FAKULTET ZA MENAD@MENT NOVI SAD
SEMINARSKI RAD IZ UPRAVLJANJA RAZVOJEM
TEMA: INVESTICIJE – pojam, vrste, struktura, determinante, metode, finansiranje
Mentor: Student: Prof. Dr Du{anka Jovovi}
SADR@AJ
Str. UVOD…………………………………………………………3 1. Investicije – pojam, vrste…………………………………...4 1.1. Struktura investicija………………………………………6 1.2. Determinante investicija………………………………….7 1.3. Efikasnost i metode za ocenu efikasnosti investicija……..8 1.3.1. Interna stopa prinosa……………………………………9
2
1.3.2. Sada{nja vrednost kapitalnog dobra……………………9 1.4. Finansiranje investicija…………………………………...10 Zaklju~ak……………………………………………………...1 1 LITERATURA………………………………………………..12
UVOD Investicije su bez ikakve dileme jedna od naj~e{}e kori{}enih re~i od strane ekonomista, menad`era, preduzetnika. Kada jedno preduze}e koristi novac da bi izgradilo neki kapacitet (proizvodni) ono ra~una da }e mu ta investiciona aktivnost pove}ati dohodak. Tako razmi{ljaju i ljudi iz organizacija kao {to su banke, penzioni fondovi i dr. U teoriji privrednog razvoja, sam pojam investicija je {iri i odnosi se kako na finansijske investicije tako i na investicije u ljudski kapital i ulaganja u prirodni kapital.
3
“Investicije predstavljaju proces alokacije 1 ekonomskih resursa u vremenu.” Ina~e, krajnji cilj u procesu alokacije ekonomskih resursa u vremenu realizacija optimalne potro{nje u raali~itim vremenskim periodima. Za svaku nacionalnu ekonomiju je od esencijalnog zna~aja alokacija resursa u vremenu. Zato {to se neka privreda i dru{tvo mogu razvijati pod pretpostavkom da deo sada{njih resursa upotrebljava za pove}anje proizvodnih kapaciteta koji mogu obezbediti bolje zadovojenje potreba u budu}nosti. Smanjivanjem teku}e potro{nje dru{tvo mo`e stvarati uslove za pove}anje potro{nje budu}ih generacija.
1. Investicije – pojam, vrste “Re~ investicija poti~e od latinske re~i “investiren”, koji ima zna~enja ulaganja u neki unosan posao ili preduze}e.
Cvetanovi}, S., Teorija privrednog razvoja, Univerzitet u Ni{u, Ni{, 2002. str. 331 1
4
Osnovna uloga investicija u procesu dru{tveno – privrednog razvoja sastoji se u pobolj{anju opremljenosti preduze}a {to pove}ava efikasnost `ivog rada, a samim tim proizvodnja postaje produktivnija. Investicije ne podrazumevaju rast dru{tvenog rpoizvoda, ali njihova veza i sadejsvo sa nizom rali~itih tehni~ko-ekonomskih faktora u funkciji vremena, dovodi do razvoja proizvodnih snaga, do unapre|enja dru{tvenih odnosa, {to dovodi do rasta i razvoja dru{tvenog sistema, odnosno pro{irene reprodukcije. Cilj investiranja mo`e da bude zapo{ljavanje i pove}anje dru{tvenog prihoda” 2 “ Osnovno obele`je investicija ogleda se u ~injenici da promena njihove veli~ine ima velikog uticaja na kreiranje veli~ina agregatne tra`nje i analogno toj ~injenici ima uticaja na promenu proizvodnje i zaposlenosti na nacionalnom nivou.” 3 “Su{tina investicija ~ini povla~enja zna~ajne koli~ine resursa iz teku}e potro{nje i pove}anje osnovni proizvodnih i neproizvodnih fondova u cilju obezbe|ivanja uslova stabilnosti razvoja.”4 Danas postoji nekoloiko podela investicija. Prema nameni one se dele na: - privredne - neprivredne Privredne investicije slu`e direktnom uve}anju proizvodnog potencijala privrede, a njihov
Rosi}, I., Rast, strukturne promene I funkcionisanje privrede, Zavod za ud`benike I nastavna sredstva, Beograd, 1998. str. 257 Cvetanovi}, S., Jovovi}, D., Ekonomija, Vi{a poslovna {kola, Blace, 2002. str. 145 Rosi}, I., Rast, strukturne promene I funkcionisanje privrede, Zavod za ud`benike I nastavna sredstva, Beograd, 1998. str. 257 2
3
4
5
materijalni oblik predstavljaju sredstva za proizvodnju tj. sredstva za rad i predmeti rada. Neprivredne investicije obuhvataju investiciona ulaganja namenjena podizanju objekta dru{tvenog standarda ili administracije. Ne u~estvuju direktno u proizvodnji materijalnih dobara, ali predstavljaju svojevrstan uslov proizvodnje, te idnirektno uti~u na njen obim, kvalitet i efektivnost. Slede}a podela investicija je na: - investicije u osnovna sredstva - investicije u obrtna sredstva Obe vrste su nu`ne za porast proizvodnje, a njihove zajedni~ke karakteristike se sastoje u tome {to slu`e stvaranju materijalnih uslova proizvodnje. Predstavljaju jednokratne tro{kove izvr{ene pre otpo~injanja proizvodnje i ~ine neutro{eni deo dru{tveog proizvoda. Izme|ju njih postoje va`ne raslike, a one proisti~u iz nejednakog na~ina finansiranja osnovnih i obrtnih sredstava. Osnovno se tro{i polako udu`em vremenskom periodu njihovog trajanja, tokom koga osnovna sredstva postupno postepeno prenose deo svoje vrednosti na nove proixvode. Za razliku od njih obrtna srdstva se tro{e odjednom u jednom reprodukcionom ciklusu, te svojom celokupnom vredo{}u ulaze u novoproizvedena dobra. Investicije se mogu podeliti na: - demografske - ekonomske demografskim investicijama Pod se podrazumeva deo dru{tvenog proizvoda koji je neophodan da se ulo`i, da bi se zadr`ao ve} dostignuti nivo (dru{tvenog proizvoda) po 6
stanovniku. (per capita) U slu~aju da do|e do pada dru{tvenog proizvoda po stanovniku, do{lo bi i do pada `ivotnog standarda stanovnika. Kada se podmire sve demografske investicije, ekonomske investicije pokrivaju se koje minnazivamo jo{ i investicije privrednog razvoja. Podela investicija na: 1. Bruto investicije 2. Neto investicije 3. Nove investicije Pod bruto investicijama se podrazumevaju ulaganja u ve} postoje}e kapacitete i izgradnju novih kapaciteta. Postoje dva izvora finansiranja bruto investicija a to su: - amortizacija (za postoje}e kapacitete) - akumulacija (za nove kapacitete) Pod neto investicijama se podrazumevaju ulaganja u fiksne fondove. Kod ovih investicija izvor finansiranja je novostvorena vrednost. Pod novim investicijama se podrazumevaju ulaganja u nove fiksne fondove i nove premete rada tj. u nova osnovna i obrtna sredsstva. Izvori novih investicija predstavljaju: - akumulativni deo amortizacije - akumulacija Pod akumulativnim delom se podrazumeva izdvajanje iznad zakonom propisane stope. 11. Struktura investicija Najva`nije strukture investicija su: 7
1. Tehni~ka 2. Reprodukciona 3. Ekonomska Pod tehni~kom stukturom investicija podrazumeva se podela na: - gra|evinske objekte - opremu - ostalo Investiranjem u gra|evinske objekte se stvaraju op{ti uslovi poslovanja. To zna~i, ulaganje u upravne zgrade, fabri~ke hale i dr. Investiranje u opremu predstavlja jedan indikator razvijenosti jednog dru{tva. Ona dr`ava koja ima ve}I stepen tj. postotak ulo`en u oopremu smatra se razvijenom dr`avom odnosno zemljom ~iji se privredni razvoj nalazi na vi{em stepenu. Slede}a podela se odnosi na reproduktivnu strukturu pod kojom se podrazumeva odnos izme|u vlastitih i tru|ih sredstava. Najva`nija i najbitnija struktura, ekonomska struktura koja mo`e biti: - struktura po privrednim sektorima - struktura po privrednim oblastima
-
Ekonomska struktura po privrednim sektorima: - primarna - sekundarna - tercijalna Druga struktura, po privrednimdelatnostima: industrija poljoprivreda trgovina ugostiteljstvo saobra}aj 8
- turizam - zanatstvo I dr. 1.2. Determinante investicija “U ekonomskoj literaturi se kao tri najva`nije determinante investicione aktivnosti navode: 1. Visina kamatne stope 2. Tehnolo{ke promene 3. O~ekivanja Na investiciono odlu~ivanje ima uticaja visina kamatne stope. Rast kamatne stope na tr`i{tu uti~e na rast investicionih aktivnosti. Ako su o~ekivanja godi{nji prinosi na nivou ve}em od ve}ih prinosa koji bi ostvarili u obliku kamate u slu~aju da je raspolo`iv kapital plasiran na tr`i{tu kapitala, preduze}e ima interesa da investira.”5 “Tehnolo{ke promene su najdinami~niji faktor privrednog razvoja. One prouzrokuju velike promene u ukupnom ekonomskom `ivotu. Njihova je karakteristika neravnomertnost. Inovacije kao proces uvo|enja novih proizvodnih procesa povezane su po pravilu sa najrazli~itijim investicionim odukama. Ponekada teholo{ke promene deluju kao izuzetnojaka prinuda buu}i da je opstanak i razvoj preduze}a primarna funkcija njegove inovativnosti. O~ekivanja u budu}nosti prou~avaju determinantu investicionih aktivnosti. Preduzetnici pristupaju investicionim aktivnostima nakon procene
Cvetanovi}, S., Jovovi}, D., Ekonomija, Vi{a poslovna {kola, Blace, 2002. str. 146-147 5
9
bgudu}ih koristi. Sa svoje strane svaka budu}nost je neizvesna”6 “Teorije investicionih aktivnosti predstavljaju jedno od najkontraverznijih podru~ja ekonomske analize.”7 Danas postoje dva pristupa prilikom razmatranja odluke o investicijama nekog preduze}a. Prvi, preduze}e mo`e da odlu~i da kupi neko kapitalno dobro i da na taj na~in pove}a svoje tokove kapitala. Kupovina kapitalnih dobara predstavlja na~in na koji jedno preduze}e realizuje svoje investicione planove. “Me|utim, mo`e se pretpostaviti da firma ra~una da do budu}e koristi od investiconih ulaganja do|e uzimanjem nekog kapitalnog dobra u odre|enom periodu vremena pla}aju}I cenu njegove upotrebe ukoliko jeo ovo povoljno firma }e odmah rentirati” 8 1.3. Efikasnost i metode za ocenu efikasnosti investicija Efikasnost investicija se meri i utvr|uje preko kapitalnog koeficijenta. Pod kapitalnim koeficijentom se podrazumeva odnos izme|u osnovnih sredstava koja su neophodna da se ulo`I da bi se ostvarila odre| ena koli~ina proizvodnje. Ova definicija se mo`e poistovetiti sa definicijom prose~nog kapitalnog koeficijenta. Pored prose~nog koeficijenta. Postoji jo{ i marginalni i ispodobni kapitalni koeficijent. Ispodobni koeficijent se Cvetanovi}, S., Teorija privrednog razvoja, Univerzitet u Ni{u, Ni{, 2002. str. 334-335 Sekulovi}, M., Kitanovi}, D., Cvetanovi}, S., Makroekonomija, Zavod za ud`benike I nastavna sredstva, Beograd, 1997. str. 177 Jorgenson, D., Capital Theory and Investment Behaviour’ American Economic Review, No. 53. 1963. 6
7
8
10
upotrebljava kada se ne uzima u obzir aktivizaioni period. Pod aktivizacionim periodom se podrazumeva vremeod trenutka investiranja do trenutka aktiviranja srestva za rad. Na kapitalni koeficijent uti~u dve grupe faktora: - faktori materijalne prirode - faktori institucionalne prirode U faktore materijalne prirode spadaju struktura investicija, izvori investicija, stopa, udeo bruto investicija u dru{tvenom proizvodu. Pod faktorom institucionalne prirode se podrazumeva karakter jednog privrednog sistema. Pod privrednim sistemom se podrazumeva institucionalni okvir u kojemu se odvijaju sva ekonomska kretanja u privredi. 1.3.1. Interna stopa prinosa “Interna stopa prinosa prinosa predstavlja godi{nju stopu prinosa na kapitalna ulaganja.”9 “Preduze}e preduzima investicione projekte u sada{njosti o~ekivanim profitima u budu}nosti. Da bi se izra~unala rentabilnost projekta mora se uspostaviti veza izme|u sada{njih investicionih tro{kova i budu}ih o~ekivanja prinosa. Kriterijum za prihvatanje ili neprihvatanje pojedinih investicionih pojekata predstavlja veli~ina grani~ne efikasnosti kapitala.”10 1.3.2.. Sada{nja vrednost kapitalnog dobra Cvetanovi}, S., Teorija privrednog razvoja, Univerzitet u Ni{u, Ni{, 2002. str.342 Cvetanovi}, s., Jovovi}, D., Ekonomija, Vi{a poslovna {kola, Blace, 2002. str.155 9
10
11
Sada{nja vrednost kapitalnog dobra povezan je sa neto prihodom koji mo`e biti ostvren po osnovu njegovog vlasni{tva. Na sada{nju vrednost kapitalnog dobra uti~u psiholo{ki faktori u koje spada stanje poslovnog poverenja koje mo`e a ne mora biti bazirano na ekonomskim kriterijumima. Jedan od najva`nijih faktora je veli~ina stokova posmatranih kapitalnih dobara. Ukoliko do|e do pove}anja jednog kapitalnog dobra pove}ava se potencijalna ponuda tog kapitalnog dobra i naravno sni`ava se potencijalna cena tog dobra. 1.4. Finansiranje investicija Prilikom realizacije investicionih ideja, postavlja se jedno pitanje sa kojm se susre}e svaki investitor, a to je pitanje izvora finansijskih sredstava. Izvori za finansiranje investicija su: 1. Sopstvena sredstva 2. Dopunska sredstva Sopstvena sredstva ~ine srdstva akumulacije i amortizacije tj. sva raspolo`iva sredstva po bilansju stanja, kao i sredstva dobijen prodajom osnovnih sredstava, iz priliva od sredstava datih u zakup i sredstva koja }e se vratiti kao deo investirovanih dugoro~nih plasmana. Dopunska sredstva ~ini akumulacija koja je podeljena na: - kredite - zajedni~ka ulaganja - bespovratna sredstva
12
“Akumulacija se defini{e kao ekonomski proces ~iji je rezultat potencijalna zamene i formiranje novih osnovnih fondova.”11
Zaklju~ak Treba imati na umu da je upravljanje investicijama centralna poluga politike dugoro~nog privrednog rasta. Zbog ovih razloga prema ovoj poluzi rasta koncentrisana je najve}a pa`nja u svim zemljama, podjednako, kako u malim i velikim, tako i u razvijenim i siroma{nim zemljama. Veli~ina svih oblika investicija se nalazi u obrnutom korelativnom odnosu sa visinom kamatne stope. Vi{e kamatne stope uti~u na tast tro{kova po jedinici kapitala u preduze}ima koja investiraju u osnovne proizvodne fondove.
Risti}, D., Upravljanje razvojem, Fakultet za menad`ment, Novi Sad, 2004. str. 167 11
13
LITERATURA Cvetanovi}, S., Teorija privrednog Univerzitet u Ni{u, Ni{, 2002.
razvoja,
Cvetanovi}, S., \urovi}, G., Privredni razvoj: teorija, politika I planiranje SMB studije, Ekonomski fakultet, Podgorica, 1996.
14
Cvetanovi}, S., Jovovi}, D., Ekonomija, Vi{a poslovna {kola, Blace, 2002. \eri}, B., Teorija I politika privrenog Savremena administacija, Beograd. 1997.
razvoja,
Jorgenson, D., Siebert, S., A Comparasion Behaviour’, Journal of Economic Literature, No 9, 1968. Risti}, D., Upravljanje razvojem, menad`ment, Novi Sad, 2004.
Fakultet
za
Rosi}, I., Rast strukturne promene I funkcionisanje privrede, Zavod za ud`benike I nastavna sredstva, Beograd, 2004. Sekulovi}, M., Kitanovi}, D., Cvetanovi}, S., Mikroekonomija, Zavod za ud`benike I nastavna srdstva, Beograd, 1997.
15
