Грађење речи (творба речи) Под творбом речи подразумевамо изучавање начина настајања нових речи и правила за процес настајања. Према начину на који су настале речи могу бити: 1. Просте речи – То су речи које се не могу раставити на мање делове који имају значење. Просте речи су једносложне и служе за грађење других речи. На пример: град, пут, лек... 2. Изведене речи – настају од простих речи помоћу наставака за грађење речи, суфикса: -ић, -ов, -ски, -ија, -ак, -ац, -ка, -вљев,... Изведена реч се може довести у везу са простом речи од које је настала. На пример: брат + ић = братић лек + ар = лекар. Изведене речи могу настати и од већ изведених речи додавањем другог суфикса. На пример: (лек + ар) + ка = лекарка. 3. Сложене речи – су речи које се састоје од две речи и зато се могу довести у везу са две речи. На пример: пара + брод = пароброд, из + над = изнад, мост + градња = мостоградња. Сложене речи настале су срастањем двеју или више речи у једну реч (мостоградња, дрворед, пароброд,..) или додавањем префикса на основну реч. На пример: по + који = покоји, на + учити = научити, за + певати = запевати... Напомене: све врсте речи могу бити просте, изведене и сложене. Префикс је предлог који сраста са различитим врстама речи и тако настају нове, сложене, речи. Суфикс је наставак за грађење речи и трeба га разликовати од наставка за облик речи. Основни начини грађења речи Основни начини грађења речи су: извођење и слагање. Извођењем се граде изведене речи. То казује и сам појам извођење. Зовемо га још и деривација или суфиксално грађење, јер извођење представља грађење речи помоћу наставака за грађење речи, који се називају суфикси. Суфикси су наставци за грађење речи и њима се граде нове речи, а граматички наставци су наставци за облик речи и њима се само мења облик сите речи. Извођење је процес у којем на основу речи (творбену основу) додајемо суфикс (наставак за грађење речи). Творбена основа (корен речи, основа именице, глаголске основе)
суфикс
извођење
Творбена основа може бити: 1. Корен речи је низ гласова који садржи основно значење више речи (које могу бити различите по врстама, по настанку, по значењу). Речи које имају неко заједничко, основно значење изражено истим кореном називају се породица речи. На пример: зид, зидар, зидати, надзидак, зидарски, зидни, зидани, подзидати. Ако исти низ речи не садржи основно значење тих речи, није њихов корен, такве речи, онда, не чине породицу речи. 2. Граматичку основу речи могу да чине и основа именице, презентска и инфинитивна основа. Основа именице добија се кад се од генитива једнине одбије наставак за облик генитива, на пример: зид-а, зидар-а, жен-е, бриг-е. Напомена: корен и основа речи могу бити исти (као што је код именице зид), а може корен бити садржан у основи именице (као што је код именице зидар). Инфинитиовна основа се добија када се од инфинитива глагола одбије наставак –ти (ако је реч о глаголима који се завршавају на ти, а основа на вокал) или тако што се одбије наставак –ох од 1. лица једнине аориста глагола, ако се глагол завршава на –ћи или на – ти (када се испред ти налази сугласник). Напомена: окрњена инфинитивна основа се такође може користити као творбена основа (тада јој недостаје крајњи вокал). На пример: Чиситити: чисти ти чист и чистВрачати: врача ти врач а врач1
Значење изведених речи Значење изведених речи зависи и од творбене основе, која је носилац општег значења, и од суфикса, који је носилац посебног, специфичног значења. Примери: Основа именице + суфикс мес + ница књиж + ница пив + ница кудељ + цемент + кокс + дрв + пив +
ара ара ара ара ара
шећер сол кугл барут креч
+ + + + +
ана ана ана ана ана
лим новим обућ зуб
+ + + +
ар ар ар ар
Инфинитивна основа + суфикс чита + оница спава + оница залага + оница гости + оница појача + диза + страши +
ло ло ло
Окрњена инф. Осн. + суфикс чув + ар пис + ар
Неки од творбених наставака за извођење именица могу бити: 1. за вршиоца радње: - ач (копач), - ар (лимар), - ац (ловац), -лац (гледалац), - ист (економист), - ник (радник), - тељ (учитељ), - ара (врачара), - уша (брбљуша),... 2. за особине и појаве: - ост (младост), -оћа (чистоћа), - ота (лепота),... 3. за радње, стања и осећања: -ње (је), - ња, - ба, (учење, жудња, журба),... 4. за место: - иште, -оница, -ара, - ана, - ница, - (л)иште, - ак, (игралиште, учионица, пивара, шећерана, пивница, пливалиште, воћњак)... 5. за средство: - ка, - ло, - ач, (љуљашка, учило, покривач),... 6. за умањивање (умањенице - деминутиве): - ица, - ић, - ак, - енце, - ашце, (шумица, путић, кутак, детенце, срдашце) 7. за увећавање (увећанице - аугментативе): - ина, - етина, - урина, (носина, кућетина, птичурина),... 8. за значење становника: - ац, - анац, - јанац, - ин, - анин, - јанин (Ваљевац, Мароканац, Пироћанац, Ирижанин, Београђанин),... Слагање је грађење сложених речи срастањем двоје или више сложених речи или њихових основа у једну реч. Постоји неколико начина грађења речи слагањем: 1. сложене речи настале простим срастањем: дуван + кеса дуванкеса дан + губити дангубити међу + тим међутим памти + век памтивек 2. сложене речи код којих између првог и другог дела сложенице стоји спојни вокал о, а ређе е: југ - о - запад југозапад Слож. настале сам - о - никао самоникао срастањем брод - о - власник бродовласник целих речи пет - о - годишњи петогодишњи 2
гол вод блат рук род сунц
-о-о-о-о-о-о-
глав вод бран пис љуб крет
гологлав водовод блатобран рукопис родољуб сунцокрет
Слож. настале срастањем творбених основа двеју речи са спојним вокалом
3. сложенице настале срастањем предлога као префикса са различитим врстама речи (префиксално грађење) пред + видети предвидети пред + говор предговор про + ћелав проћелав пре + далеко предалеко ис + под испод из + ван изван из + међу између од + говорити одговорити у + лево улево раз + носити разносити. Напомена: Сложеница се састоји од две речи, али има само један акценат. То су две речи срасле у једну. На пример: риболов, свезналица, очевидац, написати, сунцокрет,... Полусложенице такође настају слагањем, али то су речи код којих је сваки део сачувао свој акценат, па речи у полусложеници нису срасле. То се у писању обележава цртицом. Први део полусложенице се не мења по падежима. На пример: радио-аматер, спомен-плоча, рак-рана,... Комбиновано грађење је слагање двеју речи од којих једна настаје извођењем. На пример: без - бриж + ан, риб - о – лов + ац, зло – памти +ло не – пис + мен,... Претварање је процес настајања једне врсте речи од друге врсте речи. Овакав начин настајања речи је веома редак. Примери: • именице од придева: млада (невеста) од придева млад, -а, -о; добро(имање) од придева добар, -а, -о. • Придеви од глагола: летећи (тањир) од глаголског прилога садашњег посејан од трпног глаголског придева,... Лексикологија Све речи које се употребљавају у језику чине његов речнички фонд (лексички фонд), његову лексику. Пошто су речи основни носиоци значења у језику, потребно је знати њихово право значење, али и могућности комбиновања са другим речима као и њихову стилску вредност. Све то проучава посебна област науке о језику која се назива лексикологија. Лексику према пореклу делимо на изворну и на лексику страног порекла Речи страног порекла примљене су из страног језика (варваризми и интернационализми). Варваризми су непожељне речи у матерњем језику које нарушавају његову чистоту (шрафцигер, авлија, фруштук,..). према језику из кога су доспели у наш матерњи језик називамо их још и турцизми, германизми, хунгаризми, талијанизми, галицизми итд. Продирање страних речи у језик једног народа је последица историјског и културног развитка једног народа. Интернационализми су речи које имају интернационални карактер, што значи да се употребљавају у више језика (фудбал, академија, генерал, апостол). У категорију варваризама се, такође, не убрајају речи које чине научну, техничку и друштвенополитичку терминологију, нпр. хемија, алкалан, рачунар, интелигенција итд. Лексику према сфери употребе делимо на више група. Терминолошка лексика (стручна лексика и изрази) су речи које се употребљавају у одређеној научној и стручној области. На пример у лингвистици (фонема, морфема, синтагма,..).
3
Арготизми су познатији под називом жаргон или сленг. Реч је о уличарском или шатровачком речнику (хиљадарка, кева, лова). Данас се њиме служе људи одређене друштвене средине, класе, групе, професије,... Вулгаризми (у ужем смислу) су непристојни изрази, псовке. Дијалектизми су речи које се користе у једној одређеној области, на једном ограниченом говорном терену (провинцијални, локални говор). Становништво тог краја га употребљава у свакодневном говору (лебац, крух, вареника, долма, шапурика, окласина). Ово су некњижевне речи чија је употреба у књижевном језику дозвољена само за типизирање и индивидуализирање личности. У дијалектизме се убрајају и речи којима говори једна одређена група људи која се бави истим занимањем. То су онда професионализми. Архаизми су застареле речи и изрази, као и застарели облици речи. Многе од таквих речи можемо срести још само у речницима (через, кадгод, њини, женик,..). Неологизми су новонастале речи или изрази, нова значења која се дају речима које већ постоје. Такве су речи: зиповање = збијање података, принтовање = штампање, фајл = одређена количниа рачунарских података, логовање = бележење итд. Нове речи настају када се појаве нове речи или нове појаве у друштву. Идиоми или фразеологизми су речи које своје значење добијају кроз цео израз, само као целина: пљунути под прозор, обрати бостан, провести се као бос по трњу, скупо к'о св Петра кајгана. Ови устаљени изрази се не могу мењати јер би им се променило и значење. Употребљавају се увек у истом облику и чине богатсво језика. Идиоми су тешко преводиви на страни језик Многе речи поред свог уобичајеног имају и нека пренесена значења. Због тога речи према лексичком значењу делимо на моносемичне (једнозначне) и полисемичне (вишезначне) речи. Речи са пренесеним значењем употребљавају се као језичко-стилске фигуре (метафора, метонимија, симбол, алегорија). Појава више значења код једне речи назива се полисемија. Синоними су речи различитог гласовног склопа, различите по настанку, али истог или блиског значења (хладан – леден, топао – врео, мрачан – таман,..). мали је број синонима са апсолутно истим значењем (влак – воз, крух – хлеб, под – патос, тигањ – тава,...). То су прави синоними. Код неправих синонима поред заједничког значења обе речи садржане су и неке нијансе по којима се оне разликују. Синоними су нарочито богатство нашег језика. Хомоними су речи истог облика, а различитог значења. На пример, реч суд може да означи и судницу, и посуду и закључак. Лако се уочавају када им се акценти разликују: лук = оружје, лук = поврће. Теже је када то није случај: перо (за писање или од птице), Сава (име реке и име жене). Антоними су речи супротног значења, пре свега придеви који означавају особине у различитим степенима, укључујући и потпуно одсуство неке особине: топло – хладно, бело – црно, слатко – слано, лепо – ружно,.. Пароними су речи истог етимолошког порекла или сличног облика, али различитог значења: великаш – великан, извинити – извинути, зубни – зубар, адресар – адресант, фабрикант – фабрикат. Због непознавања језика може доћи до њихове погрешне употребе. У ову поделу можемо уврстити и стилски обојене речи као што су деминутиви, аугментативи, пејоративи и хипокористике. Калк у језику представљају речи или изрази који су дословно преведени са основног значења стране речи: банхоф = колодвор (железничка станица), хаусмајстор = кућни мајстор (домар). Пуританизам у језику представља претераност у тежњи за чистотом говора, елиминацију туђица.
4
