Predavač: Čedomir Glišin
Beleška iz predmeta:
SREDSTVA SREDSTVA ZA GAŠENJE POŽARA
1. Pojam sredstava za gašenje poara - defnicija Pod sredstvima za gašenje požara podrazmevamo materije koje s stanj da potpno prekin proces sagorevanja. Prekidanje procesa sagorevanja se ostvarje tako što se iz reakcije sagorevanja odstranjje !ar jedan od česnika procesa" tj. !ar jedan od slova neop#odni# za odvijanje procesa. - podela sredstava za gašenje požara prema način delovanja i nji#ova osnovna svojstva de$ovanja" sredstva za gašenje požara mog !iti : Prema na!"n# de$ovanja" - sredstv sredstva a koja koja delj delj gšj gšj$e $e %pesak" %pesak" pena" pena" pra#" pra#" #aloni #aloni i &'-() &'-() - sredstv sredstva a koja koja delj delj ras#l ras#la*j a*j$e $e %voda %voda i neke neke vrste vrste pene) pene) - sredstv sredstva a koja koja delj delj antikata antikatalitič litički ki %#alon %#aloni" i" pra# pra# i nek neke e vrste vrste pene) pene) (. Pro%es gorenja # poar# - slovi za nastanak požara i me#anizam nastanka požara Gorenje %sagorevanje) %sagorevanje) je složeni fzičko-#emijski fzičko-#emijski proces pri kome se goriva materija spaja sa kiseon kiseonik ikom om"" z oslo! oslo!a*a a*anje nje znatne znatne koli količin čine e toplot toplote" e" dima dima i dr. dr. +okom +okom ovog procesa" procesa" dolazi do oslo!a*anja atoma i stvaranja novi# term ermodin dinamički ički sta! ta!iln ilniji iji# jed jedinj injenja enja %vod voda , vode voden na para ara" glje gljend ndiok ioksid sid i drgi drgi oksidi oksidi"" pepeo) pepeo) z oslo! oslo!a*a a*anje nje ve$e ve$e količ količine ine energije. ajčeš$i požari s požari prirodni# organski# materija koje sadrže & i %drvo" galj)" veštački# organski# organski# materija koje sadrže & i %papir" ma/ta" plastika) i požari metalni# pra#ova %0l" g i drgi). 2o požara dolazi kada na materij koja može da gori" deljemo toplotom z prisstvo kiseonika. 3koliko nema jednog od ova tri slova" nema vatre" a na ovom princip se !aziraj sve taktike gašenja požara. Prodkti sagorevanja se javljaj dva osnovna o!lika: +oplota-poviš +oplota-povišena ena temperatra temperatra i svetlost 2im-gasoviti" tečni i čvrsti prodkti. • •
4. Na!"n de$ovanja sredstava za gašenje poara - #la*enje gorive materije 5/ekat se sastoji tome da ako na žarište požara nanosimo odre*eno sredstvo za gašenje %voda" pena)" dolazi do snižavanja temperatre"tj. temperatre"tj. do odvo*enja toplote sa mesta požara. 'nog trentka kada se temperatra gorive materije snizi ispod temperatre paljenja" atomatski prestaje proces gorenja. 1
Pove$anjem temperatre" pove$ava se i !rzina reakcije sagorevanja %pove$anjem temperatre za 1667&" !rzava se reakcija 1666 pta). 8od reakcije sagorevanja važi i o!rnta reakcija" tj. smanjenjem temperatre se sporava reakcija sagorevanja. 9redstvo za gašenje požara može spešno da snizi temperatr samo ako je stanj da iz zone sagorevanja veže za se!e što ve$ količin oslo!o*ene toplote što kra$em vremenskom period. 8oličina toplote koj sredstvo za gašenje vezje za se!e se naziva 9P5&;Č 80P0&+5+ <0=5>0. ajve$i kapacitet ima voda" jer odzima toplot iz žarišta i pri zagrevanj i pri isparavanj. - odzimanje kiseonika %gšenje) 5/ekat se sastoji tome što sredstvo za gašenje !acjemo žarište požara vid gasa" magle" pra#a ili pene i time pokrivamo gor$ površin. a taj način sprečavamo %potpno ili delimično) pristp kiseonika iz vazd#a i time odstranjjemo jedan od slova za nastajanje požara" što slovljava prekid procesa gorenja. - antikatalitičko ant ikatalitičko dejstv o %e/ekat) %e /ekat) Pod ovim e/ektom podrazmevamo sporavanje reakcije sagorevanja. ?eakcije sagorevanja" odre*enim okolnostima zavisi i od prisstva materija koja svojim delovanjem delovanje m mog !rzati ili sporiti reakcij sagorevanja. +e +e materije se zov katalizatori. aterije koje sporavaj reakcij sagorevanja se zov antikatalizatori ili in#i!itori" a proces sporavanja reakcije se naziva antikatalitički proces. 0ntikatalitički proces %in#i!icija) se može odvajati na dva načina: - ''G50 B&>0 je proces vezivanja radikala nastali# proces gorenja sa radikalima nastalim termičkim razlaganjem sredstava za gašenje požara" čime se prekida lančani proces sagorevanja. - 5+5?'G50 B&>0 je proces prekidanja gorenja na taj način da radikali nastali proces gorenja predaj deo svoje energije sredstv za gašenje" tako da dolazi do prekidanja reakcije gorenja. +o se dešava pri kontakt radikala sa površinom zrna pra#a. Oda &"r sredst sre dst ava za z a gašenj ga šenje e poara po ara @. Oda&"r - način oda!ira prema klasi požara pet klasa" prema vrstama gorivi# Prema nameni" sredstva za gašenje delimo na pet klasa" materija. '$asa A , A , požari čvrsti# materija %požari sa stvaranjem žara , drvo" papir" slama"tekstil" galj...) Aa gašenje požara klase A klase A"" od sredstava za gašenje koristimo vod" pesak" #alone i neke vrste pra#a. '$asa ( , ( , požari zapaljivi# tečnosti %požari !ez žara , na/ta" !enzin" lja" masti" lakovi" smole" katran" alko#oli ...) Aa gašenje gašenje požara klase (" od sredstava za gašenje koristimo pen" pra#" vod" #alone i &'(. '$asa ))- požari zapaljivi# gasova %acetilen" metan" propan" !tan ...) Aa gašenje požara klase ) klase )"" od sredstava za gašenje koristimo pra# i #alone. '$asa D , D , požari zapaljivi# metala %alminijm" magnezijm" natrijm" kalijm ...) Aa gašenje gašenje požara klase D" od sredstava za gašenje koristimo specijalne vrste pra#a i pesak. '$asa E , E , požari na re*ajima i instalacijama pod električnim naponom %elektromotori" trans/ormatori" razvodna postrojenja ...) 2
Aa gašenje požara klase E" od sredstava za gašenje koristimo &'-(" pra# i #alone.
. Voda *ao sredstvo za gašenje poara + način delovanja vode pri gašenj 8ao sredstvo za gašenje požara" najve$ log i značaj ima voda. Coda je najefkasnije sredstvo za gašenje. ože se koristiti za gašenje požara direktno" ili smeši sa raznim #emijskim jedinjenjima koja pove$avaj njen sposo!nost prekidanja procesa gorenja. zvori sna!devanja vodom mog !iti: površinski %reke" jezera" kanali) i podzemni %!nari). Protivpožarna te#nika za gašenje požara vodom je najstarija i veoma razvijena. Aa gašenje vodom postoje veliki !roj re*aja" od rčni# aparata do veliki# sta!ilni# postrojenja %sprinkler ili drenčer sistemi). - opšte oso!ine vode Čista voda na @7 & i 1 !ar pritiska ima svoj najve$ gstin i najve$ težin od 1"oo kgDl. spod @7 & se voda širi" a iznad @7 & se skplja. a temperatri ispod 67 & se voda ledi %mrzne)" a na 1667 & voda kljča. emijski čista voda je sla! provodnik el.energije. 5lektrična provodljivost raste pove$anjem rastvoreni# elektrolita %soli" !aza" kiselina). A!og provodljivosti el.energije" opasno je gasiti re*aje pod naponom vodom" čak je i za!ranjeno. 9a aspekta agresivnosti" voda je netralna na okolin. - specifčna toplota 9pecifčna toplota vode je količina toplote koja je potre!na da se 1 kg vode zagreje za 17& i ona iznosi @"1EF k>. Coda ima najve$i toplotni kapacitet" tj. može da primi velik količin energije" z!og čega je ona veoma efkasna kao sredstvo za gašenje požara. - toplota isparavanja +oplota isparavanja je količina toplote koja je potre!na za isparavanje 1 kg vode na tački kljčanja i ona iznosi ("(F > %pretvaranje vode iz tečnog gasovito agregatno stanje). - mog$nost sniženja tačke smrzavanja Coda koja se drži protivpožarnim !azenima se može smrznti" a da !i se to iz!eglo" vodi se dodaj materije koje snižavaj tačk mržnjenja. 8ao sredstvo za sniženje temperatre vode se najčeš$e koriste alko#oli" glikoli" kalcijm #lorid %&a&l()" magnezijm #lorid 3
%g&l() i kalijm kar!onat %8(&'4). 3 vodi se ne sme dodati više od @@ glikola %tačka smrzavanja -46H&)" jer je preko tog procenta rastvor zapaljiv.
- opasnosti vezi sa smrzavanjem vode 'pasnost se ogleda ošte$enj sprava i re*aja za gašenje požara sled smrzavanja vode njima" i nedostatk sredstva za gašenje kada nam je on potre!an za dejstvo. - sredstv a za kvašenje vode SREDSTVA ZA 'VAŠENJE: koriste se da !i voda !olje prodirala materij koja gori. 2odatkom sapna" deterdženata" soli organski# jedinjenja koja sadrže azot ili poliamine" smanjje se površinski napon koji smanjje veličin kapi vode. 2odatkom sredstava za kvašenje se smanjje potrošnja vode.3 praksi se ova voda naziva IImokraII ili IIprodornaII. 8oristi se za gašenje pamka" glja" i slično. SREDSTVA ZA ',-ZANJE: koriste se da !i se smanjio otpor pri kretanj vode cevovodima. 2odatkom teški# polimera %rastvor poli-akrilamida ili oksid-polietilena)" smanjje se tr!lentno kretanje vode cevovodima" što pove$ava domet mlaza i dvostrko dže. 3 praksi se ova voda naziva IIklizavaII voda. - mog$nost potre!e vode za gašenje raznim o!licima i dejstvo vodenog mlaza na materije koje se gase vodom Coda se može koristiti za gašenje požara slede$im o!licima" i to kao: P.N- /,AZ: 8oristi se kada je potre!an ve$i domet z darni e/ekat. 2omet pnog mlaza zavisi od pritiska" veličine snika mlaznice i gla pod kojim se mlaznica drži. 3potre!om pnog mlaza se troši velika količina vode z mali e/ekat #la*enja i isparenja vode. RASPRŠEN- /,AZ: 2omet raspršenog mlaza je manji od pnog mlaza" trošak vode je manji" a e/ekat #la*enja i isparavanja je ve$i. 'O/(-NOVAN- /,AZ: 'vaj mlaz predstavlja kom!inacij pnog i raspršenog mlaza. 2o!ijamo ga potre!om niverzalne mlaznice. Pnim mlazom gasimo požar" a raspršenim se vrši zaštita mlazničara. VODENA /AG,A: Coden magl čine fno raspršene vodene čestice mali# dimenzija. 5/ekti gašenja vodenom maglom s maksimalni ras#la*j*i e/ekat" e/ekat gšivanja" !olja zaštita mlazničara od toplote" nanošenje minimalne štete okolini pri gašenj i mali trošak vode. a sposo!nost gašenja vodom tič slede$i /aktori: veličina kapi vode" trošak vode" ticaj različiti# dodataka i karakter zapaljive sredine. - vrste požara koji se gase vodom Coda se koristi za gašenje požara slede$i# klasa: '$asa A: najefkasnija je za gašenje čvrsti# materija" jer ima najve$i e/ekat #la*enja" jer je kod čvrsti# materija #la*enje jedini način gašenja. Požari klase 0 se najčeš$e gase primenom vode o!lik pnog ili raspršenog mlaza. 4
'$asa (: zapaljive tečnosti sa temperatrom kljčanja preko E67 & se mog gasiti raspršenom vodom" a zapaljive tečnosti koje se mešaj sa vodom %alko#oli" acetoni" organske kiseline) se mog gasiti i pnim mlazem" pri čem do izražaja dolazi e/ekat raz!laživanja. '$asa ): zapaljivi gasovi %vodonik" acetilen" prirodni gas) se mog gasiti vodom%raspršeni mlaz" vodena magla)" pri čem do izražaja dolazi e/ekat IIrazdvajanjaII i IIodnošenjaII plamena. '$asa D: požari zapaljivi# metala %alminijm" magnezijm" alkalni metali) 5 mog se gasiti vodom z!og opasnosti od termičkog razdvajanja vode i stvaranja praskavog gasa. '$asa E: požari na re*ajima i instalacijama pod električnim naponom %elektromotori" trans/ormatori" razvodna postrojenja ...) se 5 mog gasiti vodom" z!og elektro provodljivosti vode. - način delovanja vode i vodene pare pri gašenj požara NA0-N DE,OVANJA VODE PR- GAŠENJ. POŽARA1 Pri gašenj" vod !acjemo žarište i pokrivamo gore$ površin. +om prilikom se vrši ras#la*ivanje gorive materije" tj. odvo*enje ili apsor!cija toplote od strane vode. 8ada se spsti temperatra gorive materije ispod tačke paljenja" prestaje dalji proces gorenja. sparavanjem vode pri gašenj" stvara se i velika količina vodene pare" koja delimično ili potpno sprečava dotok kiseonika do mesta požara %e/ekat gšenja). 'vaj e/ekat je pristan zatvorenim prostorijama. Pri gašenj zapaljivi# tečnosti koje se mešaj sa vodom" javlja se i e/ekat raz!laživanja. NA0-N DE,OVANJA VODENE PARE PR- GAŠENJ. POŽARA1 Potpnim isparavanjem jednog litra vode" do!ija se 1F66 litara vodene pare" koja prekriva mesto požara i smanjje strjanje vazd#a" a time i pristp kiseonika. a taj način postižemo dopnski e/ekat gšivanja i gašenja požara. 5/ekat gšivanja često nema veliki značaj" jer često goriva materija se!i sadrši kiseonik za gorenje" ili se z!og kratkotrajnog kontakta sa gorivom materijom ne razvije dovoljna količina vodene pare. +oplota koja je potre!na da voda pre*e par odzima se od materije koja gori" tj. od toplote požara i tako se smanjje temperatra. - požari koji se ne gase vodom Coda se ne sme koristiti za gašenje: - !elo sijani# materijala i žarenog glja" z!og opasnosti stvaranja praskavog gasa i gljen-monoksida - laki# metala %alminijm" magnezijm) z!og opasnosti od termičkog razdvajanja vode i stvaranja praskavog gasa - alkalni# metala %litijm" natrijm" kalijm) z!og #emijske reakcije gde dolazi do oslo!a*anja i paljenja vodonika - re*aji i instalacije pod električnim naponom %elektromotori" trans/ormatori" razvodna postrojenja ...) z!og elektro provodljivosti vode. - metalo-organska jedinjenja i metalni #idridi koji #idrolizom razvijaj zapaljive gasove - organske i neorganske materije" koje dodir sa vodom oslo!a*aj velike količine toplote edostaci vode kao sredstva za gašenje : - može prozrokovati velike štete na zgradama" !i!liotekama ... 5
-
kontakt sa vodom"mnoge materije !!re %žitarice" papir" zidovi od valjaka i štkatr pla/oni) ne gasi požare zapaljivi# tečnosti čija je temperatra kljčanja ispod E67 & nije efkasna za gašenje praškasti# materija i gmeni# proizvoda
J. Pen a *ao sredstvo za gašenje poara Po svojoj strktri" pena se sastoji iz niza me#ri$a" ispnjeni# vazd#om ili gljen dioksidom. 'pna me#ri$a se sastoji od vode i ekstrata %penila). Pena čiji s me#ri$i ispnjeni gljendioksidom se naziva 2em"js*a pena" a čiji s me#ri$i ispnjeni vazd#om vazd#šna pena ili vazd#šno me2an"!*a pena. 2ejstvo pene gašenj požara se sastoji e/ektima izolacije i ras#la*ivanja površine koja gori.'vi e/ekti se ne ispoljavaj istovremeno. 0Č 25<'C0>0 P55 P? G0K5>3 P'L0?01 - gšj$e - ras#la*j$e 'vi e/ekti se ne ispoljavaj istovremeno i podjednakom stepen" jer zavise od vrste požara i vrste pene koj koristimo. 5/ekat #la*enja je dominantan kod gašenja požara čvrsti# materija %drvo" tekstil" papir)" a e/ekat gšivanja je dominantan kod gašenja zapaljivi# tečnosti" jer odvaja pare zapaljivi# tečnosti od kiseonika. - vrste pene %me#anička" #emijska) Pena se sastoji od me#ri$a čij opn čini smeša %emlzija)" a ntrašnjost me#ra je ispnjena gljendioksidom ili vazd#om. 3 zavisnosti od toga šta je me#ri$ima" izvršena je podela na: - emijsk pen %me#ri$i s ispnjeni gljendioksidom) - Cazdšn %me#aničk) pen %me#ri$i s ispnjeni vazd#om) - ekstrat za pen" pojam" vrste %proteinsk i" sintetički) Aa do!ijanje pene je neop#odno dodavanje materija koje smanjj površinski napon vode. +akve materije se nazivaj sredstvima za penjavanje %penilo ili ekstrat). 8ao sredstva za penjavanje se primenjj prirodne materije !ogate !elančevinama %proteinima) , proteinski ekstrati ili sintetički površinski aktivne materije , sintetički ekstrati. PROTE-NS'-1 8oriste se samo za do!ijanje teške pene. Proizvedene s od !elančevina životinjskog i !iljnog porekla %krv rogate stoke" pra# od kostij). 2odaj im se razni dodaci cilj pove$anja sta!ilnosti pene" otpornosti na mraz" otpornosti na mikroorganizme... Crste ekstrata s: +togen" icerol" Piren... S-NTET-0'-: 8oriste se za do!ijanje svi# vrsta pene.maj !olje oso!ine od proteinski# ekstrata. Crste ekstrata s:
6
- osnovne karakteristike pene %!roj penjavanja" sposo!nost tečenja i klizanja" izolaciona sposo!nost" sta!ilnost pene" postojanost na visokim temperatrama" kompati!ilnost penila) 'dnos zapremine pene i zapremine smeše iz koje se pena stvara nazivamo &roj pen#šanja3 a !roj penšanja zavisi i pritisak vode" vrsta i kvalitet penila" temperatra smeše... OSNOVNE OSO(-NE - ZA4TEV- ZA PEN. 'AO SREDSTVO ZA GAŠENJE POŽARA1 53 sta&"$nost: posle stvaranja pene" ona tre!a da !de sta!ilna kako !i pokrila žarište požara. Posle pokrivanja žarišta je potre!no postepeno raspadanje me#ri$a pene" da !i se voda polako izdvajala kako !i se gašenje o!avljalo #la*enjem. 8ada se otprilike polovina vode izdvoji iz pene" !rzin raspadanja pene tre!a sporiti. ?aspadanje pene se meri polvremenom raspadanja" tj. vreme za koje se raspadne 6. 63 postojanost na temperat#r"1 pena tre!a da je otporna na visok temperatr" da se ne speče ili !rzo raspadne. 73 sposo&nost te!enja " *$"zanja1 pena mora da lako klizi i teče po površini koja gori. 83ne#tra$nost " neagres"vnost1 da ne nagrizaj sdove kojima se lagerj %važi za ekstrat ili penilo) i kož" ako do*e do kontakta izme* vatrogasaca i pene. +re!a iz!egavati mešanje proteinskog i sintetičkog ekstrata. - sredstva i re*aji za do!ijanje pene Pene se do!ijaj dve /aze: - /aza stvaranje smeše vode i penile - /aza do!ijanje pene iz stvorene smeše. Prva /aza se ostvarje mešačima" a drga /aza se ostvarje mlaznicama ili topovima. Potre!na oprema zado!ijanje pene: 1. izvor vode (. pmpa sa pogonskom snagom 4. mešač @. rezervoar za penilo . cevovodi J. mlaznica /eša!" za pen#1 Aa stvaranje pene odnosno smeše je potre!an izvor vode koji $e re*ajima za stvaranje pene dati odre*en količin i pritisak vode. Pogonsk snag vodi daje pmpa" #idrantska mreža ili geodetska razlika nivoa mešača i vode. Potre!an pritisak za rad mešača je 4 do !ar. ešači se proizvode više veličina i protoka i dele se na: -mešače koji rade !ez pmpe za penilo i -mešače koji rade sa pmpom za penilo. /eša!" *oj" rade &ez p#mpe -linijski mešači ili me*mešalica %za rad mešača primenjje se princip Cetrijeve cevi) -predmešači gra*j se na sisnom vod ispred pmpe na vatrogasom vozil. -samomešalica gra*ena na samoj mlaznici. %spojena mešalica i mlaznica) /eša!" *oj" rade sa p#mpom -koriste se kod sta!ilni# sistema za gašenje penom 7
/$azn"%e za pen#1 laznice za pen s re*aji koji od mešavine vode i penila stvaraj pen. Prema vrsti pene mlaznice se dele na: -mlaznice za tešk pen -mlaznice za srednj pen i -mlaznice za lak pen. Prema način primene: -rčne mlaznice -prevozne mlaznice -sta!ilne mlaznice. laznice imaj zadatak da stvore me#ri$e čijoj ntrašnjosti nalazi se vazd#. +eška pena ima manje me#ri$a" i mlaznice za do!ijanje s izra*ene kao rčne mlaznice. laznice za srednj pen s rčne mlaznice ro!snije izved!e. Aa do!ijanje lake pene koriste se penogeneratori. 9astavni delovi penogeneratora: -ventilator za vazd# -!rizgaljke -mrežica za stvaranje pene -mrežica za kali!racij pene -cev za !acanje pene Princip rada: Centilator dvava vazd# pod pritiskom. 9meša preko !rizgaljki !aca se na mrežic. Cazd# skidaj$i penilo sa mrežice stvara pen. režica za kali!racij pene sitnjava me#ri$e % peni) i tako stvara potre!ljiv pen. - vrste požara koji se gase penom 4em"js*a pena je pogodna za gašenje na/te i na/tni# derivata" kao i požara 0 i B klase. e*tim" ona daje mali e/ekat pri gašenj zapaljivi# tečnosti koje se mešaj sa vodom %!rzo se raspada). ,a*a pena je pogodna za gašenje požara klase B i 5" a ograničeno do!ra za gašenje požara klase 0. ajčeš$e se koristi za gašenje požara zatvorenim prostorima %podrmi" #ladnjače" lakirnicama" !i!liotekama" !rodovima" /a!rikama !oja i lakova) Teš*a pena je pogodna za gašenje požara klase B %na/ta i na/tni derivati" !oje i lakovi" masti" lja)" a ograničeno do!ra za gašenje požara klase 0 %drvo" gma" papir). 0ko se traži gašenje požara sa ve$eg rastojanja %z!og toplote)" onda koristimo tešk pen koj !acamo !acačima-topovima. Pri gašenj zapaljivi# tečnosti" važno je da se pokrivanje površine tečnosti koja gori o!avi što !rže" !ez prekida. Prekrivaj$i sloj pene mora imati de!ljin od 6 cm" što znači da je za pokrivanje površine od 1mN potre!no (" l penila. Srednja pena se koristi za gašenje isti# klasa kao i teška pena" s tom razlikom što se može koristiti i za zapreminsko gašenje %gašenje požara zatvorenim prostorima). - me#anička pena-osnovne oso!ine 2o!ija se na slede$i način" dve /aze: 8
- prvoj /azi dolazi do mešanja vode sa ekstratom odre*enom odnos %4- ekstrata) pomo$ me*mešalica" dozatora ili mešača - drgoj /azi dolazi do mešanja smeše %vode i ekstrata) sa vazd#om" pomo$ mlaznica za pen" !acača ili penogeneratora. - podela me#aničke pene prema !roj penšanja 3 zavisnosti od odnosa zapremine pene i zapremine smeše" razlikjemo tri vrste vazdšno me#aničke pene: - teška me#anička pena %!roj penšanja je od J do 1() - srednja me#anička pena %!roj penšanja je od 46 do 16) - laka me#anička pena %!roj penšanja je od 16 do 1666) - #emijska pena - osnovne oso!ine emijska pena se može do!iti na dva načina: 1. mešanjem praška IIBII %vodeni rastvor soda !ikar!one i saponina) i praška II8II %vodeni rastvor alminijm sl/ata). 0ktiviranjem IIP#II aparata dolazi do mešanja B i 8 praška" sled čega se stvara gljendioksid" koji ispnjava me#ri$e i pomo$ koga se pena iz!acje iz !oce. (. mešanjem tačno dozirani# količina alkalni# i kiseli# soli penogenerator sa mlazom vode. ešanjem se stvara gljendioksid" koji ispnjava me#ri$e. Broj penšanja #emijske pene je od J do 16. 9ta!ilnost koja se meri vremenom potre!nim da se zapremina pene smanji za (6 nije manja od 46 minta. emijska pena je pogodna za gašenje na/te i na/tni# derivata" kao i požara 0 i B klase. e*tim" ona daje mali e/ekat pri gašenj zapaljivi# tečnosti koje se mešaj sa vodom %!rzo se raspada). - požari koji se ne gase penom Penom se ne gase požari na otvorenom prostor %šme" trave...)" zapaljivi metali" elektro re*aji itd... - sertifkat o kvalitet pene %za C99) - sertifkat o kvalitet za vatrogasno penilo izdat od strane akreditovane stanove države proizvo*ača koji mora !iti odo!ren od strane &0' i 0+0" - sertifkat %izveštaj) vatrogasnog penila za potre! na aerodromima izdat od strane akreditovane la!oratorije" a na osnov &0' za#teva , nivo B" - medicinski sertifkat za vatrogasno penilo da nije toksično i štetno po zdravlje ljdi" da ne sadrži Ooro tenzideQ kao i da je !iodegrada!ilno %166 maksimalno za 46 dana)" - vatrogasno penilo tre!a da odgovara standardima 2 1@(F( i 5 1JE" - postpak ispitivanja pene %za C99) 9ve !itne oso!ine pene se ispitj tačno odre*enim metodama okvir požarni# testova. 3 svet s priznati slede$i testovi: '; &" ;P0 @1(" 2 1@@R4 i drgi. 'so!ine koje se testiraj s: 1. 9ta!ilnost pene (. 5kspanzioni odnos 4. +ečljivost %idnost) 9
@. . J. F. E.
zolaciona sposo!nost 5fkasnost gašenja požara 8ompati!ilnost penila 'dre*ivanje koncentracije penila vodi 'stalo %korozivnost" sedimentacija...)
F. .g$jend"o*s"d *ao sredstvo za gašenje poara - fzičko #emijske oso!ine &'( je !ez!ojan gas" sla!og ksa i mirisa. Pretpostavlja se da on nije otrovan i da negativni e/ekti potič od gšenja %nedostatka kiseonika) i poreme$aja ravnoteže organizm. 'n je teži 1" pta od vazd#a. Pojavljje se sva tri agregatna stanja %čvrstom" tečnom i gasovitom). +ačka na kojoj se &'( može nalaziti sva tri agregatna stanja %trojna tačka) je temperatra od - J7& pri pritisk od "4 !ara. Promenom temperatre i pritiska" menja m se agregatno stanje. - način delovanja prilikom gašenja 'snovni e/ekat gašenja gljendioksidom je gšj$i" dok je ras#la*j$i e/ekat zanemarljiv" jer je !rzina s!limacije mala %!rzina prezimanja toplote je mala da !i se zastavio proces gorenja). 3vo*enjem &'( zon požara" sadržaj kiseonika okolini požara se smanjje toliko da se proces gorenja prekida. 0ko se procenat koiseonika sa 659 smanji na 5:9" dolazi do gašenja požara. 8ao sredstvo za gašenje" koristi se o!lik gasa" snega ili aerosola %magle). aj!olji e/ekat se postiže ako je &'( o!lik snega. Pri o!ičnoj temperatri j kg &'( zazima !oci" pri pritisk od 1614(J Pa " STS 66 litara zapremine. 2ejstvo &'( je veoma kratko" jer se !rzo dostiže koncentracija potre!na za gašenje. - vrste požara koji se gase gljendioksidom 3gljendioksid se koristi za gašenje: - požara klase B %aceton" !enzin" lja" alko#oli...)" i to o!lik snega ili aerosola %magle) - požara klase & %metan" propan" !tan" vodonik...)" i to o!lik gasa - požara klase 5 %električni re*aji i postrojenja...)" i to o!lik aerosola %magle) - lakirnica" indstrijski# pogona %preko sta!ilni# sistema za gašenje)" i to o!lik aerosola %magle). - o!last primene &'( ima velik primen. 8ao sredstvo za gašenje" koristi se rčnim aparatima" specijalnim vatrogasnim vozilima i sta!ilnim sistemima za gašenje požara. ma velik primen kod gašenja #emijski# pogona" skladišta" zatvoreni# prostorija i električni# re*aja z!og prostornog zagšivanja i z!og toga što &'( ne nanosi štet materiji koja gori. Često se koristi i kao pogonsko sredstvo radi iz!acivanja pra#a iz aparata za gašenje. 8oristi se za gašenje požara na el. re*ajima gde se moraj iz!e$i ošte$enja o!jektima gde s vrednosni predmeti %ar#ive" !i!lioteke" mzeji" račnski centri i dr.). - opasnosti pri potre!i zatvorenim prostorijama i način zaštite 10
Aa gašenje požara zatvorenim prostorijama je potre!na koncentracija ( - 46. 8ada je koncentracija &'( vazd#: 4" čovek !rzano diše @" javlja se glavo!olja i !laga nesvestica 16" snažno lpanje srca i narkotičko dejstvo (" nastpa smrt. A!og opasnosti od stvaranja gljenmonoksida" žareni galj i zapaljeni ili istopljeni metali se 5 smej gasiti sa &'(" jer je gljenmonoksid zapaljiv i eksplozivan gas. E. Pra2 za s#vo gašenje poara - osnovne oso!ine pra#a - neotrovnost - sta!ilnost %ne menja im se #emijski sastav !ez o!zira koliko dgo stoji !oci) - neškodljivost - ne provodljivost električne energije %el. izolacija) - idnost %lako ističe iz !oce) - sposo!nost gašenja - vrste i sastav pra#a - pra# za gašenje grpe B&5: proizvedeni s na !azi od R , RE natrijm!ikar!onata %soda !ikar!ona) U dodaci ili kalijm!ikar!onata U dodaci - pra# za gašenje grpe 0B&5: proizvedeni s na !azi amonijm- sl/ata U dodaci - specijalni pra#ovi za gašenje zapaljivi# metala %0B&2): proizvedeni s na !azi natrijm #lorida ili kalijm #lorida. 8od gašenja ovi# požara zatvorenim prostorijama" o!avezno je korištenje opreme za zaštit organa za disanje. - svojstva koja se za#tevaj od pra#a noge slove efkasnog gašenja koje nis mogli da ispne voda" gljendioksid ili pena" zadovoljava pra# kao sredstvo za gašenje požara. +i slovi s: mog$nost gašenja električni# re*aja pod naponom" neotrovnost i neškodljivost odnos na čoveka i materijale" otpornost prema smrzavanj" mog$nost gašenja skoro svi# vrsta požara i velika mo$ gašenja. Pra# ima velik primen. 8ao sredstvo za gašenje" koristi se rčnim aparatima" specijalnim vatrogasnim vozilima i sta!ilnim sistemima za gašenje požara. - način delovanja pra#a 3nošenjem čestica ()E pra#a plamen" dolazi do stvaranja IIpraškastog zidaII kome stvoreni radikali" atomi i aktivni molekli predaj energij" što dovodi do prekidanja procesa gorenja. 8od pra#a A()E" pored ovog e/ekta" jedan deo pra#a se topi" stvara staklasti sloj i prekriva goriv materij" i time sprečava pristp kiseonika. 8od A()D pra#a" nanošenjem na zapaljive metale" on se zagreva" topi i stvara tvrd kor. 8ora sprečava pristp kiseonika" a istovremeno dolazi do #la*enja spoljašnjeg sloja metala. Gašenje požara pra#om se može o!jasniti delovanjem slede$i# /aktora:
11
-
me#anički antikatalitički e/ekat. n#i!iranjem #emijski# reakcija koje slovljavaj razvoj procesa gorenja" koji se može ostvariti" kako gasnoj /azi" tako i na površini čestica pra#a ili čvrsti# prodkata njegovog razlaganja razre*ivanje gorive sredine gasovitim prodktima razlaganja pra#a ili samim o!likom pra#a
- vrste požara koji se gase pra#om i o!last primene pra#a - pra# za gašenje grpe ()E: do!ar je za gašenje požara B i & klase" a ograničeno koristan za gašenje požara na elektro instalacijama i re*ajima %z!og minimalnog !ez!ednosnog rastojanja" dozvoljenog napona i stepena zaprljanja el. re*aja). B&5 pra# razara pen. Pra# koji se mesto natrijm!ikar!onata sastoji od kalijm!ikar!onataU dodaci" može se koristiti zajedno sa penom %ne razara pen). - pra# za gašenje grpe A()E: niverzalno sredstvo za gašenje. 8oristi se za gašenje požara na motornim vozilima" skladištima zapaljivi# tečnosti i gasova" radionicama" indstrijskim pogonima...e preporčje se gašenje požara na osetljivim električnim postrojenjima i instalacijama pod visokim naponom. - specijalni pra#ovi za gašenje zapaljivi# metala % A()D pra#ovi): koriste se za gašenje svi# zapaljivi# metala i legra. 2a !i se pra# iz!acio iz posde dovoljnoj količini" odre*enom vremen i na dovoljnom rastojanj" potre!ljava se pogonski gas. 8ao pogonski gas" koristi se gljendioksid ili azot. 0parati kojima je pogonski gas gljendioksid" nis pod stalnim pritiskom" ve$ samo akon sa gljendioksidom koji se nalazi ntar aparata. 0parati kojima je pogonski gas azot s pod stalnim pritiskom. Pritiskanjem rčice" dolazi do mešanja pogonskog gasa i pra#a !oci %aparati sa gljendioksidom) i pra# izlazi iz !oce prema mest požara.
- postpak ispitivanja pra#a %za C99) SRPS -SO ;6<615==8 'vim standardom se tvr*j za#tevi za #emijske fzičke oso!ine pra#a za minimm svojstava defnisanim metodama ispitivanja pra#a za gašenje požara pogodnog za potre! protiv požara klase 0" B &. Aa#tevi s dati kao in/ormacija podaci koje deklariše proizvo*ač. Pra# za gašenje požara klase 2 %metala) ne spada predmet ovog standarda. 8<09;80&>0 P'L0?0 20+0 >5 3 9+020?23 >39 9' 4R@1. - sertifkat o kvalitet %za C99) - sertifkat o kvalitet za vatrogasni pra# izdat od strane akreditovane stanove države proizvo*ača" R. 4a$on" *ao sredstvo za gašenje poara 12
8ao sredstvo za gašenje" prvi pt s potre!ljeni emačkoj vreme drgog svetskog rata. A!og štetnog dejstva na ozonski omotač i životn okolin" mnogim zemljama se #aloni više ne koriste za gašenje požara %zvanično" od 1RR4. godine). 3 neraspadntom stanj" oni s !ez !oje i mirisa. aloni s do otkri$a nji#ovog visokog potencijala za ošte$enje ozonskog omotača" široko koriš$eni protivpožarnoj zaštiti pre svega necivilnom sektor %avioni" podmornice" kompjterski sistemi). Po #emijskom sastav" #aloni s potpno #alogenizirani gljovodonici atomima #alogeni# elemenata: #lorom" orom ili !romom. ajviše koriš$eni #aloni A'P- s #alon 1(11 i 1461. Brojna oznaka predstavlja" s leva na desno" !roj atoma #lora" ora" #lora i !roma. 5fkasnost gašenja #alonima ogledala se relativno niskoj zapreminskoj koncentraciji" z veoma kratko vreme gašenja. - fzičko #emijske oso!ine alona 1(11 i 1461 aloni s #alogenizovani gljovodonici. astaj zamenom jednog ili više vodonikovi# atoma sa atomima #alogeni# elemenata %or" #lor" !rom" jod). Prisstvo #alogeni# elemenata daje jedinjenj sta!ilnost" inertnost i velik sposo!nost gašenja požara.
(roj atoma
4em"js*" naz"v 2a$ona (rom+2$or+d"?#or+ metan (rom+tr"?#or+metan di!rom-tetraor-etan +etra#lor-metan Brom-#lor-metan
) 5
> 6
)$ 5
(r 5
J <
4a$ons*" &roj 5655
5 ( 1 1
7 @ 6 6
< 6 @ 1
5 ( 6 1
< 6 6 6
57<5 (@6( 16@6 1611
ajpoznatiji #aloni s: - #alon 1(11 %!rom-#lor.dior-metan) - #alon 1461 %!rom-trior-metan) aloni normalnim slovima %na temperatri od (67&) isparavaj i z!og toga s im sopstveni pritisci para dovoljni za iz!acivanje iz posda. Pritisak pare za #alon 1(11 na temperatri od (67& je ("4 !ara" a za #alon 1461 je 1@"J4 !ara. Pritisci im rast sa pove$anjem temperatre. 1(11 i 1461 se nazivaj isparavaj$e tečnosti. alon 1(11 se koristi za pnjenje rčni# i prevozni# aparata" a #alon 1461 za pnjenje sta!ilni# instalacija. aj!itnije razlike i prednosti #alona 1(11 i #alona 1461 s: - #alon 1(11 se koristi za gašenje lokalni# požara" gde se mlaz #alona direktno smerava na požar.+o znači da se 1(11 koristi za pnjenje rčni# i prenosni# aparata. - #alon 1(11 ima ve$ gstin od #alona 1461" pa za#teva manji smeštajni prostor %manj posd). 'vo je važno za rčne aparate. 13
-
#alon 1461 je !olji za gašenje požara zatvorenim prostorijama. 8od ovog načina gašenja" potre!no je da #alon što kra$e vreme ispni prostorij. Prostorija se !rže pni #alonom 1461" a i manje je toksičan od #alona 1(11 - #alon 1(11 je toksičniji od #alona 1461 - mo$ gašenja požara je ve$a kod #alona 1461 aloni s teži od vazd#a" reakciji sa vodom s korozivni %z!og stvaranja #lorovodonične kiseline)" veoma s sla!i prenosnici električne energije. - opasnosti pri potre!i zatvorenim prostorijama i način zaštite 8oncentracije #alona" koje s potre!ne zatvorenim pristorijama" da !i se požar gasio" s: - za #alon 5655 @ , zapremine - za #alon 57<5 F , 16 zapremine 've količine se mog disati najdže trajanj od jednog minta" z!og toksičnosti #alona. alon 1(11 se ne potre!ljava za zapreminsko gašenje požara % sta!ilnim" atomatskim sistemima)" ve$ samo rčnim" prenosnim aparatima. 3 visokim koncentracijama" #alon 1(11 dovodi do narkotički# pojava" vrtoglavice" mčnine" i jake glavo!olje koja prelazi nesvestic. alon 1461 je gotovo neotrovan gas koji i pod velikom koncentracijom ne pokazje štetno dejstvo" osim gšenja z!og nedostatka kiseonika. Pri koncentraciji od 1- (6 počinj e/ekti anestezije i nesvestice. aloni koji se raspadn kontakt sa vatrom s još opasniji i toksičniji za ljdski organizam.Prepoznaj se po štipaj$em miris. Pri gašenj sa #alonima" vatrogasci moraj imati zaštitn oprem. - način delovanja prilikom gašenja Gašenje požara #alonima pripisjemo #emijskoj reakciji 4O/OGENA -N4-(-)-JA" koja pripada antikatalitičkom e/ekt gašenja. 'vaj proces se odvija dve /aze: - prvoj /azi" pod dejstvom visoki# temperatra" dolazi do razlaganja %raspadanja) #alona" pri čem dolazi do izdvajanja radikala #alogeni# elemenata - drgoj /azi" radikali #alogeni# elemenata se vezj za aktivne radikale koji s nastali požar" i time prekidaj proces gorenja. - vrste požara koji se gase #alonima i o!last primene 8oriste se za gašenje požara klase B" & i 5. aj!olje rezltate postiž kod gašenja elektronski# re*aja %kompjterski# sistema" radio i +C re*aja" telekomnikacioni# re*aja...). ajvažnije prednosti odnos na drga sredstva s: - imaj velik !rzin delovanja - potpno isparavaj i ne ostavljaj nikakve ostatke - z!og niske tačke kljčanja" mog se koristiti i na niskim temperatrama e mog se primeniti gašenj požara laki# metala" z!og mog$nosti pojave eksplozije" sled me*so!ne #emijske reakcije.
- toksičnost #alona 14
žnog pola 1RER.godine" a nešto sla!ije iznad 9evernog pola. 2o 1RR6.godine načnici s registrovali 1E rpa na ozonskom omotač različite veličine i o!lika. Počev od kraja devedeseti# godina prošlog veka" podrčje 9r!ije i &rne Gore nalazi se zoni visokog i ekstremno visokog 3C zračenja tokom letnji# meseci. 8ada je pitanj 5vropa" Kpanija" alpsko podrčje centralne 5vrope" akedonija i Grčka imaj ovako visoko 3C zračenje. 'zona ima sve manje. ačnici 5vropske svemirske agencije konstatovali s da se tokom (66(.godine sloj ozona stratos/eri iznad 5vrope počeo !rzano smanjivati. 9manjenjem ozonskog omotača pove$ava se 3C zračenje na površini Aemlje. Pove$ana radijacija ostavlja posledice na klim" zdravlje ljdi i životn sredin celosti. Pose!no je trentno pove$an rizik od maligni# o!oljenja kože sled prekomernog izlaganja snčevim zracima a slovima smanjenog ozonskog omotača. -(4F A!og svog visokog potencijala za ošte$enje ozonskog omotača" #aloni s dospeli na list kontrolisani# spstanci prema 0neks 0 ontrealskog protokola. 9trategijom pravljanja #alonima koja je defnisana 'dlkom DF ontrealskog protokola" predvi*ena je eliminacija i ništavanje #alona 1(11 i 1461 kao najpovoljnija opcija sa stanovišta zaštite životne sredine" a tiče se o!nove ozonskog omotača. Prema kontrolnim merama" okvir ontrealskog protokola" razvijene zemlje s do [email protected] potpno prestale sa koriš$enjem #alona" z proizvodnj od 1 na nivo iz 1REJ.godine" za potre!e zemalja razvoj" koje nis mog$nosti da efkasno i !rzo zamene #alon svojim protivpožarnim sistemima. 'vim merama" za zemlje razvoj" koje s potpisnice ontrealskog protokola" predvi*eno je da se: - do 61.61.(66(.godine zamrzne potrošnja na !azi proseka iz perioda 1RR.-RF. - do 61.61.(66.godine smanji potrošnja za 6 - do 61.61.(616.godine potpno prestane sa koriš$enjem zaštiti od požara" osim za kritičn primen količinama od 1 potrošnje na nivo perioda 1RR.-RF. - sertifkat o kvalitet %C99)
16. Aeroso$" *ao sredstva za gašenje poara
15
Poslednji# godina #emijske indstrije svet s činile znatne napore da osvoje nova sredstva za gašenje" kao zamena #alonima 1461" 1(11" i (@6(" jer postoje$a sredstva to nis mogla !iti. 'vo je neop#odno" jer sa prestankom koriš$enja #alona" protivpožama zaštita je postala znatno manje efkasna. 3 tom cilj s postignti rezltati" osvojena s nova #emijska sredstva kao zamena #alonima. ajnovije sredstvo za gašenje požara osvojeno je ?siji pod nazivom V0erosoliV. Prema te#ničkim in/ormacijama i demonstracijama gašenja" odma# se može zakljčiti o velikoj sposo!nosti gašenja ovog sredstva. Pored toga" način metoda gašenja se razlikje od načina gašenja svi#" do sada poznati# sredstava. ?adi se o novom pristp gašenj požara" čime ovo sredstvo može doneti potpno nove metode protiv požara. 9redstvo" iz!ačeno energijom sagorevanja raketnog goriva" !aca se na požar. 0erosoli s se ve$ dgi niz godina koristili vojne svr#e" zaštiti vojni# o!jekata i sredstava i kosmičkim programima. 9kidanjem em!arga sa vojni# dostign$a koja s došla kao rezltat drštveni# pramena ?siji" aerosoli s počeli da se proizvode. 'tda i činjenica da s oni odma# do!ili odgovaraj$e ateste i patente" kako ?siji" tako i zapadnim zemljama" jer s provereni praksi. Pored nji#ove velike efkasnosti oni imaj i drge prednosti primeni odnos na ostala sredstva za gašenje a tržišt se mog na$i dva tipa aerosolni# generatora: 0G i P3?G0.
- osnovne oso!ine aerosola ovo sredstvo za gašenje je čvrsta materija koj tre!a" cilj gašenja" paliti. 5nergija izlaze$i# gasova iz!acje fne" sitne materijalne čestice izlaze$em gas. 've čestice s mikroskopske veličine" tako da je postignta visoka disperzija. 'va disperzija se" po izlask gasa" održava vazd# kao zapreminska koncentracija prostorije. Pri smeravanj mlaza izlaze$eg gasa aerosola direktno na požar" materijalne čestice sredstva za gašenje dolaze neposredni kontakt sa plamenom. 'gromne sposo!nosti gašenja aerosola trentno eliminiše plamen" a rok od nekoliko sekndi i sam izvor požara. 3 pore*enj sa dosad najefkasnijim sredstvima za gašenje" kao što s #aloni" aerosol pokazje nekoliko pta ve$ efkasnost gašenja - način delovanja prilikom gašenja e#anizam gašenja aerosolima je #emijski proces" kao što je to !io slčaj i sa #alonima. z pore*enja sa ostalim sredstvima za gašenje požara" sposo!nost gašenja aerosola je /rapantna. 'vo je !ilo mog$e z!og #emijskog procesa gašenja koji može dati takve e/ekte. 'vi procesi pripadaj antikatalitičkim e/ektima" #erniji nazvanim in#i!icijom. n#i!iraj$a sredstva koja s dodata čvrstom raketnom goriv s na !azi alkalni# metala. Pri gašenj požara alkalni metali se vezj za aktivne radikale koji čestvj proces sagorevanja. 0ktivni radikali s: #idroksil '" vodonik i kiseonik '. e laze$i fzičko#emijski proces gašenja" koji nije do kraja o!jašnjen jer za njega postoje više verzija" možemo" samo navesti slede$e: 9lo!odni alkalni metali se vezj za vodonik" a zatim se ovo jedinjenje spaja se #idroksilnim radikalom" '. a taj način se kida lančana reakcija procesa sagorevanja. 'd aktivni# radikala stvaraj se interni-egmatični radikali.
16
Cisoka disperzija aerosola vazd# prostorije omog$je zapreminski e/ekat gašenja. Aapreminska koncentracija se veoma dgo održava prostor %oko ( sata)" a nezaptivenost i otvori nemaj takav ticaj kakav je kod &'(" #alona" argona i inergena. 2omet mlaza aerosola je dži od mlaza ostali# gasoviti# sredstava za gašenje. o!ilno gašenje požara prostorijama" ili požara gde je otežan pristp na kra$e rastojanje" vrši se aerosol granatama" čime s vatrogasci do!ili nove mog$nosti gašenja požara. 0erosol generatori %kako i# naziva proizvo*ač %se aktiviraj paljenjem raketnog goriva njima. 'vo paljenje se vrši električnim ptem ili štapinom. Paljenje štapinom je mog$e kada se dostigne temperatra od 1F6H&. Prema način gašenja postoje dva načina aktiviranja" atomatsko i rčno" i to: W 0tomatsko-električnim implsom-kontaktom i preko štapina W ?čno-daljinski" električnim kontaktom preko prekidača i rčnom granatom. 0ktiviranje rčne granate je slično aktiviranj eksplozivne granate - vrste požara koji se gase ovim sredstvom i o!last primene 0erosoli gase požare klase 0" B" &" kao i požare koji se javljaj na električnim instalacijama prema >39 9' 4R@1. ji#ove fzičke karakteristike s slede$e: W aksimalna sigrnost i efkasnost gašenja sa minimalnim količinama. W 9premnost za gašenje rok od godina" !ez radova na održavanj. W Bez!ednostza ljde i sredin. W 'dsstvo delovanja na ozonski omotač zemlje. W +emperatrno podrčje rada od -J6H& do UJ6H&" pri vlažnosti od 166. W 'dsstvo korozije. W ?ok trajanja eksploatacije do 16 godina. W Aadržavanje sposo!nosti gašenja požara posle aktiviranja više od dva sata" što klanja potre! dodatni# količina tokom gašenja" sled nezaptivenosti prostorije. W >ednostavnost konstrkcije i načina gašenja" jer klanja instalacije sta!ilni# sistema: cevovoda" mlaznica" armatra" !oca" me#anizama itd. +ako na primer" !oce sa gasovitim sredstvima s !ile pod stalnim pritiskom i do 1J6 !ar. 've instalacije s" pored veliki# laganja" za#tevale stalno održavanje" kako !i !ile spremne za rad. +roškovi montaže s sasvim minimalni odnos na montaže sta!ilni# sistema drgi# sredstava" itd. W Prema pret#odnom" ekonomičnost aerosolni# sistema je velika" odnos na drga sredstva" a sigrnost ve$a. +okom primene aerosola mo$i $e se do!iti vid ekonomičnost" ali se ve$ zna da je ona ispod 1 vrednosti opreme koja se štiti. 8od veliki# vrednosti" kao što s mzeji" skpe mašine i si." laganja aerosol sisteme s praktično zanemarljiva. Pomo$ aerosola se mog gasiti požari : W Proizvodnim prostorijama" W +rans/ormatorskim i generatorskim prostorijama" W ?azvodnim ormanima" W 8a!lovskim tnelima" W linovima i silosima" W Garažama" W 9kladištima" W 5lektronskim i račnskim centrima" W Prostorijama sa dplim podovima i spštenim pla/onima" W Poslovnim i stam!enim o!jektima" W Bi!liotekama i skladištima dragocenosti. 17
9istemi za gašenje požara aerosolom primenjj se za gašenje požara na elektroinstalacijama i re*ajima koji s pod naponom do 16 kCC. 9istemi za gašenje požara aerosolom ne primenjj se za gašenje požara koji nastaj sagorevanjem: W Claknasti#" šipkasti#" porozni# i drgi# gor$i# materijala" skloni# samozapaljenj" odnosno tinjaj ntar sloja materije" W emijski# materija i nji#ovi# smeša" polimerni# i ostali# materija" skloni# tinjanj i sagorevanj !ez prisstva vazd#a" W idrida metala" W etalni# pra#ova. 9istemi za gašenje požara aerosolom ne primenjj se za gašenje požara prostorijama zapremine preko 666 m4" visine preko 1( m i stepena ne#ermetičnosti ve$eg od 1"" kao ni prostorima kojima se mog na$i ljdi a koji nemaj gra*ene re*aje koji od momenta dojave požara daj alarmne signale i odlaž aktiviranje generatora toliko dgo da ljdi mog !ez!edno da napste šti$en prostorij" ali ne dže od 46 sekndi. 8ako aerosoli gase sve klase požara" a imaj i sposo!nost sprečavanja eksplozije" to oni mog imati najšir primen protivpožarnoj zaštiti. - opasnosti pri potre!i i način zaštite /ere &ez&ednost" : Pri rad sa aerosolnim generatorima za!ranjeno je: - darati po generator ili vršiti !ilo koje drge radnje koje mog izazvati de/ormacije" me#aničke povrede k$išta i prate$i# elemenata" - vršiti radove koji izazivaj zagrevanje aparata preko J6H&. - paljenje vatre i pšenje !lizini aparata koji s sna!deveni štapinom. Pri aktiviranj aparata oslo!a*aj se sla!o toksični prodkti" koji se pri vatrogasnoj koncentraciji klasifkj kao mali opasni sa mereno izraženim opšte toksičnim i lokalno razdražj$im dejstvom na slzokož oka i kož. Aato je za prevencij nepovoljnog dejstva aerosola na ljde" koji se zatekn prostor kome je aktiviran aerosolni aparat neop#odno predvideti nji#ov !rz evakacij. Posle završenog procesa gašenja požara" a pre laska ljdi prostorij gde je aparat o!radio" ist je potre!no proveriti da !i se o!ez!edila vidljivost od (- m. Pri gašenj požara prostorijama kojima se nalaze materije koje tinjaj potre!no je prostor kome je aktiviran aerosol držati zatvoren najmanje (6 minta. Posle gašenja požara ostaci aerosola se odstranjj provetravanjem" sisavanjem ili !risanjem svom krpom. Transport " !#vanje 0parati se mog transportovati pakovanj proizvo*ača svim vidovima transporta z poštovanje pravila koja važe za transport ove klase" temperatrnom dijapazon od -6H do U6H&. 0parati se čvaj pakovani svim provetrenim skladištima" kako sa grejanjem tako i !ez njega sa iskljčenjem mog$nosti padanja snčevi# zraka i vlage" na stalažama na minimalnom rastojanj 1m od izvora toplote. Aa!ranjeno je čvanje aparata zajedno sa materijama koje izazivaj korozij %kiseline" alkalije" soli i si.) - primena eksplozivnim atmos/erama 8ako aerosoli gase sve klase požara" a imaj i sposo!nost sprečavanja eksplozije" to oni mog imati najšir primen protivpožarnoj zaštiti. 18
Aaštita sa aerosolom može da !de dvojaka: a)
11. -nertn" gasov" *ao sredstva za gašenje poara - osnovne oso!ine 3 grp inertni# sredstava spadaj gasovita sredstva za gašenje požara koja svom sastav različitim odnosima sadrže azot" argon i gljendioksid. naz"v sredstva
ARGON -G + <5 argon RR"R
ARGON-T -G +:: argon 6 azot 6
-NERGEN -G+:85 azot ( argon @6 &'( E
sastav # 9 B sadraj vode # 9B
maksimm 6"66
maksimm 6"66
maksimm 6"66
0rgonit G-" argon G-61 i inergen G-@1 se kao sredstva za gašenje koriste preko sta!ilni# sistema za gašenje požara. 0rgona vazd# ima 6"R4 i spada inertne gasove. 'n je !ez!ojan gas" !ez ksa i mirisa" nije toksičan i sa drgim elementima ne stpa #emijske reakcije. +eži je od vazd#a. e sme se gasiti požar na oso!ama" slčaj aktiviranja atomatskog sistema za gašenje" mora se napstiti prostorija.
19
0zota vazd# ima FE"4. 'n je !ez!ojan gas" !ez ksa i mirisa" nije toksičan i sa drgim elementima teško stpa #emijske reakcije. +eži je od vazd#a. 'so!ine inertni# sredstava za gašenje požara: - ne zaga*j životn okolin - nis toksični - ne ošte$j elektronsk oprem - ne stvaraj magl pri gašenj - nis opasni po ljdski organizam - način delovanja prilikom gašenja 0rgonit G-" argon G-61 i inergen G-@( gase požar gšivanjem"tako što ispnjavaj prostor da !i procenat kiseonika pao ispod 1@ %kod inergena pada na 1(" U 4 &'(). - vrste požara koji se gase 'va sredstva se koriste za gašenje: - zapaljivi# tečni# materija - zapaljivi# čvrsti# materija - kompjterske te#nike - električni# re*aja i opreme - vredni# stvari po mzejima" !i!liotekama" ar#ivama... is efkasna za gašenje: - alkalni# metala %natrijm" kalijm" litijm..) - materija !ogati# kiseonikom %!arti" nitro-celloza) - reaktivni# metala %magnezijm...) Aasi$ene šti$enog prostora mora !iti izvršeno za maksimalno J6 sekndi. 9kladište se !ocama pod pritiskom od 16 !ara" zapremine (F" @6" i E6 litara. - o!last primene XYS sredstva za gašenje požara mog se primeniti: - kod prostorija gde s smešteni elektronski re*aji" - za prate$e prostorije centra" - za me*pla/onski prostor" - za prostor dovodni# ka!lova %dpli pod)" ka!lovski kanali i sl.. - za elektronske električne re*aje. 8od ve$e zapreminske koncentracije argona prostoriji gde !i se našli ljdi trentk gašenja" postoji potencijalna opasnost sled sniženog sadržaja kiseonika" da nastpi gšenje. - opasnosti pri potre!i i način zaštite Zpasnost po zdravlje ljdi je iskljčivo z!og sniženja procenta kiseonika šti$enom prostor. 20
[Y!ela : ;izičke oso!ine argona CFHI
KLMH
\S]^T_]`TY ^bY
4R"R
_`Y 1 !ar" 1Sh
1"JJR
ZS` _`^ Y`Y ^Y Y__" 6 Sh" 1.614 m!ar"
1"4E
[SY YTY 6"JER !ar"
- 1ER"@
[^^Y_Y `YYYqY
- 1E"R
[S]SY `YYYqY
1J4"6
_`Y ^S` - 1E"R Sh" 1"614 !ar
1"4R@
XY ^^Y_Y
- 1(("4
XY `YT
@R"6
[ST` S_T Y`YYqY
^Y
ZY`^ ^YT^
^Y
- sertifkat o kvalitet %C99) 9tandardom ;P01 veri/ikovano ^ 11 sredstava za gašenje ovog tipa. 9va delj na požar prvom red gšj$e.
1(. -nergen *ao sredstvo za gašenje poara Posle svojene inicijative o za!rani koriš$enja #alona sta!ilnim sistemima za gašenje požara" mnogi postoje$i šti$eni o!jekti ostali s !ez zaštite. e*tim" istraživanja s smerena na iznalaženje novog gasa koji !i potpnosti mogao da zameni #alon" a da ne šteti životnoj sredini. >edno od rešenja na*eno je inertnim gasovima" i to smeši azota" argona i gljen-dioksida" pri čem je ovom gas dat naziv 5?G5. nergen je smeša tri prirodna gasa: azot :69 argon 8<9 " #g$jend"o*s"d 9 sa odličnim karakteristikama za gašenje požara o!jektima gde se nalazi skpa elektronska oprema i vrednosni papiri. 1
21
Poigodan je za zaštit o!jekata i gašenje zatvorenim prostorima % račnski centri" tele/onske centrale" komandni i distri!tivni centri ). 'snovni e/ekat gašenja 5?G5' je gšivanje to sniženjem koncentracije kiseonika na nivo ispod 1@ vazd# na kom ve$ina zapaljivi# materija ne$e goreti. - fzičko #emijske oso!ine 5?G5 nije otrovan i ne zaga*je okolin kao što ne ošte$je ni ozonski omotač. ože se re$i da je rok trajanja ovog sredstva neograničen. Pri kontakt sa plamenom ili visokim temperatrama ne razlaže se i ne izaziva korozij" kao ni ošte$enja elektronske opreme i el. instalacije.
- način delovanja prilikom gašenja 9manjeni procenat prisstva kiseonika zamenjen je prisstvom gljen-dioksida tako da s o!ez!e*eni slovi za normalno disanje ljdi. nergen je smeša prirodni# gasova tako da" prilikom gašenja požara" nema pojave štetni# ili otrovni# nzproizvoda.
- vrste požara koji se gase ovim sredstvom 8oriste se za gašenje požara klase B" & i 5. aj!olje rezltate postiž kod gašenja elektronski# re*aja %kompjterski# sistema" radio i +C re*aja" telekomnikacioni# re*aja...). - o!last primene 5?G5 se koristi za stacionarne %sta!ilne) sisteme za gašenje požara. sticanje se mora završiti za J6 sekndi. Potre!na koncentracija inergena za kompjterske instalacije je 6"1 m4Dm4 prostora"Y za atomatske tele/onske centrale" komandne distri!tivne centre 6"@F m 4Dm4 prostora. 5?G5 se skladišti čeličnim !ocama tečnom stanj pod pritiskom od 16 1J6 !ar" pose!nim prostorijama %min. vatrootpornosti R6 minta i na temp. do 6 S h). 3 pore*enj sa #alonom" e/ektivnost im je znatno manja jer je potre!no skoro 16 pta više inergena nego #alona za gašenje istog požara. - opasnosti pri potre!i i način zaštite 3potre!om inergena" dolazi do pove$anja koncentracije gljen-dioksida prostoriji na nivo od ( do @" % normalna koncentracija gljen-dioksida je 6"64 )" što dovodi do stimlisanja ljdske respiracije. spitivanja s dokazala da prostor koji je ispnjen inergenom čovek može da !oravi do F minta !ez opasnosti po život" što znači da da je znatno !ez!edniji od sta!ilni# re*aja za gašenje požara #alonom ili gljen-dioksidom. 22
14. >/ 6<< *ao sredstvo za gašenje poara - fzičko #emijske oso!ine 0merička #emijska korporacija Great
račnski# centara kontrolni# so!a tele/onski# centrala !anaka galerija" mzeja i ar#iva 23
• • • •
skladišta zapaljivi# tečnosti mašinski# odeljenja trans/ormatora !rodski# postrojenja
- toksičnosti A!og svoje vrlo niske toksičnosti pogodna s za stalno posednte prostore. - sertifkat o kvalitet %C99) 9poso!nost gašenja gasa ;-(66 ispitana je svetski priznatim američkim atestnim instittima 3< %3nderMrites
1@. Pr"r#!na sredstva za gašenje poara Prirčna sredstva s ona sredstva koja možemo prona$i našoj okolini" a koja mog poslžiti za gašenje požara. 3 ova sredstva spadaj: pesak" zemlja" razni prekrivači" mineralna lja i k#injska so. 9a pes*om možemo gasiti: Požare klase B %zapaljive tečnosti , razlivene na/tne derivate) i 2 %zapaljive metale" kao što s alminijm" natrijm" kalijm" magnezijm). 5/ekat gašenja peskom je gšj$i. ajefkasniji pesak za gašenje je kad je sv i sitan. 9a zem$jom možemo gasiti iste zapaljive materije kao i sa peskom. Pre*r"va!" %$e!ad" radni mantili...) s pogodni za gašenje paljeni# posda" delova nameštaja... Gašenje sa njima je na princip gšivanja" jer se požar na taj način gasi prekidanjem daljeg dotoka kiseonika iz vazd#a. '#2"njs*a so je efkasna za gašenje požara laki# metala. 3 slčaj da se šporet" k#inji pali odre*ena materija" za gašenje možemo koristiti k#injsk so ili soda !ikar!on.
24
