Dantona, samog u sobi, dok stoji na prozoru, mudi savest zbog septembarskih ubistava. Prozor povezuje usamljenu sobu i usamljenu Dantonovu savest sa svetom u noii, popri5tem njegovih dela, koji ga nemo optuZuje. Dalwon: Zar to nikada neie prestati? Zar svetlost nikada neie zgasnuti; ni odjek zamreti, zar nikada neie nastupiti tisina i tama, ramo da slu5amo JJ-JLUA

da vi5e ne mo-

i gledamo svoje gnusne grehe! - Septembar!

zove imutra: Dantonel Dantone!

-

DAl.troN: Da? Jurrl ulazi: Stato videS? D.q.NroN: Vikao sam?

Jtnra: Govorio

si o gnusnim gresima i zajedao: Septembar! [194

]

Scenski-optidki je jasno: Danton, muden svojom save5iu, stoji sam u sobi. Julija se nalazi u nekom drugom prostoru, gde ga, dodu5e, duje, ali ne shvata. eat i kad ude u njegovu sobu, ono Sto je

dotle konkretno postojalo - zid, nepremostiva pzdvojnica izrnedu dve lidnosti - ostaje tu i dalje, ali sad slikovito. I u IV, 5, u sceni ,,KonsjerZerija", kad Danton kroz prozor(e razgovara sa Fabrom koji umire u susednoj ieliji, i duje lnu samo glas, prostorna razdvojenost postaje simptorn ljudske usamljcnosl i I I 95 ] .

It

100

orvonsxaronua

Dramske lidnosti su zatvorene same sa sobom i izolovane od ostalih. To je sludaj sa Vojgekoryr u sceni u krdmi. Vojcek stoji napolju, ispred prozora, i gleda u salu gde Mari igra s Tambur-majorom. Zid razdvaja usamljenoga od one koja ga je napustila tllOl . Tesna, stvarima popunjena soba, u suprotnosti sa prostranom, neutralno-nefiksiranom gospodskom salom u zatvorenoj drami, inainva odsustvo komunikacije medu ljudima. ona pritiska dramsku lidnost i nalehe na nju kao tamnica. YIJMCI,I, 3, Manua,: ... i ponekad mi dode tako teskobno oko srca da ne

znnm od staha gde u sobida se denem (sh. 35). Ista Marija osala kako je pritiska vreli prostor kad, trazedi izlaz,kreneka prozoru s redima: Srce mr je tako te5ko. Mora da ie noias biti oluje

(st.46).

I

Bibnrcrova Marija hoie da olabavi oklop teskobe koji se steZe oko nje: pri tom klimatski prtqsa& odgovara pritistu u njenoj duli: Ju6e "ga nema, danas ga nema. O, 5to je welo! Otvara prozor6ft. ZZZ)

Za Lusilu u D,qNrouot/oJ sMRTr soba takode postaje odvei tes_ na i usamljena: ,,Kako je prana soba: prozori su otvoreni, kao da je mrfvac leZao u njoj. NeizdrZljivo mi je ovde. Odlazi. [197]. No, kao Sto napusta sobu, ona korak po korak napusta i zivot. Kada se sledeii put pojavi, poludela je, a zatim se baca u narudje smrti. Soba je identidna s njenim Zivotnim prostorom tlgg I - Kad Kamij izade iz sobe, ona nesvesno oseia da on konadno napusta prostor njenog Livota.Iako on namehva samo da potrail svog priiatetia Robespjera, ona sluti da odlazi zauvek. Nesvesno joj na usne dolazi pesma ,,Rastanak, rastanak navek, dije je delo to... A kad postane svesna Sta peva: ,,Za(to mi ba5 to pada na pamet? Nije dobro Sto mi te redi same dolaze na usta. - Kada je izisao, bilo mi je kao da vise ne moZe da se vrati, da mora sve dalje i daljeod -ro"i. tl99l . Upravo se DlNroNovoJ rMRTI neprestano nameie iskustvo sobe kao tamnice, iznedu oshlog i zato sto se dva poslednja dina gotovo iskljudivo odigravaju uzatvorskom prostoru. No, nezavisno od toga, i metaforika svaki pul iznova dodarava dofivljaj teskobe i sputanosti prostorom. Laflot u III, 5 (scena ,,Luksemburg. Thmnica") kaZe: ,,Osloni se na mene, generale, izaii iemo iz ove rupe, za sebe, izlazeii, ali tek da bismo krodili u drugu, ja u onu najprostraniju, koju zovemo sve! on u onu najtesnjv, zakoju kaZemj grob.. [200]. Soba postaje kovdeg r-a Zivota, u kome je dovek zatvoren tako da mu ponestaje dah, bilo da je to iznedu zidova s zazidanim

t

PROSToR

l0l

prostororn, u zagu5ljivoj nastavnidkoj zbornici [201], ili izrnedu iarnnienn zidova KonsjerZerije, koji prete da ugu5e Dantona: Svakim udaroQ sabija zidove sve teSnje oko mene, dok se ne slze

koliko za mfvadki kovEeg 12021.

Slidno mesto iz M,qutt Srntnr isto tako jasno pokan$e ku u odnosu na zatvorenu dramu.

raz!-

Zivim! I jo5 podnosim da Zivim! 7Ar ovaj lvov se neie sv om t eiino m sru5iti na me? Zar nijedan ponor Z'razjapitise neie da proguta najbednije od svih stvorenja! $a sam izgubio! O, kakav biser bacihl [203 ] JoS

Zar se ovaj krov neie sruSiti na mene: ovde kao i u Dantonovoj sceni unutarnja teskoba korespondira sa spoljaSnjirn pritiskom prostora. Dantonova slika je, medutim, rodena ncposredno iz psino-fintkog doZivljaja jednog prostora koji se sui,ava i srnanjuje. Ona u celosti obuhvata ovu situaciju. Lesterova slika je, nasuprot tome, u celosti slikovno-retoridka. Da j oj fizidko-doZivljajni aspekt nedos.taje, da se ona, dakle, ne odnosi na poseban scenski prostor i ne aktivka ga, proizlanve( iz toga Sto je samo slika medu slikama. Odmah se, naime, nadovszu;s metafora o ponoru koji guta. Ta dva element4 (krov i ponor) uzajamno su komplernentarni jezibki korelati jedne iskljudivo unutarnje (ne fizidke) situacijc odajanja, koja, u svojoj retoridkoj savr5ea6sli, gleda najpre uvis, prcrna krovg, zatini, uniz, u imaginarni ponor, kako bi, slikovito, clodarala rnoguinosti svog samouni5tenja. Prostorna predstava tih slika jc, dakle, nekonkretna i dematerijalizovana. U scenama u kojima usamljenik postaje svestan svoje usamljenosti zidovi mu se zuZavaju do granice prostora njcgovog Ja. ZnaEaj nda tako prerasta z.nadaj rekvizita. On poslaje zaklon od onoga napolju, onog tudeg, dakle poslednja odbrana vlastitog podrudja: istovremeno, medutirr5 i najistureniji greben zagonctne, neshvatljive spolja5njosti. Zid svaki put zradi nedirn dcmonskim, tudim. KeIBTAN: ,,Zapladem se kad god vidim svoj kaput kako visi na zidu., 12041 .Ili: Marija govoli detetu o andelu sna, koji avetinjski leluja unaokolo: ,,Eno ga, gle, andelak sna, trii po ziclu!" t205 ]-. ili, Vorcrr: ,,Pa progovori glas iz zida" 12061. Ili, DnN'loN: ,,Zar mogu da ne drhtim kad zidovi ovako brbljaju?" [207 ]. l

F

6

Y

rt2orvonEMForMal,-ProstoRlo3 SnN,c.

Otvorena drama se prostoroo ne realizuje samo u. pajteinjoj rupf', u grobq ili u grobu za Zivota, sobi, u kojoj pojedi-oac, prepuitetr sam sebi, borayi bez komunikacije sa blitujima - ona se rcalizuje i u ,Jiajprosfradjoj rupi": svetu. Tesna soba i lircta, neogaddena pdrodo - obe jednako daleko od neutr-ahog proslom zatvoEtre dra.de - klajoji su polovi imedu kojih se dmme otvorede fome postomo odignvaju. Opresirro teskoboim scetramr u sobi, u kojina tal taj mn8izolacije, i koje m ma Ja, moa-agonist moa-agonis! postaje svestatr woje izolacrje, din vidljivo otkivaju osobenost junaka, suprotstavtene su ptostrsue scene, u kojima je, sam ili zajedno sa judakoDo, na potezu ko[tm-akter wet- Tu vladaju divlja prircds" istorija u pokretu, uskiFlle mase modi koje ruie zidove, pieplovljuju granice. Th se zbiva, i osvaja sebi projtor, sve lto je folJlcivno i elemeltamo. Sirok, otprostoi

| I t I i I | Ig I i! 11 i !-. ! i

f | B,DENTE pRoLEdr,t 3,TeaveDdla i Marta idu uticoA nllar pod ruku. MaRrA: Ala voth ubzi u cipelet VENDLA: Ala vetar zuji oko obraza! : ttr,t: lta srcelupa! Vnor-A,: Hajd"mo m mostl lza kate da rci? nosi 8lalle i i nnbla Gtr. 252). j voreD, neobezbede!

itrkolektivno mdDodDu wet-protivtrik paraleltrjbu&valarsput

tJ prirodi, pod Sibnmo kise i oluje, devojke nisu utaEtidene itivi(tu;, kao Marija u sobi, trego jedhstvetro biCe, koje rlrrZivljava. Tu ore osedaju sviju zajednilku sudbitru-t'r o(l;, budetrje sopstvenog protea - kojom ie se utrotio. Tom sircko@ prostoru prirode 1',*tu;iri t<"to ti n,' 1,. t Dtxrofiovot surRz ogromtra sala Revoluciommog h, 1 N,lpoLEoNU artartre Paie Roajola s masama naroda i lort tuiyotqt HANTR/Ly tttrica u Kadagid gde se svaki

il

:nrx.st kontia-aktet istorijski i socijaloi

'

SPECIALNI

svet

-

:j '' ,,

PRosroR

cije \*azoj\

z,,rvorcna dmma dosorra se u jedoom..op,ire",-pr-ostoru, l,rkt rnorlilikacije, rccimo u T.tslr ili yEnBNIcI a MESNE, n. zrrndcnjc, ali nikada ne postaju ,recite" (208), niti utiru m illu ( )l\,()rcna drama, naprotiv, dogada qe.u.

rad-

' i j t I | i

1 ]

r

fazama, scetrarna, ra;-hjq tek zahJaljujgli/ l" svojim pojedimfdm prostorcqgostaje gtrq5to je-Dd bi se fzumelo s,a f thaoitdtiinosfr-lioei5tlim.sedogad;potre6,t:-Ei6stomidnlif mvezivaoju !

I

i,agabuda B;ala,-istoii3FD]:ryf193-_^"efal"ju:i-fg?ivot *l profomim humusu prepunih kodija{Lih

tmrnFaitpe"f-t

mantardi, slobodtrih puteva i divljih fuma. SudbitxEni, ",oaomih Vojceka, koga progotre prividenja, evidenha je tek o" nomoCenog kea ga viaimo usred razdzikljale prirode kako sele pruie, na vojnidkom leztrju u kasami, ispred prozora gostioDice u kojoj Mari igIsto je ta.ko potrebna posebaa konstelacijo - r Tambur-majorom. lidnorti i prostora u Marijinoj spavadoj sobi, u trpezariji Vezetremfidnorti vih, na reci, u oficirskom tazinu, da bi ZoJxlct postali drama o vojniftom stalezu, lisetrom ietra, i o gradanskoj devojci Ma.iji Vezeoer. Otvorem dlama ima za cilj da obuhvati priblizan totalitet empirijske stvamosti i pribliiin totalitet dovekovih odnosa prema proii.ie*o- wetu, odnose u kojima se talofi materijal za tlrarnskisutot. Ti odaosi se, ae na poslednjem mestu, ispoUavaju u mnogo-Urojnim torlstelacij.ma ianedu dramotis pe$onde i gostora koji je okruzuje 3rysto.r q m'..le rcugahi pjostor dogadoja, umvnotezeno ,,Nigae' lSpicer), niti mesto koje stilizovatro ukazuje na treko zoaienje, kao ,,lurnarak pred Dijadhim hramom" [209 ] , ili artadski ,,pledeo u_ parku". [210 ] .- nego o_sob€oo m-Jsto, koje ostavlja woj petut na dramskoj sihraciji: tek zahvaljujudi zahvlljujudi njemr dogadaj doga&j postaje postaj ae-totooran r svojoj optilko-sceNkoj uprizorenosti. Prosior daje kemkter otrorne sto se odigidva u lrjemu, njime i koz njega.

i

I L

@}9!orenoj drami intimaost gradasske sobgzNuzne Ineql,o prost!.ig. kE[:=Ystc palatq I sutldtidna p roda.E€slo_ zdadenjski optei€denog pdi4b, rcid je o sociololkoj proineai, [ao ib pomeranju iz ravni idealizovanog osmiSljavaaja u ravan korakteriarjuie oliglednosti, iz opfteg u posebno, sa dist nce u bliziar, iz lirckog

fff l,1T*#ffi"fjy,HT*;'tr;*ffi:J":?1#"rT; ru" izrozic;l lutni u momenaf, sve vedu moludnost uvida

mno-

ff:ffi,'ffH,fijTffffi1}*',, j$lriil"Hj:*T'T?*# Ji"l sagledavanja .""i",r a"i,^i"t vitog ",^i" doga
j

li I

i i

i l

104

K.rRer rs R vu

D

(

t I

t c

OtvonEna

FORMA

tu

Ct

P

R

PRoSToR

o

sro

sa ulice, kojoj je bezbedna zastita gradanske sobe jldng nagla5ena scena odigrava se u slobodnom prostorui I ,,Stolciius (hoda ispred apo-teke. KiSa)... I ovde su spolja5nje i

R

valjujuii scenskom ukazivanju na tri grada, Lil, Armentjer i Filipvil, kao Sto misti 1L Sefer ltl. Schiifer, 2II), nego zahvalju-

juii

suprotstavljanju javnog i privatnog prostora, u skladu s kolektivnom i privatnom niti. Pojedinadni sludaj, ono posebno - zbivanje s Marijom Vezner - odigiava se u tesnoj atmosferi gradanske sobe. Op5ti problem, inkarniran u vojnidkoj niti radnje, traZi Sirinu, pristupadnost i vrew javnog rnesta: kafefreriju, kuiu gospotle Bi5of, etc. Prostor, dakle, bitno doprinosi specifikovanju dveju niti. Mesto akcije karakterizuje akciju. Kolektivno dogadanje odigrava se u kolektivnom prostoru, privatno - u privatnom prostoru. Slidno je u D,qurottovoJ SMRTI, s tim Sto tu nema o5trog razdvajanja na komplementame niti. I tu se u tipu prostora ogledaju svi procesi i sva stanja u radnji, koje on prima u sebe: Sirok prostor: sala Revolucionarnog tribunala, masa, istorija, revolucija. Tesan prostor: soba, pojedinac, podrudje privatnog, savest. No, prostor u Votwrcwl ne karakterizuje samo dve niti radnje, koje se u njemu ostvarujq nego ukazuje i na vrstu dinamike radnje. Centralne tadke pragmatidkog procesa i dramski najzao5trenije scene ne odigravaju se ni u zatvorenoj gradanskoj sobi, ni na javnim mestima, nego preteZno u prirodi. Takva je II, 1, dilamidna i buduino5iu bremenita scena na reci izmedu Odija i Stolcijusa. Stolciius saznaje o Marijinom neverstvu i, odajan, hoie da se baci u reku. Istovremeno, ta scena prvi put povezuje Stolcijusa sa vojnicima, Sto ie kasnije dovesti do njegove i Deportove smrti. Nije manje dinamidna i po svojoj dramskoj funkciji matajna ni scena u ba5ti grofice La RoS (ry 3). Grofica prislu5kuje dogovor ianedu Marije i oficira Marija. Zbogtog dogovora ona odbacuje Mariju, koja sada konadno dospeva na pogrelan put i gubi krov nad glavom. Jedine scene u kojirna se Marija posle toga pojavljuje l2I2) pokazuju je i u slikovitom i u konkretnom smislu kao beskuinicu, kao devoji
i;

I I

c

tra5nje, ono prostorno-atmosfersko i ono dogadajno Mradno je vreme, i mradna je Stolcijusova Jdluka Aa fuli On drhti od vlage, hladnoie i straha l2l3l. Samo se jednom u Vezenerovoj kuii nzbija teskoba i nost gradanske sobe: i tu prostorni odnosi imaju funkciju de ta. Red je o treioj sceni drugog dina, optidkom whuncu frivolnog odnosa izrnedu Marije i Deporta. Tu se u prortJ*, kuo gr,adanskom moralu, javljaju rupe kroz koje duva promaja rala. Soba ima bar troja vrata, jedna za ulai u kuiu,^kro zioja Cipferzatava, i dvoja za susednu sobu, koja se tokom divlje s izrnedu Marije i Deporta takode prostorno aktivira. sobni koji je sa svih strana pristupadan ikrozkoji se zurno hooa uzauz popreko izgubio je woj mir i bezbednu zatvorenost. u tom stani on sluzi kako za karakterizovanje unistene moralnosti, tako budu. ii lokalna baza zn trenutno agregatno stanje radnje - i za ostvarenje ,na visokog stepena dinamike. Te.sna soba usamljenog junaka, siroki javni prostori ispunjeni i , liudlymnostvom, slobodni prostori u prirodi i sobe ispunSene oi a{ nanucnom al(cuorrl ofuorene na sve strane _ to su karakteristidne i sifuacije, u kojima vrsta prostora uvek karakterizuje wstu fprostome 'tnoga Sto se u njemu odigrava.

Povnzeuosr pRosroRA Jos jedan tipilan momenat u ofvorenoj drami je prostorna povezanost. Tu je red o scenamq 11 kojima postoji komunikacija izrnedu unutamjeg i spoljasnjeg prostora, iznedu iobe i sveta u iio-. ,o presudne istorija ili priroda. Dodirno sredstvo je otuoren pio"or, kroz koji spoljni svet utide na stanovnika sobe. Takvu situaciju vei

smo nagovestili govoreii o sceni II, 5 u D.nnrouovot suxJrt. Ta wet noinog Paiza prodire k'rozprozor u samotnu Dantonovu sobu i podstide degovu savest. Sobaje, dodu5e, rezervatpojedinca, ona ga- odvaja od njegovih sa-akfera, koji borave u sopstvinim tesnim sobama:, ali, kroz prozor prodire kontra-akter, svet, i usarnljeni junak s njim komunicira. Pandan toj sceni je r, 6, scena u kojoj lio-

bespjer, sam u mradnoj sobi, staje na prozor i hmni svoj monolog utiscima spolja, jednog ,,spolja" koje metaforika spozraje kao samostalnu, Zivu i delotvornu moi: ,,Noi hrde nad zemljom i valja se u pustom snu" [214] . U BuBowu IRILECA, Bt.ttu iVotcoxu spolja5nji svet je neposrednije na delu nego u ovim scenama iz D,qNrouovn sunrt, gde

dobija oblik tek kroz reakciju i interpretaciju stanovnika sobe. BuBnwn eRILECA,II, 1: ,,Vede u Melhiorovoj sobi. Prozor je otvoren, na stolu gori lampa. - Melhior i Moric na kanabeu". Dva de6aka sede zajedno u sobi, kroz otvoren prozor prodiru unutra lica i zvuci prirode. Dedaci razgovanju o te5koiama i problemima zbog kojih u toj fan svog razvoja manje ili vi5e svesno pate. Zbrkanom, tamnom kome5anju u njihovim du5ama paralelno je Zurno i nejasno kretanje napolju, u mesedinom obasjanoj prirodi, a samo napola shvaienim procesima u njihovim telima i du5ama - noina fivost u ba5ti. Spolja5nji i unutraSnji prostor, dedaci i priroda, su kao spojeni sudovi - deluju jedni na druge, saobraZavaju se jedni drugima. se tako dudnovato avetinjski. Dotakni me, molim te. Vi6ujem - oseiam -t'ogo jasnije - a ipak je sve tako snoliko - o, tako puno neke atmosfere. - Kako se tamo na mesedini prostire ba5ta, tako tiha, tako duboka, kao da ide u beskonadnost - Ispod Zbunova izlaze koprenom obavijene prilike, hitaiu bez daha za svojim poslom preko distine i iSdezavaju u polutami. Cini mi se kao da se pod kesterrtrm drZi neko savetovanje.- Zarnedemo da sidemo dole, Melhiore?... Zatim: Listovi tako revnosno Sapuiu. [215 ]

MoRtc: Oseiam dim

( )vrlc priroda ne prodire u unutra5nji prostor posredno, kroz rrrt'rlijurn prirnaladkog Ja, kao t DANTINoyoJ sMRTI - nego sama 1r.,;tn;t' virlna i dujna. Tome doprinose i Moricov pokami gest,,tanrr"' i njcgovo evokativno, neprestano ponavljano ,,tako" (tako snolrko, lrrko liho, tako revnosno, tako duboko), diji je cilj da prirodu lr rvu.(: rr ncposredno opipljivu blizinu 1216l .

KouT TT

I

ll

Sr crrrr ir,

pr rrorlir

ilnl{'nr, I

tl

SA AKTIVNoM PRIRODOM

Iluttotu,q zRILECA pokazuje da u drami otvorene foruzirna sebi prostora dak i q gobpim-sg,eg,"44.a.-Ali ne stiI r,' r n' ir n rr l rr i ror la, kao u V.l.lr n nlCro i xCn ru, ne pejzaL ispunjen zna-

lrl

PRosroR

OwontNeronnre

r06

:irr

sirnlxrlidkom funkcijom koja ukazuje iwannjega samog i samovla-

{pi rr,rlir krro sponrcnik), nego priroda kao samozakonita

/

sna. Priroda koja

i traii i nudi prostor,.gtglikg_ Stg-kao uticajna

107

i=da'

jim mislima i oseianjima, a pre svega lqleqgom kontaktu, liinosti

q -u kruZni,tok prirode. IiloZenq qtlkretanj iriia godi5nie g dnevnog ciklusa. Ki5a, sllnce, vetar, magla, oluja delujg na njih, Probijaju se kroz Zbunje i Sume, a istovremeno su u njihovom dvrstom zagillaju, O-secajq Suril,voder qr,,ifs liva-da, irkfs kupina; ZiJg u najtplpj_Qrl_99"qry.!--p_1lg_49tn..Te.,b.*lizi"*p,tamedusobnaisprepletenost javlja se i u scenskim didaskalijama kao i u govornom tekstu, u iskazima junaka. U drugoj sceni, Vojcek puzi s Andresom kroz Zbunje sekuii pruie. To je istovremeno i aktivan i pasivan odnos prema prirodi: Vojcek navaljuje na prirodu, otima joj grane, ali mu ona odgovara preteiim pokretom i izaziva kod njega stra5ne vizije: ,,Vidi5 li blistavu prugu, tarno, po travi, gde rudnjade rasfu? Tu se s vederi kotrlja glava" l2I7) . On ne govori distancirano o prirodi koja ga okruZuje, nego savr5eno uZivljeno, kao neposredni odjek na utiske koje od nje prima. Njegovi spontani pokazni gestovi prosto ga prikivaju za singularne osobenosti polja na kome stoji. Vojcek prilazi prirodi s konkretnim ciljem - da sede pruie, a ona mu odgovara obarajuii se na njega svojim najekscesivnijim demonskim likom. Vorcrr: ,,lde zfl mnom, poda mnom, trupka po zetnlji, duje5? Suplje! Dole je sve Suplje." A.z.atim:,,eudna ti5ina. I dah da zaustavi5. - Andres!" ANDRES: o,Sta?" Volcrr: ,,KaZi ne5to! Zuri u pejzai. Kakva svetlost! Nebo u plamenu, zemlja hudi kao da hude trublje. Penju se! - Hodi! Ne gledaj za sobom! Pow.ie ga u ibun." [218] . I ovde smo suodeni s nametljivo5iu i dinamiEno5iu prirodnih procesa koji okruZuju dramsku lidnost - i jedno i drugo jasno je izraZeno u pokaznim prostornim gestovima: za (mnom), poda (mnom), dole, nebo, zemlja, penju se. Taj mornenat stra5nog, u krajnjoj liniji neodredivoginaiava i bezlidna zamenica,,Ono" [,,Es",219] ; ide za mnor! poda mnonl kako je tiho, kako se penje. Ovde priroda nije pasivno, miroljubivo i ukroieno mesto kojim se junaci Setaju (park u Ttsu), koje je u svom plemenitom dostojanstw posveieno nekom boZanstvu (Sumarak pred hramom u lrrcg-

su ukljuden

i

OTVoREI'IAFoRMA

Pnosron

NUI), lli se pak nudi kao spomenik (pejz.aZ u T,lnnntCuoJ KCERr), ona dakle nije kultivisan, stilizovan, neaktivan prostor dogadanja nego dovekov moian, delotvoran partner i konfoa-akter, koji u drami uzima aktivnog feSia. I zavr5na scena BuBuvtl zRILECA pruin karakteristidan primer prostornog uplitanja prirode u zbivanja u drami i u pona5anje dramskih lidnosti. ,,Vedra novembarska noi. Na Zbunju i stablima Su5ti suvo liSie. Iskidani oblaci jure ispod meseca. - Melhior se pentoa preko grobljansko g dda" t2201 . Prostor prirode u svojoj divljoj optidkoj i akustidkoj dinamici time je vei postavljen pre no Sto Melhi-

usta. Ne moramo ni da se pomerimo. Trgnemo nna ipustiro weZu natrag do dokota" 1224) . Dva dedaka prosto srastaju s bujnom 1ozombogate flore. Oni su deo prostora kao Sto je prostor ds6 radnje. Prostor, radnja i dramske lidnosti u pravom smislu uzimaju ude5ia

108

-

or podne da govori. No, kad progovori, njegove redi pokazuju ne samo da on oseia ovu pomamu oko sebe, vei da ona, Stavi5e, odreduje njegova oseianja i redi. MsLHroR: ,,Na svakom kamenu vetar witdi iz neke druge skale - zasta5ujuia simfonija! - Truli venci se raspadaju i landaraju svojim dugim trakama oko mermernih krstova - Suma stra5ila za. pttce! ... Zalosna vrba stenje i ogromnim prstima prelazi preko natpisa (na spomeniku, F. K)... Jedan oblak baca senku. -Ala sve Zuri, alazavija. -Nijedne nezde na nebu" l22ll .U prirodi vlada ista uskome5anost, ista rastrzanost kao i u du5i begunca Melhiora, muEenog sopstvenom save5iu. On je vezan zahaotilno uskovitlanu prirodu, on i udestvuje u njoj. Spotiduii se ide preko groblja, sintaksa se kida u vrtlogu njegovih unutarnjih i spolja5njih opa?anja, koja dinamidki uti6u jedna na druge. Ono spoljaSnje, priroda koja ga okruZuje i nosi, podsticaj mu je da se iskaZe. U isti mah, prividenja u njegovoj du5i oblikuju i odreduju ono Sto ga snalazi. Ogromni prsti Zalosne vrbe su ekspresija i impresija istovremeno. Uvek aktivna, priroda u otvorenoj drami, medutirn, pokazuje

n@i-umirujuie-qtfl?ffiEofna see- na*E-isto'idmrrtf nTf oiJ'grava-Se-uvinogr6du.Secdshdidaskalipored

ja: ,,Beradi gro?da u vinogradu. Na zapadu stunce zalazi za wh brda. Iz doline se duje jasan zvuk wona. - Hen5en Rilov i Ernst Rebel valju5kaju se u svenuloj travi u poslednjem redu loze, pod nadvijenim stenama" 12231. I ta dva dedaka su optidki, akustidki i taktilno sme5teniupejza1, i oni telesno komuniciraju s prirodom - ali ovde u stanju spolja5njeg i unutamjeg spokojstva i sitosti (prejeli su se grolda). Tu ponovo nalazimo odnos spojenih sudova: telesni kontakt i sazvudje izrredu lidnosti i prirode realinje se kako u scenskim didaskalijama (valju5kajuii se u travi), tako i u redima i pantomimi dedaka: ,,Kad savijem vreZu, spu5ta nam se (groZde, F.K.) pravo u

109

jedni u drugima 1n51.

Thua Zafrorcna drg_ma odigrava se iskljudivo u_ s'letlom prostoru jas.,' ne svesti ittnevnJsvetlos-ti. Dramske lidnosti,. o5tro prohhsoe, isti,,i i"se ri prostoiu i ipiim svoje pozadine. U svojoj savrSenoi preglei dnosti, prostor deluje kao da je bezvazdu5an. Sasvim je - lrao Sto i smo vei videli - drukdiji prostor otvorene drame. U njemu srrdeluje \ i ut-osfera, fluid. Ofealtg llpngsti podleZu ulicajg"atrnosferskih ' prilika, godi5njih doba i doba dana, koji modifrkuje i svetlostu promnogin scenama vlada noina tama ili sumrak: iasplinja\ rto-, Ujasne konture dramskih junaka, koji desto ne vide nego savaju se Sta se ,' mo slute nalan njima nasuprot. Tako se gubi i preglod nad ljudima i prostorom, na osnovu kojeg se stvari odmeravaju i o njima sudi t2261. '' Prostorna tama moZe - kao i kontakt s prirodom, i situacija povezivanja prostora - imati kako dramatur5ku, tako i ftnpftterizu.juiu funkciju. PreteZno dramatur5ki, tj. funkcionalno u pogledu radnje, deluje tama u H.tun.tttt, trI, 1 i 2,kad Hanibal, podvarljivom zabtitom mraka, uz pomoi maskiranih ovnova natera Ridjane u bekstvo. PreteZno karakterizujuie deluje tama u Yottttctut, V,4. kad Vezener, hodajuii niz Lis, u prvi mah ne prepoznaje svoju boskuinu kier, pri demu otudenost izrnedu oca i kieri dolazi do inaiafu i optidki. PRgur,tsrr

,,' Lidnosti otvorene drame ne gube se samo povremeno u tami i .' ne srastaju samo s lozom napolju, u prirodi, vei se tesnim fslosnim kontaktom zdruZuju i s predmetima u enterijeru. Njihove ftef,ture, koje su njihova granica, ne odvajaju ih od predmetnog sveh, nego dine da se sliju sa konturama predmeta. Jedno prima u sebe drugo.

il lr

I

tl

rll

Dnausrg rrdNosrr

Lidnosti tu ne stoje slobodno i neometano u gotovo prazlom prostoru, nego se kieiu u mnogostrukom sadejstlu s predmetima. One sede na stolicama i kanabeima, naslanjaju se na stabla, leZe u travi. Imijansirana pantomima, utvrdena u bogatim scenskim didaskalijama, prati i dopunjava izgovoreni tekst. Ona stvara tai
su predmeti ovde daleko od simbolidkih dragocenosti zatvorene drarne, govori vei i okolnost da dedaci u BuBowtu PRzLECA sanjare o torti ,,Madera" i dZemu od kajsija. Predmeti, dakle, kao i prostor, imaju zadatak da karakterizuju procese, da im, u neku ruku, daju optidki ton i da - u skladu s tendencijorn ka totalnom uvidu - prikaZu tiramske liinosti kao uslovljene, u Sto je rnoguie razliditijim situacijarna.

1

Ir

IO

OTVORENAFORMA

1

Dramske liinosti Nego priroda

traii svoje. Votctx

Za ovo antidko shvatanje, diji se uti-

nu ravan

i kraja drame, koja zajunaka najde5ie znali visinsku razliku izneclu najvi5eg trijumfa i najniZeg poraza, oseia se tek ako je.onaj koji stoji na vrhuncu s dnu poraza vladar, a ne bilo koji obidan dovek. Jer sinske razlike ianedu podetka

Oosusrvo Junak otvorene drame

sTALESKTH ocRANIdENJA

I lral (

/\/rrr\ :ri

I

)t'v()RtiNA t()l{t\44

-

tt2 nedvosmisleno prizrato

i ustanovljeno

Sta

bS/L?-t/D

-Vy J J)-w Azp - e4lrpo W"dyi

OrvonuNn ropurae

j

pLtx,t6K.o Lt

CL"rtr-lL

/-ffi'

tlbL4n 4'yw"i*ttt+
@rJW @NJ'L\

DRAMSKE

LreNosrl

a^-e1UA

ll3

je gore, a Sta dole dole. Drama

(----=_----1 \ F.IZICKO

I

u zatvorena drama sasvrm

ne poseduju samo velidinu, ne pripa@ daju iamo druStveno uzvi5enoj i ekskluzivnoj sferi one rU i.t r.-

Ug3t"glgru,lggqsvesniljudi.IJvekztdfiavajupriseUnffi ne povreduiu zakone zre

tuAa

ludilu, dak ni Orest beZeii od furija, dak ni zavadenabraia Don Cezar i Don Manuel u svojoj ljubomornoj mrZnji..eeo1e44!rama nQ pognaje neizredeni zakon zrelosti, zakon zatvortiE iosti

ili

po.r4.reme.qg ned

ledano sa stanovi5ta

i u BuBcwtu zRILECA su deca u posebno osetljisu nedovrSenr, nedovr5eni, u vehkoj velikoj meri nedefinisani ljudi. f Njihova lidna jedinstvenost jo5 nije profilisana. Njihovo pona5anje je bar u istoj meri rezultat kolektivno g zivotz, zajednistva sa vrsnjacima koji su u istom poloZaju, koliko i njihovog individualnog jezgra. No, njihova sudbina koristi upravo ovu njihovu nedovr5enost kao ravan zanapad, tragika se razgoreva upravo na njihovoj lidnoj vne I

oJi

fanrawoja. ra raztoJa. To lo

nezrelosti. Otvorena drama ne usteZe se ni da se koristi privremeoom. ak-

cide

tmslje leLi bolestan u krevetu, on je sad prepolovljen dovek. Neke sporedne lidnosti u Bl.qm su bolesne, sam Baal je u nekim scenama prjan. Vojcek je zamorde za Doktorove eksperirnente, Lusila polu-

Ix Dusevni nemir pr-enosi- se qq telo: kad Gusthen pobegne, Majorica paila u nesvest 12341. Uskladenost p*nief.og i fiietog oJlgt"Oou je i u Votwrcrut (I, 2): Stolcijus (s por"roinoglav;): ,,Nije mi dobro, majko!" Majka (stoii I gleda ga 'nekolika treiutaka):,,Njemu je, ja bih rekla, odajna devojka u glavi, zato gata glavatoliko i boli..." 1235). Stolciius telesno pati od dusevno-g uota toji mu je nanela Manja. Povez oko glave izrosi na svetlost dana njegol'u ranjenu du5u. Ljude u otv-o-1gnoj dtglg:gJ1!!!1gggg9 sualnosti doinaCeg uditelja.

-

tour"oj borbi (dijalog Danton - Robqtp@izrnertu Vojceka i Tambur-majora) ge vid.imo..iqa safr.-tuto nrani sv.oiu OuSu Marija dita Bibliju, Melhior dita Kanta), pRoLEcA, u Bt'etu obilato se ili u vrbaku, taj san nema nipostelji :;d"-Tr:"f Kad Baal spava u f.upulimUolidku teZinu I tunkc:ju koja ukazuje i:nan njega samog frzidki proces. cili je- kao orestov san isceljenja - vei je to distocelovit pogled na drada se dovek osvetli sa svih strana. ier samo

6ffift;f ffiBuDENJU

matrs

u otvorenoj d{q1ni. fidnosti otvorene drame

-

Owop;NaFoRMA

(

DRAMSKE

i: Tko{"- i.L_$s'sF veiinom jednako neodredeni i neartikulisani kao ipr"d: mEti u sumrak: u BuBnruu pnouC,a to je zvuk wona, sum reke, zvrtdanje oluje [236 ] , u VotcEKu - divlja pesqg o lovcu iz Ku{p: falca 1237l,a BAALu - vergl u pozadini lzia t . cak i klimatst uticaji (vrelina i sparina u.vojceku) t2391i mirisi fuazusni vonj i ispa-

tZ+@

ravanje dubriva na poljima, Bddt) senzome datosti.nisu samo euha auia-ffiskih tienosti, /uu, avJ4 koja i u prostor unosi odredeno raspoloZenje, vei s.e_gggf_a&iypa*

l[.T ' frfin -^*^l--

l:x--r:,---

r,reNosn

115

susi reflekstjt.t" gu5i i svako planiranje koje izlazi iz okvira trenutka,

ivaki poredbeni osvrt, svako uspostavljanje odnosa iznedu fenomena na jednoj i odredenih zakonitosti na drugoj strani. Ostaje soonlana akcija i reakcija, neposredni odgovor na svaku datost, bez iA^"na to Sta lefi u proSlosti i Sta ie doii u buduinosti: bez obzira nato kako bi se u toj situaciji mogao pona5ati dovek koji bi staiaoizlr.ad wega toga.

Ifigenija, Taso, Evgenija povlade,

dak

-.-

- -'

Zahvaljujuii oblikovanjo oos [rrtne

drama otvorene for-

da delatno i

nadindividualnih nerna.

Dravila. >

no

ne

doveo stvart u

naEil sludaj, pojedinadni predrnet, pojedinadni poloZaj s kojim je suoden Vojcek, ne ornogudavaju rnu da pogledom dopre do op5teg poretka koji leZi iza njih. U plimi njihove neposrednosti, Vojcek doZivljava i rnahnitanje prirode, i nevernost verenice Mari, i ruganje pretpostavljenih kao ne5to novo i tude, Sto ne dopu5ta nikakve analogije sa slidnim stanjima i dogadajirna koji su sna5li njega ili druge. Zarobljenik aktuelnog, on svq doZivljava kao da se odigravai prvi put. Lidnosti otvorene drame lrjsu udesnici u aristokratskorn dvobo-

{44qis,a@na

sve strane u kontaktu sa svetom koii vamo u niihovim

nostr

sve mostove sa

i rnaJu

dogadaje u sta

, one nlsu

ju,

;

o )lL i e'! rtaj-e ra ci$ a ln s st. Sll"=y i-0" hr t

f ,l;;ir,l s.veobu.trvafiIll r '

ui,:r(,;,

Sto

u

-u /

Zafirh _-l_

"

u im distancu, sigurnu distanciranu poziciju, koia Osim toga, nim sklopovffi[

i izolova$i

u na sebe same iudivo ; Marrja

i

"d

bi6

o" pdpuduju oodr"
li5eni svake di

Neza5tiieni. upuieni isace, stoje Vojcek, Baal, eni predmetima. To

k

e-

gura: oni bez razni5liaqja, gotovo "

tt""tktt**

NesvnsNo Prostor zatvorene drarne ie svetao dan: nikakvo atmosfersko

pioTvniE6 i saboide jasno i o5tro. Istd svetl-osr vlada u iriedovdj n r
I

t,

X^n5un

tt6

OworuNaronua

Dneusxr uinosn

doduse, bori sa silama podzemlja, Eri_ *1"3|:j"",,:j:1,::iglji se, ne ovladavu

Manul.: ... Eekaj, 5ta da napi5em? S,q,RLore: Otkud ja znam2 Marura: Ta, reci, Sta da mu pi5em? SeRtoTa: Kako ja da znam Sta ti hoie5 da mu pi5e5? MeRla: Da moje srce i - (pofinje da plaie i baca se nafotelju. Sarlota je gleda i smeje se.) S.mrore: I onda, Sta da mu napi5em? Manua (jecajuii): Napi5i Sta hoieS. S,qRLora Qtiie i tita): Da moje srce nije tako kolebljivo kao 5to Vi mislite - valja li ovako? Mewt (skaie i gleda joj yreko ramena): Da" tako valja, tako vaLja. (Grkni je) O, slatka moja Sarlota! S,lntora: Dobro, de, pusti me da zavr-

?po 1:,1TT|*11,I dolazi do emancipacije neobuzau""_i"r""iuogl

p,rcst?"rom

io,Fm

sa qime se

dnevne

,ur."c".

rt7

YoJNtcI,Itr, 3. Marija diktira svojoj sestri Sarloti pismo za Stolciiusa.

ioeull#;""#,i;li; "uoe

Junak otvorene drame i

n

t,'f:a^ar-^

s

ildilffi

Sim. (Marija prode nekoliko puta gore-dole, zatim naglo skaie k njoj,

grabi

joj hartiju ispod

ruke i cepa

je na hiljadu komadica)

12461

.

lidno di skontinuirano pona5anj e, dinarnidnu krivu lj u oseianj a, pokazuje Major (DoutCr UCITELJ,IV 5) kad njegovu odbeglu ierku spasu rziezera: M.nron: Ostavite! Sta vas se tide? Nije va5a ierka- Brinite o sopstvenom porodu! (Uzima je na ruke.) Tako, devojdice - trebalo bi opet da kreS

duSi

utrcaiem silh htsvasn Junak otvoirine

nem s tobom na jezero (zanjiYe je prema jezeru) - ali neiemo da plivamo pre uego 5to naudimo da plivamo, tako ja mislim. (Pritiska je na grudi.) O, ti jedino moje nadraZe blago! Sreian 5to opet mogu da te nosim u narudju, tibezbolna ptico (Odnosi je.) 1247 l

requlattv

slffi' ffffi,, :yii:*:ltl;'ff'il;;;ffi; .,:'ll""ffi Yw";nij:1,tffi

ljubav, surovi humor i ', meTaple--Ftilova/ ilfiEEffiffi offiom supiiitnbsCn='aiSpariitmh-eiemenata. Doduse, ( fenoiti zaworene drame pozndju'"suiiob osriilnjd, dinitrurno kole. 1 banje iizlidirih moguinbsti - iakav je sluiaj. s Ifigenijom.kad I razrni5lia 4g_1i"9.q. prevari-Toanta'k6kq _bi spaSla brata Lprijatelja l24s)^, ristrza- ) t2481-'i,JoTffiiti8nl:e, !a strasnom' nom izrnedll_tjgbqvi i gTZojg pgem4 Piru._---.ne,"!ne su tog sukoba svesne, on se odigiava u emfatidnom, ali misaonom odmeravanju: lidnosti vide same sebe kao objekte sumnje i protivrednosti, i kolebanje se ogranidava na prostor njihove svesti. Marija i Major, nasuprot tome, li5eni refleksije i distance prema sebi, prepu5teni su svojim izlivima oseianja. Kretanja u njihovoj duSi toliko su snahra da sebi gestom moraju da stvore mesta u prostoru: Marija ,,podinje da plade i baca se na naslonjadu. - .Iecajuii. - Skade i gleda joj preko ramena. - Grleii je. - Prode nekoliko puta gore-dole, zatim naglo skade k njoj, grabi joj hartiju ispod ruke i cepa je na hiljadu komadiia." Major je ,,uzima na ruke. - Zanjl1e je prema jezeru. Pritiska je na grudi. - Odnosi je." Bez urldooroih implikacija, il Ovde se, bez prelaza, sudaraju gnev

9,elLalbeLt duo= Sarno reodredena'slutnja-donosi Lusili na usne pesmu o rastantek kad primeti *.1

i\i,t;

"?i':i'$-H#il-'""r*',xtfi;#,i",::"#j

fJet

tEt

\

koja u rasplinutim obrisima aaticipira .itu;ij;"Mori;r;;; a;;; samoubistva 12421. Nista drukdij; nij" ni s ioicekovim nrivirteniima - rudnjadama 1243r, strasnim sloiodnim dicom r24sr, zbrkand utuarama to3" sr.u svojoj amorfnoj slikovnosti dijlnetralno suprotne sr:rzmerno disciplinovanim orestovirn vizijama podzemnog sveta,

H"fi;;;;

air*r^"rtililil':

PRrorRrr Koliko je radn diskontinuirano i reta

u otv

osECANJA

drami diskon

i

vzdrLananeZnost.Zatvoi'enffi

toliko je

, Svakiovo unutarn

moZe se

reiida

zatvorena-drqpqq

u@@

1 dok--otvg@dqj9-!ice. Zafrorena u velikoj meri prebacuje -4----_ {

i

I

-i

'

delanje i .-ri

OTVOR-ENA FORMA

Dnausxn rrcNosn

svesti dramskih lidnosti.

g

relikoj meri

119

znak ironidne ljubaznosti prema civilu koga ne smatraju ravnim je prevareni ljubavnik i s kojim hoie da terasebi, n koga znaju da ju Segu. Pantomima postaje u isti mah i simbolidna i konkretna akiiiu taa Stolcijus, pripadnik podredenog staleZa, servira Deportu

ve Sto lidnosti dine

Dva su razlosa

S

5r - uuE,alsl-o soclla psihidke sfvarnosti, se jezikom vi5e ne-EoZi oSilvaTiil tom stanju, t desto u nrm momentffia, u k

i

e r male radnle 1 nosti baca kroz prozor poFude za kafu, to nije nikakav Zanrovski ornament ovaj mali gestidki proces odslikava Petusov karakter: ista studentska nadobudnost tera ga da kompromituje dednu devojku Rehar i smrtno uvredi njenog oca.

s-t

ot

va celovit

I'u {',r'll

1

inadni

ir

Sirolcnemi

,",

,',i,"1"t ,I

stoji majka, odevena za izlazak.Isto tako, majorova pidi,ama ,t[ [254] upuiuje na situaciju uzbudljivog noinog dogadaja, kao Sto i dEi+rpllu+rl ,,gruba bluza" u koju je odevena Gusthen 1255I upuiuje na poloiaj izgubljene kieri. i dokumen

q Dodmelu pvsr svtq rvrvouvEtvr u uctl- Kadra le. se kontakt iznedu lidnosti u otvoreidava na fizidko: niihova telesna

se

trzano ri uToni Sgl.{gqlgfa {p ortovq v3rn-s ti;ffi i\i* s

s

ne

Vezener grli Deporta, Marija sedi na Vezenerovom krilu. Grofica pritiska Mariju na gmdi (I/}JNICI, I, 3, I, 5, m, l0). Tambur-major se hrva s

a-za rudavaaje pre du kori Maril.u. rzovala rz 7a;jednidkog olrt'
jj:, j,:,:1", :):,

o;; ;;;""",r#Ji

pri*;o"

,l;"i;l:l

utoliko

"*,"#il'il.J; i

p";&;: t"j;";

j

krugu, kaze se: \,('or)ir ll, tjubazno podizu lj:1"J":^g,razi.oncirskom se^sire r d;il;o}i;iil;"r;,."b:otf:, ..Svi

;j;rt

lojcekom, Mari igra s Tambur-majorom (YoJccx,

17. scena, 23. scena).

Baal nosi Sofiju Barger na rukema, Baal se hrva s Ekartom (BAAI, stt.38, str. 69), itd.

Predmeti, kao mostovi, desto uspostavljaju kontakt izrnedu dramskih lidnosti: Vojcek brije Kapetana, Rehar udi Frica fon Berga da svira na lauti 1256). Nasuprot vertikalnoi povezanosti dramskih lidnosti u zatvore-

nT d'l'rT,

.d.!4qy.gq

sklop, koii nadsVo?luiee sve lidnosti

ti

- stoii_ u ofvorenoi drami-h-ori-

(1

,\7',\,,,./,''r/i(()l/',LI,,\l) t20

,^J6. ALt-,t^

-

OTVORENA FoRMA

KoNOozIcUA

bez razumevan I

Po5to razumevanie medu

l+<,t.tqll&P^\€

dnkfevuYq na du

unak-niii

ono Sto mu

o mu ie refleksii

taKo oa se ukrste

rh

5. Kompozicija

Tay_

kom, nije poverenik. Uz svu uii."ut"" "rUi":-_:*i""1 v":""_ olkiil;;"d,iJJiil"jfrgom' u svakom trenutku je jasno da je vojcet ,,i"o."r"ri d, da ga fZadres ne razume, a s arug! ,t;;", au vo1""tu;lk;d" o" urp.rru da Andresa uvude u svoj krug patnji, strahoia i

Ne znatn - taka mi tle se vrti...

je iudno pri duii

-

Buonur pnott4,t

pri;i;;;;

Ooozoo NAGoRE

LriNosrr

ATMosFERE .14

ffi wt 0a

t

et\

O(

,

o6.

i)^

'&

Za{.orenu dramu karakteri5u iedinstvo Ior?, Jeqinswo vrernena i niiiatGrG6 l]E

rqegtBleg_A9_tina. Ofvorenu raggg, bogatsh6lfr;|fr bogatstvo- prostora,_ bo Jgl @-gdsis

ffi"

PVfutytt:l V K^brt'&hti

iit g *a

tsfvo (di

3

Uroi 0ramstin tifnos

,t

'-tlra4ot'tr

i.

'.'\*

,c

tira iunaka sa sveta. Gotovo u

,i

'It

"!

fralMno {\^ .ni' "7 Jpostoji i niz

'\

/

;I

noi iedinoi sce-

;i

;

ff

jffi

zaftg.renoj drami-ruuoju ceunu valja tako da se jasorgartzovati, artikulisati, no vidi da sluZe ceLni 12621 . Ono Sto jesu, delovi jesu zahvaljr+juodnosqprema celini i odnosirna medu sobom. Isto je tako ii svome .' I i i-pfeduiadna dramska lidnost odredena svojim udesiern u celini koju dine dvrsta dru5tvena struktura i svima zajednidki pogled na svet. Organizacionejedinice ovog dramskog tipa, segmenti u okviru celine zatvorene radnje - ali celine koja se strukturi5e u skladu' sa svojom usmereno5iu prema kraju - jesu 6inovi, dija se zafrorenost desto dodatno istide vremenskim intervalima smestenim u pauze izmedu dinova. Organizacija se, dakle, sprovodi prema hijerar-

podelftiffiati

drlma, nasuprot torne, komponuje odozdo

|^-_.==jr:=J.:i;€

gg--ne postavll-q prta

e.

marginalne lidno-

l";""i713li'l'-::y3_."ipop.uuo-ofJ"#"-irurt:i:#iiil,fl:; dividuatnosti:de

filao

;

OtvoRsNost

I

KoJl s

r22 od

OTVoRENA FORMA

rag]e koja

dr

se u sto se zavesa ni

Kolcozrcua

i javlja. To veliko

BUDENJE PRoLECA,I, 2, po6inje Melhiorovor:l reakcijom na igm dedaka, koja prethodi: ,,To mi je dosadno. Neiu viSe." Itr, I podiqje: Rlrron ZoNeNSrrH: ,,... Ima li neko od gospode jo5 neSto da piirneti?" - m, 2, Pnston: ,,Jer, ko milost...", itd.

:

trf,\ttt/r/ta ,

rasffio

:jg

una

lbffi#W:ffi

1,,,1

:t

i,.S

E ,'E

€

-f I

;l?#f J;gf ui,1*"j^":.",:11r-"";t';#Iliii'J!,#""r{[;{{f::

:;';h:iii',X; $;J":i*;1j",1f,1*i':!::y.!::r1q;{fi yj jr I; : U: * :' I n {i;; r'###; ##;;Xffi:l: I"#;il'i"9:T:#:g::'-r'l"siltfi Tffi #f lxxtff :'":: lokove ll:;,,,;:,8x1,f Gusthen :"1,;:l*ui**"-i'""i"il;ilfti,T"lJ.Tl"#"ff; i Lojfera. 1

1.,

$_elgfg"i tud-qe

;rillst

unurrasni

doggfuaia-*oje--* se u drarni j11r!!ep:lt_r1.'d{f -

Celina u isedcirna: iz celokupnosti spolja5njeg obuhvata duZi vremensh

posred-

,t6.

123

iotazuse,-iZo"qjuJ1-g;.a9t<'t9,-aalqvl-k-o-if s-e-ilgla riru"pgetq k$g 19 ona optidki i akustidki dosada na sceni. Vei u iskrzinim ivica-ma sc6nd, u prekinutirn redenicama i propodecima jer, upravo njihov karakter direktni vezivni rnomenal leZi cesima,

iiiijifi;;m;p"*"J""*i"

@im

ocllomkaupruilfc-nacelinu-i2Tol;-9*:CAl:n-i:Nql'-kaiffi 'ie

ioii-

ogranidava na lomka ne utid€ bitno nt njihovu autonomiju. On i\nce scene. l%gro scene-ffimje u sebl samorr! Jer tok scene ne daje da se oseti ikakav wemenski tok. Scene imaju sopstveni vreinenski kvalitet, sopstveni specifidan prostor, sopstvenu konstelaciju dramskih lidnosti, sopstveni osnovni gest, zahvaljujuii demu se zabbravlja sve preda5nje, potonje i drugde locirano. Centralna tema - Marija kao Zrtva bez-Zenog vojnidkog staleZa, Vojcek koji pati zbog sveta kojim je okruZen, Baal koji vr5i nasilje naci svojom okolinorn - ne ispoljava se, kao u zatvorenoj dlami, tek kroz kontinuirano, sukcesivno sadejstvo scena i dinova: ona je dogadaj u svakoj pojedinadnoj sceni.[Iako sv3ka :c_grq_plr!g4fj"dtUlirjj_elp!tsLl9ra9,-e_te[ j_e z blr s ce na fpotp rr n o s ti i s c rplj uj e, ipak osobena priroda svake posebne scene ja-lino- otkriVa osobenu prirqfi ter ifiredii-ii-aindlij,g-i

najvJeEft"lllirjiii-tZo+l:-sbendn-6Tokazriju-daTlqzabeln6osio AUTONOMUA SCENE

ll

su-zavisne od nje rdq

qj@il:-q

ffiborn,

ggb upia vo la kb

[-ao"u, Sto

-

su-rte 2 av i Sne f u

ivoloi

nt r:

_

-

n"p-oooo-

-_=liivosti. Celina Time je, dodu5e, redeno da scene u otvorenoj drami nisu slobodnolebdeie epizode bez relacija, ali jo5 ni5ta nije redeno o kompoziciji, o onim zakonima koji onemoguiavaju da se drama izgubi

z.atvo

l,--_.

Io,

11s;111y;1t

Namudiiu ga...

zaiionirna. Tu teZiSte ne leZi sirnetridno u sredi5tu

Ij

124

OTVoRENA FoRMA

KoI&ozrcuA

lStJ):,1^r,1T1,gT,s]e-dxrhpropo.rcionalnihodnosaianedulidno_

121

aciiazaredom ponavlja: I, 2: prvo pojavljivanje dedaka u kolektivtr, niilove nevolje i kontakt s divljom prirodom, I, 3: prva pojala dcutifi"u u kolektivu, u istim okolnostima. I tri scene u gostionici,uVotcEKtt, povezuju se slidnom situaciiom: svaki put se pevaju primifivne i frivolne pesme, svaki put dolaL do t"roog telesnog kontakta: Marija igra s Tambur-majorom (a), Tambur-major se hrva s Vojcekom (b), Vojcek igra s Katom (c)' Scene (a) i (b) su, osim toga, povezane verbalnim motivom,,rakija", (a) i (c) metaforidkom ligaturom,,vrui", (b) i (c) slikovnom vezorn

,rw"'

Sojer 12691 u tom kontekstu govori o ,,scenskim parovima" taj termin, naravno, omaEava samo odnos izrredu dveiu scena - i kao primer za to navodi Dlnrouovu *MRT, scene f, 6 i II, 5, u kojima Robespjer i Danton, svaki za sebe, jednako usamljeni, govore o doveku na krstu.

:

jr ::i!rj lvo ofu lzi iJ,o uzui uk ak o kruZn o kre ra _ :, Baarovog"1i, : nje tivota, tato i No' i sama drama aoeu.uou't ozoJ..t#tunje i pokorava mu se: ni sled scena, ni junak ne podleZu ,u iii,ne kreiu se jednosmerno

:"**T::

p6;;;-;;;i"T"T[:,t3,?.fl1[.

jff H"',ilUl':f,,ffi

#T'""Lf

j"il;;"-r;;.iru*u,

i. Fio j..]lrl, se i drugi n"i.-i9oarfil|il u razgovoru

(g"i;ili};ii'e'o'orri

pod"je se tempora tnanamaka:

reminiscira na prosrosti, Nalzao, ie;;;;;s'aarze i poslertnjs pojavljivanj" b""r*,;; ryo Ekartai formarno frijaterja (dve scene su jednako uOuti"n" oJpol&tu i kraja komada, jedna je "dewrra treca od podetka, druga je JJt rl"f ponavljanje dvaju me_ sta reguli5e poredak m"du scena-u-.se

pored scene s narodom, dakle i ovde nastavjla epizodnu sukcesiju, koja ne stavlja jednu fazu radnje iza druge, nego koristi ponavljanje kao sredstvo potenciranja" lT70l.

iti

filt?i"T.:?Jtr[,1# srva, osnovni utisak u prvoj sceni ne menjajq .k"J, nego mu samo dodaju boje i aspekte. Jedno javlja se dva puta i ;;;jit";"ravljanjem markira rora_ ciju' u toj sceni krug se ":zatvara rua.aorn

J;;;ff;;j

Fric Martini konstatuje da je kod Grabea ponavljanje sredstvo potenciranja: ,,IJ naiznenidnoj igri razliditih perspektiva u odnosu na isti objekt, Grabe u isti mah stavlja drugu scenu kontrastno

mon-agonista,

odridu podele nego u

(Votcnx, Btdt).

ig$g*gq-

o. i tamo sde otvorena

i drami. Oni nisu

--.

njenoj sobi: odnos s Deportom je podeo; drugi 6in zavr5ava se scenskim vrhuncem ovog odnosa: turbulentnim flertom kroz sobe na spratu; treii din zavrsava se pokuSajem grofice La RoS da spase Mariju po5to se njen odnos s Deportom raspao; detwti se zavr5ava

li

t26

odrukom o osveti; posrednji din zavrsava ::ll*I:*j::t:!:::om jj*l,r:flj::,:'Tjlu"',htF#t"T,#"::offfi1].1

;:,Tffj'::t

jll-':*l:.,*l*l:{*"'Hil'#:;".::f#;:3: * H'"'#:'-t*i:, n ti ek sp ci;"; f b;;i* rd.:ffiJff

o

H :.' T l._*u: :einuo

nQJ-J-Q{

i

r27

Isrc

OwoRrNaFoRMA

*:

Ii

"

liil: konrrasrna':a*:l::i".H;,ll**::';:Tli,H#"ffr f'il'ifi ;:ffi H:?if, :tb"i:i*i::1?*mT;*ff f";ib ;ffiil, ;fi :lm}] ff ;;"?,*nffi ,oJfg H'"TJ#; :H"T:i]";:*il"i*;;"1,n"if,il;,1"T"-iJ"ill jil:fli""it,;;ffi4*11*r*;0,*[*3f""Hf H["J,l?dffi gotsKe so:s.. Pu:'::1*::;;*"t""""]mrme

*il

tesne ;j*

mozu lni da ne mogu prlanci' obitavaoci prostrane krdme kakvoj o 6ihost,

J9 lanno scena

sanjaju'

flgr\oTrg|r&],g:

stor u

127

tl

,"..-o,

p.o_

L) uliva r" u'r""or-=) oyor sMRrt snaga, njegov kraj odredenje

ffil

ga

unutra5njim dogadanjem

Tako,

1. rvaru OO tn;C4!a

.

//

/ KoNrnasr,/ /

L:-,,,T? ri ; ;7 r, u alrernarivoo* ,r"0, li;#k#

6. Jezik

(1-

u,r

vestiI i i"^0, konrrast. ^1, 4rvru kom odnosu, desto se stneniuirr. enAna rr xi.^1.^* vwvDq,

"r

::l'li'-*i

p'T:ip rj,

a n a kraj u

na-

ffill,flll#l: --

---^^

q i t t r,-Eirrr;riir-7\msc oolgrav rav/aJu u kolektivu. Ovaj u odnosu dveju posled_

"N;#J"JJi",i".,, rnica". Kons ekventno sti radnje ;##;,r;"or _ liv; ona se urneie iznedu treie scene p." t rulu i scene u tarnnici i takr prekida pragmati.ki skrop (na k*:l tr"c""r."o" p." t*ffiuurt i Mclisto raspravtjaju.kako da rpuru C."trr*o;. U ir_";1ioi.""oi ..( )lvoreno polje" ne clogada. s" o;Stu drugo do to Sto Faust i Mefisto lczdc odatre na ,,vrancima" i pri torn se ioSkaju o ve.ticama na RaK.ukry cilj ima oou ,""oui oo* ,tuuru ostar kontrast u od'r:rrllainu' roslr na posrednju sc€nu. Tu: teskoba tarnnice, t"*", iiri';r polja u noii' Tu: okovi, tr*", .rilda kretanja, """g*oie"oo clozivliena u .'J,ll:*:j:'?: " ru d ominir" jl r: i, uJuo* r: i,Ls"Ti il;r'nt: Marga.",", IiJ,'*,. *T:,y-"firtorru ,ir*lj; "a'r."" "u '.'rh

;:

:

:I

d; id"#

umetnost, zajeclno s nje_

irn darobnirn vTanc[na. lz, ovc suprotnosti^r,fryaljujuii njoj, na rnesto pragmatidkog ttt'kstts;t slu'a, dakle, jedna rtriu.ou, oi-ilro3" obavezna veza.Ista 1iov

Mdvt.l,':

,""o" u t oii_u r"

@uRed;" oit"ouio? i,

rr.iitr scena u pn'q-F.4uszu.

Mlnu,t: 'S)ior"t

a

::.,.:: , arlg-Pqggmgg-!4 scenamaT6rE-EE-6dio ovuuo+rd - r _J__**rlullJ

J

re b

Ta, reci, Sta da mu Piiem? Kako ia da znam fita ti hotei

da mu Piiei' Da moie srce

i-

yowtct

glavne.i sporedne, govoreiedntm ieSve [6nosti zatvorene drame, jed!49qa1viqqkog [=-.-u stila.

fn'u*o',o^* NasuProt tome' isto j9

ln4l,

ta$$

/

drame, gotovo

iskljgiivolqozt

)

l2r{

O't'vORENA FORMA

JEaK

zika ne sarno Sto se opiru svakoj tendenciji objedinjavanja, nego medu njirna, SE nja, olll nellurnu

U Votcnru se ta razlidita jezitka podrudja sudaraju jedno s drugirn u sceni na ulici; ali, boju jez*ane odreduje sam-o piofesija nego i karakter lidnosti i njen trenutni poloZaj: je2it< postaje neposredniji, rnanje zaobilazan inaz opste, nad-momentalne i posebne, mornentalne situacije lica koje govori. u sceni iz vorcert, naspram glupavo-o,seiajnog Kapetanovo g jenka (iznedu zlobe, pretn1e r sentunentalnosti) i vojcekovog plasljivo-nepoverliivog. zaumn-ogJgzrlq stoji Doktorov verbalni s@gadaje. Njegov jezik karalGri5u sa'Eto3l vojnog lekaia i hladno oduievljanje beskrupuloznog eksperimentatora:

i istorijs\!ry mgg19**ttun34.*Ism dramskom tipu zajednidko je,

meAutuA; mno5tvo pluralistidkih jezidkih podrudja, kao i okolnost da se njihrlVa razliditost-ne-ujednaduje- i-netzravndva u priilbtjed:nog sveobuhvatnog op5teg .duktuse,, r-ego- se."realizuje"-u-svim-svo-

jim konsekvenglql:

'*--

...

uspravno,napeto.

DOKTORTaze za njim: Fenomen, Vojcelg dodatak! [275 ] To su nevezano zavitlane krpice redi, tek notice: Doktor nema

ni vremena ni interesovanja da pojedinadne pojave, do kojih mu je iskljudivo stalo, rasporedi u redenidni sklop. Njegov jezili odreden je njegovim pozivom, njegovim karakterom, njegovim trenutnim

j6da n razlo g

rn plwaluamj ezika u

mnoslluacrla U j6Zi6ku*ravan i sluZe se jednim neautentiinirn iezikoln; u kojima, da tako kaZemo, jezidkr ave stfq u tb titau 4ta-omanja, u hvalisavoj obesti, rugajuii se Cipferzatovoj, ironidno oprobava praznoredivi ton frnih ljudi: lv{amr.q.: (hirovito pravedi tu i tamo kniks): Mlada Cipferzat, dast mi je Jo $

pry!ffi|,

predstaviti ti jednog baronq smrtno u tebe zaljubljenog. Gospodine barone, evo mlade Cipferzat, o kojoj smo toliko govorili, a kojom ste se nedavno u komediji tako smrtro zalrelu. 1278)

DOKTOR: Puls, Vojce,k, puls, sitan, ubrzan, isprekidan, nepravilan.

DOKTOR: Mi5iii facdalisa ukodeni, napeti, povremeno igraju, drZanje

t29

tri kad prerano sazreli dedak Melhior patetiino ,,frlozoffia"; Nqma Zrtvovanja! Nema nesebidnosti! - Vidim dobre kako se raduju radi sv(rg src4 vidim zle kako drhte i stenju... [279 ]

Ili kad pijani kalfa propovednim tonom izgovarubesmislice: I eto putnika gde stoji naslonjen na reku vremena ili s boZaaskom mudroSiu sebi se obiaia i sebi odgovara: demu Eovek? Cemu dovek? - Ali, zaista

vnm kalem, od dega bi Ziveo seljak... [280 ]

angaZmanorn.

lije

Drukdije od Doktora, Vojceka i Kapetana govore pqane zanat-

karikirajuii podraZavajt ton propovedi. U Buoot'uu pnorcCl sudaraju se jezik zbunjene, io5 nezrele 12761, koje

{.ezi,

jeziLgrzumnih odraslih

(Gos@

u

vornik

Dtnro-

NovoJ 9MRTI - revolucionarni patos i Lusilina ttha uzdrianosl opsceni vulgariani ulice i rezonovanje zatvorenika; u Dovtceu uCt-

- hvalisavi

ton stucilenata, baronidin kiieni salonski stil i komplikovano-groteskni starofranadki jezik uditelja vencesrava. u votwtctut se, kao sto je pokazao varter Hererer fwalter H
som- namerno u ono u zatvore

racionaliana i jednog novog lapidarnog stila. $lojevi i sastatjqzidkih sfera u otvorenoi drami razlikuiu se od komada do kornada i ust6nrienisu-koliko-1ieisooffi a.u*;, blik;

;ti p_rgvqif l{onidan obrt morala da igra u sUSfefu

Na plemenitu lidnost koju ste pustili onde haljicu da igra!

Na divan tijumf 5to ga ouoj drugoj prirediste, dok onaje u vas s bezazlenoSiu verovala! -Dobra vladarko! Tako besra"mno i drsko iqmevalu te... [281]

Neautentidan govor, ironija, ovde je jedan suvereno kori5ieni vid visokog stila, kome Berli u celosti pripada i od kojeg koristeii

! !I!

OTVoRENAFoRMA

:! !ii,r rr z, pedalj ne odsfupa. I u ironiji Berli ostaje veran svom i' :rLrt lr'rlvrduje ga u varijaciji. s Ma'jb*, u"tnioio-"i,*utri3=L i* r' ;r r'r' stvari drukdije. Ironidn"':" *g;j-"ii" patetidno .stoje rit.,.r,tr;rtrii, besmi-sle1o oo, ne ostaju u sopstve_ y-nou"dql.u:r, ,i.,i,, r, zri.krrn podrudju, r

negose otu'cluju, sluZe se;;;;; kojim ri; r t,''lr'rlrr' Njihov groo: prema jeziku sasvim je drukJi'iia oooo=* t'"rr rrrr'.iu ridnosti zatvoren" drum". Berrijev o"urr-t"ojtieii govor r,,,r,,r.'rrtt' u kojoj meri on vlada jeziko^"_??gj_egova sposobnost je, "r" r r.ztrrrat totalne. svesti o situaciji. rad M#ja i ia"rlior, t":i j.:

i|il;ri:i1","",,ru"i5 "ffi{Xh",,",?Tffiil.,':'ffi

trrr'lrrr rrrr(lr^e floskule nisu forrne inaiavanla autohtone niihovorn r rri:rrr.rrr.jczidkom p.o{ueju, nego tuda "d"a ' ',t, tr .ir rckome i u koju uskadu-ne =' I I rr;rrr:ridnoi odeii Melhior ne ume au r" r.t.c".'rr"rii", rn oo_ Lt"a",

h;;;;#i"ooo* ^uju;ik;[;il#l

..r rrrlr'\'l Mariju, v r lr.rrgih,

1,,,,rr

pr" ogoljuje njene slabosti: ne okreie t"qg. kao Berlijeva, nego piotiv Marije

r l\,(l(: .., 1

|

'

'

I,

se

iemo, kao srodne, navesti i sledeie situaciie: r, ltrnaudne tirade vlasnika Xatre u votctx.U (str. 16Z) i ogromne js2li_ l't rii''le, r.a kojrma

,

r

se slama kratk.i

I

,u*".

II I, IIFNJE PRzLECA, SE. 283 D.

gouo*, r mrsaoni dah direl:tora sko_

koliko-god-da ridnosti otv,erene-drarne-ne-gospodar .t ,rrr,r'J'r' e-jeziostaje dinjenica ,

,.,.,r Lr

da rnn_ottvo_Lt-dskihffr$h*o_rusguiava

irrrr,Itvo clisparatnlh jeiidkih p;-d*dJr,

.ll 15[ilypigdena.

das_e_

d"il:i^k;ffiffi

_

l3l

U prirodi vlada dudan mir. Nigde nideg oitrog, razdralujui.eg. Nebo i zemlia su kao providua paudina. A pri tom sve kao da se tako dobro oseia. PejzaLje ljuba-k kao uspavalka - ,,spavai, moj prinie, spavaj", kako

je pevala gospodica Snandulia. Steta Sto tako negraciomo drZi lal
I dalje: hnao sam poneko lepo vede s Melhiorom! - pod lrbama na obali; kod Sumareve kuie; na dtumu, tam6 gde stoji pet lipa; na Slosbergu, izmedu pljatruI ru5evina Rurenburga, - Kad kucne das, iz sve snage iu misliti ira slatku pavlaku. Slatka pavlaka ne otvara. Ona zadepljuje, a ipak ostavlja za sobom pnjatan ukus... [28a ]

U ovim monolozima sudaraju se suprofuri stilovi. U prvom je blago ocrtana okolna priroda, Sto nas navodi da zakljudimo kako je raspoloZenje govornika ujednadeno. No, odmah dolazi do preokreta, do prozaidne konstatacije o negracioznim laktovima gospodice Snandulije. Oba rnodusa iztaLavanja su ,,prava", oba odgovaraju Moricovom stanju, rastrzanosti izmedu uravnoteZenosti i nezrelo_sti, a ipak se medusobno rela @orn rnonolcgu takode dolazi do stilske totizije uslediudila neprimerenih momenata: setnog osvrtanja na pro5lost i cledadke infantilnosti sa slatkorn pavlakorn. I jeztk zatvorene_drapqq bogat je varijacijarna i rnodulacijama, ali tarno suproEiost-ti uvek oslaju u ji-aioi--stttskof ravni.-T?ino jJree o

L_

"..-

lr.zidka disperzivnost, adekvatna strukfuri radnje, ovde, dakle, t' r r t rt, kako iz postojanja razliditih " stare.kih j"t*u i i, p^*_ I' lrzrrr', suprotstavljenosti i proZimanj" r

Jszsx

;k; n"t"-J"rin *il"q

ja i oseianja ovde se neposredno inalavajlu kao neravnine u jeziku.

irrrrrrrr rtrredenom odnosu prema "o"t_ stva"rnosti ria4. rutva luprotir', ,f r[if 1yy4 ne inaiava se samo na duZim rela;ija;,;;;i_o ir_"_ ,t,, ,t'r'jr scena, u smislu,,opozitne scenske _ "rr'r rrlrrzi i u scenu samu: ka.o u posrertnjoj Jlod--i--inrr'iiono, \t ti t t' gde se brutarne-rei.i i pesme dzelata oporo rnesalu s iusili_ ,',' r r r rrz(lrZanom melanholijorn.

*;;;;^"rr".;'ii':f

l);r, suprotnost se ispoljava iak i na najmanjem prostoru, u go_ ,,r rr ;crlnog jedinog doveka. ' I lzrnimo BuBtutt rnortCn,Il, T: Moric, planirajuii samoubis_ rr rr' 5vsfll zivotni bilans i posmatra svo3u okolin" it .r ',1r' ltro5losti: ""[p"ri"a

nrenNreNA srRUKruRA f

Sintaksa zatvorene drame preteZno je hipotaksidka. I u njoj se ispoljava hijerarhijsko mi5ljenje: svaki dedredenice, svaka red ima

koj

rnesto e. Svaki deo pslanja se na celinu, svaki deo odr,e_den-je--svojorn*auzaln o m, qeri[oral d oiir, fiira tnom; k oncesiffoin i td. fu nk cij om.

Er-"'---i

;**

\d'i

3d tl +

, s-_-'

132

OTVORENAFoRMAT 'i'

s

T -E

I

I

frof no hinotaksal

Hipotaksidki redenidni sklop sreie se u otvorenoj drami samo retko. Tamo gde se pojavi, oseia se regulativni napor i otpor delova sklonih autonomiji prema sistemskoj prinudi koja im nije primerena. Dppont Da lije pogre5no ako pobegnem iz svog puka, po5to sam prodao svoj semestar i sad riskiram da me, kad se sazna da nisam kod roditelja, kao 5to sam kazao,bace u zatvor kad se vratim, da li je to pogreSno, samo da bih imao sreiu da Vas vidim, najsavr5enija? [285 ]

Ovaj redenidni splet daleko je od detaljno isplanirane, pregledne arhitekture periodd u zatvorenoj dramr.Rgd"ie elpritnoj redenici koja nastoii d+ dp kajg:!f4 rygi upjtni kqgktqr. To joj, faktidki;

E

e

5

'il;

t ;

JErc

133

jednu tadku preseka, ni n1 koji rioda, organizovafta. s obzirom na misli dramskih lidouei" oii" dorasla skokovito-asocijativnoj tiniji vojnik biti na rdagovorkanja, kao oorti. rei u komediju, izazvati se hitro smenjuju predstave koje iom gtu.o' to su partikularizovane meclu njiu rro.iti starog Vezenera. On, dodu5e, oseia izvesnu vezu sklop nlf', aline ume jezidki da formulise njihovu preciznu relaciju, pretu pojedinost. Deport svaku zahvataju koji odnosa niihovih zavisnosneksus uspostavlja nasilno poku5ava, ilOoo- navodq to ti ianedu partikularizovanih predstava (pobeii iz puka, prodati senemestar, postati ozloglaSen, itd.), ali se umesto toga stvara zbrka preglednih odnosa, koji se na kraju kidaiu' ' Lrit se i u Ajzenhartovoj redenici (I/otwtct,I, 4) brzo oslobada hipotaksidke prinude i prelazi u parataksidko nizanje: I tako, sve to iemo ostaviti po shani, jer ja ni Vas, ni mnogu drugu gospodu ne smatram sposobnima da procenite pravu korist naSe-sluZbe, i zadrzaiemo se na komediji i ra-motriti za_Eudujuiu korist koju ona, kako se

prida, imaza gospodu iz jedinica 1287 )

'

Kao i u scenama koje se,gla}"-lako se i u op5lenje sa nekoliko umetnutih slojeva. Ali, 6ak i tada joj nedostaje sigurna ravnoteZa. Jer, ditav prete5ki splet sporednih redenica pr-

vog, drugo g i treceg stepena (izmedu ostalog: prva kondicionalna redenica uslovljava upitnu redenicu, druga kondicionalna pn'u, treia clrugu) visi na slabom predikativu ,,pogreSno". Izli5no je dalje rannatrati olu redenicu: nesklad iznedu redenidne forme i iskaznog materijala koji ona prenosi sasvim je odigledan. Retki hipotlrksidki redenidni sklopovi u otvorenoj drami uvek otkrifr [di.1e ;e dt"st"Ana:persppkfr ya-nijo"iZiVa;-ffi 'tedenidnitbk zapirj9,._d,.'o-!1.9'e- p:ojedinadni dlanorii bune protiv usluZnog odnosa u koms.lllss-na5,li.."-.VEznusn: Moja ierka nije navikla da ide u komediju, to bi samo navelo susede na govorkanja, i jo5 s mladim gospodinom iz vojne jerliniee. i?86 l

Hipotaksidka tennja ne moZe da se odrZi duZe od finalne for-

mlseii{'-fi rer-ia*"a;;,4*Ved'sledeiidlan,osamostaiju3ucise

kao glavna redenica, probija subordinativni kostur. Najzad, zaw5ni deo, pripojen svezom,,i", unosi u redenicu novu perspektivu. Kao i prethodni, i ovaj primer pokazuje da u sebi zatrorena redenidna pe-

U Pregnantnirn de-

H

ildesa-iiii, li*oj3, S?pl-o!LY' -1i.14 p;ilAia-mbetne[k6Tesuf q!,Yg,nqp-orgd+g!!iq-suk99qij-u--4okruEa"in-a"fOVa-'Peritltla u-Jtvor""iil drami odista postaje;rifrravo-liio jeaffci inaz, Zivotnga i biva sagledana i parodirana pre naleta onih jeziku instanci koje se zatvaraiu pred realnosiu, kao Sto je sludaj u nastavnidki konferencij e u Bu Bontu P Ro L ECA. RrKron: Mi to ne moZemo u razlogi' - a on je, gospodo, najteZi - koji

'

obara waki prigovor, jer moramo da Euvamo svoju ustanovu od po5asti samoubila'6k6 epidernije, kakva je vei izbila u razliEitim glrnnaz.ijama i do sada se nirugala svim sredstvimn ksri$fsnim da se gimnazija-

vde za egzisteniijalne uslove, obrazovane kroz njegovo vaspitavanje u obrazovanog. [288 ] Primere pokuSaja, ali ne i uspeha u gradenju subordinalivnih redenidnih tv-orevini uzeli smo preteZno iz YottttXl,jer se oni u veiini ovde raatatranih drama otvorene forme gotovo uopste ne mogu naii. Jo$ samo u Dou1cnu IjITELJU ima poje_dinadni! zadetaka f,ipotakse, no i tu t" \qqt*\"UqjvaElpl$Tr;[email protected] moZe se predvideti EIu Dtttronou ,onMRrr, gde mestimidno, retoridkim partijarna okrilaienim relac

:

,r|

.,

;

E :t

.1

i ;'

I

I

G

:ifr

#

tt4

OTvonBNeronua

IEZIK.

$

135

E

ucionarnim patosom, takode dolazi do poku5aj a obrazov anja hiPrlaksidkih perioda (ne na poslednjem rnestu zahvaljujuii desto goIovo doslovno preuzimanom tekstu izvora). '

rrI

4 g

f,

€ '.?

f

4

ry

I

{ {

:ivc do u delove redgnige, daje celinu u isedcima: celinu stvarnosti, lio ju dramske lidnosti treba jezidki da uhvate, u redenicama ili rederui'nim delovima dija je medusobna logidko-sintaksidka zavisnost u r clikoj rneri ukinuta i daje mesta sindetskom ili asindetskom nizaqtr. Zbog svoje mnogostruke spletenosti, zbog'odsustva distance t)rcrna doladajima" &amske lidnosti, sluZeii se jezikorn, irisu u starr ju da celinu shvate i fonnuli5u kao celinu, kao funkcionalni smisaorri sklop. Ono Sto ih snalazi one vide i saop5tavaju onako kako ih srrirlazi, iztrenutka samog: kao sled pojedinadnih aspekata, ne kao rrt:ito Sto je pregledno uravnoteZeno i u demu vladaju odredeni zalioni. eak i op5te razmatranje poput sledeieg Vojcekovog - dakle rrt: rnomentalna reakcija - ne formira se jezidki u redenidnu tvorevirrrr u kojoj jedan deo uslovljava i odreduje drugi, nego ostaje zbir x r icdinadnilr predstava: 1

Kod nas, prostih ljudi - kod nas nema \,rlirre, nego priroda traZi svoje. Da sarn gospodirl pa da imam 5e5ir i dasovnik, i kaput anglaise i otnene redi na jeziku, voleo bih i ja da se didim ra'linom.

Cuu-syql!*gupregnuti !q!ggqlg!.!oji, kao Sto je redeno, jc nagli refle-\p_gg.qek.-_ngp"ad sp_olj4,_qggo ffi-trrrr, Stq-izlazi iz okvtrajednog Ovde i Sada, ne omoguiava da se rrr

Lft]tff

r,,alizuJe-ko@ak-fiin;,1--o-eidki-itodfifu nisklopl-ego-sriskazrr jc u dr!,q!rm sledu delova. T4i 5"led ima, doaii5e, nesvesno-asoci1,'iiunu, aii ne i gramatifki-dosiednu povezanost-Za VojceFa su, nt'ki naEin, svi pojedinadni elementi medusobno povezani: nedostat:rk vrline kod siroma5nih ljudi, njihova izloZenost prirodi i, nasup-

n;

r

ol torne - vrlina gospode koju odlikuju gospodski rekviziti, Se5ir, i otmen naltninalavanja. Ilipotaksidki bi se ovaj odlomak mogao ovako formulisati:

r;rrl, kaput

Vidite li, po5to pripadam prostim ljudima, kojima vlada priroda sa svirn svojim trenutnim hirovim4 meni nedostaje vrlina - da sam, medutim, go-

spodrl, koji se odlikuje ohenom odeiom bih Zeleo da budem dovek Pun wline.

i obnenim

govorom, svakako

Ova gramatidki sredena redenica otprilike odslikava smisaoni skrof, 1"frfm oribliZili, nego smo se, naprotiv, od njega udaljili. Logidkj skelet koga nije svesno stvorio. 1i se ovde otkriva nije njegova namera, on (po5to spadam u siroma5ne ljude, nedela rzpwog odnos kauzalni oseca samo podpovriinse formulaciji u njegovoj vrlina) rni dostaje je u posmatranju niz stanica za njega i kale ski. Sve Sto on misli je, ako zanemarirno adresantsko ,,Mdite li": ,,mi prosti sveta. Prva ljudi". Kompleks ,,prosti ljudi" u koje spada i govornik, postavlja se najpre kao prisutan, postojeii. Zatim sledi stanica ,,kod nas nema vrline" /doslovno: to nema vrlinei. Th druga stanica se ni u kom sludaju ne spaja s prvom, kao Sto bi nalagala logika i ekonomija gramatike (mi prosti ljucti nemamo vrline), niti se, ako relativna tedenica, podreduje prvoj (mi prosti ljudi, koji nemamo vrline), nego stoji za iebe, kao glavna redenica s odnosnim dodatkom ('.. Leut, das hat.../ ... ljudi to nema... /). Jedna stanica, dakle, ne ogranidava drugu zavisno5iu, obe su sarnostalne, Sto se istide i dijalekatski uslovljenom neprimereno5iu odnosnog dodatka (wir Leut, das hat I mi ljudi, ro nemai). Ako jednina ovog ,,das" /to/ odstupa od mnoZine onog ,,Leuf' /ljudil, time se ne ogranidava toliko red na koju se ,,to" odnosi, koliko se ukazuje da je prva stanica zatvoren kompleks. Treia stanica (es kommt einern nur so die Natur /doslovno: jednome samoi tako dode priroda/) opet stoji za sebe; ,,salno", dodu5e, nagove5tava' neodredenu suprotnost, ali se sklop opet fotvuje samostalnosti pojeclinadnih stanica: redenidni subjekt prornenio je karakter i poloZaj' On vi5e nije,,ljudi" (die Leut), nego,jedan", i viSe ne stoji u aktiw nego u pasivu. A sad da predemo na drugi deo redenidn odlomka. Zarazhkrt

t"n-v

-

na,Lioj-s6,,Da sam gospodin... voleo bih i ja da se didirn vrlinom". {!f ,-f g-f{. lqop staj e nas uprot ry.mostalng g *p ol g!-in?9n om ionIffiiiffinos delu,.l-a u potonjoj redenici labavi zahvaljujuii inverziji i gotovo prerasta u nezavisnu redenicu (ne kaZe se: ,,'Wenn ich war, wollt ich" /da sam, hteo bih/, nego ,,wenn ich war, ich wollf' /da sam, ja bih htec/): inverzija je pribliZava autonomnoj usklidnoj redenici: ,,Ja bih voleo aa se aifim vrlinom!") - eemu doprinosi dulna uprizorenost koja

'

136

OwonrNe

TErc

Fop$4A

smanjuje logidnost? Izrnedu dva kondicionalna dlana umeie se nizanje sa ,,i": ,,i da imam Se5ir i dasovnik, i kaput anglaise, i otmene redi na jeziku". Sabirci ovog nizanja su u svom kvantitativnom obiljlint9nziv19 gkupljgni oko svog kondicionarnog drana, ali dak i oni zahvaljujuii inverziji .probijaju konstrukciju i oru-ortaljuju se (,,wentr ich... und hiitt einen Hut.. /da sam... i imam Se5ir/, a nt: ,,und einen Hut bdu^' lda sam... i da imam sesir/). sesir, dasovnik, kaput i otmene redi su dulni multiplikati imenice ,,gospodin.., kojale pred_ met kondicionala; i vi5e od toga: time sto sr:, zahvaljujuii nizaniu sa ,'i", postavljeni na isfu ravan s ovom imenicom, oni vise nisu podredena pojavna obeleija gospodina (koga prepoznajemo po sesiru, dasovniku, etc), nego njegorli ravnopravni partneri-u redlnici. vojcek pred sobom ne vidi apstraktnog gospodina koji nosi sesir, nego dulno obilje pojava: gospodin, i Se5ir, i dasovnik, i kaput, i otmene reii, Sto se sve za njega povede s njegovom predstavom 6 yllini. ono Sto smo vei utvrdili govoreii o trosnoj hipotaksi postaje jos jasnije u organizaciji redenice, koja podiva na paralelizrnu: iei* o tvo ren e d rame n eJgS_ aJgm,e,y a- mn o g o s tran i. lo g idki- nek sus

@rj HkLffi triTle$ st";Gse oim negg_qgjev gj

nJ

E

"4"

a_

o

n

ij

uzai a mn"o

g

po dup ira -

g I ed n i

4. O q_.g-d g.l i!.g_,v3 -povezgn rguTg$t Iuo sled aspekata. Ovde bi se. - naiupiot nipogtiietiopffiejpq 7@oqq9 *!rame, koj a p o stup a d e du kt ii no * "oisanizui u Ci ono pirjedinadno s obziro- o"u njegovu g@ funkciju u okviru beline - moglo govofr'ti o induktivnom meiodu: to po aEnore_lOt_q=g gekg-o4q s.e*4o_d@ r moqL.L4kq_s9_najZail sve Sto je rasuto sklopi u sintezu, ona se ne eksplicira, nego ostaje u podrudju agramatidkog, pod-logidkog. Ukoliko ne ustupi mesto nevezanom nizu i gomilanju, dominantni veznik ,,i" ne subordinira, ne dodeljuje razlilite pozicije moii u redeniisej celini: on omoguiava stvarima da stoje i posioje jedna pored druge, paralelno. Jezidki predmeti (re6 ili reeenitni dbo), kao i prostorni predmeti insistiraju na svojoj neugroZenoj ru*oroojoorti. Moi njihove diste egzistencije samo se neznatno ierativizujb odnosima zavisnosti. Gramatidki se samo u najsaZetijoj formi ako gopste - signalizira jesu li odnosi medu ovim predmetima kauzalni ili temporalni, finalni lh adverzati.vni, koncesivni ili prostorni. VEZENER: Eno ih u svim krEmama i u svim kafeterijama, i nikad kraja pridi, i nisi se ni sirota devojka je vec u svidi3im ustima: Dal i -okrenuo, ?,

lJ

s tom i tom mla$com ne stoji najbolje, a tu i tu takod6 poznajem, a toj bi bio po volji. [291 ]

1

Pojedinadni redenidni delovi ni tu nemaju oslonac u celltt[ se iedan na drugog odnose, nego se niZu pomoiu vezniktt ,,1"' U ooii,roa"i, sinonimno kori5ieni pojmovi krdma i kafetcri,i. d'l iu samostalnu moi i plastidnost zahvaljujuii tome Sto ih na v' tao Sto je uobidajeno, jedan pridev. Svakome od njih sc' pr'$, dinadno dodaje pridev ,,svi". Subjekt se i ovde stalno mcnjnl / oni/, zatim,,man" /bezlidni oblik/, zatim,,Mddel" /tlt ,,sie" 'zat;tm ,,Jungfer" /mladic al, r'atim ,,ich.' ljal, najzad,,die" /ltt/, eesto nedostaje vemik ,,i'0, tako da nastaje nevezani gov(tr! Mop.rc: Ne znam - tako mi je dudno pri dubi - tle se u1i... M Melhiore, kad bi zrao kroz

Sta sam pro5ao!

i dalje:

Verujem, da su mi ponudili miton - niSta, o, niSta ne bi rntrglo r[ - otvaram dnevnik - listam - naltzlln I - Stojim usred sobe ^dtiir. jeza me sve to vreme... Hvata - 12921

Svim naSim redenidnim primerima zajednidko je jedno: rxltr vo jedinsrve_n_gp,e$pgryrve.,*i:_4:g:I:p1.:-.k4_pl"'ry".1i.!,',i11 pdjbdinedni Etovf or!;niZolZli.-U'p?'oblematidiiim hipol 'ona s" :r:gnbttaTziid;a zbog zbikhnih odnosa pojedinatnrh i u paiatakSama joj se uop5te 49 t94,, Zb-o4g Stdlne picjiiienc s zbog samoitalnggti delgva Plg-lgd-ne loZe.da 3e usmeri u prui",r, nego stalno vrtuda. Svriiki {e-9 donosi ne5to. novo,.5.l6^rriti sl"dno nastavlja prethodni deo po istgj osnovngj liniji? niti sllnro va naStavljeno steoecim delom na toj iiniji. Suodeni smo s islirrr njem stvari kao i u vr,emrcggkom kvalitetu poje-d-iir-9-c*n1! scentt: i it"t i tendencija moii, svolsweni pojedinadffi cielovima, ne' 5u tamo kretanje vremena, a oVde:: lbgidkipi'd$es fedenicel U Moricovoj redenici se subjekt, dodu5e, ne menja, ali prekidanj e redenidne konstrukcije anakolutima izaziv a destu ltrr t4te nu u usmerenju pogleda. Anakolut stoji vei na podetku: ,,No rlltlfl (recimo, ne znnttl Hl -". Tome bi se moralo prikljuditi jedno ,,Sta" je pri du5i", pti 6t* dudno mi mi se dogada). Sledi, meclutim: ,,tako odckuierm posle njega da mu bi nas istureno ,,tako" moglo navesti prekidaju nedovt'lnnl, jedno ,,da". Misao i konstrukcija ponovo se Perspektiva koja se promenila vei pri prvom prekidu sada sc rnct{* jos ridikalnije: ne samo sto konstrukcija ostaje da nerazresena virl q vazduhu, nego ipogledprelazi iznutua napolje, od subjektivnc koul= tatacije na objektivnu: ,,tle se vrti". - JoS iemo ne$to kratko rcttl tt

Iili

I tu dominira tro5na redenidna struktura. ,,Verujem, ,lrr :;rr rni ponudili milion - niSta, o, ni5ta ne bi moglo da me zlrdrlll* ,lru1',onl citatu. { }\'/r (vorevina

rl

,rkkr1:r.

bi

se na

prvi pogled mogla tumaditi kao kondicional-

Ali, crtica i usklidnik govore protiv toga: oni pretvaraju

,lrrrlii rlco u samostalan usklik, a prvi opet u anakolut. U sledeioj re, , rrrt'i (,,Stojim usred sobe - otvaram dnevnik - listam -nalanm- i .'rr :i\'c lo vreme... Hvata me jeza -") u prvi mah na izvestan nadin rrn',l;r;c jedinstvena perspektiva, i to u finalnorn duktusu potencirantir ,,rr(varam - listam - nalaztm", ali vei sledeia stanica preuzima tir; rlrrktus i skreie ga prekidom redenice. ,/.-'- liil.[gang Kajzer [293 ] imenuje_pqsebno elipsw{anakolut kao ,,rrt;rksid'ke figure koje se,javffipre svega had se goloriiz-samog Ir, 1rulka", Sto je u otvorenoj drami uvek sludaj.-Za Kajzeraje naro, rr(' iurakolut karakteristidno stilsko obeleZje Klajstovog jezika, za r rtr :i(' (lralnski nadin oblikovanja rnoZe uop5teno reii da stoji po sre,lrrrr rzrnedu dva ekstremna pola zatvorene i otvorene drame. t''r:sta upotreba anakolutakod Klajsta sfrara, pored ostalog, poI'rrrrrr protiv regulativne prinude hipotakse, jednu - do prskanja dor i rlt'nu - tenziju u redenidnom sklopu, koji ipak, potpomognut je,lrrr';tvc:nirn progresivnim ritmom, uvek okuplja sve disperzivne elenrr nt(: i nateruje ih u isti smer. Za razliku od otvorene drame, anaL,'lrrliovde ne deluju kao ustave redenidnog toka, koje ga dele i r rr rrlvl.iaju, nego kao brzaci i vodopadi, koji doduSe ometaju ravnorrr.rnost toka, ali u isti mah ogromno poveiavaju njegovu brzinu i ,rlrrru. U zatvorenoj drami su analnlut i elipsa wlo retki. Oni se I,r'Ir\rc dominantnoj racionalnosti i distanciranosti dramskih li6no',rr t )ovoljno retke dak i u zao5trenim momentima, te jezidke figure rL 1,;tvu.ju, kad se jave, drukdije nego u otvorenoj drami. N a v odimo kratak odlomak gnevnog, zalj ublj eno g Mortimera:

{

t -vr.? (*tiil; /'/ '

podetak sa ,,on'o doprinose sa woje strani metar i uvek anaforidki gde iono Sto je fragme-ntarno kreie uiednom sT"ry' Tamo ;;; na trenutak stavljeni van snage, i" ,"t"ri gru*uiidk" fonvencije regulativnu moi stide retoridki zamah' i elipsom' jer Iscrpnije smo opisali mesta odredena anakolutom jezik otvorene draperqpgElyq simptomatrlna za ie stalna prolnena J ^ :---' tok i nagone ga da stalno meme. Elementr Ko;r ptafraup t"denidni r esti' Nal re s ia sredsfva '.]"i';a :l t1,t:^-*u$g5-: fltruurv'u su nJa smcr t"obidno^ "' r""'":'^,,,? *-"" adresatsKo prekid redentce' -€ elipsa' aqakolut' ljI4dql9tsgi-qa-4J9'

;; ;;

odnosu izrneClu lidnosti i dopred Jq.$9 lle.S. gadaja,iangilu Ja L!trar,nosti' Swarnost ne izlazi

"uuFifr{tzest. Oveiintaf
poliperspekti'istidki, ;ffir";.b"il*oo *r-lojena, nego slobodno prosudugovori I i#"ft3*; tU**tn'btieainosiifJa ne vremespecifidnim , .^,n..-/ffiffio,ffi.itirunoi"gistrujuCi, u-slovljeno preteTno govore ob3{.il l"'-' i*? i"i"st"-""rim-ue tiie vre,nena.SnJemu ji.:,:*-*,t i elipse;jedan deo redenice goni drugi, tempo ne sa^"ii"l-"*koluta t-fi;/,i,*.)-"';%; il guta logidlo-gramatidke odnose konjunkcije, n-e99.ne dozaowuze, tako da oni ostaju ledna

tfil!,r8"i..o4tid;"?-oi

'<1i:iil" "aiJ.]-

4u".. poiedinadni delovi

iragrqgqli-u atmosferi ispunjenoj tenzijom'. -se tide prosrora: ooo sto ovde prekida

.

i zaustavlja redenrdni l$o "S u'* f r"k;*;-r"pbEa+6"o"srdram1\ih.iidnosti u prostoru,'ispoljena -' oJ uOr.iitita uUacivinja i p.rekid?nje 1e_denice. ,r,iL t-"6#ffiTiE"*t dati su ad iskal ,.,"q'{ njoni go1"ti

; *-qE@gi:J'

o" oi.tl";i piema predmetima u prirodi, kao Ifigeni.iT, l, obraia kro5njaEa i 9ai9 i govori o mon\ propraS1lrnii medutim, medutim- nadma5uju nadmasulu si epiietima, [oji, "- -^-^x:-,r:^-i.. proZivljenim o-i+piimq to

.netYV""t:*noffiit" tt r. i", k6" '& . iL'. .at* ",'. ,: \ u! r ca;uii sve ";-,-:^:.;^;. ,'"*-"*^ i l-ncf nfrrnrpnc drame drame trenutak; umesto toga' dramska lidnos t otvorene i YY ,tou.ti" U teZiVi u ,r6ffi"@Ip-unj999-s / . .. ,^..:-^J^ :r: isnrrnienos prgdmetiq3' nredmetima. Zivi -r

^-+--;;o;

p-rGdffiimu' dij i svakj aspeki nepoqredi@, ,rt.t;j .r"_ , ; . noformuli5e. .,/ j , ,.i _1___ .--,0'lr.,r, ir. I ,, .: .r-i,. . ,,, _i

Zar on da spase vas i dobije vas? On vas! Nek se samo usudil On! Na Zivot i na smrt rnora se sa mnom za to boriti! [ 294 ]

)vdc se dve elipse neposredno nadovezuju jedna na drugu. Uzlrrrrlt'rr jo prve redenice iskljuduje ,,treba"; druga je joS saZetlja, fragrrr, rrt;rrnija. Redenica ,,On vas!" jo5 jednom preuzima koncentrat 1,r r , rcfeilice i svodi na najsaZetiju formulu Mortimeru omraZenu ,!r',;r() () kontaktu izrnedu Marije i Lestera. Ali, sklop, stroga perst,, l trr';r ostaju oduvani. Jedno dosledno proizlan iz drugog, stihov-

139

JEffi.

OwonEua ronrrla

Tr o

(

ni rn dt, aiic "

U tim okolnostima eomilaju

a, 9v o |,3(ii.at,--.'

'se' otti66ne;ezidke

ottru;r@budenj ,-,., . il1-l t\ H ii ui' .,, ,.r'(|',iu1u("''

Ul'i6i3[,\ ,

Lt-t \"

clpele! Kako voda ulazr u olpelel Mantn: Kakovodaulazlu M,tntl:

VuNDrn: Kakovetarzujioko obrazat' Tr.c,: Kako srce udara! [296 ]

a odi gledn a'

.1

hbute;biju jP

r,

..1,:.lllli,.j

"t

OwonnNn FoRMA

JEre.

njihovoj vlasti. gadanja ne dopu5ta hladnoiu i distanciranost jednostavne iskazne redenice (voda prodire u cipele), fego izaziva evgkatlvni usklik, koji nastoji da smesta satera dogqrlaj u jezik i dtiffiva snaZno unutarnje ude5ie onoga ko govori. U svojoj fascinantnosii i singulariosti, dogadaj se otima jezidkoj uhvatljivosti. Opis postaje nemo.-"rgui_,dob?i_4g.og&g.lgBQjgttqgp_g9"nd_rfalsvaa_fs-rmflLtanj4--.Lo:e13.{ry.#$o se snaZno doZivljava moi 4elglvo_rye prirqd_e, vigi se po tome .E*ll'':P^'*'" Sto ona kao zubjekt dominira piocesom i tera onoga ko doZivljava u )),,Tfu$fe pasivnost. Da, i vi5e od toga, njena snaga je toliko opresivna da se Ja gasi u zajednidkom kolektivnom doZivljavanju:.voda prodire X;^iNd.\L '\ \ ,,doveku" u cipele, vetar n4i,,doveku" oko obraza. J-99 j-e{qom: jezidka figura u celosti crpe svoj livotu fasciniranog Ja, koje g€ sudi, nego dodarava. Fascinacija je, medutim" tako nadmoina da ne pretvara samo Ja u objekt, nego, vi5e od toga, omoguiava da se in-

dffifualnost

gttr"-

nutku izloieni pritisku prirode.- .Istu situaciju nalazimo u prethodnoj sceni, kad Melhior jezidki dodarava dejstvo oluje: Ha - kako to doveku naduvava odeiu! [297]

Transcendirajuia evokacija ne oznadava uvek direktan telesni qEtoqpyg u pns"ivngs! il19ak*kolektivng,s!, Ako predmetnz moi koja se ispgljava u toj redenidnoj figuri i ne pogada doveka u potpunosti, ona je ipak uvek znak njegove fascinacije i uztudenja, njegovog prisnog ude5ia u onome Sto se doga4a.. ' IoS jednom citiramo izBuonwn zRILECA: Kako se tamo na mesedini prostire baSta, tako tih4 tako duboka, kao da

ut

@fu

ide u beskonadnost [298]

b&Hac{

Tu dramska lidnost ne stojf gg{-pritiskom nego pod utiqkom full tn^, procesa u, pjr*gdi,!9j,ffu@ u nstr-roko obavtjasamal-sebi(refprostire), ona ne obuhvata t'7|{E leksivno: ba5ta se orostire). dovekovo telo - kao^ oluhvata i1_d_e39!qv9_-!9lo-_-Jao, t{ napred, ki5a .ro@ devojke, s!vvJAw, olgi vv r"*q - al"i 3-tli9 :q_ gjg e_dgqe-vnq. lzvlga :,,-^i L^L^.. L^i^:^ je p-otffiq=u -,1-.+; vtisti zaokupila.,(vokativng',,,kiTil;, tiojb-la -^+-,,-^,, ie zaokupila.,ftvokati ^ n,rtra gaa,T,,talb=;kbje'it#ta-,5bjiTffiecifi enosttriggjrki,govore ,'q* i\trenufr o uzbudenju i obuzetosti flramske lidnosti, iak i tamo gde ona nije '.ii 1,i. t-( ,l f:( tJr-,-,r,1 t L1)',trti twttdts' n

c'itc

{XL"tt

obiekt procesa u prirodi. Deiktidko ,,tako", veoma desto u tllvof veiinorn u apsolutnom vidu - ne kno kao", ili da", o,tako... kao da" - oz.nalava pri tottl ko... ,,tako... qa koji gestidki ukazuje, ali isto' fenomena blizinu oosrednu govori, i ko;i fascinaciju fenomenom, za tija .i onoga no, kdd jeztkaimramiti samo jedno apsolutno fiksiranje on moZe od denje, jedno u vezduhu viseie ,,tako", koje ne n-alazi porctl partneri. Jer, fenomen iz,gleda, tako singularan da se moZo jedino sa samim sobom:'- ' '*. ftranqp_eqdimjuia evokacija odigledno ne vafi samo za pokrtl prirodi (,"Ikko.iepo V'edernja svetlost igra po njenom (zemljintttq K.) 6elu obranmt' 13001, nego i u ljudima (,$ako spavn tlefl 13011 i za daroliju stvari (,,AIa sija!") t3021 . Opisi do0nrld ""!"; afektu su i eliptidni usklici u Btttu (na primer, ,Bledi vetar u c drveiu!") [303 ] , u kojima ,,kako", ,,ala" ili ,,tako" nedostajc,

arffio

i

Bezliino Ono Utvrdili smo da se u ovoj redenidnoj figuri iskazuje,

je-IF-reiffif "T-kojffir*semoZe-radunati;'verLivodelujeu skoj' formulacijl U irA5im primerima j e-najpre- nazivano iurt:ttt ali v€i-u Melhiorovom iskazu ,,Kako /o naduvava doveku izgubilo je obrise. Na mesto oluje stupa, u turbulentnoj situntr{lt neodredeno deiktidko ,,to". Sklop jo5 uvek omoguiava da se tloku6l imenica koja stoji iza te zamenice. Drukdije stoje stvari sa be'allf"

nim ,,Es" lOno/, jednom takode karakteristidnom formulncijnth dramskih lidnosti u otvorenoj drami, koja guta svaki pojam koii H eventualno mogao stajati u pozadini. Nekoliko primera: I/IJNICI,I,6: Ich glaub, es wird gewittern die Nacht. Wem tx c[F schluge - ... trifft mich's, so hiff!'s mich A'Ioias ie, verujem, biti trh{e

Bude li udarilo... ako me pogodi, pogodil. Votcax: Es geht hinter nrir 'l ist so kurios still ... wie's heraufzieht (str. 153) /doslorno: ide za rnrurttt tako je dudno tiho.,. kako vude navi5e.../ Es ist hinter mir bergegattgett rs wira so dunkel... Ich halt's nicht aus, es schauert mich! (155) /rltxlrttc no: i5lo jezamnoq,.. tako jemradno... neiuto izilzati,zebeme.'./. Wetltl ich dib Aug zumach, dreht 5is['5 immsr"' und dann 5pfs61's atts rlcr

OTvoRENA FoRMA

t43

JEzre-

w;urd... Es redt immer (str. 167) /dosror.lo: kad zatvorim odi, wti se... i statno govori.../. von was hat (es, F. K.) mir doch he*t irrrcht getrarmrt? (str. 16g). D,nuroworA ,MRT: ivill's denn nie still und ,lrrrrkel werden... Schrie's nicht September (str. 43/44) /doslovno: ,* l,.r,la neie postati tiho i tamno... zar nije kriknulo Septembar.../. ^Es eeht ,.rrrrrral so... wie er hinaus ist, war mir';... (sh. 42) /doslor,no: t t+?o l';rrl.je iziSao, biio mi je... /. BzDENJE pRoLE(A: Es wird weiss doft so :'trckfinsteq dass... (str. 247) lmrklo je mradno o, da... /. siedendliez wird r;sje vrelo_ do kljudanja/. Hier ist es schwiil und auster 9!n9m ldgveku .)/'1) /ovde je viazno-toplo i mra6no/. Jetzt ist es dunkel geworden 1str. istr. .'li l) /smradilo sel. Mir wird heiss und kalt, vor den Aug"en 1,1'':11's, und dann flattef das untier herein (str. ""rau"ii"tt 299). Nrelo"mije i hladno, C{e prerl odir:aa nri mrkne, i onda unutra ulepeie dudoviste/. so lJictt ;ir;'s lrr mehr... wie das hastet und heult! - wie ein Heereszug.yagt es im ' 'icht ( )slcn empor (str. 305) /Tako lako ti vile neie biti... kako to z,it"i.-uruee - e$trl ( ioni na istoku kao vojska u pokretu./ A)ul

!"rv.ri iz zida...

Odnos reien ice prem a

reieli-cl

Razmatranja o sintaksi otvorene drame dosad su se odnosila pretefno na osobenosti unutar pojedinadneredenice. Za nadretenilne relac4e, za odnose jedne redenice prema drugoj, dovoljanle samo kratak pogled;jer, oni slede iste tendencije.

r

l( ratak pogled na ova mesta dovoljan je da pokaZe da bezlidno ,nol, l':i f za raz\iku od napred navedenog ,das,, /tol, ne stoji kao r,rn('rlir za imenicu. ono stoji samo za sebe: kao moi koja se otima !!r'rk{)n'l pojmovnom-imgnovanju. H. Aman [H. ammann, 3O+] ,,r'irko defini5e taj fenomeni ,,ono /Es/ iskazuje svoje portoi*j. 1\ i)rrn dulno opazljiviin rnanit-estacijama, vidljivirn I ruinim proce,,rrr l)rcbacuje se, u neku ruku, iz bivstva u dogadanj"; t:Oi]. U

prim€rima, clramske lidnosti su svaki put neogianideno izrur'r{' ovom Es, koje se das javija kao prirodna sila, dis kao utvarno l'rr'.'. ,,Njegova beri*renost kazuje da (one) nemaju nad njim nikakrr,r,''rrrr

;

r'!r

rrfoi"

13071.

W

zafvorene drame, kojirna se sve dogada u podrudju I t icnostima jasne svesti, za koju nista sto se ne bimoglo uhvariti lh'rrr*rlisane l,,rr.;virn odredenim redima i'ne postoji, ovaj nefilrsiraii bezlidni r'rl,lrk je tud. Ittf ;t: llsSYggnog nmogo

F'n\/{)r'oS}Qnm.gQlkoig%Veu-tesnomkpntaklu_-S.pUt4o*dbnq

rr,r, srciu ga na svakom kolaku. ono utie" rr;rlr sarne ttko-itijihot:e fiAd[4 vremenske

C'fS

;;

doiivljavanja.

Generatri Strajk. [307]

-Iggdureie-qiisih.d:ef p,vj.-l(aoiia-nedsrgpgnicpsd.nss jgpara-

jxfvari_

tipa, suZavajuii granice racionalno-stj, lo_.t/ l'rrkrg regulisanja i sudenja, hladnog procenjivanja, a sireii grani-

'. l)osobnosii spontanog

lfq-Ta-sa4ov'kisnrlSt drukdija je od one koju irnaju u sebi zaolr;ruZene sentencije u zatvorenoj drami, koje forrnuli5u nad-singularan op5ti iskaz. Ovde se, naprotiv, ctkriva samostalnost posebnog: redenica i redenidni deo su odgovor na dati trenutak. To su iskazi lidnosti koje delaju spontano, ne gledajuii ni napred ni natrag. Lidnosti koje govore kako im ,,ne5to" dode, iz du5e, ili pod utiskom nedega spolja. Be,qr: To je kao vazduh Sto treperi u letnje vederi; sunce. Ali ne treperi. NiSta Sasvim niSta. Jednostavno: prestaje5. Vetar duva, nije ti hladno. ra5 da deka5.

i-oJ[iup tuto "jih i prostoine urio"oorti I tr, rrdestvuje u drami utiskujuii se vidljivo ili nevidfiivo u dela i 1,,,r',,r ljudi. Prenosi se nanjihov jezik, kao i gotovo,uL d*g. oro_ / l,r'rrosti ovog dramskog

r

d.ffi

KiSa pada, nisi mokar. Pridaju se vicevi, ne smeje5 se. Trune5, ne mo-

\

lvuano

favaAsu povu&;a

oStrije od granica i?4edu sopstveniE*delova--ReteniEil dlan i ledenica su relativno samovlasni. riava,

je asocijacij a, a Le dedukcija. Zakoni koji unose loQk$'dki, Motor gidki red i hijerarhiju uveliko su napu5teni, iznedu ostalog u adverzativnim asindetonima (kiSa pada, nisi mokar, etc.), u kojima je eksplikativna adverzativna konjunkcij a (ali, medutim) izostavlj ena i jo5 samo sled redi i sadrZaj implicitno izl:alavaju suprotnost. Zato se suprotnosti nekontrolisano sudaraju [308] . Uzrnimo opet primer iz BuBatul PRILECA,II, 6. Ba5ta Bergmanovih u sjaju jutarnjeg sunca. VElrtota: ZaSto si se iskrala iz sobe? - Datta1inljubidicel - Zato Sto me je majka videla kako se smejem. - Zaito nikako da zatvoriS usta? - Ne znafi,. -Pa, ne z;rLam, ne nalazitn redi... Put je kao somotski tepih - ni

I g

{ {

144

OwonsNa FoRMA

I I {

kamidka, ni tma. - Moja stopala ne dodiruju tle... O, kako sam noias spavalal... [309]

Votctx. Na jezeru. VoJcEK (sam): NoZ? Gde je noZ? Tu ga ostavih. Izdaiel BliZe, jo5 biiZe! Kakvo je to mesto? Sta duiem? NeSto se kreie. Tiho. Tu, u blizini. Mari? Ej, Mari! Tiiina. Sve je tiho! Sto si tako bleda, Mari? Otkud ti ta crvena vrpca oko vrata?

t45 SnaZni Evgenijin monolog - koji obuhvata 71 stih, od 2606 do 2676 - strukturisan je simehidno. Sastoji se iz 5 strogo ocrtanih de-

lova u sledeiim grupama: 12 stihova + 11 stihova + 12 stihova + 18 stihova. 18 stihova Svaki segment se jednim usklikom jasno odvaja od prethodnog: UZasna nuZnost! Q624), Dolaze! (2636), Neka bude! (2647), Pa hajde! (2659), i svaki segment ima zaseban sadrZaj, obraztrje karakteristidnu fazu Evgenijinog monologa. U prvom segmentu - koji je prema svom karakteru izve5taj - Evgenija skicira svoj odajan potoZaj. U drugom, dramski dinamidnijem, seia se da postoji moguinost izbora i odmerava. Srednji deo je tajhoskopija: Evgenija vidi pripreme u luci, koje se odnose na njenu deportaciju. eetvrti seg-

f

ment saop5tava njenu odluku da pode i umre. U poslednjem segmentu, novi nalet Evgenijine volje da fivi uti6e da ta odluka bude povudena: devojka sad Zeli da odluku vete za neki znak sudbine. Uzedemo drugi deo, jer se u njemu koncenki5e kolebanje, borba oko odluke, karakteristiilnn zazatvorenu dramu. UZama nuZnostl Ali kako? 7n mi nije dat izbor? Zar ne mogu jo5 bliZe). Sve to rada govor koji prati samo vaZeii t19_4uQS_be__z os"ovgj di iperl onc a s tra@-rolrezionu-sniii ziji ne daje razvoj misli, gramatidki poredak ili retoridki polet nego intenzivno raspoloZenje, ritam redenica, totalni angafuan dramske lidnosti, kompleksnost vremena, prostorq jezika i gesta u situaciji. Razmatrajuii nadredenidne odnose, izabrali smo monolo5ke jer se tu odnos redenice prema redenici ispoljava u duZim odlomke, { i deonicama nego u dijalo5kim partijama. t\. Tako smo do5li do veiih strukturalnih formi dramskog j enka.

MoNor,oc Poredenje iznedu Evgenijinog monologa (Ytwnn,t Cu.a KCI, V, 6) a koga iemo, zbog njegove velike duZine, uzeti samo jedan

-

karakteristidan odlomak, i Stolci3usovog monologa (Votnrc4 IY, 11) pokazuje razliku u ovom nadinu prikazivanja u zat:vorcnoj i otvorenoj drami. U oba sludaja red je o monologu odluke.

da uzrnem ruku doveka koji mi, jedini ple,meni! pruZa pomoi? I da U bih to mogla? Da porehem rodeqie koje ne toliko uzdiZe!

Da

se

zanavek odvojim od sveg

sjaja

one nade! To nisam kadra!

O, zgrabi me, silo, gvozdenom Sakom; Sudbino, slqr4 nosi me! Od samog zla je teZi izbor Sto izrnedu dva zla drhti i koleba se. [3 I I ] :

I ovaj monolog je u sebi tektonski jasno strukturisan. I to u hi grupe od po ietiri stiha: prva detiri stiha pokazujrlizlsa, dmga detiri okredu se protiv togiz)aza,treda grupao najzad, odslikava Evgenijinu oiajnidku smetenos! njeno obradanje sudbini koja treba da je oslobodi nuZnosti biranja i odluiivanja. Poput formule saZeta konstatacija ,,{Jiasna nuZnosf', tzrfinna emfatidnim usklikom, na neki naiin zakljuiuje prethodno saop5tenje o rda:vom poloZaju. Istovremeno, oou port"utl a lrozrt, koja se u daljem tekstu relativizuje. Prikljuiena interjekcija (,Ali, kako?") ne visi usamljeno u vazduhu, kao njoj paralelna figura u otvorenoj drami: ona uvodi pit4nje, sumnju uhrlnzlanost koja se izraZava u

,

lle

OrvonEt.nronaa

JEz]K

Pitaniu. u prva detiri stiha formulise f-l',',''ll i*la. l;vgcnija moze

I

se moguinost izbora da ode u izgnanstvo ako se ,ldu sudskog ctrrrLrr. Ako se u prvorn delu..destrukcija pitanja, dovodenja u pi_ 1r, rrtr.ic protiv fatalinna,,uZasne nuZnoJti.., sudu,,, arugom aeru ,frr lr lrih to mogla?"), Evg.enlja se okreie protiv izlazaiu t o3i ,. ,iira rr pruom delu: ona neie da Znvuje plemstvo svog visoko! ro_ in l'oi.kr su u dva prva dela argument i kontra_argument _-oba gr.rrr;' rl:f e sebi samoj jgdan drugog neutralisali, -oou o" veruje 1s1r rit' tlir smisli i5ta novo. r sad rzlazi iz sebe: priziva sudbinu. &ta rrr' rrr.l.Skapartlja uliva se na kraju u jednu gnomsku sentenciju:

^

je teZi izbor Sto dvazla drhti i koleba se.

I r{ I satnog zla tzrrrc:
lrr :;r'rrlcncija

,

- u mnogo veioj meri nego ravnomerje argumen_ - otkriva ogromnu meru svestirooirto"o,,

Flir'r,'g r'zmi5ljanja

r,ri lrrrlrr i'r,govara monolog. Jer, ovde Evgenija ne razmi5lja samo

Fr','r

;1.,1u7uru, nego i o sebi samoj. ona je toliko distaniirana u lsilsll rlil sebe da ima u vidu ne samo jasno ocrtano za i protiv u +'lr r.azrni5ljanju, nego i situaciju odluke, sopstvenu ulogu one

ia lrllrriiuje. F. r

t

'l

rk

o se to razlikuje od Stolcijusovog monologa!

I i\rrrrentjeru.

Srorcrus (hoda tamo-amo pred apotekam. Kiia): :ltrr rlrhtiS? - Iezk mi je toliko-slab. da se bojim da neiu moii da pro_ rl'ir'irn ni red. on ie po meui shvatiti. _ rzat moraju da drhte lr 1re a da budu veseli jedino oni koji je fineZ _ lio ,r_ ""ii"ii i^{ 'cpravdu,

rtrr

ltoje tarabe ona sad gladuje.

i

i'r,liernijinom se sve kazuje, E-vgenija do detalja izlaZe Sta ju ie r,'rrrr,hl' na odludivanje i kai
icJr'r r ,rlrisujuii,

ona jos jednom sumira ono

Stoloj se dogodilo

i

itt*rrr1r' r;vc posledice odluke u oba smera. !t,'lt rjus, naprotiv, salno nagove5tava, tako da se mn9g6 p61n ,l*lrrir"rr. on ne izride ni Marijino ni Deportovo ime. Njif, dvoje,

r47

je prvenstveno red, izranjaju na foenutak, svako samo po iedanput, u zamenidkom obliku (,,ako nije za njega...", ,,.'. izmedu ioie tarabe ona sad gladuje"). U jezik se ne pretade dak ni predmet monologa i odluke (da se kupi otrov). O njemu zakljudujemo na osnow indirektnih simtoma: mesta (pred apotekom), prigu5enih nagove5taja (,,Ako ntje za njega, za tebe je") i govornikovog uzbudeija. Ni traga nekom sumiranju dogadaja koji su Stolci3usa naveli da o kojima

je namerio, nitraga odmeravanju poqledica tog dinjenja. ' JoS jedna razlika, pored imFlicitnog nadina inaiavanja, jeste postavim ietalj a, dadaj' tiiviilno A€bifidda.'Kao'junat zairvorene draffi, Stolcijus bi izgovorio svoj rnonolog neposredno pre ubistua i samoubistva; sredstvo za to, ohov, i iradin tltse on-nabatibilibi zaobi:: deni kao efemerni; Buduii junak otvorene tlramc, on donosi odluku pre no Sto kupi otrov, ta odluka sazreva na detalju. Njegove skrupule u odnoiu na predstojeii din porlstidu konkretni aspekti pretpostavki pg bina. ,p4 de po meni shvatiti": Stolci;us se boji da Ce apotekar videti'{a on s otrovomnamerava ne5to zlo i neie mu ga prodati. Nasuprot zatvorenoj simetridnoj strukhrri, jasno suprotstavljenim argrumen@qp ?.a r profiv u-EygeftjinF_n monolbgrL-ovdtsi: zbrkano niZu nepov-ezana oseia-nja i mi!_ti Oni.{e iskazujg irek
Sto

'

:i

ii

orvouN^loruA

l4g

I l,* €

Duetoc

rna<

149

Ono 5to on prenosi uglavnom su lidni iskazi dramskih lidnosti

'E

i

o-

refl

po I m1*o, slilovito primetna. Ako, drami, ovrtre mloso mrogo nanii .*:ip'iil"*1 I i,;;;oj zf,iooriooi draml lTPATTIl'i:nTIt-9,lT1.Tr=fr*:1't,io"iio ovde .- II liinosti tano sioie &ontalno-iedaa naspram druge, """<'redi. do'.',-,^ f ,^:-^ L:- ^^., * r,l- ^x;o ", tn dr li rmrivff,if;.T3?ffih'"',ffii"T'Tlf'ffi;'ffif#l !ff :,1ff"?'-*n'ffi';: .,.,##ffiffiP";*.,ff:fi ljuluje,- od&erava i planira. U tim t€trucima _bcz parhera,-oa jedini tJcJ);;;l iit"-i"-f""-"t# i.r" U'6;1o56furlGpi6tuo*o.o. odrEdule kellrter oroga sto ce.se u drirru rc:"9 Y ry8t"ru ?9- * Xof ff t\ ffi'ur]ffi.a":lomIi he.oiae, cat ni ua dramskim huacima, jere, sgdca: getatrje. radrj" y tja-snje la&F n, oa:losk1 *"* j".au"rir-. zo to oedostaju pravila i:,.-i.. ;;*;# 5fiEd-t;;; ".",iq stsje, ora na odr€detro vt€me loltrJg pt€dEjt-raaataqtr r tutDr- .i< (o]lt \.r ;tada, pristupitrje i ddsiupa*oolofive bbr aek-e fieure toiima "" deojl ds. qi ol1a pgtoq u sledecoj. sceui, o!*.,-$, j.':ql-T o","iii^;g kro4 zajerrnftki, p;;dr*;. ffi;G;"alri u. ;;"'J;" -obo-gacera jol fivlje rcgo I koju joj daje odhta dorcsegl u morologu' !.jceice Ona oe ,i"oo t o" ou*lelal sovor Droizlazi otld iz isprepleteuosraoije uila u proc€soost dijaloske scetre. U dijalogu se, 2atinr jugffii i, ,"'tir*i" g"vomih partiji,koie reU-i*F" j ""g. notu poaovo pridruZujg parhel 9d stolj jedon nalpraP druggg n i"dr"-porea arirge,-aoairijuei ," iiiir;l tn-o. i,t" ti"Uu iu jeda! drugom okenuti i kredu jeden aa drugog. Kcistali se logitjedna drugra postavljat -fi -""ti p"g"Sno: li6ioJtr, svakako, prim*uju r"zuijealm mlsaonim bkoviEfl dva pa-rtDera poditu-oko sebe ju l"Olriar"goj pituoju i auju oai.iro*{.lii, irrotivnik lid;sti A triI jedto govomu zgrsdu d,odsjudi ilrui zstvorcnu t3l6l, kolnpdktou i ;e icnost B. !eso. kao ito smo ved iztkdFefFiedo-iazi, da*le, elemetrte, tako d.jedatr argunert-podupirc 'i5-du"ln o Looi mora biti pobedeu jedan persoaabi pro6vilft. Zagom gradeviosle _drugi. I Zajednitki misaoni i drllsteed prostor jaoli dr de pmtivdk biti ; to naDrd-i irabiam oisu nioo,A,eni kao u iatvorenoj drami, gde je je racioaalatr i iskusan- scerskasituacija pogodea.-svaki govomik i*"^*-i pr"eoznatljiv; napad i odbrana i ffiuro" ""rt"q oe oblikuje i ne ispuajava oDo lto otr ksig nego stmo oslobadt bosopJtvene egzistencije, koju wa- V L,Eg_.gradtavajq_na_izn_ 35enje iI ' gaft arguneitaciju koj. uvek i svudtr leZi u trjemr! sprentra za.kLfo*fiCoo.t-oastoji a!'otvrai L pe.-"adry, vrnw-clqi jedna i u stihomiaskim j iuoliza;ju._Cak lj . . J _djjalgg* aijurogu"zatvorene dra6e dramske tidtrosri razumeju i l, se.S ograniasva m ternpo.ii idor botilslborilsl]J ll otvorcooj oworcooj U U spo.ntalost.je-ffifona *-T spontarpst.je-ffihfona protivniko\ar protivnikovu argnmeotaciju, argumeotaciju, ne-prilvataju rc-prilvataju f.euotq*.* a-gu a-g,a -u z*o ,t jezickoj_taaneni,{TalljT-l j "ii lEqo u- rl.-:rvr rskiblgura M !g:'.T,:.i Pzajedmckog drus*e- ', ' : 1' ods,istva oosusrv4 tlaggi"tje zbog zDoq ai"ia[ tazutnevante olaml le neanalllo i : j" e r:---=--: learat"o -. i ;iii$dtvidunine fu sri-urapred datb: tir su vediiom aad-teouhe"F nog, miqaoqgg]-yaecloosirog proslora, kao i zbog togs Stdje svaka J \ 'l " gnonske s€otencte. orc jamie_za povlsletrje i podianje-sukoba r ,", a --^n gr_arffi*L1Uf"iit"6tet9aa i";oje ;tito Ja. P'i'ihEfi-re-sb-La-da I ' protivoici prcovrllcr Dakle: rJrf.le: stoje stoJe vislvis Ylswrs opltavstedeg. opstEvszeceg. trornmtivrog, trormanvrog, oblast dttJ#%,net"'-Eovorc lrzlifitim rav!,ims @1"Ta;.lt-+' E6i6E uu;tmti;;ffi;i jedan &ugog Wu6ed zu jedan aa drugog da bi ajihov dvotoj, od- )|}/^?' U^nino Dio,er iz B,DENJ, pRoLEC,t,l,5, iz diialoga iaredu '' Vendle i Melhiora: mk dijaloga mogao dr re b€de FelDA haju. .\ *'ffi]J,-Jt--r'-nosmU* drukddi su i odnos monologa i drja_loga, , J qtvo.re1gj-drami i J lJ etYqeqgj-dr.mi t$$ll 11 /YE^ M: Mr zlaci ti poseduj€. siromabe z,ro lto ti to priEidavaradost? W'&^ "4t11ry,:l"c1id!!:cc raT.matrali radnjii i.i.reme, (:'<, ipW^e v: dijaloga sgpog. J95 doF smo struktura stl ulrurd urJ4rv5,4 ie nudi gotoJo bez razvoia, daotvore- 0f7uu" smo da se tryfdogadanje U z{tvorcooj drami nonolog i dijalog jasno

qu odvojeoi oDuru' MonorogJepocerrf,' oooosno c J o(rrcoeoe ze raq99 u.llzn9,m Eonologu Jutr{x'-usanuJ9'.uq11 lam ss :obom i zN sebe, mdBJu, u motrologu odluke reanltlm otro Sto se

n-k-'"rrlr po tirDkllJl.--l

I

e

rT

.

:

^

I

videli. noi drami ned ng!Lk&i11,,4a

--*-:-

(:,qK, pt;i:.t' '

b i5la? au ti ne radost. ne bi M: Ali Ati- da * pridinjava oridiniava radost, Sta ja tu mogu 3to mi to prilinjava radost? M: A ipak de3 ibog toga oti-ii u raj! - lnadi da je talno- ono 5to mi u pos teariiil mesec d"ana"ne a"i" *i.lr - Sta moZe cicija Sto mu ne pridirja-

V: Se

celina otkriva u

im- relativno samostal- __niEm ili-6u-duGm. T[[o

va mdost da poseiuje pdjavu bolesnu decu?

V: O, tebi bi to sigumo pridinilo ogromnu radost!

I

rt--** fl l\{)

fl

OTvorrNAlotMA

t"*

H M A ipak zbog toga tr€ba dt umr€ zaravekl -napisaeu nspm$ i posf+ $ cu je gospodinu paitoru Kalbaulu o! ioj je &o povoai. Sta rirm.tu \* dmbi o radosti ttvo!"njat Alo ne buAe mosao * da sj odsovorl vi.ie o.cuicinavelo ulu i;ee" * k.]o*til -'"* * l* r-.i"-'i sq ne staie te ,ii valil s'r"J,,."ii", i.s

V: Zano bod€5 da muiii wop a*gr -ait vota. Da uema mtih i€zi-vib ueul nariiia bismo se mouda

nosti i zagrejati za toi

]

M: Ne@a Zrtlovarjat... [3]? .4ro se Merhiorcve i vedride

sovoTej$le. spluo i

odnose

poicie imaju i dva portnem u sledeiem dijalogu iz 5: Lojfer ;edi oa c ustbedinoh keveru, ucirtLt,t-,1t. tre Ooi u"'i"i',::::'':::l Uolovaoe

posle ljubavtre scene:

L: Savetuj ni srin'

S I I S

*

neproble-

I

i

cr

lidnfiskailqnakoi._koji jasfrje

otkaiv_a

rlVVU

r_l

I

-rbn; rbq4fiy u

I ".'*' 1",.1 ,-? ,I tdil

ih4',?fr7-h.L--

..

-.unlo'.,&*tY^-qo

Li.L44 (ix

Tvoj batje najnemspi&dji nladic koca znam| ne-

"-

ne-

rgq

-

aavno mi je opauo aanar, a ja oilim nisam snm da mu se odutim. tr; smeo d da se po:alim. Tvoj otac bi mu smesl3 polomio kos( a oilostiva mama bi sur hivicu na haju svalila na mene.

lrlnana drugu (recino, u korespoderciji pignja i odgovora) one v. ipak ne preplidu, nego reku jedna porcd druee. Svakoj tidnosti :, ln){rcbna je ona druga kako bi je isprovocimlo da govori, i[ su obe ; lnko izolovone kao da govore, misle i oseCaju u razliditim prostori" Vetrdla prida da tu i tamo poseduje siromasne ljude inosi im 'r'r'. t,ranu. Za njuje to 6in o to-" duri" , "J -i"riJoiij"j;;ed; rkrst i privtadi je. Melhior se, Daprotiv, te zafrlrra m Ei1., nego ,rrrrrive, ne.zanima se ni za poseb^an sludaj veadlinog mlo".ai, "a 1tr za opsti problem dobrog dela. Taj ga problem vei oeko lTeme ('kupira i uto je povod da se iska-Ze za ljega efemello, samo mu rflzvezuj_e jezi!, Tato njih dvoje govore, nadovezujuii se jedno na ,lrugo, ali ne ulazeCi jedno arugoi urg1me"r, be-z1alo dvostruLi a parre. Njemu je staL ao prin&pa, "nloj-do jednostavoog litrjeoja. Otr,,filozofira" rekapitulis]rdi u detidjasto 'natidnog prrjednostavljeroj fonni Kantovu ideju eudemonije ona govori I'cz relleksije, otako kako joj srce i duSa diktiraj'r. Nijedn; die I kndro da iE)mvao vidi stav d gog i da tu Jazliiitost priaa kao prihvatlj t. Tamo gde Melhioi ims no umu oplte teodetrcije i tipiano l,rna5anje ciciju, kome ne pricinjava radost da poseduje boiesnu dccu - Vendla vidi samo treito singulamo i poseboo, sotrstveDog Partnera u ftzgovoru, tad odgovara: ,,O, tebi bi to sigumo pritidlo ogromm radost!" On nije kadar da ostane u konkretnom, jer mu do , bga dje $talo; orla nije kadra da opstrahuje, jerjoj je dovoljao ono konk€ltro. Za trjega je pitotrje kiz:natrja raaelno pitanje, u Eju je lo samo stvat.guzve, ,,uZasnih belih haljina". Tako slrko, gaktidno I ncdodimut uticajem drugoga, sledi vlastiti usamljeni put [3lg ] . Rearltat diialoga dje, dakle, c, osvojen w_-.ia vv urvuJc! aJEqr64 zajedaiiki, xEtso oego pulcurrdcpojedimd- wL w.a"*-,* no, gotovo trezavis[o od onog dflgog. Osim toga: ouo S1o se odim.? yal ::lYl,|fi _gf:[Td'flZ fl4 u\)lw

-

151

,

fl

*"ffi:,#::i;H\ffi*T.,,,uni*^,^*rrro"^," (o$Ae da rcniitja . ana v@rc ljubi ptw)pll$i,me A 'l,.l',f'...

sede,.

pantonM') o, Romeo! Kad bi oyo bila hToja nti, ti simc Dapustio, svir€pi Romeol Zar ne vidiS da tvoja Julija umire zbog tebe omrareaa, prezi€na, odbaaena od ditavog sveta, oa svoieporcdtrce (Ptitiskaniesow r'rtu,d d;) o' neljudskiRono! Lt (podite pogleqsw opet strijzn{I

c,

(n astavtj4ju,ii opisanu

IuUt

.,Xf1if;;_*r",^#rf:fff;f.i::Y*"kT;P",,a"Y,iffii;,tr _

da ne reba trjviti samo tete. zatrana iog o'ca aa se aopisi;er sa rrrnom, ali ljubavje jaba od rc&a i od mora, od zabrana i ad s3me sortDe

opasmsti

je netno

src€

Zabolavio si me.-- Mozda bdner za mene D4 ala' tvoje dislilo-daie orc 5to mi preti sbiinije od ovoga ito Ia-

-

",Yr";t:#Y":::tr:X*n:;'y*I"Y;i" tuii _ Niko moglo desitikao saAbetarom, o|lDravtia ,e\ y arat se _ Moia botrest t€ri u

Erombi

ct

se

.

",*q

*

ned€ posum,

niittna"teae' V'onow pada)Zill,o si Now ELomJl dr.j.m n€sto na hodtriku iz, udionice. c: Moj otac - Za ine boga! - ostao si orde tricetvft sp'ta dl.ie. (Loifet

l

-

be\ l3l9l

Tajoi ljubavoi odnos izmedu domadeg uditelja Lojfera i qjegove uietrice Gustheo, bez duble vezanosti, proizisao iz erotske pometde (strasni Lojfet vezatr je za Majorow kudu, dok je Gusthet rnomlu ila se odvoji od svog voljenog Frica fon Berga) postaje za Lojfera neizdrZliv, jer ga u porcdici Berg tretiraju kao mb4 Gusthen, naprotiv, u njemu aalazi posle
:1i *6.riL

t52

ftffi.

OTVORENA FORMA

ona koristi (... ne treba kriviti samo tebe. Zabrana fuog oca...) nije upuieno onome Ti diji je nosilac njen neposredni partner, nego odsutnom Fricu. Lojfer sve to ne raanme, kao Sto ni ona ne raanme njegove brige - on u tome vidi samo bolesno prenapregnutu sanjariju. Kao u Stolcilusovom monologu, jezik i u dijatogu izbegava direktno iskazivanje i fumadenje. On se ogranidava na tihe nagoveStaje i karakterizujuiu pantomimu. Iz Gustheninog, njemu nerazumljivog govora i njenog slabog stanja on zakljuduje da je ona trudna (Sto se kasnije i pokazuje kao ta6no). Ali, s koliko slikovite prikrivenosti on inalavt tu pretpostavku, koju Gusthen odmah, isto tako prikriveno, preuzima! L: (... neknlila trenutaka je nemo gleda) Sa mnom bi se moglo desiti kao sa Abelarom. - G: (uspravlja se) Vara5 se - Moja bolest leZi u duii. Niko neie posumnjati u tebe Qtonovo pada) Citao si Noru Etotzv? Abelarova figura tu u neku ruku funkcioni5e kao metaforidki opis stanja stvari [320]. Ona deluje na isti nadin kao i metaforidka ligatura l32Lh ne teZi samo da izide iz okvira scene, nego, kao i slika no?a u Yotcnxu i slika kraljice bez glave u BuBzvtu PRILECA, i da prede iz podrudja metaforidkog u podrudje konkretnog. Kao Abelar, i Lojfer ie kasnije biti kaZnjen kastracijom raz.abranjenu ljubav i zavodni5tvo 1322). ZadrZi,mo se jo5 kratko na Abelaru. Gusthen upola nesvesno preuzima rnetaforu: ,,Citao si Novu Etotzu ?" Nesporazum i izolovanost partnera u dijalogu ispoljavaju se i u ovoj kratkoj aluzivnoj korespondenciji. Lojfer misli na srednjovekovnog Pjera Abelara, Gusthen na Rusoovu Etotzu.I jedno i drugo vide sebe u btizini ovih istorijski\ odnosno knjiZevnih uloga. Lojfer iz pozicije muSkarca: on misli na progon i nasilje, koji su snaSli Abelara; Gusthen n poncije Zene: sa svojim poloZajem ona povezuje sudbinu h"rojske i senzibilne Julije iz Rusoovog romana. Cak i tamo gde dva partnera u dijalogu kao da se sreiu u - na prvi pogled zajednidkoj aluziji, oni su jedno od drugog udaljeni isto koliko Abelar i Julija. Taj dijalog ima, dodu5e, funkciju u okviru 6dnje: sazrajemo o ljubavnom odnosu izrnedu Gusthen i Lojfera, odnosu koji ie imati nesreian uticaj na buduia zbivanja - ali i tu dominiraju medusobno nezavisni lidni iskazi pojedinaca i saop5tavanje o stanju. Dramske lidnosti ne nastoje da nadjadaju partnera u dijalogu, nego svoju sudbinu. Utoliko se u otvorenoj drami monolog i dijalog pribliZavaju jedan drugom.

153

Msreronuce koju-Gusthen preuzima' makar Lojferova aluzija ry.1{b.ela1a'

m*

i

mitotoSta' odnosno literarna iliisje' naprqtiv' i4tzgtak'

hobfo. No, u.?atvorenoj?*#:" oWofenoj u torijsk-q atuzrla.srnptomatidna'

mffi*tm=m'fffs**m i**' L"*:T

jalt11 ybuieaieo"'fqy9:P:f'elo zatv;;;;oj na ono Sto je tipidno' -d"I i: ;"iiJffiuto" ii'ula^3u vidu poseb*. .tl-"i1j^ i^ partner e iiiJ;ii, neobidna nejasn"a, q1 u [323] 9e u otasocijativno pt!*i*u' U@&4'Q-ti-matenjal

loske aluzije u

1

samo

z''vorenoj qqqri, oopit"

\;;i"tJriie

i

a.ne Dmitologi**' n6-tz At"gih izvora'jed.instvotroQ v1:

kniiZev-'ilcxti,

toje su ioOnue qqpo

.utg, Po.redenja 1l3*Iilitlffi'.,p ;:d;rdl,-*i'p" '""i; je pre /- il,i;tf ;;jit"um ot*"n, nego tqtan3n"i$n^ee Tf:T.do""h" duhovnoe-Szvoja: Biblija' nieeoto

i

tdt"*1"-i

b"/t"i^d'na

S tt- i^"t""a-lidnosti zu--od-Gnoro4ne-psgla, pfulofi-qu ibg$: otpora-se uklapaju u jezik koji tinjstva rasle, slfteFo3e oni offi b."

'

seneklanjavisokomstilu:onenesvesnodolaz"najezik'Dabibile u zonu nije potrebno preskoditi iz zone autentidnog

;;;;;lj;"",

neautentidnog govora'

Biblii

a

formulif
T;6r;

i dogldalima iz ove "knjige utehu i potvrdu "*tteiii,:pravilirnf nad knjigama'!. verolomstva dita me'Tako Mari [325] u odajanju posle svog Aottovni citati' Pa i kad prede sto o brakol"#;ffi i"iti" eat i

I

k#

#

;i{!

s

l\4

OTVORENAFORMA

rr vlastiti jenk, ona zadrlava biblijski gest i prenosi ono sto je proi rrirla na sopstvenu sudbinu. -((Idara s" u gridtlMrtvo! spaiitet3u, s1r;rsitelju! Hoiu da ti mazem noge miromi" I voicek na zabibiijskc slike, one se u njegovom jeziku prosto podrazumevaju: ,,Nebo rr lrlamenu, zem7la hudi kao da hude trublje,. 1326l,,,Maii, opet se lr.javilo. Mnogo. Zar nije pisano: i ugleda, a to J diza5sdim od zt'rnlje kao dim iz pe61?" l3z7l. Jezik staro g zaveta i Apokalipse rucli se, pre nego i5ta drugo, upravo njegovim tajanstvenim silovitirrr vizijama, kao nesvesno usvojen medijum ura?avanla: ,,Kad se sunce digrre na podne i svet kao da nestaje u plamenu, e.ri"-j.auo stra5an glas kako mi govori" t3ZBl. Ni on, kao ni Mari, ne iatan rrlrori5te u redenici koja se radaizjedinstvenog, intaktnog drustverrog prostora i sankcionisane konvencije, nego u redi Gospodnjoj. l(.d mu Kapetan prebacuje zbog vanbradnog sina, oo odgoou.ut ,,( iospod kaza: pustite decu neka dodu k meni.. l3}gl . NJtai na_ i'ir, on druStvenom moralu suprotstavlja nadvremenu, makar i pogrcSno shvaienu red. vei smo ukazali na Robespjerove i Dantonove aluzije na Hrista | 330I (R.obespjer: ,,Istina je, sin dovediji biva iznova raspet u svak.rn od nas, svi se mi obliveni krvavim znojem borimo u Getsirnanskom vrtu, ali $jedan svojim ranama ne spasava drugoga.. 1331-]. -Danton: ,,eovek sa krsta umeo je sebi da olak5a: ;3"ii. lrotrebno da dodu sablami' ali tesko onom doveku kroz koga dolazi sablazan!" 1332). Slv izkogaproizlaze biblijske aluzije karakteristidan je za ove rlramske lidnosti: izrnudeni i ponizeni mali ljudi kao vojcek i Mari trale pnbeZiste i zastitu u biblijskim dogadajima, veliki ljudi istorijc, delatnici iz ubedenja, Danton i Robespjer, protive im se. Zaruzlih
fr.E

JE?trr

.iE 1r.s

155

:i} ,:4

donose decu na svet da bi im mogli doviknuti: 'Kako ste sreini Sto imate takve roditelje!' i decu kako odlaze i rade to isto" [334] . U Votutctut i B,s.A.tu preteZe gruba i banatna upotreba biblij-

skih slika: recimo, kad frivolni oficir Odi prede svoja poredenja: ,,Ima poverenja u mene, kaLem vam, kao u proroka Danila, i ako se neko od vas u to ume5a, cela stvar ie propasti" [335 ] : kad pijan skitnica sanjari o ,,belom Isusovorn telu" [336 ] ; ili kad prosjak zavrSava svoju pridu o usamljenom doveku redima: ,,Obujmi divlje i tvrdo korenje i gorko zaplaka" 1337). Najzad, treba navesti i one slike i poredenja izL
Narodna pesma. Kao i Biblija, i narodna pesma i poslovica predstavljaju za lidnosti otvorene drame jednostavan slikovni svet, pristupadanbez obilaznog puta preko intelekta. Ako jezik uspe da tu baci sidro, usamljenik je privremeno spasen svoje usamljenosti. Narodna pesma i poslovica daju njegovim iskazima upori5te i podr5ku; jer, onq su posed svih ljudi; u njima se kriju stara iskustva i mudrosti, koji-' ma podrudje nesvesnog teLi da bi dobilo potwdu. Videli sino da je Lusilina pesma o rastanku nastala iz unutarnjeg uzbudenja pre nego Sto se slutnja uspela do svesti i udvrStila u razmi5ljanje. U Votutctut, bez povoda zapoleta narodna pesma - koju svojim,,starim rapavim glasom" ,,kre5ti" stara i nemoina staramajka ,,Devojde rrlado je kockica" donosi nenameran i utoliko efektniji komentar grote skno-hrrbulentno g ljubavn o g ludovanj a izme du Marije i Deporta [338].Isto tako nekontrolisano, Moricu se pre samoubistva javlja u svesti stih koji je postao narodna pesma ,,Spavaj, prinde moj, spavaj" [339]: i to je ukazivanje na ono Sto predstoji. - Najzad, ditav VotcEK pro7etje narodnim pesmama koje uvek na znadajnim mestima donose das tihi, 6as dujni ekstrakt unutarnjih procesa. Stepen jasnosti u ukazivanju pri tom je razlilit. Vrlo je jasna analogija ianedu onoga Sto je iskazano u pesmi koju peva Mari i njenog vlastitog poloZaja.

156

JEa(

OTVoRTNAFORMA

Pa i neka si samo siroto majdino kopile, majka to milo kopilansko liSce! Hop-sa-sa! (Peva):

MARI:

je sreina kad vidi

Devojde, 3ta ie5 sad, de,

ne [340]. Gotovo je isto toliko jasna njena pesma nekoliko scena kasnije: Mari se ved upustila u avanturu s Tambur-majorom, razgleda u ogledalu nau5nice koje joj je on poklonio i lakomisleno-poletno peva u narodnom taktu: Inaa5 dete a muZa

Devojde, zatvaraj wata, Ciganin uzjaho hata, Iz ciganske zemlje pode, Po tebe hoie da dode [341

].

Pesmu ne peva uvek lidnost na koju se ona odnosi. eesto ona zanlont iz usta nezainteresovanih, i tada deluje demonski, kao komentar i du5evno ogledalo situacije i junakove sudbine, koji daje neka anoninna instanca. Takav je sludaj sa pesmicom o lovcu iz Kurpfalca, koja, galopirajuii u svojoj surovoj veselosti, svojom nadindividualnom demonijom saZeto-slikovito dodarava unutamji lov, progonjenost i Vojcekov odaj dok gleda kako Mari igra sa Tambur-majorom. JoS demonskije u svom

indirektnom nagove5taju zvudi pesma o Sretenju, koja preludira scenu ,,IJlica" 13421. Upravo bezazleni, vedri, naivni ton devojdica koje se tu igraju dini tako imperativnom njenu skrivenu makabristidku deixis, koja se otkriva tek u daljem toku. Na kraju scene koja je podela tako idilidno Vojcek ie povesti Mari da je ubije. Pesma:

Al sija

sunce na Sretenje

I Zito je u cvatu Gle idu svi niz uligu Sve idu dva po dva Sviradi napred idu Tanjima gajda5i svi Crvene darape nose... [343 ]

Ma kako vedro i jasno, ma kako bezazleno i Sareno delovala pesma samazfl sebe, redi i slike, povezane sa onim Sto dolazi, dobijaju novi koban smisao. Vojcek i Mari takode de udvoje kroz prirodu, dodu5e bez gajda5a i svirada, i ne obasjani suncem, nego mesecom koji ie biti kao krvavo sebivo. A vedra boja u pesmi - crvene darape - dobiie u sklopu teksture smrtni aspekt.

iii

t57

ExSTURS: PESMA U DRAMI

pesmu, posebno narodnu pesmu, malopre smo ftumatrali kao materijal. Kao i biblijske aluzije, poslovica, asocijacijc -.,rforifkii san [344], i ona zavzima vaZno mesto u teksturi, u slii'" Urit" ieziku otvorene drame- Pesma kao celina, ne kao metafo-

i^""r-

io"rut, ima" medutim, i dr am aturi lat funlrcii u koi1 iayq tz Ei.tli"ziekog okvira. To ieino pokbzati jednim poredenjem sa zatvoJ;i1a'a*-om" koje ie ie pozabaviti vrstom, mestom i strukturalnazivamo u sebi nim efektom pesm€. Pesmom u zafiorenoj drami jampskog jezika ravnose iz dramskog koja 2o6oilenu tvorevinu posebnim shofidmetrom' **og stiha izdvaja lirskim sadrZajem, pri tom nije red o pesmi u shono5du, ponekad i rimom" dak i kad gom Zanrovskom smislu. Jezik dijaloga i monologa u zatvorenoj irami na mnogim mestima je intoniran tinki - recimo, u Mortimerovoj pripovesti o Rimu [345], u Tasovom osvrtu na veseli fivot na dvoru u Ferari [346], u elegidnim vojvodinim partijama po5to je duo laZnu vest o Evgenijinrcj smrti [347] - no, zatvorene pesme ju"tjnjo se samo retko [348]. U te retke sludajeve ubrajamo detiri pesme u MANJI STJUtRT, III, 1: ,,Daj mi da novom slobodom se krepim...* 13471, ,,Oblaci Zurni! Ah, da s valna brodim...* [350], ,,Onde pristaje ribar neki!" jeka se ori..." [352] . 13511 i,,eujeS li? Lovadkog roga snaZna To su ietiri himnidne pesme gotovo jednake duffne, koje se lirskim zamahom, mehikom i sistemomrime jasno odvajaju od jampskog dijaloga u koji su sme5tene, s tim Sto se izrnedu njih umeie po jedan drjalog izmedu Made i njene dadilje Hane Kenedi. No, one

lir.i

nisu samo spolja, nego su i sadrfinski povezane s dramskim procesom. Pesme, koje izrose deZnju za slobodom, svaki put su podstaknute nedim iz Marijine okoline; zeleni tepih Sirokih livada, oblaci koji Zure nad njima, ribalev iun, lovadki rog - sve su to predmeti koji zatvorenicu mame u prostor slobodnog, nesputanog kretanja. Ali, ti predmeti u pesmi, kao i u zatvorenoj drami uop5te, postoje tek u drugom redu kao e1i semi, ispred njih se umede njihov egzemplarni karalter, njihov smisaoni aspekq ovde: signal slobodeArhitektoniika stuktura scene, u kojoj se naiznenidno smenjuju dramski dijalog i lirski nadrn, kao i neksus od pesme do pesme majstorski su sprovedeni. Jedna uz drugu, razdvojene samo dvama sti-

OTvoRENAFoRMA

JEz[(

hovima, stoje dve unutra5nje pesme, ne5to dalje od njih, u neku ruku kao ugaoni kamenovi, dve spolja5nje. Altemira i sled pesama: prva i treia su snaZnije dramatidne, vi5e vezane za scenu, druga i detvrta (Oblaci Zumi! - euje5 li? Lovadkog roga...) poseduju veiu lirsku autonomiju. Ciklus pesama dodiruje gotovo sva dula: u dvema srednjim koncentri5u se optidki utisci (oblaci, dun), u prvoj taktilni i utisci dula ukusa (krilato trdimo i nas dve... Daj mi da pijem /Zednim gutljajima/... slobodni vazduh), u poslednjoj akustidki (lovadki rog). Pesme se dopunjavaju i uslovljavaju jo5 u jednom smislu: u opisivanju krivulje Marijinog raspoloZenja. U svakoj od pesama ona je svesna svog zatodeniStva, samo se stepen njene nade menja. Prva pesma je podetni takt, pryo ku5anje relativne slobode - u tom dinu ona je prvi i poslednji put pu5tena iz tesnih zidova svoje tamnice u park - pesma je intonirana optativno: Manja Zeli da usisa u sebe slobodnu prirodu. Druga pesma odnosi se na realno stanje (Ah, sputana sam negvama dugo), ona je powatni udar euforije iz prve. U treioj pesmi, ponovo vi5eg tona, vlada kondicional (Nehm' er mish ein in den reftenden Kahn /doslovno: kad bi me uzeo u spasiladki dun4. U poslednjoj, pesmi o lovu, podetno optativno raspo-

i5deznuti kako im drago, na bilo kom mestu u drami, i.C i. potrebna priprema, sredivanje situacije da bi se one mogle realizovati. Najzad, to zu pesme prodi5ienog patosa; one, dodu5e, naou5taju metriku dramskog standardnog ienka, menjaju agregatno stanje Lanra iz dramskog u lirsko, ali ostaju u ravni visokog stila. Sve to vaili za Ifigenijinu Pesmu Parki. Jedina razlika je u tome $to ona ne nastaje u postojeioj situaciji, vei je po sredi starapesma parki, koja izranja iz Ifigenijinog seianja, izazlrana situacijom (titanskom pobunom protiv ,,svetlih" bogova). Pesma o mrZnji prema nepravednim bogovima, koju je nekada Ifigenijina dadilja pevala deci, dolan sve5tenici u svest kad oseti da su je bogovi gumuli u odajnidku dilemu. No, dok Lusila u DtwronovoJ IMRTI peva pesmu o rastanku najpre nevoljno i nesvesno, a tek potom shvata njeno znalenje i posledice,Ifigenija bira svoju pesmu sasvim svesno, uvidajuii njenu dalekoseZnost. Pesrna postaje zaw3nica i vrhunac monologa u ry 5, u kojem se ona bori sa sobom izrnedu poslu5nosti i pobune protiv bogova. JoS jedna razlika u odnozu na Lusilu: Ifigenija nije, kao Lusila, zatelena nekom narodnom pesmom, koja je neodredeno, ali upedatljivo ispunjena strahom od smrti, vei svesno razmiSlja da li da se uwsti u birani krug ljudi Titana, kojima pripada njen, Tantalov, rod, visokih stremljenja i dubokog pada. Njena pesma je pesma jedne ekskluzivne grupe malobrojnih, ne narodna pesz.a sve. Ifigenija, takode, nije tako usamljena kao Lusila sa svojom anonimnom pesmom, ili kao Grethen, koja sopstvenoj nevolji daje sopstvene redi (ti koja iskusi kako se pati...), nego se ,,upuiuje u tantalski svet i time ga prenosi u sopstveni svef' [353 ] . Na taj nadin, njen stav postaje nadlidni stav, njena pesma nadlidna pesma. Obmut je proces u otvorenoj drami. U njoj dramske lidnosti prave od opSte pozratih, anonirnnih narodnih pesama, koje podivaju u njihovoj podsvesti, singularan medijum za Vlastiti problem, ovde, naprotiv, dramske lidnosti dine da pesme poznate u ekskluzivnom krugu indu iz okvira singularnog i lidnog. Thmo su u pitanju niZe, narodne forme lirike: pesma u uskom smislu, balada, song [354]; ovde su to visoke birane fomre: himnidni stihovi [355], sonet [356] . I pesma Parki ima svoje dvrsto arhitektonidko mesto u sklopu drame. ,,Tumadenje hivotz ugu5enih Titana, za koje postoji samo boZanska samovolja, a as I sal4dnidka ljudska iskrenost to tumadenje Zivota prodrlo je sad pod teZe i kontra-teZe drame i uti6e pri odmeravanju i ispoljavanju njenih snaga" [357] .

158

loZenje (Ah, na ledima konja odvaZna) na kraju se preobraia u gorku realnost: moguinost da se udestvuje u lovu pripada pro5losti, sloboda se zazatodenicu moZe realizovati samo u seianju. Ova scena s pesrnama nije samo arhitektonidki uravnotelena i zatuorena, vei je takode kompoziciono i dramatur5ki strogo oklopljena u celokupnu dramu. Ona stoji u treiem dinu, neposredno ispred sredi5nje ose, vrhunca drame, u kome se dve kraljice jedan jedini put sreiu. Kroz pesme, ona odslikava najvi5i wh Marijinog nadanja, koje ie na kraju sledeie scene dostiii woju najniZu tadku. Lirska scena priprema dramsku. Pesme su, dakle, polazedi od celine, motivisane i odredene do u detalj. I jo5 na jedan nadin: treii din se jedini odigrava u slobodnom prostoru. Izgledakao da se Marijin lirizammolerangrati tek izvan tamnidkih zidova: dim je pala najteSnja granica, oslobodio se i jezik, kako strogog jampskog metra, tako i pragmatidnosti, i pre5ao u labaviji" gotovo razigran daktilski metar. Pesme u M.lnm Saumr su, dakle, strogo dramski motivisane, one su najpreciznije uzglobljene kako u celinu drame, tako i u celinu scne, i determinisane su u njoj. To ne znadi da su, gledano sa stanovi5ta dramske lidnosti, nespontane, ali na mestu na kome se javljaju nuZno ispunjavaju jedno estetsko odekivanje. Pesme se ne mo*

eu pojaviti

tfl

i

159

160

OWoRENAFoRMA

Pesma Parki, kao kontoa-glas, korespondira s Ifigenijinim moliwenim monologom Dijani, u I, 4: ,,TmaS oblake, spasiteljko milosna...'n, koji je ispunjen vernidkim poverenjem. Ova dva konhasbra' monoloSka ispoljavanja stde gotovo simetriEno u celini drame. Prvom monologu prethodi ditav din (monologom se prvi 6in zavr5ava),zadrugim din sledi (monolog stoji na kraju detvrtog dina). Kad Marija Stjuart u pesmama iskazuje svoju deZnju za slobodonl kad Ifigenija u me5avini jeze i prkosa poseZe za pesmom Parki, kad Evgenija, sreina Sto ie biti uzdignuta u svoj stalet, piSe i recituje sonet koji dodarava blistavu buduinost, pada u oiijedna zajednidka crta, koja je shana odnosu lidnosti otvorene drame prema njihovim pesmama: preciznost. Preciznost utoliko Sto su govomikova situacija i pesma taino prilagodene jedna drugoj, Sto se poklapaju kao kongruentni trouglovi, bez ostataka. Pesma je predestinirana jedino za fu odredenu lidnost na tom odredenom mestu, iruzz Sta drugo. Ona samo tuima svoje mesto u sklopu drame isamo ona ima tu svoje mesto. Kad, naprotiv, Margareta peva pesmu o kralju u Tuli [358 ] , ta odigledna kongruencija ne postoji. Ovde se, ako hoiemo da ostanemo u okviru geometrijskih slika, u vezi s odnosnom iznedu Margaretinog poloZaja i njene pesme pre moZe govoriti o dva kruga koji se dodiruju. Balada o kralju u Tuli ntje njena pesma, kao Evgenijin sonet, kao Marijina pesma o lovu, niti pesma jedne ekskluzivne grupe koja deli isti pogled na svet kao pesma Parki. Tu uop5te ne postoji identiinost sadrtaja, nego analogija raspoloienja. Dva tipa atnnosfere se dodiruju: Margaretin neodredeni strah u usamUenoj sobi s vederi i elegidni ton umiranja starog kralja. I jednom i drugom je zajednidka iracionalna, nidim obja5njiva slutnja sudbine: Margareta tek posle pesme nalazi kovdefii s nakitom, kao Sto i balada iuti o tome za$to je zradajan pehar davno urnrle dragane. Ifigenija poseZe za pesmom Parki, Evgenija stvara sonet Margareti, naprotiv, pesma dolazi kao Sto dolazi Lusili, Vojcekovoj Mari. Bilo koja pesma - kao i uvek: narodna - dija se srodna atrnosfera upliie u odgovarajuie raspoloZenje usamljene junakinje. ZaSto je Marija Stjuart upravo u ITr, 1, raspoloZena, i mora biti raspoloZena, za lirski iskaz, koje je prirode to raspoloZenje i na koji ie naiin lirski iskaz uslediti, sve to dosledno proizlazi iz dramskog sklopa. Razlog je odigledan. Koje je prirode, medutim, Margaretino raspoloZenje, dirneje uzrokovano i za5to ona peva upravo baladu o

JEro(

kalju iz Tule, podjednako ostaje u tami, kao i logidka

l6t povezanost

sintakse i scenske strukture u otvorenoj drami. Izrnedu dramskog Ja i pesrne vlada odnos analogije, a ne identifrkacije. To pokazuje i nadin njenog kazivanja: pesma nije jasno isklesan vrhunac scene, o kome dramska lidnost misli s punim i svesnirn unutamjirn angaLrnanorn, Margareta je pre peva uzgred, ,,svladi se i podinje da peva". Kao Sto se ne identifikuje sa sadrZinom svoje pesme, tako je ni njeno pevanje ne okupira do kraja [359]. Ovo uzgredno pevanje dramski ne obezvreduje ni pesmu, ni situaciju one koja je peva; ne obezvreduje je ni okolnost da Margareta,zarazllla odMarije i Ifigenije, pesmu sigurno ne peva prvi i jedini put u Zivotu. Pre: upravo uzdrlanost, prividno odsustvo namere i razumevanja onoga Sto se zbiva daje da se nasluti latentna nuZnost pesme i njenog rnesta. pok je, dakle, u zatvorenoj drami za pesrnu priprernljeno odredeno, tadrio odmrirerio mesto u celokupnoj arlritekturi, te tako ona dobar deo svog rnalenjaiwlati iz svog posebnog mesta - u ofvorenoj drami pesma, obrnuto, daje svom nimalo posebnorn mestu izvesnu fonnalno neekspliciranu teZinu i raspoieduje akcente u ditavorn kornadu. S obzirom na strukhrralne tendencije tog drarnsko gtipa, podrazurneva se da pri tom nije red o simetridnom akcentiranju. Pesme nisu sastavni deo finalnog duktusa ni ovde, kao ni tamo gde njihova medusobna konstelacija (L[,qNJA SrJ(IART) i lirski proces pojedinadne pesme slede jednu vidno ciljno usmerenu tendenciju. Razlika ianedu samih pesarna nije sarno razlika izmedu visokog i niskog stila, nego i izrnedu zatvorene i otvorene lirske forme. Pes_rne-u 2atvorenoj drarni su tektonidke i sve u njima proizlazi j.edno iz &ugog, u otvorenoj sq atektonidke i u njima se sve nDe jedno za drugim. Marijine pesrne su jednodelne, kompaktne, zaokrulene tvorey-ine. Pesrna Parki i Evgenijina pesma su, dodu5e, vi5edelnc, strofidke, ali su strofe, kao Sto je primereno himni i sonetu, u unuh'a5njoj i spolja5njoj detenninisanosti sleda i sklopa irnperativno

uZfiebljene jedna u drugu. Nije takav sludaj sa baladom o kralju u Tuli, pesmi o kocki ili ,.Devojde, Sta ieS sad, de". One, dodu5e, sadrfinski imaju podetak i kraj (u dvema poslednjim znatno slabije inaLen nego u baladi), ali broj i sled strofa iznedu podetka i kraja nije imperativan; shofe sc mogu urnnoZavati i pomerati bez opasnosti da ce ugroziti pesmu. Kao ni radnja otvorene drame, ni one ne slede nikakw uaaprctl

i

'l

a ; l:ir

162

Jnzx.

OryoRENAFoRMA

utvrdenu tendenciju kretanja; bez ekspozicije, one su gotovo autonornni isedci iz celine i pre fvore lepezu aspekata nego dosledan ramoj. eak su i pojedinadni stihovi samo labavo uZljebljeni jedan u tlrugi, tako da strofa desto nije ni5ta drugo do zbir pod-logidki povc'tanih stihova, pri demu se smisaona jedinica i stih gotovo uvek prrklapaju.

Ako vei postoji velika stilska razllka izmedu biranih lirskih lirrrrf u zatvorenoj drami i narodnih pesama u otvorenoj drani, jaz rtgledajo5 veii kad pogledamo predstavnike ovog drugog tipa u 20. veku, pre svega Vedekinda i Brehta. Oni su, u neku ruku, svoje l)cslne doneli s ulice: song, populamu baladu, Sansonu. Iuseluiugradu Ljudi hrdu iza drtsto zatvorenih prozora; A bratija Sto nema ni kuiu ni postelju Vrti se pod Visoklm sudom zajedno s'veselim avetima!

,

Ovom makabristidkom moritatskom Sansonom, dija je melodija I i60I isto onako uporno mradna kao i redi i ritarn, hor u Vedekinrlovoj drami Kn.ttt Nrcorc uvodi sedmu sliku ,,Visoki sud". To je icrlna fantastidna scena, u kojoj skitnice sa svih strana produciraju svoju glumadku vestinu ispred ve5ala (,,Visoki sud" je eufemistidkri-cinidni sinonim za vesala - p.p.) koja stoje u pozadini, kako bi ocl prisutnih, ni5ta manje sumnjivih direktora pozoriSta dobile angirT-man. Sansona se uklapa u atmosferu. Ovde nije posredi nikakva singularna lidna pesma kao u Mmm Srtulnr, ni anonimna narodna yoJCEi)csma koju pojedinac potpuno usvaja, kao u Pnt-Ftusru i r u; tu pevaju polloi skitnicfl inahavaiuii jedno kolektivno raspoloZcnje. Pesma, dakle, nije lirski medijum neke odredene odluke (prko5enje bogovima), ili oseianja koje se moZe precinrati (defuia m slobodom), nego je groteskna maska, pre5iroka da bi odgovarala nckom odredenom pojedincq suvi5e razvudena da bi se mogla uzeli kao lice. Ta Sansonaje znakjednog posebnog a-psiholo5kog i asocijalnog stanja, i nije vaZno koje peva. U odi padaju dva momenta, karakteristidna za ovu vrsfu pesme u drami: fu je, najpre, stakato-ritam sa dvojim tvrdim skandiranjem, posebno istaknut odsednim drr.'enastim trohejskirn stihom [361]: ,,Auf dem Dorf und in der Stadt" /i u selu, i u gradu/, a mtimmotiv okrctanja u krug, poput vrteSke: ,,Vrti se pod visokim sudom zajednrr s veselim avetima!" Te dve stvari povezuju se u jednu jezivo-zarkrvoljnu ritmi6ki-optidku pojaru. eov,.-k poveruje da vidi i duje ve-

Sala

163

kako se kreiu u hzajima kao Skripavi, od starosti oslabeli karu-

sel, na kome se Livizabavljaju zajedno s ,,veselim avetima'.. Ta Sansona koja podseia na ringi5pil ili vergl, u 20. veku Siroko rasprostranjena i u drami i van nje, od Brehta do Eliota, od Odna do

Stravisnkog L362), ima ranu prethodnicu u pesmici o rnrmotu dedaka Savojara u Grabeovom N.qpotEoNU, na koju smo u poglavlju o vremenu vei ukazali i diji je karuselski karakter opisao Yalter Helerer t363I . La marmotte, la marmotte Avec ci, avec laEto ru'mota, Sa Alpa je -

Zimi spava Leti bdije -

U Parizu kolo vije, La marmotte, la marmotte...

Kao Sto smo napred [364] vei izloZlli, kretanje radnje u otvorenoj drami fimogo vi5e naginje kruZenju nego linearnom pravolinijskoin toku od podetne tadke ka nekom cilju. U skladu s tim, u drami uvek postoji veii broj Sansona. Njihov strukturalni princip takode je kruZno kretanje. Ono je svakako u vezi s njihovirn ulidnim i va5arskim poreklorn, sa verglom ulidnog pevala, s majmunima i medvedima koji igraju u krug. I dedak Savojar pojavljuje se s Zivotinjom koja igra - s mrmotom. I njegova pesmica sadrZajno i ritmidki dodarava spiralno kruZenje, stereotipno vraianje iste situacije. Upravo je na taj nadin stereotipno i vraianje dedaka u drami Ntromott, gotovo uvek na podetku dina. Krug koji on opisuje svojim ritmidkim pojavljivanjem u malome je paralelan krugu koji opisuje velika istorija - usponirna i padovima, dolaZenju i odl&enju vladara i drZavnih formi. Kao ni Sansona o Visokom sudu, tako ni pesma o mrmotu nrje inaz usamljeno-individualnog uzbudenja, nego znakjednog stanja u svetu. Sansonom i songom posebno se izda5no koristi Breht. U njegovoj prvoj drami Bt.tt ou su jo5 uvek preteZno lidno obeleleni - izraz su odredenog pololaja odredene individue, pre svega samog Baala, koji je, kao pesnik i jo5 kao tvorac doZivljajne lirike u tradicionalnom smislu, upravo predodreden za stvaranje pesama. U sludaju ovih individualnih pesama uspostavlja se izrnedu lirskog oblika i drarnske radnje preiutan odnos, recimo kad Baal u baladi o ,,Smrti u Sumi" [365 ] anticipira sopstvenu smrt. -Iz akvtra indivi-

rl

164

OwonrNaFoRMA

dualne pesme izlazi pesma ,,Orge mi rede" [366], koja, kao i Sansona o Visokom sudu, ocr0ava kolektivni Zivotni stav, a posebno ,!o-

ral o velikorn Baalu", koji prethodi drami - vei smo rekli da ga shvatarno kao integracionu tadku drarne 13671 - i u tipu Baala, a

ne u singularnoj lidnosti, ocrtava ditav svet. Songovi koji se zaista kruZno kreiu javljaju se, zatirn, pre svega u Mta.nconuu [368 ] , Oppru zA TN GRzSA, Matct HRABRIrT i GALILEJII. Poznato je da je Breht preradio Vijonove balade u Amerovom prevodu i ukljudio thu Opmu zA TM GRISA. Njihove refrenske poente ,,MoZemo z.avideti onome ko je slobodan", ,,Samo ko fivi u obilju Zivi prijatno", koje se waiaju u svakoj strofi, doprinose sa svoje strane kruZnoj tendenciji songova. I ovde je red o pesmama koje tzlaze iz okvira individualnog i s prenaglaSenom grotesknom

jasnoiom egzemplarno ,,pokazuju" ljudske stavove i svojstva. Recimo, u ,,Solomonovoj pesmi", koja se u Opmt zA TN GRosAjavlja kao izolovani komentar, a kasnije i dramatur5ki integrisana,u MAJCr Hn,s.nnosr. Tu se song vrti oko refrenske ose ,,MoZemo zavideti onome ko je slobodan" - slobodan od razliditih pregnantrih svojstava koja u ovoln svefu mogu za doveka da postanu kobna, kao Sto pojedinadne strofe nastoje da pokaZu. Te vrline, izlolene svaki put na posebno prikladnom nosiocu, jedna za drugom prolaze kroz posmatradevo vidno polje, nalik figurarna na ringi5pilu ili na dasovniku: Solomonova rnudrosf Kleopatrina lepota, Cezarova srnelosf itd. S ovim neutralnim, kruZnim songovima u svojstvu komentara, do kojih je put vodio preko anonimnih, nesvesno i sa slutnjom pevanih narodnih pesama u ofvorenim dramama Lenca, Getea, Bihnera [369], dostignut je ekstremni suprotan pol u odnosu na individualne, svesne pesme u zatvorenoj drami, koje su sve skrojene prema posebnoj lidnosti. Vratimo se sada metaforidkom materijalu otvorene drame.

Inzrc

i i

lovicu, ima za lidnosti clYg_egq4ryr4p $gg,gll up-utst-va,-pravila, Dok su senGncije zatvorene drame bttane mu{rost! jedne uzvi5ene. sociialne grupe, u otvorenoj dramr poslovice, u neku ruku, leZe na ulici i svako ih moZe uzeti.l dok tarno dramske lidnosti operi5u senten, cijdha krajnje svesno, u suverenoj igri (stihomitski govorni dueli) i 13701, oblast nesvesnog kod dramskih lidnosti zatvorene dramc jednu od malobrojnih postojanih stvari u nepostojanos1 vezuie se za iti tienutka. Thko Stolcijus, odajan zbog Marijinog neverstva, osvetnidki tuspoloZen prema zavodniku, izgovara tltav niz poslovica: ,,Jedan dan 3''e kao i drugi, Sto danas ne dolazi, doii ie sutra, a Skr sporo dolazi, dobro dolazi." I tu je razlika u odnosu na sentenciju odigledna: sentencija belodano utemeljuje i potvrduje jedno stanjrr stvari koje se jasno vidi.-Njorne dramska lidnost u odnosu na.pro., tivnika opravdava svoj sti[hoic-daEa-niomc pofiile.Foslovica u ' ofvcifeirnj-diami; napfo{iv, sanio nagove5tava, odnos izrnedu njc i ii stanja stvari na koje se ona odnosi nije nedvosmisleno jasan i nr. cionalno Shvatljiv, analogija je podpovr5inska, sarno se sluti. Uz kl ', je poslovica retko usmerena na partnera, a znatno de5ie na samog govornika: lidnost foafi opravdanje ne spram protivnika, nego spranl sebe same. Ostaje se u podrudju monolo5kog. Ista je stvar i sa Mo. ricom kad poku5a sebi samom da formuli5e svoj umor od Zivollr. Njegovom razrni5ljanju o omraZenom teretu Zivota nameie se klu poredenje poslovica s besnim psom: ,,ako mi neko pokloni besnog, psa, ja iu mu njegovog besnog psa vratiti. A ako on neie da uznro svog besnog psa natrag, ja iu biti human i..." [37I]. I tu irnaulr samo nagoveStaj, implicitnu neizvesnost. :

B

.Poslovica Manju poetsku i dramsku teZinu nego narodna pesma i aluzija na narodnu pesmu imaju poslovice i op5te formulacije narodnog jezika, kojima se dramske lidnosti desto sluZe. No, i one pruZaju podrSku i upori5te kad lidnosti u svojoj usamljenosti osete poriv da vlastita privatna uzbudenja potvrde kroz nadindividualno a jednostavno iskustveno dobro. Ono Sto se uoblidilo u svima pozratu pos-

165

,

ajka

Ono Sto*p_odrudju podsvesnog nude narodna pesma i poslovicrr, nudi,mu i bajka: riznisu op5tevaZeiih, lako shvatljivih motiva, slikn, figira i situacija, koji se kao nadindividualni obrasci nude po.jc:tlirr devom jeziku koji uzalud nastoji da se probije izizolaclje. IJpravo rr alogidkim zakonirira bajke, u njenim iracionalnim moiima, u parlk. lizrnu uZasa i sreie koja moZe da zadesi dak i sirotog mlinarcvog sr na pojedinac vidi srodnost po izboru sa vlastitim slanjcln. Svojirrr, napred navedenim, poslovicama, koje sve modifikuju lnoliv tlullog puta i Zeljenog cilja, Stolcijus oclmah prikljudujc odgovarajuirr nhr ziju na narodnu pesmu i bajku: ,,Kako kaZc u pcslni, rnajko: kiul plr

ll I

;6

OTVoRENAFoRMA

:a svake godine odnese sa brda nno, najzad ie joj ipak uspeti., l72l . To je stari motiv bajke o ptidici, brdu i istrajnosti, koja ji, iz_ rdu ostalog, sadrilana u Grimovoj bajci o pastirdetu [373]. Na jku o kraljici bez glave u Bunaun zRzLECA, koja ima vaZno me_ bridko i dramaturSko znadenje, vei srno ukazalt 1374). U istoj ami Henshen Rilov ironidno aludira na bajku o vitezu plavobram, diju ulogu ubice muZeva prenosi na sebe uni5tavajuii svojih arn imaginarnih ljubavnica (posredi su reprodukcije Zenskih porta) [375 ] . Svaki put je red o intenzivnirn vezama ianedu obrasca jke, govornikove podsvesti i fluida dramske situacije. Tako je i u tamnidkoj sceni iz Pn*Ftusr,a (i prvog dela F,qus), kad Grethen peva pesmu o Sumskoj ptidici, koja je paralelna jci o smreki: Moja majka, kurva, ubila me je, a moj otac, hulja, pojeo me jel

Moja sestra mala kosti pokopala u Sumsku hladovinu. Tu se u pticu stvorih, pa sam uzlepr5ala u nezryrnu

daljinu!

] Ta melanholidna bajkovna pesmica punopravno zamenjuje molog. Ona omatava Gretidino stanje du5e, njen unutra5nji i spoljai pololal, pa dak, prikriveno, u nagove5taju, ocrtava i dogadaje i su do tog stanja doveli. Gretidina podsvest nalazi u pesmi me[376

um koji, kao zamena otkrivadkog monolo ga, izraZava sve Sto n pometeni duh trenutno nije u stanju da formuli5e sopstuenim ima. Osnovna situacija pesme i onoga ko je peva ista je: ptidicu, r i Greticu, napustili su i gurnuli u bedu oni u koje je ona verovaObe su zatotene, ptidica (ubijeni dedak) u svom sada5njem liGretica u tamnici i, Sto je jo5 gore, u odajanju i ludilu, obe dezza spasenjem. Ima i drugih paralela. No, jo5 jednom treba naglada je tu red o podpovr5inskim slikovnim, a ne o svesno traLer podudarnostima. Gretica menja uloge u pesmi, bolje redeno vremeno uzima razlidite uloge: ona je i ,,majka, kurva, (koja) la me je", kao i napuStena Sumska ptidica. A nije li ona i ,,sestra a" koja ima da oplakuje bratovljevu smrt? Vidimo: bajka postaobjektivni korelaf' (T. S. Eliot) za oseianja dramske lidnosti. r se pretvara u branioca jednog biia kome prejako tragidno do-

IEzIr.

t67

misli vlastipati. To se biie okreiirn ,rrlrtimu ikale vlastitim redima zbogEega korespondencije, nego i zbog izsadtfinske zbog samo ne *-Uui.i gledanjem govorom. i pred-racionalnim sa ioro" rtoaoosti Baika se (na redeni nepojmovni nadn) ne podudara uvek s polojedna redenica da bi se osetila veza i.aiemiidnosti, desto je dovoljna u ioeadanju ili atnosferi ianedu scenskog obrasca i obrasca bajke. fato je i u sceni kad Mari odajnidki dita Bibliju. Opasnost od onoga Sto dolazi tu je preteii prisutna kad Idiot cittra zlo Rumpel5tilchenovo obeianje ,,Sutra nosim dete gospodi kraljevnoj" 1377l. Najzad, takode u VzJCEKU, situacija pridanja bajke dak je i scenski oblikovana (treie dete: o,Bako, pridaj!" t3781. No, ovde se bajka pervertira u anti-bajku: ne zavr5ava se sreino, magidni prostor postaje nadrealistidki odurnrli prostor, svet se ispunjava nesredom. Jer, siroto napu5teno dete na syome putu od nezde do zttezde nalan umesto meseca ,,komad trulog drveta", umesto sunca uveli suncokret, urnesto ztezda probodene zf,atne mu5ice, i na kraju je jednako samo kao i pre [379 ] . osrlanje i nedovoljan intelekt oduzimaju moguinost da

San Bakina bajka dini nam se karakteristidnom ra dramu otvorene forme: i ona je ,,otvorena". Tendencija ka mnogostrukosti scenskih prostora, mnogostrukosti vremenskih kvaliteta i ka Sirenju vremen: skog raspona tu se u prostoru imaginacije dovodi do krajnosti: dok dete putuje od ztrezde do zvezQe, padaju okovi vremena i prostora. Ovde iemo ukazati na joB jedan kompleks srodan bajci, koji igra vatnu ulogu.u.Zivotu lidqosti. otvorene.drame i u njihovoj metafori. ci: toj-fS-ah. I u njqm-u su zakoni vremena i prostora ukinuti, i u njemu se doZivljajno podrueje- 5iri, odinleffiimog-krintakta sa swarima u prirodi do irit-enzivnog kontakta s kosmidkim telima. Danton, u II, 5; govori-Juliji o mori-iz-svog sna:-*-'p6i4 mnortr je dahtala zemlja besgo se vrteti; zgrabih je kao divlju kobilu, zarih ogro ne udove u njeiu grivu i pritisnuhjoj rebra, glave nagnute na stranu, kose razlepr5ale nad ponorom. I tako me je nosilo. Oldavrisnuh od shaha iprobudih se [380] . " . Red je g dgZi_v-ljajq labilnosti, gubljenja tla, r'74_savajgiih qgroi\., ji*ih ptoporcija - dofivljaju- kakav je potpuno stran tektonskoj idehamronije u_zatvorengj dralu_,

,l

168

rii9::..

OwoRENA FoRMA

Itnx

t8.,,

Slidno je s Kamijevim snom na javi u IV, 2: Lezao sam tako izmedu-sna i jave. onda je krov ii.ezao i mesec se fp{s{io rurrtra, sasvim blizu, sasvim tu, moja il j;rh;u?a- Ne_ beski svod tu r1:lT svetlostima spustio se ovr-o,-u6-arao ^*" sam o uje_ ga, dodirivao zvezde, povodio sr-- se k_ao utopljenik poO poGvaeem r r ---od leda. Bilo je stralno, Dantone! | 3gl

]

.

svi oni izvestavaju o svojim divljim, desto haotidnim snovima: Danton, Kamij, Gusthen, yglhigr, V,.og3.g ggtuor*J O.u_i * sg9*vt,*[aprotiv, mnogo redi i su5tinst
kpje srno ovde raznatrali-nalaze

medusob_no tesno povezana izvesraja o snu. SIr'/E, II, 5:

I t"

"

r"

,u.rro duo,

itiiiir-tz at

Izas[A.: l. I onda,jednog

se

UZasnom vatrom proguta

.

,

Da vidi kako iz njegove wadbene postelje Rastu dva lovorova stabla, dije se gftme preplitahu - izmedu njih rastao je _Gusto on se pretvori u plamen, a o;j, guste grane J,jilian I grede hvatajuii, praiteii se dDe I oko sebe besneii, zadas, ditavu kuiu

[3g2]

i iednog monaha: ljiljan je ierka koja treba da se rocli sicilijanii"i uiudurrkoj kuii, i koja ce uanatr smrt svoja dva brata (dva lostabla) i odumiranje kneZevskog roda (kuie). Isto se tako nejuor,nirt.oo ""r'"", mogu proturnaditi slike drugog sna: dete (ierka) ie udi(lav i orao) opet pomire. niti da se dva zavadena brata Dantonov i Kamijev san ne mogu se tumaditi, njihov smisao i5Eezava u slici, on nije usmeren na iskaz koji leZi iza toga. Zadatak tih snova nije ni5ta drugo do da ozrade poloZaj sanjara, s kojima obrazuju neraskidivo jedinstvo, dok su snovi u Ytntwtct IZ MESINE dramatur5ki poduprti: u njima se, prorodki, koncentri5e i kobni i iditidni aspekt tragedije, pri dernu ie g sqegqlo-dlaqlpkom ispunje ;-nju prelegnu_ti-pr-v.t I jgliry. oyq"$1\" !L 9llq_eLoj--drami su neobidnina

it tr6itF totaFo g-ddZivlj a vanj a- Zemljina kao kobila razlepr5ale grive i u divljem galopu, koju jedan predimenzionirani Danton steZe izrnedu bedara, kao i opipljive zvezde, te5ki nebeski svod nalik na ledeni pokrivad na povr5ini vode sve su to metafore, koje oznadavaju razobrudenje i prevrat, perturbaciju zemaljskih prostornih, ali i kosmidkih zakona. Nideg slidnog nerna u snovirna kakve prikazuje zatvorena drarna. Imaginarni scenski prostori, koji se tu grade, uklapaju se u poznate proporcije; tu, neugroZeni, vladaju zakoni te1e, tu postoji uravnoteZeno Gore i Dole. Ono Sto se protivi empiriji: rnetarnorfoza ljiljana u plamen, pornirenje lava i orla, pomate su predstave iz podrudja simbolidke i amblematske tradicije. Ljiljan, lovor, lav i orao pripadaju repertoaru unapred date, priznate i protumadljive heraldike. Oni se, ctakle, bez prinude uklapaju u preovladujuii nadin kori5ienja metaforike u zatvorenoj drami. Libu3ina snovna vizija o osnivanju grada i emancipaciji de5kog naroda zauzima sredi5nje mesto izmedu Izabelinog i Dantonovog sna na isti nadin kao Sto Grilparceroya istoimena tragedija, me5oviti tip, stoji iamedu zatvorene i otvorene drame. Libu5inoj viziji i snovirna iz VnnwrcE IZ MESINE zajednidka je pre svega svedana ceremonijalnost - LibuSa sanja, u V dinu, spu5tene glave, sedeii pred Zrtvenorn vatrorn na oltaru. Zajgdnidki su irn i plga;_ -p_regtednq i logidka povezanost vinji'. u Snov-iiila otvorenoj drami, ,,'niz.acija I'i naproti-v,-odgo-vtraju-tonkretan sadrZaj i vi5g_ {ggktng nego_ simbo-. lidki,Sifrovang slike videnoga. Da!e: Libu5in san vezan je za zafrrorenu dramu utoliko Sto je i njegovo hrmadenje i njegovo ispunjenje rnoguie, dok je za otvorenu vezan utoliko Sto ispunjenje ostaje

i

dana, va5 otac Usni re&o dudan san. Cinilo mu

2. I meni sanjejednom doneo dudno ProroStvo, kad mi je uboba ovom kieri bila Blagoslovena: videhjedno dete, lepo ko bogovi ljubavi, Kako se igra u havi, a jedan lav I7ide u Sume, noseii u krvavoj deljusti S_veZe uhvaien plen, i spusti gi Umiljato u krilo detinje. AizvazAuha se srudi orao S drhtavom srnom u kandZama, I umiljato spusti je u krilo detiaje, I oboje, lav i orao, lego5e poboZno jedan uz drugog kraj nogu detinjih [ 3g3 ] .

Razlika u odnosu na Dantonov i Kamijev san vidi se na prvi pogled. U.qryo* sludaju, Ja je tesno upleteno i, ,uo, u drugom gu Ao*ot3uou s.distance, kao pasivni posmatrad. Mogli bismo, tiaz"ei"ronnuru, reii da je tamo red o ina1ajnom. a ovdejnaprotiv, o znaeenjskom snu. Onaj san je autonomna,neobidna slika, ovaj je ji se nudidesifrovanju. Izaberin san i san oj.oogiifrovani a-"g"d": t"_ -uzu oarriun aoui1a;u firmacenje u daljem tekstu. San prati interpietacija jednog Ara_

169

oL-r"iog,rta rnE, roderLe

1.. fir.*gi?,

203

170

JEzB.

OrvonnNeFoRMA

otvoreno, Sto se u daljem toku drame pogled vise ne baca u buduinost. Bacimo jo5 jedan kratak pogled na Gusthenine l3g4l , Melhiorove [385] i vendline [386] snove. Gusthen sanja o svom ocu, koji u odajanju zbog njenog bekstva dupa svoje bele kose. Melhior sanja cla do smrti tude svog psa, vendla sanja da je siroto, premlaieno dete koje prosi. Tu su, naravno, snovni procesi mnogo blifi realnosti nego. Sto je sludaj u Dantonovom ili Kamijevom sn.,. No, i oni stvaraju singularne, subjektivne, iz trenutka rod"ne slike, a ne prorodka amblematska polja. Ni u njima o" yl6rtaju mir, pravilo i hanpogrja, nego pobuna i dinamika kako u slici (,,da j,e- iiiupao svoje bele kose imao krtave odi"), tako i u procesu 1-tato augo biievao dok mu se nijedan ud viSe nije pokretao..).

i

Naiin delovanj

a

m

Biblija, narodna pesrna, poslovica, bajka, san: time smo oztadili nadindividualne intore iz_{ojr! se hrani metaforidki materijal u otuoreloq drag. Videli imo pri tom da se njihove slike nasuprot unapred datiiislikama izmitologije, istorije i heraldiike tuadicije :uzatvorenoj drami

- Tnogo viSe nude nesvesnom, nego qyJi-sngm govqru. Ali, kad kaZemo,,nadindividualni izvoii;. "frnd-ot;tdivamo

samo jednu stranu metaforidkog materijala u otvorenoj drami. Bar su isto toliko deste i singularne, individualno iznadene slike, koje, kad nastaju iz posebne dramske situacije, bljesnu prvi i istovremeno pcrslednji put. To su u doslovnom smislu elcstemporirane sLke rodene izjednog odredenog trenutka izataj trenutak; one ne znaju

-

za odmeravanje

i

biranje, ne znaju za licencu materijala. Svaki

predmet dostojan je da postane slika, ba5 kao Sto su personal i prostor otvorene drame otvoreni za svaku lidnost, ma kako niska 6ila, i za svaku stvar, ma kako beznadajna bila, ukoliko to zahteva svet

koji treba realizovati. Metaforidki materijal ima mno5tvo oblika: obuhvata velike kosmidke pojave (mesec, zemaljsku kuglu, mezde), i banalne svakodnevne stvari (,,Zamisli buduinost kao mileram sa Seierom i cimetom... Za\to da ne zahvatimo?") 13871. Mnogostuka je i skala stilskih visina i inaiajnth vrednosti u kojoj se metaforika svaki put etablira. Ona seZe od pateitidnog do neprilidnog, od elegidnog do grotesknog, oduzdrlanog do o5trog, od jednostavnog do ekstravagantnog 13881.

Uvek su to, medutim, proizvodi odredene lidnosti i odredenog trenutka. Uvek su to signali nedeg posebnog, tutleg pravilima, a ne op3teg, uzglobljenog u neki poredak. Dok lidnost zafrorene drame svojim otmenirg biranim slikama u svoje i u ime svojih partnera potvrduje da je svet ureden planski i potbinjen odredenim zakonima, lidnost otvorene drame svakom svojom neobidnom trenutnom metaforom imova stvara sliku svog sveta, od sludaja do sludaja drukdije, dajuii odgovor samo na onaj aspekt vedito zagonetnog, nemerljivog vis-d-vis, koji se upravo u tom trenutku otvara pred njim. BAAL: Inade ce nas beli drumovi, kao andeosl
MrrmoR: Mora Ono

etaforike

l7l

Slmavidi u ovim slikama svaki put su posebni aspekti sveta 7 sagledavani iz posebne perspektive odre@enog Ja.

ovde: (prirode

, I Junako\rviS"-a-vis otkriva se na taj nadin samo odredenom doveku, I u odredenom poloZaju, na odredenom mesfu i u odredeno vreme. \tvtulo porneranje ovih akcidencija - i slika ie biti drukdija. Iz tog vezanog poloZaja nastaje u otvorenoj drami nevezana metafora: svaka stvar, prosto alhemijski, moZe da se veZe za gotovo svakog partnera, ukoliko uspe da d6. inaza posebnoj konstelaciji izrnedu junakove du5e i onog aspekta sveta koji mu se u tom trenutku nudi. U zafvorenoj drami konstatujemo suprotnu tendenciju. Tu bi se moglo govoriti o vezanoj metafori koja nastaje iz jedne nevezane situacije. Metafora je vezaria tamo gde su dve komponente najde5ie vei po tradiciji medusobno spojene 13921 , po5to je veiinom red o pomatim, owedodenirn, ne o singularnim, neuobidajenim slikama i po5to svaki predmet ne moZe da se ujedini sa svakim partnerom. A nevezunaje situacija utoliko Sto za stvaranje metaforfl nije nuZna odredena vremensko-prostorno-personalna konstelacija. LFIcEMIa: Uzalud sarl se, dakle, nadala, sklonjena ovde, Odvojena od sudbine svoje kuie, Da iu jedanput distim rukom i Eistim srcem

Okajati te5ko uprljani stan [ 393 ]

Ako zanemarimo intenzivni du5evni ton (koji moZe biti svojstven jedino Ifigeniji), kao i unutra5nji sadrZaj ova detiri stiha, i posmatramo samo metaforikg pokazuje se da bi te slike pod drugim okolnostima mogle izgovoriti i druge lidnosti ove drarne. One su

172

OTVORENA FORMA

piznate,lidnostima u drami visokog stila poznate. i unapred date. Ono Sto se ovde slaZe u sliku ne sreie se tu po prvl F ut, nego je po konvenciji i tradiciji pomato kao ne5to Sto ide zajeqae; kuia kao rod; stan, u skladu s tmg kao porodica; zlo(n kao 111.13u; distoia spolja5njeg kao distota unutra5njeg.

Koliko drukdije stoje stvari u navedenim slikarqs iz otvorene drame! Drumovi nalikuju na konopce koje putnike diZu u nebo, crveni mesec nalikuje na krvavo sedivo, a crno nebo na rnrtvadlo pokrov. Poredbeni predmeti nisu osvedodeni, odavno zbratimljeni

partneri: u trenutku radanja slike oni su se povezali pr.\-i i jedini put. Njihovo se biie ovde ne iskazu.,ie u znadenjem lspuntenoj statidnosti, nego u uprizorenoj dinamidnosti. One posedulu.onleko vi5i stepen dulnosti nego slike zatvorene drame. A ipak, 4 oj*oo rezultat 8esto se ne iscrpljuje u tome Sto se na singularan, kotrcentrisan nadin dulno predsiavlja unuha5nji svet i junakovim Ja okupira spoljaSnji, to jest i one, iako ne eksplicitno, nego skriveno.nagove5tavajuei, utazuju, kao i slike zatvorene drame, izvan_ciljaqog predmeta (mesec, nebo). Krvavo sedivo korespondira s voJcekovim dinom ubistva, koji sledi odmah zatorrr slikorn" a mrtvadki pokrov daje nam da naslutimo da ie dogadanje u sceni u poJatl dobiti rnraEan kraj: Vendla ie umreti od posledica pobadaja. Tu vei odzvanja i teidencija metafore u otvorenoj drami, na koju iemo sv6s jo5 samo jednom ukazati, po3to smo gore [394] o njo; v_ec Sovorili. Metafora se uliva u akciju. Iz podrudja slikovnog jenka ona prelazi u podrudje scenski konkretnih doga.danja. Slike noZa i probadanja vode kupovini no?a i ubistvu u Yotcnru, slike kraljice bez glave vode Moricovom samoubistvu; snovne slike o mlacenju i izrnlaienosti vode sceni mlaienja u dnevnoj realnosti t3951' Ta tendencija slike postaje primetnija tek u toku drame, a.na cilju, u-konkretnom dogadaju, u koji se ulivaju pojedinadne slilie i lanci sllu, ona postaje sasvim evidentna.

Rezime NaS" istr,afivaais imalo je za cllj da, rannatrajuii niz obeleZja, istakle dve suprotne osnovne stilske tendencije novije n1gl449!-e-d,ra;. to". To -sryro dinili- opizujuf i,pojediq4dne elemente- dranrskog umetoitt og defta; 6doj1r,vrerne, proslgrr-{i_dnosti;$ompoziciju i je4tt. Pri tom se sv4ki but kao dominantan pokizao po'iedan nodeii'princip, koji su ostala oblikovna svpjstva-slabije-ili jade podupirala i koji sm o fprm u i sa li u opo,zi--c ijrfi s q( p!c- kn o c e I in itl(dr am a za tvorene forme)llpelinquigegcimgl.($r-dina-owoieneformr!). U oba sluraja celiria je vi5e nego samo suma postojeiih delova. To zrcti'. k:ad drama prede put od prve do poslednje scene, ono Sto dini celinu ,nije samo zbir scena od I do x, vei ta celina stide i jednu kvalitativnq crtu, koja, iako nije postojala u svakoj pojedinadnoj sceni, sada proizlaziiz posebnog saglasja delova. Utoliko su celina, delovi i odrn6s izrnedu dela i celine u zatvorenoj i otvorenoj drami istovrsni' U drugb* pogledu, medutim, mogu se konstatovati bitne razfike. Osvm{mo se jo5 jednom na VelJlinovtr saZetu karakterizaciju zfr,frrorcne 1 bftorene fonne, od koje smo u predgovoru poSli.: ,,@afroysav forma, F.K.) podrazumeva prikazivanje koje, sluLedi se manje ili vi5e tektonidkim sredstvima, dini sliku pojavom koja je u sebi 6gnaidena, koja svuda ukazuje na sebe samu, kao Sto, obrnuto, stil 6&61gae forme svuda pokazuje izvan sebe samog i hoie da deluje neogranideno." Pnmenjgoo na predmet na5eg istraZivanja, to zradi: celina zatvorene dram.e je u sebi ogranidena pojav4, koja svuda, u svim svojim delovim4, ukazuje povratno na_.sgbe 91mu. .Qna je u sebi zaokruZena i zatvolgaa. Njeni delovi - tesno izrlq.tapg lidnosti; vr€me i prostor kao 61rv1dogadanja; dosledrio povezane scege; hijerarlijski rasporedbne redenice i redenidni delovi, itd,.- imaju smisao i vrednost sarQo s obzirom na celinu, nemaju nikii&e samostalnosti. Jedinstvo i iz5s1 -'lsprezentativni isedak - jamde da id celina biti zafrorena, a da ie ideja biti realizovana i delovati bez prepreka. Otvorena dra'6n, naprotiv, ukazuje izvan sebe same, Zeli neogranideno dejstvo. Neogranidena je radnja: ni podetak ni kraj nisu jasno 1

(h/ ,<-4.-t

\:v/

I

! i I

I

t

174

OwonsNe

FoRMA

markirani; vreme i prostor nisu omedeni nego slobodni, a isl
isreer KAo cELTNA: ZervoRnuA DRAMA ZaVorena dralna te4i da posreduje duhovni tolalitet. Da bi to efikasno postigla, lnora u velikoj meri da zauzda empirijsko-faktidki el ement. C e iina, j g-{r45-Lu,9, o eprem e s tivo st delo va karakf eri 5u ra dnj u k qj C_lu4! q.-cat<, ii+raEmittki,,v- rqrngn ski i" iiios toinb ve i e i k ompleksalje -celine. Taj karakter isedka se, medriiiin; zahvaljujuii' mno gim sredstvima briSe, tako da upravo ogranidenje i izolovanje dovodi do nastanka jedne celovite zatvorene tvorevine. Ono Sto leil izvan nje integri5e se u nju kroz ekspoziciju i izve5taj glasnika i prilagodava modusu prigu5ene scenske sada5njosti. Da isedak deluje kao zaoV,ralena celina, doprinose i strukfura (s jasno rnarkiranim podetkom, vrhuncem i krajem), sirnetridna kompozicija i uravnotelena dvopolnost akcije i kontra-akcije, protagonista i antagonista koji se uzajamno odmeravaju u redovnim borbenim i jezidkirn duelirna. U zatvorenoj drarni vlada univerzalna harmonija, u kojoj (desto tragidna) propast junaka potvrduje zakoniti poredak celine kao po sebi pozitivnu vrednost. Kako bi se istaklo znabenje dogadaja, kako bi se ideja nedvosrnisleno realizovala i fine nijanse u pona5anju lidnosti jasno ispoljile, iskljuduju se gruba faktidnost, dulni aspekt stvari i prostora i brutalnost Zestokih dogadaja, kao akcidencije koje remete i kode glavne linije drame. Ni iskljudivo opredeljenje zajasnu preglednost i artikulisanost (u prikazivanju dogadaja, kao i ljudskog pona5anja) takode ne donosi vi5e od jednog isedka svetskog obilja. No, prema shvatanju zatvorene drame, takav izbor ne uzrokuje osiromaSenj e izakrlljavanje, niti pak fragmentarnost, vei oslobada, iznosi ono Sto je ,,zaista" vaino i Sto je jedino dostdno da odslika t'niverzalnu celinu. I dosledno vodena radnja, i dijalog koji stremi cilju sluZe celini, zafvorenoj u sebe. Kompaktnost procesa od podetka clo kraja zaokruZuje i iznutra ogranidava tvorevinu koju on opisuje. Dramsko vreme je jedinstveno, jednolinijsko; nevelik, gotovo neprekinut vremenski raspon proteZe se jednim jedinim kolosekom.

175

, ,' '

Ono Sto ne spada u prikazani vremenski kolosek (dogadaji skrivene radnje) fritrira se i sinlronizuje preko glasnika. I ovde je, dakle, red o isedku kao celini: celina vi5e moguinih wemenskih kretanja, kao i vrernenskih kvaliteta od scene do scene, postaje u isedku oUl"Oinjenog vremena dogadaj. Samostalno doZivljeni trenutak lllezava, po5to se sada5njost iskazuje kao funkcija znadenjskog para prethodnog i potonjeg. Dramska celina apsorbuje i kretanje vremena. Ono nigde nije samostalno, utoliko Sto bi, recimo, aktivno delovalo na ljude. Isedak kao celina: prostor je jedinstven, ne zaa. z_fr. ,,rediti" preobralaj, ostaje suStinski isti tokom ditave drame. I on je slobodan od svega predmetnog, sludajnog. Lidnosti, zakojeje prostor samo pozornica na kojoj stoje, potidu iz ekskluzivnog druStvenog kruga: to su vladari, koji reprezentuju ditav narod. Oni su celoviti, Sto znadi da odgovaraju odredenoj predstavi o zrelosti i odgovornosti. koja takode irl"iraza cilj celinu, te tako oslobada uzvi5eno mesto dramskih lidnosti od svih niskih uslovnostipftyslsa i miljea. Savr5eno jasan prostor i jasna svest omoguiavaju lidnostima da sagledaju celokupni sklop, bez opasnosti da se izgube u pojedinostirna. Dramske lidnosti pripadajuTednotn stalei:u i sluZe se jedinstvenim jezikom. Govore u stihovima, jezikom visokog stila. Taj stil je daleko iznad' empirijske'- stvarnost, koju apsorbuje u prodi5ienom obliku. Isedali i-tjvdlt;uai jasno oiganfiovanu celinu. PreteZno hipotaksidki redenidni sklop uspostavlja hijerarhiju. On naglaSava celinu, daje pojedinadnom delu pomoinu funkciju i uklapa ga u jedinstveno sprovedenu perspektivu. Kretanje redenice sledi striktno ciljno usmerenu osnovnu Istom finalnom duktusu podleZe i borbeni, iako kompaktni i

liniju.

lt

ii

!!

I

i

zatvoreni dijalog. Dramske lidnosti jednako izbegavaju kako opasnosti izolacije, tako i iudljive spontanosti time Sto napu5taju pod-rudje lidnog i prepu5taju se normativnosti i op5tosti sentencioznog inaiavanja. I iz slikd progovara nadmoi op5teg nad posebnim, zaStiiene celine nad pojedinadnim: u heraldidkoj metafori komponenta slike gubi dulna svojstua; ne nagla5ava se singularnost predmeta, nego njegova su5tina, ono Sto je u njemu postojano. Isti postupak karakteristidan je za destu pojavu eksplikativnog genitiva i za formulisanje uloge. Svuda supstancija nastoji da potisne akcidcnciju, 1 , sledeii i u tome tendenciju da sc iscdak prczcnlira kao cclina. \I

I

j

I I

1

l l

,'f-)i \')/

I

OwonENaronv-l

176

Csl-rNa u ISEdcTMA: OTvoRENA DRAMA

''

Mnostvo, disperzija i sklonost ka ernpirijskorn totalitetu osobine koje desto iakrivaju cluhovne sklopove claju atektonidkoj drarni otvoren, nezaokruzen karakter. Dok se zaVorena clrama ogranidava na reprezentativni isedak i time omoguiava cla se oformi zafr otena, zaohu1ena celina, dotle faktidki neostvarljiva pretenzija na svestrani empirijski totalitet stvara fragment, ono sto, u vemmovorn srnislu, ukazuje izvan sebe salnog, sto Zeli da deluje neogranideno. Nasuprot jedinsfvu radnje, prostora i vremena u zatvoienoj drami, ovde irnamo mnostvo radnji, prostora i vremena. Dok je zatvorenoj drami dovoljna jedinstvena konstrukciona sherna, oude su potrebna tazhlita sredstva da bi se regulisale dogatiajne partikule, koje streme svaka na svoju stranu. u zatvorenoj drami ie u neku ruku moZe govoriti o razclvajanju instanci, sto sa svoje strane doprinosi preglednosti celine u dramskoj tvorevini. u otvorenoj dr;ni, naprotiv, postoji mnostvo uzajamnih uticaja, a tirne se brise i granica iznedu instanci. Disperziju radnje"ko,o-pdinira das lid?ost (centralno Ja), das slikovni j ezik (metaforidka ligatura); iast'erna (komplernentarne niti). Celina u isedcirna: spolja5nja radnja probija izstan granica koje su date podetkom i krajem clrarne. Dogaclanje podinje neposrerlno, i neposredno se prekida. unutar ove prividne granice ono ne tede kontinuirano i dosledno, nego punktuerno isprekiclano, ne slecleii odredeni ramoj, nego niZuii rnomente iste vrednosti. umesto stabilne uravnoteZenosti akcije i kontra-akcije i istoi j -vrsnih protivnika u zatvorenoj drami, ovde"imamo labilnu neravno* I teZu: junakov protivnik nije lidnost, nego svet, u svem obilju svojih j / { ' pojedinqdnih ispoljavanja. Navaljujuii na njega sa svih stana, taj svet dini junaka mon-agonistom i najdesie podvrgava radnju a-finalnorn knrznom kretanju. U skladu s tirn, i dominantni kompozicioni principie plincip kruZnog variranja onih a5pslota sveta koji se tiiu lidnosti. Isti je sludaj i s kontrastorn, koji medutim nije ravno' rneran, bilateralno simetrida4 kao u zatvorenoj drami, oego asimetridan: tezi5te samo retko lezi u sredistu. ono desto dobija mesto na podetku ili na kraju komada, kao integraciona tadka, koja u sebi koncentri5e konadni anadenjski zbir. Tu se takode otkriva nerazreSena tenzija, prodiranje izvan granica, koje stoji u suprotnosti sa tektonidkirn mirovanjem u sebi i zatvoreno5iu celine. -

,,;at i'b,' -/ -

Rnar,ru

177

-

Razobrudeno dramsko vreme raspolaZe Sirokim poljem ekspannie. Ono se oslobada kao samostalna sila i aktivno udestvuje u do-

Ni tu ne nastaje zafuorcna celina; jer, pre5irok vremenskj 6kvir neutraliSe doZivljaj kontinuiranog vremenskog toka. Dok u nuAuolu.

mtvorenoj drami neprekinuto kretanje vremenskog toka u jednom guta specifidan i singularan wemenski kvalitet scenskog tre. sment nutka, ovde, naprotig intenzivno doZivljeni trenutak baca u senku i trajanje, vremenska dubina pojedinadne scene dini da se zaboravi vremenski tok celokupne drame. Celina u isedcima: celina vremenskih i prostornih doZivljajnih moguinosti nudi se u specifidnim vremenskim kvalitetima, koji se sa specifidnim prostorima povezuju u singularnu situaciju. Gotovo svaka scena irna sopstveni prosor i sopstveno temporalno agregatno stanje. Raznolikost sveta kao prostorne celine ponovo se dodarava . pribliZno, dakle u isedcima, otvoreno i nezasiieno. Prostor i vreme daju celini specifidnost i karakter, a desto i istinski konstitui5u radnju; na taj nadin se oslobadaju svog podredenog postojanja, svoje okvirne funkcije u zatvorenoj drami i postaju aktivni. Na doveka utidu i priroda - stablo i reka, oluja i sumrak - i predmeti. Oni ga, izvuienog iz jedinstvenog idejnog i druStvenog podrudja zatvorene drame, zatvaraju u zonu wog uticaja. Ako je personal zatvorene drame ograniden u pogledu broja i dru5tvene pripadnosti, u otvorenoj drami lidnostima nisu povudene nikakve granice. Princip mno5tva vlada u svakom odnosu. Na sce- \ nu ne dolazi odredeni staleZ, koji medu sobom i za sebe reprezentuje celinu, nego mnogi staleZi. Tendencija ka empirijskom totalitetu i ovde, naravno, ima nuZno fragmentaran ishod. Jednako je nedovrSena, gledano sa stanovi5ta zrelog doveka, i strukfura pojedinadne lidnosti: lidnost postaje bliZa stvarnosti i ispunjenija Zivotom, ali gubi dobar deo slobode, kontrolisane samosvesti, lidne zaokruZenosti. Plastidno prikqzl;na gotovo u svim Zivotnim odnosima, vezana za svoj milje, uhvaiena u mreZu dula, ova dramska lidnost gubi ono Sto je za lidnost zatvorene drame bitno: racionalnost, distancu prema sebi samoj i u svemu Sto se nade naspram nje, Sto je jedino jemstvo odgovornog sudenja i odludivanja. Ona vidi samo ono sledeie, a ne celinu. Ali, to sledeie - deo koji se u otvorenoj drami osamostalio - involvira celinu. Za lidnosti u zatvorenoj drami, naprotiv, to sledeie je (nepodeljena) celina.

'

178

i

OrvoneNe FoRMA

Rpm,m

Celina u isedcima: doZivljajno podrudje je Sire, Sarenije, raznolikije, ali se upravo znto ne moZe shvatiti kao pregledna celina. Zafrorena drama u velikoj meri preme5ta kretanje spoljaSnjeg dogactanja u junakovu duiu, Sto znatil. u du5evno-duhovni prostor, ograniden jasnim konturama odredene lidnosti. Otvorena drama, nasuprot tome, oslobacla u pantomirni unutarnja uzbudenja i projektuje ih u slobodan prostor teatarske scene. Pojedinadna scena je oslobodeni, osarnostaljeni deo jedne velike pragmatidke celine, koja je obuhvatnija od celokupne ponudene radnje. Ona stoji u neposrednom odnosu prema celini, jer implicira

.

su stekli nadmoi, oduzimaju govorniku sposobnost za svaki poredjaka da postaje nemobeni opis, njihova fascinantna snaga toliko je su(e da se jedan singularan proces uvrsti u vei postojeie iskustvo. "lentkomuobtidavanju se ne otima samo celokupni sklop, vei ponekad i ono pojeclinadno; ono ne biva identifrkovano, nego samo dodarano, da bi uspelo da izvude neizrecivu rnoi bezlidnog.

I

I rnetaforika jasno odslikava odnos izmedu kolektiva i izolacije i strukturu celine u isedcima. lb se, na jednoj strani dogada u kolektivnom slikovnom materijalu iz poslovica, narodnih pesaru, Biblije, . bajke i sna, kacl usamljeni pojedinac nastoji da svoj doZivljaj podup-

i uprizoruje neki njen karakteristidan aspekt. Postodakle, veii afinitet ianedu najrnanje i najveie jedinice nego izmedu manjilr jedinica medu soborn. Celina u isedcirna, fragrnent kao re:zultat tendencije ka empirijskom totalitetu - ta cfla karaklcri5c gotovo sva svojsfva otvorene clrame. Zahvaljujuii njoj, Iulna ullrizorenost i plastidna samostalnost pojedinadnih delova baca.ju u scnku njihov konsekventno-logidki neksus. Shodno lonrc, i u radnji i u sintaksi na delu je induktivni vid i nadin slruklurisanja. Polazna tadka je pojedinadni redenidni deo, ko.ji sc u parirl:rksidkorn nizanju pridruZuje sebi slidnima. Sklop, rncrlutirn, klo i k:rrl.jc rcI o pojedinadnim scenama, ostaje u podrud.i u potl- lo g itkt)9, van gralnatidkog. Poliperspektivistidki poglcrl na svcl rrculralilc svako vrcdnosno stepenovanje, svako hijellrhizov:rrr.jc u sklatlu s nckorn jedinstvenoln osnovnom linijom. Rcdcuicl sc skokovito krcic od talke do tadke i hvata stvamostkao stalno llrourcnljiv slcd aspekata, pri dernu dulna uprizorenost svaki put sakriva racionalni koshrr. To odgovara odnosu jezika i prlkanvane stvarnosti. Ako se u zatvorenoj drami sfvarnost filtrira i podiZe u ravan visokog, kompaklnog jezlka stiha, a kabasta rnaterijalnost kroti i stilizuje u ekskluzivni prostor hijerarhijski uredene sintakse i birane slikovnosti, jezik otvorene drame nastoji dainazi stvarnost u istd ravni, bezuzdrlavanja i neposredno. Posledica je opet govornikova obuzetost sledeiirn i pojedinadnm! a ne pouzdan pregled celine. Agresivna empirijska stvarnost jezidki gura doveka u defanzivu: on je kadar da je shvati samo u zadetku. Bekstvo u pantomimu ukazuje na njegovu zanemelost pred nadmoinoSiu onoga s dime je suoden; anakolut, elipsa i prekid redenice ukazuju, ope! da je on to savladao samo napola, fiagmentarno. Ofuda i transcendirajuia evokacija: objekti, koji centralnu ternu

re slikama iz opSteg, nad-stale3kog izvora. Na dmgoj

- u inclividualiznenadna, rnetaforama, kacl neponovljiva slika sigposebnim nim posebnog nezamenljiw konstelaciju subjekta i nalinje singularnu, aspekta sveta, a time omoguii i da celina bljesne u isedku metafore.

ji,

-'

r79

PnwReupNE NAPoMENE O ISTORIJSKOM JAVLJANJU STTLSKIH TENDENCIJA

PokuSali smo da opi5erno i protumadimo dve suprotne osnovne stilske tendencije u drami, o kojirna smo na podetku kazah da se, uz izvesna odstupanja, sreiu svuda gde se pi5e drarna, nezavisno od epohe i lidnosti autora; Ipak smo, meclutirq ogranidili istraZivanje.

Prostorno: preteZno. na nernadko jezidko podrudje. Vremenski: na detiri veka. Grada je svedena na nekoliko drama koje smo smatrali' egzernplarnirn za prikazivanje osnovne lendencije. Kao Sto smo rekli u predgovoru, ovo istrafivanje shvatamo kao nuZni uvocl, s jedne strane za uspostavljanje novih stanoviSta u interpretaciji drame, a s clruge - za rannatranje Sirih sklopova u istoriji drame t 39 6 I . Dakle, reii da su Tx,qA Gerltarta Haqfirnana otvorena drama, ne znadi samo skovati fonnulu i okaditi je ovom delu kao etiketu. Time pre karakteri5emo rnno5tvo pojedinadnih dramskih crta - radnju, jezik, oblikovanje vrernena itd. - kao i njiJrovo sadejstvo u komadu. Osirn toga, ne na poslednjern rnestu, odredujerno i autorovo opredeljenje, na osnovu koga rnoZemo da zakljudimo kakav se pogIed na svet nudi u kotnadu. NaS predrnet navodi na pitanja. Rccirno: u kojoj rneri, za5to i s kakvirn poslcclicarna jeclan aulor tncnja gore prikazane osnovne tcndencijc, izvudcnc r,r ckslrcrtrnirn oblicilna'? Kod ilelu:lu, rccirno,

I

I

OTvoRENA FoRMA

180

to pitanje moglo bi voditi novim turnadenjima. Kritidko poredenje izmedu idealno-tipskih stilskih tendencija zatvorene drame i posebnih istorijski i li6no uslovljenih izvodenja ove tendencije recimo u Hnnoou r MANJAMNT i Gtcu r NJEGot/oM qRSTENU moglo bi obelodaniti vafue diskrepancije, koje mnogo govore o Hebelovoj fiozofskoj i dramatur5koj, kao i sociolo5koj i istorijskoj poziciji: diskrepancije izrnedu jasne organizaclje visokog stihovnog jenka i emocionalnog elementa koji ga prigu5eno potkopava; izrnedu kraljevski 'uzvi5enog javnog statusa lidnosti i njihovih privatnih psihidkih opsednutosti;izrnedu tektoniEki sfroge strukture drame (u oblikovanju radnje, prostora i vremena), koja odgovara autorovoj zatvorenoj sistemsko-filozofskoj slici sveta, i sve raspardamjeg, we usamljenijeg sveta industrijske epohe; izrnedu muSki odredene sfere visoke tragedije i emancipacije Zene (junakinje Marijamna i Rodopa ne brane neku nad-vremensku i nad-polnu, u neku ruku neutralnu ideju, nego svoj praiskonski" specifidno Zenski problem). Ovde se nameie jedno pitanje, koje nlan iz okvira pojedinadnog dela: kako se ranojjednog dramatilara odnosi prema ovim dvema osnovnim tendencijama? Setimo se kretanja Geteovog dramskog stuaranja: od otvorene drame, Pnl-Flusrl i Gocl oo Bnruunton'tt, ka zatvorenoj drami, Irrctwut, Tlsu, VlttnRACNoJ KCEN, pri demu u drugom delu Ftusrt dolazi do vrlo proizvoljne sinteze obeju tendencija.

I

slidno je, i drukdije kod Stlera, koji podinj e RAZBotNrcru.t, komadom bliskim otvorenoj drami, s M.arutou Srtunr i VsnntucoM IZ Mnswn dolazi do zatvorene drame (ianedu ovih dveju drama stoji jedan me5oviti tip, 'romantidna tragedij a' DEvrcA rz ORLEANA), zatitmu Vnnmuu Totv, a joi vi5e u Dtunrutu napu5ta tektonidku strogost. JoS drukdijim putem ide Grabe, koji se kao dramatidar sve snaZnije pribliZava otvorenoj drami. To se lako moZe ustanoviti na njegovoj drami Hmn.u. Grabeov smer je obrnut od Geteovog u Irrcewm, koja je prvo koncipirana u prozi, a zatim, primereno svojoj strukturi, izvedena u stihu. Grabe je H,uwnnz podeo u jambu, koji je, medutim, vei naginjao prozi: .O stihu sno jude govorili, i u tome se slaZemo. Svesno, nnmemo srm ga pisao onakvog kakav je, ali u celosti bez afekcije. Treba li veiito da nosimo stare dakiire? I Siler je to slutio: cfr. njegov jamb u Tstu sa onim u DoN K*rosU i MARII STruART. (Grabe hnermanq 17. 12. 1834). Dakle, i Grabe je video

RTzME

I8I

promenukod slerat vec sledeieg dana,

lg. 12. 1s34. pise laermanu: stih u drami o Hanibalu ,je poluta::, ja ga cepam, kao 5to se cepa nov, neobradeni ka_ men za plodrrik, i preobraZavam.ga u prozu... Grabe nastavlja: ,,Moja glava time dobija jo5s/oDodniji prostor za igru, surda vidim kako komad'posiai6ioS Uogi, moderiraniji i sainiji; azatim- to je moj razrog-ako zanemarim uu#it t,iihovnog meha, ritam kome teZim mgcu najbolje i najprijatrije da izrazim u pro2i... Sada ni je takode lak-o da pregbrazim poneku pompeznost u pojedinadnom naiinu go\orq koju sa sobom nosi stih, i da jrmake pribtim srcu...-Swar s Hanibalovim stihovima veoma me je uzbudila, obradovala.." Op5irno smo citirali pisma u Zelji da pokaZemo da su se pojedi_ svesno ot.itati

ni dramatidari i u jezidkom uoblidavanju veoma jednoj ili drugoj stilskoj tendenciji.

Nadovezujuii se na nase preteZno tipolosko istrafivanje, moZemo dalje pitati: koje epohe, koja istorijska i drustvena situaiija preclstavljaju najplodnije tle za jednu, odnosno drugu stilsku tendenciju? I na to pianje odgovor se u nasem okviru moZe samo naznaditi.Ier, dok u 17. veku u Francuskoj trag6die classique gotovo u celosti odgovara zatvorenom tipu drame_, u Grifijusovim i Loenstajnovim tragedijama, a jos snainrje kod Spanaca nalazimo pojedinadne stilske crte otvorene drame. Najzad, engleski dramatidari tog doba uopste uzev vi5e tendiraju otvorenorn nego zafuorenom tipu. MoZe se, dodu5e, reii da odredene epohe daju prednost jednom od dva stilska tipa; tako je zatvorena drama hijerarhijska i aristokratska, stabilna u veri i druStvenom integritetu bliskl dobu srodne orijentacije; ali su, ipak, retka vremena u kojima se jedna stilska tendencija realizuje u najveiem stepenu disto i iskljudivo. potreban je, odigledno, komplementaran i korektivan uzajarnni uticaj suprotnih tipova. Primer zato daje rimska tragedija. u komadima s"o"k", njenog usarnljenog majstora, zntuorena drama je prilidno ekstremno ostvarena. u njegovo doba nema vredne ozbiljne drame suprotnog tipa. senekini komadi u njegovoj epohi nisu izvodeni, oni dofivljavaju svoj teatarski i knjiZevno-istorijski tdumf tek u renesangi. Uz to, suprotna tendencija ka slobodnijem i manje strogom pri_ kazivanju stvara sebi ventil u podliterarnom podrudju: u trkama ko-ld i lovu na iivotinje u areni. Kodelizabetanaca.domiqiratendeqsija_kl,gtvq_r__e_noj_{a,rgi*!1_ isfi-rn-ah; ko_[-.1-ih

r. J"rf3"jr I siifrn -tuo."oog tipu. ortola"G*"oti se-dd drame niegiritr savre-

vrn-imo se ntsdk-spii'b\'u dramq

menika razlikuje gotovo iskljudivo u stepenu i svojstvima 13971. Nemadki autori otvorene drame, od Lenca do Brehta, uvek su se ra-

OrvoRrNa FoRMA "2

Uplkos toc, nijedna od njegovih drarna, pa ni labavo strukturisane istorijske onike, nije dostigla ekstrernnu fonnu otvorene drarne, koja je bila rbidajena u Nemadkoj. Njegova drama, pre, u otvorenoj formi porzuje crte tektonidkcg tipa. r pozivali na Sekspira kao svog dramatur5kog rpetedu.

Otvorena forma kod Sekspira euvegq [i jpdinstv-a .su-ukinu ta. U polirnitij skom paralelianu 'epliie se nekoliko niti radnje (pre svega a Kn.tLLu Lnv i Taouu t RESIDI), stvarajuii rnno5tvo medusobno kornpiernentarnih i kontrstnih gledanja na centralnu temu. I prostorno i vrernensko oblikoanje na napred iz\oLeni nadin nudi celinu u isedcirna. U svakom udaju, ne u ekstremnoj meri, kao u odgovarajuioj nernadkoj drari: dramski proces realizuje se u razvojnom kretanju, eksponira se a podetku i stiZe do pravog kraja (ne do otvorenog prekida). U rladu s prirodorn clFvorene draine, medutirn, ovo razvojno kretanje e javlja se kao pragrnatidki i -v-remenski zgusnut kontinuitet, nego ao posledica relativno sarnostalnih dogaclajnih partikula, sa vlastim scenskirn gestom, vlastitom prostornoSiu i vlastitim vrernensim kvalitetom. Ako i nema scenskilr didaskalija, ipak jezik situaci: stuara jedan specifidan prostorni ambijen! koji aktivno udestvuje dramskom dogadanju: livada, bura u Kn;ltu I1RU, uske veneciinske ulice na podctku OrELt, rnakabristidki lokalitet groblja u { tM L ETU, mradno-rnagloviti pejzaL Skotske u Mt c n tru. - U zatvocnoj drami junaci rnoraju irnati visok poloZal; ali, jo5 u veioj meri ego njihov druStveni status, njihovu velidinu dine ogrornne raanere lihove volje, njihove slrasti i njihove sposobnosti trpljenja. Tu veliinu ne ugrolavapowemeno totalno odsustvo samokontrole i zamuivanie njihove svesti t 398 L Sto bi u zatvorenoj drarni morao biti ludai [ 399 ] . Jezik dijaloga i monologa povezuje svojstva otvorene zatvorene dramg: uslovljen je situacijom i kadar da se spontano irsplamsa povodorn svakog pragrnatidkog dogadaja, a istovremeno 'orli izvan situacije i ume da pojedinadno i posebno ukotvi u optcrrr. 'I'u, dodu3e, ne postoji izrazito sentenciozni dijalog, ali, ver,irlni dueli, koji su mu srodni na ne5to neobavezniji nadin, potvrduju ;ryt:rlniIko obrazovno, a time i dru5tveno stajali5te govornika. llpravo se u ieziku, sadrZinski i sintaksidki, odslikava jedna ';rzna crta, koja Sekspirov pogled na svet pribliZava zatvorenoj

183

drami: verovanje u hijerarhijski ustrojen wet u korespondenciju izrnedu rnikrokosrnosa lidnosti i makrokosmosa svernira (stepenasta vezainnedu doveka -drtave -prirode -kosmosa). Tome odgovara dru5tvena hijerarhija, koja, metlutim, nasuprot zatvorenoj drami, i nrZfun staleZima (slugarna, siromasima, obidnim vojnicirna) priznqe pravo na postojanje u drami i daje irn boju i samostalnost. Personal Sekspirove'drame nije, dakle, ekskluzivno aristokratski; njegov jezik takotle ne podleZe zakonima jedinstvenog visokog stila, nego me5a uzvi5eno i nisko t400 L tragidno i komidno, stih i prozu. Ove napomene o istorijskom javljanju dveju stilskih tendencija imale su za cllj samo da nagoveste neka dalekoseZnija pitanja, koja bi rnogla proizaci iz rezlttltata na5eg istraZivanja. One istovrelneno ukazuju naven) i uzajarnni uticaj ianedu jednog vi5e statidkog rnetoda knjiZevno-naubne studije kakva je ova, i njenih vi5e dinamidkih, knjiZevno-istorijskih pretpostavki i konsekvenci.

l

I