REZANJE VINOVE LOZE - mesovito
Rez se izvodi ukoso, na suprotnu stranu od pupa, kako sokovi u suzenju ne bi vlažili nabubreni pup. Kod mešovitog reza (kakav je najčešći za kontinentalne sorte i sastave uzgoja) rezom se ostavlja prigojni kondir (reznik) i rodno drvo drvo (luk- luanj). !ri rezu, stari se luk luk uklanja, a s lanjskog lanjskog kondira gornju mladiu režemo na dugo rodno drvo (luk), a donju ostavljamo za prigojni kondir, odnosno režemo na " pupa (#lika $).
%ažno %a žno je da kondir uvijek bude ispod rodnog drva tj. niži po položaju (#lika &-b).
'ko na prošlogodišnjem kondiru nedostaje mladia, tj. razvijena je samo jedna mladia, tada se ta mladia reže na prigojni kondir, a luk se ostavlja iz prve dobro razvijene rozgve na starom luku (#lika ).
koliko se na kondiru nije razvila niti jedna mladia ili je neprikladna za rez (slabo bujna, bolesna ili oštećena) vrši se modi*ikaija, ali uz zadovoljenje temeljnog pravila reza vinove loze. Kako se rodni pupovi nalaze na jednogodišnjoj mladii koja se nalazi na dvogodišnjoj, rodno drvo (luk ili rodni kondir) mora zadovoljavati ovo pravilo, dok se prigojni kondir može ostaviti i iz mladie koja
se razvila iz višegodišnjeg drva (#lika + i ).
Mešovita rezidba vinove loze se primenjuje u sorata u koji su oka pri osnovi lastara slabije
rodnosti. bog toga se na istom čokotu ostavljaju i kondiri i lukovi, kako bi se iskoristila najrodnija oka na sredini lastara za donošenje roda. ovom slučaju ostavljaju se kondiri od " oka, koji se nazivaju /kondiri za zamenu0. narednoj godini se lukovi iz pretodne godine uklanjaju do osnove. 1a prošlogodišnjim kondirima, ukoliko su se razvila dva dobra lastara, primenjuje se prinip mešovite rezidbe. %ršni lastar se orezuje na luk, a niži na kondir za zamenu. koliko se na kondirima nisu razvili dobri lastari, onda se za novi luk mogu ostaviti i dobro razvijeni lastari pri osnovi prošlogodišnjeg luka. 2ešovitu rezidbu je uveo 3. 4ijo u 5ranuskoj, krajem 676 veka. #ada se primenjuje kod velikog broja sorti pri špalirskom načinu njiovog gajenja. 1aime, posle rezidbe, lukovi se privezuju za žiu, pa se samo na špalirskom naslonu može ostvariti povoljan raspored i vezivanje lukova. 1eke sorte, kao što su a*uz-ali, muskat italija, tramina, kaberne sovinjon,merlo, rizling rajnski i dr. dobro ra8aju samo ako se pri rezidbi ostavljaju lukovi dužine 9" okaa. pojedini sorti, koje imaju veoma rodna oka pri osnovi lastara, ali razvijaju sitne grozdove, tako8e se obavlja mešovita rezidba. :stavljaju se lukovi dužine - okaa, koji se mogu dobro rasporediti na špalirskom naslonu. ;akve su sorte game rni, game bojadiser, burgunda rni, rizling italijanski i dr. :ve bi sorte obezbedile visok prinos 7 na kondirima (kratkim i dugim), ali bi zbog sitni grozdova trebalo ostaviti veliki broj kondira na čokotu, koji se ne bi mogli pravilno rasporediti na skeletu odre8eni uzgojni oblika. 7 kod mešovite rezidbe se uspešno suzbija polaritet, ali na stablu ostaju veće rane zbog preseanja lukova do osnove.
ZELENA REZIDBA VINOVE LOZE
adatak zelene rezidbe je korekija odnosa bujnosti i rodnosti čokota, koji je uspostavljen rezidbom za zrelo, a koji je mogao biti poremećen nepredvidivim vanjskim utjeajima i unutrašnjim promjenama u čokotu vinove loze. !ored toga, zelenom rezidbom može se utjeati na povećanje prinosa, posebno na poboljšanje kvalitete grož8a. !rimjenom pojedini oblika zelenog reza vinove loze postižu se slijedeći e*ekti< - privremeni prekid rasta mladia, - jednolični rast mladia na čokotu, - stvaranje povoljni uvjeta za odvijanje proesa vatnje i oplodnje, - smanjenje reuljavosti, - povećanje priroda i - povoljnije dozrijevanje grož8a. Rez u zeleno obuvaća slijedeće zavate< 9- plijevljenje mladia, 2- piniranje rodni mladia, 3- zalamanje zaperaka, 4- vršikanje ili prikraćivanje vi! "ladi#a $okota % &ljevljenje "ladi#a predstavlja odstranjivanje ieli mladia nepotrebni za rodnost ili za prigoj. !ljevljenjem se odstranjuju mladie na starom drvu (panju - stablu, krakovima i ogranima) i nerodne mladie koje se razvijaju iz zimski pupova na rodnom drvu. !očetkom vegetaije, istovremeno s razvojem mladia, iz zimski pupova na jednogodišnjem drvu razvijaju se i mladie iz spavajući pupova na starom drvu. 1jiov broj može biti vrlo velik, što ovisi o bujnosti sorte i od uslova za razvoj vegetaije, naročito od vlage i gnojidbe. 2ladie koje su poterale iz starog drva pljeve se obično u dva navrata. !rvi puta se taj zavat obavlja kad mladie postignu dužinu oko 9& m, a drugi puta istovremeno sa vezanjem ili piniranjem rodni mladia. !ri drugom pljevljenju odstranjuju se i nerodne mladie na rodnom drvu. %reme prvog pljevljenja zavisi o klimatskim prilikama. ;ako u području gde su česti kasni proljetni mrazevi pljevljenje treba obaviti kad opasnost pro8e. a pljevljenje nije potreban nikakav alat. :vaj zavat se s lakoćom obavlja rukom.
Slika 1 - pinciranje
' &in#iranje rodni! "ladi#a predstavlja rez vrova mladia s nekoliko gornji listova. ;o se
provodi zato da se privremeno prekine bujni rast mladia koje su nepotrebne, a stvore povoljni uveti za vatnju i oplodnju, odnosno za razvoj grozdova. !inirati se može pre i posle vatnje. !iniranjem pre vatnje neposredno se utiče na sam proes vatnje i oplodnje, te posredno na kvantitet i kvalitet roda. =*ekat piniranja zavisi o bujnosti sorte i podloge te od ekološki uveta. ;ako se, na primer, kod bujni sorti skloni osipanju primenom piniranja osipanje svodi na minimum. 1ajbolji e*ekat vinogradar vidi ako se piniranje izvodi do 9> dana pre vatnje.
!rema jačini piniranje može biti< - oštro - ako se ostavlja 9 - " lista iznad gornjeg grozda, - rednje ili u"ereno - ako se ostavlja ? - $ lista iznad grozda i - bla(o - ako se ostavlja & i više listova iznad gornjeg grozda. Kod piniranja treba znati da se smiju pinirati samo rodne mladie na luku. !iniranjem posle vatnje ne postiže se takav e*ekt kao kod piniranja pre vatnje. :no samo utiče na povećanje veličine bobia i bolje dozrevanje grožda. !inirati se može rukom, oštrim nožem ili makazama. (#l. 9 ) ) Zala"anje zaperaka - nakon piniranja na mladii se razvijaju zaperi iz tzv. zaperkovi pupova. Razvoj zaperaka zavisi o bujnosti sorte, plodnosti tla, gnojidbi, opskrbi vodom, načinu uzgoja i reza. aperi se jače razvijaju kod slabije razvijeni uzgojni oblika i kratke rezidbe, dok je kod visoki uzgojni oblika i duge rezdibe njiov razvoj slabiji. aperi se naročito intenzivno razvijaju ako je primenjeno oštro piniranje mladia, a naročito na mladiama koje rastu uspravno bliže glavnoj osi čokota. aperi se ne smiju odstraniti u potpunosti nego i treba zalamati na " - ? lista od osnove, jer se na taj način sprečava njiovo ponovno razvijanje. %reme zalamanja ovisi o primeni drugi oblika rezidbe. 'ko u vinogradu nije provedeno piniranje mladia, prvo zalamanje zaperaka potrebno je provesti pre vatnje, a ako je piniranje provedeno, tada se zalamanje provodi odma nakon vatnje. @roj i vreme ostali zalamanja zavisi od bujnosti vegetaije. alamanje se obavlja rukom ili makazama. * Vršikanje ili prekraćivanje vi! "ladi#a $okota radi se u vreme kad prestane intenzivan rast
mladia. ;o se dešava u drugoj polovii kolovoza ili mese dana pre berbe. Ailj vršikanja je odstranjivanje nedozreli vrova mladia i zaperaka. ;ime se ostvaruju povoljni uveti osvetljenja i aeraije čokota, olakšava se zaštita od bolesti i ubrzava se dozrevanje grož8a i mladia. a razliku od piniranja, vršikati se mogu i mladie sa prigojnog reznika. %RB7K'13= #= R'C7 makazama 7D7 #R!:2.
