VISOKA TEHNIĈKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI SAD
SEMINARSKI RAD -Izgradnja regionalne sanitarne deponije-
PREDMET: UPRAVLJANJE OTPADOM
STUDENT: Miloš Platiša ZZ 48/09
PROFESOR: Dr. Delija Baloš
OCENA: _________ DATUM: _________ 0
OTPAD ZNAČI SVE MATERIJE ILI PREDMETE KOJE VLASNIK ODLAŽE,NAMERAVA ODLOŽITI ILI SE TRAŽI DA BUDU ODLOŽENE U SKLADU SA JEDNOM OD KATEGORIJA OTPADA!!!!!!!!!!!!!!
1
UVOD:
U procesu planiranja upravljanja otpadom , kao polazna osnova javlja se potreba za formiranjem pouzdane baze podataka o vrstama i izvorima otpada, postojećim koliĉinama otpada, postojećem naĉinu upravljanja, naĉinu sakupljanja, tretmana i konaĉnog odlaganja. Prikupljanje pouzdanih podataka o otpadau predstavlja ekstezivan rad. Osnovni podaci o otpadu se baziraju na proceni koliĉine otpada. Indentifikacijom "tokova otpada" mogu se dobiti informacije o koliĉini i sastavu otpada , koje nadleţnim organima u opštini mogu predstavljati osnovu za postavljanje strateških ciljeva za svaki tok otpada , kao i buduće opcije njegovog tretmana i neophodna postrojenja za tretman. Prema mestu i izvoru nastanka, najĉešće razlikujemo ĉetiri tipa-vrste otpada: Komunalni otpad Industrijski otpad Ostali otpad Posebni tokovi otpada Komunalni otpad: Predstavlja otpad iz domaćinstava koji nastaje kao rezultat ĉovekovog ţivljenja u kući, stambenim zgradama, sluţbenim prostorijama, prodavnicama kao i sa javnih površina (delom organski zeleni otpad, otpaci bilja, kutije od cigareta, otpad od hrane ili ţivotinjski ostaci). Ovaj otpad uglavnom najvećim delom predstavlja otpad od prerade i konzumiranja hrane kao i ostatke ţivotinjskog i biljnog porekla. Osnovna (i najvaţnija) karakteristika ovog otpada je da lako truli i da se brzo razgraĊuje, posebno leti, pri visokim temperaturama okoline. Nastajanje i širenje neprijatnih mirisa je prateći proces truljenja otpada. Ostali kućni otpad sadrţi sagorive (karton, papir, tekstil, plastika, guma, koţa, nameštaj) i nesagorive komponente (staklo, konzerve, bela tehnika, porcelan i sliĉno). Komunalni otpad je otpad iz domaćinstva, otpad iz proizvodne ili usluţne djelatnosti, a koji je po svojstvima sliĉan otpadu iz domaćinstva. U komunalni otpad spada i otpad dobijen u privrednim organizacijama, koji nije nastao u procesu proizvodnje. Veći dio ovog otpada lako truli i brzo se razgraĊuje, naroĉito ljeti, pri visokim temperaturama vazduha. Nastajanje i širenje neprijatnih mirisa je prateći proces truljenja otpada. Komunalni otpad obuhvata otpad koji nastaje u okviru komunalne infrastrukture, u domaćinstvima, administrativnim i obrazovnim institucijama, turistiĉkim objektima, trgovini, kao i otpad sa javnih površina (parkovi i gradjevinski otpad od rekonstrukcije stambenih objekata).
2
Opasni komunalni otpad: Opasni komunalni otpad je otpad nastao kao rezultat aktivnosti u domaćinstvima i institucijama. ProizvoĊaĉi opasnog komunalnog otpada su: hoteli, škole, poslovne zgrade, drţavne institucije i domaćinstva. Ova vrsta otpada zahtijeva pravilno upravljanje. U tipiĉan opasni otpad iz domaćinstva ubrajaju se: baterije, -
sredstva za ĉišćenje (alkalna i kisjelinska) ostaci boja i lakova, razni organski rastvaraĉi, razreĊivaĉi boja, sprejevi razvijaĉi i fiksatori rastvora, filmovi aerosolne limene posude, kontaminirani ambalaţni materijal fungicidi, herbicidi, insekticidi, otrovi za miševe fluorescentne tube za pakovanje, niskonaponske sijalice, termometri tretirano drvo i sredstva za zaštitu drveta farmaceutski proizvodi prirodna i sintetiĉka ulja i predmeti vezani za njih (filteri i sl.) akumulatori iz automobila, ţivine baterije, litijumske baterije, ZnC alkalne odbaĉena elektriĉna i elektronska oprema ketridţi, toneri kontaminirani šut i sl.
Industrijski otpad: Ovaj otpad nastaje u proizvodnim procesima i sastoji se od raznovrsnih stabilnih i nestabilnih elemenata organskog i neorganskog porekla. Pojedine vrste industrijskog otpada koji nastaje u procesu proizvodnje, mogu se ponovo koristiti u istom ili nekom drugom tehnološkom procesu kao sekundarne sirovine, ukoliko zadovoljavaju odreĊene tehniĉke karakteristike i normative za njihovu primenu. Štetni i opasni otpad se ne sme odlagati zajedno sa komunalnim otpadom, već zahteva specijalan tretman koji se najĉešće odvija u okviru industrijskog objekta. Industrijski otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u toku jednog industriskog procesa. Po svojim karakteristikama moţe biti inertan ili opasan (hazardni). Inertan industrijski se moţe u celini ili izdvajanjem pojedinih komponenata koje se koriste kao sekundarna sirovina bezbedno odlagati na sanitarnu deponiju komunalnog ĉvrstog otpada. Opasan industrijski otpad je otpadni materijal nastao u toku industrijskog procesa, koji po svojoj koliĉini, koncentraciji, fiziĉkim, hemijskim ili inektivnim osobinama moţe predstavljati opasnost po ţivot i zdravlje ljudi ili ţivotnu sredinu ako se neadekvatno tretira, skladišti, transportuje ili se njim nepropisno upravlja. Opasne karakteristike otpada u Srbiji su indentifikovane u zakonskoj regulativi u skladu sa Bazelskom konvencijom, kao toksiĉnost, zapaljivost, ekotoksiĉnost, eksplozivnost itd. U skladu sa propisima Republike Srbije, svaki generator otpada je obavezan da izvrši karakterizaciju i kategorizaciju otpada kod nadleţnih organizacija i da se u zavisnosti od njegove prirode sa njim i postupa u skladu sa zakonskim propisima. Opasan otpad se mora odlagati na poseban naĉin u skladu sa njegovim karakteristikama i ne sme se odlagati na deponiju komunalnog otpada. 3
Ostali otpad: To je otpad nastao kao rezultat razliĉitih ljudskih delatnosti, kao na primer: - vozila - sanitarni ureĊaji - automobilske gume - graĊevinski materijal - mulj iz kišnih kanala i postrojenja za preĉišćavanje otpadnih voda - biohazardni otpad (medicinski otpad, otpad animalnog porekla, ţivotinjski leševi i sl.) Stara vozila: Otpadna odnosno neupotrebljiva vozila su motorna vozila ili delovi vozila koja su otpad i koja vlasnik ţeli da odloţi ili je njihov vlasnik nepoznat. U dosadašnjoj praksi stara vozila su sakupljana i prodavana kao "staro gvoţĊe", od 80 ĉega su prodavani samo metalni delovi, a ostali su odbacivani i odnošeni na deponiju. Veliki broj automobilskih školjki završio je na divljim deponijama u šumama, potocima i sl. Stoga je potrebno uspostaviti sistem za sakupljanje i prodaju ovih vozila radi reciklaţe, tj. razdvajanja na delove koji se mogu reciklirati (plastika, metal, gume, tekstil, ulja). U Srbiji se poslednjih godina pojavilo nekoliko firmi koje se ovim specijalizovano bave. Otpadne gume: Otpadne gume su gume od motornih vozila ( autobusa, kamiona, motocikla i dr.) poljoprivrednih i graĊevinskih mašina, prikolica, vuĉnih mašina i sl., nakon 81 završetka ţivotnog ciklusa proizvoda. Otpadne gume predstavljaju dragocenu sekundarnu sirovinu koja u Srbiji još uvek nema odgovarajući tretman. Stoga se one odlaţu na najširem prostoru, od malih privremenih skladišta do bacanja u potoke, šume, po njivama itd. Kao otpad, stare gume imaju karakteristike opasnog otpada zbog mogućnosti zapaljenja, kada emituju velike koliĉine štetnih materija u atmosferu (ĉaĊ, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid). TakoĊe predstavljaju legla insekata i glodara, te i na taj naĉi štete zdravlju ljudi i ţivotnoj sredini. Organski otpad: Izvori organskog otpada su razliĉiti: od otpada od hrane, koji nastaje u domaćinstvima, ugostiteljskim objektima, menzama i sl. do otpada koji se javlja kao posledica ureĊenja parkovskih površina itd. Definitivno, organski otpad ima mogućnost jednostavnog tretmana kompostiranjem i primenu za širok spektar aktivnosti: kao prirodno Ċubrivo za cvetne kulture, travnjake itd. pa sve do remedijacije devastiranih površina, kao što je to sluĉaj sa površinama koje su devastirane plavljenjem rudniĉkom jalovinom.
4
Medicinski i farmaceutski otpad: -Pod medicinskim otpadom se podrazumeva sav otpad nastao u zdravstveni ustanovama, bez obzara na njegov sastav, osobine i poreklo. To je heterogena mešavina klasiĉnog smeća, infektivnog, patološkog i laboratorijskog otpada, ambalaţe, lekova i dugog hemijskog otpada. Sledeće grupe medicinskog otpada se smatraju infektivnim, odnosno opasnim otpadom: Krv, krvni derivati i produkti krvi Igle, špricevi, pipete, epruvete i laboratorijsko staklo Otpad sa hirurgije, kao i obdukcione sale Otpad sa infektivnih odeljenja i karantina Ljudska tkiva i organi koji sadrţe patogene mikroorganizme Otpad koji nastaje pri hemodijalizi i tranfuziji krvi Tkiva, organi i ţivotinje korišćenji za eksperimente Tretman medicinskog otpada po Nacionalnim propisima i direktivama EU, podrazumeva: Prikupljanje medicinskog otpada vršiti u namenskim specijalnim kutijama, koje su otporne na kidanje i cepanje; Igle i ostali oštri predmeti se prvo stavljaju u kutije, a zatim se adekvatno odlaţu u odgovarajuće kontejnere; Kontejneri treba da se nalaze na odreĊenoj lokaciji sa potrebnom adekvatnom zaštitom (ogradom, pod kljuĉem) u krugu zdravstvenih centara; Medicinski otpad se po uspostavljanju uslova transportuje na spaljivanje, tj. destrukciju Farmaceutski otpad podrazumeva otpad iz proizvodnje medikamenata, lekove kojima je prošao rok trajanja, kao i lekove koji se iz razliĉitih razloga više ne koriste u svrhe leĉenja. Pod farmaceutskim otpadom se podrazumeva i ambalaţa u koju se pakuje i prodaje i sredstva kojima se dozira i primenjuje. Fitofarmaceutski otpad nastaje prilikom proizvodnje fitofarmaceutskih proizvoda pesticida, koji se u fabrikama pesticida skuplja i odlaţe na bezbedno mesto.Fitofarmaceutski otpad takoĊe moţe nastati kao posledica prekoraĉenja roka upotrebe pesticida u poljoprivrednim apotekama i u fabrikama za proizvodnju pesticida. Klanični otpad: Dosadašnja praksa odlaganja klaniĉnog otpada je široko rasprostranjena u Srbiji: odlaganje na zvaniĉne i divlje deponije, zatrpavanje u njivama, bacanje u vodotok. Na deponiji komunalnog otpada zapaţene su znaĉajne koliĉine ostataka klaniĉnog otpada.Inaĉe, na gotovo svim divljim deponijama uoĉeni su ostaci uginulih i baĉenih ţivotinja i tragovi konfiskata od klanja stoke Metode za tretman ovog otpada predviĊaju: Izgradnju sabirnog punkta za uginule ţivotinje i konfiskate Transport iz sabirnih stanica u postrojenje za tretman ovakve vrste otpada Iako ne spada u klaniĉni otpad, kao poseban otpad mora se izdvojiti otpad iz mlekare, zbog svojih mikrobioloških karakteristika. Ovaj otpad se mora izdvojiti, neutralizovati i 5
posebno tretirati. Potrebne mere za tretman ovog otpada moraju se dati u okviru posebne studije - plana upravljanja industrijskim otpadom, nakon izvršenih detaljnih analiza.
Posebni tokovi otpada: U skladu sa Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom, kao posebni tokovi otpada se definišu: - istrošene baterije i akumulatori - otpadna ulja - ambalaţni otpad - elektriĉni i elektronski proizvodi - fluo-cevi - PCB/PCT - otpad koji sadrţi azbest - otpadna vozila i dr.
Strateški ciljevi upravljanja otpadom: OdreĊuju osnovnu orijentaciju upravljanja otpadom za naredni period, kao rezultat razvoja ekonomije, industrije i poljoprivrede; OdreĊuju osnovnu orijentaciju upravljanja otpadom na bazi strateških planova EU; OdreĊuju hijerarhiju mogućih opcija upravljanja otpadom; Usmerava aktivnosti u harmonizaciji zakonodavstva koja je, usled trţišnih zahteva, neizbeţna u procesu pribliţavanja zakonodavstvu EU; Identifikuje odgovornosti za otpad i znaĉaj i ulogu vlasniĉkog usmeravanja kapitala; Uspostavlja ciljeve upravljanja otpadom za kratkoroĉni i dugoroĉni period; OdreĊuje ulogu i zadatke pojedinim društvenim faktorima
6
Posebni ciljevi u upravljanju otpadom su: -Racionalno korišćenje sirovina i energije i upotreba alternativnih goriva iz otpada; Smanjenje opasnosti od deponovanog otpada za buduće generacije; Angaţovanje domaćeg znanja i domaćih ekonomskih potencijala u uspostavljanju sistema upravljanja otpadom; Implementacija efikasne administrativne i profesionalne organizacije; Osiguranje stabilnih finansijskih resursa i podsticajnih mehanizama za investiranje i sprovoĊenje aktivnosti prema principima zagaĊivaĉ plaća i/ili korisnik plaća; Implementacija informacionog sistema koji pokriva sve tokove, koliĉine i lokacije otpada, postrojenja za tretman, preradu i iskorišćenje materijala iz otpada i postrojenja za odlaganje otpada; Povećanje broja stanovnika obuhvaćenih sistemom sakupljanja komunalnog otpada; Uspostavljanje standarda za tretman otpada; Smanjenje, ponovno korišćenje, reciklaţa i regeneracija otpada; Smanjenje opasnosti od otpada, primenom najboljih raspoloţivih tehnika i supstitucijom hemikalija koji predstavljaju rizik po ţivotnu sredinu i zdravlje ljudi; Razvijanje javne svesti na svim nivoima društva u odnosu na problematiku otpada; Odrţivo upravljanje otpadom. Implementacijom strategije postiže se: -Zaštita i unapreĊenje kvaliteta ţivotne sredine u celini i stanja njenih ĉinioca; -Zaštita zdravlja ljudi; -Zaštita izvorišta pitke vode; -Uspostavljanje principa odrţivog razvoja i dalja integracija brige o ţivotnoj sredini u sektorske politike; -Poboljšanje obrazovanja o zaštiti ţivotne sredine i razvijanje javne svesti; -Primena ekonomskih principa i razvoj ekonomskih pristupa u sve planove i ciljeve zaštite ţivotne sredine
Ključni principi upravljanja otpadom: -Prilikom uspostavljanja i implementacije strategije upravljanja otpadom moraju se uzeti u obzir kljuĉni principi. To su: -Princip odrţivog razvoja -Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom -Princip predostroţnosti -Princip zagaĊivaĉ plaća 7
-Princip hijerarhije u upravljanju otpadom -Princip primene najpraktiĉnijih opcija za ţivotnu sredinu -Princip odgovornosti proizvoĊaĉa Princip održivog razvoja: - Termin odrţivi razvoj je razvoj koji se odvija na naĉin da ispunjava potrebe sadašnjih generacija bez ugroţavanja mogućnosti budućih generacija da ostvaruju svoje sopstvene potrebe. Jedan od osnova odrţivog upravljanja prirodnim vrednostima i zaštite i unapreĊivanja ţivotne sredine je smanjenje, ponovno korišćenje, reciklaţa i regeneracija otpada. Odrţivo upravljanje otpadom znaĉi efikasnije korišćenje resursa, smanjenje koliĉine proizvedenog otpada i kada je otpad već proizveden, postupanje sa njim na takav naĉin da to doprinese ciljevima odrţivog razvoja Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom: - Princip blizine znaĉi da otpad treba tretirati ili odloţiti što je moguće bliţe taĉki njegovog nastajanja. Prilikom izbora lokacija postrojenja za tretman i lokacije za odlaganje, treba poštovati princip blizine u cilju spreĉavanja neţeljenog uticaja transporta otpada na ţivotnu sredinu. Regionalno upravljanje otpadom podrazumeva da odreĊene regije treba da razviju svoje strateške planove za upravljanje otpadom, uzimajući u obzir zakonodavstvo EU, na bazi politike i principa upravljanja otpadom na nacionalnom nivou. Vaţno je istaći da region u ovom kontekstu ne oznaĉava administrativnu celinu, već interesno povezanu grupu opština koje u rešavanju problema upravljanja otpadom pronalaze zajedniĉke ciljeve dugoroĉne saradnje Princip predostrožnosti: -Princip predostroţnosti znaĉi da “ukoliko postoji mogućnost ozbiljne ili nepovratne štete, nedostatak pune nauĉne pouzdanosti ne moţe biti razlog za nepreduzimanje mera za spreĉavanje degradacije ţivotne sredine Princip zagaĎivač plaća: -Princip zagaĊivaĉ plaća znaĉi da zagaĊivaĉ mora da snosi pune troškove posledica svojih akcija. Potencijalni troškovi tretmana i odlaganja otpada se moraju reflektovati u ceni proizvoda i naplatama vezanim za upravljanje otpada Princip hijerarhije upravljanja otpadom: -Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom: Prevencija stvaranja otpada i redukcija - minimizacija korišćenja resursa i smanjenje koliĉina i/ili opasnih karakteristika generisanog otpada Ponovna upotreba - ponovno korišćenje proizvoda za istu ili drugu namenu 8
Reciklaţa - ponovni tretman otpada radi korišćenja kao sirovine u proizvodnji istog ili razliĉitog proizvoda Iskorišćenje - iskorišćenje vrednosti otpada kroz kompostiranje, proizvodnju/povrat energije i druge tehnologije Odlaganje otpada - ukoliko ne postoji drugo odgovarajuće rešenje, odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanjem bez iskorišćenja energije. Principe treba razmatrati povezano sa drugim principima, kao što je princip najpraktiĉnijih opcija za ţivotnu sredinu. Ostali principi: - Pored navedenih principa, za razvoj i implementaciju ove strategije, neophodno je uzeti u obzir sledeće: Princip primene najpraktiĉnijih opcija za ţivotnu sredinu Princip odgovornosti proizvoĊaĉa Postizanje i odrţavanje efektivne ravnoteţe izmeĊu ekonomskog razvoja i zaštite ţivotne sredine Stvaranje otvorenog i fleksibilnog trţišta za usluge upravljanja otpadom ObezbeĊenje implementacije strategije Uvek kad je moguće, koristiti ekonomske instrumente, pre nego pravne, u cilju iniciranja i podsticanja promena koje su u skladu sa ovim strateškim ciljevima
Opcije upravljanja otpadom: Koncept hijerarhije upravljanja otpadom ukazuje da je najefektivnije rešenje za ţivotnu sredinu smanjenje stvaranja otpada. MeĊutim, tamo gde dalje smanjenje nije praktiĉno primenljivo, proizvodi i materijali mogu biti iskorišćeni ponovo, bilo za istu ili drugu namenu. Ukoliko ta mogućnost ne postoji, otpad se dalje moţe iskoristiti kroz reciklaţu ili kompostiranje, ili kroz dobijanje energije. Samo ako ni jedna od prethodnih opcija ne daje odgovarajuće rešenje otpad treba odloţiti na deponiju. Smanjenje otpada na izvoru: Smanjenje otpada tj. redukcija na izvoru mora biti osmišljena u fazi projektovanja, preko izrade, pakovanja, do transporta i plasmana proizvoda. Potrošaĉi takoĊe treba da aktivno uĉestvuju u redukciji otpada kupovinom proizvoda sa manje ambalaţe. Vlada treba da bude nosilac politike redukcije otpada. Neki proizvodi su specifiĉno dizajnirani da budu korišćeni više puta. UvoĊenjem propisa o ambalaţi u EU, postoji podsticaj proizvoĊaĉima da razmotre primenu ambalaţe za višestruku upotrebu. Ponovnim korišćenjem proizvoda smanjuju se troškovi za proizvoĊaĉe i potrošaĉe, štedi se energija i sirovine i smanjuju troškovi odlaganja. Veoma je vaţan broj ponovnih upotreba, odnosno ocena ţivotnog ciklusa proizvoda. 9
Ponovna upotreba: Neki proizvodi su specifiĉno dizajnirani da budu korišćeni više puta. UvoĊenjem propisa o ambalaţi u EU, postoji podsticaj proizvoĊaĉima da razmotre primenu ambalaţe za višestruku upotrebu. U drugim sluĉajevima, proizvodi se mogu preraditi za iste ili sliĉne namene. Postoje dobri razlozi za ponovnu upotrebu proizvoda, s obzirom da se time postiţe: - smanjenje troškova za proizvoĊaĉe i potrošaĉe; - uštede u energiji i sirovinama; - smanjenje troškova odlaganja.
Reciklaža: -Reciklaţom se ostvaruju izuzetno znaĉajni tehniĉki, ekološki i ekonomski efekti: smanjenje koliĉina industrijskog i komunalnog otpada koji se mora odloţiti na deponije, smanjenje utroška baznih sirovina, ušteda energije, produţenje veka korišćenja postojećih deponija, znaĉajno usporavanje procesa iscrpljivanja prirodnih resursa itd. Razlozi za potrebu povećanog iskorišćavanja otpada su višestruki: - saznanje o ograniĉenim prirodnim resursima i potrebi racionalnog korišćenja onoga ĉime se raspolaţe; - propisi o zaštiti ţivotne sredine definišu stroţije uslove za odlaganje otpada, pa je neophodno da se reciklaţom smanji obim otpada koji se odlaţe na deponiju; - teškoće pri obezbeĊenju lokacija za nove deponije ukazuju na reciklaţu kao jednu od mogućnosti smanjivanja potreba za novim deponijama. Tipiĉne komponente sistema reciklaţe otpada u cilju iskorišćenja materijala i izdvajanja korisnog otpada su: - izdvajanje razliĉitih komponenti na izvoru nastajanja otpada – iz domaćinstva, radnji, institucija, sakupljanje na ulici ili u centrima gde se sakuplja reciklabilan otpad (primarna reciklaţa); - izdvajanje reciklabilnih materijala iz ukupne mase otpada u postrojenjima za separaciju reciklabilnog otpada; - priprema izdvojenih reciklabilnih materijala na linijama za baliranje (papir, plastika), presovanje (metal), mlevenje (staklo). Prednosti korišćenja reciklaţe kao tretmana za preradu komunalnog otpada su : Reciklaţa je jedna od osnovnih strategija upravljanja otpadom, -Smanjuje se koliĉina komunalnog otpada koji treba odloţiti na deponiju, -Mogućnost izdvajanja korisnih komponenata kao sekundarne sirovine za proizvodnju, -Ostvaruje se ekonomska dobit (direktnom prodajom ili uĉešćem u proizvodnji), -Recikliranim komponentama se smanjuju potrebe za uvozom, -Smanjuje se eksploatacija prirodnih resursa ( drveta, ruda...), -Štedi se energija u industrijskoj proizvodnji, -Smanjuju se troškovi proizvodnje i prerade sirovina, 10
postiţe se zaštita ţivotne sredine.
Kompostiranje: - Kompostiranje je brzo, ali delimiĉno, razlaganje vlaţne, ĉvrste organske materije, otpada od hrane, baštenskog otpada, papira, kartona, pomoću aerobnih mikroorganizama i pod kontrolisanim uslovima. Kao proizvod dobija se koristan materijal, sliĉan humusu, koji nema neprijatan miris i koji se moţe koristiti kao sredstvo za kondicioniranje zemljišta ili kao Ċubrivo. Teorijski gledano, prednosti su sledeće: krajnji proizvod ima izvesnu trţišnu vrednost, koja treba da rezultira u vraćanju izvesnog dela uloţenih sredstava ; prostor koji je potreban za lokaciju postrojenja je relativno mali i cene transporta nisu tako velike. Sa druge strane, ovakva postrojenja mogu zahtevati i velika kapitalna ulaganja. Trţište za dobijeni proizvod nije uvek osigurano, a i skladištenje krajnjeg proizvoda moţe biti problem za sve. Obzirom na Direktivu o deponijama EU i zabranu odlaganja biodegradabilnog otpada na deponije, kompostiranje je dobilo na znaĉaju kao alternativna opcija tretmana biodegradabilnog otpada. Kompostiranje ima vaţnu ulogu u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom. U kratkoroĉnom periodu, najveća zapremina kompostiranja biće od mešanog otpada, bilo kao metod predtretmana otpada radi smanjenja organske komponente u otpadu pre deponovanja, ili kao metod proizvodnje korisnog materijala. Proizvodi kompostiranja mešanog otpada mogu imati brojne korisne primene, iako se oni sada tretiraju kao otpad. Razdvajanje otpada na izvoru će omogućiti proizvodnju visoko kvalitetnih proizvoda od komposta. Postrojenja za kompostiranje treba da budu projektovana u skladu sa standardima. Kompostiranje biodegradabilnog materijala moţe proizvesti vredan kondicioner za zemljište kao zamenu za prirodne materijale. Kvalitet komposta zavisi od kvaliteta punjenja i kontrole primenjene u upravljanju procesom kompostiranja. Standardi kvaliteta su raspoloţivi za kompost kao proizvod, projektovani da obezbede da nema negativnog uticaja na ţivotnu sredinu, zdravlje ljudi ili ţivotinja. Ovi standardi su napravljeni za kompost proizveden iz otpada razdvojenog na izvoru, dok za kompost proizveden od mešanog otpada ne postoje ekvivalentni standardi. Anaerobna digestija: -Razlaganje organskog dela ĉvrstog otpada u gasove sa visokim udelom metana moţe se ostvariti putem anaerobnog razlaganja ili anaerobne fermentacije. Procesom razlaganja nastaju biogas, kompost i voda. Razlaganje organskog dela ĉvrstog otpada u gasove sa velikim udelom metana moţe se ostvariti putem anaerobnog razlaganja ili anaerobne fermentacije. Posle fermentacije organskog otpada izdvojenog na izvoru, ostatak fermentacije se normalno tretira aerobno do komposta. Na taj naĉin je konaĉni rezultat fermentacije otpada u većini sluĉajeva sliĉan aerobnom kompostiranju. Procesom razlaganja nastaju metan, kompost i voda. Metan je gas koji se moţe koristiti kao gorivo za rad postrojenja ili za potrebe lokalnog stanovništva. Kompost se moţe koristiti za kondicioniranje zemljišta. Postrojenje za anaerobnu digestiju postoji na farmi svinja u Kobišnici, a koja trenutno ne radi, te je potrebno sagledati mogućnost za njegovo aktiviranje. Radom postrojenja bi se smanjilo zagaĊenje okoline od organskog 11
otpada koje nastaje na farmi svinja. Nacionalna strategija upravljanja otpadom je identifikovala anaerobnu digestiju kao jednu od mogućih opcija tretmana otpada.
Ostali sistemi tretmana otpada: -Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom sagledane su i druge opcije tretmana otpada iz reda novih tehnologija i to: insineracija, piroliza, gasifikacija, plazma proces itd. Otpad kao gorivo: Insineracija otpada se primenjuje u cilju smanjivanja njegove koliĉine i iskorišćenja dobijene energije. Insineracija je znaĉajan i koristan naĉin redukcije otpada. MeĊutim, investicioni i operativni troškovi insineratora u skladu sa propisima EU su visoki, generalno mnogo viši od troškova odlaganja otpada na sanitarne deponije. Ukoliko se ţeli odrţivi sistem upravljanja otpadom, tada insineracija sa iskorišćenjem energije treba da bude potpuni i integralni deo lokalnih i regionalnih rešenja koja treba razviti u sledećih nekoliko godina. Insineracija otpada sa iskorišnjem energije mora biti razmatrana u kontekstu integralnog pristupa upravljanju otpadom koji znaĉi redukciju, ponovnu upotrebu i reciklaţu. Kada je insineracija sa iskorišćenjem energije najpraktiĉnija opcija za ţivotnu sredinu, neophodno je razmotriti mogućnost kombinovanog dobijanja toplote i energije u cilju povećanja efikasnosti procesa. Neki industrijski procesi i postrojenja za proizvodnju energije rade pod uslovima koji dozvoljavaju korišćenje otpada visoke toplotne moći umesto konvencionalnog goriva. Najĉešći primer je proizvodnja cementa, gde visoke temperature i dugo vreme zadrţavanja obezbeĊuju potpuno sagorevanje otpada. Tipiĉni otpad koji se spaljuje u ovim procesima ukljuĉuje opštinski otpad, gume i utrošene rastvaraĉe. Integralna prevencija i kontrola zagaĊenja daje granice do kojih se u procesu primarno gorivo moţe zameniti otpadom. Direktiva EU o spaljivanju otpada takoĊe propisuje dozvoljene graniĉne vrednosti emisije za postrojenja koja koriste alternativna goriva. Piroliza: Piroliza je proces tokom kojeg dolazi do razlaganja organskog otpada pri povišenoj temperaturi i u odsustvu vazduha. Tokom procesa dolazi do termiĉkog razlaganja organskih materija u otpadu, pri ĉemu nastaju pirolitiĉki gas, ulje i ĉvrsta faza bogata ugljenikom. Prema rasponu temperatura pri kojima se odvijaju, mogu se razlikovati tri varijante pirolize: - niskotemperaturna do 500°C; - srednjetemperaturna od 500°C do 800°C; - visokotemperaturna viša od 800°C. Povećanjem temperature reakcije povećava se i udeo pirolitiĉkog plina u produktima reakcije, a smanjuje se udeo ĉvrste i teĉne faze. Pirolitiĉki plin se obiĉno spaljuje. Dimni gasovi se koriste za grejanje ili dobijanje elektriĉne energije. 12
Gasifikacija: Gasifikacija je visokotemperaturni proces tretmana otpada u prisustvu vazduha ili vodene pare u cilju dobijanja gorivih gasova. Tehnologija je zasnovana na poznatom procesu proizvodnje gasa iz uglja. Proizvod reakcije je mešavina gasova. Gas dobijen na ovaj naĉin se moţe spaljivati ili iskoristiti u postrojenjima za kogeneraciju. Zbog visoke temperature procesa dolazi do vitrifikacije šljake nastale u procesu. Gasifikacija još nije raširen postupak tretmana otpada, iz razloga što gorivo mora biti relativno homogenog sastava, što znaĉi da je za komunalni otpad potreban predtretman. Plazma proces: Razvijeni su alternativni sistemi tretmana, kao što je plazma process (energija osloboĊenja elektriĉnim praţnjenjem u inertnoj atmosferi). Ovim procesom postiţu se temperature 5.000°C do 15.000°C. Usled visoke temperature dolazi do razlaganja organskih materija iz otpada i topljenja neorganskih materija. U gasovitoj fazi dolazi do intenzivnog razlaganja organskih molekula, što gotovo u potpunosti eliminiše štetne emisije. To je ujedno i glavna prednost plazma postupka. Neorganske materije se nakon topljenja vitrifikuju, tako da se mogu upotrebiti kao dodatak graĊevinskom materijalu ili se mogu bezbedno odloţiti. Ovakav sistem je izuzetno skup i još uvek je vrlo malo u primeni. Fizičko-hemijski tretman otpada: Fiziĉko-hemijski tretman otpada obuhvata: neutralizaciju, mineralizaciju, solidifikaciju, oksidaciju, redukciju, adsorpciju, destilaciju, jonske izmene, reversne osmoze i druge fiziĉko-hemijske i hemijske procese kojima se smanjuju opasne karakteristike otpada. Solidifikacija je termin koji se koristi za širok opseg tretmana koji menjaju fiziĉkohemijske osobine otpada sa ciljem da se uĉine pogodnim za odlaganje na deponiju. Solidifikacija se primenjuje za tretman teĉnog otpada i muljeva koji sadrţe teške metale i opasan otpad. Cilj solidifikacije je da se otpad konvertuje u oblik u kome se njegovi konstituenti imobilišu tako da ne mogu biti izluţeni u okolinu. Odlaganje otpada na deponije: Sanitarne deponije predstavljaju sanitarno-tehniĉki ureĊen prostor za odlaganje otpada gde se odreĊenim tehnološkim postupcima otpad kompaktira do najmanje praktiĉne zapremine i pokriva slojem inertnog materijala. Deponovanje otpada na sanitarnoj deponiji ukljuĉuje niz razliĉitih postupaka i aktivnosti tj. na deponiji mora da postoji vaga za merenje koliĉine otpada, laboratotija sa osnovnom opremom, drenaţni sistem za prikupljanje, kontrolu i tretman procednih voda, sistem sakupljanja i tretman deponijskog gasa, odgovarajuća podloga i dr. Na deponiji se odlaţe otpad koji nastaje na javnim površinama, u domaćinstvima, u procesu proizvodnje, u prometu ili upotrebi, a koji nema svojstva opasnih materija i ne moţe se racionalno koristiti kao industrijska sirovina ili energetsko gorivo 13
Sistem sakupljanja otpada: Sistem sakupljanja obuhvata kontejnere za otpad, opremu i vozila za primarno i sekundarno sakupljanje, organizaciju i stvaranje timova radnika za sakupljanje. Transfer stanice: Izgradnjom regionalnih sanitarnih deponija i postrojenja za tretman otpada, javlja se i potreba za transfer stanicama koje će omogućiti ekonomiĉan prevoz otpada na većim udaljenostima, od lokacije stvaranja do destinacije odlaganja. Najpodesnije lokacije za gradnju transfer stanica mogu biti sluţbene deponije, zatvorena smetlišta i sl., s obzirom da transportne rute već postoje i da za njih postoje urbanistiĉke i graĊevinske dozvole koje se odnose na upravljanje otpadom. Reciklažni centri: Uspostavljanje sistema reciklaţe u Srbiji će se bazirati na stvaranju centara za reciklaţu. UvoĊenjem integralnog upravljanja opštinskim otpadom u Srbiji, mnogobrojne opštine će naći interes u izgradnji regionalnog sistema upravljanja otpadom i uspostavljanju regionalnih organizacija za upravljanje otpadom. Intencija je da će regionalne organizacije za upravljanje otpadom uspostaviti šeme za razdvajanje na mestu nastajanja i razdvojeno sakupljanje reciklabilnih komponenti. Regioni za upravljanje otpadom: Metod konaĉnog odlaganja nekorisnog i neopasnog ĉvrstog komunalnog otpada je odlaganje na regionalne sanitarne deponije u kombinaciji sa transfer stanicama i reciklaţnim centrima. Formiranje regiona u funkciji izgradnje regionalnih deponija i mreţe transfer stanica zavisi od više faktora, u prvom redu od veliĉine i strukture opština i od saobraćajne povezanosti unutar regiona, kao hipotetiĉke osnove za ispitivanje ostalih karakteristika i parametara koji su od znaĉaja za vrednovanje povoljnosti odreĊenih prostora za lociranje regionalnih deponija i ustanovljavanje komplementarnih sadrţaja Regionalne sanitarne deponije: Rezultati dosadašnjih analiza prostora Srbije, polazeći od postavljenih regiona i analize kljuĉnih karakteristika prostora Srbije, pokazuju da je moguće izgradnjom 29 regionalnih deponija i 44 transfer stanica formirati racionalnu mreţu za sakupljanje, transport i odlaganje opštinskog ĉvrstog otpada. Analiza funkcionalno-prostornih i drugih karakteristika prostora vršena je kroz sedam grupa karakteristika: naselja i saobraćajna mreţa, zaštićena podruĉja, podaci o vodama, podaci o reljefu, pedološke karakteristike i razmeštaj šuma, podaci o geologiji, geomorfologiji i inţenjersko-geološki podaci, klimatske karakteristike i posebne karakteristike (do sada preduzete aktivnosti na izgradnji sanitarne deponije, postojanje degradiranih terena i postojanje raspoloţivog prostora). 14
Kategorizacija lokacija deponovanja:
K1
Velike sanitarne deponije sa potpunom opremom (drenaţni sistemi i podloga sa folijom, sistemi za monitoring i kontrolu filtrata i gasa na deponiji) Novi Pazar (nije dovršena), Smederevska Palanka sa Velikom Planom (zapoĉeta izgradnja, ali nije dovršena), Vranje ( izgraĊena ali nema Analizu uticaja na ţivotnu sredinu), AranĊelovac (zapoĉeta izgradnja, ali nije dovršena), Sremska Mitrovica (u izgradnji), Kragujevac (zapoĉeti radovi)
K2
Zvaniĉne deponije koje se mogu koristiti u duţem vremenskom periodu pod uslovom da se izvrši sanacija i ureĊenje deponije prema EU standardima Beograd, Subotica, Zrenjanin, Trstenik, Kruševac, Sombor, Novi Sad Neke od ovih lokacija imaju neke karakteristike deponija EU (npr. drenaţni sistem, razuman pristupni put, kapija i prijemni objekat itd.)
K3
Zvaniĉne deponije - smetlišta koje se još mogu koristiti u periodu do 5 godina, pod uslovom da se prethodno izvrši sanacija sa minimalnim merama zaštite Mladenovac, Lazarevac, Baĉka Topola, Nova Crnja, Novi Beĉej, Seĉanj, Ada, Kanjiţa, Novi Kneţevac, Apatin, Kula, Odţaci, Baĉki Petrovac, Beoĉin, Vrbas, Plandište, Ţabalj, InĊija, Stara Pazova, Šid, Vladimirci, Krupanj, 15
Loznica, Ljig, Velika Plana, Veliko Gradište, Ţagubica, Petrovac, Poţarevac, AranĊelovac, Kragujevac, Lapovo, Raĉa, Topola, Despotovac, Jagodina, Rekovac, Svilajnac, Bor, Negotin, Zajeĉar, Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Ćićevac, Babušnica, Dimitrovgrad, Priboj, Raška, Surdulica, Niš
K4
Zvaniĉne deponije - smetlišta koje ne ispunjavaju ni minimalne mere zaštite, koje su popunjene i koje odmah treba sanirati, zatvoriti i rekultivisati Barajevo, Sopot, Obrenovac, Ţitište, Senta, Kovin, Kikinda, Panĉevo, Bela Crkva, Vršac, Alibunar, Kovaĉica, Opovo, Baĉka Palanka, Beĉej, Ĉurug (opština Ţabalj), ĐurĊevo (opština Ţabalj), Srbobran, Temerin, Titel, Irig, Vrdnik (opština Irig), Pećinci, Ruma, Sremska Mitrovica, Bogatić, Koceljeva, Ljubovija, Šabac, Mali Zvornik, Valjevo, Lajkovac, Oseĉina, Ub, Smederevo, Smederevska Palanka, Golubac, Kuĉevo, Batoĉina, Ćuprija, Paraćin, Kladovo, Majdanpek, Donji Milanovac (opština Majdanpek), Boljevac, Knjaţevac, Soko Banja, Aleksinac, Doljevac, Raţanj, Svrljig, Blace, Kuršumlija, Prokuplje, Bela Palanka, Pirot, Vlasotince, Lebane, MedveĊa, Bosilegrad, Bujanovac, Vladiĉin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Arilje, Bajina Bašta, Poţega, Sjenica, Uţice, Ĉajetina, Gornji Milanovac, Luĉani, Ĉaĉak, Ivanjica, Tutin, Kraljevo.
16
Mreţa regionalnih deponija: Broj regiona 1 2
3
4
5
6 7 8
9
10
11
12
13
Obuhvaćene opštine Sombor, Apatin, Kula, Odţaci Subotica, B.Topola, Mali IĊoš, Srbobran, Vrbas Kikinda, Kanjiţa, N.Kneţevac, Ĉoka, Senta, Ada, Beĉej, N.Beĉej, Nova Crnja Novi Sad, Temerin, Ţabalj, S.Karlovci, Beoĉin, B.Petrovac, B.Palanka, Baĉ Zrenjanin, Ţitište, Seĉanj, Kovaĉica, Opovo, Titel S.Mitrovica, Šid, Irig, Ruma, Pećinci Zemun, N.Beograd, S.Pazova, InĊija Panĉevo, Palilula, Stari Grad, Vraĉar, Savski Venac Vršac, Plandište, Alibunar, Bela Crkva Šabac, Bogatić, Vladimirci, Loznica, Krupanj, M.Zvornik Zvezdara, Voţdovac, Rakovica, Ĉukarica, Grocka Smederevo, Poţarevac, Kovin, V.Gradište, Golubac, M.Crniće, Petrovac, Ţabari Valjevo, Kosjerić, Mionica, Ub, Koceljeva, Oseĉina, Ljubovija
Broj stanov.
Otpad tona/dan
213.420
136,59
248.038
158,75
246.037
157,46
470.314
301,00
241.720
154,70
218.150
139,61
526.172
336,75
437.602
280,06
110.246
70,56
295.829
189,33
551.389
352,89
278.509
178,25
206.484
132,15
17
14
15
16 17
18
19
20
21
22 23
24
25 26 27
28
Lazarevac, Ljig, AranĊelovac, Barajevo, Obrenovac, Lajkovac S.Palanka, Raĉa, V.Plana, Svilajnac, Mladenovac, Sopot , Majdanpek, Kladovo, Kuĉevo Uţice, Bajina Bašta, Poţega, Arilje, Ivanjica, Ĉajetina Ĉaĉak, Kraljevo, G.Milanovac, Luĉani Kragujevac, Topola, Knić, Rekovac Jagodina, Ćuprija, Parćin, Raţanj, Despotovac Bor, Zajeĉar, Ţagubica, Boljevac, Sokobanja, Knjaţevac Priboj, Prijepolje, N.Varoš Kruševac, Ćićevac, Varvarin, Trstenik, Vrnjaĉka Banja, Brus, Aleksandrovac Niš, Gadţin Han, Svrljig, Aleksinac, Merošina, Doljevac Novi Pazar, Raška, Tutin, Sjenica Prokuplje, ŢitoraĊa, Kuršumlija, Blace Pirot, Dimitrovgrad Bela palanka, Babušnica Leskovac, Lebane, Bojnik, MedveĊa, Vlasotince, Crna
233.547
149,47
210.323
134,60
109.283
69,94
215.177
137,70
311.029
199,06
229.887
147,13
220.951
141,41
207.486
132,79
91.138
58,33
285.428
182,67
384.106
245,83
229.887
147,13
109.948
70,37
105.938
67,80
240.472
153,90
18
29
Trava Vranje, Vladiĉin Han, Surdulica, Bosilegrad, Trgovište, Bujanovac, Preševo
227.693
145,72
Broj stanovn.
Otpad tona/dan
48.306 35.474 51.655 63.625
30,92 22,70 33,06 40,72
79.846 67.758 12.661
51,10 43,36 8,10
77.039 38.824 16.936
49,30 24,85 10,84
38.921 21.472 117.054 20.275 120.298
24,91 13,74 74,91 12,98 76,99
44.112 47.353
28,23 30,31
13.975 31.924 15.556 15.109 16.994 14.580 48.071 79.970 42.110 23.622
8,94 20,43 9,96 9,67 10,88
29.049 35.297
18,59 22,59
47.588 25.173 14.752 34.142 37.015
30,48 16,11 9,44 21,85 23,69
48.168
30,83
26.891 27.857
17,21 17,83
Mreţa transfer stanica: Broj regiona 1 2 3
4 5 6 7 9 10 12
13
14 16 17 18 19 21
23 25
Obuhvaćene opštine Kula Odţaci B.Topola, Mali IĊoš Srbobran, Vrbas Kanjiţa, N.Kneţevac, Ĉoka, Senta Beĉej, N.Beĉej Nova Crnja B.Palanka, Baĉ Kovaĉica, Opovo Titel Šid Pećinci S.Pazova, InĊija Bela Crkva Loznica, Krupanj, M.Zvornik V.Gradište, Golubac, M.Crniće Petrovac, Ţabari Kosjerić Ub Koceljeva Oseĉina Ljubovija Ljig AranĊelovac Obrenovac Majdanpek, Kuĉevo Kladovo Bajina Bašta Ivanjica G.Milanovac Topola Ţagubica Boljevac, Sokobanja Knjaţevac Brus, Aleksandrovac Raška Sjenica
9,33 30,76 45,42 26,95 15,12
19
27 28
29
Dimitrovgrad Lebane, Bojnik MedveĊa Crna Trava Bosilegrad Trgovište Bujanovac, Preševo
11.722 37.936 10.847 2.569
7,50 24,28 6,94 1,64
9.850 6.354 78.612
6,30 4,07 50,31
Broj stanovn.
Otpad tona/dan
461.458
295.34
246.037
157,46
470.314
301,00
241.720
154,70
531.927
328,94
1.077.561
689,64
547.848
350,62
Mreţa reciklaţnih centara: Broj regiona REC 1
REC 2
REC 3
REC 4
REC 5
REC 6
REC 7
Obuhvaćene opštine Sombor, Apatin, Kula, Odţaci, Subotica, B.Topola, Mali IĊoš, Srbobran, Vrbas Kikinda, Kanjiţa, N.Kneţevac, Ĉoka, Senta, Ada, Beĉej, N.Beĉej, Nova Crnja Novi Sad, Temerin, Ţabalj, S.Karlovci, Beoĉin, B.Petrovac, B.Palanka, Baĉ Zrenjanin, Ţitište, Seĉanj, Kovaĉica, Opovo, Titel S.Mitrovica, Šid, Irig, Ruma, Pećinci, Šabac, Bogatić, Vladimirci, Loznica, Krupanj, M.Zvornik Zemun, N.Beograd, S.Pazova, InĊija, Zvezdara, Voţdovac, Rakovica, Ĉukarica, Grocka Panĉevo, Palilula, Stari Grad, Vraĉar, Savski Venac, Vršac, Plandište, Alibunar, Bela Crkva
20
REC 8
REC 9
REC 10
REC 11
REC 12
REC 13
REC 14
REC 15
Smederevo, Poţarevac, Kovin, V.Gradište, Golubac, M.Crniće, Petrovac, Ţabari, S.Palanka, Raĉa, V.Plana, Svilajnac, Mladenovac, Sopot Valjevo, Kosjerić, Mionica, Ub, Koceljeva, Oseĉina, Ljubovija, Lazarevac, Ljig, AranĊelovac, Barajevo, Obrenovac, Lajkovac Negotin, Majdanpek, Kladovo, Kuĉevo, Bor, , Ţagubica, Boljevac, Sokobanja, Knjaţevac Uţice, Bajina Bašta, Poţega, Arilje, Ivanjica, Ĉajetina, Ĉaĉak, Kraljevo, G.Milanovac, Luĉani Kragujevac, Topola, Knić, Rekovac, Jagodina, Ćuprija, Paraćin, Raţanj, Despotovac Priboj, Prijepolje, N.Varoš, Novi Pazar, Raška, Tutin, Sjenica Kruševac, Ćićevac, Varvarin, Trstenik, Vrnjaĉka Banja, Brus, Aleksandrovac Niš, Gadţin Han,
488.832
312,75
440.058
281,62
316.769
202,73
526.206
336,76
450.838
288,54
321.025
205,46
285.428
182,67
494.054
316,20 21
REC 16
REC 17
Svrljig, Aleksinac, Merošina, Doljevac, Prokuplje, ŢitoraĊa, Kuršumlija, Blace Pirot, Dimitrovgrad, 105.938 Bela Palanka, Babušnica Leskovac, Lebane, 468.165 Bojnik, MedveĊa, Vlasotince, Crna Trava, Vranje, Vladiĉin Han, Surdulica, Bosilegrad, Trgovište, Bujanovac, Preševo
67,80
299,62
Odgovornosti u upravljanju otpadom: Odgovornosti i nadleţnosti u upravljanju komunalnim otpadom podeljene su izmeĊu Republike, pokrajine i lokalne samouprave,s tim što je Republika odgovorna za donošenje zakona i podzakonskih propisa, a lokalna samouprava je odgovorna za sprovoĊenje zakona i ureĊuje i obezbeĊuje uslove za obavljanje i razvoj delatnosti upravljanja komunalnim otpadom. Uĉesnici u donošenju i sprovoĊenju zakona i drugih propisa su: -Vlada Republike Srbije; -Ministarstva; -Autonomna pokrajina; -Republiĉka Agencija za reciklaţu; -Jedinica lokalne samouprave; -Ovlašćena laboratorija za karakterizaciju otpada. 1. Vlada Republike Srbije odgovorna je za: VoĊenje politike Republike Srbije, izvršavanje zakona, drugih propisa i opštih akata koje donosi Narodna skupština; Donošenje uredbi, odluka i ostalih akata neophodnih za primenjivanje zakona; Predlaganje razvojnog plana, prostornog plana, budţeta i godišnjeg bilansa; Predlaganje zakona, drugih propisa i opštih akata; OdreĊivanje principa unutrašnje organizacije ministarstava, agencija i posebnih upravnih organizacija.
22
2. Ministarstva Republike Srbije odgovorna su za: Pripremu zakona i drugih propisa; Planove i programe iz okvira prava i duţnosti Republike; Izvršavanje zakona i drugih propisa,njihovo sprovoĊenje, staranje o razvoju i primeni programa i planova; Odluĉivanje i rešavanje o pitanjima iz oblasti za koju su nadleţni (dozvole, odobrenja, saglasnosti,mišljenja). -Ministarstvo zaštite životne sredine: Razvija i predlaţe Strategiju upravljanja otpadom Vladi Republike Srbije; Priprema propise i tehniĉke standarde; Izdaje dozvole propisane zakonom i vodi odgovarajuće registre; koordinira poslove upravljanja otpadom od znaĉaja za Republiku i prati stanje; Usvaja planove upravljanja otpadom za više opština; Vrši funkcije u skladu sa meĊunarodnim ugovorima i sporazumima; Izdaje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada -Uprava za zaštitu životne sredine u sastavu Ministarstva zaštite ţivotne sredine je odgovorna za: ObezbeĊenje sprovoĊenja sistema i osnova zaštite i unapreĊivanja ţivotne sredine i odrţivo korišćenje prirodnih bogatstava; Pripremanje strateških dokumenata, planova i programa,upravljanje hemikalijama,opasnim i štetnim materijama i otpadom, ukljuĉujući proizvodnju i promet otrova i prekograniĉno kretanje otpada; Uspostavljanje i razvoj informacionog sistema, kao i inspekcijski nadzor 3. Autonomna pokrajina je, u skladu sa Zakonom o utvrĊivanju odreĊenih nadleţnosti autonomne pokrajine Vojvodine, nadleţna da u oblasti zaštite i unapreĊenja ţivotne sredine: Donosi program zaštite i razvoja ţivotne sredine na teritoriji autonomne pokrajine i utvrĊuje mere za njegovo sprovoĊenje u saglasnosti sa osnovnim ciljevima odreĊenim na republiĉkom nivou; UreĊuje pojedina pitanja zaštite, unapreĊivanja ţivotne sredine od interesa za autonomnu pokrajinu; ObezbeĊuje praćenje stanja ĉinilaca ţivotne sredine i ovlašćuje struĉne organizacije za obavljanje tih poslova na teritoriji autonomne pokrajine; Daje saglasnost na analizu uticaja radova i objekata na ţivotnu sredinu, za objekte i radove za koje graĊevinsku dozvolu izdaje nadleţni organ autonomne pokrajine; Obrazuje informacioni podsistem za zaštitu i unapreĊenje ţivotne sredine,kao deo jedinstvenog informacionog sistema Republike Srbije; Vrši upravni nadzor u svim oblastima zaštite ţivotne sredine, osim u oblastima opasnih materija i oĉuvanja biodiverziteta i preduzima mere
23
4. Agencija za reciklažu u oblasti upravljanja otpadom obavlja sledeće poslove: Praćenje stanja i kontrolu korišćenja sekundarnih sirovina; Istraţivanje trţišta sekundarnih sirovina; VoĊenje podataka o raspoloţivim i potrebnim koliĉinama sekundarnih sirovina i baze podataka o sekundarnim sirovinama; ObezbeĊuje programe, studije i analize tehniĉko tehnoloških mogućnosti korišćenja sekundarnih sirovina, mogućnosti za lociranje objekata za deponovanje, skladištenje i reciklaţu; Karakterizaciju i kategorizaciju otpadaka; Davanje mišljenja o naĉinu kategorizacije otpadaka na sekundarne sirovine i komunalni otpad; UvoĊenje novih tehnologija i postupaka za reciklaţu Sprovodi edukaciju stanovništva o mogućnostima i naĉinu recikliranja otpadaka; Ostvaruje saradnju sa domaćim i meĊunarodnim struĉnim organizacijama i ekspertima, kao i specijalizovanim agencijama 5. Jedinica lokalne samouprave je nadleţna da u oblasti upravljanja otpadom i zaštite ţivotne sredine: Razvija i donosi lokalni plan upravljanja otpadom; UreĊuje, obezbeĊuje, organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim otpadom na svojoj teritoriji; UreĊuje postupak naplate usluga u oblasti upravljanja komunalnim otpadom; Daje mišljenja u postupku izdavanja dozvola u skladu sa propisima; Uĉestvuje u donošenju odluka za izgradnju postrojenja za tretman i konaĉno odlaganje opasnog otpada; Vrši i druge poslove utvrĊene posebnim zakonom. Dve ili više opština mogu zajedniĉki obezbediti i sporovoditi upravljanje otpadom ukoliko je to njihov zajedniĉki interes. 6. Ovlašćena laboratorija za karakterizaciju otpada, kao posebna struĉna, sluţba odgovorna je za uzorkovanje, ispitivanje i analizu sastava otpada i utvrĊivanje karakteristika otpada (opasni/neopasni).
24
Opšti propisi: 1. Ustav Republike Srbije (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 98/06). Ĉlanom 74. Ustava definisano je da svako ima pravo na zdravu ţivotnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako je duţan da ĉuva i poboljšava ţivotnu sredinu. 2. Zakon o zaštiti ţivotne sredine (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 135/04). Ovim zakonom ureĊuje se integralni sistem zaštite ţivotne sredine kojim se obezbeĊuje ostvarivanje prava ĉoveka na ţivot i razvoj u zdravoj ţivotnoj sredini uravnoteţen odnos privrednog razvoja i ţivotne sredine u Republici 3. Uredba o vrstama zagaĊivanja, kriterijumima za obraĉun naknade za zagaĊivanje ţivotne sredine i obveznicima, visini i naĉinu obraĉunavanja i plaćanja naknade ("Sluţbeni glasnik RS", broj 113/05). 4. Uredba o merilima i kriterijumima za povraćaj, oslobaĊanje i smanjenje plaćanja naknade za zagaĊivanje ţivotne sredine ("Sluţbeni glasnik RS",broj 113/05). 5. Pravilnik o metodologiji za izradu integralnog katastra zagaĊivaĉa (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 94/07), kojim se propisuje metodologija za izradu integralnog katastra zagaĊivaĉa, kao i vrsta, naĉin, klasifikacija i rokovi dostavljanja podatka. 6. Zakon o strateškoj proceni uticaja (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 135/04). Ovim zakonom ureĊuju se uslovi naĉin i postupak vršenja procene uticaja odreĊenih planova i programa na ţivotnu sredinu radi obezbeĊivanja zaštite ţivotne sredine i unapreĊenja odrţivog razvoja integrisanjem osnovnih naĉela zaštite ţivotne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa, prekograniĉno obaveštavanje za projekte koji mogu imati znaĉajne uticaje na ţivotnu sredinu druge drţave, nadzor i druga pitanja od znaĉaja za procenu uticaja na ţivotnu sredinu.
Procena uticaja na životnu sredinu: 1. Zakon o proceni uticaja na ţivotnu sredinu (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 135/04). Ovim zakonom ureĊuje se postupak procene uticaja na ţivotnu sredinu, sadrţaj studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu, uĉešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti 2. Uredba o utvrĊivanju projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se moţe zahtevati procena uticaja na ţivotnu sredinu („Sluţbeni glasnik RS“, broj 84/05); 3. Pravilnik o sadrţini zahteva za odluĉivanje o potrebi izrade studije uticaja i sadrţaju zahteva za odreĊivanje obima i sadrţaja studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu („Sluţbeni glasnik RS“, broj 69/05); 4. Pravilnik o sadrţini studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu („Sluţbeni glasnik RS“, broj 69/05), kojim se bliţe propisuje sadrţina studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu.
25
Integrisano sprečavanje i kontrola zagaĎenja: 1. Zakon o integrisanom spreĉavanju i kontroli zagaĊivanja ţivotne sredine (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 135/04). Ovim zakonom ureĊuju se uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, ţivotnu sredinu ili materjalna dobra, vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i druga pitanja od znaĉaja za spreĉavanje i kontrolu zagaĊivanja ţivotne sredine. 2. Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola ("Sluţbeni glasnik RS", broj 84/05). 3. Uredba o sadrţini programa mera prilagoĊavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima ("Sluţbeni glasnik RS", broj 84/05) 4. Uredba o kriterijumima za odreĊivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu standarda kvaliteta, kao i za odreĊivanje graniĉnih vrednosti emisija u integrisanoj dozvoli ("Sluţbeni glasnik RS", broj 84/05).
Opasne materije i otpad: 1. Zakon o prevozu opasnih materija ("Sluţbeni list SFRJ", broj 27/90, 45/90, Sl. list. SRJ, broj 24/94, 28/96, 21/99, 44/99) kojim se ureĊuju uslovi pod kojima se vrši prevoz opasnih materija i radnje koje su u vezi sa tim prevozom. 2. Zakon o prometu eksplozivnih materija (“Sluţbeni list SFRJ“, broj 30/85, 6/89, 53/91, “Sluţbeni list SRJ”, broj 24/94). 3. Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija (“Sluţbeni list SRJ”, broj 15/95, 28/96, 37/02 ). 4. Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim teĉnostima i gasovima (“Sluţbeni glasnik SRS“, broj 44/77, 45/85, 18/89, “Sluţbeni glasnik RS”, broj 53/93, 67/93, 48/94). 5. Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 25/96). Zakon daje osnovu za postupanje sa otpadnim matrijama . Definiše otpadne materije kao materijale koji nastaju u obavljanju prizvodnje, usluţne ili druge delatnosti, predmete iskljuĉene iz upotrebe i materije koje nastaju u potrošnji a mogu se ili neposredno ili uz odgovarajuću doradu ili preradu upotrebljavati kao sekundarne sirovine 6. Pravilnik o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada (“Sluţbeni list SRJ”, broj 69/99). 7. Pravilnik o kriterijumima za odreĊivanje lokacije i ureĊenja deponija otpadnih materija (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 54/92). 8. Pravilnik o uslovima i naĉinu razvrstavanja, pakovanja i ĉuvanja sekundarnih sirovina (“Sluţbeni. glasnik RS”, broj 55/01). 9. Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i ţelezniĉkom saobraćaju (“Sluţbeni. glasnik RS“, broj 53/2002 10. Pravilnik o naĉinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 12/95). 11. Pravilnik o dozvoljenim koliĉinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 23/94).
26
Zaštita vazduha: 1. Pravilnik o graniĉnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (“Suţbeni.glasnik RS“, broj 54/92, 30/99). 2. Pravilnik o graniĉnim vrednostima emisija, naĉinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka (“Sluţbeni glasnik RS“, broj 30/97, 35/97) 3.Pravilnik o bliţim uslovima koje moraju da ispunjavaju struĉne rganizacije koje vrše merenja emisije i imisije (“Sluţbeni. glasnik RS“, broj 5/02). Zaštita od udesa: 1. Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaĊivanja ţivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (“Sluţbeni glasnik RS“, broj 60/94). Zaštita prirode: 1. Zakon o nacionalnim parkovima (“Sluţbeni glasnik RS”, broj 39/93, 44/93, 53/93, 67/93, 48/94). Osnovne Direktive Evropskog zakonodavstva koje treba preneti u nacionalno zakonodavstvo:
Direktiva Saveta 75/442/EEZ o otpadu (Okvirna direktiva) Direktiva predstavlja osnovni pravni akt koji reguliše upravljanje otpadom u EU i uvodi jedinstven pristup upravljanju otpadom u EU. Osnova za ovu Direktivu je Strategija EU o otpadu. Od zemalja ĉlanica se zahteva da ustanove integralnu i adekvatnu mreţu postrojenja za odlaganje, uzimajući u obzir najbolje raspoloţive tehnologije koje ne ukljuĉuju prevelike troškove u skladu sa specifiĉnim ciljevima. Zemlje ĉlanice treba da izrade planove za upravljanje koji pokrivaju posebno vrste, koliĉine i poreklo otpada koji treba tretirati ili odloţiti, opšte tehniĉke zahteve, sve specijalne aranţmane koji se odnose na sve specifiĉne otpade, i odgovarajuće lokacije i postrojenja za odlaganje. Kompanije ili ustanove koje tretiraju, skladište ili odlaţu otpad za drugo lice, moraju obezbediti ovlašćenje od nadleţnih organa koje se odnosi posebno na vrste i koliĉine otpada koji treba da bude tretiran, opšte tehniĉke zahteve i predostroţnosti koje treba da budu preduzete. Princip "zagaĊivaĉ plaća" se primenjuje na odlaganje otpada da bi se osiguralo da su troškovi odlaganja otpada, stvoreni od proizvoĊ aĉa otpada ili od vlasnika otpada, koji otpad nosi na sakupljanje ili odlaganje. Sistemi za beleţenje podataka i izveštavanje moraju biti ustanovljeni za praćenje mera koje su preduzete radi sprovoĊenja Direktive, a posebno hijerarhije otpada i nacionalnih planova za upravljanje otpadom i da se obezbedi da su prikupljeni podaci o nazivu, adresi, vrsti i koliĉini otpada kojim se rukuje za svako postrojenje za odlaganje opasnog otpada. 27
Direktiva Saveta 99/31/EZ o deponijama otpada: Direktiva propisuje mere, procedure i smernice za smanjivanje negativnih efekata na ţivotnu sredinu i rizika po ljudsko zdravlje koji nastaju usled odlaganja otpada. Direktivom se uvodi klasifikacija deponija, prema vrsti otpada za koju je namenjena na deponije za opasan , neopasan i inertan otpad, zabranjuje se deponovanje pojedinih vrsta opasnog otpada, teĉnih otpada i guma, zahteva obaveza pretretmana otpada pre deponovanja.
Direktiva Saveta 2000/76/EEZ o sagorevanju otpada: Direktiva propisuje graniĉne uslove emisije zagaĊujućih materija u vazduh, vodi i na zemljište iz postrojenja za uklanjanje svih tipova otpadnog materijala sagorevanjem ili ko-sagorevanjem. Direktiva ima poseban znaĉaj za otvaranje mogućnosti korišćenja otpadnih materija u razliĉitim postrojenjima kao energenata, tj. u sluĉajevima kosagorevanja otpadnih materija ( cementare, energene). Direktiva Saveta 94/62/EZ o ambalaži i ambalažnom otpadu: Direktiva 94/62/EZ implementira strategiju EU o otpadu od ambalaţe. Ona ima za cilj da harmonizuje nacionalne mere za upravljanje otpadom od ambalaţe, da minimizira uticaje otpada od ambalaţe na ţivotnu sredinu. Direktiva: - Propisuje da se spreĉava stvaranje ambalaţnog otpada, ponovno upotrebljava ambalaţa i minimizira krajnje odlaganje takvog otpada; - Propisuje da se vrši prerada, reciklaţa i energetsko spaljivanje kao i organska reciklaţa i odlaganje; - Propisuje da se ustanovi sistem garancija za povraćaj upotrebljene ambalaţe i/ili ambalaţnog papira; - Direktiva zahteva od zemalja ĉlanica da uspostave sisteme za vraćanje, prikupljanje i korišćenje ambalaţe. Uspostavljeni nacionalni sistemi moraju da omoguće svakoj zemlji da ispuni zacrtane ciljeve od 50-65% iskorišćenja celokupne mase otpada od ambalaţe. Direktivom se ustanovljava minimalni stepen reciklaţe za ambalaţu od 15%. Ustanovljeni ciljevi kao što su iskorišćenje i reciklaţa treba da budu dostignuti u roku od pet godina od usvajanja i implementacije zakonodavstva zemalja ĉlanica. Jedan od bitnijih elemenata ove Direktive je promovisanje "odgovornosti proizvoĊaĉa". Direktiva Saveta 91/157/EEZ o baterijama i akumulatorima koji sadrže opasne supstance: Direktiva je rezultat napora EU da smanji zagaĊenja teškim metalima koji se koriste u proizvodnji baterija i akumulatora. Direktiva nalaţe iskorišćenje i kontrolisano odlaganje utrošenih baterija i akumulatora koji sadrţe odreĊene koliĉine ţive, kadmijuma i olova, i propisuje da se uvedu mere za kontrolu odlaganja potrošenih baterija i akumulatora koji sadrţe opasne supstance i da se uvedu zabrane plasiranja na trţište odreĊenih vrsta baterija i akumulatora. Direktiva se odnosi na baterije i akumulatore koji sadrţe: - više od 25 mg ţive po ćeliji, osim alkalnih magnezijumskih baterija (ovo se odnosi na baterije sa oksidima ţive za slušne aparate, pejsmejkere i fotografsku opremu), - više od 0,025% kadmijuma po masi, kao što su baterije za višekratno punjenje (nikl kadmijumske), - više od 0,4% olova po masi (uglavnom automobilski olovni akumulatori) alkalne magnezijumske baterije koje sadrţe više od 0,025% ţive po masi (baterije za opštu upotrebu kao što su dugotrajne Duracell, BATA itd). 28
Direktiva Saveta 75/439/EEZ o odlaganju otpadnih ulja: Direktiva ima za cilj uspostavljanje harmonizovanog sistema sakupljanja, tretmana, skladištenja i odlaganja otpadnih ulja, bez štetnosti po ţivotnu sredinu tako što se: zabranjuje postupanje sa upotrebljenim uljima koje izaziva zagaĊivanje atmosfere iznad granice utvrĊene propisima; - zahteva obezbeĊivanje sigurnog i efikasnog sistema prikupljanja, tretmana, skladištenja i odlaganja otpadnog ulja; - zabranjuje bacanje upotrebljenih ulja u sve površinske i podzemne vode i kanalizaciju, sisteme za drenaţu; - zabranjuje odlaganje/i/ili bacanje upotrebljenih ulja ĉije je dejstvo štetno za zemljište, i svako nekontrolisano bacanje otpada (taloga) koji nastaje u postupku obrade upotrebljenih ulja (za ponovno korišćenje, regeneraciju, spaljivanje); - uspostavlja sistem dozvola za postrojenja koja vrše tretman i odlaganje otpadnih ulja koje izdaju nadleţni nacionalni organi u Zemljama ĉlanica; - najviši prioritet se daje regeneraciji otpadnih ulja (gde tehniĉki, ekonomski, i organizacioni uslovi dopuštaju), zatim spaljivanju uz iskorišćenje energije, a najmanji njihovoj destrukciji ili kontrolisanom skladištenju, koje se mogu primeniti samo u ekstremnim sluĉajevima. Regenerisana ulja ne smeju da sadrţe više od 50 ppm PCB/PCT.
Direktiva Saveta 2000/53/EZ o istrošenim vozilima: Cilj Direktive je definisanje naĉina postupanja sa starim i isluţenim vozilima i gornje starosne granice vozila. U skladu sa ovom Direktivom, zahteva se da se: - uspostavi sistem voĊenja podataka o nabavkama novih vozila i broju, vrsti postojećih vozila uspostavi sistem sakupljanja vozila koja su predviĊena za otpis, kao i delova vozila koja se zamenjuju, a prema vrsti materijala od kojih su ti delovi izraĊeni, - obezbedi sistem za razgradnju vozila u cilju sakupljanja reciklabilnih materijala, ili ako to nije u mogućnosti da obezbedi sistem za odnošenje i pravilno uklanjanje ove vrste otpada, - po uspostavljanju trţišta sekundarnih sirovina obezbedi sluţbu koja bi vršila njihovu prodaju, - obezbedi da rukovanje delovima vozila koji spadaju u grupu opasnog otpada bude u skladu sa domaćim i inostranim propisima vezanim za upravljanje opasnim otpadom, - podatke o sakupljenim vozuilima, reciklabilnim materijalima i opasnom otpadu iz tih vozila redovno dostavlja nadleţnim institucijama
Direktiva 91/689/EEZ o opasnom otpadu koja zamenjuje 78/319/EEZ o otrovnim i opasnim otpadima: Direktiva o opasnom otpadu dopunjuje osnovnu direktivu i formuliše jedinstvenu definiciju opasnog otpada, propisuje stroge zahteve za rukovanje i deponovanje opasnog otpada, uzimajući u obzir posebnu prirodu takvog otpada . Direktivom je zakonski regulisano tretiranje opasnog otpada kojim se odreĊuje Nadleţni organ, propisuju sve potrebne mere za rukovanje opasnim otpadom koje podrazumevaju akciju povraćaja, reciklaţe, tretmana odlaganja i transporta kako bi se zabranilo nekontrolisano, odbacivanje ili odlaganje opasnog otpada i njihov nekontrolisan prevoz. Ovom direktivom obezbeĊuje se da je opasan otpad indentifikovan i klasifikovan u skladu sa Listom (94/904/EEZ), takoĊe se osigurava da ne doĊe do mešanja razliĉitih kategorija opasnog otpada i da opasan otpad ne bude 29
pomešan sa neopasnim otpadom, da se prate neophodne mere za oĉuvanje zdravlja ljudi i ţivotne sredine. Svaka institucija ili izvoĊaĉ koji sprovodi 26 operaciju odlaganja mora obezbediti dozvolu. Ovo se primenjuje takoĊe i u sluĉaju rada koji moţe voditi i iskorišćenju otpada. MeĊutim, zahtev za dozvolu moţe biti izbegnut ukoliko je metod iskorišćenja takav da ne postoji opasnost po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu ili ukoliko je zemlja ĉlanica usvojila opšte mere koje postavljaju uslove za razne metode iskorišćenja. Institucije koje sprovode operacije odlaganja ili ponovnog korišćenja opasnog otpada su predmet periodiĉnih inspekcija. Transporteri, proizvoĊaĉi i institucije ĉuvaju izveštaje o svojim aktivnostima i obezbeĊuju da su te informacije raspoloţive za nadleţne organe koje odreĊuje svaka drţava. Zemlje ĉlanice izraĊuju i objavljuju planove za upravljanje opasnim otpadom i izveštavaju Komisiju EU o merama koje preduzimaju za sprovoĊenje Direktive. Direktiva 84/631/EEZ o nadzoru i kontroli u zajednici prekograničnog prenosa opasnih otpada: Ovom Direktivom se zahteva : - podešavanje primenjenih postupaka koji se odnose na slanje notifikacije u sluĉaju da vlasnik opasnog otpada namerava da ga transportuje preko granice u drugu drţavu; - da se mora sprovesti revizija sadrţaja propisanog pratećeg dokumenta; - obezbeĊenje posebnih uslova koji se odnose na pakovanje i oznaĉavanje; - propisivanje uputstava koja treba da budu primenjena u sluĉaju bilo koje opasnosti ili akcidenta. Direktiva 89/369/EEZ o redukciji zagaĎenja iz novih gradskih postrojenja za spaljivanje otpada i 89/429/EEZ o redukciji zagaĎenja iz postojećih gradskih postrojenja za spaljivanje otpada: Ovom Direktivom se zahteva primena graniĉnih vrednosti emisije za posebne vrste zagaĊujućih materija i ispunjenje zahteva za insineraciju regulisanih ovom direktivom. Direktiva 2002/96 o otpadu od električne i elektronske opreme: Cilj Direktive (2000/96/EZ) koja tretira elektronsku i elektriĉnu opremu je da promoviše ponovno korišćenje, reciklaţu i druge forme povraćaja elektronskog i elektriĉnog otpada u cilju redukovanja koliĉine ovog otpada i zaštite ţivotne sredine. Direktivom se zahteva da se: - Utvrdi naĉin sakupljanja i tretmana elektronske i elektriĉne opreme - Utvrdi alternativan tretman za velike koliĉine reciklabilnog materijala iz tretmana ove opreme Direktiva se odnosi na sledeće kategorije elektriĉnih i elektronskih ureĊaja: -Kućni ureĊaji, elektronska i telekomunikaciona oprema, potrošaĉka oprema -Oprema za osvetljenje, fluorescentne lampe -Elektriĉni i elektronski alat -Igraĉke -Medicinska oprema -Istrumenti za monitoring i kontrolu; -Automatski raspršivaĉi. Direktivom se zahteva da se moraju uspostaviti sistemi za sakupljanje odnosno da distributeri i imaoci elektriĉne i elektronske opreme treba da preuzmu ovakvu opremu od domaćinstava bez traţenja naknade. Ĉlanice EU moraju da obezbede da distributeri koji dostavljaju nove proizvode, u svojoj ponudi novog proizvoda nude opremu koja je bez kontaminanata. Ĉlanice takoĊe moraju obezbediti da je otpadna elektriĉna i elektronska oprema transportovana u registrovano postrojenje za tretman. TakoĊe ovom direktivom se definišu uslovi za postupanje sa 27 fluorescentnim lampama koje sadrţe ţivu i metodologija za postupanje sa njima s obzirom da se one tretiraju kao opasan otpad. 30
Direktiva 96/59/EZ o odlaganju PCB I PCT: Direktiva Saveta 96/59/EZ ima za cilj da definiše naĉin postupanja i eliminacije polihlorovanih bifenila (PCB) i polihlorovanih terfenila (PCT) i dekontaminaciju opreme u kojoj su se nalazili kao i naĉin odlaganja opreme koja je zagaĊena sa PCB a nije izvršena njena dekontaminacija. Direktiva definiše: Pod PCB se podrazumevaju: polihlorovani bifenili, polihlorovani terfenili, monometil-tetrahlor-difenil-metan, monometildihlor-difenil-metan, monometil-dibrom-difenil-metan. Pod opremom se podrazumeva sva oprema koja sadrţi PCB ili je kontaminirana PCB -om, a nije izvršena njena dekontaminicija. i ova oprema se smatra opasnim otpadom koji je zagaĊen sa PCB te se mora konaĉno odloţiti ili tretirati pod posebnim reţimom u licenciranim postrojenjjima Konaĉan tretman i odlaganje opreme i materija sa PCB se mora vršiti pod nadzorom nadleţnih organa. Krajnji rok da se prestane sa korišćenjem opreme sa PCB je 2010. godina Nadleţni organ propisuje uslove i izdaje posebne dozvole za postrojenja koja sluţe za tretman ili odlaganje ili privremeno skladištenje materija i opreme zagaĊene PCB Zamenjeni PCB se mora odloţiti ili podvrgnuti nekom tretmanu. Direktiva 96/61/EEZ o integralnoj prevenciji i kontroli zagaĎenja: Direktiva 96/61/EEZ o integralnoj prevenciji i kontroli zagaĊivanja (Integrated Pollution Prevention and Control - IPPC) primenjuje se na industrijska i druga postrojenja i aktivnosti koje su klasifikovane prema nivou zagaĊivanja i riziku koji te aktivnosti mogu imati po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu. U oblasti upravljanja otpadom to su: - postrojenja namenjena za odlaganje ili ponovno iskorišćenje opasnog otpada, ukljuĉujući i otpadno ulje, sa kapacitetom koji prelazi 10 tona dnevno; - postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada, ĉiji kapacitet prelazi 3 tone na sat; - postrojenja za odlaganje neopasnog otpada, kapaciteta preko 50 tona na dan; - deponije koje primaju više od 10 tona otpada na dan ili ukupnog kapaciteta koji prelazi 25.000 tona, iskljuĉujući deponije inertnog otpada. Obaveze koje proizilaze iz ove direktive odnose se na obaveze postrojenja da funkcionišu na takav naĉin da: - prethodno preduzmu sve zaštitne mere protiv zagaĊenja, a naroĉito putem primene najboljih dostupnih tehnika - ne prouzrokuju bilo kakvo znatno zagaĊenje; - izbegne nastajanje otpada; - energija koristi efikasno; preduzmu mere za spreĉavanje udesa i njihovih posledica; - posle prestanka aktivnosti preduzmu mere za vraćanje lokacije u zadovoljavajuće stanje ţivotne sredine. TakoĊe, utvrĊene su i obaveze nadleţnih organa koji preduzimaju mere da: - nijedno novo postrojenje ne poĉne sa radom ako ne dobije dozvolu; - postojeća postrojenja dobiju dozvolu tako što će obezbediti usklaĊivanje svog rada sa propisanim zahtevima; - imaju efikasan i integrisan pristup postupku izdavanja dozvola kada je u postupak ukljuĉen veći broj nadleţnih organa; - dozvolom za rad postrojenja utvrde uslove ĉije ispunjenje garantuje primenu propisanih zahteva; - prati razvoj najboljih dostupnih tehnika i monitoringa; - uĉine dostupnim javnosti sve podatke i rezultate kojima raspolaţu.
31
Direktiva 97/11/EZ kojom se menja i dopunjuje Direktiva 87/337/EEZ o proceni uticaja odreĎenih javnih i privatnih projekata na životnu sredinu: Ova Direktiva primenjuje se na procenu uticaja na ţivotnu sredinu onih javnih i privatnih projekata koji mogu imati znaĉajne posledice po ţivotnu sredinu. Procenom uticaja na ţivotnu sredinu na odgovarajući naĉin se identifikuju, opisuju i procenjuju, u okolnostima svakog pojedinog sluĉaja i neposredne i posredne posledice nekog projekta na: ljudska bića, faunu i floru; zemljište, vodu, vazduh, klimu i pejzaţ; materijalna dobra i kulturno nasleĊe; uzajamno delovanje navedenih ĉinilaca. U Direktivi je data Lista projekata od kojih se zahteva procena uticaja na ţivotnu sredinu. Direktiva 2001/42/EZ o proceni uticaja odreĎenih planova i programa na životnu sredinu: Cilj ove Direktive je postizanje visokog nivoa zaštite ţivotne sredine i doprinos ukljuĉivanju faktora bitnih za ţivotnu sredinu u proces pripreme i usvajanja planova i programa, radi unapreĊenja odrţivog razvoja putem obezbeĊenja da se, u skladu sa ovom Direktivom, procena uticaja na ţivotnu sredinu obavlja povodom donošenja odreĊenih planova i programa kod kojih postoji mogućnost znaĉajnog uticanja na ţivotnu sredinu. Procena uticaja na ţivotnu sredinu vrši se u sluĉaju donošenja planova i programa, kad postoji mogućnost da njihova implementacija izazove znatne posledice po ţivotnu sredinu. Pod navedenim uslovima, procena uticaja vrši se za sve planove i programe: - koji se pripremaju za poljoprivredu, šumarstvo, ribarstvo, energetiku, industriju, saobraćaj, upravljanje odlaganjem otpada, upravljanje vodama, telekomunikacije, turizam, urbanizam ili korišćenje zemljišta, kojima se uspostavlja okvir za davanje dozvola za projekte budućeg razvoja, navedene u Aneksu I i Aneksu II uz Direktivu 85/337/EEZ ili za koje je, s obzirom na mogućnost uticaja u sredini u kojoj se realizuju, odreĊeno da podleţu proceni iz Direktive 92/43/EEZ. Procena uticaja na ţivotnu sredinu vrši se u toku pripreme plana ili programa, pre njegovog usvajanja ili podnošenja na usvajanje u propisanom postupku. Uslovi sadrţani u ovoj Direktivi će se ili uklopiti u postojeće postupke u drţavama ĉlanicama koji se odnose na postupak usvajanja planova i programa, ili će se ukljuĉiti u postupke predviĊene u cilju primene ove Direktive. Ukoliko pojedini planovi i programi predstavljaju deo šireg hijerarhijskog okvira, drţave ĉlanice su duţne, uzimajući u obzir potrebu izbegavanja dvostrukog regulisanja materije procene, da povedu raĉuna o ĉinjenici da se procena ima obaviti, u skladu sa ovom Direktivom, na razliĉitim hijerarhijskim nivoima.
PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM: Institucionalne promjene:
S obzirom da institucionalni okvir, struktura, organizacija i kapacitet odgovornih struktura ĉine uslov za razvoj sistema upravljanja otpadom i efikasno sprovoĊenje zakona, iste se odnose na:
32
- podjelu funkcija i odgovornosti izmeĊu lokalnih (opštinskih), regionalnih (meĊuopštinskih) i drţavnih organa i organizacija - usklaĊenu organizaciju i povezanost institucija odgovornih za upravljanje otpadom, njihovu koordinaciju i povezanost sa drugim sektorima, kao i jaĉanje njihovih kadrovskih i tehniĉkih kapaciteta - planiranje upravljanja otpadom i finansijsko upravljanje - ukljuĉivanje privatnog sektora u organizacionu strukturu upravljanja otpadom i mogući oblici partnerstva
Upravljanje otpadom: U cilju uspostavljanja odgovarajućeg sistema upravljanja otpadom, neopasni komunalni otpad se mora odvojiti od ostalih vrsta otpada kao što je medicinski i industrijski kako bi se dobila ekonomska cijena tretmana neopasnog komunalnog otpada. Samu selekciju otpada moraće da vrše i proizvodjaĉi medicinskog ili industrijskog otpada. Radi efikasnog sakupljanja i odlaganja otpada iz seoskih domaćinstava potrebno je najprije riješiti problem otpada na nelegalnim smetlištima i uvodjenje kontejnera zapremine 1,1 m3 na odgovarajućim lokacijama. Ovim aktivnostima bi se smanjio negativan uticaj odlaganja otpada na nelegalnim smetlištima. Kabasti otpad će biti odvoţen i odlagan na transfer stanicu odakle će se po sakupljanju odredjene koliĉine odvoziti i odlagati na reciklaţno dvorište
Plan upravljanja komunalnim otpadom: Komunalni otpad, odnosno otpad iz domaćinstva predstavlja najveću koliĉinu sakupljenog i deponovanog otpada. S tim u vezi je potrebno obratiti paţnju na ovu vrstu otpada i izvršiti adekvatan tretman istog. Da bi se navedeno realizovalo potrebno je sprovodjenje odredjenih mjera: - izdvajanje opasnog i neopasnog otpada - odlaganje kabastog komunalnog otpada na lokaciji utvrdjenoj za tu vrstu otpada - presovanje selektiranog komunalnog otpada prije njegovog odlaganja - edukacija stanovništva po svim pitanjima vezanim za zbrinjavanje komunalnog otpada - voditi evidenciju o koliĉinama komunalnog i drugih vrsta otpada - spreĉavanje i eliminisanje divljih smetlišta iz uţeg reona grada i iz seoskih podruĉja 33
FINANSIJSKA ANALIZA:
Pregled opreme i neophodna sredstva za realizaciju plana: O P R E M A KOMADA VRIJEDNOST ULAGANJA Vozilo za pranje ulica 1 100 000 Kamion sa grejferom (8 t) 1 100 000 Kamion za selektivni otpad 1 135 000 (Autosmećar 16 m³) Autoĉistaĉ-tipa usisivaĉ 1 130 000 Vozilo za crpljenje septiĉkih jama 1 130 000 (8 m³) Kontejneri za sakupljanje neselektivnog komunalnog 100 35 000 otpada (1,1m³) Kontejneri za sakupljanje selektivnog komunalnog otpada 60 27 000 (1,1m³) Kontejneri za komunalni otpad 10 12 000 (5m³) Izgradnja soški za kontejnere 30 21 000 Pokretni šreder 1 25 000 Kombinirka 1 100 000 Reciklaţno dvorište 1 160 000 Transfer stanica 1 150 000 Univerzalna presa za papir i 1 20 000 plastiku UKUPNO: 1 145 000 €
-Finansijka analiza obuhvatala je: ◦ investicione troškove (deponije, transfer stanica...) ◦ operacione troškove (deponije, transfer stanica...) ◦ troškove sanacije smetlišta ◦ procenu ukupnih prihoda ◦ finansiranje projekta ◦ novčani tok projekta ◦ ocenu rentabilnosti projekta ◦ analizu osetljivosti projekta ◦ procenu naplate troškova
34
SANITARNA DEPONIJA SUBOTICA: -Smara se da grad Subotica sa opstinama Backa Topola,Kanjiza,Senta,Mali Idjos i Coka imaju oko 350 000 stanovnika.Po osobi se dnevno napravi oko 1kg otpada sto znaci da se svakog dana stvori oko 350t otpada,sto dalje znaci da je ta kolicina na godisnjem nivou oko 127 750t otpada,tako da bi za nasu deponiju koja bi radila oko 25 god,trebalo na nju smestiti oko 3 193 750t otpada.
1.projektovanje i izgradnja sa kompletnom izolacijom: -plan za izgradnju: Kako bi se dugoročno rešio problem otpada u regionu, grad Subotica i opštine Bačka Topola, Kanjiža, Senta, Mali IĎoš i Čoka su za svoj region osnovale zajedničko preduzeće „Regionalna deponija“ d.o.o. Subotica čiji je zadatak da izgradi nov, savremeni regionalni sistem za upravljanje otpadom u skladu sa evropskim standardima. Regionalni sistem za upravljanje otpadom čine više elemenata, a to su: 1. Sanitarna deponija 2. Postrojenje za razdvajanje sekundarnih sirovina 3. Kompostirnice 4. Sabirni centri 5. Transfer stanice - Pored sanitarne deponije će se izgraditi postrojenje za razdvajanje sekundarnih sirovina. U ovom postrojenju se razdvaja otpad po vrstama i svojstvima, i na ovaj način dobijamo sekundarne sirovine spremne za presovanje, baliranje i odlaganje u prostor za smeštaj, gde se sirovine odlažu do daljeg slanja u reciklažne centre. Suština postrojenja je da se izdvoji sav otpad koji ne može da se reciklira, kako bi do tela deponije dospeo samo onaj deo otpada, koji ne može ni za šta drugo da se iskoristi. - Telo sanitarne deponije ima nepropusnu podlogu i na ovaj način se sprečava protok procednih voda u zemlju i u podzemne vode. Procedne vode se prikupljaju posebnim drenažnim sistemom i ponovo se koriste za regulaciju vlage same deponije, ovim sistemom se takoĎe vrši monitoring zagaĎenja. Eventualni viškovi vode se preraĎuju u postrojenju za prečišćavanje otpadnih vode i koriste za popunjavanje bazena za protivpožarnu upotrebu, za pranje vozila, za potrebe kompostera i slično. - Telo deponije sadrži i sistem za sakupljanje deponijskih gasova (metana) radi sprečavanja negativnih uticaja njihove emisije, koji se može koristiti i za dobijanje električne energije za potrebu centra. 35
- U telo sanitarne deponije se odlaže samo OTPAD KOJI NE MOŽE DA SE RECIKLIRA ILI KOMPOSTIRA. Zajedničko odlaganje opasnog otpada sa drugim vrstama otpada na istoj lokaciji nije dozvoljeno. - Sanitarna deponija nije izvor neprijatnih mirisa jer se većinski deo organskog otpada kompostira, a ostatak koji se odlaže u telo deponije se prekriva inertnim materijalom svakih 24 sata. Zbog istog razloga ni vetar ne može da raznosi gornji sloj otpada sa deponije. Suštinsko rešenje pri projektovanju I izgradnji sanitarnih deponija sastoji se u spreĉavanju prodiranja procednih voda iz tela deponije u okolno zemljište odnosno u podzemne i površinske vode putem ugradnje nepropusnih slojeva po dnu i obodu deponije. Preko nepropusne podloge se ugraĊuje cevna drenaţa za sakupljanje procednih voda i njihovo odvoĊenje do sistema za preĉišćavanje. Materjali koji se koriste pri izradi nepropusnih slojeva I odvodnih sistema mogu biti ″prirodni″ ili ″sintetiĉki″. Sintetiĉki materijali ukljuĉuju najĉešće geomembrane od polietilena a mogu biti i neki drugi sliĉni proizvodi. Za izradu prirodnih zaptivnih slojeva najĉešće se koriste glina i bentonit, dok se za izradu odvodnih slojeva najĉešće koriste pesak i šljunak. Pokazalo se da su neki sintetiĉki materjali otporniji na hemijski uticaj od prirodnih materjala, ali njihova dugoroĉna izdrţljivost još nije u potpunosti dokazana. Prikupljene procedne vode potrebno je odgovarajućim tretmanima preĉistiti da bi se mogle bezbedno ispustit u vodotoke. Metode za tretman procednih voda ukljuĉuju korišćenje aerisanih laguna, isparavanje, reverznu osmozu, flokulaciju, adsorpciju i anaerobnu digestiju Uglavnom jedan od ovih postupaka sam nije dovoljno efikasan za dostizanje potrebnih standarda kvaliteta voda, zbog ĉega se koristi kombinovanje navedenih metoda.
Mnoge od ovih metoda su skupe, tako da je veoma korisna primena metoda za smanjenja koliĉina procednih voda. Iz tog razloga, veoma je korisno i rešenje sa odvoĊenjem prikupljenih procednih voda na gradski sistem za preĉišćavanje komunalnih otpadnih voda, ili ubrzavanje reakcija unutar deponija u cilju dostizanja metanogenih uslova ubrzanja razgradnje zagaĊenja. Metode za ubrzavanje reakcija su: dodavanje bakterija ubrizgavanjem otpadnog mulja ; dodavanje rastvora za razblaţivanje radi podizanja nivoa pH vrednosti, i stvaranja uslova pogodnih za razvoj metanogenih bakterija; povećanje vlaţnosti unutar otpada; smanjenje kompaktnosti otpada; ukljuĉenje delimiĉno kompostiranih slojeva; dodatak hranljivih materija; i recirkulacija procednih voda Upotreba recirkulacije procednih voda pokazala je prednosti u pogledu razvijanja metanogenih uslova i ubrzanja razgradnje zagaĊenja.
36
Kao I kod prethodnog rešenja I u ovom sluĉaju se projektuju I grade nepropusni slojevi za spreĉavanje prodiranja procednih voda u okolni teren, meĊutim obavezno se u toku eksploatacije svakodnevo obavlja prekrivanje deponovanog smeća inertnim materijalom a na kraju se deponija prekriva nepropusnim slojem (nepropusnom geomembranom) preko koga se nanosi inertni a zatim i humusni materijal cela deponija zatravljuje. Prekrivanjem deponija u toku eksploatacije koristi se primarno zaustavljanje emisija gasova, ispiranja ili razbacivanja otpada sa lokacije, i za spreĉavanja pojave ptica, insekata ili sisara, kao mogućih uzroĉnika zaraze. Pokrivanje moţe biti korisno i za kontrolu koliĉine vode koja ulazi na deponiju, i time, koliĉine stvorenih procednih voda. Nagib pokrivanja, vrsta i gustina zemljišta utiĉe na koliĉinu voda koja ulazi unutar otpada. Voda se delimično zadražava unutar pokrivnog sloja inertnog materijala i postepeno isparava – tako da debljina sloja pokrivke utiče na količine voda koja eventualno dopre do otpada i formirale procedne zagaĎene vode. ProceĊene zagaĊene vode kod ovog rešenja se ne odvode na system za preĉišćavanje već se u toku eksploatacije pre konaĉnog zatvaranja drenaţnim sistemom dovode do šahte iz koje se prepumpavaju na deponiju što ubrzava razgradnju zagaĊenja, kako je to napred navedeno. Kada se deponija konačno prekrije nepropusnim slojem i smeće potpuno izoluje tada se procedne vode na ovim deponijama ne mogu formirati jer je deponovano smeće potpuno izolovano. Pošto process razgradnje deponovanog smeća nije kompletno završen pre konaĉnog prekrivanja i izolacije smeća kod ovog rešenja neophodnna je ugradnja biotrnova za evakuaciju gasova koji se pojavljuju pri razgradnji smeća, kako je to napred opisano. Kod većih deponija gde se oĉekuje velika koliĉina emisije gasova ĉesto se ide na rešenje sa kontrolisanim postupkom prikupljanja gasova i njihovo korišćenje za proizvodnju energije.
2.Izbor lokacije za deponiju: Ako pravimo sanitarnu deponiju onda moramo planirati da nam ta deponija ima ţivotni vek minimum 20 godina.Moramo odabrati pogodno mesto za izgradnju deponije, i da regulišemo sve propise. - Moramo nabaviti urbanistiĉku dokumentaciju za izgradnju deponije - Deponija mora da bude locirana u uvalama, ili ravnim terenima koji su bez tekućih i stagnirajućih voda. - Deponije se mogu locirati i na terenima sa klizištima pod uslovom da se preduzmu sve mere sanacije klizišta - I jedan od najvaţnijih fatora kod lokacije deponije jested a ona bude locirana na vodonepropusnom sloju, koja se osigurava sa višeslojnom vodoizolacionom oblogom, radi zaštite ţivotne sredine. Lokacija deponije treba biti dovoljno udaljena i to: - više od 1,5 km od ušorenog naselja i naselja zbijenog tipa ili 37
- više od 400 m od naselja, ako je to naselje zaštićeno geomorfološkim tvorevinama ili veštaĉkim zaklonom U vezi putne infrastrukture, lokacija deponije i pristupni put moraju da zadovolje sledeće: • Da se lokacija deponije planira izvan zaštitnog pojasa javnih puteva (magistralni i regionalni) na rastojanju od najmanje 40 m, • Da se povezivanje deponije sa javnim putem planira uz maksimalno korišćenje šumskih puteva i da se prikljuĉci tih puteva na javne puteve urede u saglasnosti sa kategorijom puta, • Da se svi ostali šumski putevi preusmere na predviĊeni prikljuĉak. - Studijom prostornog razmeštaja regionalnih deponija i transfer stanica na području AP Vojvodine koja je izraĎena od strane JP “Zavod za urbanizam Vojvodine” u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka iz Novog Sada i Pokrajinskim Sekretarijatom za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo, kao potencijalne makrolokacije regionalne deponije u zoni SuboticepredviĎene su sledeće lokacije: 1a – meĎunarodni magistralni put E -75- državni put I reda br.22 (makrolokacija izmeĎu naselja Bikovo, Orom i Novo Selo) 1b – magistralni pravac Subotica-Bačka Topola-državni put I reda br.22.1 (izmeĎu naselja Mala Bosna, Jožino Selo, Stari Žednik i Bikovo) 1v- regionalni pravac Bačka Topola-Senta-državni put II reda br.119 (izmeĎu naselja Bačka Topola, Novo Orahovo i Kočićevo). JP Zavod za urbanizam je uporedno vrednovao sledeće mikrolokacije koje se nalaze u krugu navedenih makrolokacija: k.p.-103 K.O. Bikovo, k.p.-2635 K.O. Bikovo, k.p. 38192 K.O. Donji Grad, k.p.-456 K.O. Žednik. Uporednim vrednovanjem mikrolokacija kroz gore navedene kriterijume, JP „Zavod za urbanizam Opštine Subotica“ je predložilo mikrolokaciju k.p.-103 K.O. Bikovo za privoĎenje nameni regionalne sanitarne deponije, dok mikrolokacija k.p. 2635 K.O. Bikovo odgovara kriterijumima odreĎenih Pravilnikom o kriterijumima za odreĎivanje lokacije i ureĎenje deponija otpadnih materija i smernicama predviĎenih Studijom prostornih razmeštaja regionalnih deponija i transfer stanica na području AP Vojvodine. „Regionalna deponija“ d.o.o. Subotica je detaljnije analizirala potencijalne lokacije, naručena je procena vrednosti k.p. 103 K.O. Bikovo i k.p. 2635 K.O. Bikovo i zatražene su ponude za obezbeĎivanje potrebne infrastrukture, kako bi se i sa ekonomske strane uporedile potencijalne lokacije. Mikrolokacija k.p. 103 K.O. Bikovo se nalazi u privatnom vlasništvu. Sudski veštak angažovan od strane vlasnika nevedene parcele je procenio da je vrednost 35 hektara južnog dela navedene pracele 5.200.000,00 EVRA, šta je neprihvatljivo za Društvo. 38
Mikrolokacija k.p. 2635 K.O. Bikovo se nalazi u državnoj svojini, odgovara kriterijumima predviĎenih Pravilnikom o kriterijumima za odreĎivanje lokacije i ureĎenje deponija otpadnih materija, kao i smernicama predviĎenih Studijom prostornog razmeštaja regionalnih deponija i transfer stanica na području AP Vojvodine. Stručnim vrednovanjem lokacija u Generalnom projekatu sa prethodnom studijom opravdanosti došlo se do zaključka da je lokacija na k.p. 2635 K.O. Bikovo povoljnija, osnovni razlog za ovaj zaključak je što je lokacija k.p. 103 K.O. Bikovo u blizini vodotoka Čiker i kanala za odvoĎenje otpadnih voda iz fabrike Ďubriva „Azotara“, a zemljište je u privatnom vlasništvu, dok je na k.p. 2635 K.O. Bikovo površina za deponiju 50% veća, što omogućava duži ekploatacioni vek. Reviziona komisija za kontrolu tehničke dokumentacije, imenovana od strane nadležnog Ministra zaključila je da se navedena tehnička dokumentacija prihvata i predlaže da se Idejni projekat sa studijom opravdanosti izradi za k.p. 2635 K.O. Bikovo. 3.Potrebna površina zemljišta Veliĉina površine zemljišta za deponiju definiše se u skladu sa postojećim propisima, a zavisi od karakteristika i koliĉine ĉvrstih otpadaka koje produkuje odreĊeni grad i koje je potrebno deponovati. Potreban kapacitet deponije odreĊuje i moguća gustina sabijanja otpada, odnosno gustina sabijenog otpada i prekrivnog materijala, debljina slojeva prekrivnog materijala i planski (ili minimalni, zakonski definisan) period eksploatacije deponije. Prema dosadašnjim iskustvima raĉuna se da je za 1000 t otpada godišnje, potrebna površina prostora od 0,02 - 0,05 ha. Za lokaciju deponije poţeljno je izabrati takvu, kod koje će se na što manjoj površini kompleksa postići što veći kapacitet, odnosno duţi vek eksploatacije.
Za proračun potrebne površine zemljišta imamo odgovarajuće formule.
Vdep =
G pm G ko + ρ ko ρ pm
Vdep - potrebna zapremina za odlaganje ĉvrstog otpada (m3) Gko - teţina komunalnih ĉvrstih otpadaka (t) Gpm - teţina prekrivnog materijala (t) ρko - srednja gustina sabijenih komunalnih ĉvrstih otpadaka (t/m3) ρpm - gustina zbijenog prekrivnog materijala (t/m3).
39
Vdep= (Gko/ρko + Gpm/ρpm) + (Gio/ρio + Gpm/ρpm) Vdep - potrebna zapremina za sanitarno deponovanje ĉvrstog otpada (m3) Gko - teţina komunalnih ĉvrstih otpadaka (t) Gio - teţina inertnih industrijskih ĉvrstih otpadaka (t) Gpm - teţina prekrivnog materijala (t) ρko - srednja gustina sabijenih komunalnoh ĉvrstih otpadaka (t/m3) = 0,6 t/m3 ρio - srednja gustina sabijenih inertnih industrijskih ĉvrstih otpadaka (t/m3) = 0,6 t/m3 ρpm - gustina zbijenog prekrivnog materijala (t/m3) = 1,67 (t/m3) Dnevna koliĉina komunalnog ĉvrstog otpada koja se u proseku sakupi na poduĉju opština Subotica,Backa Topola,Kanjiza,Senta,Mali Idjos i Coka je usvojena 127 750 ton/god, ili 350 tone dnevno komunalnog otpada i sliĉnog industrijskog (generisanje komunalnog otpada je svaki dan tj 366 dana, ali skupljanje otpada je proseĉno 255 radnih dana jer komunalna preduzeće i deponija ne rade subotom i nedeljom, praznicima ili u tim danima rade sa jako smanjenim intezitetom. Kako je dnevna količina otpada 350 t/dan što ĉini 1167 m3 nesabijenog odnosno 437,5 m3 sabijenog otpada kompaktorom dnevno. Na godišnjem nivou 255 x 437,5 m3 = 111562,5m3 Potrebna količina inertnog materijala je ako se uzima standardno od 0,2 m i gustina 0,7 (t/m3) nesabijen i sabijen 1,67 (t/m3). Za dnevno prekrivanje je potrebno 12 m3 inertnog materijala. Godišnje je 255 dana x 12 m3 = 3060 m3 sabijenog inertnog materijala godišnje, odnosno 5 m3 rasute zemlje dnevno odnosno 1275 m3. -OVA DEPONIJA TREBA DA IMA POTREBNU ZAPREMINU NA GODISNJEM NIVOU ZA ODLAGANJE CVRSTOG OTPADA OD 186 700m3!!!!!! 4.SASTAV OTPADA: Vrsta otpada Papir Metal Staklo Plastika PET boce Drvo Guma Tekstil Biomasa Drugo
Trenutno stanje (%) 22 6 10 15 5 13 6 8 10 5
Stanje za 25 god (%) 23 6.2 10.1 16 6 12 6.1 7 10.7 2.9
40
5.FINANSIJSKI I UPRAVLJACKI TOKOVI:
-u ukupne prihode od skuplanja cvrstog otpada spadaju: -prihodi od skupljanja iz domacinstva -prihodi od skupljanja iz poslovnih prostora -druge prihode
41
-struktura cena radova u vezi sa cvrstim otpadom u JK preduzecima: Vrste troskova
Miliona dinara
%
1.troskovi radne snage
90
49
2.materijalni troskovi
11
6
3.odrzavanje
18
9
4.amortizacija
10
5.5
5.finansijski troskovi
5
3
6.rezijski troskovi
25
14
7.drugo
24
13.5
UKUPNO
183
100
-troskovi u vezi sa zaposlenima cine skoro 50% od ukupnih troskova dok je amortizacija samo 5.5%,to potvrdjuje da je sakupljanje otpada intezivno.niska cena amortizacije nam govori da je veliki deo vozila za sakupljanje otpada star! -cena za nabavku novih transportnih vozila: -uzmimo da jedan kamion prevozi 2 tone smeca u jednoj turi,u toku dana nek napravi 10 tura to znaci da taj kamion u toku dana moze da preveze oko 20 tona smeca.dalje nam to znaci da za nasih 350 tona smeca ce nam trebati da dnevno radi oko 18 kamiona.neka svaki kosta priblizno 70000 evra to znaci nam treba oko 1 260 000 evra za novi vozni park. -indikatori efikasnosti radova u vezi sa cvrstim otpadom: Broj zaposlenih
Broj zaposlenih na 1000 korisnika
Prikupljeno smece po zaposlenom u (m3)
Prikupljeno smece po zaposlenom u (t)
350
1
800
200
-prosecna cena za sakupljanje cvrstog otpada dostize 3000din/t,razlike izmedju JK preduzeca su velike i mogu varirati od 1200 do 8300din/t,verovatno zbog neadekvatnog saopstavanja rezijskih troskova.medjutim ono sto nije iznenadjujuce je da JK preduzeca sa najvecim brojem zaposlenih po toni sakupljenog otpada,takodje imaju najvecu jedinicnu cenu. 42
6.Uslovi priključenja deponije na saobraćajnu mrežu Deponija otpadnih materijala kao sanitarno-tehniĉki ureĊeni prostor, na kome se odlaţe ĉvrst gradski otpad pre poĉetka eksploatacije, odnosno deponovanja smeća, mora se povezati sa gradskim prostorom odgovarajućom drumskom saobraćajnicom. U tom smislu, zavisno od poloţaja lokacije u odnosu na putnu mreţu podruĉja, mogu se koristiti postojeći putevi i/ilii dograditi pristupni putevi do lokacije. Elementi pristupnog puta u horizontalnom planu, vertikalnom planu i popreĉnom profilu, odreĊuju se u skladu sa obimom rada na deponiji tj. brojem, veliĉinom i teţinom vozila koja se koriste za manipulaciju sa otpadom. Prohodnost pristupnog puta mora biti obezbeĊena u svim vremenskim uslovima. 7. Izgradnja infrastructure koja je potrebna za rad deponije!
Portirnice i kolska vaga Dezobarijere-kade za dezinfekciju Upravne zgrade, prostor za smeštaj radnika, specijalizovane radionice, prijemni objekat, laboratorije, ostave alata, vatrogasno spremište Trafostanica Plato za razvrstavanje dopremljenog otpada Otkriveni plato za privremeno odlaganje baliranog korisnog smeća Plato za graĊevinski otpad Plato za privremeno odlaganje, razvrstavanje i sladištenje kabastog kućnog otpada Plato za privremeno odlaganje, razvrstavanje i sladištenje saobraćajnih sredstava Površine za privremeno odlaganje, usitnjavanje i kompostiranje biorazgradljivog otpada i privremeno skladištenje komposta
Raznim metodama otpad se sortira i deponuje na odreĊena mesta koja su za to predvidjena na deponijam.Materjali koji mogu da se recikliraju one se pakuju i odnose na reciklţu.A materije koje se mogu kompostirati one se odnose u kompostane i tamo se priprema kompost koji se kasnije moze koristiti za prihranjivanje biljki umesto korisćenja mineralnih Ċubriva. Metalni otpad koji se moze reciklirati i dalje upotrebljavati on se odlaţe isto na posebno odreĊeno mesto odakle se prenosi u topionice ili u druga preduzeća koja se bave reciklţom te vrste materjala. Organsko smeće koje se ne moţe dalje upotrebljavati ide na trajno odlaganje na deponiju, gde se kompaktiranjem odlaţe radi produćenja veka trajanja deponije. Kada se nakupi odredjena koliĉina otpada onda se ugradjuju biotrnovi koji sluţe za odvoĊenje deponijskih gasova za dalju upotrebu .Dali će se gas koristiti za proizvodnju elektriĉne energije ili za grejanje staklenika ili domaćinstava to je već odluka uprave deponije.i koju opremu nabavljaju. Imamo metode inseneracije to je spaljivanje otpada na veoma visokim temperaturama ali metoda bas i nije toliko preporuĉljiva jel ima veoma veliku zagaĊujuću moć Ţivotne sredine jer se spaljivanjem materija dolazi do stvaranjavelike koliĉine ugljen dioksida (CO2) koji je glavni uzroĉnik stvaranja efekta staklene bašte na nasoj planeti. 43
8. . Zatvaranje deponije Popunjena deponija se mora rekultivisati i uklopiti u postojeću konfiguraciju okolnog terena, tako da dobijena površina odgovara prethodnoj nameni okolnog prostora (šume, njive i sl.) ili da se izvrši namena u druge svrhe (koristi kao parkovska površina ili površina za sportske aktivnosti). 9. Rekultivacija deponije Odredi Se namena depoije kada se zatvara Napravi se projektna dokumentacja za rekultivaciju, sa hortikulturom u skladu sa ambijentalnim pejzażom i preteţno sa autohtonim biljnim kulturama.
10.SANACIJA DEPONIJE: - Uvod: Jedanodnajprikladnijihinajefikasnijihnaĉinazatretmankonunalnogiĉvrstogotpadaje Mehaniĉki biološki tretman (MBT). Ovaj metod ne znaĉi da su potrebni ogromni kompleksisazgradamaisloţenomvisoko–tehniĉkomopremom.Helsasorb eko sistem jejedanodnajsavremenijihMBTtretmanapostojećegĉvrstogkomunalnogotpada.Ovaj sistemprerañivanjasmeća,gdeaktivniugaljnajnovijiizumizaštićenpatent,predstavlja sa aspekta tehniĉkog, ekonomskog i ekološkog gledišta jedan od najnovijih medoa u procesupreradeotpada. Ovom tehnilogijom saniran je veliki broj deponija u Italiji, Francuskoj,Nemaĉkoj i u drugimzemljamaEvrope(uprilogureference) - Tehničko rešenje–opšti deo: Helsasorb-eco systemseradiukooperacijisakompanijama„Helsatech“Gmbhi„BenUmwelt“GmbhizNemaĉk e,akojevećduţinizgodinabaveprojektimaizoblastizaštiteţivotnesredine. -Ovaj sistem spada u najjednostavniji i najsigurniji naĉin tretmana otpada, kojim sepostiţusledećiefekti: -Razlaganjeistabilizacijaorganskogdelaotpada, -Higijenizacijaotpada -Smanjenjeemisijeneprijatnogmirisadonule, -Smanjenjeotpadanadeponiji(do40%) -Malainvesticionacena; -Izvanrednavrednostuloţenognovca; -Kratakperiodtretmanaotpada -Stvaranjeuslovazaselekcijuotpadanakontretmana Utokupripremezatretmanneophodnojeangaţovanjeiklijenta(komunalnopreduzeće)sapost ojećommehanizacijomifiziĉkomradnomsnagomkojaseujednoobuĉavazadaljiradnaprimeni ovogsistema. 44
- Helsasorb eko sistem semoţe ibezovihmašinaefikasnoupotrebiti, takodaseposle tretmanasmeća injegovogprosejavanja dobijaju dve grupe: organski stabilanmaterijal blizak kompostu i koji se moţe odvesti sa deponije na neko degradirano zemljište (ciglane itd) u cilju njegovesanacije ili pakmoţe se razastrati po površini oĉišćene deponije; druga gomila sadrţineorganski otpad koji se posle dodatnog selektiranja moţe predati na reciklaţu. To praktiĉno znaĉi: da se prostor apsolutno ĉisti a dobija se ĉist higijeniziran prostor pogodanzapoljoprivreduilizaprostorodlagališta.Zatoštonemamodrobilicuneophodnojedan aformiranjugomilauĉestvujevišeradnika kojiće:icepatiplastiĉnekeseukojeseponaviciodlaţesmeće, i odvajati veće komade smeća – furune, peći i friţidere i predavati ih preduzećuzaduţenomzasekundarnesirovine,i odvojitiukolikouoĉenekiopasanotpadakumulator,gume,televizor,kantesaugljemipesticidim a.Vremetrajanjaformiranjejednegomilejemax5dana iposletogapojedanĉovekdeţurapo8satiu3smene. Posleminimum4imax6nedeljagomilaseotkriva i tada jeopetpotrebnovišeradnikakako bi se prosijavanjem odvojio organski od neorganskog otpada.Tajpostupakzajednugomilunetrajeduţeod7dana. - Faze tretmana otpada: -Kompletan postupak tretmana komunalnog otpadaHelsasorb eco-Sistemom odvija se kroztrifaze: -IFaza:Pripremaotpadaiprostorazatretman -IIFaza:Tretmankomunalnogotpada -IIIFaza:Selektiranje/razdvajanjeotpada -Sve tri fazeodvijaju seukontinuitetu.Dok traje tretmanprvegomile,vrši sepriprema drugegomile,nakonzavršetka tretmanaprvegomilepoĉinje treća faza,aprva idrugafazasuvećurealizacijizaostalegomile. -Posebnonapominjemosledeće: 1.Pripremazatretmantraje3-5(max7)dana, 2.Tretmantraje od 4 do 6nedeljauzavisnostioduslova(temperatura,vlaţnostidr.) 3.Svaulaganja(osimfolijeibiosupstrata)sujednokratna 4.Folija(ukolikosefiziĉkineošteti)moţeseupotrebitido6tretmana. 5.Biosupbstrat0,1l/tonismeća.
-
ZAKLJUČAK:
-Plan upravljanja komunalnim otpadom je osnovni okvir i bazni dokument za izradu pojedinaĉnih akcionih planova koji se mogu koncipirati i na kraće vremenske periode. On takoĊe predstavlja izvorni dokument, zajedno sa planovima drugih opština, za izradu Regionalnog plana upravljanja komunalnim otpadom.
45
- Da bi se sa mrtve taĉke pokrenuli procesi poboljšanja u upravljanju komunalnim otpadom i zaštiti ţivotne sredine, treba da se preduzmu sledeće aktivnosti koje imaju karakter urgentnosti: - Izrada plana , postavljanja kontejnera i kanti za otpad u seoskim mesnim zajednicama. - Aţuriranje katastra divljih deponija - Apliciranje po Javnom pozivu i realizacija projekta uklanjanja divljih deponija na teritoriji opštine u okviru projekta Javnih radova od interesa za Republiku Srbiju . - Povećanje broja reciklabilnih komponenata koje će se primarnom selekcijom odlagati u namenske kontejnere . - Realizacija celogodišnje edukativne akcije upoznavanja pojedinaca i svih sektora lokalnog društva sa domaćom zakonskom regulativom i direktivama EU o potrebi primene mera za poboljšanje upravljanja otpadom i postupanja u skladu sa smernicama ovog Plana.
46
