Задаци са РЕШЕЊИМА 1. Подвуци све ИЗВЕДЕНЕ речи у датој породици речи: кућа, кућица, кућепазитељ, куће, кућни, кућиште, паликућа, кућерина. изведенице = творбена основа + суфикс
(кућ+ица, кућ+ни, кућ+иште, кућ+ерина) У речи куће – е је наставак за облик (показује само падеж, није ново значење) Проста реч је: кућа Сложене речи су: пали+кућа, кућ+е+пазитељ 2. Разврстај речи из следећег низа по постанку:
доградити, правопис, цветови, рибар, звезде, креветац, упрљати, зубић, бродоградња, упис. Просте: звезде , цветови ( -е, -ови: наставци за облик – показују множину, значење није ново) Изведене: риб+ар, кревет+ац, зуб+ић Сложене: до+градити, прав+о+пис, у+прљати, брод+о+градња, у+пис 3. Подвуци ПРЕФИКСЕ у наведеним сложеним речима:
проходати, зауставити, наредити, извући, непажња, испратити, највише, ома лен Префикс – део речи који се додаје испред полазне речи (са њим се граде сложенице!) 4. Подвуци СУФИКСЕ у наведеним речима:
црнац, правичан, магаренце, младост, читаоница . Речи које имају суфиксе су изведене, када одузмете суфикс, остаје творбена основа речи. 5. Начини три сложенице додавањем префикса на глагол чинити. Нпр:
начинити, сачинити, учинити, починити 6. Подвуци ТВОРБЕНУ ОСНОВУ наведених речи:
сукњица, глават, детенце, траварица, земљани. Када од изведене речи одузмете суфикс, остаје њена творбена основа! 7. Разврстај наведене речи на просте, изведене и сложене:
памтивек, гласови, предњонепчани, столар, веридба, непријатељ, н епријатељ, гласник, двадесет, прст, коначиште, глас, брижан, написати.
Просте: гласови, прст, глас ( -ови је наставак за облик јер јер показује множину, а не ново значење!) Изведене: стол+ар, вери+дба, глас+ник, глас+ник, конач+иште (било је конак, али је к прешо у ч), бриж+ан (било је бриг, али је г прешло у ж) Сложене: памти+век, предњ+о+непчани, не+пријатељ, два+десет, на+писати) н а+писати) 8. Подвуци СУФИКСЕ у наведеним изведеницама:
шестак, бубица, градић, пријатељски 9. У следећем низу речи подвуци ПРОСТЕ РЕЧИ:
шах, шахиста, плав, поплавити, рука, рукавица, сећи, засећи ПРОСТЕ РЕЧИ нису настале ни од једне друге речи. Од њих се граде нове речи. Реч шахиста је изведена од речи речи шах (шах+иста) Реч поплавити је сложена од префикса префикса -по и глагола плавити (по+плавити) Реч рукавица је изведена од речи рука (рук+авица) Реч засећи је сложена од префикса -за и глагола сећи (за+сећи) 10. Одреди КОРЕН у следећој породици речи:
домаћи, одомаћити се, домаћинство, домаћица, удомити, домар, домовина Корен речи је најмањи део речи који носи н оси значење, део који је заједнички за целу породицу речи и показује по казује од које речи су све речи из породице настале (овде је корен речи – дом). Корен речи се некада поклапа са простом речју (као овде -дом-), а некада не (нпр. кућ-) 11. У сваком низу речи подвуци реч која НЕМА исти корен као остале речи: ·
листати, листић, лиснат, лисац, олистати, листак (у свим речима је корен лист-, а реч лисац није настала од корена лист, јер њено значење нема никакве везе са листом. · радионица, радник, нерад, урадити, зграда, радња (у свим речима је корен речи -рад-, а реч зграда није настала од тог корена, јер њено значење нема никакве везе са радом) 12. У сваком пару речи подвуци ИЗВЕДЕНУ реч:
здрав – здравље здрав је проста реч, здравље је изведена реч – здрав+ље (ново значење је именица настала од придева здрав) круг – кружница круг је проста реч, кружница је изведена реч – круж+ница, г је прешло у ж (ново значење је линија у облику круга) прутић – прут прут је проста реч, прутић еј изведена реч – прут+ић (ново значење је мали прут) бибер – Биберче бибер је проста реч,а Биберче је изведена реч – Бибер+че (ново значење је име) река – речни река је проста реч, речни је изведена реч – реч+ни, к је прешло у ч (ново значење је присвојни придев настао од именице река) 13. Од следећих именица ИЗВЕДИ присвојне придеве и заокружи им суфикс:
држава, жена, коза, краљ, град, Србија, Марко
држав+ни жен+ски коз+ји краљ+ев (може и краљев+ски) град+ски срп+ски Марк+ ов
14. Напиши како су настале следеће речи и којим начином грађења (као у првом примеру):
• СТОНОГА – сто+нога (слагање) • КРВОТОК – крв+о+ток (слагање) • ДВОКОРАК – дв+о+корак (слагање) • ЗЛАТАН – злат+ан (извођење, -ан је суфикс) • РУДАР – руд+ар (извођење, -ар је суфикс) • НЕСПРЕТАН – не+спретан (слагање, не- је префикс) • ПРЕВОЗИТИ – пре+возити (слагање, пре - је префикс) • ДАНОНОЋНИ- дан+о+ноћни (слагање) • ЧАЂАВ – чађ+ав (извођење, -ав је суфикс) • ПЕВАЧИЦА – певач+ица (извођење, -ица је суфикс) 15. Објасни која је разлика између СУФИКСА и НАСТАВКА ЗА ОБЛИК.
Суфикс даје речи ново значење (гради нову реч). Наставак за облик само показује други облик речи (падеж, множину), а значење је исто. 16. Заокружи НАСТАВКЕ ЗА ОБЛИК:
лопови, куће, кућица, друговима, другарица, сунцокрету, учитељицама, певачица, клизалиште Објашњење зашто су то НАСТАВЦИ ЗА ОБЛИК:
лопови (– и показује да је у питању множина, значење је и даље лопов) друговима (-има показује да је у питању датив, инструментал или локатив множине, није нова реч, значење је и даље друг) сунцокрету (- у показује да је у питању датив или локатив, значење је и даље сунцокрет ) учитељицама (-ама показује да је у питању датив, инструментал или локатив множине, значење је и даље учитељица )
Остале речи су изведене, јер им СУФИКС (наставак за грађење нове речи) МЕЊА ЗНАЧЕЊЕ, настају нове речи:
кућ+ица (кућица је мала кућа) другар+ица (другарица је женска особа која нам је пријатељ, друг је мушка особа, дакле, значење је поптуно ново) певач+ица (певачица је женска особа која пева, певач је мушка особа, дакле, значење је поптуно ново) клизал+иште (клизалиште је место за клизање, реч је настала од глагола клизати , дакле, има ново значење, глагол клизати означава радњу, а именица клизалиште означава простор за клизање.
Osnovni načini tvorbe reči u srpskom jeziku jesu: - izvođenje (derivacija), - slaganje (kompozicija), - kombinovana tvorba reči i - tvorba pretvaranjem. Izvođenje (dekivacija)
Izvođenje (derivacija) je način tvorbe novih reči u kome učestvuju motivna reč i sufiksi, nastavci za tvorbu reči. Motivna reč je u funkciji tvorbene osnove koja je zajednički (opšti) deo reči od koje nova reč nastaje i reči koja se sufiksom od nje dobija. Na tvorbenu osnovu dodaju se tvorbeni formanti (sufiksi) pa se način građenja zove sufiksacija. Pošto je nova reč u značenjskoj i obličkoj vezi sa rečju od čijeg osnovnog dela nastaje, ona je motivisana (obrazložena) reč, a reč čiji se deo nalazi u tvorbenoj osnovi nove reči naziva se motivnom rečju. a) Motivna imenica ZID i sufiksi - IĆ, - A-, -TI, -N daju motivisanu imenicu ZIDIĆ, motivisani glagol ZIDATI i motivisani pridev ZIDAN. b) Motivni pridev CRN + -KA = CRNKA + -E- + -TI =CRNETI + -KAST =CRNKAST
v) Motivni glagol PEĆI (PEKTI) + -AR = PEKAR + -EN = PEČEN g) Motivni broj ŠEST + -AK = ŠESTAK + -OR = ŠESTOR + -ORO = ŠESTORO Svaka novonastala reč naziva se izvedena reč, izvedenica ili derivat. U funkciji tvorbene osnove izvedenih reči može biti i deo motivne reči: gramatička osnova, okrnjena gramatička osnova, sam koren reči. Sufiksi kao vezane morfeme nosioci su značenja samo u vezi sa određenom tvorbenom osnovom. Recimo sufiks -AC sa tvorbenom osnovinskom morfemom
PIS (od PISATI) i LOV (od LOVITI) znače "čovek koji piše" (PISAC) i "čovek koji lovi" (LOV AC), dok sa osnovom STAR i CRN znače "star čovek" (STARAC) i "crn čovek" (CRNAC). Dodavanjem na tvorbenu osnovu motivnih reči sufiksi prevode te reči iz njihove vrste u drugu vrstu (PIS(ATI) = glagol; PIS-AC = imenica; PIS-MEN = pridev) ili ih
samo modifikuju ostavljajući ih u istoj vrsti uz delimično menjanje značenja: imenica ZID, tvorbena osnova ZID+IĆ = imenica ZIDIĆ, "mali zid".
Od proste reči ZID dodavanjem različitih tvorbenih nastavaka nastane nekoliko desetina reči: ZID, ZIDAR, ZIDARKA, ZIDNI, ZIDIĆ, ZIDAN, ZIDINA, ZIDANICA U svakoj od njih postoji glasovno jezgro ZID istog niza glasova - to je koren reči. Iako svaka od izvedenih reči ima svoje posebno (leksičko) značenje, sve te reči čine porodicu reči: koren im daje zajedničko značenje a sufiksi pridaju niz novih značenja. Stvaranjem složednica (prefiks + koren, prefiks + izvedenica) porodica reči se proširuje: PODZID, PODZIDA, OZIDATI, OZIDAN, PODZIDATI, PREZIDATI, NAZIDATI, NAZIDAN.
Porodicu reči čine one reči koje imaju zajedničko osnovno značenje izraženo istim nizom glasova. Isti niz glasova u rečima KOS (ptica), KOSA (na glavi), KOSA (strma strana), KOSA (ime), KOSA (alatka), KOSA (linija) nema zajedničko osnovno značenje pa navedene reči nisu porodica reči i nisu u tvorbenoj vezi. To su homonimi, reči istog glasovnog sastava, istog akcenta i iste klase (vrste), ali različitog značenja. U tvorbi izvedenica promenljivih reči učestvuju sufiksi koji imaju u sebi dve morfeme - tvorbenu i gramatičku: PISMEN - 0 PIS- koren PISMEN-A - MEN tvorbena morfema PISMEN-O -0 gramatična metafora -A gramatična metafora -O gramatična metafora
Unutrašnja tvorba reči uslovljena je promenom glasa (vokalskom alternacijom) ili promenom akcenta. Reči PJ1ESTI i PLOT srodne su značenjski po sastavu. U glasovnom sastavu razlika je samo u vokalima E O (PLESTI: PLOT). Isto je i sa rečima TEĆI:TOK. Ova vokalska alternacija pozn ata po imenu prevoj vokala
izvršena je davno usled akcenatskih promena i promena kvantiteta. Tako je od glagolske imenice pečenje promenom akcenta dobijena stvarna imenica pečenje. Motivna reč (lat. motus = kretanje) osnova, prosta reč, nemotivisana, njen deo
nalazi se u tvorbenoj osnovi nove reči. Nije moguće motivisati (obrazložiti) njen nastanak. Motivisana reč ima dva značenja. 1. U leksikologiji termin "motivisana reč" odnosi se na reči čiji se glasovni sastav može dovesti u neposrednu vezu sa predmeto m ili
pojavom iz stvarnosti, koje označavaju (reči PLjUS, BUĆKANjE, KLOK0TANjE
glasovnim sastavom podražavaju zvukove koje imenuju); glasovni sastav nemotivisanih reči nije u neposrednoj vezi sa predmetom ili pojavom koju imenuje: DRVO, RUKA, MISAO. 2. U t vorbi reči motivisane reči su izvedene i složene reči koje u sebi sadrže osnove drugih reči i u čijoj se strukturi mogu raspoznati (mada ne uvek lako) sastavni delovi: SVADBA < SVAT + BA; PUTIĆ < PUT + IĆ; BEOGRAD < BEO + GRAD; VIRPAZAR < VIR + PAZAR. Format (lat,/formare = obrazovati) označava nastavak (tvorbeni i gramatički)
kojim se menja oblik reči. To su (1) gramatički nastavci u deklinaciji, konjugaciji i komparaciji (GRAD, GRAD -A, GRAD-U...);
(2) tvorbeni nastavci za tvorbu novih reči (ZID-AR, ZID-AN, ZID-IĆ). Sufikcija - dodavanje sufiksa: derivacionih za građenje novih leksičkih jedinica;
gramatičkih za izražavanje gramatičkih odnosa (nastavci za padeže, glagolska lica, rod i broj, itd.). Slaganje (kompozicija)
Slaganje (kompozicija) je tvorba novih reči srastanjem dveju ili više reči (odnosno
njihovih gramatičkih osnova ili korena) u jednu reč koja se zato naziva složenica. Slaganje se ostvaruje na dva načina. a) Prostim srastanjem reči: DANINOĆ, BEOGRAD, ZLOPAMTI - LO, STARMALI, DANGUBITI, PAMTIVEK, MEĐUTIM, DOTRČA- TI, OMALEN, NATRUO. b) Srastanjem sa spojnim vokalom O/E: GLUVONEM BRODOVLAS- NIK, SAMONIKLO, RUKOPIS, GOLOGLAV, OČEVIDAC, SREDNjO - VEKOVAN.
Posebno produktivna tvorba je srastanje predloga kao prefiksa i reči glavnih vrsta (imenica, prideva i glagola): - imenice: NADVOJVODA, POTPREDSEDNIK, USINAK, IZBIRAČICA, SARADNIK; - pridevi: OMALEN, PROKISAO, POŽRTVOVAN, UVEĆAN, POSOLjEN; - glagoli: NADGLEDATI, USINITI, SARAĐIVATI, DONOSITI, RAZDELITI.
Polusloženice su nastale od dve reči ali su obe sačuvale svoj akcenat. Delovi polusloženica povezuju se crticom: HERCEG -NOVI, AUTO-PUT, SPOMEN- PLOČA, RADIO-STANICA, ŠAR-PLANINA.
Kombinovana tvorba
Kombinovana tvorba reči je kombinacija slaganja (kompozicije) i izvođenja (derivacije). Tako građene reči istovremeno su i složene i izvedene. U njima su vidljivi delovi koji ih čine (osnove, prefiksi, sufiksi, fleksivni nastavci): DOVRATAK, RAZGRANATI, BEZBRIŽAN, OMALOVAŽEN, SUPROTSTAVLjENA, NENADMAŠNOJ. Izvedene i složene reči produktivne su; produktivni su su sufiksi izvedenica i prefiksi složenica. Skupni tvorbeni model ima sledeću strukturu: SHEMA: PREFIKS (tvorbeni) + KOREN (tvorbena osnova) + SUFIKS (tvorbeni) +
ZAVRŠETAK (fleksivni) PRIMER: PRED (tvorbeni) + RAD (tvorbena osnova) + NIK (tvorbeni) + OM (fleksivni) Afiksi su tvorbeni nastavci, znaci građenja reči. Završeci su nastavci za oblik reči, znaci fleksije (deklinacije, konjugacije i komparacije). Tvorba pretvaranjem
U svim vrstama reči nove reči grade se pretvaranjem reči jedne vrste u reči druge vrste. To se događa kada reči promenom službe menjaju kategoriju i značenje. a) Poimeničavanje (supstantivizacija) Dobila je rumenu jabuku. Oblila je rumen Bio je zelen u licu. Na pijaci je kupio zelen On je dobro dete. Otišao je na poljoprivredno dobro Ušla je mlada žena. Mlada je povela kolo b) Popridevljavanje (adjektivizacija) Engleska je monarhija. Engleska kraljica otvara skup. Naš istočni sused je Bugarska . Zasedala je bugarska skupština.
Leteći jedrilicom, osmatrao je grad. Stigla je leteća brigada Povezane su sve knjige. Dobio je lepo povezane knjige.
c) Nastajanje priloga Uvek pazi na izgled . On je naizgled dobro. Bila je dobra majka. On to dobro zna. d) Nastajanje predloga
U službi je dostigao sam vrh. Gosti su seli vrh stola. Preuzimanje iz drugih jezika
Preuzimanje iz drugih jezika je jedan od načina tvorbe novih reči u srpskom jeziku. Pritom se reči iz stranog jezika u potpunosti prilagođavaju morfološkim i tvorbenim modelima srpskog jezika. Preuzimanje se vrši na dva načina: pozajmicom osnovnog oblika i značenjskom pozajmicom. 1. Pozajmica osnovnog oblika je direktno preuzimanje reči kao skupa glasova, koji
se prilagođava našem izgovoru i prima promenu oblika u srpskom jeziku: - engl. TAMK > TEHK (tenk, tenka, tenku...), - fran. COOPE > KUPE (kupe. kupea, kupeu...).
Kod drugih vrsta reči preuzima se samo tvorbena osnova: - fran. SPORADIQUE (sporadik) + - AN > SPORADIČAN, - fran. CONSTRUIRE (konstruir) + -ISA- + -TI > KONSTRU- ISATI.
Veliki je fond reči stvoren u srpskom jeziku direktnim preuzimanjem reči iz drugih jezika. - grč. DRUM, KALDRMA, - engl. FUDBAL, SPORT, VIKEND, - nem. VAGA, PEGLA, - rus. ZAPETA, VODITELj, - češ. OPIS, ULOGA, -tur. BOJA, ČAMAC, - mađ. AŠOV. LOPOV, VAROŠ.
U leksici posebnih struka i nauka nalazi se veliki broj pozajmljenica, To su
internacionalizmi, zasnovani uglavnom na grčkom i l atinskom jeziku: ANATOMIJA, PSIHOLOGIJA, POLITIKA, GEOGRAFIJA, HIRURGIJA, KLIMA, DRAMA, DOZA, DESTILATOR. To je praksa u svim evropskim jezicima.. 2. Značenjska pozajmica (kalk) semantičke je prirode: iz drugih jezika uzima se
samo obrazac (šema) a ispunjava ga domaća leksika: - fran.IMPRESSION = srp. UTISAK; "utisak" je oblikovan prema fran. IMPRESSER (IN PRESSER = "U TISNUTI"); naravno, u srpskom jeziku koristi se i osnovni oblik "impresija". - grč. ORTHOS (ravan, prav) + GRAFO (pišem) = srpski "pravopis"; koristi se i pozajmica osnovnog oblika "ortografija". - eng. NIGHT CLUB = srp. "noćni klub".
Kao sredstvo tvorbe u srpskom jeziku se koriste i prefiksoidi: to su osnove reči u grčkom i latinskom jeziku, ali se u srpskom koriste kao vezane morfeme u funkciji prefiksa: AERO-, AUTO-, HIDRO-, MAKRO- MIKRO-, AGRO-: AEROMITING,AUTOSUGESTIJA,HIDROTEHNIKA, MAKROEKONOMIJA MIKROATMOSFERA, AGROINDUSTRIJA.
Sufiksoidi su osnove grčkih i latinskih reči koj e se u srpskom jeziku koriste kao tvorbene vezane morfeme: -BUS, -FIL, -FOB, -LOG, -DETEKA, -: AUTOBUS, BIBLIOFIL, ANGLOFOB, FILOLOG, VIDEOTEKA, ROMBOID.
Prefiksoidi su fiksoidi imaju svoja značenja, ali u izvedenicama i složenicama daju novo značenje. U rečniku se objašnjava: AERO = "vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom". AERODROM = "mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni". Evo pregleda najvažnijih afiksa iz klasičnih jezika (grčkog i latinskog). A- označava suprotnost, negaciju postojećeg značenja: astatičan, asimetričan, asocijalan, anormalan, amoralan. ANTI- (suprotnost, negacija): antiterorizam, antiratni, antitela AERO- (odnosi se na avion): aerodrom, aeromiting, aerozagađenje.
AGRO- (koji se odnosi na zemlju): agronom, agrohemija, agrobiznis. ASTRO- (koji se odnosi na zvezde, svemir): astronomija, astronaut, astrologija. AUTO- (= sam): automobil, autoput, autogol. BIBLIO- (što je u vezi sa knjigom): bibliofil, biblioteka, bibliografija. BIO- (što se odnosi na život): biologij a, biolog, biogeneza. GEO- (što se odnosi na zemlju): geologija, geografija, geometar. KONTRA- (što je protiv, nasuprot): kontrast, kontranapad, kontrarevolucija. MIKRO- (što je malo, sitno): mikroorganizmi, mikrostruktura, mikrohirurgija. MONO- (jedan): monolog, monopol, monodrama. POLI- (mnogo, više): polilog, polinom, poliglota. TELE- (daleko): telepatija, telegrafija, televizija. -GRAFIJA (opisivanje): geografija, scenografija, biografija. -LOG(IJA) (nauka): geolog, filolog, biologija. -MAN (strast): piroman, narkoman, kleptoman. -TEKA (skup nečega): kartoteka, kinoteka, biblioteka. -FIL (prijatelj): bibliofil, rusofil, anglofil.
Proste reči kao što su RUKA, NOĆ, SIN, JA, ŽUT, U, NA, PISATI, VODITI čine veliki deo leksičkog fonda srpskog jezika. Prema današnjem jezičkom osećanju ne može se objasniti njihov nastanak i ne mogu se po nastanku dovesti u vezu sa drugim rečima - nisu motivisane (objašnjive drugim rečima).
U vreme posmatranja proste reči ne mogu se razložiti na sastavne delove od kojih bi neki u isto vreme bio sastavni deo drugih reči istog osnovnog značenja.
Naravno, kada se ovo kaže, ne računaju se reči koje su od njih izvedene. Proste reči nemaju ni značenjsku ni obličku vezu sa drugim rečima. Proste reči su neproduktivne jer ne mogu poslužiti kao uzor (model) za tvorbu novih reči kako to mogu da budu izvedenice ili složenice. Tako na primer, izvedena reč PUTIĆ model je za izvođenje deminutiva i od drugih prostih reči: NOŽIĆ, SATIĆ, STANČIĆ, GRADIĆ, MOSTIĆ. Složena reč PUTOVOĐA (PUT + O + VOĐA) model je slaganje novih složenica: HOROVOĐA, VOJSKOVOĐA, KNjIGOVOĐA. Proste reči služe kao građa (koren ili osnova) za tvorbu drugih reči u istoj ili nekoj drugoj vrsti. Od proste reči ZUB grade se pomoću sufiksa izvedene reči a slaganjem sa drugim rečima ili prefiksima grade se složene reči: Zubar, zubat, zubni, zubić, ozubljen, krezub Zubati, zupčina, zubetina, zubarka, zubarstvi, zazubica Zubobolja, zubotehnika, zubotehničar, nazubljen, ozubljen, nazubiti Izvedene reči, izvedenice, nastale su dodavanjem nastavaka za tvorbu reči (sufiksa) na proste reči (ZUB -AR), na izvedene reči ((ZUBAR - STVO), na složene reči (KREZUB-OST), odnosno na njihove osnovne delove (tvorbene osnove, korenske ili gramatičke osnove) koji su uvek nosioci zajedničkog osnovnog značen ja kako
korenske reči tako i svih od nje izvedenih reči. Sufiksi, uzeti sami za sebe, u savremenom srpskom jeziku nemaju svoje posebno značenje ali ipak unose u izvedenu reč (novu reč) novu nijansu značenja. Reči izvedene od iste osnove (korenske ili gramatičke) imaju srodno značenje i čine porodicu reči: PISATI, PISMO, PISAC, PISANKA, PISAR, PISARNICA, PISMEN, PISMENOST
Porodica reči postaje brojnija kada se dodaju i reči nastale slaganjem i kombinovanjem. I isti nastavci (sufiksi) u kombinaciji sa ra zličitim osnovama grade reči sa nekim
zajedničkim značenjem. Ponovimo da sufiksi sami za sebe nemaju nikakvo značenje. Ali kada se spoje sa tvorbenom osnovom, oni modifikuju njeno osnovno značenje u izvesnom pravcu tako da niz reči oblikovanih od različiti h osnova a istog sufiksa ima određeno zajedničko značenje: Vršilac radnje: pekar, pisar, zidar, čuvar, kuvar
Prostorija gde se vrši radnja čitaonica, čekaonica, gostionica, radionica, vežbaonica Mesto gde se proizvodi ili prodaje ono što označava osnova cementara, uljara, železara, kudeljara, knjižara Izvođenje je jedan od najčešćih i najproduktivnijih načina za tvorbu novih reči u srpskom jeziku. Izvedene reči su produktivne jer služe kao model (uzor) za izvođenje novih reči. Kako je od osnove ZID dodavanjem sufiksa -AR nastala reč koja označava vršioca radnje, tako će se dodavanjem istog sufiksa (ali i drugih: PRODAVAC, ORAČ itd.) na različite osnove dobiti veliki broj imena vršilaca radnji. Dvojak je sintaksički odnos osnova i nastavaka izvedenih reči. 1. OPŠTI DEO (odredba nastavka) + SUFIKS (upravna reč)
listić, dahak (dašak), volina, ručetina, lavica, žabac Iz navedenih primera vidi se da je ovaj sintaksički odnos karakterističan za izvedene reči subjektivne ocene (deminutive, augmentative, hipokoristik e i pejorative) i za reči koje dodavanjem nastavaka na njih menjaju rod. Motivna imenica, odnosno njen deo koji učestvuje u tvorbi (korenska ili gramatička osnova) u funkciji je odredbe šta znači sam sufiks. Ovde sufiksi ne prevode druge reči u imenice već samo unose izvesnu izmenu značenja motivne imenice. 2. OPŠTI DEO (odredba nastavka) + SUFIKS (upravna reč) slepac, belac, plivač, prekidač, vozar Ovaj sintaksički odnos između osnove i sufiksa češći je i karakteriše sve druge izvedene reči. Ovi sufiksi, sa funkcijom upravne reči, nazivaju se strukturnim jer menjaju strukturu karakterističnu za datu vrstu: od prideva SLEP sufiksom -AC dobija se imenica SLEPAC; od prideva BEO i sufiksa -AC dobija se imenica BELAC; od glagola PLIVATI i sufiksa - AČ dobija se imenica PLIVAČ.
U procesu izvođenja novih reči sve vrste reči javljaju se u funkciji motivne reči. Najveći i najznačajniji deo materijala za građenje novih reči pružaju imenice, pridevi i glagoli. U procesu tvorbe izvođenjem reči jedne kategorije postaju od reči
druge kategorije. Pri tom ostaje isto značenje tvorbene osnove ali se menja kategorija reči i njena funkcija. Glagoli: PISATI NOSITI PEVATI
Imenice: PISAR NOSAČ PEVAČ Pridevi: PISMEN NOŠEN PEVLjIV Prid. SVOJTLjIV, NIŠTAVAN Imen. SVOJTA, NIŠTAVILO Glag. SVOJITI, NIŠTAVITI Zamenice SVOJ, NIŠTA Prilozi: SADA, OVDE, JUTROS, LETOS
Pridevi: SADAŠNJI, OVDAŠNJI, JUTROŠNJI, LETOŠNJI Međutim, promenom kategorije i službe reči često se menja i značenje: TUGA (imenica) TUG-AN > TUŽAN (pridev) TUG-OVA-TI > TUGOVATI (glagol) Imenica, subjekat: Tuga je prelila njegovo lice. Imenica, objekat; Petra je obuzela tuga.
Pridev, atribut: Sve je kazivalo njegovo tužno lice. Glagol, predikat: Dugo je tugovao.
Prilog za način: Govorio je šužno. Tvorba imenica izvođenjem
Osnovni model za izvođenje imenica jeste: Tvorbena osnova+ Tvorbeni = Izvedenica
motivne reči nastavak Tvorbena osnova može biti uzeta od neke druge imenice, glagola, prideva, broja, zamenice ili neke druge vrste reči. Reč od koje se polazi u tvorbi može biti pr osta, izvedena ili složena. PUT: PUT + (-AR -IĆ -NIK) = PUTAR, PUTIĆ, PUTNIK CRN: CRN + (-AC -KA -ICA) = CRNAC, CRNKA, CRNICA PISATI: PIS + (-AD - AR -MO) = PISAC, PISAR, PISMO
PET: PET + (-AK -INA) = PETAK, PETINA SVOJ: SVOJ + (-TA -INA) = SVOJTA, SVOJINA
Modeli izvođenja određuju se prema značenjskom tipu izvedene imenice. Sufiksi, koji sami za sebe nemaju značenje, u ovoj tvorbi daju značenje novostvorenoj imenici. Tako na primer, od motivnih glagola dodavanjem sufiksa -AR izvode se imenice tipa vršilac radnje (PISAR, ZIDAR), a od motivne imenice sufiksom -AR
izvode se imenice tipa zanimanje (OBUĆAR, LEKAR) Modeli izvođenja prema tipovima značenja Nazivi vršilaca radnje: ZIDAR, KOSAC, NOSAČ, GRADITELj, TKALjA. Zanimanja: KOŽAR, STOLAR, NASTAVNIK, UČITELjI CA, TAKSIST, FILOLOG. Nazivi imalaca osobina: SLEPAC, LEVAK, CRNKA, PLAVUŠA, RIĐAN. Nazivi nosilaca stanja: MUČENIK, PAĆENIK, GREŠNICA, LUTALICA. Imena radnji: ORANjE, KOPANjE, ŽETVA, VRŠIDBA, BERBA. Imena mesta (prostora) rada: POJILO, PIVNICA, UČIONICA, HLEBARA, ŠETALIŠTE, TRKALIŠTE. Imena predmeta: VALjAK, GREJALICA, LONAC, STOLICA, ŽARAČ. Imena životinja: VRANAC, SIVULjA, LAVICA, ŠARONjA, ŽABAC, PATAK, Imena biljaka: DIVLjAKA, MLADICA, OMORIKA, ŠIPAK. Imena pripadnika naroda: AMERIKANAC, BUGARII, , SRPKINjA.
Imena stanovnika: SOMBORAC, PIROĆANAC, GRAĐANIN, BOSANAC, ŠUMADINAC. Apstraktne imenice: MLADOST, CRNINA, OSEĆAJ, BLEDILO, LEPOTA, KUMSTVO. Imena ljudskih bića: SRPKINjA, PROFESORKA, VEZILjA PIJANICA, BUBALICA, PISKARALO SRPČE, ČOBANČE, PASTORČE Lična imena i prezimena: MILICA, STOJANA, ZLATIJA, MILjANOV, PETROVIĆ (vrlo produktivan sufiks).
Imena za označavanje subjektivnog odnosa: hipokoristici: DETENCE PILENCE, BAKICA, DEDICA;
deminutivi: RUČICA, DRVCE, CVETAK, PRSTIĆ, NOSIĆ PUTIĆ, PISAMCE; augmentativi: KUĆETINA, KONjINA, RUČURDA. Tvorba prideva izvođenjem
Izvedeni pridevi grade se dodavanjem sufiksa na tvorbenu osnovu motivnih reči (prostih, izvedenih i složenih). Pridevi se izvode na dva načina:
(1) prisvojni pridevi izvode se samo od imenica a (2) opisni i njima srodni pridevi
izvode se od imenica, prideva, glagola i drugih vrsta reči. 1. Prisvojni pridevi grade se samo od imenica po modelu tvorbena osnova motivne imenice + sufiks: BRAT + OV > BRATOV (sat)
ŠUM + SKI > ŠUMSKI (put) Prisvojni pridevi u osnovi označavaju pripadanje (posesivnost), ali mogu imati i
druga značenja: materijal (BUKOV parket), vrstu (JABUKOVO sirće, HRASTOV list, KOZJE mleko, ŠKOLSKA lektira), osobinu (ZIMSKI dan, BODLEROVSKI stih), kvalitet (SESTRINA ljubav, SEOSKI život). Najproduktivniji sufiksi: -OV/-EV: BRATOV, PETROV, LIPOV;
MLADIĆEV, PIRINČEV, TREŠNjEV; -IN: SESTRIN, MARIJIN, ZEMLjIN; -SKI: SEOSKI, GRADSKI, ŠUMADIJSKI; -OVSKI/-EVSKI: SINOVSKI, LOPOVSKI, VOLOVSKI;
NjEGOŠEV SKI, MRČAJEVSKI, SKOJEVSKI; -JI/-IJI: MIŠJI, ŽABLjI, MAČJI;
MAČIJI, DEČIJI; -INjI: OČINjI, DETINjI, PČELINjI.
2. Opisni i njima srodni pridevi grade se po modelu tvorbena osnova motivne reči + sufiks. Kao motivne reči koriste se imenice, glagoli, pridevi i druge vrste reči, sintagme. Motivne reči mogu biti proste, izvedene ili složene: imenica POKRET + AN > POKRETAN glagol LOM(ITI) + LjIV > LOMLjIV
pridev PLAV + IČAST > PLAVIČAST sintagma ZLA ĆUD >složenica ZLOĆUD + AN >ZLOĆUDAN
U produktivnije sufikse spadaju: -AN: KIŠAN, BUJAN; -AT: ZUBAT, BRADAT; -AV: PEGAV, ZRIKAV; -IT: REČIT, OTRESIT; -EN: VUNEN, VIĐEN; -NAT: LISNAT; -IV: SANjIV, GRABLjIV; -AST: DRVENKAST; -KAST: SIVKAST, ZELENKAST; -IČAST: BELIČAST, PLAVIČAST; -IKAV: MODRIKAV; -AČAK: PUNAČAK.
Popridevljavanje glagola: UVELA RUŽA, ISPISANA SVESKA, TEKUĆI RAČUN, BIVŠI MINISTAR. Tvorba glagola izvođenjem
Motivne reči mogu biti imenice, zamenice, pridevi, brojevi, uzvici ili drugi glagoli. Morfeme za građenje glagolskih osnova su; -A: KLASATI, HUKATI, BRZATI; -AVA/-OVA/-EVA/-IVA: SPUTAVATI LETOVATI, ĐAKOVATI, POLIVATI, OSKUDEVATI; -IRA: TELEFONIRATI, PAUZIRATI; -ISA: MOBILISATI, MAJSTORISATI; -I: SOLITI, GOSTITI;
-E: BLEDETI, BELETI; -NU: BUPNUTI, KVRCNUTI; -KA: ŠUŠKATI, BOCKATI; -KARA: PISKARATI, -UCKA: DREMUCKATI, Izvedeni glagoli (po navedenom modelu) razlikuju se od prostih (korenskih)
glagola jer se u njuhovoj morfološkoj strukturi prepoznaju motivna reč, sufiks za izvođenje glagolske osnove i gramatički nastavak za infinitiv: LUD + OVA + TI. Deverbativni (lat. de = od; verbum = glagol) glagoli izvode se od motivnih glagola i tom prilikom menjaju glagolski vid motivnog glagola bilo da je on prost, izveden ili
složen, Imperfektivizacija je derivacijski proces dobijanja nesvršenih (imperfektivnih) glagola od svršenih (perfektivnih) glagola: BACITI : BACATI; ZARADITI : ZARAĐIVATI. Perfektivizacija je derivacijski proces dobijanja svršenih (perfektivnih) glagola od nesvršenih (imperfektivnih) glagola: ZVATI : ZOVNUTI; VIKATI : VIKNUTI.
Složene reči, složenice, kompoziti nastaju na tri načina: doda vanjem prefiksa osnovnoj reči, srastanjem dveju ili više posebnih reči (odnosno njihovih osnova) u jednu, srastanjem pojedinih rečeničnih delova (sintagmi) ili celih rečenica. 1. Prefiks+osnovna reč: POD + ZID > PODZID SA + GORETI > SAGORETI.
2. Reč + reč: VISI + BABA >VISIBABA DAN + GUBITI > DANGUBITI.
Reč+spojni vokal+reč: PLAV + O + KOSA >PLAVOKOSA. 3. Od sintagme BEO GRAD > BEOGRAD.
Od rečeničnog dela "STAR A MALI" > STARMALI (Kada se dete u govoru ponaša kao odrastao /star/ čovek pametujući). Od rečenice AKO BOG DA (sreće u putu) nastala je složenica AKOBOGDA u značenju "Kuda si krenuo?". Od rečenice VRZI TE LEZI (vrzi = ostavi) u značenju "Ne radi ništa", nastala je složenica VRZTELEZ u značenju: praznik, blagdan, dan u koji se ne radi. Da nastane složenica potrebno je da dođe do promene u značenju, promene u akcentu i promene u glasovnom sklopu. - Od sintagme BEO GRAD nastala je složenica BEOGRAD; značenje koje je imala sintagma ("beo grad" - beli grad) nema složenica - ona označava ime grada. - Od nekadašnje sintagme "knezovo polje" (polje koje pripada knezu) nastao je
geografski naziv područja KNEŠNOLjE i taj naziv nema nikakve veze sa knezom. - Od "crno oko" nastala je imenica CRNOOKA (žena, devojka crnih očiju). - Od "bela šljiva" nastala je imenica BELOŠLjIVA, šljiva koja rađa bele plodove. - Od "sto kuća (u značenju mnogo kuća) nastala je imenica STOKUĆA koja
označava čoveka koji obiđe mnogo (sto) kuća = POŠTAR. - VRZTELEZ je sinonim za imenicu PRAZNIK (neradan dan).
Složenice su produktivne reči. Posebno su produktivne složenice koje nastaju stapanjem prefiksa i glagola: po ugledu na kombinaciju prefiksa DO- i
glagola grade se mnoge reči: DORADITI, DOPISATI, DOZIDATI, DOSTIĆI, DOGRADITI DOVUĆI. Ovaj model građenja složenica naziva se prefiksa lna tvorba ili prefiksacija. Kao prefiksalni član tvorbene strukture najčešće se koriste predlozi tipa BEZ, DO, IZ, MIMO, NAD, UZ, ZA, U (BEZRAZLOŽAN, DOGRADITI, IZGRADITI, MIMOIĆI, NADZIDATI, UZGAJATI, ZAGORČITI, UGRADITI), prefiksalne morfeme (vezane mor feme) koje nisu samostalne reči (RAZ+KOPATI>RASKOPATI,;
PRO+HODATI>PROHODATI), rečce NE, NI (NE+VERA>NEVERA; NI+POŠTO>NIPOŠTO), oblici drugih reči: NOVO, POLU, NAJ (NOVO+GOVOR>NOVOGOVOR; POLU+GLAS>POLUGLAS; NA J+LEPŠI>NAJ LEPŠI).
Složenice se razlikuju po čuvanju značenja, po načinu slaganja (spajanja) i po sintaksičkom odnosu delova složenice. 1. Po čuvanju značenja složenice su dvojake. a) Eksocentrične složenice ne čuvaju značenje sastavnih delova: BEOGRAD nije "beli grad" nego glavni grad Srbije; BLAGDA N nije "blag dan" (u značenju prideva BLAG) nego je imenica sa značen.gm "praznik". b) Esocentrične složenice čuvaju značenje sastavnih delova: GLUVONEM (gluv i nem čovek), BELOBOR (beli bor, vrsta bora). 2. Složenice se spajaju na dva načina. a) Složenice nastale prostim srastanjem mlađe su po poreklu, čuvaju neizmenjeni odnos iz sintagmi odnosno iz rečenica iz kojih su nastale: BUBAMARA, DUVANKESA, NEVOLjA, ZLOTVOR, DANGUBITI, STARMALI PAMTIVEK, SVEZNALICA. Ove složenice mogu se rastaviti bez ostatka: BUB A MARA.
b) Složenice sa spojnim samoglasnikom, pored sastavnih delova koji su srasli u složenicu, imaju u svom sastavu po jedan samoglasnik koji je obeležje povezivanja reči u jednu celinu: GLUVONEM, LISTOPAD, LUČONOŠA, SEVEROISTOK ,SUNCOKRET, PUŠKOMET, OČEVIDAC, OCEUBICA, DUŠEBRIŽNIK. Ove složenice su starije po nastan- ku, ali ih ima i iz novijih vremena: GORNjOGRADSKI, NOVOSADSKI, SRPSKOHRVATSKI u pretfleksijskom dobu nije se znalo ni za Srbe ni za Hrvate, niti su postojali gradovi pa ni Novi Sad. 3. Po sintaksičkom odnosu delova složenice su naporedne (kopu -ativne), odredbene (determinativne) i dopunske (rekcijske).
a) Naporedne ili kopulativne složenice su one čije je delove u jednu celinu povezala njihova funkcija subjekta, predikata, atributa ili obje kta. Ove složenice su imeničke ili pridevske u oba dela. Kopula često izostane: DANINOĆ (cvet), BRATSESTRA (cvet), DRAGOLjUB (cvet), MIODRAG, MILIDRAG.
b) Odredbene složenioce postale su od sintagmi u kojima je jedan deo određivao drugi.
- Atributske složenice su spoj prideva i imenice: BEOGRAD, DIVOKOZA, CRNOOKA, BLAGDAN, SLANKAMEN, CARIGRAD, GOLOGLAV, SITNOGORICA. - Od subjekta i predikata:
GLAVOBOLjA (Boli glava), GUŠOBOLjA (Boli guša), LISTOPAD (List pada). - Od predikata i apozitiva: MLADOŽENjA (Ženi s e mlad), SAMOHRAN (Sam se hrani), SAMOTOK (Sam teče). - Od opšteg glagolskog dela kao upravnog člana i priloga za način kao odredbe: BRZOREK (rekne brzo), SLADOKUSAC (slatko kusa, jede), BRZOLOV (brzo lovi, naziv
za dobrog lovca) DOBRODOŠLICA (od "Dobro došli"). NEČOVEK, ONIZAK, PRAUNUČE, NEPOŠTEN, POVISOK, NAKRIV, PRILUD. - Odredbene su i pogrešno nazvane "apozicijske" složenice gde jedna imenica
određuje drugu (biva atribut drugoj): BUBAMARA, BUBAŠVABA, BABAROGA, VIRPAZAR, KROMPIRČORBA, DUVANKESA. - U odredbene složenice idu i svi složeni glagoli (prefiks + glagol): IZBACITI, UBACITI, PREBACITI, NAB ACITI, PODBACITI
Pri tom prefiks unosi nijansu novog značenja: UBACITI : IZBACITI
v) Dopunske (rekcijske) složenice postale su od delova koji su jedan s drugim stajali u zavisnom odnosu kao upravni član i njegova dopuna (to je najčešće prelazni glagol i njegov objekat u funkciji dopune): KOLOVOĐA, VINOPIJA, DRVODELjA, VLASTOLjUBLjE, DARODAVAC, ČUDOTVORAC, VRATOLOM. Poseban tip su imperativne složnice: VADIVEK, VARIMESO, GAZIVODA, GULIKOŽA, ISPIČUTURA, MAMIPARA, NADRI- KNjIGA, PAMTIVEK, RASPIKUĆA. REKCIJA (lat. rektio = upravljanje), svojstvo reči da traži dopunu u određenom obliku: Bojati se istine (gen.), Raduje se uspehu (dat.), Piše pismo (akuz.). Tvorba složenica 1. Imenice
Složene imenice nastaju srastanjem imenice sa imenicom (BUBA - MARA), pridevom (GOLOGLAV), glagolom (VINOPIJA), brojem (TROLIST), veznikom
(SVEZNALICA), prilogom (HITROPRELjA),rečcom (NEČOVEK), vezanom morfemom (PRAUNUK).
Skraćenice (abrevijature) jesu poseban vid imeničkih složenica koje nastaju skraćivanjem višečlanih naziva na dva načina. a) Slaganjem početnih glasova (slova) reči iz višečlanog naziva nastaju verzalne skraćenice ili akronimi: Srpska književna zadruga (SKZ),Organizacija ujedinjenih nacuija (OUN), Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU).
Ovaj tip skraćenica piše se na navedeni način, ali se čita kao puni naziv. Ove skraćenice se i verbalizuju, tj, pretvaraju u reči: Unesko (UNESCO), Fijat (FIAT) b) Slaganjem početnih slogova višečlanih naziva nastaju formantne skraćenice koje su verbalizovane: Nolit (Nova literatura), Tanjug (Telegrafska agencija Nove Jugoslavije), Geneks (General Export). 2. Pridevi
Pridevske složenice nastaju srastanjem dva prideva, prideva i prilo ga, predloga i prideva, prefiksa i prideva, prideva i imenice (atributske složenice), glagola i imenice (objekatske složenice). a) Pridev + pridev: STARMALI, GLUVONEM, ZAPADNOEVROPSKI. b) Prilog + pridev: VISOKOCENjEN, VISOKOPLASIRAN. v)Predlog + pridev: NAKISEO, PONIZAK, OSREDNjI. g) Prefiks + pridev : PRIGLUP, POKRUPAN, PROSED.
đ) Pridev + imenica: GOLOGLAV, PRAZNOGLAV, CRNOOK. đ) Glagol + imenica: BULjOOK e) Pridevi subjektivne ocene: NAKISEO, OSREDNjI. 3. Glagoli
Složeni glagoli grade se na dva načina: slaganjem najmanje dve reči (prva bilo koje vrste + druga je obavezno glagol) i prefiksacijom (prefiks + glagol). Prvi tip slaganja je slabo produktivan u tvorbi glagola: DANGUBITI, RUKOVODITI, ZLOSTAVLjATI.
Prefiksalna tvorba glagolskih složenica vrlo je produktivna. Prefiksi koji učestvuju u ovoj tvorbi najčešće su predlozi i prilozi i prefiksi koji su izgubili vrednost predloga. Prefiksi najčešće menjaju značenje motivnog glagola unoseći u značenje glagola ono značenje koje bi imali kao predlozi. Tako će menjati glagolski vid i glagolski rod.
UKOVATI, DOKOVATI, ZAKOVATI, ISKOVATI, UPISATI, DOPISATI, ZAPISATI, ISPISATI, NAPISATI, ULAZITI, DOLAZITI, ZALAZITI, NALAZITI Polusloženice
Polusloženice su reči nastale od najmanje dveju reči koje su semantički i sintaksički povezane, ali svaka od njih čuva svoj akcenat. Razlikuju se od složenica po tome što proces srastanja dveju reči ili njihovih osnova nije potpun. Kao znak povezanosti upotrebljava se crtica (RAK-RANA, HERCEG-NOVI, IZVOR-VODA).
Kod imeničkih polusloženica prvi deo ne menja se po padežima, menja se samo drugi deo: HERCEG-NOVI, HERCEG-NOVOG, HERCEG-NOVOM... REMEK-DELO, REMEK-DELA, REMEK-DELU... ŽAR-PTICA, ŽAR-PTICE, ŽAR-PTICI...
U imeničke složenice spadaju: - hemijski termini: UGLjEN-MONOKSID, SUMPOR-DIOKSID; - spojevi sa formantima tipa: AUTO-RELI, MOTO-KROS, FOTO- OPREMA; - spojevi sa formantima tipa: a-osnova, t-profil ce-dur; - spojevi imena, titula: SMAIL-AGA, OMER- PAŠA, JUSUF - EFENDIJA; ali: TETKA MICA TETKA-MICI GAZDA MARKO GAZDA-MARKOV KNEZ MIHAILO KNEZ-MIHAJLOVA.
Pridevske polusloženice su spojevi dva prideva, od kojih se prvi završava vokalom O; oba zadržavaju svoje posebne akcente a spaja ih crtica: CRVENO-BELI, CRVENO-BELOG, CRVENO- BELOM... NEMAČKO-SRPSKI, NEMAČKOSRPSKOG, NEMAČKO-SRPSKOM... RUSKO-TURSKI, RUSKO-TURSKOG, RUSKO-TURSKOM...
Format (lat. formare = obrazovati), u ovom slučaju elemenat za tvorbu nove reči, koji sam za sebe ne čini reč. 1. Које речи су просте: баш
шестак сестра црнац листић сестрама добар чекати Vrednost pitanja: 5
2. Напиши којим начином творбе су настале следеће речи:водовод дангубити носач поучити Vrednost pitanja: 4
3. За реч надморски одреди:префикс: корен: суфикс: Vrednost pitanja: 3
4. Одреди која реч има префикс: безобзиран садашњост седобрад
Vrednost pitanja: 4
5. Обележи сложене речи: радник радилица радилиште нерадник предрадник радиност раднички Vrednost pitanja: 4
6. Којим начином грађења је настао сложени придев у следећој реченици: То је била беспредметна расправа. комбинованом творбом слагањем Vrednost pitanja: 4
7. Начини сложене придеве од предлога без и именица:крај: посао: брига: нада: зуб: Vrednost pitanja: 5
8. Спој речи са одговарајућим начином грађења. Извођење
Слагање Комбинована творба Претварање рукохват, земљопис кућење, кућиште бескућник, окућница бивши, Немачка Vrednost pitanja: 4
9. У односу на следеће речи одговори на захтеве везане за грађење речи: земљопоседник, земаљски, земљани, земља, земљиште, уземљен, земљопис, земљица, земљотрес, земљорадник, земљишни, приземљенНаведене речи имају исти корен и сродно значење, па зато можемо рећи да припадају истој речима гласи
речи. Корен у свим наведеним
.
Vrednost pitanja: 4
10. Корен речи је део речи који се мења. нетачно тачно Vrednost pitanja: 4
11. Којим начином творбе је настала реч памтивек? извођењем претварањем слагањем Vrednost pitanja: 4
12. Подели реч нечистоћа на морфеме:Префикс: Корен:
Суфикс: Наставак за облик: Vrednost pitanja: 4
13. Подели реч праволинијски на морфеме:Корен: Спојни вокал: Корен: Суфикс: Наставак за облик: Vrednost pitanja: 5
14. Каква је реч рођендан по својој структури? сложена проста изведена Vrednost pitanja: 4
15. Каква је реч младост по саставу? проста сложена изведена Vrednost pitanja: 4
16. Која реч не припада следећем низу? ковач корбач играч
певач читач Vrednost pitanja: 4
17. Који се префикс налази у следећим речима? прегазити, прескочити, преписати, преговори Префикс у свим речима је: Vrednost pitanja: 4
18. Како се зове део речи „зим” у речи презимити? корен префикс наставак за облик. Vrednost pitanja: /////////////////////////
. Које речи су просте: чекати добар сестра шестак листић црнац
баш сестрама Vrednost pitanja: 5
2. Напиши којим начином творбе су настале следеће речи:водовод дангубити носач поучити Vrednost pitanja: 4
3. За реч надморски одреди:префикс: корен: суфикс: Vrednost pitanja: 3
4. Одреди која реч има префикс: садашњост безобзиран седобрад Vrednost pitanja: 4
5. Обележи сложене речи: раднички радилиште радник радилица
радиност нерадник предрадник Vrednost pitanja: 4
6. Којим начином грађења је настао сложени придев у следећој реченици: То је била беспредметна расправа. слагањем комбинованом творбом Vrednost pitanja: 4
7. Начини сложене придеве од предлога без и именица:крај: посао: брига: нада: зуб: Vrednost pitanja: 5
8. Спој речи са одговарајућим начином грађења. Извођење Слагање Комбинована творба Претварање бивши, Немачка кућење, кућиште бескућник, окућница рукохват, земљопис Vrednost pitanja: 4
9. У односу на следеће речи одговори на захтеве везане за грађење речи:
земљопоседник, земаљски, земљани, земља, земљиште, уземљен, земљопис, земљица, земљотрес, земљорадник, земљишни, приземљенНаведене речи имају исти корен и сродно значење, па зато можемо рећи да припадају истој речима гласи
речи. Корен у свим наведеним
.
Vrednost pitanja: 4
10. Корен речи је део речи који се мења. тачно нетачно Vrednost pitanja: 4
11. Којим начином творбе је настала реч памтивек? слагањем извођењем претварањем Vrednost pitanja: 4
12. Подели реч нечистоћа на морфеме:Префикс: Корен: Суфикс: Наставак за облик: Vrednost pitanja: 4
13. Подели реч праволинијски на морфеме:Корен: Спојни вокал: Корен: Суфикс: Наставак за облик: Vrednost pitanja: 5
14. Каква је реч рођендан по својој структури?
изведена проста сложена Vrednost pitanja: 4
15. Каква је реч младост по саставу? изведена сложена проста Vrednost pitanja: 4
16. Која реч не припада следећем низу? певач корбач играч ковач читач Vrednost pitanja: 4
17. Који се префикс налази у следећим речима? прегазити, прескочити, преписати, преговори Префикс у свим речима је: Vrednost pitanja: 4
18. Како се зове део речи „зим” у речи презимити? корен
наставак за облик. префикс Vrednost pitanja: /////////////
1. Које речи су просте: баш шестак црнац сестра добар чекати листић сестрама Vrednost pitanja: 5
2. Напиши којим начином творбе су настале следеће речи:водовод дангубити носач поучити Vrednost pitanja: 4
3. За реч надморски одреди:префикс: корен: суфикс: Vrednost pitanja: 3
4. Одреди која реч има префикс: садашњост седобрад безобзиран Vrednost pitanja: 4
5. Обележи сложене речи: предрадник радиност радник радилиште раднички радилица нерадник Vrednost pitanja: 4
6. Којим начином грађења је настао сложени придев у следећој реченици: То је била беспредметна расправа. слагањем
комбинованом творбом Vrednost pitanja: 4
7. Начини сложене придеве од предлога без и именица:крај: посао: брига: нада: зуб: Vrednost pitanja: 5
8. Спој речи са одговарајућим начином грађења. Извођење Слагање Комбинована творба Претварање бивши, Немачка кућење, кућиште бескућник, окућница рукохват, земљопис Vrednost pitanja: 4
9. У односу на следеће речи одговори на захтеве везане за грађење речи: земљопоседник, земаљски, земљани, земља, земљиште, уземљен, земљопис, земљица, земљотрес, земљорадник, земљишни, приземљенНаведене речи имају исти корен и сродно значење, па зато можемо рећи да припадају истој речима гласи
.
Vrednost pitanja: 4
10. Корен речи је део речи који се мења. нетачно тачно Vrednost pitanja: 4
речи. Корен у свим наведеним
11. Којим начином творбе је настала реч памтивек? извођењем слагањем претварањем Vrednost pitanja: 4
12. Подели реч нечистоћа на морфеме:Префикс: Корен: Суфикс: Наставак за облик: Vrednost pitanja: 4
13. Подели реч праволинијски на морфеме:Корен: Спојни вокал: Корен: Суфикс: Наставак за облик: Vrednost pitanja: 5
14. Каква је реч рођендан по својој структури? проста сложена изведена Vrednost pitanja: 4
15. Каква је реч младост по саставу? изведена проста
