SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.
WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM AKO VAM TREBA EDUKATIVNI MATERIJAL BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI , MATURSKI RAD, ILI POWERPOINT PREZENTACIJA NA NASIM SAJTOVIMA CE TE NACI SVE NA JEDNOM MESTU . SVI VAM PRUZAJU SAMO IME ZA SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD A MI VAM DAJEMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE TRI STRANE U PDF-U TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE PRAVI RAD BEZ PROMASAJA. NASA BAZA SADRZI SVAKI GOTOV SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD KOJI CE VAM IKADA ZATREBATI, MOŽETE GA SKINUTI I UZ NJEGOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATRUSKI RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI POTPUNO UNIKATAN SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA NAŠEM FORUMU KAO I BESPLATAN SEMINARSKI, PREPRICANE LEKTIRE, PUSKICE I POMOC. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA KONTAKT FORMI.
Sadrzaj Sadrzaj..............................................................................................................................................2 UVOD...............................................................................................................................................3 1. Prikupljanje podataka...................................................................................................................3 Posmatranje..................................................................................................................................4 Ispitivanje.....................................................................................................................................5 1.2.1 Intervju.............................................................................................................................6 1.2.2 Anketa.............................................................................................................................8 Test...........................................................................................................................................8 Upoređivanje ..............................................................................................................................9 1.4 Merenje...............................................................................................................................9 Analiza sadržaja ....................................................................................................................................................10 ZAKLJUČAK.................................................................................................................................11 LITERATURA...............................................................................................................................12
UVOD Svakodnevno shvatamo da su informacije (podaci) ključ ka uspešnom obavljanju poslova, tako da ljudi teže ka što boljim i kvalitetnijim informacijama. Sada kada živimo u XXI-om veku znatno je olakšan način dolaska do tih informacija. Sociologija kao drustvena nauka itekako posvećuje pažnju prikupljanju tih podataka. Kao što i sami znamo društvo je obiman pojam tako da su se u sociologiji razvili metodi za prikupljanje podataka o društvenim pojavama. I sama reč, metod, koja potiče od latinske reči methodos što znači put ka nečemu, govori o cilju prikupljanja podataka. Konkretno naš put je put ka istinitom saznanju. Ja sam izabrala ovu temu jer mi je veoma interesantno biti stalno u centru događanja, naravno naglašavam vizuelno, dok sam stvarala sliku o metodama prikupljanja podataka. Ispitivači moraju biti stalno u kontaku sa ispitanicima, moraju stalno biti u pokretu i to naravno dovodi do pozitivnih rezultata. Da krenemo od prikupljanja podataka.
1. Prikupljanje podataka Prikupljanje podataka je jedna od najbitnijih faza u naučnim istraživnjima. U danasnjem svetu informacije su čudo, a do njih se može doći na mnogo više načina , za razliku od ranijih godina. Informacija je ustvari skup podataka. Da bi se ti podaci sto kvalitetnije prikupili postoje brojni metodi za prikupljanje podataka. Ali prilikom istraživanja društvenih pojava javljaju se pojedine objektivne poteškoće. Pre svega društvo se stalno menja pa su i pojave u društvu podložne čestim promenama. Neke od poteškoća proizilaze iz potreba dugotrajnog posmatranja koje je nemoguće izvesti pa se u savremenoj sociologiji teži ka posmatranju kratkotrajnih pojava u društvu, a zatim i zbog velikog obima društvenih pojava i njihove složenosti što zahteva razlaganje tih pojava i razmatranje njenih pojedinačnih delova. Uz to, sva ta prikupljanja vrši covek koji je i sam deo društva koje se istražuje. Bez pristrasnosti, ali čovek kada postane deo posmatranja on menja svoje ponašanje. Zbog poteškoća koje se javljaju prilikom prikupljanja podataka u savremenoj sociološkoj metodologiji koristi se veći broj metoda prikupljanja podataka.
Najpoznatiji i najčešći metodi prikupljnja podataka su: Posmatranje, ispitivanje, merenje, upoređivanje i analiza sadržaja
Posmatranje ”Oko. . .U njemu je čitav svijet, buduci da ga vidi, buduci da se u njemu odražava . U njemu je svijet, stvari i bića, sume i mora, ljudi i životinja, zalazi sunca, zvjezde, umjetnost, sve, sve to vidi oko,ubire i zahvaća. . .Oko! Pomislite, oko! Ono pije prividni život, ispija ga da bi njime nahranilo misao. Pije svijet, boje, pokrete, knjige, slike sve sto je lijepo i sve sto je ružno, da bi od toga pravilo misli. Ideje!” Gi de Mopasan Jedan od najpoznatijih metoda za prikupljanje podataka je posmatranje. On je ujedno i najrasprostanjeniji metod jer ima široku primenu kako u društvenim tako i u prirodnim naukama. I kako je rekao Vilijem Gud svaka nauka počinje i zavrsava se posmatranjem. A to nam je poznato i u privatnom životu jer mi sve prvo posmatramo pa onda donosimo sud o tome. Posmatranje je zapravo opažajno saznanje stvarnosti. Ovim metodom se ispituju neke aktuelne pojave za vreme njihovog trajanja i bez protoka vremena. Problem ovog metoda je u tome što se ne može sagledati ljudska psiha, njihove želje već samo njihovo ponašanje na osnovu kojeg posmatrač donosi sud. Posmatranje se sastoji u zapažanju, konstatovanju i opisivanju pojava koje istražujemo. Posto je društvo jedan povezan, celovit sistem samim tim su i pojave povezane, sto otežava posmatranje samo jedne pojave. Posmatranja
mogu
biti
razlicita.Razlikujemo
naučna
i
obična
posmatranja.
Obična posmatranja nemaju konkretno odredjen cilj, za razliku od naučnih kojima je preciziran put do potrebnih saznanja.Naučno posmatranje može biti: -Slobodno Ovde način posmatranja nije definisan,posmatrač može odraditi sve u svojoj režiji i u zavisnosti od njegove volje,posmatranje se nastavlja ili ne. -Kontrolisano
Ovde je način posmatranja konkretizovan,i posmatrač je u obavezi da se pridržava plana posmatranja,koji je već utvrdjen. -Direktno To je ono posmatranje,gde posmatrač na osnovu svojih čula ili instrumenata,dolazi do zaključka o posmatranoj pojavi. -Indirektno Kod ovog načina posmatranja, naučnik ne posmatra neposredno pojavu koja je predmet proučavanja,već neku drugu pojavu,koja je u korelaciji sa datom pojavom i do podataka se dolazi posrednim putem. -Posmatranje bez učestvovanja Kao što se iz samog naziva može zaključiti,istraživac posmatra ponašanja,razgovor,reakcije izmedju ljudi a ne učestvuju u njima aktivno. -Posmatranje sa učestvovanjem Za razliku od prethodnog posmatranja,istraživač aktivno učestvuje u ovom posmatranju,postaje član grupe koja se ispituje,a samim tim dobija potpuniju sliku o pojedincima. -Posmatranje preko učesnika Kada je prisutna velika razlika izmedju posmatrača i grupe koja je predmet istraživanja primenjuje se ovo istraživanje.Istraživač pronalazi osobu,sa kojom lakše može stupiti u kontakt,i od pojedinca dobija potrebne informacije. Ako uzmemo u obzir, obim posmatranih pojava razlikujemo pojedinačno i masovno posmatranje. Pojedinačno posmatranje se odnosi na pojedinačne slučajeve, ili pojedine društvene grupe. Masovno
posmatranje se odnose na seriju društvenih pojava, odnosno na sve pojave koje
pripadaju odredjenoj društvenoj kategoriji.(D.Marković ,2003:88) Najsloženiji oblik posmatranja je Eksperiment, veštački se izaziva. U društvu je nemoguće izazvati veštačku pojavu, odnosno eksperiment, u cilju proučavanja. Da bi posmatranje bilo uspešno završeno, posmatrač mora biti kompetentna ličnost, i mora vladati odredjenim veštinama koje su neophodne za uspešno obavljanje posmatranja.
Ispitivanje
Ispitivanje
predstavlja
verbalnu
komunikaciju
tj.
provokaciju
izmedju
ispitanika
i
ispitivača.Prednost ovog metoda se ogleda u tome,da se može obavljati u raznim vremenskim dimenzijama,mogu se ispitivati psihičke pojave, kao i shvatanje vrednosti. Ispitivanje može biti direktno gde je ispitanik unapred upoznat sa time da je deo istraživanje i da su pitanja i odgovori direktno orjentisani na predmet ispitivanja i indirektno gde ispitanik tek nakon obavljenog ispitivanja saznaje da je bio deo te nazovimo akcije, i ovde pitanja nisu striktno vezana za predmet ispitivanja Ispitivanje možemo podeliti: *po načinu postavljanja pitanja:. - usmeno Ovaj način je povoljan jer se može ostvariti dobra komunikacija između učesnika ispitivanja, što znači da možemo doći do kvalitetnijih podataka. -pismeno -u vidu slobodnog razgovora Ovaj način je povoljan jer razgovor teče prirodno i pitanja se sama nadovezuju ili na osnovu upitnika. *prema načinu odgovora: - slobodno - sa odredjenim odgovorom Slobodan način odgovora podrazumeva da ispitanik sam formuliše odgovore, što podrazumeva da ispitivač ne nameće oređeno mišljenje ispitaniku. Ispitivanje sa odredjenim odgovorom podrazumeva da su ispitaniku već ponudjeni odgovori, to jest da postoji modalitet. Da bi metod ispitivanja bio uspešan, ispitivač mora uliti poverenje u svest ispitanika, kako bi se ispitivanje kvalitetnije privelo kraju. Instrumenti koji se koriste pri ispitivanju su.: -intervju -anketiranje -test.
1.2.1 Intervju
“Ako želimo da saznamo kako se ljudi osećaju, šta je sadržaj njihova iskustva i čega se sećaju, kako izgledaju njihove emocije i motivi, i zbog čega se ponašaju onako kako to čine –zašto da njih ne pitamo?” G.Olport Intervju se obavlja putem govornog opštenja u naučne svrhe,prednost intervjua je u tome što mogu da se sagledaju pojave iz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti kao i iskustva ispitanika. Obavlja se usmenim putem, ispitivanjem jedne ili više ličnosti koje se biraju metodom uzorka, pa može biti organizovan u -pojedinačnim ispitivanjima -grupnim i -kolektivnim ispitivanjima Na intervju mogu uticati kako način rada i osobine ispitivača, tako i osobine ispitanika i uslovi u kojima se obavlja razgovor. Ako je ispitivač prijatan , pre svega stručan on ce ostvariti bolju konverzaciju, ali ishod intervjua zavisi i od ispitanika tj. koliko je on spreman i otvoren za razgovor, a i od ambijenta jer ako je prostor u kome se obavlja intervju prijatan učesnici će se osećati prijatnije sto bi moglo da se stavi u vezu sa boljim i kvalitetnijim odgovorima. Vrste intervjua su: -neusmereni -usmereni. Neusmereni nema čvrsto odredjena pitanja već sam tok konverzacije nameće pitanja koja će ispitivač postaviti. Usmereni intervju ima unapred odredjena pitanja a ispitivaču se ostavlja na volju da menja redosled pitanja. Odgovori mogu biti standardizovani(odrični, potpuni ili neodredjeni) ili sloboodni.Na osnovu slobodnih odgovora, razlikujemo ekstenzivne(gde su pitanja unapred pripremljena) i intenzivne intervjue(razgovor teče slobodno).
1.2.2 Anketa ''Mišljenja i stavovi su činjenice ukoliko su odgovori tipični za individue; ovo su činjenice o mišljenju. Ove činjenice o mišljenju razlikuju se od mišljenja o činjenicama ( koja često nisu dostojna poverenja)”. K. V. Gud – D. E. Skejts
Ovo ispitivanje se vrši pomoću upitnika koji je unapred pripremljen. Upitnik može sadržati teška, laka i prosečna pitanja, ali to zavisi i od mentaliteta i sredine u kojoj vršimo anketiranje. Anketiranje se vrši anonimno jer se došlo do zaključka da se prilikom anonimnih ispitivanja dolazi do tačnijih i iskrenijih odgovora koji mogu biti standardizovani ili slobodni.. Dostavljanje upitnika moze biti: -neposredno, što je ujedno i najpovoljniji način jer anketar može pojasniti pitanja ispitaniku što prouzrokuje kvalitetnije odgovore. -dostavljanje postom -putem novina Ova dva načina dostavljanje upitnika nisu dovoljno pouzdana jer nemamo reprezentativnu grupu koja bi trebalo da odgovara na pitanja jer masa ljudi koja dobije upitnike nija kompetentna za teme koje se nalaze u upitniku. Upitnik se mora pažljivo pripremiti kako bi odgovarao mentalitetu ispitanika, i kako bi probudio pažnju za tu određenu materiju, pa će i anketa dati potrebne podatke.
Test Test je instrument za prikuplanje podataka o reakcijama ispitanika-pojedinca zbog određene situacije. On se sastoji iz niza slika ili zvučnih signala koje izazivaju određene reakcije kod ispitanika. Test se koristi za utvrđivanje i merenje dispozicije. Dobijene dispozicije i afiniteti se upoređuju i na osnovu toga se donosi zaključak.
Što znači da se reakcije jednog ispitanika upoređuju se reakcijama drugog i saznaju se sklonosti te društvene grupe čiji su reprezenti bili ispitanici. Međutim mnogi naučnici napadaju testiranje kao instrument sociološkog istraživanja jer smo na početku rekli da testiranjem dolazimo do reakcija pojedinaca, a sociologija se bavi proučavanjem društva kao celene.Takođe okolnosti na koje reaguju ispitanici su izazvane veštački pa se dolazi do zaključka da bi se reakcije na okolnosti u stvarnoste razlikovale. Uprkos ovim negiranjima test kao instrument sociološkog istraživanja nije redak.
Upoređivanje '' Uporedna sociologija nije posebna grana sociologije,već je to sama sociologija, ukoliko ona prestaje da bude čisto opisna i teži da shvati činjenice.” E. Dirkem Upoređivanje je metod ispitivanja koji se primenjuje na pojave koje su uporedive. Te pojave imaju različite činioce i teži se ka tome da se one spoznaju u različitim situacijama, sa ograničenim uslovima. Metod upoređivanje tj. komparativno-istorijski metod je bio zapostavljen, ali sada ima sve veću primenu. Komparativno- istorijski metod se koristi: Za upoređivanje iste pojave u različitim vremenskim periodima. Na primer pratimo kretanje stanovništva pre pedeset godina i današnje kretanje. Kao i za upoređivanje jedne društvene pojave u različitim državama. Za primer možemo uzeti kretanje stanovništva u Srbiji i Mađarskoj. To je ista društvena pojava samo posmatrana sa dva različita staništa. Uz pomoć ovog metoda možemo sagledati određene zakonitosti i ono sto je uvek karakteristično za tu pojavu kao i njene karakteristike u datim trenucima, i datom okruženju.
1.4
Merenje
Merenje je način prikupljanja podataka koji se može nazvati univerzalnim jer je sadržan u svim drugim načinima prikupljanja podataka. Uz pomoć merenja dobijamo preciznije podatke o pojavi, ali se javlja problem jer se neke društvene pojave ne mogu meriti i one se ne mogu iskazati brojevima već samo pojmovima. Međutim sociologija je neke društvene pojave učinila merljivim, a to su obično materijalne društvene pojave. Merilo pomoću koga se utvrđuje količina pojve može biti: -neposredno i -izvedeno Neposredno merilo je ono koje ima isti kvalitet kao i pojava koja se meri. Izvedeno merilo je različitog kvaliteta od pojave , ali mora da postoji poznati odnos između merila i pojave koja se meri, što bi se u narodu reklo ne možemo sabirati babe i žabe, već tu mora postojati neka veza. Razlikujemo dve vrste merenja: -merenje u užem smislu podrazumeva ispitivanje učešća jedinice merenja u pojavi koja se meri. Pa se potom vrši matematička i statistička obrada podataka. -merenje u širem smislu Kod merenja u širem smislu ne postoji jedinstvena merna jedinica pa se pojave razvrstavaju po količini svojstva koje imaju. Posto se obično istražuju veliki skupovi prvo se moraju izdvojiti uzorci. Oni moraju biti reprezentativni, a uzimaju se u zavisnosti od cilja istraživanja. U proučavanju društvenih pojava najčešće se primenjuju matematički i statistički metod.
Analiza sadržaja “Prvo pravilo za razumevanje ljudskog stava jeste da ljudi žive u svetovima iz druge ruke. . . Njihove predstave o svetu i sebi daju im gomile svedoka koje oni nikad nisu poznavali i nikad ih neće poznavati. Pa ipak su za svakog čoveka te predstave – kojima ga snebdevaju stranci i mrtvaci - sama osnova njegovog života kao ljudskog bića ''. R.Mils
Uz pomoć ovog metoda se na sistematičan, kvantitativan, i objektivan način dolazi do podataka o pojavi koja se ispituje iz određenog dokumenta, o sadržaju te poruke kao i odašiljaču i primaocu. Posto se analiziraju društvene pojave iz pisanih informacija, a njih je sve više tako je i ovaj metod sve učestaliji. Kada koristimo ovaj metod za prikupljanje podataka treba precizno definisati izvor sadržaja, koja dokumenta ce biti predmet analize i koliko ce trajati anliza. Nakon toga se definišu kategorije sadržaja. Analiza sadržaja može biti: -kvantitativna -kvalitativna Kvantitativna analiza predstavlja koliko se stavova i mišljenja o datoj pojavi prikupilo. Kvalitativna analiza pokazuje kakav je sadržaj tih prikupljenih stavova. Ovde ispitivač mora biti strpljiv i ažuran kako bi sto bolje i urednije izvukao potrebne informacije o pojavi iz date dokumentacije.
ZAKLJUČAK Iako u mom izlaganju nisu navedene sve metode za priupljanje podataka jer ih ima puno, možemo da stvorimo sliku o cilju i načinu na koji se podaci prikupljaju. Videli smo da mi uz pomoć čulnih opažanja naprimer uz pomoć oka - metod posmatranja, uha - metod ispitivanja konkretnije intervjua možemo doći do veoma značajnih zaključaka, podataka koje kasnije koristimo u sociologiji. Videli smo da je neophodna potpuna angažovanost učesnika ispitivanja kao i njihova stručnost i kompetentnost da bi sprovodili određeni metod prikupljanja podatka. Došli smo do zaključka da je posmatranje najrasprostranjeniji metod, ali ima svoje nedostatke jer može istraživati samo ponašanje ljudi u datom trenutku, i ne može ući u njihovu psihu, dok na primer metod ispitivanja može da se vrši za bilo koju vremensku dimenziju i možemo pratiti tok razmišljanja ispitanika. Uz pomoć metoda upoređivanja možemo doći do konkretnih osobina odrađene pojave, shvatili smo da je metoda merenja zastupljena u svim ostalim metodama tj. da je univerzalna, a o metodi analize sadržaja da je veoma složea i sve učestalija jer se vrši analizom pisanih izvora kojih je sve više. Da nije ovih metoda prikupljanje podataka bi trajalo duže, ali bi
smo takođe lutali i to možda ne bi teklo pravim putem. Zato sada možemo da u skladu sa pojavom koju ispitujemo odaberemo metod kojim bi smo što efikasnije obavili ispitivanje.
LITERATURA
1. Marković Ž. D Opšta sociologija, Savremena administracija, Beograd, 2003. 2. Šušnjić Đuro Kritika sociološke metode, Gradina, Niš 3. http://vmiltojevic.blogspot.com
