FRANCOIS DE PIERREFEU I LE CORBUSIER
XAVRE U IIH KUCA DO T OJ H LJ U DI
IZDAVACKO PREDUZECE „
GRAD EVINSKA KNJIGA" B EOGRAD - 1 956
Naslov originala: FRANcOIS DE PIERREFEU et LE CORBUSIER
LA MAISON DES HOMMES
Preveo Ing. Mihallo Durovid
Redaktor arh. Branislav Kojid
Za preduzede odgovara Ljubica Jurela, glavni urednik
Tehnicki urednik Kaja Draganid
Korektor Miodrag Marinkovid
Stampa Gra€i6ko preduzede ,,Akademija" - Beograd, Kesmajska ul. 28
TEKST Uvod PRVA GLAVA has gradenja DRUGA GLAVA Za koga graditt TRE(:A GLAVA Kako graditi GETVRTA GLAVA Majstor graditelj
PETA GLAVA Za koja vremena graditi SESTA GLAVA Graditelji S13eDMA GLAVA Reditel j
SLIKE Ljudi stanuju rdavo. Jedno novo dru§tvo stvara svoje ogn ji§te. U duhovima vlada pobrkanost; nepopravima gre§ka se mote ueiniti. Ljudl se mute da pronadu eudoviMta primamljiva lika : vrtne gradove, satelitne gradove. Ne uzimaju se u obzir crte terena, crte Ijudi I vidovi rada, inaee bi se dodo na pomisao o ovini trima ,, saobraznlm " realizacijama zelenom gradu, linearnom industriskom . gradu, oivljenom selu. Evo kako bi Izgledalo pravilno iskori§cavanje tia u francuskom §estouglu. lzvojevanje bitnih radosti". Pakt sklopljen sa prirodom, I prlroda se zakupljuje ' sa sta nom. Majstor graditelj. Stogodignje tekovlne nauke izvr§ile su arhitektonsku revoluciju. Santo je jedna tee dovol jna da revoluci ja bude stvarnost.
Arhitektonsko jedinstvo je proizvod „doktrine gradevinskog fonda" koja uravnote2uje : zakon broja I zakon sunca
sa topografijom. Redltelj. Modellge gradove, Utvrduje tip izgradenih zapremina", Odreduje „ statut terena", Iskort eava mogucnost pejza2a, Oivljuje predeo, pokrajinu I zemlju, Koristi umetnieko I istorlsko naslede
UVOD Dva su potpisa na ovoj knjizi , a mogla bi biti i tri... Treci, najpozvaniji , bio bi potpns doktora Pjera Vintera, humaniste nase druzine, one stare druz.ine koja se posle Prvog svetskog rata okupila oko E s p r i t N o u v ie a u-a, a koj a je kasnije uredivala casopise Plans a Prelude, sa namerom da otkrije i nekima pomogne da shvate korene jedne politike i jedne ekonomije sazdane " prema realnom coveku. Ali su ljudi, u to doba, bill gluvi Iii nisu zeleli da cuju... Ovoga leta godine 1941 , Vinter j e .u Parizu, Korbizije i j a smo u Visiu, ali za misao i prijateljstvo nema »demarkacione linije<<; druzina bi mogla da nastavi svoj rad i on bi mozda bio koristan zemlji... Opisimo stoga k uc u d' o s t o j n u 1 j ud i, onu vidljivu koja ce ovaplotiti duhovnu kucu. Korbizij e i j a gliedamo na to kucu istim oima, mozemo zajedno da je a. obidemo, iako smo joj prisli sa tako udaljenih tacaka na vidiku i putevima tako razlicitixn. Ali u tome bas i jeste na j vaznij e: Kuca dostoj na lj udi j e zborno . mesto...
Zadro svaki svoju taktiku i svoj hod. Korbizije svoju osetlj ivost, prema potrebama srca i hitrinu svoga plasticnog izrazavanja, a ja sputan posrednim prilazenjem stvari, svoje sporije kretanje.
- di Kuea dostojna 1ju
Korbizijeovi crtezii nece ilustrovati moja izlaganja, niti ce moja izlaganja objasnjavati njegove crteze: bite to dva toka milli , svaki na svojoj posebnoj. putanji, i svaki izraz'en na svoj sopstveni nacin. Ali ae citalac, nadam se, na stranicaxna obe partiture, osetiti radanj e i potvrdu jednoga kontrapunkta ko j i nije proizvolj an. Ponekad, usput, citalac ce se zaustaviti na nekom mestu s^inteze , na utoku kakve seme koja ce natkriljavati prozu i crteze. A ako mu to slike ostanu u secanju, nas rad nee biti uzaludan... F. de P. Visi, 12 jula 1941.
PRVA GLAVA
CAS GRADENJA
Poduhvati u razdoblju izmectu dva rata
Proteklo je vise od. dvadeset godina o*ako su, sa svih govornica Francuske, najmerodavniji glasovi poceli proklamovati ovu misao: > Treba graditi nove kuce, buducnost rase zavisi od stanovanjaK. Nepobitna istina! Milion i po mrtvih, palih po poljima na severo-istoku zemlj e, izbaceno j e fizicki iz lanca nasleda. Njihove zrtve nametnule su prezivelima prvorazrednu duznost da to zdravijim i to mnogaljudnijim porodicama obezbede stanove i udobnosti.
Mec#utim, iako su svi bili usvo j ili * ovo nacelo, nja nije nikada kucnuo...
as grade-
Jer trebalo j e, prethodno obnoviti opustosene kraj eve; zatim, snaznom materijalnom, opremom ucvrsti-ti osvojenu zemlju Maroka; a,onda, modernizovati nae kolonijalne posede ; pa stvoriti liniju Mazino. Najzad, trebalo je ponovo se naoruzati... Tako da su radnik i seljak, jedan u svome cumezu a drugi u svome oronulom seoskom domu, stalno cekali na ispunjenje svecanog obecanja koje je svaka zakonodavna skups"tina, dolazeci na vlast, obnavljala obecavajuci da ce ga ona izvriti. I tako sve do dana kada je ijudima, ciije je strpljienje doteralo
.. • Ljudi stanuju rdvao, to je duboki, pravi uzrok sadasnjih porernedaja•
•
4
Anketa koju smo sproveli na Casovima crtanja u nekimn osnovnim bkolama t Lionu otkrila nam je tajnu z vih grobnn a. U ovom slucaju , Beset l ca stanuje na 33 m2.
6
Kuca dostojna ljudi
do kraja, baceno kao zalogaj ono to u dubini svojih zelja nisu trazili, bar ne onako odlucno kao s t a n, a to su visoke nadnice i obilan odmor. Dragocena dobra, svakako, i stecena, u mnogim slucajevima, sasvim opravdano; ali se do njih dospelo prevremeno 1, sama, po sebi, bila su nedovoljna da za sobom povuku nuzan preobrazaj domaceg zivota i da u dom namesto suprotnosti i usamljenosti koje je u sebi on krio, unesu red, plodnost i radost.
Polozaj pobedenog
Pa kad je tako, da 11 bi ono to u doba obilja nije uspela da ostvari jedna vlast koja nije imala istinskih tereta, smela pokusati druga jedna vlast sa dna poraza, kad petina nasih odraslih ljudi, cami u zarobljenistvu, kad nam najcistiji deo nasih nacionalnih izvora nije vise pod rukorn, kad brodovi natovareni stranom robom ne pristaju vise u nasim pristanistima? Ne, bez sumnje, ne mislimo da bi u ovo doba trebalo, sirom citave zemlj e, poc+eti savijati gvozda i mesati malter. Mecdutim, sme se, bez ikakve obmane, i zavocdenj a prostodusnih tvrditi, da je cas gradenja . naj:za kucnuo. Pogledajte: ogromna ukorenjena masa interesa i sebicnih veza, zdruzenih sa hrpom predrasuda, taeorij a i sistem.a koji su im bili saucesnici, srusila se ne pokopavsi pod svoje rusevine ni moral zemlje ni njene Eve snage. Jednodusna volja za obnovom ovaplotila se u jednoj novoj drzavi, kojoj su okolnosti., nezavisne od nje, postavile neumitan all, mozda, s u d b o n os an rok da odredi svoj polozaj i obelezi svoje planove.
Covek je proizvod suncane energije (de Broglie).
Nije vetar povio ovo drvece; ono se odazvalo pozivu svetlosti.
8 Kuca dostojna ljudi
Sudbonosna povucenost Ono to narastaj pobednika nije mogao ostvariti, kad je svet pun strepnje motrio sta ce se roditi pod brestovima i topolama na obalama Sene, mislim na pravu doktrinu eovekovog stana, saobraznu tradicij ama Zapada, kao i novim uslovima koje j e stvorila intenzivna primena masina, -- zahteva se da u senci svoje povucenosti preduzme narastaj pobedenih i da u tome uspe na dobro covecanstva. Tome ce doprineti, vise nego ma sta drugo, sticanje svesti o prvom stanj u> g r a d e v i n s k o g f o n d a« Francuske, to bi kao polazna tacka omogucilo izradu skladnog i potpunog plana u cilj u preuredenja toga fonda. Jer star i radne prostorije, kao i njihovi uzajamni rasporedi, ne samo uokviruju sa svih strana zivot jedinke i drustva, vec pronicu u taj zivot duboko, prozimaju ga i boje na hiljadu raznih nacina, medu kojima su neki osecajni a drugi racionalni; stan i radne, prostorije raspolazu tako necuvenom moci da uliju svako raspolozenje, pocev od ocajanja i mrznje pa sve do radosti koju pruza stabilnost, do kolektivnog odusevljenja i do podviga uskrsavanja. A kakvo je sadasnj a stanje gradevinskog fonda Francuske? Iz jednog kratkog pregleda, kad se sagleda u pravoj svetlosti, videce se koliko je ono tesko, ako ne i tragic-no.
Beda rdavo nastanjenih
U samom Parizu: Dvesta hiljada porodica stanuje u kucama proglasenim za smrtonosne;
1. Kuca medu svojim drvecem; 2. Kuca okruiena njivama; 3. 'V"a kuaa koja narn opet pruia nebo i pejzai.
Grad Ze prognao, prirodu i uginuo j e. Covek i priroda: binom koji treba uuavnoteiiti,. Spontana teinja ka us 10v i m a p r it o d e, iWotna zadovoljstva, moralno i fizicko zdravlje, radosti koje se mogu nazvati bistanim.
Savremena strahota: 4. Pustos gradova; 5. Usamlj enost i razocarenj e u vrtnim gradovima.
10 Kuca dostojna iju!di
Deset hiljada porodica od po cetiri clana, iii vise, zivi u jednoj jledinoj prostoriji. U Lionu, u Marselju, u Nantu itd. racuna se da je srazmera rdavih stanova slicna. Otuda, u domovima, nerodnost, promiskuitet, opterecenostt svakih pet minuta umire po jedan Francuz od tuberkuloze. Zato to nema zgrada, nema ni pretporodajnih savetovanja, nema decijih jasala ni obdanista... Zato to nema urbanizma, nema ni zelenih povrsina, to rena za igru i sport, basena za plivanje... Otuda je proleter, pa i radnik sa stabilnijim polozaj em, poceo da, putemn kafanica, bioskopa, duzinom 1 neudobnoscu transporta, propagandom preduzeca.I koja podrivaju moral, da gubi svoj ljudski lik. U varosicama: Neverovatna srazmera kuca koje se raspadaju ili rdavo odrzavaju. Opsta nezdravost. Na selu: Higijena zaista suvise zanemarena. Elektrifikacij a oci nedovoljna. Otsustvo > omladinskih centara < i terena za i koji bi oziveli varosicu. Otsustvo prostorija za skupove i a jednicku zabavu. Otuda: dosada, bezanje sa sela, neobradena polja. Politi= kanstvo i kafanske diskusije, namesto prirodnih radosti i duhovne i moraine kulture.
U zemlji posmatranoj u celini: 53 od 100 domacinstava su bez. dece; 23 od 100 imaju samo po jedno dete; 20 od 100 irmaju po dva deteta; Preostala 4 , od 100 domacinstava ne stizu da odrze broj stanovnika. Toliko sa socijalne tacke gledi.sta. Ekonomska tacka gledista nije nista sjajnija.
A. B. C., tri sela u opasnostL 'Treba 1h grupisati; u jedno selo oko omladinskog centra, gkole, omladinskog kluba (kiuba za odrasliju omladinu), oko tskih terena. Treba etapno izgradita zadruzni centar. 31000 francuskih opstina imaju manje od 1000 stanovnika 2 750 irnaj u vise od 1.000 stanovnika
Ali se zivot povukao i sa Bela. Sela treba oziveti pregrupisavanjem; u seoski zivot treba ukljucitai nova ustanove zadruznog centra i omladixiskih centara.
1. Nacionalni ill okruzni put; 6. Ponta; 2. Opstinski, silos;, 7. Stan za osobije; 3. Radionica za opravke; 8. Seoski klub;
4. Snabdevacka zadruga; 9. Opstinski dom. 5. Skola;
11
12 Kuca dostojna ijudi
Strahovita beds gradevinskog fonda
Gradevinski fond Francuske izgubio j e izmedu dva rata dve tr. ecine od svoje vrednosti izrazene u zlatu. Ako se vodi racuna o danas ocitoj relativnosti svakoga ziatnog vazenja, mote se smatrati da se od celokupnog gradevinskog fonda dzgubilo, u dobrim ljudski n vrednostima, 50 od 100; a vec je 1914 godine taj fond bio daleko od savrsenstva. U toku istog vremena, pedeset izuzetnih zakona o zakupnini, dopunjuj uci nedela oporezivanj a. koje j e bilo postalo neizdrzljivo, sateralo je ekonomiju u oval corsokak: n e r e n t ab i 1 n o s t gradevinskih nepokretnosti. Cena Braden j a j e', medutim, stalno rasla, dok j e stari fond propadao, narocito zato to u. gradevinskim profesijama nije bilo dobre organizacije. to se pak zidanja• tide, i for u pogledu kolicine ' a ne u pogledu cene, ono j e, nesito pre poslednjeg rata, spalo na jednu desetinu od svoga broja -u 1913 godini, a poloviva, od 1200 000 gradevinskih radnika morala je biti otpustena u taku poslednjih godina. Dakle, tes'ka kriza korporacije je jednovremeno nastala, i kao uzrok i kao posledica nereda koji su u njoj vladali.
Ocajan stepen korisnosti »Tvornice Francuska< Tako su, kao posledica bednog rukovodenja, __drustvo i privreda bill o. teceni dobrim delom svoje imovine, a Francuska je dvostruko trpela od toga srozavanja: Pre svega, u bitnoj vrednosti, raznih elemenata koji zajed.nicki sacinjavaju njen gradevinski fond (saobraznost svakog elementa svojoj posebnoj funkciji, kvalitet njegove izrade, kva-
»... Paste to godina naglih nau6nih osvajanja socijalnih raspri, rereda, modern drustvo dospeva najzad do zakljut7kka koji de konaLno opredelltj karakter n jegove cMlizac ije : stvaranje novoga . stand. Stvaranjem novoga stana uei ce drugi ciklus masinske ere u Period sveopste izgradnje. Stvaraiaeko, optimiissti&ko, eove6no delo, nosilac >>bitnih radostiGc To delo prevazilazi pitanja strucnosti. Ono je cist, osnovn izraz jedne hove svesti;. Sarno sa taeke gledista to nove svesti mogu se ubuduae razmatrati probleni arhitekture i urbanizma. >Jedno novo drustvo stvara svoje ognjiste, to prihvati1i to zi vota. Cavek i njegov zalclon. Oprerna zemalja, gradova 1 seta. (Otvaranje V Kongresa C. I. A. M. u Parizu, 1937)
14 . Kuca dostojna 1judl
litet nj egove arhitekture, raspored grupa zgrada medu sobom i to kako u pogledu njihove veze sa zivotom ljudi tako i u pogledu njihove veze sa prirodom). A potom, i narocito, u c e l i s h o d n o j p o s t a v c i ovoga gradevinskog fonda u zemaljskim razmeraana a u cilju njegove opste korisnosti. Jer ova postavka, dobro izvedena u skladu sa zahtevima geografije, prirodnih i veta&ih puteva kojima se-ovi produzuju, potrebama zemlje,- imperijalnim i me-' dunarodnim vezama itd... bila bi uslovijena, u prvom redu, postoj.anjern d i r e k t i v n o g, p 1 a n a u kome bi se >gradevinskim jezikom < izrazila istinska politicka doktrina, jedina kadra da dostojno nadahne ma kakvo dugorocno delo.
A bas je to doktrina, sa svojim direktivnim planom, tragiLno nedostajala starome rezimu. Nova francuska drzava -dala nam j e to na znanje --y prilegla je da izradi to -doktrinu i taj plan, za najbh2u buducnost, a vec sada, da izvede izvesne radove izabrane s ciljem da se eksperimentalno provere i prune kao primer. . Ponovimo, cas gradenja je kucnuo.
»Brzinau i prskanje starih okvira Slika koju smo naslikali ostala bi bez perspektive i ne bi otkrila ono bitno u pouci; ko j u sadrzi, ako bismo propustili da istaknemo uzrok tog surovog preloma, jedinstvenog u analima istorije, preloma koji j e u toku tri cetvrtine stoleca, citav dru"stveni zivot Zapada, izbacio iz njegovog tradicionalnog okvira - tako dobro uskladenog sa geografijorn i sa onim to je u nacinu zivota bilo najstabilnij e. Tai uzrok preloma, umalo to nisam napisao taj eksploziv, u zivotu, Uji riitam, je'dotada bio odmeren prema konjskom koraku, bila je iznenadna pojava brzine prenosa ljudi i stvari.
Suncev dan od 24 easa merilo je svih urbanisti6kih poduhvata.
floc
Krug dana§njeg suneevog dana. Beli ise6ak = san; crnt ise6ak = vremme koje pripada transportu; crtama osenLenJ ise6ak = rad; taekama osenceni ise6ak = razonode (noe lh je vee zahvatila). A skoro polovina sektora rada je besplodna; time plaeamo nered koji vlada u gradovima i selima.
.
ol^
SUNS
$E RAGA ft,
SUNCEV D AN op 24 NASA DAj f RITAM [J U DSKQ) AKT I VNO S TI
HarmoniZan suntev dan postignut urbanistickim ref ormama. Zivot u radosnoj ravnoteii, svakog Jana.
15
Ako se on bude uvaiavao, ljudi ee • - iiiiveti u harmoniji; ako se on bude omalovatavao, ljudi 6e Rveti bez radosti.
16 Kuaa dostojna ljudi
Sa pojavom brzine, veliki gradovi pocinju da prskaju ili da se zagusuju., seosko stanovnistvo da bezi u gradove, pokrajine da se skrnave onim to im je bilo najprisnije, busenjem planina i poplavom dotad nepoznatih i neuobicajenih materijala. Ljudske grupacije zanemaruju pravilo vodenih saobracajnih linija, i pocinj u -da se prebacuju duu zeleznickih pruga a, kasnije, i duz automobilskiih puteva. Industrija, koristeci pogodnosti mesta i trenutka, podize na brzu ruku prostrana preduzeca u kojima ce se teskobni domovi uglaviti medu tvornice sa zagadenim vazduhom, svetloscu i poljima. Nove inzenjerske tvorevine nagomilavaju se jedne preko drugih, po logici samo njima svojstvenoj, ali bez ikakve veze sa logikom predela, niti sa unutarnjom - logikom coveka, koja je slicna sa prethodnom.. (ovek se, medutim, preko. ovih produzuje i siri dvama velikim putevima koje mu je priroda otvorila, porodicom i umetnoscu. Opij eno, brzinom. i kretanj em, drustvo j e, reklo bi se, stalo da se nesvesno kovitla oko sebe samog, kao anion koji bi se, usred oblaka sve gusceg i gusceg, oburvao u kovit. Iz toga se pijanstva mote izici samo kad naide slom, zarivanjem_ u zemlju.
Budenje patnjom
I tako se de.silo da cas gradenj a ne padre u cas pobede, kad je zahvaljujuci ogromnom programu obnove, izgledalo normalno, da se korenje politike i ekonomije ponovo.prerije i presadi u drustvenu crnicu iz koje se postupno bilo .iscupalo. Porto smo se uspavali drogom, moramo se kroz patnju probuditi.
DRUGA GLAVA
ZA KOGA GRADITI ?
2 Kula dostojna ljudi
II Za koga graditi? Pitanje je na prvi pogled detinjasto. Ali ako se podeli na vise konkretnih podpitanja, na njih Ee moe da se odgovori sa sve manj a sigurnosti. Za koga graditi kucu? >Za c o v e k a, svakako((. Za koga graditi radionicu, tvornicu, vodojazu) metro, autostradu, aerodrom? ))Za coveka<<, We ^odgovor i ovoga puta, ali sa izvesnomi kolebljivoscu u glasu, kao da je. dovek o kome j e red izgubio malo-pomalo od svoje konkretnosti, razredivsi se naposletku i rastopivsi se u onoj dosta neprozirnoj magli u kojoj se-'doskora kretao »uvazeni ekonomsta
Za coveka ili za » igrucc Aka bi se pak ova anketa dalje protegla, sasvim je m,ogudno da bi; odgovor glasio: >>Za nekoliko ljudi<, ili »Za zlatno tele<, ili pak >>Za igru, za pusti !besr igre, usled n euinitnosti igre...<
Ba§ na pragu odlucivanja postoji duhovna pobrkanost. Postulati su pogresni.
Reklo se: > Pred vratima snake kuee smnestene u prirodi prolazibe metro, i autobusi, ii autokari.. . Onb su uneli pometenost u . prvu eru mainske - civilizacij e: stoletn.u pometenost.
Evo sta je to teor:ija dala u vrtnim gradovima u Engleskoj , u S.A.D., kao v u Buenos Ajresu , Rio de Zaneiru.
Divna priroda tako uniAtena! A bilo se krenulo za tim da se priroda osvoii.
Prraktinoo primenjena a Parizu, teorija je dala >Parisku obl,ast«, ggbu, skandal kad se gleda iz aviona, kobnu razglobljenost gradskog fenomena.
19
20 Kuca dostojna lj•udi
A takvo stanje stvari vlada zaista na . ovome vrhuncu masinskog veka na koji smo se popeli, a na kome ne udisemo vazduh vrhova vec zagusni zadah haosa. ,
Principi ljudskoga grade
Evo sada nekoliko postavki medusobno povezanih i dovoljnc ocevidnih da bismo ih bilo zbog cega mogli osumnjiciti kao filozofske. Svako ih sa malo razmislj anj a maze naci u sebi samom, sem ako mu nije milije da se osloni na biblioteke, u kojima ih ucitelji nase tradicije jednodusno propovedaju i odobravaj u. Grad j,e, stvoren za oslobodenje covekove licnosti u cilju njenoga punoga ostvarenja. Materijalni grad, gradeni grad, treba dakle da bude skrojen tako da olaksa ovo oslobodenje pod najboljim mogucim uslovima., vodeci racuna o mestu, doba i rasi. Licnost covekova ne moze se odvojiti od svojih prirodnih izdanaka, roditelj a, zene i dece. Ovi cine nj enu vidlj ivu porodicu, nasuprot daljim precima i naslednicima, koji cine nevidljiivu porodicu, uznoseci prvu i podupiruci je sa sv_h strana, vec od prapocetka bica. Porodicna postojanost, dakle stabilnost covekove licnosti, zavi.si od fizicke stabiinosti. u mestu zivljenja i u radu. Uopste. uzev, promene mesta prebivanja i. drustvenog polozaj a vode raspadanju covekove licnosti i ubijanju porodicnog duha. Mi-
Da bi se saviadala guba predgrada, izmisljen je izlaz: takozvani » satelitni gradovi<<. Pogledajte kako izgleda saobraeajnit pakao: pretpostavlja se da iima osam satelitnih gradova i (radi upros"eenja) osam mesta rada u velikom gradu (u Parizu, naprinier).
Dolazi do sukoba, nekorisno trosenje , o6evidno rasipanje.
Pa onda, re6i at neko, Ata se dobiva time to ce mesta rada i dalje ostati u Parizu?
Rretpostavimo nemoguce, pretpostavimo da je teorija pravilna : satelitni gradovii ce napredovati. Oni Ee privuei veliki deo stanovnistva glavnog grada.
Pari,z ae se prazniti. Postage prazna rupa. Kuee ee se isprazni-ti; postaae prosjaeke jazbine i napustene kuoe na; raspadanju. Morace se porusiti• 21 I
22 Kuca dostojna ljud!
stika promene radi promene, brzine radi brzine kao takve, mora se razbiti po svaku cenu i zarneniti usretsrecdivanjem, primenj-enirn na proucavanje svih onih opita koje nam zivot, u preobilnom broju, namece i kad ih ne trazimo. Jedna od najopasnijih zabluda covecanstva,,od koje bi ono jednog bliskog dana moglo i izumreti, jeste da kretanj e - smatra sustinom zivota: kretanje bi pre moglo biti pena zivota i njegov otpadak. Stabilnost . u prostoru ee se obezbediti dem:ografijom dovedenom u sklad i odrzavanom u skladu, na stupnju datoga predela, sa konstantama geografije, koje bi i same bile potpomognute razumno progresivnom tehnikom. Stabilnost u . radu zavisice od korporativne organizacije dovoljno inteligentne i el.asticne da bi Korporacija mogla odgovarati za zivot coveka i za njegovu buducnost, u onoj men u kojoj bi se C'ovek, svesno, ukljucio u svoju Korporaciju.
Grad- tarnnica
U svetlosti ovo nekoliko principa zapazice se jasnije koliko je > igra < kojoj se bioi prepustio moderni suet Zapada naposletku zaboravila coveka, zatdm ga progonila do to mere da j e,
dusom i telom, zapao ..u neobi6nu tamnicu.
U-stvari, saobracaj ce se ovako razvijati: osam jedinstvenih ogranaka koji se ulivaju u Pariz.
A na§ih osam mesta - rada (kojih ce stvarno bitt na stotine i hiljade) pruiiae nain ovu lepu sliku sukoba nastalih u vec postojecoj mreii ulica potpuno nepripremljenoj da izdrzi ovaj nalet. 23
24 Kuca dostojna ijudi
Najneosnovanija i najopasnija od svih varki to igre jeste, nesumnjivo, k i 1 o m e t a r, jevtini kiiometar, obavezni kilometar. Ta varka cini da izvesne ljudske koncentracije lice na ogromne labirinte u kojima se r u s k e z e 1 e z n i c e preplieu kao u zabavnom parku.
Negacija 24-c"asovnog dana
Takve su misli , ima tome lest godina, morile jednoga od krupnih > tehnokrata << Njujorka, kada se, iz svoje kancelarije na cetrdesetom spratu oblakodera, poveravao Korbizijeu: > 2ivot nam je uzasan . Zivimo u ce1justi, u dahu divlje zveri...« Pritom j e, u noel koj a se ved bila spustila na zupcaste profile Manhatana i . na uske, kao ponori , duboke kanjone, zamisljao one silne milje, 15 u metrou , 30 u vozu i 10 u kolama, to de morati da ih prede pre nego to stup na prag svoje kude, gde ga cekaju druge brige, koje mu mozda nee dati da se odmori od dnevnih briga.
Jer njegov suncani dan j e brojao s v e g a dvadeset i cetiri casa! Ni vise ni manje od suncanog dana pariskog radnika, kome sa svoje strane, nikakva oholost ni osedanje snage ne mogu nadoknaditI ropstvo koje svakog jutra i, svake veceri, podnosi uludo u tramvajima i autobusima gubedi po citav as,
Pokusajmo nesto drugo : izved mo »zeleni grad« sa svima njegovim moguEnostima. Automobili ce juriti kroz gradove sa 100 km, na sat, all ce se pes"aci ponovo nauLiti da hodaju.
Na primer: 1 600 000 stanovnika > zelenog grada<< nastanice se na krugu precnika 4,5 km. Sva og ornna polja oko njega We slobodna: njive, livade, sume.. .
A osam satelitnih gradova (ovde obelezenih) izgradenih u sistemu vrtnih gradova, i ko j i bi imali taj isti broj stanovnika, zauzimali bi osarn krugova sa pre:- nikom od 4f-5'-Ian.
Onda dolazi besnilo ttransporta. Nece biti lako rukovodioc'ima zeleznl&e automobiiske industrije: ont treba da ornmoguae sav tai saobraaaj.
26
Kuca dostojna ijud!
a ponekad i po as i po, od svoga vremena umornog coveka. Od vremena ukradenog gotovo potpuno od suncanih zrakova, kao i od drugih obaveza, neizbeznih za sve marine, bile one live ili ne: ciscenje, odrzavanje, opravke...
Prozdrljiv'i kilometar
A bas istome tome >>Gradu<<, o cijoj smo uzvirenoj mislji inalocas govorili, poverila je priroda raspodelu tih bitnih dobara: sunca, vazduha d mica. Medutim, pomahnitao kakav j e danas i >dezurbanizovan<, grad prodaje svojim musterijaxna kilometar umesto suncanih zrakova, sagorele gasove umesto vazduha za disanje i, umesto mira, buku ubistvenu za zivice koji ne raspolazu, kao i ostale celije tela, sposobnoscu da se obnavljaju. I tako se osecajnost uspavljuje ili razdrazuje, osecanje tupi ili skrece na drugu stranu, a covek stize do kraja svoga zivota -bez ijedne jedine srecne prilike da sagleda svoj pravi lik, okruzen tvorevinama prirode, u ogledalu svoje savesti... . All kilometar nije jedina lazna namirnica, jedina krijumcarska tuba u kojoj se modern grad, zaboravan prema coveku. ali strasno pazljiv' prema njegovoj igri, pokazao tako vanredno izdasnim.
Analizirajmo jednu »veli&nsku jedinicu.A stanovanj a. U ovom slu6aju zgradu izgradenu u visinu., snabdevenu » zajednick'im servisima«, koja Tana 500 stanova. Teren sa stranom od 160 m duzine = 25.600 m2; sport pred samim kuearna; sirok prostor pied prozorima svakog stana; veliko olak9anje to kih poslova dorna6icar; povrtnjaci grupisani I organizovanL
Nasuprot tome: 500 indvidualnih kuca u vrtnom gradu: term sa stranom od 450 m duzine = 202.500 m,2, bez preimuastva koje pruiaju » zajednicki servisii<, bez » produzenj a stana<<. Razmislite o sumnjivoj » drazi« porodiene bastice. Sused je na 7 m sa wake sIrane ; put j e pred samom kueorn.
• a I I • • • •
• • • • , • O® e •
•Ioto •
a oi• • •i• • a • • • • a a a • ® 0 • * i *l o l l ® ®^ • • • • • •
•
•
• , • . • ®I •
•
•I•
®. o • • • at s d s • • a • • • • • t a • • • is l oll • • p i • 0 • • • • t • p
• • • • d • e • *
Iol a 1111 ?J -6 161 4 , • a
T
• ^ • • • . . . • « o e ^s • • a a a
• •• • •• a a •
• •' • • / • • • • a • • • s • • 1 • • • •,' l o l ls •••
e
27
•
I••
I I w I
♦ ^ I e• •
• •• •
a
• •
•
28 Kuca dostojna ljudi,
Tu je, u prvom redu, sve ono to se okrece oko kilometra, to j est, ona ogromna maser radnih casava koje administratori, tehnicara i radnici posvecuju projektovanju, izvodenju i odrzavanj u saobracaj nih mrez.a i vozila n a m e n j e n i h b e c k or i s n o :m t r a n s p o r t u; ili, bolj,e reci, transportu koji ce postati savrseno beskoristan ci.m Francuska bude dobila svoj urbanizam i svoje uredenje zemije. Ova masa suvisno utrosenog rada pretstavlja, otprilike jednu dvanaestinu ljudske energije raspoloaive u zeml j i, to odgovara, prosecno, gubitku nesto vecem od pola Casa u radnom danu svakoga radnika.
Jalovi proizvodi
Ali ima j os skodl j ivij ih narnirnica nego to j e kilometar, jer one nastavljaju der postoje , bar za neko vrem,e, dok kilometar uvek i scezne cim se prede, ostavljajuci za sobom samo trag zamora . Ove namirnice nije tesko poznati : okruzuje ih najbesomucnij a r e k l a m a . Nestalne su cesto kao i m o d a, od koj e su pozaj mile karakter imperativa o kome se ne raspravlja. Njihovo polje dejstva proteze se p cev od tako cudne ponekad ubistvene farmakopeje , pa do oblika karoserija onih automobila koji se bez ponizavanja smeju voziti i do one iskrivljenosti Hi zdrobljenosti u kojoj treba der se ogleda >stii« kakvoga namegtaja, kakvoga psa iii kakve zgrade.
Ispi,tajmo ekonomidnost ove dve teze. U prvom slu6aju, 500 stanova u zajedmt koj zgradi: vodova (voda, gas, elektricitet itd.) (deset puta po dva dvostruka sprata), svega pet kilometara.
Drugo: 3 zi.da, i 1 pod za svaki stan, tojest samo 4 elementa. Puteva : 500 metara.
•
•
•
•
,
w f • %
•
i ,o
U drugom slueaju, 500 stanova u indivn,dualn-im ku6ama. Ukupan iznos vodova 56 kilometara. Elementi sterna: 6 elemenata, od kojih su dva vrlo skupa: temelji i podruml, krovna konstrukcij a. Puteva : 5,5 km. To nam kazuje cena kostanj.a. Cena odrzavanj a, koja ustvari; pretstav'lja najveci teret, neimdrziva j e u drugom s1u6a j u. Ovde j e sve raslpni; tvo.
•
s
•
30 Kuca dostojna ljudii
Potpun inventar toga bazara iz H iii j a d u i j e d n e n o c i bio bi uostalom manje poucan od jednog prostog rezultata iskustva koji cemo dokazati na nekoliko primera i koji glasi: jalova proizvodnj.a ima za posledicu s t e t n u p o t r o s n j u. Ako bi prilike ko j e prezivl j uj emo u ovo doba naterale Francusku da ' pravilno i'zdvoj i p10 d n e od j a 1 a v i h proizvodnj a, nasa zemlj.a bi se brzo uverila da su se ogromni gubici ucinka, veci i od cene kojom se placa kilo-metar-utvara, potkradali u celokupai mehanizam njene ekonomije, izopacavajuci ga u velikoj meri.
»Super-potrosnja c
Asta sve u pvome smislu nismo videli, izmedu dva poslednja rata ! Porto je istrazio i obilno snabdeo robom sva svetska trMta, kapitalisticki sistem j e, iduci za svoj om davolj om sudbinom da sam sebe stalno prevazilazi, s cim se od rodenja morao pomiriti, bio primoran.da bas zemijama vea prezasicenim robom, a ne divij acima, nametne neku vrstu sveopsteg kij ukanja: ' super - potrosnju. Tako j e dodo da toga da su se na sve str:anei poceli otvarati rudnici, kao stro se otvaraju burad s hranom na pobunj enickom brodu . Petrolej, ugalj , rude, poMi sii kuljati iz zemljine utrobe kao izvori koji nikada nece presusiti . Svaka uzdrzljivost
Prey. svakodnevnim zapletima, izazvanim polozajem mesta rada, reci Ee se: svaki satelitni grad treba da ima svoja sopstvena mesta rada.
A sto ce onda biti sa velik&m gradom, sa Parizom? Sa Parizom i njegovim predgradima?
Pariz? Pariz ce umreti, istrulice . Lakomisleni ijudi su rekli, pisali su 11 naprav i.ii planoave u kojima se tvrdi da de Pariz postati >grad-muzej K. Atentat! . Ubilstvo gradova . Istorija zbrisana . Zapeacena sudbina! Hiljadugodisnji uzr+oci i razlozti, rasprsenii su dok si udario dian o dian. Nesvesnbst!
32
Kuca dostojna ijudi;
prema majci prirodi bila je ukinuta; pa i vise nego ukinuta, ismejavana je. Covek se stao ponositi time sto p r i t i s k u j e zemiju, to joj razdire koru, saseca drevno rastinje, skrnavi naj skrovitij a intimnosti., spreman da j e na kraju kraj eva i u vazduh baci i da zajedno s nj om odleti u vazduh. Dogma dana postala je rasipanje kosxnieke rezerve , nezamenljive i odmerene jednoin ^ za svagda, iako se snabdevanje energijom, bez stete po zemaljska blaga i tehnicki potpuno savrseno, moglo ustvari obezbediti integralnim koriscenj em c i k 1 u s a v o d e, intenzivnom upotrebom onoga p r i hod a koji se svake godine obnavlja, a koji nam sunce stavlja na raspolozenj e: svom onom vodom koja pads na nasa polj a.
P%obni kredit
Ovo organizovano i obavezno rasipanje predvodio j e jedan novi postupak s p e k u 1 a c i j e, toga vecnoga gospodara igre, -- k r e d it u r o b i, Bestidna reklama pocela j e usadivati svetu u dusu zudnj u za jalovom robom, cak i za skodljivom robom. Po svima budzacima na svetu potpisivale su se i osiguravale prodaje na kredit. U trgovackim bilansima kapitalisale su se n a d e, kao da su zve6e6i novae koji j e stvarnc unet u blagajnu, pa su se potom investirale u dopunska postrojenja i u masine. Nesmortrene obaveze ovakvim kupovinama okivale su radnika, i to lancima tezim od lanaca njegovog zanata, lan-
. Znaei da je pitanje satelitnih gradova rdavo postavljeno . Prave danasnje satelite treba stvarati tek na 100, 200, i 300 kilometara od Pariza. To su novi gradovi za preradu sirovina : ndustriska naselja. Njih treba postaviti dui puteva kojima se kre6e roba : dui kanala, dul ielezniZkih i dui suvozemnih puteva . Oni se tako moraju postaviti iz osnovnih obzira prema ,uslovima prirode ". A Parr ee se osloboditi gube koju pretstavljaju njegova predgrada. 33
3
. 34 Kuca dostojna ljIudi^
cima protiv cij a tezine J e i inace neprekidno roptao . Tek to je, za trenutak, bio osetio da j,e gospodar svoga automobila, svoje vile sa nazovi basticom, svoga radio aparata i svoje trpezarije , sunmjiva stila , a sva to dobra su se odjednom okretala protiv njega i zarobila ga. Robovao j e neprimetnom, ali mucilacki ustrojenom sistemu, uvek spremnom da svoje celj usti stegne nad zrtvom cije su grudi jos pune nada! A ne treba gubiti iz vida da lazne potrebe, vestacki izazvane, dspoljavaju izvesnu teznju da se jedne pomocu drugih umnozavaju, dok industrija, delujuci dopunskim putem, uspeva da zadovoljava sve manju i manju srazmeru tih potreba. Otuda razocarenje, bes i pobuna. A sve dok se priroda stvard na kraju krajeva ne pocne svetiti kao to je ucinila u Americi, 1929 godine, kada se masa kredita u opticaju odj ednom rasprsla, pod dejstvom one iste centrifugalne site pod kojom se rasprskava zamajac od tvrdog liva ludo zahuktane marine.
Vestacki snovi i nametnuti snovi
Op9te ropstvo sa dna do vrha drurtvenih lestvica, slom ekonomske ravnoteze u krugu lj udskih grupa, slom ravnoteie iivotnih nivoa susednih naroda, slow koji tezi da se automatski
Pariz treba da bude ono to mu je sudbina dodelila: misaoni centar, administrativni centar, upravni centar, trgovaeki centar, centar jednog nedostiznog zanatstva . Raeun pokazuje da u okviru utvrdenja Napoleona III. mogu ziveti tri miliona stanovnika u » zelenom gradu <, u > zra6nom gradu«. Kad se uraeunaj,u zone zelenila i sve ostalo to -je potrebno, sektor > A < pretstavlja potpuno slobodan, raspoloziv, nezauzet teren. Tlo, grada je lose iskorigceno.
To nam kazuje ra6un. Pariz mole dakle da uzme u ponovno razmatranje uslove svoga razvoj a.
Pariz raspolaze celokupnim terenom koji mu je potreban. Treba se dakle vratiti u kolevku Ile-de-France-a i opremiti je valjano!
35
36 Kuca dostojna 1ju n
pogorsa i da izazove rat, -- takve su, eto, strasne posledice kolektivne igre koju je vodila >>Civilizacija<< pod zastavom >>Progresa «. A to z1a, nazalost, nisu jedina: ima i drugih koja pogadaju covekovu licnost, i to ne samo sa spoljanje strane vec i u njenim dubinama. Ova zla, ponavljajuci svoje potrese, razglavljuju covekovu licnost i razjedinjuju je, pre nego sto ce je pretvoritd, u prasinu i baciti u nistavilo. Rec je ovde o alkoholu, o sredstvima za nadrazivanj e, o sinkopovanim crnackim igrama, o vestagkim snovima, koji nagrizaju b u d n o s t duha . njegovu sposobnost bdenja. Pa ipak, ovi snovi su vise ili manje individualni, dok ima i takvih snova koji deluju kao najze5ci otrovi koje je jedino covek kadar da izlucuje za coveka, a to je s n e v a n j,e d r u g i h 1 i c a. Novine, radio, bioskopi toce nam vrskom ovaj zatrovani napitak. More slika, > slogana<< od kojih glava puca, ritmova pohotnih iii nedotupavnih melodij a tiska se i gura na vratima cula, ne bi li se to pre utisnulo u jadne mozgove koji su ostali bez zastite, zbog probijenog filtra pamcenj a. Potsvesnost onda provaljuje, kao zapusena kanalizacija, i citav slap zgure, tastine i dubreta razliva se po svesti, prekrivajuci je teskim plastom koji ce se sporo resorbovati. A- koga se zakona pridrzava to snevanje drugih lica? Da laska nagonu, naravno, da navaljuje padinama bagona, jer on i nije, niti po svome poreklu i po svojim vidovima mote biti to drugo do - roba, jer mu je k.ao robi cilj i zadatak p 1 a c a n j e, a jedino nagon sigurno placa...
Veliki magistralni ill kardinalni putevi donose ili zivot ili smrt vec prema tome da li se zavrsavaju ili ne u naselju: U velikim gradovima oni pretstavljaju mesto najvece intenzivnosti,. mesto na kome ce se neizbezno morati uvek da odigrava igra 1judi okupljenih na kakvom poslu . Moderan put nema vise pravo da prolazi kroz sela . On treba da h zaobide.
38 Kuca dostojna, ljuidi
Carobni dvorac eovek se mora zgranuti pred cinjenicom da su drzavne vlasti mogle biti zaslepijenje do to mere da su pnistale da u rukama poslovnih ljudi, lisenih svakog vaspitnog svojstva, a najcesce i svakog vaspitnog smisla , octave tako snazna za dobro. i za zlo , za uzdizanj e i za unizavanj a bica, psiholoska oruzj a, kao to su re c, pisana ili govorena, film, muzika i njihove asocijacij e i koalicije, j os privlacnij e i opasnije nego ma koje od ovih oruzja uzeto posebno. Medutim, ovo je ipak bilo ucinjeno i, zahvaljujuci, tome, uspelo se , zaista , da ona mracna i pusta tamnica, kojom je maSinsko doba pocelo da zamaenjujie tradicionalni grad i dam predaka, kited se malo po malo, merkantilnim all opasno vicnun rukama, citavim blistavim arsenalom pretvorstava, bljesaka, uzvika i . zvukova, - ipak pocne liciti na neki carobni dvorac. Neumitna tamnica i, jednovremeno, carobni dvorac, moderni grad ima zaista , kao latifiski Janus, dva lika : jedan za onoga kojai bdi, a drugi za onoga koji se prepusta sugestijama lazInoga sna. Ali gde je kuca dostojna ljudi, koja nije ni tamnica ni opsena, gradena kuca i duhovria kuca, gdei se ona j os moze videti? Nigde, iii skoro nigde u modernom gradu, jer je ovaj,. izgonivsi sunce, izgonio ;i njegovo nevidljivo zracenje na dru-
A ako je ponekad, u Parizu naprimer, trasa nekog magistralnog puts zatvorena medu uske lstorilske zidine, hirurskom operacijom mote se povu6i nova paralelna trasa, sposobna da izdrzi moderne brzine, bez ikakve 9tete po svedoke proslostl.
Spekulanti su lakomisleno zarndslili da se Jelisejska Polja produze ka zapadu. Ostavirno ih njihovim apetitima i spasimo taj, » Triumfalni<< put novom trasom magistralnog prolaza kroz Pariz u pravcu istok -zapad. 39
40 Kuca dostojna ljud.u
tvene obicaje i u srca gradana, zracenje kome je sunce jednovremeno izvor i simbol.
Povratak sunca
Treba dakle najhitnije prekinuti to ,igru " I poceti g r ad i t i z a C o v e k a , kako ovaj u buducnosti ne bi nikad vise bio zapostavljen ni u jednoj . ; gradevinskoj tvorevini, ved da ponovo postane njihov cenjeni domacin i gospodar . Ne bude li. tako, srusice se jednog bliskog dana jedino opravdanje zapadne civilizacije ,. ono ogromno u izvesnom pogledu divljenja dostojno racionalno zdanje , koje je bela rasa izgradila vekovnim naporima -a cije bi rusevine zatrpale sve rase jednovremeno. Graditi za coveka, to znaci ponovo uspostaviti u svoj svojoj neprikosnovenosti vec davno svrgnutu doktrinu Grada, i odenuti je modernom tehnikom. To istodobno znaci vratiti se njenom principu i kljucu, a to jle s u n c e. Vratiti mu se potpuno, u oba njegova vida: u vide; c i k 1 u s a aid 24 6 a s a i u vidu zradenja dana.
Otrgnimo se iz hipnoze satelitnih gradova. A evo onda ispravnih satelith gradova, industriskih mesta duz puteva kojima se prenosi roba. Duz kanala, kao markantne taeke na njima , postaviee se l i n e a r n i gradovi rada . Fabrike ce se preseliti ka tim odredenim mestima. Uslovi prirode ostvareni u radionic : i u naseobini. 6) Stanbeni centar sa zgradom, opremljenom zajedniekim servisima;
Evo jedan fragment tih linearnih gradova: 1) Kanal; 2) Zeleznica; 3) Put; 4) Radionice, fabrike; 5) Stanbeni centar sa individualnira kueama;
7) Stanbeni centar dopunjen poljoprivrednim terenima; % sportovi, 8) Kolektivni uredaji ,
kiub, biblioteke ,
kola itd.
I
fJ
41
O
42 Kuca dostojna ljudt
LUspostavljanje ciklusa od 24 Casa.
Suncani ciklus: od jednog do drugog radanja.sunca. Tim taktom odmerene su sve radnje ljudi. U toku toga takta, tro-, deini ritam: r a d, r a z o n o d a, o d m o r. Nj.ihovo trajanje je skoro jednako duz sredisnog dela zivotne staze, ali ndje jednako na njenom pocetku i na njenom kraju, kada je ritam samo dvodelan, jer vreme rada ili nije jos nastalo ili je iscezlo u korast ona druga dva. Rad, to ce reci trosenj a energije sirokim, neprekidnim izlivom, u korisr spoljnog sveta. Razonoda, koi ce recj trosenje energije, u obicno manjim kolicinama koje covek mote da podesava po volji, u korist porodice, prijatelja, drustva i gracdanskih duznasti, a dsto tako i .u svoju sopstvenu korist: na svoje fizicko, umetnicko i duhovno uzdizanje. Odmor, podrazumevajuc! to i obede, to ce reci vracanje energije uttosene u toku druga dva takta. Na tim linijama, tako razmerenirn, suncanim danom, upisuje se, bez obzira kakva je tema, melodija zivota, cijii se tempo razvija >crescendoc< sve dok ne dostigne » forte(( zrelog covekovog doba, da bi zatim opadao u intenzivnosti i zamro u tisini. Velika nada modernoga doba, na njegovom pomolu, bila je da cue marina sa hiljadu ruku smenati i osloboditi coveka.
Posle ove analize koja razbija zabunu u! duhovima ljudl, naro6ito zalosnu u trenutku kad se treba odlueiti, moze se pret& na sintezu. Tri se naselja izdvajaju j asno u svo jim nadleznostima, funkciyama, opremmt i polozaju: 1) Gradsko naseije (mdsaoy uprava, trgovina, zanatsltvo itd.) na mesti a koja je istorija obelezila na terenu; 2) Industrisko naselj a (prerada sirovina) duz puteva kojdma se prenoss roba; 3) Ozivljeno seosko naseije. Ovaj §emnatskd pogled ukazuje na odluke koje treba do neti, na svakom delis teeitoaije; on usmeraiva to odluke. On treba da svrsta, preeisti, uputL On treba da dovede do harmonirnog kori kenja nacionalnog tla ove nage zemlje zapale u nered i mrtvilo zato to nije bolo jasnih pogleda na sudbinu ljudi i na opremu potrebnu toj sudbinL Ove principljelne odluke treba da se zasnivaju na sledeLern: svuda uspos+taviti uslove prirode. Crtez na sledeaoj strani je od bitne vaznosti. On utvrduje statut ispravnih grupacija u okviru sadainje ekonomiy e.
G
44 Kuca dostojna ljudv
Zahvaljujut61. ovoj pridoslici, vreme odmora bib je radniku odmereno zaista dosta izdasno: potom se pojavilo vreme razonode, koje je malo pomalo postajalo sve dune. Prevremeno trosenje covekovo moglo se vec samim tim, uspesno suzbijati, a blagostanje njegovog doma i zdravlje njegove porodice obezbediti pod zadovoljavajudim uslovima, samo da se sa uredenjem grada i njegovom unutrasnjom organizacijom bilo odvazno krenulo ka potrebnoj revalucij i. Videli smo da od -toga nij e bilo vista, da se, naprotiv, postupilo po logici neke » igrea, da su beskorisni i zamorni transports, nadovezujudi se svojlm traj anj em na traj anj a radnog vremena, sve vise zakidali vreme razonode, a da su snovi, individualni ili kolektivni, gutali ono sto j e od toga vremena -preostaj alo. Usto j e dobrotvornog sunca bilo sve manje i manje.
Vracanj.e suncevoj svetlosti
Da bi se ponovo uspostavile plodne razonode i sredniji rad potrebno j e z r a c e n j e s u n c, a. Prema srecnom izrazu doktora Pjera Vintera, zivo bide, posmatrano sa fizicke tacke gledista, nije vista drugo do »transformator suncane energije<<, a od svih mnogobrojnih oblika ove energije, svetlost je, pocev od infra-crvene do ultra-ljubicaste, njegova najneophodnija hrana. Ono je apsorbuje neposredno kbzom, kroz milione papila u saglasnosti sa svetlosnim vibracijama kao malim preciznim rezonatorima. Ono je apsorbuje posredno putem btljne ill me-
L1
Cradsko naselje tretirano kao zelent grad: 100, 200, 500 000, 1 ili 2 miliona stanovnika. U sredini gradski- centar. Grad nije nieim oivieen, zavrsava se otse6no prema polju. Ne sme postojati niti qe sme graditi ma kakvo predgrade.
Linearni industriski grad pruza se posred zelenih povrsina. Njegovi- stanbeni krajevi prate ga ukorak (e, d, e).
45 Selo (U) ozivljeno svoji n zadruinim centrom (S), sportskim i omladinskim centrom (N), dopunskom indiustrijom (R).
46 Kuca dostojraa 1j,ud.L
snate ishrane koja pretstavlja prave > konzerve<< svetlosti. Mrak, b o 1 e s n a svetlost gradova, raskidana dimom i prasinom, to su tuberkuloza, rahiticnost i neurastenija u potencijalnom obliku.
Sarno cdklus od dvadeset i cetiri Casa i suncano zracen'e mogu da nas pouce kako treba graditi. Posmatran kroz njih, citav se kosmos razotkriva, priblizuje se coveku i sprema se da ga prigrli, kao bludnog sina kome treba vratiti nj egova prava.
Razmotnimo sada zemlju u celi^ni. Najpre nam pads u of i stra-Lna neprilika u koju smo zapali usled iurbe u trenutku paj ave ieleznica : duh ieleznt61dh puteva, onde gde su oni dopaevalfl , kakav eentar u kome je bilo moguEno stanovati i snabdevati se, ugnezdile su se industriske koncentracije; sve su zacrnile : zivot, ulice, kkuce, predele. Stegle su gradove, a ovi su, potom stegli ljudska srca. Postrojenja nad podzemnitm naslagama rudnoga blaga razvila su se bez ikakvog obzira prema uslovima ljudskog &VOta. Mesta misl:i t prosvete bila su zaprijana. Sela su opustela. To nam pokazuje prva slika. Druga slika pokazuje preporodaj. Veliki putevi , za prenos robe ponovo su vspostavl j eni ili izgradeni, narocito vodeni putevL Oivieeni su lirnearnim tndustriskim gradovima . Glavni gradovi su oslobodeni parazita, koji su preba6eni u linearne gradove; ponovo su zablistali panto su vraceni u prirodan red stvari. Sela su ponovo dobila svoje stanovnhke , jer su sad opremljena : seoskim stanovima, komunalnim centrima:, do-, punskom * indvstrijom Flektrricitet , , snaga raspodeljena pa svdma delovirna teritorije, preteoa je toga proleea. Iscrpljeni, anemi ,ii, oboleli, sestonugao Francuske ponovo Ee ozelerdti . A ijudi ee se, u svima s vojim posttupciina bilo da rade bilo da . se odmaraju - ponovo naEi u uslovima prirode. Ove dve slike su osnova revolucije koju treba izvr§iti.
Porto je u duhovirna ljudi nestalo zabune, posbo su principi opreme masinske civilizacije doveli do grave doktrine gradevinskog fonda Francuske, gradevinska politika ee imati svoje osnove, prema tome i svoj a programe, predvidece etape , usmeravace svaki najma ,nji pokret ka korisnom rezultatu, stvaraj uLi iz dana u dan u toku sledecih pedeset godina harmoniju medu predelizna, u ponovo oziveloj zemlji, u zerlji koja je jog jednom postala materinsId dobra. Narnera posvecena u potpunosti dobru ljudi. Sve poslove vrsiee potLinjene masine.
TREeA GLAVA
KAKO GRADITI?
Il Cetiri funkcije vGradevinskog fondaa
Rad, razonoda, odmor: PO- tome se redu odvijaju dogadaji u toku covekovog dana. Stanovati, raditi, usavrsavati se - (telesno, i duhovno) ovaj drugi izrazava izvestan ;dublji poredak, izvestan poredak celishOdnosti, p'oredak f u n; k c i o_.n a 1 a n, onaj dakle, poredak, koji de. se nametnuti arhitektu kad se bude odlucio da dublje razmisli o gradu i o seoskim naseljima, da bi ih, u mislima ill stvarno, preusrtojio. Jedna cetvrta funkcija je, u stanju mogucnosti obuhvadena, trima koje s pomenuli; to je s a o b r a d a j: saobraca' 1'udi mo • J J , prenos materijala irobe. Izlazuci, cak i u najopstijim potezima vestinu gracdenja, dobro je da ovu funkciju tae-no odredim ,
o i postavimo na njeno logic-n0 mesto, izmedu stana i rada. Prethodni red de onda postati: stanovati, saobradati* r a d i i i, u s a-
Razmere :'zgradenih. zapremina se pojavljuju. 1) Individualna kuca, 3) Kolektivna stanbena zgrada, dva su dozvoljena oblika. Sre•dnja resenja (2) se suprotstavljaju organizovanju naseija i blagostanju ljudi; sem toga, u svojoj izgradnji ona n e koriste ni deseti deo onih povoljpost- koje pruzaju gradevinsko zanatstvo i krupna industrija.
U vazdusnom ratu, A i C izdrzavaju ; B se pretvara u rusevine.
B
a
A
A
A
49
50 Kuda dostojna ij,udi,
v r s a v a t i s e. Svaki- deo gracdevinskog fonda Francuske, veliki gradovi, naselja svih dimenzija i svake vrste, sela, moraju se stoga, najpre analitickj potom sinteticki razmotriti, pod; cetvorostrukim vidom ove cetiri bitne funkcije. U praksi ce biti celishodno da se pocne sa slucajem velikog grada, u kome se problem odrnah postavlja u svoj, svojoj irini i slozenosti. Rresenja koja se budu pokazala pravilna za veliki grad, moci ce naj*cesce da se prilagode ostalim slucaje,, vima, pod uslovom da se vodi racuna o posebnim uslovima svakog pojedinog slucaja; ona ce u svakom slucaju posluziti kao orijentacija, ako bi se pitanju prislo metodom postepenosti. Posle toga ce se uzeti u obzir momenti geografije, istorije obicaja, obicaja i regionalnih navika, koji ce razgranati odabrane teme, prilagodavajuei ih bezbrojnim i tako razlicitim prelivima tradicije i francuske osecajnosti, pocev od primorskih obala pa navise, uz doline, do pogranicnih oblast7 i do granicnih lanaca, sve do starog keltskog krova, do Centralnog platoa.*1
Princip ispravnog obitavalista .jeste i moze biti samo ovaj: teziti stvaranju zdravih, otpornih i prirodno imuniziranih ljudskih >>terena<<.
') Sredi§na teritorija Francuske (prey ).
Prvo stole,6e masinske ere bilo je coveikoubilatko.
Kad j utrom ustane, pied uskim prozorskim oknom kroz koje ne vidi ni malo poezije; kad radi 1 za vreme dosadnih Casova putovanja kroz predgrada i grad; kad se s veLeri nalazi pod lampom svoga bednoga donna - nikada Lovek nema prilike ni uslova za potreban odmor. Ra. zuden,i gradovi, ulice bez radosti. Kor: steci ogroman rad masina i neogranicena sredstva raLuna, dobro organizovano drustVo u stanju je da svoj;ian dlanovima obezbedi svakoga ddana b y t n e r a d o s t i, u stanu, na radu i u grade.
52
Ku&a dostioj na ljudi
Pravilo sunca
Videli srno da osnovno pravilo koje odgovara ovome principu jeste pravilo sunca. Crtez treba zato poceti obelezavajuci na njemu kretanje sunca u dane zimske kratkodnevnice i letnje dugodnevnice. Sunce, i jedino sunce, odlucuj e o orij entacij i kuce. Nije vazno, bar za trenutak, kakvo j e postojece stanje ulica: njihova sudbina ce se docnije re .ti. i Uostalom njihov je raspored proizasao, vrlo cesto, iz uslova nestalih sa davnim pokolenjima i zadrzao se u takvo'm stanju samo po izvesnoj inerciji, na najvecu stetu zdravlja ljudi. A sta nam sunce nalaie? Ono nam, pre svega nalaze da kueu niposto ne izlozimo severu., Ono nam, takode, nalaze da mu omogucimo da prodre to dublje u unutranjost stana. Ali da ne- bude opasno ako sunca bude suvise? Nesunnnjivo, ako mu se zraci ne bi mogli da ublaz'e ili, preseku. Ko bi se dobrovoljno odrekao objektiva sa veliikim otvorom na izvrsnoj kameri, i to iz straha da jednog dana ne pregori plocu? Zar nema toliko tih raznih zaklona protiv toplote i svetlosti, pocev od zavesa i kapaka, pa do onih mreza u vidu celija saca sa pokretnim vertikalnim pregradama, koje je Korbizije projektovao za tople predele i koje ispred staklenih fasada deluju kao b r is e - s o f e i l-i u doba kad se sunce uzdize nad vidikom zaista preterano visoko? Ove mreze mogu posluziti i u um,erenim predelima, ispred velikih staklenih povrsina izlozenih jugu i zapadu.
I
0
Amerikki jez! Da, ali su gradiWji us!peli da grade na 50, na 100, na 200,, pa eak i na 300 m u visi u. Nekx su, z ciste duhovne lenosti, smatrali da se amerikanizmom mogu ukorit'! oni koji su u sredstvima moderne tehnike, po jednoj pametnoj disci53 plini nasii rnogucnostj da retie nedacu gradova.
54
Kuca dostojna ljudi
Odvajanje dveju funkcija nekadanjeg zida
Danas ram vise nista ne smeta da suncanom zracenju, izlozz,mo stoprocentno celu fasadu, a ne samo jedan njen mali deo. I to blagodareci jednom revolucionarnom dogadaju koji se, pre jedno tridesetak godiina odigrao u gradevinskoj tehnici, ali iz koga nisu jos izvuceni svi zakljucci: odvajanjem dveju funkcija nekadanjeg zida, f u n k c i j e n o s e n j a i f u n k c i j e o m o t a c a . Fasada otada ne nosi vise vista, jer se sav teret zgrade usredsreduje na stubove od armiranog betona ili od celika, a uskoro i od celika koji ne rda. Spoljashji red ovih stubova mote se uostalom i povuci unazad u odnosu na zidno platno od staklenih povrsina koje cini fasadu. Medutim, da bi se stan mogao tako otvoriti suncu, trebalo j e, nuzno, ukloniti zgradu preko puta i na njeno mesto postaviti, samo se po sebi razume, onog vecnog covekovog prijateija koga j.e u gradskom zivotu bio linen: drvo, ozelenelo ili golo^, sa travom pod njim. Drugi zakljue'ak: gdegod bi se vrlo gusta naselj enost nametala mesnim, sli radnim uslovima, m or a se graditi u visinu.
Gradenje u visinu
Srecna nuznost! Kakva sve preimucstva i radosti ne pruza onima koji joj se potcine, a potom je potpuno prihvate, oslo-
e U Americ i, prezauzetoj jednom slepom igrom , primetito se da j e drvo bilo posadeno naopako: sa korenjem u vazduhu.
Obl'eii zivota u S.A.D. postali su fantastitni: oblakoderi suvi a malt i suvjse stesnjeni u Manatanu, a vrtni gradovi beskra]'no rasprostrti niku od 100 km oko Njuj orka ili C ikaga. Sun6ev dan en. u precIluzija vrtnih p^aremec gradova. Prianarni- izraz jog varvariskog masinizma koj i pred reformom girth razmera mora isceznuti. 55
56 - Kuca dostojna 1judL
bodivsi se pret.hodno uspomena iz jednog skorasnjeg, i tako ruznog doba, kada su sedmospratne kasarne, izbusene majusnim rupama, bile kruto poredane jedne spram drugih, zaklanjajuci jedne drugim svetlost dana. Sada ce pred njima bLti prostor, koji ce oziveti,cas dgra oblaka cas igra zvezda, ili ce ih oziveti prostranstvo predela i delova vidika; pa ona visoka uredena suma, koju prosecaju jasni pravougli sportskih igralista i basena ; citava jedna humanizovana priroda docekace ih sutra, kad se probude, u izduzenom okviru staklenog zida obasjanog svezi.m bojama zore!
Stan ere koja nastaje Bacimo sada pogled na raspored prostorija. Da li se, zaista, nalazimo u najobicnijem stanu jedne velike kolektivne zgrade iii se, kao to bi se pre rekloj nalazimo u skoro raskognoj jednostavnosti jedne vile koja bez ' vidljivog oslona, lebdi, u vazduhu izmedu neba i zemlje? Unutrasnje stepeniste, kakvih ima u umetnickim ateljeima, polazeci iz dnevne sobe sa visokom tavanicom, vodi na polusprat. Domaci uredaji, kupatilo ili tug, sanitarni uredaji, kuj na, sa vestackim provetravanjem, proisticu, ocevidno, iz dobre fabrike, a oseca se, pri svem tom, da je sve radeno u seriji, u velikoj, vrlo velikoj seriji. Kakvoca materijala, oblina oblika, preciznost linija, potsecaju na savrsenost automobilske karoserije iii avionske kabine. Siroke pregrade izmedu prostordja nacinjene su od polica koje su stavljene jedne iznad drugih, na propisnoj visini, gde se
( -11 god) (z t arliud
avr Mlj ,^
cu" COS4
41.4,L
SEVER
ON 5To
K&EYET KREVET
NISA ^,KREUET De6j! crtel Anketa koju su 1941 godine u Lionu izveli d a ci osnovne kole na casu
NISA z AV(RfVIT
KUNINIA KREVET
E
l
ortanja.
Ova slika pokazuje prave razxnere.
'1 2 3 4 5.Y+.
Ali kodnas.•. »Vk is trun u oku susedovom, a ne vidzs brvno u svome. • . Ova porodica od 8 elanova stanuje na 40,m2. Ostavirno Amerikance njihovim opitima . Uostalom, onji stanuju beskrajno bolje nego m1.57
58 Kuca dostojna ljudi
svaka stvar maze lako i prirodno smestiti. A pri svemu tome, u tako cistom i brizljivo izvedenom dekoru, nema nikakve strogosti ni hladnoce. Naprotiv, onaj mali broj domacih nasledenih ili odabranih stvari, umesto da se gomila jedan preko drugog i da se medusobno upropascuje, rasporeden je kao da treba da istakne, bez tiskanja i diskretno, najglavniju stvar u kuci, onu koja se od svih domacih stvari najvise pogtuje i koja je najzad, prolutavsi nekoliko Jana, nasia mesto sa koga bi mogla nad celim domom stalno zraciti i n t e n z i v n o s c u s v o j e v r e d no, s t i. Ovaj bi divni uspeh os,tao, medutim, neobjasnjiv ako nam se, iznenada, ne bi nametnulo zapazanje da :je taj uspeh arhitekt omogucio, da ga jie on, ,takoreca, izazvao izborom svojih modula odredenih prema z 1 a t n ooim b r o j u .4
i njegovim magicnim rezonancama...
Kakva j e to carobna palica odj ednom pokrenula ovaj tihi, sklad koji, u toku od dvanaest casova dnevno, produbljuje i oplemenjuje celokupni ljudski zivot u velikom gradu, produzujuci svoju blagotvornost na trenutke koji ce se proziveti van doma i na casove koji ce se posvetiti radu?
Krupna industrija se dokopava gradevinstva Nema to nikakve carobne palice. U pitanju. je samu susret licnosti , jedlnostavan susret s one strane psiholoske ko-
O
JEDINA PROSTOKIJA
(2.W"cd Yv ,
cytan ,r^ 4,0dt4,
''^ ^ soda
,Q^-S•fTy
Ova pak porodica s anuj a na 19 m2. U Francuskoj se stanuje rdavo, kako u gradu tako i. na selu..
Vr:i•:::; .4.
Pod `'akvim uslovima porod,ice prestajiu da postoje, propadaju. Nacija so iscrpljuje zatto to nerna stanova, pri1stojn h stanova. 59
60 Kuca dostojna ijudi-
prene koja je izgledala kao z?d od kamena, s u s r e t i z m e d u arhitekta i krupne indus-trij.e. Budimo jasniji: susret izmedu arhitekta oslobodenog izvesnih administrativnih kocnica, a narocato, izvesnih svojih predrasuda i, s druge strane, krupne industrije *koja je ostala bez poslova zbo,g prestanka proizvodnje za naoruzanje i zbog obustave izvesnih > super-proizvodnj a<<, kao gto j e,' naprimer, bila proizvodnja automobila u trenutku kad je' Francuska vec bila prezasicena transportnim sredstvima. Oci su se sada otvorile i jednima i drugima! . Krupna industrija stoji skrstemh ruku menu ostacima svojih sirovina, svojih radionica i ma.ina, svojih besprekornih biroa . Gleda svoje uspavano lj udstvo , ukoceno od nerada, straha i zabrinutosti. Kako pokrenuti ponovo ovu koleblj ivu i zbunjenu vojsku, pod kojom zastavom , u cijoj sluzbi? Pa u s l u z b i lj'udi, time to ce se cvrsto ' uhvatiti( z a grad e v i ns t v o, kao to to savetuje arhitekt; time to ce stanu koji treba preraditi sa dna ao vrha posvetiti svoj posebni duh, svoj smisao za, efikasnost i svoja dugo isprobana sredstva, laboratorije, proracune, bezbrojne alate u hiljadama kvalifikovanih ruku. Celu zemiju treba snabdeti stanovima : treba cijtavih sto godina zakas'njenja nadoknaditi na tome putu... Zanatstvu i gradevinskkm preduzecima' trebalo bi jos sto godina ako bi bile prepusteni sami sebi i ako he bi raspolagali snaznom potporom spolj a. A ako bi ih krupna industrija opremila i podrzavala, bilo bi im dostil dvadeset godina. U tome pak zaj ednickorn poduhvatu nasle bi obe strane i slave i dobiti.
Bitne radosti jesu: sunce,
prostiar, zelenilo. To su hiljadugodisnje odrednice koje su dale oblik nasem telu i nasoj du..i:. Svakx organizam urn re kad se ilscupa .iz svoje prirodne sredine.
A pokazuje plan i presek nasih gradova 'koji izazivaju nesrecu. B je spasonosni. presek, dar moderns tehn ke. On omogucava novi plan stanbenih krajeva koji sadrze ,bitne radosti". Moderan stern (sunce, prostor, zelenilo); produzenj a sterna (jasla, zabavista, Skole, omladinski klubovi; sport pred samim kucama). A sav proctor nam stoji na raspolozenju da na njemu po volji podizemo individualne povrt "njake. 61
V
62 Kuca dostojna ijudi
Seriski elementi
4
Naravno, prema zamisli arhitekta ne bi se moglo raditi o seriskim kucama! Tome bd se sve protivilo. Nema nicega seriskog u prirodi, a jos manje u shvatanjima i nacinima zivota ijudi 1 zajednica ijudi. Individualizam, partikularizam, provincijalizam, malte ne svaka rec na >>izam<< protivi se ideji serije. Meduti;m, postoje neke sivari 'za koje b1 se moglo reci da ih je Providenje stvorilo i odrzalo u duhu jednoobraznosti: stns covekov, raspon njegovih ruku, razmak njegovih o,cij u. A jasno je da bi tim konstantama morali odgovarati izvesni » shodni < moduli, narocito u oblasti stana gde je u pitanju samo covek; pod uslovom, svakako, da se ovi moduli prethodno usklade sa uslovima klime, sa navikama i sa modernom_ tehnikoan. Modul visine tavanice, naprimer, prema kome ce se odrediti duAina svih delova skeleta, kao to su stupci, grede, pregradne povrsine, staklene poCrrsine, a isto tako i izvestan broj standarda za vrata, prozore itd. Svi ovi gradevinski elementi spadaju u velikom stepenu u nadleznost serije. Stavise, samim tim to ce proizaci iz fabrike, ovi cep elementi steel neverovatna svojstva cvrstine, sigurnosti, poslusnosti, pa ' i lepote. A da i ne govorimo o svima onim novim svojs!tvima koja samo nauka i tehnika, a ne vise arhitektonska vestina, mogu 1 moraj u da. im pridodaju, svojstva pomocu kojih ce se postici izotermicnost, zvucna izolovanost, propustljivost prema ovoj i1i onoj vrsti zracenja... _
Gornji sprat
4 ~ti i~:
^s ^r '_: •:t : --,a is
o
On
O O
O
^• Sir^LXNA
;; Drveva£soaE
'•
' `.Q./O
.O ^.._ ^, a•,• .*,..
ACFI7JA SOBA
Q
t RODITFU/ • yt• UfA7
OSTAVA I$
-
L~ 460
SYC1a:^ t.)^+'.:•ryi ^:ai -t.ic'e':.ts^.[?.a^^
Srednji
sprat
tyil ^: i•
`•
•.: k•_- ^ '.4'•,^+^^+_^^^.^-::iTr•T'c=lS'yv _^v ^vt'': "•S^ "wl'ti^ "•f '•^-::..• ^'a '^i.^ itl:•. ^y:.4t.• f^: • r•.t^"••-i. •a•^ra1 r ^i.=-:: !' ,,,^• (:%^ - ii;^•^^ :}- •••• ♦ '.••i:::M.•..w'• ^sp•F•.'h^ :i r t l:::t• i .♦.; r...^ ! :: ^.t ♦ c :^ •. } ti:v. ^! ^l,^ • i^tty•hy
^}
s't
.^
,tom
•
PECA
..t^{
•
Xa^^. •R
4:.; ^
-:
0-13
000
DELI qM/NJSUA OJTiIYA
USTAM
:^i"r+1., •^ ^C v1i :i'•♦ t^ .• ^K'•"t'^:Yi:^ti•
Ilk
Ly 1C;`:f, /
^,llp^a:^-:. ^:^. ^ t :•••)•;^'.^^;^,te .^;:}^ i a^^,..::' t'"^.:{4'4'a a a
.. f,. ;^ .{ 1^^ T•.. ! ^•^,^• T.t•i ^`'•'-: t•i^ ^:.. t r: ^1y .M ^. r..t •1ft: •;^ •taa^•^ ^_'••• ^-+a' ••: f •:^•.!; r..,• r,'^:•: '•y•• ••.+•' tJ4
s^;;;;:,-
•^ 1-c il, S ^•
•:Z ;^ ^:i•.a
t t'. ^:.• .!r:a^ t^:•^,n•! G•C•'t ^ ♦•
^' Don,^i sprat
" ^^^•"^
-i' •ti iR'r•'^•
••
a:vtt'^ ^:a ,!• ^•i:.* :•^.J-
• •^..1%/^«^.^/S
I^^i.1: ^,a .^ itlilk'^:-:; , ., ^^„ •,• 2 2' ^ I ^ a:. ^.. i 1: "• ^': • ^L ^L- 'i^fs••7 s ^• t ♦ ♦^1^! : t•T^J 1• L%:^:..Ti•'sw^.^ )?^♦7i^! t ^ -'^=}^`+ !ra^fl. 'c • ^. t^ (' SS'
Ovaj spasonosni presek, dar moderne tehnike, pruza •nam raznolike planove koji se prilagodavaju svima mogucim potrebama porodice. 63
64 Kuca dostojna ijudi
Domace udobnosti
A zasfto ovaj, sam po sebi dosta sirok program, koji se odnosi na_ spoljasnos1 1 obim stana, ne bi presao i preko praga stana i isporukom elemenata koji odgovaraju f u n k c i o n a 1n i nci' m o d u 1 i in a koj e bi arhitekt prethodno odredio, obuhvatio, izvesne udobnosti? Jer, zaista, u sadasnjem stanju tehnike postignuta su, u pogledu opreme stana, skoro savrsena resenj a, ili bar neizm,erno bolj a od svih starih; u odnosu na kujnu, naprimer, na konzervisanje namirnica, i1.a pranje ijudi i ' rublj a, na smeetaj stvari... Pametno industrij alizovana, ova bi resenja. postala ekonomicna do ,te mere da bi se doslo u opasnost da pravi 1 u k s u z zameni bez prelaza bedu cumeza, dosla u, opasnost ako bi se iz nesmotrenosti isio, suvise brzo i ako se proleterskim porodicam.a, koje se preseljavaju, pa i porod.icama koje pripadaju stabilnijoj klasi, ne bi ostavilo - vremena da shvate i da se obuce pre. nego to bi se uzdigle do onoga pravoga gospodstva: gospodstva stana dostojnog ij udi koji su najzad ponovo stekli svoja prava pobedivsi masinu i podvrgnuvsi j e sebi.
U istoj razmeri: Kvart zracnoga grada (1) Kvartovi Pariza, Njujorka, Buenos Airesa (2) (1) 12%. povrsine pod zgradama; 88,%, parkova ; visina stanbene zgrade 50 m; gustina: 1000 stanovnika po hektaru. (2) gustana 300, 600 i vise.
Reforma se sastoji u novoj razmeri stanbenih blokova; razmera od koje zavise sve. spoljasnje dispozicije koje uslovljavaju i produzuju stan.
65
5
66
Kuca dostojna ljudi
Biologij.a u arhitekturi Dok bi, krupna industrija, odazivaju6i se pozivu arhitekta, stavila tako sebi u zadatak da ispita puteve koje je ovaj otvorio, arhitekt bi se, u tisini svoga arteljea, ponavo predao svojim prekinutim razmisljanjima... On pomislja da b se najbolja metoda, jedina metoda njegove umetnosti, tradicionalna metoda, koja bas sada dolazi k svesti posle stoletnog sna pod kupolom Instituta, sastojala u tome da se p o d e o d u n u t r asnj o 9 t i k a s p o 1 j a s n j o s t i stana. Jed'no su dakle vane bioloske funkcije stana; svakoj od njih; vec prema njenom hijerarhiskom rangu i njenoj materijalnoj ulozi, treba dodelit; onu .povrsinu i one razmere koje su potrebne za njeno lako azvrsenje. Strogo se povinjavajuci zahtevima ovih u n u- t r a s n j i h z b i v a n j a, arhitekt odlucuj e da nikada vise nece dozvoliti da se spoijasnjim pritiscima zaguse iii izopac . domaci zvot. Stoga cep se buduce usprotiviti ne samo pogresnim orijentacijama zgrada, vea i rdavoj regulaciji, cudnim oblicima terena, otsustvu slobodnog prostora pred zgradama. Nee vise biti nijedne zgrade od Hoke drustvene vred-
nosti koja n .ece ubuduce raspol .gati z e m 1 j i s t e rn . s a ob r a z i i m njenim namenama.
Zemljiste saobrazno :kuci Saobraznost zemljista postavljenom cilju! Isto se to pitanje vec postavljalo graditelju katedrale cim je bio izvrsio naj-
Reformom do koJe je doslo u razmeri urbanistiLkih dispozitiva , i novim redom vell&ne gradenih zapremina, mote se sa priirodom sklopati. pakt., I priroda se sa stanom zakupljuje. Pr'roda je postojala pre grads; grad je nju iza,gnao i na njeno mesto postavio karnenje, opeke, makadam.
U prirodi je b.--.1o §"irokih perspektiva, privlacnih horizonata, brda, planina, mora, Teka. Grad je izd gao zakione od kuca, na dvadeset metara jedan prema drugome. Bilo je drveca i travnjaka. Zgrade su ih pokrile. Horizonte treba ponovo osvojiti. Drvece wreba ponovo zasadi'ti.
68 Kuca dostojp,a ljudi
glavniji izbor, sirinu broda, izbor kome su kasnije imali da se potcine presek i osnova broda, kao i izbori pojedinosti. A kako tada nije bilo ni vezivnih sredstava ni gvozdenih stega, sklop zgrade svodio se na pitanje statike i tesanja kamena. Njeno pos+tolj e j e, prema tome, moralo biti ogromno :i samo j e naj veca umetnost bila kadra da to postolj a ispuni i zaodene dostojno, ali j e postolj e bib nuzno kako bi podupiraci i potpornici, iii, da se posluzimo izrazima brodogradnje koje nam sugerise poj am broda, kako bi delovi broda pod vodorn podrzavali delove nad vodom da se vecno uzdizu k nebu. Stoga j e bilo nemogucno svako nagadanje sa eventualnim zamerkama ili zahtevima kakvih suseda, ma koliko oni bili mocni. Nicij i, bilo opgti bilo privatni interes, ne bi imao nikakvog izgleda da prevagne nad silom i posledicama jedne odluke donesene u sluzbi bogu. Ali j e i sluzba coveku ista takva za onoga ko - j e shvatio smisao reci Tradicije. Danas pak saobraznost zemljista zgradi nije vise pitanje postolj.a ili neposredne okoline, jeer dijagram sila ne izlazi vise, kao nekada, iz vertikalne ravni, otkako se pojavilo gvozde i omogucilo da se uspostave krute veze izmedu tri glavna dela gradevine: temelja, stubova i glavne platforme, platforme prvoga sprata, pocev od koje ce se skelet smanjivati srazmerno preostalim opterecenjima. Saobraznost zemljista zgradi postalo je sada pitanje 6iste b i o 1 a g i j e: od nje zavisi ugodnost stanara kad se u svojim domovima odmaraju ili kad se u njima have svojirn poslovima, od nje zavis lakoca
Cuvena je ova stena u Rio de Zaneiru.
Oko We se uzdizu pomamne planine; more ih zapljuskuje.
Palme, banane; tropski sjaj daje zivota predelu . Covek se zaustavlja i smesta svoju naslonjacu.
Odjednom, eto okvira okolo. E t o, Letiri prave jedne perspektive. Soba vam Sc namestila pred sam tai predeo. Pejzaz je ceo usao u nju.
S prirodom je sklopljen pakt. Urbanisti&kim dispozitivixna zakupljuje se ! priroda sa stanom• Rio de Zaneiro je cuven po svome polozaju. Ali i Alzir, Marselj, Oran, Nina i; cela Azurna obala, Barcelona i toliko primorskih iii kontinentaln°h gradova 'knaju di'vne pejzaze! 69
70 Kuca dosbojna ljud.i
saobracanja ; od nje zavisi u jos vecoj , meri razvoj oko kuce svih onih postrojenja koja su neophodna za negu dece , za igru najmladeg narastaj a, za sportove i vezbe omladinaca i za j o-9 aktivnu razonodu zrelih ljudi i Ijudi na domaku starosti.
Produzenja stana
Ova postrojenja sacinjavaju ono to bi se moglo nazvati nuznim produzenjima sta n a. Buducnost ljudskoga roda zavisi od njih bar isto toliko koliko i od samoga stana, od koga se logicno ne anoze odvojiti I od koga ga ubuduce ne treba vise ni odvajati. Zbog toga to u prvomm redu, naje bilo pristojnih stanova, ali i zbog ;toga to nij.e bilo dovoljno guste i modernim sredstvima opremijene mreze ustanova kao .to su: dispanzeri za pretporodajna savetovanja, porodilista, obdanista, skola, - zbog toga se moglo reci da detetu nema vise mesta u rnodernom velikom gradu. To mesto mu danas treba stvoriti, i to to sire. Postrojenja koj:a smo nabroj ali, svako namenj eno upotrebi jednog zivotnog doba, saciin.javaju materijalni okvir z d r a vs t v e n e, s 1 u z b e grada. Da bi bila sposobna za zivot, svaka od ovih organizacija zahteva odreden broj korisnika koji se krece izmedu neka dva krajnja broja. Razmatranje ovih brojeva pruzice gradAelju najdragocenije- podatke. Oni ce mu posluziti
•
e,
4
11
49 -D
•
• . 1
Rio de Zaneiro: polozaj ovoga grada ima po sebi »bitnu vrednost<<, mogao bi se divno iskoristiti. Autostrada na koti od 100 metara, uzdigniu,ta n:a subkonstrukcije od armir ranog betona, mogla bi povezati sve ove zalive raziudene rtoviima. A pod autostradom moglo bi se ' nastanit!i 200 000 stanovnika pod izvanrednim uslovima.
71
72 Kura dostojna ljudy
pri izboru velicine koju treba da predvidi za svoju zgradu, ili, ako bi jedna jedina zgrada bila nemoguca,,za grupu zgrada u j ednoj celini.
Unutrasnja ulica
Ali, iduci za nasim arhitektom, vratimo se za trenutak u unutrasnjost kuce koju podize. U toku gradenja, unutrasnjost to kuce izgledala nam je kao naslaga pravouglih' povrsina medusobno podvojenih dvostrukom visinom tavanice. Vrlo izduzene povrsine, sa dubinom ogranicenom, naprimer, na 9 metara, kako bi se omogucnlo suncanim zracima da prodru do dna stanbenih prostorija, ald, bez razloga konstruktivne prirode,' bar ne u teoriji, da se ogranicavaju u smeru duzine. Spoljasnji zid je od staklenih povrsina. to se tiie zida u dnu, on se pruza duz neke vrste unutrasnje ulice, slicne jedinoj ulici drumskih varosica, u koj oj, kao susedi zive lj udi: svakoj ake vrste, razliciti i po klasi i po drustvenom polozaju: mnogoljudne porodice, nezenj e, profesori, f abricki radnici, umetnici itd... f ormacij a koj a nije bez izvesnih socijalnh preimucstava, u tome sm,i,slu to zblizuje drustva koja se mace retko sastaju i omogucuje njihovo medusobno razumevanj e. Da bi se ipak ovaj linearni niz vazdusnih zapremina namenjenih tako razlicitoj upotrebi 9to., bolje"iskoristio, arhitekt* ce morati da uloz^i' sav svoj talent i svoj najbolj.i smisao za
Rio de Zaneiro prefistavlja jedan od najtez1h sluLajeva za urb iiaciju. Dekartovac i pesnik spojeni u arhitekti, pronas§li bti u spletu to koea neoeekiivano rresenje. eitav pejzai, takoreci, sadrii u urbanistickom nacrtu. Grad i predea Line celinu. Arhitektura postaje velieanstvena, a stanovnici^na se pruiaju ))bitne radostdk. Pakt je s`kllopljen sa prirodom.
73
74 Kuca dostoj na ljud!
lien i porodicni zivot. Srebom, danas mu se vise ne namece ona istovetnost stanova na svima spratovima niti ona cetvora tuna vrata koja se sva otvaraju na istom cetvrtastom odmoristu, to je sve bilo neizbezno u staroj tehnici noseceg zida.
Svakome svoj stan Sada mu je dozvoljeno da u opstem raspolozivo,m prostoru vrsi sva krojenja i da unutrasnjost pregraduje, u visinu kao i u osnovi, kako nacre za shodno, pod uslovom da se verno pridrzava pravila, dosta strogih, koja mu namecu moduli i standardi posto ce od ovih zavisiti vecina elemenata koje ce, upotrebiti. Ovi moduli i standardi otezace mu mozda prilicno zivot dok bude i.grao svoju ulogu, all, kad jednom dospe do kraja, uspeh ce m u biti nagrada, i t o utoldko potpuniji ukoliko njegova tvorevina bude vise odgovarala onoj divnoj formuli pronadenoj da bi se opisale izvesne arhitektonske dispozicije Velikog stoleca: j e d i n s t v o u pojed i n o s ti m a n e r e d u celini.
Strah od osmog sprata Postoji jedna teskoca, i to dosta ozbiljna, iako se vise zasniva na predrasudama nego na osecanju i'razlogu: Francuz se, gotovo redovno, kao ni Kinez, ne protivi nikakvom susedstvu.
U sk.romnij.'m predeliima zasadice se drvece. Ako se dobro probere, raznoliko, lepo rasporedi, drvo ce u gradu postati drug eoveku. Zirni: skladna armatura stabala i grana. Leti,: teske ilii lake mase lvsca, Wad i svezina. 75
76 Ku6a dostojna ljudv
cak ni najblizem ni najnezgodnijem, pod uslovom da je na horizontalno f ravni. On ce bez pogovora dozvoliti da ga, po cudi cudnih zemljisnih parcelacija, sabiju u udzerice i zecje kaveze rasporedene po kvadratnoj ili dijagonalnoj mrezi pa, cak i radije, i u vrtne gradove, ciji dosta laskav izgled samo skriva istu zalosnu stvarnost, all ce tvrdoglavo odbiti svaku pomisao na stanove naslagane jedne preko drugih iznad s e d m o g sprata. Zasto bas ovaj broj sedam pretstavlja Francuzu neki volsebni nivo razgranicenja izmedu stana u kome covek s t a n u j e, i neke vrste prolaznog i opasnog zaklona, kakav bi, naprimer, bio dirizabl za prekookeanske ili meduplanetarne letove? - Gradevinski propisi, ozvanicujuci 'ovo stanoviste, ustvari su ga ucvrstili u shvatanjima ljudi. Kuda li je to iscezao pustolovni duh potomaka zavojevaca Kanade, Indije i Nave Zemlje? Zar bi se smelo ozbiljno tvrditi da penjanje na sedmi sprat pesice, nekolikd puta dnevno, cesto sa korpom i detetom na rukama ili kakvim teretom na plecima, ne pretstavlja iznuravanje srca,. bar za slabiji pol, a isto tako i za starije ljude i decu? Istina. j e samo ovo: vertikalno saobracanj e naporom misica pret^tavlja di.vljastvo, jedno od divljastava nas§e >>civilizacije<< koja i inace u njima ne. oskudeva. Iznad treceg sprata trebalo bi obavezno upotrebljavati dizalicu: to spravu koja se, treba priznati, tako slabo prilagodila u nasoj zemiji, ponosnoj samo na svoje horizontalne vratolomne puteve, a sa kojom se nista, pa mozda ni jogunasti magarac, ne maze takmiciti u pogledu sporosti, cudljivosti i tvrdoglave neposlusnosti. 1
Sunce, proctor, zelenilo, »bitne radosti«. U sva eetLri godisnja doba drveee je prijatelj ijudi. Veliki blokovi zgrada razmesteni su po gradu. Sta mars! Oni, su iza koprene drveca• 0
77
78 Kuta dostojna ljudi
Vertikalno saobracanje Ni u ovo2n; se slucaju resenje ne sastoji u tome da se masina odbaci sa preziranjem, vec da se njome ovlada. Nacin da se to postigne vrlo j e prost i pokazacei se utolsko ekonomicnij i ukoliko se gradevina buds vise pruzala u smeru vis-ine: on se sastoji u tome da se dizalica zameni . b a t e r i j o m putniekih i teretnih dizalica, baterijom koj,om ce upravljati profesionalei. A kad krupna industrija bude usredsredila svoju paznj u na ovu neuralgicnu tacku stanovanja, uvidece se, i to sa zadovoljstvom, da j e dizalica, kao nekim cudom, izgubila svoju staru cudljivu narav. Ova j >bauk«, ovaj nepromislj eni strah od. stana na visini, isceznuce iz duha korisnikaa kao to led kopni pod suncem; i9ceznuce, narocito, kod rnladih, koji ce se naprotiv, ushicavati pri pomisli, da gospodare pros:torom. A ako je zaista tako, do koj a bi visine onda trebalo, . u granicama razumnosti, graditi stanbene zgrade? Razm,otrivsi u j edno j diskusiji koja j e kasnije dobila svoju potvrdu u praksi, potanko elemente ovoga pitanj a, urbanisti vise zennalj a, Amerike, Holandije i Nemacke!, slozili su se na brojt od pedeset metara. Iznad to granice, sve tezi uslovi razlictte prirode -fizioloske, konstruktivne ili ekonomske - ucinilo bi skoro bezvrednim svako dalje dizanje.
I
S proleca se kestenovi rascvetaju . Kiuce su iza njih. Putev j tonu u zelen lo. 79
80 Kuda dostojna 1judi,
Pedeset metara, tolika je visina' padina u srednjoj dolini krivudave reke; to visina vazi, takode, kao pravilo za tolike manastirske zaduzbine koje su trajale stollecima, a to pravilo bi trebalo da vazi ^ za ovo rase, doba, jer i ono ponovo poziva Ijude da misle pre nego to pristupe delu.
Basta na terasi Pomalo manastirski izgled imaju uredaji na naj visem spratu nase zgrade, spratu koji je namenjen, jednim delom, zdravstvenoj sluzbi zajednice a drugim, zimskoj fizickoj kul-_ turi. Kad doge letnje+ doba, ova fizicka kultura se prebacuje u bastu na terasi kojom se zgrada zavrsava, bastu punu svetlosti i vode pod pritiskom. Lako j e. zamisliti koliko ce blagotvorno ydelovati stopa vlazne crnice, koja ce 'hraniti travu i cveee povrh suve snazne betonske ploce. Sad se vise ne treba bojati dilatacija ha ovoj platformi najizlozenijoj promenama tempedrature! A kolikoa ce tek biti svezine u spratovima koje ona pokriva! Aka normalna visina stanbene zgrade, u velikom gradu sutrasnjice, zavisi, kao to vidimo, od ovako bitnih razloga, onda ce podaci koji se odnose na spoljasnji saobracaj odrediti izbor nj enih poduznih dimenzija. Sledeca progresija j e Korb:-
Iz visoko postavljenih stanova vidi se divan prizor neba sa svima njegovim promenama, bojama, oblicima, u toku raznih godisnjih doba. U daijini se vidi brezuljak. Dole: zelene, guste kro nje d veca. Grad je »zelen«. 81
6
82 Kuca dostojna ljud:i
zijeu pruzila regenje koje su njegova najraznovrsnija izracunavanja docnije potvrdila kao izvrsno: sto metara za unutrasnju ulicu, dvesta metara za otstojanje od. vratnica do vratnica kuce, cetiri stotine metara za duzinu strane pravougle mreze autostrada koja ce usluzivati stanbeni kraj. Pred svakim ulazoin u stanbenu zgradu prostirace se po jedna platforma koja ce natkr; ljavati dva sprata ili vise spratova garaza; u svojoj celini to cz biti neka vrsta automobilskog pristanista, neki > autodrom <.
Dispozicije stanbene zone
to se tice razvoja u planu stanbene zone, on ce moci imati raznovrsne oblike, neke kontinualne a neke diskontinualne. Dobar primer prvih oblika pretstavlja zupcasta dispozicija sacinjena na ovaj nacin: na prvu zgradu sa dvostrukim licem, postavljenoj prema istoku i prema zapadu, nadovezuje se pod pravim uglom druga zgrada sa licem prema jugu, i tako redom.
Stigli smo do tacke spajanja stana sa ulicom. Sta je zapravo ulica? Nekada j e ona bila ono to j e i danas u nekim gradovima, kao to je Fez u Maroku, gde srednjevekovn1 zivot jog postoji materijalno: korito reke pesaka i tovarnih zivotinja koji se,
i
Drvece, drug i prijatelj covekov. Nosi mu Wad i svezinu, potstice ga na poeziju, daje mu kiseonika, pruza * skloniste pticama pevacicama. I drvece je sa s'tanom zakupljeno. 83
84 Kuea dostojna lju4i
poput ribljih kostiju, sticu u .glavne puteve. Ovi pak uviru u magistrale koje se naj cesce pridrzavaj u pravaca ko j e j e u tlo utisnula, shodno nekom nuznom planu, sama geografija, a stanovnici su ih samo prilagodili sa ciljtem da zivot privuku u srce svoga grada.
Sukob »automobil-pesak <
Tek to su se, pred kraj vladavine kuce Valoa, u veliko:m francuskom gradu bile pojavile kocij e, a vec su bile pocele po-_ metnje sa prevoznim sredstvima, pometnje ciju su. sliku buducim pokolenjima preneli dobri pesnici zamacuci svoja pera u satiricno mastilo. Pouka njihova bila je, nazalost, bacena u zaborav na pocetku nasega stoleca, kad se pojaviio prvo motorno vozilo,- prethodnik one horde automobila i kamiona koji ce svojim poraznim brzinama i ubrzanjima grunuti u gomilu pesaka i biciklista, tako da ce se ovi, pretvoriti u progonjene zveri ili nneku vrstu vojnika prekaljenih na pretnje metaka, u progonjene zveri i vojnike koje bi iskustvo imalo da obdari nekom sestim culom. A bas j e u centru grada, na raskrscu glavnih puteva, na obalama - ukrasenim arhitektonskim sj aj em• proslosti, sukob izmedu automobila i pesaka dostigao svoju najdivlj a intenzivnost. Kako okoncati ovaj groteskni, ako ne i covekoubilacki sukob, koji je zemlja mirno podnosila dvadeset godina izmec'lu dva rata, sukob kome se niko cak ni perom nij a poiusao da osveti? Jedini covecan i istovremeno definitivan izlaz bio bi:
Drvece cudnog oblika. U gradu ce se ono, zajedno sa kucama, skupiti u vidu gajeva ili pravih suma• Raznolikost vrsta; igra oblika. i boja, gustine i tezine, lakoce i tananosti. 85
86 Kuca dostojna 1judi,
odvojiti pesaka od automobila, odluciti da ne s a o b r aaaju na istom nivou, da ce se tle dodeliti i s k l j u c i v o u p o t r e b i pesaka. Ono tie koje ce se novim; gradenjem u visinu osloboditi do to mere da ce devet desetina njegove povrsine ostati raspolozivo za drvece i biljke, za igre i setnju. l:ovek o setati bez zurbe, bez neodredenog straha od udara I nesrecnog slucaja, We gospodar svoje misli ili igracka svoga sanjarenja, kao to mu se to jog degava u unutragnj osti pod brestovin a na setalistu. A ni ona poslednja desetina, ni ona vise ne pretstavlja nikakvu prepreku kretanju pesakovom, jer, je zgrada p o d i g n u t a na s t u b o v i m a, na stubovima tako diskretnim da svi skupa ne zauzLmaju vige od 2% od temeljnog tla.
Stub
Gradenje na gtubovima pretstavlja veliku, oslobodllacku reformu za kojom su uzdisale sve velike arhitektonske epoher, ne uspevajuci, zbog nedostatka tehnickih sredstava da je ostva re. U peristilima, zatvorenim dvoristima, manastirskim arkadama, svuda se oseca potreba za slobodnim tlom koje bi to dublje prodiralo. pod kucni pokrivac. A kakvo ce divno dvoriste ubuduce imati deca, kad kisa pads ili kad se letnje sunce digne do zenita ! Ali ako se na taj nacin automobilu zabrani da se krece po zemljigtu stanbenih krajeva, gde ce on onda saobraeati? Na visini od pet metara, p o m r e z i u z d i g n u t i h auto-
Zdepasto, pognuto, pravo i1i vitko drvece, uvek nam, u sva cetiri godisnja doba, nesto kazuje. Pakt sklopljen izmedu prirode i coveka, izmedu kuca i gorostasnog drveca, prilroda j e zakuplj ena sa stanom.
87
u^ Kuca dostojna lj'udi
s t r ad a iz koj ih ce se ogranci racvati sve do ulaza u kuce i do njihovih > autrodoma <<. Projekcija ovi.h puteva na zemiji nece ponekad pripadati pesaku, vec teskim kamionima i tramvaju, dok bi se pesacki prolaz ispod ovih saobracajnica za terete, vrsio pomnocu prostranih udolina , pokrivenih jednom svojom cetvrtinom, a prilazak k njima, sa blagim padinama i levkas'to prosirenim nagibima , propustali bi dnevnu svetlost i odvracali tako od coveka onaj mucni utisak da silazi u neko podzemlje. Aka bi covek hteo da zamisli duhovni mir, slobodu i radost koji se mogu postici razdvajanjem pesaka od vozila, neka se samo seti onih divnih lutanja ° na koja ga mami Venecija, gde je ovo razdvajanje oliceno u dva n} voa, u njenim starinskim plocnicima i u pospaloj vodi nj enih kanala i laguna. F
Suzavanje stanbenog grada Dok bi se stanovi ljudi kocentrisali u- visini, duz "napri-, Mar, izboctna i udublj enj a, jedne zupcaste siluete zgrada, koja travi i sumi ostavlja devet desetina zeniljiista, dotle bi se veliki grad suzio otprilike na polovinu, uprkostome to j e . naslednicima starodrevnih suma darezlj ivo ustuplj eno toliko mesta. Srednja gustina naseljenosti.popela bi se, ustvari, na 1000 stanovnika po hektaru, umesto da iznos 300 koliko je iznosila u gradanskim kvartovima ili 700 u nekadanjim krajevima punim cumeza.
I >>bitne radostt su usle u stan. I prrroda je zakupljena sa stanom. Sa prirodom je sklopijen pakt• Drveoe je uslo v. 'sobu stana.
90 Kuca dostojna ljudi
Mesto rata i mesto rukovodstva
Pod takvim okolnostima ne bi se vise ni moralo pomisljati da se veci deo industriskih postroj enj a, radionica i fabrika, prenosi nekuda daleko, u > satelitne<< gradove, zapadajuci na taj na&n u zav'sgnost od svih mogucih potreba ogromne saobracajne mreze i jos mnogo slozenije mreze vodova. Industriji ce se moci dodeliti vrlo mnogo prostora u unutrasnjosti onoga to je dosad sadrzavao obim grada, a na taj nacin ce se postiei i to dragoceno preimucstvo sto se ni telo ni dusa grada nece slabiti otsecajucl mu jedan od njegovih bitnih. delova, i to ne najmanje blagorodan, - zivot radniickL to se tice administracije, kako javne tako i privatne, njena efikasnost bi se razvila do dosad nepoznatog stepena ako bi se skupila u m,ali broj vrlo visokih: zgrada, od kojih bi svaka za sebe cinila citav mali grad sam sebi skoro potpuno dovolj an. Toj bi >pres)tonici<< bio potreban dosta mali deo ukupnog raspoloz'ivog prostora, ne veal srazmerrio nego to je. priroda odredila sakupivsi sve rukovodne celije u uski mozdani proctor, okruzen temenim i slepoocnim kostima. Vazno je da se radu, bilo intelektualnom bilo rucnom, dodele odgovarajuce prostorijie .i da one, u pogledu izlo^enosti suncu, u ppgledu slobodnog predela i zelenila pred njima budu shvacene u istom duhu kao i stan. Izvesne- narocite mere, kao to je -primena > kondicioniranog<< vazduha, omogucile bi pone-
Dejstvo pakta proteze se i na mesto rada. Priroda obasjava casove rada (Rio de Zaneiro: palata M nistars^tva narodnog vaspitanja i Narodnog zdravlja).
92 Kuca dostojna lj.udij
kad sluzbeniku ili radniku neslucenu lakocu rada, narocito za vreme velikih zega, kada ucinak rada u k.ancelarijama i radionicama obicno vertikalno opada.
Srce grada
U celini ovoga poduhvata, koji smo opisali i koji se sastoji od istodobnog materijalnog suzavanja i duhovne. ekspanzije, velikom gradu bi se pruzila nova, vanredno dragocena mogucnost: da prave dragocenosti stvoje istorije, crkve, nacionalne gradevine i spomenike, izvuce iz jalovine neprijatnih ili beskorisnih nanosa, a ponekad i .iz prljavstine' koja ih je unakazavala. Na mjestima na kojimaa je vladao, najgori nered vladala bi prava akropola posvecena umnom radu i gradanskim vrlinama. Na tim izabranim mestima, kao i u prostoru predodredenom da ih nastavi, u tome srcu grada, postavile bi se, sasvim prirodno, gradevine i ustanove koje bi, u buducnosti, zadovoijavale potrebe najvisih razonoda: biblioteke, pozorista i pavilj oni za izlozbe umetnickih dela, zanatske radinosti i kvalitetne robe, u kojima bi se _ izlagala postignuca besprekidnog takmieenja u izvrsnosti rada. A sve to stvari zajedno saci.njavale bi ono zariste intenzivnosti, toplote i svetlosti, koga se grad vise neee moci lisavati, kao to se cpvek ne lisava prijateljstva i lj ubavi ako zeli da s malo zanosa i poezije pothranjuje korenje svoje aktivnosti,koje sva okolina inace tezi da sasusi.
U srcu poslovnog kraja grads, gde se mogu podizatL visoki oblakoderi, grad ostaje ipak zelen , to caruje drvece; zakriljeni drveaem , ijudi five pod zastitom proporcija ; uspostavljen je odnos izmedu prirode i eoveka•
93
94 Kuca dostojn.a ijudi
Razonode trudbenika
Medutim, visoka kultura je vrh, pa ako svima i nije bilo dano da pokugaju uspeti se na njega, niukoga nije, s druge strane, potpuno utrnulo osecanje potrebe da ponekad zapne misicima da bi svoja stopala adlepio od prirodnog tla, da bi se, ako je mogucno, uzdigao iznad samoga sebe. Ako ne bi bio potstican osecanjem to potrebe, kako bi onda obican smrtnik koristio svoje slobodno vreme? A znamo da ga on uvek koristi kako-tako, bar kad j e osloboden lanaca bede, alkohola i du'hovnih droga. Sporedno je, za pocetak, na cemu ce se usredsrediti napori, samo ako je zabava kojoj se predaje n e z a i n t er e s o v a n a. Nema to > bube < kaj a ne bi mogla postati poluga unutrasnje ravnoteze, nema tog » ceprkanja<< u radionici ili u basti koje ne bi bilo u s^anj u da jednog dana postane otskoecna daska poleta ka nekom licnom stvaranju. Svaki odblesak stvaralacke strasti, svaki nesebican pokusaj pretstavlja neku dobit za licnost, neku dobit za drustvo. Ovome se namece duznost da ove odbleske neguje, da ih cak i potstice svima sredstvima kojima raspolaze, a ona su bezbrojna na trostrukom terenu stanovanja, rada i razonode. Bude li se drustvo prihvatilo to duznosti, ostvarenja de procvetati na svima stranama, i u najraznovrsnijim oblicima. Zivot; ce odabrati neka od njih. i hraniti ih svoj im sokom...
(Int) nnnnnIn tin nn
Pod jednakom izgradenom zapreminom mote se ziveti u, vrtnom gradu ili u gradu t'pa »zracnog grada«. Kome ce biti boije, stanovniku vrtnog grada ili stanovniku novih stanbenih krajeva?
Covek, njegovo nebo, njegovo drvo, njegov zid.
Ne zaboravimo da nam je oko na 1,60 m nad zemljom i da nam je ono ulaz za arhitektonske percepcije.
Covek, njegovo nebo, njegovo drvo, njegov zid. 95
96 Kuaa dostojna ijudi
Po selima
U provincis{kom gradu, u industriskom centru, u varosici i u seljackoj kuci, sirom eele zeml je, direktivni principi za uredenje velikoga grada moci ce da se primene na odgovarajuci nacin. Pomenimo ih ukratko: pravilo sunca; odvajanje dveju funkcija nekadanjeg zida, to ce posluziti da se staro francusko seosko naselje iscupa iz vlage i ijage u koju je zapalo; normalizacija spoljasnjih elemienata i nekih unutrasnjih elemenata; stana. Kad je rec o - selu, nekoliko posebnih momenata privlace paznju: sukob oautomobil-pesak<< resavao b.i se ovde obaveznim grananjem glavnoga.puta tako da se selo zaobide: duz toga ogranka bice zabranjeno graditi. Produzenj a stana<< su na selu vaznIj a nego u gradu, a narocito ona koja se odnose na > zdravstvenu sluzbu<<. Omce u mrei to sluzbe bile bi, nuzno, sire nego u gradu aii drabo bi Lilo suziti ih 9-to vise, cak ij ako bi broj zemljoradndckih korisnika, koje svaka od njih treba da obuhvati, bio dva ili tri puta manji od broja gradskih korisnika.
SPe=anti su postali vlasnici jednoga divriog terena, na delt4 veli,ke reke, naspram cudesnih planina. Plate sa okruglirn sljunkom ill peskom, trska ovde, vrba i topola onde, doprinosili su prisnoj intmnosti' izmedu ljudi i prirode. Spekulanti; se nisu pobrinuli da se zemlj's"te iLgkoristi pravilno. Isparcelisali su teren za vrtni grad i tako upropastili ovaj predeo, prognali bitne radost ,z proQnasili cilj svoga poduhvata.
98
Kuca dostojna ljudi,
to se tie sluzbe > igara i sportova<<, ona i samo ona, mote da !izvede ponovno ozivljavan j e sela. Njome bi zato trebalo poCeti, a organizacija zadruznog centra brzo bi potom dala svoj doprinos toj' akciji okupljanja od koje ce, u daijem toku vremena, zavisiti kvalitet i raznovrsnost seoskih razonoda. Zadruzni centar, ornladinski dom, nave seoske kuce ukras-ili bi naselje oblicima i suvise neobicnim ako se u danom trenutku ne bi umesao arhitekt sa svojim asecanjem za lokalno, podrzavan u tome svom osecanju uverenoscu u jedinstvo celine koje za sobom povlaci svaka normalizovana struktura. Svi dopunski materijali, pesak, kamen, opeka, crep ill skriljac, uzeli bi se na licu mesta. Krovovi, ograde, rasporedi celine bill bi nadahnuti izgradenom okolinom i susednim predelom.. A nista vise nije ni potrebno da, bi u punoj saglasnosti sa njenim tradicionalnim dubom > sutrasnjica« popravila i produzila proMost.
Linija kontinualnosti
Slikom koju smo nabacili nismo isli za tim da unapred p.rikazemo, u podrobnostima njegovih linija, grad buducnosti. Od onog mnostva kuca i utilitarnih zgrada koje cini >>gradevinski fond<< Francuske, ne maze se napraviti tabula rasa, into onako kao to se ne maze. napraviti ni od ljudskog drus.tva koje u njemu stanuje. Linija kontinualnosi, koja je strahovito ot-
Jer, u krajnjoj lilnzji, urbanista i arhitekt treba da postave osnove ziatnoga doba. Covek i priroda, socijalni odnos media ljudima,: pravilna raspodela rada, valorizacija duboko covecnih elemenata, izraz jedne savesti .obasjane ,bAn'tm radostima".
Simfonij a, harmonij a.
Platno Jouy-a, koje krasi nag skromni biro u Carlton-u, u Vigiu, (gde pisemo ovu knjigu) potseca nas cudnom slukajnogcu na z1atno doba iz koga j e hags bio prognan, pre nego to ce se roditi velike pohiepnosti. (Prema J. B. Huet-u, slikaru XVIII stoleca)
100 Ku6a dostojna ij.udi
porna, povezuje neumitno uzastopna- stanja m a, t e r i j a 1n o s t i jedne zemlje, jedne pokrajine ili jednoga kraja. Srecna neumitnost, za koju niko ne bi pozeleo da se prekine. Ali ima epoha, a ova j e izrazito takva, u k o j i m a s e v r e m e, r e k 1 a b i s te, s a z i m a, i zaista se sauna u tom smislu sto dogadaji u njima srljaju vrtoglavom brzinom ka ishodu koji, na prvi pogled, izgleda prinudan. Ustvari, nije tako: ukoliko j e zakon uzrocnosti kruci utoliko ce duh odlucnij e ,preuzeti komandu! Ako duh pritom ma i najmanje savije » liniju kontinualnosti < o kojoj j e malocas bolo re6i, sve se menja: dolazi do skoro automatske obnove umesto do automatske propasti, do uspona ka redu umesto do pads u haos.
Zvezda voditija
Pod- uslovom , svakako, da se napadna t,acka nacionalne volje i pravac koji ce ona nametnuti obnovi ne izaberu, u poslednjem 6asu i takoreci slucajno, medu beskrajnim brojem »mogucnosti <. Samo jedna odredena i materijalno slikovita idej a mote da bude z v e z d a v o d i l j a. To - j e., eto, uloga koju smo dodelili slici koja prethodi.
CETVRTA GLAVA
MAJSTOR GRADITELJ
101
IV Naziv majstora graditelja U Srednjem veku postojao je o b i c a j. da sle nazivom a n a j s t or a g. r a d i t e l j a abolezava onaj kaga bismo mi danas jednostavno nazvali arhatektom, be+z abzira na prirodu i na razmere dela kome bi posvecivao svoju mis ao i svoje staranje. Niece biti beskorisno danas kad se od nas trazi da ponovo promislimo o osnovama i oprugarna jedne civilizacije koja umalo to nije izumrla; da se ovaj stari izraz majstora graditelja ponovo uspostavi u.svome nekadanjem dostojanstvuu i da se pokusa odrediti to je moguce tacni.je. Jer se ova rec nije otrcala, kao to se to desilo sa lepim imenom arlutekte, taruci se svakodnevno o mediokritete, niti se sm:Liisao to reci suzio zloupotrebom koj a se sa njom cinila u Francuskoj, osobito u toku poslednjih sto godina, od strane jedne gomile dosta uskih prakticara i prilacno pmesnih esteticara. Sem toga, jedino ovaj izraz majstora graditelj a ima takav smisao koji ce se moci dovoljno progiriti kad se bude radilo o tome da se odredi covek kome ce biti dodeljiena opasna cast da upravlj a ostvarenjem 102
Arhitektonska revolucija izVedena u' toku sto poslednjhih godina donela je ijudima sredstv'a pomoeu kojih mogu da stvore sebi nova skionigta. Ustvari, tehnika ie rus"ilac postoj.eceg poretka. All je ona svaki put posluzila kao otskoLna daska novog poretka. Usavrsenossku raeunanja i proizvodnjom nov'h materij ala postale su jasne cetiri funkci j e svake zgrade : .temeljiti, nositi, pokri, obviti. Revoludonarni elementi su: 6elik i armirani beton.
Kao kruna hilj adugodisnj ih napora da se res'i problem .u, pojavi se ,staklena pavrsina" (100%). Resvetlosti u stan senje je uspelo. Posledice ove slobode, steeene za. veita vremena, utieu na uslove covekovog stanovanja, rada, ustanova, opstih prilika.
104 Kuca dostojna ljudi
on.ih gigantskih radova koje ce nase doba, u izvesnim slucajevima, imperativno zahtevati. Moderna tehnika primenjena u gradevinstvu dozvoljava zaista takve ambicije, a s druge strane, jedino se ona pokazala sposobnom da radnika zaposlenog u izvesnim ljudskim koncentraciijama, u rudnicima ili teskoj industriji naprimer, cslobodi umora i tegoba koji bi mu inace bili nesnosni.
Dostojanstvo gradevinskih zadataka
Tako ce vestina gradenja, po nacionalnom obuhvatu ili po drus.tvenom dostojanstvu izvesnih svojih zadataka, teziti da se pniblizi vispkom potozaju koji je zauzim,ala u minulo doba, kad se radio o tome. da se u nebo vine snap molitava vezan pod gotskim brodom. I sada ce kao i tada, ovaj poduhvat zahtevati da majstor graditelj raspolaze m n o s t v o m z n a n j a, koja ce obuhvatiti sve to se mo%e analizirati iii osetiti kao potreba s t v a r n o g coveka, a isto tako i vecinu bezbroj nih sredsrtava koja j e napredak fizickih nauka stavljao neprekidnp u sve vecem broju tehnicarima u ruke. Medutim, i pored toga to se javljalo kao vod ili kao -pomoc, svako od ovih znanja nametalo j e savesti graditelj a po jedno novo o g r a n i c e n j e. Umetnost gradenj a se na taj nacin, narocito u -poredenju sa ostalim umetnastima, sve vise stesnjavala dvostrukom mrezom ogranicenja, od kojih su jedna bila u vezi sa materijalom a druga sa znanjem. Povinovati se
imMtrIal Srednji vek se izgradio na jednom velikom tehnio6kom otkricu, na Siljatomn Luku, tom potpunom preokretu u vegtini gradenja koji je ce1u, to epohu povukao ka nepoznatoj buducnosti. Nov nepobitan, 4s-tear, koji nije potsecao ni, na to.
Ako j-e §irina broda data (A), iz nj,e ee se izvesti viisina ( B), a samim tim i ceo skiop potpora, pravih staka koje su omogucavale samo unutrasnosti da bode sta. Spolja nakpstres"ena, a iznutra glatka kao jaje. 105
106 Ku6a dostojna ljudi
tim ogranicenjima promisljeno i prinuditi ih na taj nacin dasluze poetskoj zamisli i da joj budu nosioci, _ u tome .je tajna majstora graditelja 1 razlog nj,egovog postojanja, a u tome je, takode, i porekio one izvanredno vazne. vlasti koja je, izmedu majstora, svih orAalih umetnosti, samo njemu poverena. Svaka od ovih umetnosti, muzika, poezija, slikarstvo, skulptura iii umetnost kretanja, u veliko j meri nezavisna j e, na svom sopstvenom podrucju, od prirodnih ogranivenja i uslovlj enosti.
Arhitektura' i muzika Ako se posmatra samo najslobodnija medu svim umetnosltima, muzika, maze se reci da je ona do najveeeg moguceg stepena oslobodena nuznosti da ono to joj je potrebno, u pojedinostima ili u celini, uzima od objekata spoljneg sveta. Njena oblast j e, na drugoj strani: ona je u s u b j e k t i vn o m e, u unutrasnj ern svetu misaonog bica, mnogo shvatljivijem od onog drugog sveta, jer oblici koji se u njemu radaju nisu niukoliko uslovijeni prostorom is jedva vremenom. Time se donekle mote objasniti ona silna moe vasoke muzike da nas po svoj of volji nosi, putevim,a otvorenim za svaku jntenzivnost i-.za sve nij arse osecanj a, sve do sjedinj enj a sa stvarnostima koje_ prevazilaze prirodu, do ushicenosti u krugu ciste misli. A koj omr se cenom placa ova s,koro beskonacna moe muzike? Na kakvu se, poslugnost ona morala prethodno privoleti?
1 M
U
■
U
Nage doba _ j e otkrilo presudni presek obicne zgrade: tehnika armiranog betona i l belika. Dok je dosad, u toku hiljada godina, sve bilo sputano i uslovijeno, sada je st+eLena pupa sloboda: - Skelet nezavisan, - Fasada slobodna, - Tle pod kucom oslobodeno, - Tle nad kucom zadobiveno.
107
108 Kuca dostajna lfudi
Na tri relativno laka pravila: na ritam, dvojni ill trojni, na zakon vibracija vazduha i na zakon brojeva. Ovaj poslednji zakon, sme9ten na vratima cula gde se sukobljavaju dva sveta, utvrduje polozaj svake od dvanaest, nota skale, odlu•cuje koji ce od dva odnosa vladati, izmedu sedam osnovnih tonova i kojim ae sie nacinom, durskim ili molskim, uzastopno nizati ovi odnosi. I to j e sve...
Arhitektura 0 muzici
Mcirodiske teme, harmonija,, kontrapunkt, orkestracija, svi ovi muzicki &imioci uvek su slobodni, neuporedivo slobodni ako se ponzisli na plasticne analogije; slobodni da klize prema svima naklonostima i da krenu za svi.ma poletirna stvaralacke uobrazilje. Jedan samo vid muzickog stvaranja, kompozicija, naginje sam po sebi ka izvesnom dosta utvrdenom redu, koji nas, bar u pisanom obliku, potseca na arhitektonski raspored: vidan dokaz jedinstva duha u syima njegovim raznovrsnim ispoljenjima, koje je drugim jezikom izrazeno u oc-evianoj srodnosti velikih orgulja sa svodovira katedrale. Ova uporedenja nas vracaju majstoru graditelju i njegovoj velicanstvenoj pothinjenosti. Sta j e zapravo majstor graditelj?
,0
0
b stanbenoj zgradi je kontrast ocevidan. S. jedne strane, u vekovnoj prrmeni: masivni temelji; debeli noseci; zidov! izbuseni skuc vlm prozoirima; tle potpuno zatrpano; krovna povrsina neupotrebljiva. Posledica: identiene dispozici je moraju se nuzno ponavljati u swim spra.tovima.
S druge strarie: temelj! lokalizQvand; nosed zidovi ukiiiuti; mogru5+nost da se vela fasada osvetli; tle sl,obodno izmedu tankih stubova; krov pretstavlja novo tle koje stanari miagu k+oristiti. Posledica: unutarnji raspored.i potpuno slobodni u svakom pojedinom spratu.
109
110 Kuca dostojna Ijudi.
Idealni majstor graditelj bio bi h u m a n i s t a koji bi u sebi sjedinjavao i nadahnjivao svojim dahom dva razlcitastvaraoca: arhitektu i in.z.enjera.
»Sredina « i gradite.lj katedrale Bilo kako da stvari stoje sa tom moralnom razri.venoscu koja umalo, to po nas nije bila. smrtonosna, neosporno je da je majstor graditelj Srednjega veka ponekad raspolagao nadcovecanskom obdarenoscu koja je nuzno proisticai . iz slicnosti nasih poduhvata sa bozjim' delom. Povlasceni naslednik religiozne tradicij e koj a j e obodravanj em ili _prozimanj em upravlj ala svima zajednickim^ naporima naroda, znao .j e gde da udari temelje svoga hrama, kako da ga postavi, kako da ga ukrasi, kako da rasporedi njegove najizrazitije delove da bi se tacno drzao hijerarhiskog reda. Okruzen ucenicim,a koji ce nj egovo delo nastaviti 3 privesti kraju, podrzavan oduslevlj enj em stotina zanatlija i divlj enjem ili aktivnim odobravanjem hilj Q.da sugradana, on se mogao nadati da ce nj egovo delo, u svoj svojoj drazespzosti i harmoniji, zauzeti najvaznije mesto medu svim tvorevinama. Kao dokaz ovorne mogli bi posluziti numeric'ki odnosi koji odreduju svee, kako unutra.nje tako i spoljasn;je
Now Tako ce ubuduce doci do svog najci:stijeg izraza eetiri funkcije:.
1 11-
112 Kuca dostojna ijudi
proporcije, katedrale u Sartru, naprimer. To su isti oni odnosi koji upravljaju razvojem zivotinjskih tela i rastenjem drveca u sumama. All ako su to vremena, kako izgleda prosla jednom za svagda , majstor graditelj. sutrasnjice nece se moci pohvaliti da ga nadahnjuje zivotvorni dah jednodusne tradicije koja bi. ga prisno povezivala s;a svim onim to je zivo i trajno u starome hriscanstvu. Pod tanurnim nebom iskidanim kao to j e i sama zemlja, humanizam postaje najvisi vrh. Zbog toga ce, eto, onaj ko zeli da jednoga dana bude majstor graditelj morati, pre svega ostalog, da probudi i da neguje humanistu u sebi. Necemno ni pokusati da definisemo humanistu , jer ona visa sposobnost koja ga karakterise, intuicij a, protivi se, po svoj oj. prirodi, analizi, aui ipak mozemo reci da j e, to covek u koga j e stalno budan smisao o j e d i n s t v u b. i c a kroz svu raznolikost oblika, smisao koji je inace, u ovo doba integralnog racionalizmia , utrnuo ili ugasnuo kod vecine ljudi. Istina je da se izraz humanista cesto upotrebljava u. veom,a razlicitim znacenjima; jedno od njih lici vrlo mnogo na obozavanje coveka covekom. Medutim, bez osecanja jednoga merila viseg no to je covek , humanista sje izlaze opasnosti da, po svojoj volji ili po svome temperainentu, bude samo filantrop, ako ne i obiCan radoznalac ili skupljac zanimljivosti, koje se odnose na coveka. Sarno onaj ko je prihvatio jedno merilo vise od merila razumnog sveta, kadar je da .ga ucini prihvatljivim i drugomie, a u tom pogledu mote se mnogo postici, narocito, sugestijama koje na ljude vrse pametno organizovana . okolina i izgradeni okvir zivota.
Sunce je diktator, prema klimama, prema godisnjirn dobima.
It IL -111 TY
0 U -B i
Ispred staklenih povrsina mogu se postaviti narociti uredaji,. tzv. b r i s es o 1 e i 1-i. Neiscrpno arhitektonsko sredstvo, kljuc za nova arhitektonska bogatstva. 113
8
114 Kuca dostojna ijudi
Opasnost od naucnog specijalizovanja
Prirodna *lonost za arhitekturu manje j e retka od urodene obdarenosti za humanizam, a j oo mnogo manje redak j e dobar inzen.jer. Savremeno drm tvo ima u izobilju diplomiranih i jedne i druge vrste. Lako je raspoznati ih u gomili. Skole u kojima su ucili utisnule su im na polasku, ako ne na aelo a ono u duh, skoro neizbrisiva obelezj a; kad vecine to obelezj a nece sprati ni sva kisa iskustava koja ce im se sruciti na leda. Najdublje oznake odgovaraju, naravno, najjacim naukama, koje su istovremeno i najformalnije: cistoj estetici i matematickoj analizi. Ove nauke su inace a mnogom pogledu dostojne divlj enj a, ali samo u onoj, ponekad skucenoj meri u kojoj ne bi svoje privrzenike potstrekavale da cutanj em ili oholoscu zanemaruju u praksi onaj bitni cilj, zajednicki svima mogucim poduhvatima, bez koga c-ak ne bi ni imali pravo da postoje: boljitak covekov radi srece n j egove i radi ispi unj enja mj egovog zivota. Da se izrazimo skraceno: opasnost Skole Lepih vestinat jeste u tome da se fasada pretpostavlja stanu, a Politehnicke skole2 u tome da se kilovat pretpostavlja migicu. Bez svesti o svojim duznostima prema coveku, bez iteznje ka covecnom, u svetu bi umesto ar-hitekata ili inzenjera bilo
1 Ecole des Beaux - Arts. 2 Ecole Polytechnique.
:It
Liudi se udruzuju u-rilju medusobnog pomaiganja, odbrane, obodrenja, kako bi iskoristili sva prelmuc' stva saradnje koja donosi udobnost i daje intelektaulnom zivotu narociltu vrednost. Oblik-ovanl hi!ljadama gochna usiovima piiro-de, ljudm bi ' morali ljuto ispagtati ako' bi. taj prirodni okvir pokidali. Gradovi su ih otrgli iz tih bitnih uslova, mueili su ihi potastavali, kvarili, ogor6avali,_ iscrpljivali., pa ?ak i obesplodavali; treai narastaj j e u velikim gradovima postajao jalov: nije i nao dece. Treba ponovo pronaci - zak'one prirode i. utvrdi-ti na6ine grupiisanja pornocu koj ee se .jedino mo6i opet da uspostave. Osnovni su elementi: usklacdenost sa zakonima, prirode;. harmonienost ' radnji u dnevnom ciklusu suncevog Jana od 24 Casa, prilazennje > bitnim radostima << intenzivan zivc t kao posted ca rada a into tako i zabave, organizovanj.e graditeljskog zanata, iskorigcavanje arhitektonske revolucije, koj'u su u Iaboratoriji izveli devetnaesti, dvadeseti vek, jedinstvena misao koja ce upravljati doktrinom »gradevinskog fondax< i. potrebnim operacijama preobrazaja, intervencija reditelja kojv ce u zemlji , u pokrajinama; u pojedinim krajevngna, u grade ponbvo povezati prirodu sa iz:gradenim delima i odrediti srazm.eru i v'rstu izgradenih zapremina, povuci puteve, u skladu naravno sa pej7,axom.
Tako mote da izgleda ubuduce dobar presek stanbene zgrade. S jedne strane, bogatstvo kombinacija za individualnu obradu stanova, od kojih b svaki zracio zivotnom radoscu; s druge strane, otvorene mogucnosti za inicijativu krupne industrije u casu, nadajmo se skorom, kada ce se osloboditi cement, celik, magine, radna snaga i njeni kadrovi.
115
116 Kuca dostojna ljiu,di
samo robota . Bila bi ' toga prava ludost , ako bi uprav1j ac dostojan tog imena ili sef kakve drustvene zajednice , takvom arhitektu ili inzenj . eru poverio ulogu ma.jstora graditelja u bilo kom poslu, pa call i najsporedniju partiju u orkestru gradenja.
Sema majstora graditelja Izlozivsi tako u op`stim linijama zamisao o tome sta treba da bude majsjtor graditelj, razni vidovi njegove misije bolje ce se objasniti sintetickom semom nego nizom razjasnjenja posvecenih svakom vidu posebno. Dvobojna sema koja lezi na nasprarnnoj strani pretstavlja arhitekta i inzenj,er'a sadva kruga postavlj ena jedan na gornjem a drugi na donjem polj u sredisne trake, a ova, sa svoje strane, pretstavlj a, u obliku razvijene lepeze, p1oslove gra.denj a. Pod opstim naslovom p o z n a v a n j a c o v e k a, plava boja pznacava, cel'okupnu skalu covekovih potreba, i to: potrebe duhovne, intelektualne, gradanske, drustvene, porodicne, fizioloske, materijalne.
Pod opstim naslovom p oz n a v a n j a f i z 1 k i h z ak o n a, crvena boja oznaZ ava, ovladivanj a prirodnim Bremen=
Sunce gospodari stanom. Dvostruka v ina plafona deluje na oset1jivoj taekf: ;plemen tost u svakom stanu.
O; ^ Z.2t^+ Umerena visina od 2,20 m dovoljna je za sekundarne funkcije stana.
x
4-.50
Novi presek stana: dva puta 2,20 = 4,50 m (sa 10 sm za meduspratnu kon;trukciju). Ekonomicna i efikasna visina stana.
Fasada ne nosi vise meduspratnu konstrukciju; - ona je slobodna, izradena j e * od stakla; stubovi koji nose: meduspratnu konstrukciju uvuceni su, izolovani. U ovorne novorn stanju vestine gradenja, poezija mote da prodre u gradske stanove.
118 Kuca dostojna Ijudi
tima, iskustvom i matematickom analizom. Pod tim naslovom su skupljene ove 's.tvari: sirova materija, zakon tee i statika, otpornost materijala, racunske hipoteze, proracun. Pada u oci da gornji krug, koji pretstavlja sklonosti i kulturu arhitekta, sadrzi mnogo vise plave nego crvene boje, dok u krugu. inzenj era vlada obratna srazmera. Osetlj ivost i tehnika treba ustvari da postoje, u razlicitim stupnjevima ali nerazlucno stopljene, i u jednoj i u drugoj struci.
Lepeza poslova gradenja Lepeza posjlova gradenja cita se sleva nadesno. Radi to prostijeg izlaganj a; niz ovih poslova, koji j e u stvarnosti neprekidniji, podeljen j e samo u 9 sektora. Svaki od ovih deli se u jedan plavi i jedan crveni trougao. Sadrzina im je ova:
1) Hiram., nacionalni spomenik... 2) Op9tinski dam, . biblioteka, pozoris'te... 3) Bolnica, sanatorium, odmaralis:te... 4) Sportski dom, omladinski klub i razna druga produzenj a stana, kao to su: skole, zabavis'ta... 5) Stan (grad i selo, kolektivna stanbena zgrada i individualna kuca)...
Prilagodene uslovima africkog sunca, ove tekovine mogu dobiti sasvim neoeeidivani izgled. Ceo presek - zgrade je podetsen prema suncu, pejzazu i nameri da se stanaru prune zadovoljsltva. koj.a su dosad bila rezervi.sana samo za prineeve.: izuzetan stan. A: stan u . koji se ulazi iz unutragnje ulice. B: produzenje stana napolju. Sport na tlu: svaki trenutak zivota pun je vidika.
119
120 Kuca dostojna llud!
6) Admninistrativna' zgrada, javne ili privatne, kancelarife...
7) Zanatska radionica, fabrika... 8) Industrisko preduze,6e, skladiste... 9) Most i put, vodo jaza, brana, svetionik...
Stan, centralni zadatak Kao to j e trebalo i ocekivati, scan zauzima centralno mesto u.lepezi poslova: razum i oseaajnost sudeluju ovde u jednakoj meri, sto je oznaceno jednakoscu plavog i crvenog trougla, kaj i su inace svuda nej ednaki.. Ovaj centralni polozaj odgovara polozaju p o r o d i c e u drus!tvu, posta porodica nije samo osnovna jedinica vec i zadatak drustva. Jer se maze reci da ce drustvo bill tvelika porodica samo u onoj meri u kojoj je porodica vec sada drustvo u minijaturi. Dve strelice se raiilaze iz porodicnog centra, iz stana, j edna ide udesno, ka onome to bi se moglo nazvati .e k o n o ms k i m covekom, a druga ulevo, ka d u h o v nr o m coveku. Prva prolazi. kroz sve slobodne prof esije„ zan.awvo i radnicki zivot, u pravcu osamljenosti pri vrsenju profesionalne duznosti, osamijenosti rukovaoca elektricnom centralom, naprimer, ili osamljenosti cuvara svetionika. Druga prolazi kroz sportove, kroz zdravstvenu sluzbu, intelektualnu, kulturu i nacionalnu misao, ka osamjenosti pred bogom.
Iste tekovine tehn=ke, u drugoj razmeri, primenjene na seoski stan izracden ,od seriskih elemenata koje je proizvela krupna industrija, pruzaju masti iiste tolike mogucnosti. 121
122 Kuca dostojna ljudi
U pogledu njihove sudbine i njihovog znacenj a, dve koordinante ose omogucuju da uporedimo razne poslove gradenja. Apscisna osa raste sa materijalnim u s l o v l j e n o s t i m a i sa diktaturom fizike i racuna. Ordinatna ossa raste sa s 1 o b Od o m i z b o r a (kompozicija, elementi, materij ali itd.) i sa pravorn pozivanja na lepotu kao takvu:
Gde arhitekt? Gde inzenjer? Iz rasmatranja seme proizilazi prva neposredna posledica: Poslovi koji na lepezi lee levo od s t a n a, zahtevaju vise arhitektu nego inzenjera. Arhitekt ce dakle btti majstor graditelj u svima tim raznim slucajevima. On ce to biti, 'ocevidno u odnosu na stan, zbog prvenstva, (sasvim specijalnog u tome s;edistu porodice) koje briga za c o v e k o v u l i c n o s t mora irnati ispred svih ostalih stanovista. . Poslovi na desnoj strani, naprotiv, iziskuju naj cesce da majstor graditelj bude inzenjer, iako arhitekt ne sme nikad biti otsutan,: cak i kada se radio sasvim tehnickom poslu, kao to j e vodojaza.
Potcinjenost prirodi
Zaustavimo se za trenutak na ovom tipicnon primeru. Zar se -moze dozvoliti da tako lepa stvar kao to je vodojaza, tanka vodojaza sa dvostrukim svodom, izgradena od betona
Slobodnim prostorom, supljinom, mogucnoscu prolaza, svetloscu i suncem pod kucom, revolucionaani moderns presek prikljucuje zgradu tlu. Stubovi od armiranog betona postali su > sipovvi<< kljuc mnogih kapitalnih problema orgamizzovanj a gradova. U gradovima nema vie prepreka. di,uta nad zemljom - ci;stoca. Zgrada, je po d Neka gundala kazu da ce se scan, posto ne lea vide na cvrstoj zemij i, ligiti teluricnih talasa. Teluricnih talasa? Poznato je da zemljina kora zasticuje normalno od Skodljivih podzernnih dejstava. All ako bi se, usled kakvog iestokog potresa, geologki slojevi polomili i uspravih,, onda bi talasi (mozda telurMni) pokuljali iz utrobe zemlje i urii^Ztdil biljke i ijude. 123
124
Kuca dostojna lj,udi,
jedrog kao granit, ciji cisto geometriski oblici odgovaraju ociglednom,tacnoscu promenijivom potisku vode, da se takva vodoj aza iskvari, tragicno iskvari nadometanjem nekakvog venca, iii centrale, ili kakve sluzbene zgrade cij i nacrt n€€ bi bio u istom stilu, svom od logike i jasnoce, u stilu koji je priroda nametnula glavnom objektu? Jer se, zaista, maze reci da je ovd:e, iza inzenjerskog crteza, priroda igrala ulogu arhitekta. Trebalo bi stogy da joj, se neki drugi arhitekt odazove, i da se, u svoj svoj.oj skromnosti, prihvati da svoj sporedni rad saobrazi divnom modelu koji mu je pred ocima. A. kakva bi cvrstina karaktera bila potrebna tome arhitektu od mesa i kostiju da bi se savladao i odupro zelji da ukrasi ono .to ne trazi nikakvog ukrasa i da potpise, svoj im portpisom coveka, ono to se izgradilo, takoreci spontano, u znaku ' najviseg jedinstva prirodnih tvorevina!
Ovo to prethodi omogucuje nam sada da funkciji majstora graditelja odredimo mesto u iplanu ustanova koje bi trebalo stvoriti i obicaj a koje bi trebalo zavesti. Kako svoriti majstore graditelje? Kakav ce biti njihov statut?
Zemljdste je dakle pod kucama slobodno. eitava mreza pesackih puteva razvij a se na. terenu bez prepreka.
Godine 1935, profesor Moren, fizicar, dekan Akademije nauka, rekao nam je: >Ne smatrate li da bi slo2eni problem saobracaja po gradovima mogao da ise resi pomocu stubova? 1. Ulazn:i hol stanbenih zgrada; 2. autodrom prikljucen na autostradu; 3. stubovi; 4. autostrada; 5. pesacki putevi; 6. pokrivena dvorista pod stubovima; 7. kamion. 125
126 Kuca dostojna ljudi
Arhitektonski biroi
Najpre, jedna primedba: iako je u gradevinskoj umetnosti kao i u drugima, koncepcij a po svoj of sustini 'stvar 1 i c n a, iskoriscavanje konstruktivne zamisli mora najcesce bi'ti kolektivno. Zato su se malo-pomalo svuda gde je pos-tojala mogucnost za izradu programa javnih radova organizovali izvrsni inzenj erski biroi. to se tice !arhitekture, nista se slicno nije pojavilo, bar ne u Francuskoj, gde je arhitekt ostao, a izgleda da mu je zasad i stab da ostane, izolovan.. Drukcije sttoje stvari u inostranstvu, a narocito u Am.erici, gde se a r h i t e k t oil s k i b i r o i, snazno organizovani oko odgovornog 5efa, smelo prihvataju planova oblakodera i ogromnih radnickih naselja. Ovi biroi Hsu se obicno pokazali sposobnim da vrlo zivo osvetle gotovo sve vidove proucavanih pitanja. Ponekad im nista od ,tih pitanja ne promakne, sem mozda zbog otsustva humanizma, njihova dusa... Prvi uslov da she van oblasti velikih javnih radova, u kojima je, kao to znamo,, priroda ponekad igrala ulogu instruktora - ponovo pojave :majstori graditelji u Francusko j,. jeste da se pred Korporaciju postavi skup problema takvih razmera da se udruzivanje arhitekata i inknjera, kao i njihove formacije radnih ekipa, pokazu neophodno potrebnim.
Zernljiste je 100 % slQbodno za pesake. Automobili se krecu autostradama pet metara nad zemij om. Nemogucno je postalo . mogucno: izvedeno je odvajanje pesaka od automobila. 127
128 Kuca dostlojna ljudi
Drzavni programi Ko bi mogao da izradi takav program koji bi posluzio kao primer? Politicka drzava, iskljucivo, ill njeni neposredni ovlascenici, Pokrajine. Tu, ustvari, i samo to maze biti nade da ce se stvoriti i usavrsiti j edna p r a v a d o k t r i n a, p r a v a z a t o s t to je c o v e C' n a, cij.a bi se vlast protegla, hi.j erarhiski, nad svima obzirima lion prirode, a u isto vreme i nad, doskora neumoljivom diktaturom, cene kostanja. Onda se vise ne bi dogacdalo sve ono sto se moralo dogadati kad su inicijativa i izvrsenje projekata koji su zasezali u zivot hiljada bica pri padali trgovackim preduzecima, slobodnim' da rade kako im je volja, sem to ih je drzava kontrolisala lzvesr m propisima koji su ,bili suvise formalni da bi bili efikasni; ili kad je sve bilo u nadleznosti opstina, ' podloznih naj cesce partiskim ili merkantilnim, pritiscima i, u svakom slucaju, rdavo opremijenih da bi +savesno odgovorile svojim krupni,m obavezama graditelja prema drustvu. Tako je u skoroj proslostti propao program > Loucheur-ovihl kuca kao i program > Habitations a Bon Marche« .
Kolektivna stanbena zgrada za 2500 lice
Ali vremena su se promenila! Pretpostavimo da se f rancuska drzava odluci da izvede opit sa jednom kolektivnom 1 Francuski ministar gradevina 1930 god.
Sadasnji oblici parcela na kojima se
% = ^Lr
mote zidati: ostri uglovi, tupi tiglovi, obavezan prema t datim oblicima itd. S
1
I
a
f
A da bi se stvari saobrazile potrebama prakse, da bi se projektoval! promigljeniii planovi stanova, da bi se krupna industrija mogla dokopati stana, potrebno je vrati1i sfe pravom uglu. Dakle: pregrupisavanju gradskog zemljista. Zemlj-iste trreba osloboditi: treba ga mobilisati. 129
9
130 Kuca dostojna 1j^usd3,
stanbenom zgrad-om za 2500 lica, u nekom stesnjenom predgradu , napritner Liona, sa ciljem day grad oslobodi stracara toga kraja i da na njihovo mesto podigne, usired zelenih povrsina na kojima ce uskoro biti i hladovine, jednu stanbenu zgradu pedeset metara visoku, opremeljenu svim najboljim postignucima modern tehnike.
Sem najglavnijeg pitanja, a to j e uvek pitanje samih stanova, koliko ce se jos drugih pojaviti pred graditeljem dok ovome problemu bude prvi put prilazio. Navedimo neka od njih; Organizovati individualne sluzbe; vodu, gas, osvetljenje, energiju, toplotu, hladenj e, telefon, radio... Organizovati medusobnu nezavisnost stanova, zvucnu izo4ovanost, izotermicnost, zastitu od pozara, zastitu od zaraze... Organizovati zajednicke sluzbe; vertikalni saobracaj, horizontalni saobracaj, snabdevanje, zdravstvenu sluzbu, zimsku fizicku kulturu, odrzavanje, cuvanje i, kao dopune zgrade, decij a jasla, zabavista, omladinske klubove, osnovne skole... U citavoj Francusikoj nem,a nij ednog arhitekta koji bi raspolagao dovoljno obimnim i .dovoljno produbljenim licnim mogucnostima da bi se usudio da bez snazne pornoci sa strane, svaj a snage odmeri, sa tolikom masom medusobno isprepletenih problema. Zato bi onaj koga bi Pokrajina naimenovala odgovornim sefom morao da, u sporazumu sa svojim, kolegama iz reda arhitekata, okupi oko sebe citav generalstab arhitekata i inzenjera, od kojih, bi vecina, po svojim ranijim poslovima, vec bila specijalizovana, za ovaj ili onaj odredeni vid rada; on bi pak zadrzao za sebe koncepciju celine, odrzavanje istinske
Operacija se mote sprovesti u svima tackama gradske povrsine. Ovde je nezdravi blok br. 6, u Parizu, prikljucen glavnim arterijazna susednih zones. U tome bloku peak je potpuno odvojen od 'automobila. 131
132 Kuca dostojna 1judi
hijerarhije medu funkcionalnim elementima naslaganim u zgradi, izbor i uskladivanje pojedinacnih resenja koja su na njegov zahtev izradili razni njegovi saradnici. Osnovna misao - i dirigovanj e, biot bi njegov licni posrao, a pritoin ce sigurno imati i takvih dana kad ce pod teretom tih poslova i sam malaksavati. Medutim, ako bude uspeo da ga iz, vrsi d-ostoj no, zemlj a ce u njemu dobiti kvalifikovanog majstora graditelja i savetnika_ za buduce poslove.
Gde ce zakon intervenisati Ovaj ce uspeh naoci , da so :postigne samo prethodnom intervencij om drzave, ovoga puta,.ne vise u politickom vec u zakonodavnom obliku. Jedina ce, odista, j ednim skupom. odgovarajucih propisa, moci da .odtedi; statut, majstora graditelj a. Neki od tih propisa bite poitivni, a drugi negativni.
Osvrcuci se' najpre na pozitivne, ocevidno je da bi teske odgovornosti, moraine i finan.5iske pr^:rode, ko] e'bi ina6e bile neizdrzljive u danasnjem stanju _stvari, pale na pleca coveku kome bi, za jedan. posao od koga zavis I preinacenj a citavog okvira socijalno.g zivota, bila data ovlascenja, sama po sebi protivna obicajima,' pone vlasti -i slobodnog odlucivanja.
Gradev'nski fond Francuske postaje jedinstven pod uticajem uravnotezene doktrine. Jasnocom tistog biologkog, sistema izrazenog u, osnovi d, u preseku. Jedinstvom univerzaln,e moderne tehn:ke. Kvalitetom materijala koji se mole dobiti u datom kraju. Izrazom zakona sunca koji je homogen za svaki pojedini kraj. Jasnocom plastierioga sistema koji odreduje zakon brojeva (muzika arhitekture).
134 Kuca dostojna ijudi
Intervencija korporacije
Kako olaksati takav teret odgovornosti? U tehnickom : pogledu, organizovana Korporacij a mote i m o r a da pruzi graditelju dvostruku podrsku, podrsku neocenjive vrednosti. Zamislimo da na desnoj strani Korporacije postoji Biro z,a inzenjersl ka, arhitektonska i g e o 1 o s k a p r o ul c a v a. n 'j a, visoko kvalifikovan u strucnom pogledu, cija bi `funkcija bila ne toliko da sprovodi sopstvene zamisli ili projekte koliko da kroz sito kritike, putem dokumentacije i neposredn.og iskustva, propusti ideje. i pproj'ekte koji. bi joj bili upuceni spolj a. U Francuskoj postoj e vec dva industriska biroa, biro V a r i t a s,. i biro S e .c u. r i t a s koji cine ogromne usluge gradevinstvu i koji bi, izgleda, bili sposobni, pod uslovom -da se dobro opreme i prosire u odgovarajucoj meri, da preuzmu ulogu tehnickog saveta Korporacije. Zamislintio, sem toga, da na levoj sitrani ove Korp-oracije postoji N a u c n o o d e 1 j e n j e, i to za nauku primenjenu u gradevinskoj umetnosti. Ovo bi odeljlenje bile snabdeveno svima laboratorijama i uredajima potrebnim za ispitivanj e materij ala razlicite vrste, a take isto i za ispitivanje samih objekata i njihovih delova; u ovim poslednjim ispitivanjima bt se narocito koristili mehanicka slicnost i smanj eni modeli. U ovome pogl.edu, ne postoji u Francuskoj zasad nista, iako veci broj
Jasnoea plasticnog sistema. koji odreduje zakon b ojeva (muzika arhiftekture). Moe' brojeva koji gospodare proporcijaxna.. Proporcije koje izgradenim objektima 1 daju harrnon ju, osmehe, draai i 1 plemenitost. , Reeitost odnosa. Muzika, arhitektura, matematika, izraz velikih zakona, velilkih skl.adova. Zlatni pres'ek«, mati proporcijia,. >Proporciski dijagrami«, osnovni cinioci arhitektonskog jedinstva.
136 Kuca dostojna ljudi
bile industriskih bile univerzitetskih centara za pre.ucavanje raspolaze vec sada znacajnim sredstvima i ljudima, koje sigurno ne bi bile nemogue'no nagovoriti da se udruze. A da i ne govorimo o drzavnoj vojnoj. industriji koja danas mote da pruzi snaznu saradnju u ovoj, vrsti istrazivanja i usavrsavania.
Ako projekat kolektivne stanbene zgrade za 2500 lica prode kroz ruke korporativnog Biroa za : proucavanja; ako njegovi materijali i njegovi najnoviji ' najosetljiviji uredaji izdrze ispitivanja u Odeljenju, buduci majstor graditelj osetice odmah ogromno olaksanje. Od toga trenutka on ce sa elitom strucnjaka deliti odgovornost za konstruktivnu zamisao: zemljiste, temelji, noseci elementi, spoljne povrsine, svi grubi radovi njegovog projekta, a i izvesne narocite po j edinosti, dobice kvalifikovanu sankciju. I on ce onda mooci da prilegne na posao.
Osiguranje planova
Ova ce sankcija, s druge strane, omoguciti majstoru graditelju da koristi najpovoljnije uslove osguranja kod kakvog privatnog ill zadruznog drustva koje bude izabrao za osiguranje svojih planova; j er 'ce, u into vreme, zakon proglasiti obaveznim osiguranje kako planova take i njihovog izvodenja. Time ce avet necovecnih odgovornosti koje j e snosio, kako prema vlastima take i prema trecim licirna, prestati da nadnosi svoj Damoklov mac nad glavom majstora graditelja - i da mu ugrozava cak i slabodne casove; njegov ce polozaj biti utoliko laksi to ce unutrasnjim pravilnikom biti propisane izve-
a9
0
I1
Harmonija, jedinstvo. Od naseg drveca, lipa je jedno od najplemenit+ljih. Uravnotezenost grana u njenoj krosnji izrazena je i u zilMnom sistemu lista. Jedi tvo. 137
Kuca dostoj na 1judi
138
sne finansiske od govarnasti za veci.., broj njegovih saradnika, a narocito za sttru,'njake. Tehnickim i finansiskim, garantija.ma zadovoljice se pozitivna strana, koja se relativno lako zioe urediti od strane statuta majstora graditelj a. Ostaj a nam, nj egova negativna strana, a. nju bi zakon. ;i obicaji morali potpuno da, zbrisu ako se zaista zeli stvoriti - jedna: atmosfera u koj o j bi' majstor graditelj mogao da postoj i.
Pravilnici
Rec j e o onome more p r a V i 1 n i k a ko j ima su svi gradovi. Francuske i Francuskog kolqnijalnog carstva, po ugledu na Pariz, bili postupno preplavijeni. Zastarelim pravilnicia n;a koji su pre nekih sto godinarjos kako?tako mogli odgovarati gradevinskiim postupcima i materijalima-:primenji.vanim u doba H a u s s m a n n-a*, ali koji vise nemaju nikakve n*arocite veze sa tehnikom sadasnjeg doba a, j os ; manj e, `sa kinetickim uslovima modernog. zivota. Sudeci prema tim pravilnicintia, reklo bi -se da se transportne brzine nisu a meduvremenu udesetostrucile i "da mehanicka. snaga kojom raspolaze c^ovek nije, u proseku, postala dvadeset puta, veca.
* Prefekt u Parizu 1860--187.0` god. (prey.
4
Stalna pouka prirode.
Arhitektura, urbanizam, odredivanje funkcija, svrstavanje funkclja, hijerarhija 139
Arhitektura, urbanizam = besprekorna biologija. Krajnja harmonija, kruna slozenog dela, savr§en poredak. -Majstorska, pravilna I velicanstvena igra oblika pod svetlo§CuK.
140 Kuca dostojna ljudi
Zlocin pravilnika Ovim pravilnicima maze se s punim pravom zameriti da su, vise nego ma sta drugo, ucinili da je graditelj sateran u corsokak u kome se sada nalazi. Pored ovih, ima i drugih uzroka, aakalemljenih na ovo slepo odrzavanje zastarelih pravilnika, kaa to su:. rasparcavanj a imanja, a narocito imanja u gradovima i predgradima, individualisticka dogma svojinskog prava prikovana za materijalnost zemljista a ne za njegovu pravilno procenjenu vrednost. i, najzad, ono izoblicavanje logicnih linija potrebnih za harmonican razvoj gradova izoblicavanje koje je sprovodila spekulacij a, svuda prisutna, stalno budna, uvek u zasedi na svakoj strategiskoj tacki, kao pauk koji vreba svoju zrtvu.
Ali to nas navodi na izvesha opsta rasmatranja n.a koj a cemo se vratiti na- kraju ovoga naseg rada. Ostaje nam da ovde ukazemo na ovu hitnu potrebu: zakon treba da u korist izvesnih uglednih radova, poj edinacno nabrojanih, intervenise i - odobri, potpuno otstupanje od pravilnika na snazi. Iskustvo ce kasnije pokazati kako da so zamene preziveli tekstovi ovakih pravilnika.
Zadaviti spekulaciju I&to se toliko imperativno namece i ova potreba: da zakon swim shodnim: merama, zadavi spekulaciju nepokretnostima, bar na terenima cija bi se upotreba, posle proucavanja poka-
V4 , .....
Oko je instrumenat ubeleiavanj a.
Ono se nalazi na 1,60 m nad zemljom.
Hodajuci zapazamo raznolikost prizora. Medut'im, ako se avionom dignemo sa zemlje i omogucitino sebi da gledamo iz pti6ije perspektive dozivecemo kao stvarno oho to smo dosad mogli samo duhom da •zartislimo.
Sav smisao nasih planova osvetlice i uvelicace to nova.ta6ka. gledigta. 141
142
Kuca dostojna lj'udi
zala bitno vaznom za normalan razvoj gradova i drugih prirodnih zaj ednica. Ne radi toga da bi se pojedinci kinjili, niti da bi se! sputavaie. opravdanei.slobo:de, vec zbog toga to moraju biti svesne svoje duznosti prema nacionalnoj buducnosti, drzavne vlasti treba najzad da sre odluce da otvore put izvesnim operacijama koje su po svome izgledu hirurske, all koje su postale takve samo greskom jednoga spleta egoizama koji su se davno usadili u telo zemij.e i iz njega crpli svoju hranu kao rak rana.
Tako otvorenim putem prod, ce prvi primeri. A na primerima ce se otkriti majstor graditelj modernih vrernena. I u svetu ce .nastati nova doba arhitekture.
PETA GLAVA
ZA KOJA VREMENA GRADITI?
Drustvo je slicno coveku; gradevinski fond nacije treba da bude slican telu covekovom. eaveka vuce tok vremena, u koji se zagnj urio i telom i dusom; aui struja ga ne samo vuce, ona ga obraduj e i preraduje f izicki, razaraj uci ovo, pustaj uci da se obnovi ono, deluj uci na hilj adu medusobno isprepletenih nacina, sve dok ne dovede do nepopravimog pbremecaja, do smrti. A sta zapazamo od_: toga rada?
Celije ccovecijeg tela Nekoliko povlascenih celija, »germen<<, izm icu individualnom ciklusu, jer pripadaju »rasi<<. Potencijal njihove energije se nepromenj en prenosi, sa roditelj a na decu, sve do naj udalj enij ih naslednika, kao to na olimpisko j trci buktinja prelazi iz ruke u ruku. Druge celij+e, najplemenitije koje telo sadrzi, Eve koliko i samo telo, sacinj avaj uci komandni sistem, nervni sistem; one su zasticene cvrstim sklopom kostanih formacija sta relativno postojanim celij ama. 144
Zakon brojeva ogleda se u delima prirode. lovek, kao proirzvod svemira, nos u sebi otisak brojeva.
On ih pronalazi, on ih izrazava , on se koristir njima da bi sproveo svoje poduhvate . Zakoni brojeva se ogledaju i u mehanici i u ra anima otpornostj materijala.
U velilim epohama broj evi su upravljali gradevinskim fondom. Neka se zgrada ponekad mote u potpunosti, u njenoj biologiji , u njenom preseku i u njenoj osnovi, komponovati na osnovu jednog broja . Blistavo jedinstvo!
146 Kuca clostajna 1jfuid3,
Zatim dolaze, po redu svoga sopstvenog trajanja, migicna tkiva i, najzad, periferne celije koje se trose vrlo brio, naro cito ako im je stavljeno u duznost da zakriljuju organe koji odgovaraju funkcijama ishrane.
Procitajmo ponovo na semi majstora graditeija lepezu poslova gradenja. U njoj se po analogiji mogu pronaci raztie vrste telesnih celija. Na krajnjoj levici lepeze prostire se veliki » plavi<< zadatak, -duhovni zadatak, koji, posto odgovara germenu, ima pravo i duznost da vecno traje.
Ve&e gradevine Iduci potom udesno, prolazi se kroz gradevine namenjene za§titi visoke misli. Misao ne zna za prevrtljivost; uvek slicna samoj sebi, ona j e kolikogod je to mogucno zasticena od spore evolucije jezika i od neverstva st kojima je ova skopcana, bar u razmaku izmedu ona dva nedokucijiva ponora: radanj a j edne civilizacij e i njenoga groba. Za ove gradevine, koje treba zamisliti velicanstvenim i postaviti na najuzvisenije vrhove nacije, valja predvidetti onoliki vek trraj anj a koliko se smatra da ce ziveti i sama nacija, kao nosilac ove civilizacije. Isrtorij'a nas uci da su osnivaci gradova uvek racunali bar sa hiljadu godina..
Blistavo jedinstvo arhitektonskog dela. Ovde vlada zlatni presek, posto je dao harmonieni omota6, neizbeznu 1 Litstu prizmu,, obelezio 'ritam odmeren; prema razmeri 6oveka, omogucio varijacije, oslobodiio mastu, odredio sa dna do vrha opsti stay. Ova zgrada od 150 m visine obezbedena je od svih rizika: harmonija vlada u svakom njenom de1u. Y nemoguu je ma kakav nesklad sa nasom osetljlvoscu.
Blistavo j edinstvo ! A na eta su _ spali nasi ; poduhvati otkako. su skole ubile arhitekturu? Posmatranj e prirodnih zbivanja bogato nas poueava : jedinstvo stasa, eistoca ssiluete. Raspodela postupna i raznolika, svih sporednih elemenata, ali jedinstvena. Beskrajno rasL1anjavanje sistema , sve do njegovih najudaljenijih taeaka. Rezultat: cellna.
^Mil^ ^^ s Ilia n* N ^ +,,f ^
basil 1,06 sees . 1fl^3lN ![Il^S e;" ■■
.:■ii^ij/1^^i1s^tln
148 Kuca dostojna 1judiu
Sa nacije predimo na porodicu: stan I » produzenja stanaK. Koliki vek obezbediti gradevinama koje treba da ih prime pod svoj krov? Treba razmatriti dva slucaj a, jedan od drugog vrlo razlivita: prvi slucaj, i najcesci, jeste slucaj kolektivne' stanbene zgrade ili zgrade sa zakupnim stanovima, a drugi je slucaj pradedovske kuce, a to j e mahom seoski dom u centru porodicnog imanja.
Dva pokolenja z a zgradu sa zakupnim stanovima Prvi slucaj tie se grada, toga kotla sa vLLe-manje visokim pritiskom, all koji se uvek lozi ljudskim, gorivom. Nije nista cudnovato to zgrada u nj emu sagoreva, priblizno, covekovom brzinom. Iskustvo je pokazalo da su, pocev od svoje pedesete godine, cvrste gradevinske kuce iz doba H a u s s m a n n-a postale teske za odrzavanj e, i to., poglavito, zbog ne ^izdrzlj ivosti drvenarije, podova i stolarij e, a isto tako I zbog limarskih radova i, Aarocito, krovne konstrukcije. Nema sumnj & da ce nova tehnika, o kojoj je bilo reci u prethodnim redovima, u znatnoj meri poboljsati korisno traj anj a stanbene gradevine, Ali bi mozda bilo opasno, iz razioga koje cemo videti kad bude govora o utilitarnim gradevinama, odrediti da, u principu, njihov minimalan rok amortizovanja bude dui od veka dva pokolenja, racunajuci po tri pokolenja na stole+ce. to se tice porodicnog imanja, ono ce se, posle. nnogih prekraj anj a, a cesto i mnogog krpljenja, svesti na razumne dimenzije koje odgovaraju kraju u kome se imanje nalazi ,i imace
Arhitektonska biologi ja. Poslovna zgrada, biroi, svi razlieiti, potpuno osvetljeni i otvoreni prema unutrasn j of ulici.
Baterija dizalica (kod vedih zgrada: kompleksi dizalica i pomo6na stepeni§ta)
Sinteza biroa , unutra§njih ul1 ca dlzalica.
LMA
Na fasadi: staklena povr§ina Napred : mreia brise - soleil-a
Biologki obllik 7 e ispravlien pod prttiskom konstrukcionih zahteva: prave celicne grede, otpornost prema vetru.
Brise-soleil u dejstvu (ovde: u A12iru): zaustavijanje neposrednih zrakova; zaustavljanje odblesaka sa mora; on, spreeava i ki§u da curi niz staklenu povrinu.
149
150 Kuca dostojna ljudi
sasvim poseban karakter: karakter b i t n e p a s t o j a n o s t i, neophodan za pastoj anost cele drustvene gradevine. Kuca, u torn slucaju, mora bitti izraz one iste volje za - dugovecno eu koju je nekada materijalizovao grb urezan a kamen zavrrac nad ulazoa u zamak. Glavno telo zgrade po svojim konstruktivnim rasporedima, svojim,,oblicima i materijalu, treba da bude izr adeno tako da prkosi vremenu. Ovako valj a posd upiti iako se unapred zna da ce svaki treci narasitaj osetiti potrebu da utisne svoj zig na obitavaliste, da ga xmodernizuje<<, dodajuci mu ili otsecajuci od njega sporedne prostorije: sve ce to ipak biti samo manje grane iii izdanci jednog hrasta cije stablo ostaje - nesalomljivo.
li rotehnicki radovi su kostur zemi je Predin,o. sada na ^rajnju desnicu iepeze g a evinskih paslova. Tu cemo naca aparat velikih saobxacajni puteva,o ce reci reke, kanale 1 priansta, a tu cemoteti i vodojaze; svi ti radovi su hid:rotehnicki. V o d a ih obele^ava pe
UEE
Nastup osecaja za plaskiku. Sve • je a}zgledalo neumitno vodeno nizom raoionalnih zbivanja. - Odluka poetske prLrode .je pomogla: plan je bio strogo simetri an. All, zahvaljujucl jednome. nacrtu zlatnoga presekay izgled fasade je postao asimetrican. Oblik kao da se nadinia s leve strane, a izduzuje^ a deRne. Time je zadovoljen dvostrukal zahtev polozaja: stenovita obala, more. 151
152 Kuea dosloina ljudi+
s v u svoju energiju i da, ,poste toga, natapaju najvece moguce prostranstvo zemljista, taj problem danas covek ume da re+si savrseno. Njegovo resenjei u betonu, kamenu ili gvozdu mora zbog toga teziti da bude k o n a c n o. Kao takvo, ono ce se ukljuciti u telo zemlj.e ciji ce se materijalni kostur uobliciti i. produziti jednim krilom kojim ce strujati mehanicka energija oteta od tekuce vode.
Leine proslosti Vratiano se na kraju poslovima obelezenim na semi brojevima 6, 7 i 8, na poslovima koji pretstavljaju sektore rada gde se trosi vekonomski covek«. Vecina slika koje nam povodom ovih sektora rada izlaze pred `oci dosta su tnurne, a ponekad i bolne. Tesko se mogu -zaboraviiti silne vizije gomila prljavih zgradurina i uredaja za utilitarne svrhe, sve vise ili manje napustene, cij a se privremenost bila otegla beskonacno-; to sljaka i pepeo davno ugasle -vatre koje se niko nije postarao da izbaci. Zasto je drustvo dozvolilo tolikim privatnim ili pravnim licirna, da lesinom svoga umrlog ' poslovanja zakrcuju polja rada sadasnjice i puteve buducnosti? Sta cekaju ijudi, kad li ce shvatitti da j e materij alno poslovanje prolazno? Da to nije ona ista koprena koja ins je do nedavna pokrivala iluziju o zlatu koje samo sobom i bez sadejstva rada, raga zlato, kao sto bi biljka uspevala. da raste bez korena a zemlji i pod zvo-nom bez vazduha?
Izbor karaktera, svrstavanje, rasporedivanje na terenu. Pojave na tlu: visoka zgrada pesaci, automobili i parkiranje automobila. Pojave u vazduhu : ; izgradene sporedne zgrade. Saobraeaj se pridrzava topografije kancelarija, zapremine zraee , ciste u prostoru.
153
154 Kuea dostaojna Uud
Obavezno amortizovanje uitilitarnih gradevina
Sta vidinno kad, se rta koprena smakne? Vidimo ovo: da se ustvari nij.edno merkantilno preduzece, a svakoa preduzece je vise ili manje ovlascen;o da samo odlueuje, ne bi ni n oglo osnovati ako unapred ne bi prihvatilo, ovu smrtnu presudu: izves an, ;r o k a m o r t i z o v a n j a. Korporacij a ce biti nadlezna da utvr4uje ovaj rok i ci de u into vreme da prerdaje preduzimaeu terene, postojece zgrade' i ugovore o narudzbinama, to ce reci jedan deo onoga poeetnog kapitala koji je preduzimae bio navikao da trazi od ulagaca. All ova ce predaja u4vari biti, pozaj mica, a kad rok istekne, posle trideset i tri godine, naprimer, koliko traje jedan narastaj, ustuplj eni te; reni ce se vratiti zaj ednici l a zgrade ce se poru§iti, sem ako se s obzirom na opsti interes drukeije ne odiuGi. Jer sve ove zgrade i svi ovi uredaji nisu igrali ulogu kostanih celija:• bile su to proste epitelijalne cellje organs za ishranu. Krgz te. celij,e prolazile su;, po eiklusu slicnom svirna ciklusima, give rile, noseci soboxn rastenje, proevat i opadanje. Neka zato to Gelij a nestanu u odredeno vreme i ustupe mesto novim .elementi m koji ce se, kaci na njih doge red, prihvatiti duznosti da ; materij u obraduj u; onu materij u eij a sama sus+tina, delj ivosl i plastienost, podleze svima preinacenj ima i svinma mogucim spajanjima.
Q
m
L
i..
M
0
t l 7l r t Ll
13
0
t
Ia
F^"`t`[-CZCt
SaWim drugian put !vima otkril smo veliki zaicon n ban na koji tako d1vno raei a4 veuvcV *o-pu
iZgrade zauzimaju nebo ; saobracaj je ta&lo ureden, glavnnhn ulicama i ul &cama, a ka-nWi na jednom drugiom navou,. Peak je gospodar tla; kao to ae biti i u noyom. gr' danc a ice..
Automobile nay 'dnutiM aft tostradama ; autodrom pred utazom u svaku kuau. Celdkupno tlo je za pesake.
155
156 KuEa dostojna 1judL
*Saobraznost« izgradene stvari Bez obzira koliki ce vek, iz razloga koji prethode, majstor graditelj dodeliti jednom odredenom elementu u opsteni sklopu Grada, jedan uslov, uvek isti, mora on ispisati u prvom redu programa. Taj uslov se naziva s a o b r a z n o s t. Saobraznost cilju kome se tezi; Saobraznost prirodi, moralnoj i fizickoj, coveka; Saobraznost polozaju i izgradenoj okolini; Saobraznost b o z a n s k o j` proporcij i koju geometrija, to ce reci naj visa logika, nameae svim,a zivim oblicima i nj ihovim obiutavalistima. Tako shvacena saobraznost postaje sinonim kvaliteta, a kvalitet sinonim lepote. Kvalitet nema nikakve veze sa -masom, niti sa zapreminom, nitbi sa bilo cim to se sabira; on se ne moze izraziti ni brojem ni tezinom; on se ne pojavljuje ni u troskovima investicij a ni u ceni proizvodnje. On zahteva i izrazava Gist napor inteligencij e ;a, isito tako, i nesto m,alo od one smernosti srca. bez koj e cak ni relativna istina, ne dolazi do izraza. Bez toga napora, bez to smernosti, covek bi stvarno bio manje dostojan da gradi, manje kvalifikovan za to nego sto! je pcela ili dabar; inikada se roda ne bi usudila da svoje gnezdo svije na ivici njegovog krova.
SESTA GLAVA
GRADITELJI
157
VI Pretpostavimo da, veo postoji direktivni plan buduceg gradevinsikog fonda<< Francuske, koji bi nadahnjivao i obuhvatao direktivne planove svih pokrajina, a u okviru ovih i direktivne planove ovog i1i onog velikog grada i kakvog stanbenog kraja u tome gradu. Videcemo kasnije s;ta u poglledu doktrine i ustanova, uslovlj ava ovu harrnonij u gradenja oko porodice i njenog ognjiMta.. Koji ce ijudi i. koje ekipe, pod rukovodstvom odgovornog majstora graditelja, izvodLtil izgradnju datog stanbenog kraja? Opisivanj a ovog pravog mravinjaka raznih delatnosti mora poceti od unutarnjeg ka, spoljnjem, i to he samo da bi izlaganj a bilo to prostiij e, vec, narocito, da. bi se sacuvalo ono redovno pravilo komponovanja koje priroda sttvari namece graditeljskoj umetnosti.
Sef opreme stana Posao pocinje izradom, kod zanatlija i u radionicama, svih st?vari koje su potrebne domacinstvu, pocev od klinaca i 158
Vireme je da pogledaano celinu zemije u svetlosti njenoga jedinstva. Pojavlju .ju se ljucU velikih sposobmosti,, r e d i t e l j C da b3; ispisali vezu izmedu zivog stvorenja ,i sveinira, izmedu velike i male otadzbine, izmedu rodnoga kraja i pokrajine. Oni treba da obezbede povezivanje vrsta u umetnosti gradenja. Putevi, ku6e, gradska ravnoteza, pej zaiiy geografske celine, to su eletnenti njihove plasti ne igre. Modelari gradova, stvaraodi reda po selima, odgovorni. su pred seforn i pred buducnos"cu za sudbinu, eovekovog poduhvata. Pred prag kuce postavljaju tog budnog Luvara: uslove prirode. Gde on! produ, revolucija se izvr"e.
159
160 Kuda dostojna ljudt
zavrtnjeva i skromnog kuhinjskog posuda pa sve do komada namestaja koji se u domu najvise ceni. Vec u toj prvoj etapi, prisustvo kvalifikovanog strucnj aka bite neophodna . Rec j e ovde o s e f u o p r e m e s t a n a, mnogo vise nego o dekoraleru ill »interijeristi « starog obrasea, koji se obicno suvise starao o spoljasnjem izgledu stana da bi smatrao za potrebno da prethodno - i to vrlo brizljivo, izborom i rasporedom svih podesnih sredstava - uredi, takoreci,- biolosku funkcionalnost stana. Ovaj »arhitekt interijera<< uskladuje odnose pokretnog pokucanstrva , »polupokretnih« ste1aza, vrata i prozora sa uredajima za kondicioniranje vazduha (sa ovom kucevnom tehnikom zapostavijenom tako cesto, a od koje udobnost zavisi tako mnogo ), spa zvucnom izolacijom, sa -raspodelom elektricnog osvetljenja i elektricne energije, vode i, u datom slucaju , gasa. On treba da odredi >> meruc<, onu zajednicku meru bez koje stan ne bi mogao biti ziva celina. On treba, takode, joy od samoga pocetka, da vodi zanatliju i industrij alca u koncepciju oblika i izboru materij ala koji ce omoguciti da se nj.ihovi proizvodi skladno ukljuce u kompleks stana. Tako ce, u modernom ruhu ali raznolikom . kao to su i same pokrajine, vaskrsnuti, >>folklor << stana, danas pokopan pod preobilnim Dufayel-ovim i >>urnetnickim bronzama<<.
Arhitektov atelje A onda, u siledecoj smeni, posao preuzima arhitekt, pracen crtacima i pomocnicima, kontrolorima i prem eracima. On treba da zaodene Stan, da ga, zastiti i uredi; treba da ga usadi u dobro postavljenu zgradu koja ce licem biti okrenuta prema
S prole,6a kestenov pupoljak Pwca. U njemu je 'eitav ciklus: cvet i njegova oplodenje , buduci plodovi, i like koje ce ih zakriljavati. Nauk taenosti u pr+edvidanju ,' itnazi tosti; u obliku, maste u raznolikosti ! 161
11
Kura dostojna ljudi
uncu a zaklonjena od vetra; treba da ga; sna'bde `svima; ,:udabl ostima koje omogucuj e zaj ednica `: saz/dana ,u' pravilnim ra--
zmerama; najzad , treba da ga dopuni, nizgm . N produzenj a stana«. }
Urbanists Potom dolazina. red :urbanista: On lreba . zgg ^ radi d.a : odret . meito u colini stanbenog. kra a; da je priklauci saobraca^niterenu ci je "` i` r se _ ' ji p edini cams; day ea r . svel ;oAle- 4acix statut pretliodai©. -,odredio, utvrdivAi ,gusting naselj enosti, pro cen't'e izidanih i`zelenih, povrsiia, visine.zgrada i njihova me-,. 4'
otstoj anj a, tako. da ,se .` p.red, njnm otvore lepe pe j= pektive i da; se+ .one ure de .ne s xno ` .Ca lju le u stanu vea i s setaaa, koji :nalazi odmora u ,.tome d,a. ; ha inetar i sezdes^et natl. zemlj om krece,. svoje prude A dos. i muka: svoj a dva oka, 4•
azujuci magucnost da odbegneF u niglima negde u daljinu u visinu,:, , .. .
onda stupa - u de jstvo, :glavni . inzenjer Sa, svom svojom pratnj om specij alista, sa strucnj acima' za maters jale ' i otpor not, za zvuk,. . svetlost, vazduh, 'bezbedn4st, '-higijenu itd• Za nj im dolazi inzenj er konstruktor,-` koj-i - se prihvata tla, osniva temelje, podize stubov'e i . zgraduje ono vestacko tle, podeanij a od prvog, glavnu piatfprmu za raspodelu opterecenj a. Ovog novog tla se dokapavE. metalski graditelj i die u
18"Dr
N a Akropol u Atini reditelj j e postavio hrainove,' pravi odjek okolnim planinama.
Osnove svoje pla:stike uzeo jo od skromnog prebivalista ljudi.
VV
Ali mu je njegova umetnost pomogla da shvati duh linija koje ce prirodnu tvorevinu stopiti u jednu celinu sa ljudskom tvorevinom,;
163
164 Kuca dostojnaa ljudi
nebo svoj papagajski kavez, tanak kao uzad i vitak kao i ona to su, pre nego to ce ga podovi i rterase ispregradivati i poprecno povezati.
.Preduzimac Na pozornicu stupa jedno zivopisno lice, preduzimac, u vidu plecatog Limozanina,l na celu citave hijerarhije rukovodilaca gradilista, poslovoda, pomocnika i radnika, pretrpanih raznim materijalima za gradenje. Preduzimac. preuzima na . sebe odgovornost da planove .svih ' prethodnih strucnj aka prenese u izgradenu stvarnost dobar rad, rokovi i cene zaj emceni su nj egovim potpisom.
Vrtar
A cim preduzimaC, zavrsivsi sve svoj a akrobaoij e. na skelama, digne svoj vasarski logor, na lice mnesta dolazi vrtar. Na gradili§tu je sve kao na kakvoj obali ispreturanoj naletom plime, koja j e ostavila, na suvu jedan nov brod usred terena. Izvode se zemljani radovi, prenosi, se zemlja i humus; sa iskopanom zen ijom vrtar,pravi brezuljke i kombinujuci igra se .arhitektonski, sa drve6em i zgradama. Zatim se penje na krovove, da bi tamo podigao baste i livade za suncana kupanja. Limoan1, stanovnici stare francuske oblasti Limousin , ^uveni su kao zidari i gradevinarci.
Pravilnici, kroz koje veje birokratija, nacinili; su od grada koru zalep4enu za tlo. Iz dana u dan, grad se peo uz brdo, zatvarajuci pivot u uske procepe. Madelar gradova, reddltelj, uzece u svoje ruke ceo pejzaz i svu topografiju,. Odreddice • izgradene zapremtine. Raspodelice ih po tlu 'grada. Propdsace statut terena, kojlm ce se njegova volja godinama nametati arhitektonskom stvaranju.
165
166 Kuea- dostojna ljudi
Time je, pod palicom majstora graditlelja, stanbeni kraj, dobio svoj oblik; vreme je da se pozove saobracajni inzenjer. Ovaj treba da postavi autostrade, da ih produzi autodromima, na zemljii da povuce linije tramvaja i autobusa, a isto tako i puteve i prilaze za teske kamione. Ova poslednj a ' oruda pripadaju » snabdevacuK, koji se pojavijuje posaednji, opremajuci stanbeni kraj skladistima i magacinima, mesarnicama i hladnj acama.
Fabricki radnik . Pre nego to zaklj ucimo ovo nabraj anj e, nu bismo hteli da zaboravimo krupnu indusriju i njene ekipe g r a d e v i n s k i h r a d n i k a, koj i su I u meduvremenu u' fabrici, izradili puno delova, danas vec uklopljenih u jedinstvo ogromne celine, koju jei majstor graditelj znalacki i jasno uskladio. A kada cela Korporacija bude prosla gradilistem, kao to seta slugu defiluje pred. gospodarem koji se vratio, kuca ce moci da priori coveka i njegove nade.
Korporacija Graditelja, maze li se za zajednicu zamislii zvuenije, smelije, jednodusnije ime od ovog! Int/uitivno, bolje nego svima mogucim objasnjenjima, shvatammo odmah ovu istinu: kakva bude ova Korporacija, takva ce biti i zemlj a. Zato treba, pre svega ostalog, urediti Korporaciju. Positoje dva pinta za izvrsenje toga preporodilackog posla: put ustanova i put skola.
Jer su mu moderna tehnika, arhi!tektura i urbanizam ,stavile u rake snazria oruda: nove > izgradene. zapremine<< kojima se menjtaju zivotni uslovi ljudi.
Izgracdene zapremine za, sta,novanje_: a) tip zupcasti, b) tip »Y«,
c) tip Trontalni, d) tip »bodlje<<, e) tip stepenast. Izgradene zapremine za poslovne svrhe: v) tip » Y«, f) tip so,civast.
167
A vec vekovima izgradena zapremina je fatale paralelop- ped, okrenut prema ulicama i izbusen dvorigtima, tim uzrocima tolikih nevoija. - Pro-st rezultat ukrstanja ulica.
168 Kuca. dostojna ljudi
Statut arhitekta Na prvome od ova dva putts udaren je kocic stvaranjem >>Reda Arhitekata<<, 26 januara 1941 godine. Ovaj okvir sa odgovarajucim autoritetom, ubuduce ce okupiti svu onu rasturenu i izgubljenu deco k.oj'a su dosad crtala stanove Francuske. Ali unutar sarnog tog okvira nije se j os nista uradilo, nije .donet cak - ni statut arhitekta koji treba da utvrdi njegova prava i duznosti, uravnotezivsi, ih dobro medusobno. A taj zakonik j e neophodan ne samo da bi se pripremio glavni stab arm,ije graditelj a koja treba da obnovi nas gradevinski fond, vec i da bi se, i to odmah, ponovo uspostavilo dostojanstvo profesije, oslobodivsi je od uticaja svih organizovanih kombinacija, a narocito od > Opsteg gradevinskog preduzecaO, to arhitektonske crne berze u kojoj se najbolje intelektualne swage i sposobne energij a nalaze u; cif tinskoj zavisnosti.
Kad se statut arhitekta bude jednom doneo, bite relativno prosto da se u hij erarhiskoj saglasnosti so, ovim bitnim dokumentom utvrde razni stattuti ostalih protagonists gradevinskih planova, inzenjera i. tehnicara svih specijalnosti, kao i izvrsilaca ovih planova, preduz imaca, zanatlija i radnika. Korporacija je » celina< Bitno j e za zakonodavca da niposto ne izgubi iz vida da j e Korporacij a> c e 1 i n a<<. Ukoliko se ona, u stvarnosti, bude vise pribli.zila tom nacelnom jediinstvu, utoliko ce drzava biti vise sklona.da j of prizna pravo da raspola%e svojom sudbinom. 1 iEntreprise generale du Batimentc.
Ovaj paralelopiped okrenut prema ulicama i .dvorigtinla i njie.,gov jedini proizvod: oulica-hodnik. Ulica-hodnik, ista u sv'itna gradovima na svetu, jedin1 plasti&A izraz urbanizma. . > U1ica-hodnik <, •uska Hi siroka, zasadena drvecem Ili ne, bogata ili siromagna, vesela ili tuzna, pusta iii Eva. Tu i tamo, da bi se prekinula mucna jedaolikost, iklesan je po neka trg, lep ill ruzan.
1 0 Kuca dostojna ljudi
Jer ce se njena savest, u visokom smislu re&, razvijati i utancavatia into tako i njena profesionalna `svest, ukoliko bude v se upoznavala probleme koje treba resavati okupila oko sebe sve onegigantske snage koje su danas rasejane iii zauzete na -drugim poslo h'a.
Skola graditelja U vec organizovanoj Korporaciji i, Jos' odmah, u onome sto u Korporaciji u toku njeno,g stvaranja najpre treba da dodge do izraza, centralno mesto, dinami:.cki pal, pripada skoli. I to ne klasicnoj skoli, isklesanoj o9tro odeljenim ravnima pod. udarcimia dveju disfciplina, medusobno nesroodnih ako ne i oprecnah, rasparcanih u mnoga. sitna' polj a primene, vec j edr of skoli skoro" kontinualnoj, postsrojenoj duz lepeze grac evinskih po$lova; osencanoj svima prelivima,. ose,6ajnosti .i metode, kao sto su izdifereneirane same naklonosti daka u doba kada se karakteeri,`'temperarent i obdarenosti pocinju 'ispoljavati• Ima medu &tcima. takv'ih koje nesavladljivo privlace konstrukc oni poslovi. Treba. im staviti u ruke, jos od- rane miadosti, materiju sa nj enom tezinom, njenim sastavom, svojstvim'a. i specificnim odlikama. Neki se opet spontano usmeravaju ka kretanju, ka pretvaranju u proizvodenju sila: oni ce biti mehanicari i elektricari. Drugi. su naklonj enij i onome to se sklapa, stb se kombinuje, u staticke celine, to je neposred nij a povezano sa stvarinla biizim Ij udima. Medu ovirna - ce se obrazovati vise grupa, vec prema tome da li ce izbor pasti na teske i sinazne gradevinske mase, ili na vitkost i elasticnost
-------------
Nove ))izgradene zapremine y darovi moderne tehnike preobrazice grad i zivotne uslove 1judi.
171
172 Kuca. dostojna ijudi
gvozcda, ili pak na sjaj i vlaknasto . tkivo drveta. Neke dacke duhove ce opet manje privlaciti izvesno odredeno gradivo a vise sklapanj e raznih materij ala, ili organizovanje likova, bilo na racionalnom bilo na lirskom bilo na lj udskom planu. Radnici, zanatlije, umertnici, inzenjeri, arhitekti, svi se oni nalaze u zametku u ovim prvim dodirima stvaralackog plamena sa neposrednim iskustvom.
Poziv
Iznalazenje poziva, a zatim njegovo kultivisanje, ne spada medu sporedne ciljeve skole: ono je njen bitni zadatak• Kad poziva ima i kad se on pothranj uj e i vodi prostim ali mudrim savetima, onda sve postaje lako u nastavi opstije i obaveznije prirode: onda se program radova izvodi kao u nekoj igri u omiljenoj i nesebicnoj. Jer se, ljudi kao ni kuce ne izgraduju u serij ama, a svaka civilizacija koja bi htela da ih lije u kalupu, jedne kao sedefnu dugmad, drugs kao ' koralnu cdugmad, trees kao dugmad od zada, _ s tim da se_ u praksi mogiu medusobno zamenjivati, ali uvek u znaku istog dugmeta, to civilizacija se, i sama nesvesna toga po korak na svaki narast^.j primice neodlucna koraka, arteriosklerozi ti bolesnickim kolicima. Ali ova bi stvar trebalo da bude predmet.opsirnog razgovora izmedu stare Akademiije i mlade Korporacije, i to to skorijeg i to iscrpnijeg razgovora, ali niposto poverljivog.
SEDMA GLAVA
REDITELJ
v1I
Stablo » Gradevinskog fonda« Na kraju ove sW - dij' -podneeemo aitaocu, na stranici naspram ove, jednu emu ciji je zadatak da, u sintetickom i zivom obliku stabla, .prikaze bitno j eddnstvo u koj e se u stvarnosti slivaju- svi oni pogledi na gradevinski fond Francuske koje je citalac uzas.topno. dobio u toku nasih izlaganja. Kroz duboki sloj plodne zemlje i humus'a koji pretstavlja otadzbinu, njenu istoriju i naeno carstvo, stablo zariva svoja tri korena. u tle u n i v e r z a 1 n o g c o.veka. Sreddsni koren odgovara onome to je kod coveka p orodicna v e z a; levi koren onome to je v ez a s a z e m1 j.o m, sa svoj?m zavicajem; a desni, koji se racva, odgovara v e z i s a r a d o m, zemljoradnickim, - zanatskim i industriskim. Time su, u korenju jednog organizma vracenog prirodi, simboldcno prikazana tri, vida s t v a r n o g coveka. Trup stabla j e Francuska drzava, - stvarna drzava koja je nasledila rezim u kome je gospodario trougao apstraktnih sila: 1''4
N
Tako umire ulica-hodnik, silica svih sukoba. Tako se organizuje nova gradska biologija i nastaje nov prizor,grada. Sredstvo: propa:sati statue terena. Ustvari su to samo novi propisL koji zamenjuju dosadanje covekoubilaeke propise. Neena urbanizma bez statuta terena, posto ulicahodnik i dvoriste !tireba ubuduEe da igdeznu. Ovaj statut terena regulise kompenzacione radnje, odreduje poraste vrednosti, propisuje >>izgradenu zapreminu<, spasava pejzaie. Zakon, neumitan, otvara put svima slobodama.
i
Vec 1924 godine mogao biti izraden u Montevideo predlog za poslovni kraj grada koji je.sama topografija nametala. Au Sao ' "Paalu, u.' Braziliji, moglo se skicir; nerazrsivog..saobraeaja. -
175
.
176 Kuaa dostojna ijudi
zlato, broj i masina. Drava objedinjuje dakle u sebi drustvo stvarndh ijudi i deluje samo za njega. U tome trupu, kao sedi to i.nformacije, predvidanja i upravijanja, obraduje se i dobivaju svoj tacan izraz dva oblika misin: ops,ta doktrin.a gradevinskog fonda, pretstavlj ena sredisnom granom stabla, i n a c i o n a 1 n a politika gradevinskog fonda, c!ija su cetiri ,glavna vida pretstavljena na dva para bocni.h.grana. Desni par se zove: tehnika gradenja i korporacija, a levi par zak^on i finansislka tehnika. Ove cetiri. poh-ticke grane, napajane istim sokovima kao i doktxinalna grana, obasjane su, sem toga, na cetiri razlicita stupnja, zragiana koji izviru neposrednoa iiz to doktrine.
Cetiri stupnj a, obelezena s'a. , cetiri konceotricna kruga, pretstavlj aj u nuzne etape ostvarivanj a ustanova, metoda i pravila, kao plodova cetiri politicke, grane. Odazdo navise, ove se etape zovu:e Primena dok,trine na gr.adevinski f on d, putem ostvarenja uzastapnih nizova uglednih objekata, zatim strukturnih objekata, u svakoj, provinciju i u svakoj vrsti gradevinskih poslova.
*Znati stanovati« O b j a s n j a v a n j e doktrine javnom mis i j .OY j u, to ce reci vaspitavanje javnosti recju, ' 'novinama, radiom i bioskopom, a narocito vidljivim i opipljivim prime-
Na Au A12ira, mogla se, godiine 1939, podLc1 ponosna zgrada. Mogao se naprav'itri prvi korak da se ovom zapostavijenom gradu vrate njegova lepota d njegov pejzaz.
177
^'' /^^
12
dii 178 KuCa. dostojna 1j ud
rorn. Prva tacka ovoga vaspitavanja moze se nazvati ovako: z n'a t i s t a n o v a t i. to se tide! to » nauke stanovanj a«, Francuska se, u poredenju sa stranim zemlj ama, sa skandinavskim, narocito, nalazi u sramnom zakasnjenju. U nasoj zemlji, nazalost, ijudi su, u pogledu ugodnosti i radosti, navikli da od kuce ne traze nii ta, Hi vrlo malo, a da, nasuprot tome, za svoj stan, koji bi morao biti ognjiste radosti i raj+ detinjstva, odvajaju samo apsolutni minimum prihoda svoga rada, i to vrlo nerado, dok su, s druge strane, bar od pre tridesetakl godina, zaboravili svaku racunicu kad su u pitanju mesas ili provod.
Ozako.njenje doktrine, kadopitvecbudeizvrsen na izgradenim primerima i kad svet bude naucio svoj u duznost da >>stanuje dostojno<<. A d m i n i s t r , a c ij a gradevin>skog fonda, primenom zakona, u obliku pravilnika podesenih prema raznim vidovima antropogeografije i demografije.
Razgledanje stabla navodi na nekoliko primedaba koje -se ticu grana na levoj strani : finansiska politika i zakonodavstvo.
Rad kao izvor finansiskih sredstava Finansiranje ovako nuznog, ali i ovako s v e o b uh v a t n o g posla, kao .5to j e^ preobrazaj, gradevinskog fonda
A u Nemuru, u Africa, 'dzradM- prvi plan novog kolonizacn1onog grada v: raznolikom ii jasnom poretku koji ce datii, potstreka velikim plastienim poj avama : arhitektura zdruzena sa pr rodom: 1 : stanbeno naselj a za 50 000 stanovnika, 2: gradski , turlsti&if centar. 3: poslovnd centar, 4: industraski ream. 179
i80, Kuca dostojna ijudi
Francuske, zahtevace neazbezno koncentraciju gotovo svih sredstava zemlje u sluzbi dela koje treba ostvarivati: privatnih kapitala, subvencija i kredita drzave i provinciskih zajednica, a narocito korporacija; sve su one zainteresovane, i to vrlo mnogo, za poboljsanj.e zivotnih uslova svojih pripadnika. Medutim, ma koliko se ostroumno postupalo da bi se u okviru postojeceg ekonomskog rezima - postojeceg bar u teoriji prdnasao dovoljan broj moguaih finansiskih resenja, brzo ce se mora% uvideti da je glavni napor maste -trebalo usmeriti u drugom pravcu, u pravcu, naim,e, samoga ekonomskog rezima. Odluku zaista ne moze vise donositi rezim liberalne ekonomije i zlata, . vec j edan n a c i o n a 1 n i i n a r a d u zasnovani rezim koji prethodno treba uspostaviti.
Poslednji dani ekonomskog liberalizma Ne moze se pored da j e ekonomski liberalizam igrao izvesnu ulogu u proslosti, kao i njegov monometalni bog, njegov monoteizam umalo stb nisam rekao, sa svojim borbenim konj em, profitom, cak i posto j e cast prestala da bude konjanik ili uzda toga konja. Pod nekim drugim rezimom, osvaj anj e eksploatacionih obl sh na zemij i bilo ba mozda sporo i tesko, nezavisno od toga da li se radilo o rudnicima, o drugim prirodnim bogatstvima ill o trz'is'tima. Mehanizam profita, sabirajuci se sa vec stecenim bogatstvom, i poveeavajuci kasniji profit,. to :,spiralu sa stalno napetim zavoj nicama, delovao j e kao snazn opruga, podesna da ubrza kazaljke na casovniku covecanstva i da pozuri ishod stvari. U krizi ove zurbe, kazaljke su
Posmatrajmo Paruhz i njegov ve6m sjaj u njegovom sadagnjem, avaj!, neredu. Raeve provinciskih autoputeva su i=adene, ali,+ se zaustavljaju u predgradi'ma. Treba: Povezati to puteve i time dat grade vaznii rem njegovih krvotoka: .Utvrd t jog jednom sudbinu nje'govog Avotnog centra. Sa6uvati zone u kojoj se nalaze njegova istoruja i njegova remek-dela.
181
182
Kuea dostojna ljudi.
se ponekad sudarale, pa je trebalo tuci se da bi se rastavile, tuci se gvozdem i krvavim rukama... A nikome nije pritom Palo na um da svetu objavi ovu vest: da ce ubuduce biti mesta z a s v e 1 j.u d e na prostoru koji im je dodeljen, ma koliko on zbog mnozenja ljudi ili zbog poj ave velikih transportnih brzina izgledao teskoban. Jer, bas.u vreme kad se utvrdivala protivp'irodna prevlast ekonomije nad politikorn, stupid je u dejstvo jedan novi cinilac koji je, da se njime rukovodilo kako treba, bio u stanju da uskladi ekonomiju: lj.udil su bili uspeli da obuzdaju konje, konjske snage, kilovate, u iako ogromnim kolicinama da se snaga svakoga coveka na nj egovom komadicu zemlj a ili u njegovoj radionici iznenadno udvadesetostrucila. U svima oblastima radinosti preslo se. odj ednom sa rnrsavih na debele krave.. Kao posledica toga dosla je ova istina: da su teritorijalne i carinske pregrade, proizvoljne i proizvoljno, raspodeljene, kakve su izgledale na zavrsetku medunarodnih borbi ^ suparnistava, bile izgubile od svoj a zagusne moci i da vise nisu bile n e p o d nos l j i v e kao to su bile ranije..
Ekanomija takoreci zatvorena . Tim pre se sme reci da bi teritarij a Francuske, zaoblj ena s jedne i s druge strane cetrdeset 'ptog uporednika i dopunjena africkim prodorom koji a spuata. swe do, ekvatora, bila, u.stanju,u normaino vreme, da zivi -u skoro zatvOrenom ciklusu, osiguravajuci pritom svima svojim pripadnicima zivotne uslove
Dolazi do nietamorfoze, jer je urbanastdcki fenomen nieumitan. Modern! centar se stvara Sande gde su se stvaTi pohabale ai gde suj istsulele. Prostort su! tako siroki, tako dobro razmereni u odinosu na nove funkcij e, da su se izvesne dragocene zgra:de na tiim: prostoriana potpuno saeuvale. Dok S. A. D. (1941) traze za sebe duhovno vo-cstvo i proglasuju > ameri6ki vek<<, pokazimo 4irokim pogledizna i sna^nim odlukama da >>stari .svet<< nije star. _ 183
184 Kura, dostojna ljudi
bar jednake ili bolje od zivo+ih uslova u kojima bi covekovo dostojanstvo bilo materijalno obezbedeno. Zatvorena ekonomija , u okviru jedne oblasti koja lezi tako , dobro kao Francuska , svodi se na pronto pitanje pravilnih odnosa koje bi trebalo usposaviti izmedu dva vida coveka, a k t i v no g coveka koji proizvodi robu i p a s i, v n o g coveka koji robu trosi . A nov finansiski sistem, potcinjen ovoj novoj ekonomiji kojoj ce vrsiti sve poslove , dobice 2zgled racunovodstva prosirenog na potrebe . i na proizvodnu sposobnost cele zemije; ova pak proizvodna' sposo bnost bice i sama rezultat zdru Avanja triju bitnosti: polja, coveka i mehanicke energije, cij a j e saga s vremenom . samo da raste.
Predvideni poslovi nece se sigurno ceniti u zlatu, niti kredi1 ma u zlatu , niti apstrakci j ama bilo kakve ' vrste, vec u casovima dobroga rada radnika , seljaka i intelektualca , svakoga na onom radnom rnestu na koje ce ga nj.egova vlastita sposobnost postaviti.
Mobilizacija tla Jos jedan nov pojam, za koji bi se moglo reci da ima znaCaj pojma j a v n o g a spas a, namet^nuce ' se zakonodavnoj grani na stablu gradevinskog fonda. U praksi ce ovaj pojam
Lepota, Otadzhina Zastitnici otadzbipe su 0-r ii je sva'kodnevno izgraduju! A 4a bi se istakla slava gradova, prikazivani su, u sva vremena i svuda. njihovi izgledi. 185
186 Kuea dostojna Ijudi
daleko prevazici razne slucaj eve i na&ne eksproprij acij a koji su dosad bihi na snazi. Ree j e o novom poj mu - p o t e n c i j a 1 n e e k s p r o p r i j a c ri j e, u korist nacij e, eksproprij acij a koja mote obuhvatiti bilo koje prostranstvo i bdlo koji deo francuskog tla, kako to budu zah'evale potrebe direktivnog •plana, potrebe koje se uostalom ne mogu unapred utvrditi, jer ce i dalje za sve vreme ostvarivanja plana, ostati vise ill manje promenlj ive.
Radi se dakle ovde o pravoj »mobilizaciji« nacionalnog tia u sluzbi 'coveka, mobilizaciji ai:ja ce se nuznost jasno uvideti cim bi se shvatilo da je >plan<< ustvari samo pismeni akt kojim drzava prima na sebe svoj vrhovni dug prema svakome svom gradaninu, dug koji postoji jog od njegove kolevke: dug izrazen u >kuci dostojnoj ljudi((, saobraznoj njihovim imateerijalnim potrebama i njihovim duhovnim teznjama. Treba reci da su,' iz dana u dan, u toku tri nara9taja, gradanske duznosti, pritezale gradanina svojom imperativnoscu i da ce ga neizbezno i dalje pritezati, oduzimajuci mu, bar dok bode trajalo ovo iskugenistvo, ono najbolje to zsvot sadrzi: osecanje, misao i rad. Kao uzvrat za sve to, ovaj dug drz'ave prema gradaninu nije nikada i:egiedao tako jasan i nikada se s vecim pravom nije mogao zahtevati, bez obzira kakvim ce barikadama masa licnih interesa pokusati da se zastiti kad se nade pred planom. ))Plan(( 1 spekulacija Naga je teza ova: vredn.ost terena ceni se samo p o uslugama koje mote da pruza. Izgubljenu pred-
U ovim beznacajnim zgradama, pokrivenoi ravnioL koja se pim2a ka Seams cll velike Deniu, daleko od svedoka proslosti akupljenih na obalama reke, 6eti arhdtektonske tvorevine zauzece sirok prostor, u slave jedne ciVMizacaje koja ravac Zivota. ne samo da nije abdicirala vec je sebfL ponovo oared a p
lk^
187
188 Kura, dostojna ljudi
gradu, teren j e cesto bio j a 1 o v; obuhvacen planom, postao j e p1 o d a n. Koliko se duguje bivsem sopstveniku? Ne koliko iznos cena terena valorizovanog planom, vec koliko iznosi ranija cena, ona koju strucnjak bude utvrdio na dan kad je zammisao plana bila ozakonjena, a u zakonu mora biti ogranicena zones primene plana koja ce se na sve strane siriti i preko verovatne oblasti razvoja plana.
U unutranjosti ove zone, spekulacij a postaje zlocin i smatra se zlocinom, a svaki promet nepokretnostima i sve nove gradevine podlezu prethodnom odobrenju direktora plana, sve do trenutka :kad same plan bude definisao Ma ce zahvatiti i- kakav ce biti statist toga zahvacenog terena, skidajuci jednovremeno svoj u hipoteku sa ostalih delova zone.
Ostavljajuci bonne sgrane simbolzcnog stabla i razne discipline koje ixn sluze , vratimo se sredisnoj gran, i ops^ttoj doktrini koju ona pretstavlj a. U tacci ullapanj a ove grane u stablo, na susretu sa krugom primene na konkretnu stvarnost i, najceAce, dui cele . to grane, jedna funkci+ja, olioena u Ijudima, kao to treba da bude svaka prava funkeij a, pokazace nam se, ako o tome razmislimo, kao neophodno pot{rebna za sang zivot stabla. Ljude. koji to funkciju olicavaju nazvacemo imenom. r edite1j a. Sta je reditelj?
I koja je, posle tolvkih naucndh postignuca, tolikih uspeha all takode I nereda, najzad ponovo nagla karakter prave civilizaclie, a postavila ponovo kuc^om dostojnom ljudi « jer zakriljuje: porodice, rad, ustanove, molitvu i rnisao. 189
190 Kuba dostoina ljud . ,
Prvi u svome zanatu
U sustini, covek ad zanata, ali,Lovek koji je postao p r v i u s v o m ie z a n a .t u, kao to ponekad kakav self ak, u srcu svoje pokrajihe,. izbije kao prvi zemljoradnik; kao to j.e, isto tako, u oblasti uzvisenoga, pesnik, zemlj e, Mistral, postao prvi mislilac, mislilac cittave jedne politicks misli za koj om ce svet, kroz kratko vremet,.osetiti .3 to takvu potrebu kao za hiebom i verom. Svakako, avo pretvaranj a coveka od zanata, arhirtekta koj je postao majstor graditelj, u reditelj.a gradevinskog fonda Francuske no moze nastupiti kao srecna posledica karij ere in kao njen normalan ishod.. Urodene 'naklonosti delovace u tome kao glavni uzroci: neutopljiva radoznalost, prirodna plemenitost i ono » n i 1 h u m a. n u m a me a l i e n .u m p u t ox koj im se otvaraju vrata svakoj mudrosti. Ali ce. samo zanat biti kadar da cvet i plod ovih unutarnjih naklonosti iznese na videlo dana.
Antropogeografija Prihvatajuci savete kvalifikovanih ljudi, savete u kojima j e sazeto iskustvo ostalih zanata, buduch reditelj ce se navici da saslusa » iekara zdravlj a«, sociology 1. coveka od zakona; njegova profesija ce mu s, druge strane pomoci, bolje nego to bi to } mogla ucinIti ma koj a druga profesij a, da potpuno shvati
t 9 4 1*" 4
Reditelj nastupa sa svojom humanisiti ekom dokritnom koja se oslanja na svekohku tehniku. Raskrcuje siumiski 6e9tar, gleda lasno, meri, postavlja. rasporeduj e.
Red se vraca u planiove i u postupke. Na svakom delu naselja namenjenom gradenju , utvrduje statut terena<<, stvaraju,ci na jednom mestu bogatstva koja ce gubitke na drugom mestu nadoknadiiU rieizbezne. Upozna je pejzaz,, eisti ga od parazita , obnavlja to je bilo unistetno. Altar : razgranicava grad, utvrdujui i (kao sto. je to nekada Luj XIV u odnosu ucinio za Pariz) granlce preko kojiilh , u odredenom roku, grad ne sine da se pruzi . Zabranjuje predgrada , odreduje ispravne satelite, vaspostavlja pejzaz. Pejzaz ce ubuduce, ulazitil a sve sobe.
Jedno memilo j,e neophodno: jedan -cas, pega-6enj a 4 kilometra. 3) Satelitni grad vazduhoplov1) Gradska zona sa poltuprecnis`va kom od 4 Ian: A kazba; B novi cen5) Sacuvani, pejzaz tar domorodackh ustanova; C o6) Satelitni grad povrtarstva svajanje »visova Alzira< za stanovanje; D poslovni kraj; E kulturni centar.
IM 2' Satel!itni industriski grad
7) Satelitn, grad krupne industrij e
Kuba dastojna ljud3
192
ljudsku geografiju<<,*l to nauku nad naukama za svakoga ko msli da dela u skladu sa bogovima zemlje. A kad to postigna svaka njegova koncepcija We takva da ce se tacno moci uglaviti, sudbinom, u onaj genia^a p mestima vi^ti, na k , j alai mozak regionalizma Francuske. Dodajmo jos da ce mu, u svojim tee razumljivim jezicima, ekonomija i finansije, postati takode potpuno shvatljive, jer ce on, samim problemima koje postavija, doprineti vide nego ma ko drugi da se one ponovo postave na ocigled svih medu konkretne socijalne .funkcije koje treba da vrse ili kojima treba da sluze, onemogucujuci im tako svako novo izdajstvo prema coveku i naciji.
Reditelj treba da bude, rekli smo, covek od zanata, i to od zanata koji se bavi gradenjem nepokretnosti, a to znaa od zanata cije tvorevine t r a j u. Zasto se takav izbor namece?
)Kriza« Zato to se uloga reditelja sastoji, prvenstveno, u tome da u o c i, da raspozna k r i z u, kako bi, samo se po sebi razum,e, pomogao drustvu da iz nje izacde. A to u sustini duhovna * i Antropogeografija.
1.
Reditelj proucava problem zimskih sportava, tirazec'i_ padine sa dobrim snegom, ala ostaje pribam u krugu sredozemnog podneblj a. U, dolinil reke Var projektuje naj strozi program velikog ski j askog centra, u zavisnosti od topografije i sunoa: A Brdo sa hotelima B Trgovaeki centar i klizaiiste C Privatize vile
D Zit-are E Skakaonica Teren je iskordscen, sacuvan, predeo je oplemenjen arhitekturom. Dolina ae ubuduce imati svoj » statut terenac. 193
13
194 Kuoa dostojna ijudi
kriza . ciji se koreni pruzaju u vec daleku proslost, ista je ona kriza, ocevidno, koja j e, pocev od najmanje pre sto godina, dovela do toga da j e p , r o m, n l j i v o dobilo prevagu nad stabilnim, p osta j an j e, nad b i t i s a n j e m, ili, da mehanicki izrazimo, vremen,sko nad prostorni1m. To j e, eta; razlog zbog koga - se mora pozvati u pomoc cove k p r o s t o r a, arhitekt, ako se smatra da j os ima ' vremena da se nesto preduzme protiv preloma ravnoteze, za koji se jasno vidi, jasnije nego ikad u godini u kojoj pisemo ove redove, da bi uskoro doveo do katastrofe vaskoliki, ljudski rod, ako no i vaseljenu uops^te.
Ravnoteze koje treba uspostaviti Preduhitrimo dakle dogadaje i pretpostavimo da se u ) judskoj rasi uspostavila ravnoteza. Aka j e u pitanju s t a b ti 1n a ravnoteza, posto j e to j eaina, hipoteza koju bi vredelo uzeti u obzir, znacilo bi da ona obuhvata piramidu delimicnih ravnoteza, sinteticki ostvarenih radi izvesne ravnoteze visega reda. Imajuci u vidu samo ono to bi se dogodilo u unutrasnjO sti same zemlj e, navedimo glavno od ovih delimicnih ravnoteza: Ravnoteza izmedu Drzave i Pokrajine, izmedu Pokrajine i Korporacije;
.Demografska ravnoteza izmedtu grada i sela i, ekonomska, izmedu poljoprivrede i industriske radinosti; Ravnoteza,izmedu ukupne proizvodnje i mehani,cke energije koju je dala priroda;
I
Provincij a A1zir Reditelj se prldriava osnovn&h -ildeja: uskladili gradove na obali mora, gradove u unutragnjosti oko Alzira kao prestognice. A prenia jugu, predvideti posledice kakvog novog poduhvata, da bi se kasnije izbeglo improvizovanje i njegove (esto neizleLive greske.
Kanal zmedu dva mora. Izmedu Okeana i Sredozmenog mores predviideti kanal koji bi., kao ltnija prolaza robe, igrao krupnu ulogu u oEvljavanju zemlje. Ixidustrij a i polje, rad i stan, delo inienjera i delo poljoprivrednika, iiveci u harrnoniji, zrace duhonL A ne ialiostan i obitan industriski poduhvat.
195
196 Kuca dostojna ijudi
-Sva ova harmonicnost dolazi u krajnjoj liniji do izraza u skladu izmedu izgracdenog objekta, s jedne, i coveka i . predela, s druge strane; tako da politicki sef, 'koji.ce biti arhitekt ovoga golemog skeleta medusobno poduprtih sila, nece na svome nacrtu povuci nijednu liiniju bez konsultacije i bez saradnj.e drugog jednog ahitekta, koji ce, sa svoj,e- strane, radi'ti sa konkretnim materijalima, - a to je r e d i t e 1 j. Reditelj se nalazi u sredistu nacionalne doktrine gradevinskog fonda, kao sudija izmedu geografije i poduhvata ijudi. On je u sredistu svake Pokrajine, koceci egzoticnost, proglasavajuci plasticni zakon predela, odabiruci mu ru h o u saglasnosti sa lokalnim suncem, sa klimom predela, sa njegovom istorij om, sa posebnom rasam: i posebnom kulturom koje on hrani.
iModelar<< grada
On. je u sredistu velikog grada ill, bolje reci, na vertikalnoj osi toga sredista, da bi se uzdigao do visine sa koje ce moci m o d e 11 s a ti grad, u punom skladu izmedu . izgradenih zapremina i zelenih povrsina uskladenih sa brdima i rekorn, da' bi, prema Korbizijeovom izrazu, svoje najvece kocke i najsmelije paralelopipede mogao p a d a br a n i m a spustiti ne povredi.vsi nijednu ,travku predela, da bd. siokimn i. podesnim. razvrstavanjem jasno rasporedio cetiri biolo9ke f unkcij a grada: stanovanje, saobracaj, rad i telesnu duhovnu kulturu.
Ured4nje grada Barcelone: V. Granilce grada su utvtrdene; na njirna pres:taju parcelacije i predgrada. R. Kardinaln putevi A. S. Autostrada koja vodi u grad nedeljnih razanoda C. A. P. PcAlovni kraj it prifstanifte A. E. G. Aerostanioa, » taksi-stanica<<.
198 Kuca dostojna ljudi.
Gradovi koji postoje iz »slucajnosti« On j e, najzad, u svakom industriskom naselj u francuskog -On sestlougaonika.*1 Neka od ovih naselja postavljena su na ulazu u rudnike, druga na dolinama bogatim energijom, a neka opet na prinu,dne saobracajne cvorove; aui mnoga, s druge strane, nemaju nikakve veze s necim nuznim i postoje na svojim mestima zbog >>s 1 u c a.j n o s t i<< jer su nekada zavisila od slucajnih, a: danas iscezlih okolnosti. Takva naselja nisu dakle neuklonjiva. Mnogo manje neuklonj iva nego to su, naprimer,; radnicki kraj-evi Pari.za, krajevi, a i predgrada, ko j e p ametnj akovici pomisljaju da pornocu silnih novih puteva, a to znaci po cenu beskorisnih, zamornih i skupih transporta prenesu, u je4an planeta`rni sastem satelitsklk gradova koji bi kruzili oko prestonice. Ali zasto usvojifti bas takav sistem planetarnog kruzenja oko prestonice? Zar ne postoje.kardinalni putevi, obelezeni pri•rodnim tokovima vode i takoa spretno produzeni ve tackini vodenim tokovima? Zar dva ',.takva putts ne obrazuju izrazit krst na tlu Francuske, prvi, imperijalni put: Afrika, Rona, Burgundija i Sena i, drugs., evropskii put: Atlantik, Loara, Soria .i, Rajna? Ovi kardinalni putevi, sa svojim mrezama ogranaka, to j e, eto, pravi regulacioni nacrt, to j e ziiva struktura industriskog rasporeda u kome, ce, po redu svoje hijerarhije; transporti biti neprikosnoveni: voda, zeleznica i drum, ce se, pruzirti paralelno. * Oblik francuske teritorije (prev.).
U jednom zavijutku reke Esko, reditelj projektuje linije i izgradene zapremiae novoga grada Anversa-Leva obala, predvidenog za 500 000 stanovnika.. Sve u njemu odise zdravom . urabn tiWom doktrinom: zeleni grad gusto naselj en. N. G. M. Nova pristanisna standca, po,stavljena je na pocetku, glavne avenije, kojor sa suprotne strane dorninira stara katedrala. C. A. Poslovni kraj produzen gradskiln centrom. I. M. Projektovane medunarodne ustanove. C. 0. Ol imnpiski centar. A. E. G. Aerostanica H. V. V. Stanovi u zelenom grade. 199
200 Kuca dastojna ljudi
»Linearni< grad Onda se radnicki grad nece ,rise morati da zbij a u klupko oko kakvog pristansta i1i; kakve ceone zeleznicke stance, niti da vrti uzaludno oko prestonice . On ce moci logicno da se pruzi duz vode, . da postane » 1 i n e a r a n<<, da se podeli u segmente rasporedene spram svojh fabrika , svaki segment sveden tacno na razmere jedne homogene varosice , koja ce raspolagati svtima zgradama i svima ustanovama potrebnim za l i c n i zivot. I tada ce se iznenada dogoditi ova veoma zanimljiva stvar: zbliiice se, ne ovoga puta teoriski, vec stvarno, radnicki zivot sa seljackim i doci ce do svih onih razmena uslovljenih ovim susedstvom, od koljih ce najkonkretnija biti razmena proizvoda zemlje za polupreradevine, koje ce se potom pojaviti, zahvaljujuci el^ektin* oitetu, seoskim domovima i radionicama, u obliku gotovih proizvoda.
Novo koriscenje zemije Kakvo divno koriscenj a zemlj a pretsrtavlj a ova simbioza industrije i polj a! Pred anima rediitelj a se otvaraju ogromni vidici za buducnost francuskog drustva, vidici po kojima ce on prvi krenut i preudesiti ih u mislima pre nego to ce ih prikazati, sa planovima i statutom terena u rukama, sefovima Pokrajina i Korporacija.
U gtokholmu su, jedno poluostrvo i jedno ostrvo, oba prekrivena Lumezitina, zahtevali preuredenje. Dva blaga brezuljka nagnuta prema more. Medu njdma, kraljevski dvor. Na ovoj izvanrednoj topografij,t moglo se urbanizovatt, po nebu najpre, utvrduj,uci horizontalu venca izgradenih zapremina. A svi putevi po par-
koovima sulaziU bi ka more. Iz aviona imamo danas novae perspektive. Planovy nisu vie zabava duha; on& se Asada vide. A duds, zahteva recta) ve]iJ ine.
201
202 Kucaa dostojna ljudi
Tako se mora postupiti, jer bi, kad je rec o ovako vaznoj . mater^ij^ disharmonija i njen vidljivi beleg, ruznoca, pretstavijali zlocin protiv stvaralackog genija rase. A izvrsenje ovakvih zlocina, koje reditelj treba da ugusu j e u zametku, ne moze otkloniti niko drug! osirni njega, ni kalkulatoi ispravnoscu svojih proracuna, ni organizator cvrstinom svoje organizacije; nj ihovo izvrsenje maze izbeci samo reditelj kad god se bude ra dilo o tome da u spolj ni svet, to ce reci u centar vegetalne i mineralne prirode (jer svako mesto j e centar pos'to j e zemlja okrugla) postavlj a mase i oblike koji na logican. nacin odgovaraju logicno smisljenom cilju. Jer razum, mali, srednj i, ili veliki razum, ne sluzi vise bogzna cemu; kad . treba stvarati. On j e kao rnisic za kretanj e koji nam, omogucuj e da krecuci se umuj emo i poimamo stvari; kao to nam deltoid i. biseps omogucuj u da nesfto dohvatimo i privucemo sebi. Razum j e, takode, divan prakticni instrument, on j e i tovremeno lenjir i uglomer, i sestar i makaze, pomocu kojih se telo spoljasnjeg sveta moze lzmeriti i pomocu kojih mu se moze skroj iti odeeca , po meri, i to tako tacno, tako skladno, cak i tako pripijeno, da bi svet na kraju zanemeo i, prekinuvsi disanje, prestao da izlucuj e c u d o.
Prevazici »razumnocc R a z u m n log nije jedini ni odlucuj uci kriterium reditelj a, jer j e, . pre I dosecaj uci j e Jos pre svojih prvih arhitektonskih stu dij a i prihvataj uci . j e sve vise u toku svoje karij ere majstora graditelj a, reditelj potpuno upoznao onu . vecnu istinu danas
A : visoka Kazba Alzira spasena dene izl snih zi di+na.. B : r iska Kazba prociscena D : buduce zgrade komumalnog i proC : nove domorodacke ustanove svetnog centra. E : dve istoriske diamij a ponovo po- R : put (autostrada), zivotna saohrastavljene na prisodne posta- cajnica grada, krece se slobodno. mente stena koje su osloboImajuci da resava celokupan problem Al Ewa sa okolinom, reditelj odustaje od oblakodera na rtu Mornarice, ostavljajuci to mesta za buduce domorodacke ustanove. Utvrduje prave umetniRcke i istoriske vrednosti: spasava ih, predajuci Kazbu, oslobodenu prenaseljenosti, divljenju sveta. Tako na tlu Afrike, daje izraza postovanju prema jednoj visokoj civilizaciiji koj,a se budi uz nasu civilizaciju. 203
A
204 Ku6a doastojna ljudi
toliko zamracenu dvovekovnim integralnnm racionalizmom, racionaln im mracnj a4tvom«, istinu koju Korbizij e, za vreme dok ' pisem ove redove, izrazava u vidu plafonske rozete, sem ako mu ne bude milije da le na - kraju ove knjdge prikaci kao e x-v o t o u obliku okrugle slike sa suncem na j ednoj polovini i meduzom na drugoj; onu istinu o uzajamnosti izmedu dva sveta ko ju li6no. iskustvo nikom nikad otkrilo nije ali koju intuicij a maze, u trenutku, da shvati:. M i s l.i m o l i s a m o r azumom, skamenic' emo stet.
Mumma
v
SADR-ZAJ
Prva glava
CAS GRADENJA Poduhvati u razdoblju izmedu dva rata Poloia j pobedenog
Sudbonosna povucenost Beda rdavo nastanjenih Strahovita beda gradevinskog fonda . Oaajan stepen korisnosit tvornice francuska ,Brzina " i prskanje starch okvira Budenje patnjom
8 10• 12 14
f
Druga glava
ZA KO GA GRADITI Za doveka ili *igru" . Princip ljudskog grads Grad-tamnica Negacija 24-casovnog dana Prozdrijivi kilometar Jalovi proizvodi
1g
•
.Super potrognja" Robni krediti Ve tadki snovi i nametnuti snovi
•
24 22 24 26 28 30. 32 34
38
Garobni dvorac.
40
Povratak sunca
42 44
Uspostavlianje ciklusa od 24 Casa Vraean je suntevoj svetlosti
Treta glava
KAKO GRADITI Getiri funkcije gradevinskog fonda .
48
Pravilo sunca
52
Odvajanje dveju funkcija nekadanjeg zida
54
Gradenje u visinu
54
Stan ere koja nastaje Krupna industrija se dokopava gradevinstva Seriski elementi Domade udobnosti Biologija u arhitekturi
56 58
62 64
66 66
Zemlji§te saobrazno kuci Produzenja stana Un'utra§nja ulica
70
72
Svakome svoj stan Strah od osmog sprats
74 74
Vertikalno saobracanje Ba§ta na. terasi Dispozicije jedne, stanbene zone Sukob ,automobil- pegaks Stub
78
Sutavanje stanbenog grads Mesto rada i mesto rukovodstva Srce grads Razonode trudbenika Po selima Linija kontiniualnosti Zvezda vodii ja
80 82 84
86 88 90 92 94
96 .
98 100
Cetvrta glava
MAJSTOR GRADITELJ 102 104 106 108 ,110 114 116 118 120 122 122 126
Naziv majstora graditelja Dostojanstvo gradevinskih zadataka Arhitektura i muzika. Arhitektura u muzici . ,,Sredina" i graditelj katedrale . . Opasnost od nau6nog specijalizovanja Serra majstora graditelja
Lepeza poslova gradenja Stan, centralni zadatak Gde arhitekt ? Gde inzenjer,
.
Poteinjenost prirodi Arhitektonski biroi
Driavni programi .
128
Kolektivna stanbena zgrada za 2 500 lica Gde de zakon intervenisati
1 28
132 .
Intervencija Korporacije Osiguranje planova Pravilnici
.
138
Zlo6ini pravilnika
Zadaviti §pekulaciju
134 136
.
.
140 140
Peta glava
ZA KOJA VREMENA GRADITI? Celije 6ove6jeg tela
.
.
.
.
Vecne gradevine Dva pokolenja za zgradu sa zakupnim stanovima Hidrotehnicki radovi su kostur zemlje Leine pro§losti Obavezno amortizovanje utilitarnih gradevina ,,Saobraznost " izgradene stvari .
. .
144 146 148 150 152 154 156
I
Sesta glava GRADITELJI Set opreme stana •
Athitektov ateije Urbanists Intenjeri PreduzimaL Vrtar FabrILki radnik . Statut arhitekta . Korporacija je; celinaa
Skola graditelja. . Poziv
158 160 162 162 164 164 166 166 168 170 172
Sedma glava REDITELJ Stablo ;, gradevinskog fonds` Znati stanovati ,`
Rad kao izvor _ finansiskih sredstava Poslednji ' dani ekonomskog liberallzma -Ekonomija tako red zatvorena. Mobilizacija tla . . ,Plan` "1 §pekulacija Prvi u svome zanatu Antropogeog-tafija ,Kriza Ravnoteie koje treba uspostaviti , Modelar" grade Gradovi kaji postoje iz , sluZajnosti" ,Linerani' grad Novo _ kori§Len je zeml je Prevazidi ; razunino`
•
174 176 178 180 182 184 186 190 190 192 194. 196 198 200 . 200 202
