Методика наставе српског језика и књижевности Предметни наставник: проф. др Тиодор Росић
1. Појам и дефиниција методике наставе српског језика и књижевности (Вук и!атовић" #етодика наставе књижевности као нау$на и наставна дисцип!ина#" Методичка пракса, %р. &'" )**1" год +" стр. ,'1,. етодика као нау$на и наставна дисцип!ина 1. По Поја јам м дефин ефиниц ициј ија а и функ функци ција ја мето етодике дике ка као о науч аучне и наставне јединице. Појам ме изве веде ден н је из гр гр$к $ке е ре ре$и $и / /0 02 233 4 ме мето тод" д" мето тоди дика ка из озна$ава озна$ ава пут" с!е5е с!е5ење" ње" посту поступак пак истра истраживањ живања" а" и!и 67 !ат !атинс инском ком /0283" $име се озна$ава сми9 сми9е ено но и!и и!и п!анско поступање при раду и!и постигнућу каквог успе;а" истине" сазнања" одре5ен пут и на$ин истраживања" ми9ена и рад. <а$ин проу$авања у науци" нпр. поступ поступак ак ана!изе ана!изе"" дедукци дедукције" је" индукц индукције ије и с!. = педаго педагодиј дији и врста врста про проу$ав у$авањ ања" а" наст настав авни ни пост поступ упак ак"" нпр. нпр. прен прено осећи сећи"" дија! ија!о о9ки 9ки (сократовски метод" наставни поступак упитивања и одговарања са цие цием м да се у$е у$еници ници наве навед ду да сами ами изна изна5у 5у сво своја саз азна нањ ња-. а-. етодика етодика је у$ење о медоду. медоду. >ао таква" она је иску$иво аутономна аутономна (педаго9к (педаго9каа- дисцип!ина" дисцип!ина" за раз!ику раз!ику од методологије која је !оги$ка дисцип! дисцип!ина ина.. ?огика ?огика је у фи!озо фи!озофиј фији и наука наука о закони законима ма ми9ње ми9њеа а који; се ваа придржавати при стицању нау$ни; сазнања. = ужем смис!у наука о природи и појмовима судова и заку$ака. етодику тре%а раз!ик !иковати од методологије науке. науке. етодо етодо!ог !огија ија пружа пружа !оги !оги$к $ка а (деф (дефини иниса сање ње осно основни вним м појм појмов ова" а" на$е на$е!а !а к!ас к!асиф ифик икац ациј ијее-"" те;н те ;ни$ и$ка ка (сре (сре5и 5ива вање ње и прик приказ азив ивањ ање е пода подата така ка"" орга органи низа заци цијс јска ка (поде!а пос!а у истражива$ком тиму- и стратегијска (;еуристи$ка 4 из%ор ку$ни; помова" ;ипотеза и теорија- прави!а који; тре%а да се придржавамо у нау$ном сазнању. етодо!огија науке показује како нау$ници стварно раде и како треба да раде. Под нау$ним методом подразумева се на$ин поставања и ре9авања нау$ни; про%!ема" повези пов езивањ вања" а" оце оцењив њивања ања"" о%р о%раз!а аз!агањ гања" а" пов повези езивањ вања" а" кри критико тиковањ вања" а" оцењивања и тазвијања ну$ног знања. Према @н9тајну нау$ни метод насс у$ на у$и и ка каAо Aо су $и $иње њениц нице е је једн дна а с др друг угом ом по пове веза зане не и ме ме5у 5усо со%н %но о ус!овене. <аука је искуствена и рациона!на де!атност. Bвојако се мооже говорити о методи: 1- општа метода као стратегија нау$ног истраживања" )- истраживачка метода као тактика и те;ника истраживања. Први с!у$ај подразумева пеоријска питања а други занатска. ето етод до!о9к !о9ки и се односи носи на мето метод д и!и и!и у$ењ у$ење е о мет ето оду. = нема$ком се $е9ће користи ре$ методиш 4 методски. Методологија 4 (гр$. /02 C DE3 4 ре$" говор- наука о методима нау$ног истраживања. само мост ста! а!на на на нау$ у$на на ди дисц сцип ип!и !ина на ко која ја го гово вори ри о Методика 4 са прави!има" методама" предавања. 1
Методичан зна$и такти$ан" осо%а која има сти!а у пона9ању. Методички 4 терминн везан за методику као нау$ну дисцип!ину и!и за методи$ку праксу. Методски 4 термин везан за појам метода и!и и!и за одре5ене методе. Методичар 4 стру$њак у методици. заок окру руже жено но град градив иво о које које се које које се у Методска Методска јединица јединица 4 за једном предавању може о%радити. о%радити. етоди ет одика ка се де!и на теоријс теоријску ку и практи$ну практи$ну и!и примењ примењену ену методику. Fне су узјамно повезане јер #методи$ка пракса подсти$е теорију а теорија развија и унапре5ује праксу# 4 Вук. етоди етодика ка се о%и$но о%и$но верзуј верзује е за за неко неко предме предметно тно подру$ подру$је. је. Општа методика озна$ава друк$ији назив за дидактику. Bидактика уоп9тено озна$ава ве9тину поу$авања. Fд 1G. века теоријско у$ење о настави као део педагогије. Bанас у$ење о ус!овима поу$авања и у$ењ у$ења. а. <епо <епоср сред едно но актив активно ности сти у орга организ низов овањ ању у наст настав аве е у неко неком м 9ко! 9ко!ск ском ом предм предмет ету. у. Специјалне дидактике се везу везују ју за мето методи дике ке поједини; предмета. Педагогија код Hрка је ве9тина во5ења де$ака" ве9тина" у$ење и наука о васпитавању. =о%и$ајен назив етодика наставе језика и књижевности" а!и је у употре%и и етодика језика и етодика књижевности. Bрагутин Роксандић користи термин етодика одгоја и о%разовања. а!о се кори користи сти те терм рмин ин књиж књижев евна на дида дидакт ктик ика. а. и!и и!ија ја <ико <ико!ић !ић кори користи сти термин етодика наставе српског језика и књижевности. <есумњив је нау$ни статус методике. етодика није педаго9ка дисцип!ина. она се утемеије у предметној струци" тј у науци о језику и науци о књижевности. етодика је аутономна интердисцип!инарна наука која се утемеује у предметној струци. Педа Педаго го9к 9ки и орје орјенти нтиса сани ни мето методи ди$а $ари ри и стру стру$њ $њац аци и педа педаго госк ског ог о%разовања исти$у да је методика педаго9ка дисцип!ина. . !сторијски корени методике као посебне науке >оре >орени ни у дифе дифере ренц нцир ир ању ању дида дидакти ктике ке као као наук науке е о оп9т оп9тим им законитостима наставе на тзв. специја!не дидактике и!и методике. Iсторијско одре5ење методике као специја!не дидактике и!и" 9ире" као специја!не дидактике" педаго9ка наука" педаго9ка дисцип!ина" грана педагогије" део оп9те дидактике итд. = уJ%еницима педагогије и дида дидакт ктик ике е дида дидакт ктик ика а се искњ искњу$ у$ив иво о дефи дефини ни9е 9е као као педао педао9к 9ка а дисцип!ина која проу$ава законитости наставног процеса поједини; прдмета и!и одре5еног ног наста тав вног ног под подру$ја. Према таквом историјско'педаго9ком с;ватању одре5ују се и "ени #адаци, ци$еви и структура. Методика као наука Bефи Bе финис нисањ ање е ме мето тоди дике ке у си сист стем ему у пе педа даго го9к 9ки; и; на наук ука а кр крај ајем ем про9!ог и по$етком овог века наи!ази на оспоравања. <е негира се историјски ток конституисања методике" јер се она свакако разви!а у окрињу педагогије и дидактике. Fспорава се дефинисање ове нау$не дисцип! дисцип!ине ине.. Kавај Kавају у се нове нове терије терије"" истраж истражива ивања" ња" вредно вредновањ вања а и сазнања сазнања методике методике као науке. науке. По!ази9та По!ази9та су у предметној предметној струци струци и садр садржа жаји јима ма стру струке ке.. ето етоди дика ка је по зна$е зна$ењу њу и стру структ ктур ури и %!иж %!ижа а 2
предметној науци него педагодији. По!ази9та њеног утемеења су у !инвистици као науци о језику и књижевности. %еоријско&методолошко %еоријско&методолошк о с'вата"е методике( 1. L; L;ва вата тање ње ме мето тоди дике ке ка као о гр гран ана а пе педа даго гоги гије је и! и!и и пед педаг аго9 о9ке ке дисцип!ине" ). L;ватање методике као науке које происти$е из садржаја предметне науке а не педагогије" &. L;ватање методике као науке у којој се прожимају педагогија и предметна наука" . L;ватање L;ватање методике методике као науке науке која се утемеује утемеује и!и која која се изводи из предметне науке а педагогија" пси;о!огија и друге науке су тзв. грани$не дисцип!ине. дисцип!ине .
етоди$ка интерпретација де!а запо$иње $итањем тога де!а као уметни$ке творевине" његовим доживавањем" разумевањем и с;ватањем од стране у$еника" с!еди потом проу$авање књижевнонау$не !итературе о том де!у (критике" студије" есеји-" а за све то није потре%но познавање педаго9ко'дидакти$не апаратуре. Тек ка када да се де де!о !о о% о%ра ра5у 5ује је на $а $асу су по пост став ава а се пи пита тање ње ње њего гове ве метод мет оди$к и$ке е инт интерпр ерпрета етациј ције е и пита питање ње мет метод оди$к и$ког ог мод моде!а е!а о%р о%раде аде.. е5у е 5ути тим" м" та тајј ме мето тоди ди$к $ки и мо моде де! ! не пр преу еузи зима ма се из ме медо доди дике ке и! и!и и дидактике већ се ствара у ск!аду са природом де!а. Mак и када се припремају истражива$ки задаци за $итање де!а они се траже у самоме де!у" а не у дид ида актици. Lтруктура Lтруктура $аса интерпретац интерпретације ије књиж књижев евно ногг де!а де!а није педа педаго го9к 9ко'д о'дид идак акти ти$н $на а већ већ мето методи ди$к $ка. а. Bидакти$на структура $аса је троде!на: уводни" г!авни и завр9ни део $аса а тава структура је превази5ена и ар;аи$на . етодика науке о јези језику ку и књиж књижев евно ност сти и утем утемењ ењен ена а је у мето методо до!о !оги гији ји наук науке е о књиж књижев евно ност сти и и јези језика ка и за за;т ;тев ева а стру структ ктур уру у $аса $аса која која одго одгова ва!а !а природи књижевног де!а. Lавремена мртодика насставе на књижевности происти$е из самога де!а и то је г!авно по!ази9те за тума$ење књижевног де!а. L!и$но је и са језиком. један методи$ар може савр9ено да зна педагогију и дидактику а!и је то знање неупотре%иво ако не зна језик. етоди$ари етоди$ари који који утемеују утемеују наставу наставу граматике граматике на предметној предметној стру струци ци приг пригов овар арај ају у педа педаго гози зима ма на педа педаго гоги гиза заци цији ји ове ове нау$ нау$не не дисц дисцип ип!и !ине не"" а педг педгоз ози и !инг !ингви вист стим има а на њи;о њи;ово вом м пред предме метн тном ом сцијентизму. сцијентизму. Педагогиза Педагогизација ција је пот$ињавање пот$ињавање нау$ни; нау$ни; садржаја" садржаја" тј. саме саме гра грамати матик ке пед педаго аго9ко 9ком сист систе ему наук наука. а. Педаг едаго огизо гизова вана на меетодика занемарује струку" !ингвисти$ка сазнања.Lцијентисти$ка методика не од%ацује педагогију и дидактику. Lвесни су ко!око су њи; две доприне!е конституисању и развоју. ). Посебност к"ижевно&научни' метода у односу на методику Током тума$ења интерпретатор нема никакве везе с педаго9ким наукама. Nи је д се свестраније ана!изра и о%јасни
3
једно књижевно де!о. Oегов методо!о9ки пут је друк$ији од педаго9ког. >њижевно истраживање је ре!ативно аутономно. 17. Nиеви и задаци наставе књижевности (. <ико!ић" Методика наставе српског је#ика је#ика и к"ижевности" Pеоград" Qавод за уJ%енике и наставна средства" G41)<аставни п!анови и програми имају своје недостатке и сви су привремени, а методика не проу$ава само оно 9то у настави јесте и 9то у њој те$е" већ и све оно 9то %и у њој МО*+О и ва$ало да се остварује. етоди$ка мисао и пракса ос!ањају се на текуће наставне програме и свестрано помажу п омажу њи;овом остваривању" остваривању" а!и с!о%одно иду и испред "и' . етоди$ки видици су увек 9ири од текућег стања у настави" тако да омогућавају предвиа"е и %!аговремено поде9авање око!ности за %оу наставну сутра9њицу. етоди$ка мисао је универза!нија од савремене наставе и не застарева %рзо као 9ко!ски програми. Qато је методика" у односу на текуће 9ко!ске програме" норме и прописе" натпрограмска дисциплина. Fвде ваа имати у виду да се $есто употре%аваним називима Rсавремен Rсавр емена а наст настава# ава# и Rмод Rмодерна ерна наста настава# ва# не изри изри$у $у афир афирмати мативни вни судо су дови ви о на наст став ави" и" ве већ ћ да ту ат атри ри%у %ути ти Rс Rсав авре реме мена на## и Rм Rмод одер ерна на## озна$ озн а$ав авају ају сва сваку ку тек текућу ућу нас настав таву" у" у ко којој јој су го готов тово о уве увек к при присут сутни ни посступци разни по ни; ; вредно носсти ти"" како они инвенти тив вни и високе продук про дуктив тивнос ности" ти" так тако о и они фор форма! ма!ист исти$ и$ки" ки" риг ригидн идни и и до догма гматск тски и. Lтога и уо%и$ајени називи Rстара# и Rнова# 9ко!а" који се некрити$ки се!е се !е у вр врем емен ену" у" да дана насс не зна зна$е $е го гото тово во ни ни9т 9та" а" те са само мо ст ства вара рају ју пометњу. = старом је увек %и!о доста до%рог и новог" а у новоме се одржава пуно с!а%ог и застаре!ог. <аставник је у свом непосредном раду увек на стваралачко стваралачком м почетку, који му омогућава да интегри9е и о%огати нај%оа наставна искуства из про9!ости и сада9њости" те да тако у$ини и користан помак у %удућност. Bета Bетаниј нији и увид увид у ра9$ ра9$!а !ање њену ну предм предмет етно ност ст метод методик ике е на9е на9е наставе може се стећи из самог садржаја и појмовног регистра ове књиге. мето тоди дике ке на наст став аве е ма мате терњ рњег ег је јези зика ка и књ књиж ижев евно ност сти и у -и$еви ме це!ини су сра$унати на %огаћење и унапре5ивање наставне праксе и за постизање 9то %ои; васпитни; и о%разовни; резу!тата. = том оп9тем настојању методика остварује с!едеће задатке: Проу оу$а $ава ва и ис истр траж ажуј ује е ра разн зне е ви видо дове ве по пост ступ упањ ања а у на наст став ави" и" - Пр пров пр овер ерав ава а и; и;"" пр проц оцењ ењуј ује е и ус усав авр9 р9ав ава" а" те та тако ко пр при% и%ав ава а"" о%ра о% раз! з!аж аже е и су суге гери ри9 9е на насста тав вно нојј пр прак аксси фун ункц кцио иона на!н !не е поступке и ваане на$ине рада. - =савр9ава наставнике и оспосо%ава наставни$ки подм!адак за ус успе пе9н 9но о из изво во5е 5ење ње на наст став аве е на св свим им по под дру ру$ј $јим има а на на9е 9егг предмета. - Bоприноси усавр9авању наставни; програма" уJ%еника" стру$не !итературе и наставни; средстава. етодика се посредно и подстрека$ки уку$ује у остваривање сви; сви; цие циева ва наст настав аве е књиж књижев евно ност сти и и мате матерњ рњег ег јези језика ка.. Тако Тако се цие циеви ви мето методи дике ке и цие циеви ви саме аме нас наста тав ве ме5 ме5усо усо%но спаја пајају ју и прож прожим имај ају" у" па заједн заједни$к и$ки и поја$а поја$авај вају у своју своју ефикас ефикаснос ност. т. =с!овно =с!овно се може рећи да су на о%е стране циеви исти" с тим 9то су свр;е мето тод дике у инстру према настав наставним ним задаци задацима. ма. инструмен ментал талном ном односу односу према етодика се о%раћа наставницима" а!и су јој увек у среди9ту пажње 4
сами сами у$ен у$ениц ици и као као акти активн вни и у$ес у$есни ници ци у наст настав ави. и. >рај >рајњи њи цие циеви ви и домети мет ето одике упр управо аво су и под поде9е е9ени прем према а у$ениц еници има и наставнику пред "има. ето етоди дика ка се о%ра о%раћа ћа нас наста тавн вни ицима цима"" ствараоцима наставни; програма и писцима уJ%еника као непосредним пос!еницима који ће ваана методо!о'
). етодика и педаго9ке дицип!ине (B. Росандић" Методика к"ижевнога одгоја & теменици методи$кокњижевне енцик!опедије" Qагре%" Sко!ска књига"1&41GMeđusobne veze znanstven! "s#$%na &"'e(en#)a#)a* nte+(a#)a, T 3а 3аUV UV/ //6 /6W W 67 678X 8XYY 67 678X 8XYY Z Z3/ 3/[6 [6 3/ Y3 Y30Y 0Y\/ \/ ZY ZY07 076W 6W/ / Z ZU/ U/]7 ]76 630 30YY 678\ 67 8\6Y 6Y^ ^ 2Y 2Y3X 3XYYZDY67 8 AUYV8 +% (3Y30/7 7 A AWYWY +%ob oba% a%n n! ! na nauu-n n! ! s sst ste. e.a a (3Y30/ ZV8\ ZV8\7U7 7U7 _]Y\A _]Y\A/ / ZW7U/ ZW7U/"" 3Y30/7 3Y30/7 AWY ZV8\7U7 [YD`A/ ZW7U/" 3Y30/7 3Y30/7 AWY ZV8\7U7 2V8`0U/6/ ZW7U/" 3Y30/7 AWY ZV8\7U7 ^876Y30Y\A/ ZW7U/- 0/ /a83[6Y U/]77 0Y^ 3Y30/7. b/02 b/0 2D D] ]YY Y] V7 V7]D ]DY\ Y\Y0 Y0Y^ Y^ 67 678\ 8\6Y 6Y^ ^ Z Z2V 2V8\ 8\W7 W7 Y30 Y30V7 V7c8 c8W8 W8 U/ U/]/ ]/ / /a8 a8 67 678\ 8\6Y 6Y 2Y3XYZDY677 nt nte(" e("s# s#$% $%na na(na (na .e .eto to"o "o%o+ %o+)a )a** t( t(ans ans"s "s#$ #$%n %na(n a(na a ZVX/ X/3/ 3/ V73 V73DW DW7U7 7U76W7 6W7 678\6 678\6Y^ Y^ Z2V8 Z2V8\W7 \W7 &"'e(en#)a#)e, .eto"o%o .eto "o%o+)a +)a,* ,* ZV 0/ ZVX/3/ ZU/]YU76W7 &nte+(a#)e, 678\6Y^ 2Y3XYZDY67. 2Y3XYZDY67 . dYe/V dYe/V/6XY /6XYW7XY W7XYW7 W7 86807V 86807V ED[7D6 ED[7D6Y^ Y^ 3Y30 3Y30/ /7 7 (ZVYV (ZVYV23D 23DU6 U6E7 E7"" 2V8`0U/ 2V8`0U/6E 6E7" 7" ^876 ^876Y30 Y30Y\ Y\AAE7" E7" 0/^6 0/^6Y\ Y\AAE7E7- 0// 0//DWDWYY 3/ 67 V7]E V7]EV7 V76Y 6Y\7 \7U7 U76W 6W8 8 ZV/2 ZV/2/ /07 07 Y30V Y30V7c 7cYU YU7 76W7 6W7 Y U2Y 2Y ZV/ ZV/7 7 3U 3UW/UV W/UV36 36 W 3Z/' 3Z/'XY XYW7 W7DY DY]7 ]7XY XYWY WY.. T A60/ 60/A3 A3008 2Ye/V/6XYW7XYW/ 678D/ Z3/[6 /30 ]78]Y7 2Ye/V/6XYW7XYW7 Z/27'EEYW3A/ ]676 ]6763 30Y 0Y (]67 (]676 630Y 30Y 2E 2EW8 W8 Y [V7] [V7]U U76 76W8 W8 ' /28A /28AD DEY EYWYWY-. -. dV8E dV8EYY 3W/V 3W/V ]67 ]67\7U \7U7 7 Y60/ Y60/'E 'EV7X V7XYW7 YW7 678\6 678\6Y^ Y^ 2Y3XY 2Y3XYZD ZDY6 Y67. 7. fVX/ VX/33 Y60/ Y60/EV7 EV7XY XYW/ W/ 678\ 678\6Y^ 6Y^ 2Y3XYZDY67 0U7V7 /0 20343536787 20343536787 7902:47;<7579=:936= 7902:47;<7579=:936= 7;0:=>7?=98=. /'e(en#)a#)a $e"a+o+)s0e znanost f/27EEYW7 f/27E EYW7 W/ 8`D7 8 e7]8 UD730Y0/ 2Ye/V/6XYW7XYW/. T AUYV8 Z/27EEYW/ V7]UYD/ 38 3/ V7]DY\Y0/ 678\6/ 2Y3XYZDY6/" AW/ 38 2[YD/ Y 307083 7A72/3AY^ 2Y3XYZDY67 (ZV/27W8 3/ A7 37307D6/ 2Y3XYZDY6/ 8 UY3A`AD3AY 83076U77-. @7A2:29<78=<78= ;2 3;0?=:/82 :2= :2420932 B:702:78/. C?=B= 47;<7579= 32D/82 ;?38 :2420 7;0:=>7?=98= 7 :782:=?= / 2034353EB3&27& ;02353EB/ ==:=0/:/. T 0W 2Ye/V/6XYW7XYWY Z3/[76 ZDc7W 2[YW7 /02YA7" AW7 A W7 W/ 0V72YXY67D6 0V72YXY67D6 ZVYZ727D7 ZVYZ 727D7 Z/27EEYWY. Z/27EEY WY. 5
Meto"0a $e"a+o+)a b/02YA7 A6WYc/U6E7 U73ZY076W7 Y [V7]U76W7 ZV/2/06 3/ ZU/]8W/ 3 Z/27E`AY 2Y3XYZDY677" W/V se bav U73ZY076Wg Y [V7]U76W/. hUW8 0//DW 0/ /DW68 68 ZV ZV/2 /2/06 /0630 30 /0 /02Y 2YA7 A7 ZV ZV67 67D7] D7]YY Y]U Y]U76 76 Z2 Z2V8\ V8\W7 W7 Z/2 Z/27E 7EEYW EYW/. /. h73UW630 (7806630- 80//DW8W/ 67 37 372 2Vc7W8 0n)1evne u.etnost Y nau0e o 0n)1evnost2 Y2/60Y0/0 /02YA/ 67 0//DW8 6W/6E Y3^2Y`6E 372Vc7W7 (A6WYc/U68/06Y\AE7 Y A6WYc/U6678\6E-. i3^2Y`6Y 372Vc7W" ZV/7 0/VYWY 2Y27A0 2Y27A0Y\A Y\AE7 E7 ZV/6 ZV/637" 37" 3W/`0 3W/`07 7 3/ 8 U73ZY0 U73ZY06'[ 6'[V7] V7]U6 U6YY ZVX/ ZVX/33 8 3UY 3UY 6W/EUY ZW7U6Y [DYXY7. T 0 ZV/638 30U7V8W/ 3/ 383V/0 V7]DY\Y0Y^ 2Y3XYZDY67 Y] Z2V8\W7 Z/27EEYW/ Y 2V8EY^ 678\6Y^ Z2V8\W7. j263 /02YA/ A6WYc/U6E7 U73ZY076W7 Y [V7]U76W7 ZV/7 Z/27EEYW3AY 2Y3XYZDY677 ZVYA7]8W/ 3DW/2/k7 3^/7. +lhfimlnop i jqrlsj+lnop Z`0/VYW3AY W3AY 3Y30/ 3Y30/ U73ZY076W8 Y [V7]U76W [ V7]U76W8 8 3e"a+o+)a ' Z`0/VY Meto"0a ' Z3/[76 0/VYW3AY 3Y30/ 67307U6 ZV/2/08 YDY Z2V8\W8 Z`0Y 0/VYW3AY 0/VYW3AY 3Y30/ 3Y30/ 67307UY Y Z8\7U76W8 Z8 \7U76W8 /"a0t0a ' Z`0Y Meto"0a ' Z3/[76 0/VYW3AY 3Y30/ 67307UY Y Z8\7U76W8 8 ZW/2Y6 67307U6 ZV/2/0 b/02Y b/0 2YA7 A7 83Z 83Z30 307UD 7UDW7 W7 38V 38V726 726W8 W8 Y 3 2V8 2V8EY EY Z/2 Z/27E 7EEYW EYW3AY 3AY 2Y3X 2Y3XYZD YZDY67 Y677: 7: Z/2 /27E 7E` `AA Z3Y 3Y^ ^D DEY EYW W " Y300V Y3 VYW YW Z/2 Z/ 27E 7EE EYW YW/" /" 762V 2V7E 7E EY EYW W" " Z/27EEYW 3D[26E7 UV//67" Z/27E`A UV//67" Z/27E`A 760VZDEYW Y 2V. 3(e".etn sao"nos fV/2 fV/2/ /06 06YY 372 3726 63Y 3Y Z/27E Z/27EE EYW3 YW3AY AY^ ^ 2Y3XY 2Y3XYZD ZDY6 Y67 7 Y /0 /02Y 2YAA/ A6WYc A6WYc/U /U6 6E7 E7 U73ZY076W7 Y [V7]U76W7 30U7V8W8 3/ 67 UY`/ 6YU7. f/27EEYW7 A7 Z`0Y 0/V 0/VYWYW3AY 3AY 3Y30/ 3Y30/ U73ZY U73ZY07 076W 6W8 8 Y [V7] [V7]U U76 76W8 W8 682Y 682Y /02 /02YXY YXY A6WYc/ A6WYc/U6 U6E7 E7 U73Z U73ZY0 Y076 76W7 W7 Y [V7 [V7] ]U7 U76W 6W7 7 3UW 3UW/ / 0/V 0/VYW YW3A 3A/ / 3Y30 3Y30/ // / AWY WY 3/ ZVYD ZVYD7E 7Ea a8W 8W8 8 (ZV/V7a8W8(ZV/V7a8W8- 8 3AD728 3 Z3/[630Y7 A6WYc/U6E7 U73ZY076W7 Y [V7]U76W7. dY27A0YA7 682Y o$4taa na-e%a $(av%a o nastav $ou-avan)u* 8\/6W7 2Y27A0Y\A 2Y27A0Y\AY^ Y^ 3/VU7 3/VU7 Y `AD7 `AD7 V7]DY\Y0Y [DYXY7 67307U/ Y Z8\7U76W7 Z8\7U76W7 AWY 3/ 3/ ZVYD7Ea8W8 Z3/[630Y7 A6WYc/U6E7 U73ZY076W7 Y [V7]U76W7. b/aY263Y /02YA/ Y Z/27EEYW3AY^ 2Y3XYZDY67 \Y08W8 3/ 67
3DW/2/kY V7]Y677: 67 6YU8 U73ZY06'[V7]U6Y^ XYDW/U7 (0/D/D`A7 V7]Y6767 6YU8 ZVEV7YV76W7 (30U7V76W7 A8VYA8D767 6YU8 VE76Y]7XYW/ U73ZY06'[V7]U6E7 ZVX/37 67 6YU8 UV/26U76W7 U73ZY06'[V7]U6Y^ Z30YE68k7 67 6YU8 ZVW/67 U73ZY06'[V7]U6E7 3Y30/7. Meto"0a $s!o%o+)a
t6WYc/U6 U73ZY076W/ Y [V7]U76W/ 80//DW8W/ 3/ 67 3Z]67W77 AW/ 80UVa8W8 Z3Y^DEYW3A/ 2Y3XYZDY6/ Y 0/VYW/. b/02YA7 ZV/8]Y7 Z3Y^DEYW3A/ 3Z]67W/ Y 8ADW8\8W/ Y^ 8 3UW 3Y30/.
6
n7 36U8 3Z]67W7 (azvo)n (azvo)ne e $s!o%o $s!o%o+)e +)e 80UVa8W/ DY0/V7V6Y Y \Y070/DW3AY V7]U V7 ]UW W 8\ 8\/6 /6YX YX7u 7u 8\ 8\/6 /6YA YA7 7 Y 0Y 0YZ ZD DEY EYW8 W8 \Y \Y07 070/ 0/DW DW7u 7u\Y \Y07 070/ 0/DW DWYX YX7. 7. i] $s!o%o+)e osobe Y 6W/6Y^ 0/VYW7 &$s!oan &$s!oana%ze* a%ze* $s!o $s!o%o+)e %o+)e u-en)a* b!evo(st-0 b!evo(st-0e e $s!o%o+)e* +e4ta%t5$s!o%o+)e* 0o+ntvne $s!o%o+)e, ZV/8 ZV /8]Y ]Y7 7 3Z 3Z] ]67 67W/ W/ AW W/ / 8E 8EV7 V7a8 a8W/ W/ 8 / /0 02Y 2Y\A \A/ / 0/ 0/V VYW YW/ / . n7 ZV/2 ZV/2D D`A `A8 8 Z3Y^D Z3Y^DEY EYW3A W3AY^ Y^ 3Z]67 3Z]67W7 W7 80UVa8 80UVa8W8 W8 3/ Z3/[ Z3/[6 630Y 30Y Z/VX/Z Z/VX/ZXYW XYW/ / A6WYc A6WYc/U6 /U6Y^ Y^ 372Vc7W7 (A6WYc/U68W/06Y\AY^ Y 678\6Y^-" DY0/V7V6 Y`DW `DW/6W/ Y 3Z]67 3Z]67U76 U76W/" W/" /30/03 /30/03AA 2cYUD 2cYUDW7U W7U76W 76W/" /" DY0/V7 DY0/V7V6 V6'/3 '/30/0 0/03A7 3A7 A86YA 86YA7XY 7XYW7" W7" 377A087DY]7XYW/ Y 0YU7XYW/" Y7EY670YU6Y Y /XY67D6Y ZVX/3Y Y 2V. 2V. Meto"0a 0o.un0o%o+)a
b/02YA b/02 YA7 7 \Y \Y07 076W 6W7 7 A6 A6WY WYc/ c/U6 U68 8W W/0 /06Y 6Y\A \AY^ Y^ 0/ 0/A3 A30 0U7 U7 80 80/ //D /DW8 W8W/ W/ 3/ 67 3Z]67W7 3Z] 67W77 7 Z3Y^ Z3Y^D DEYW/ EYW/ Y A8 86YA 6YAD DEYW/ EYW/ (0/ (0/VY VYW/ W/ Y6e Y6eV V7XYW 7XYW/ / ' [7 [7UYW UYW/36/ /36/ 0/VYW/-. n7 ]737277 0Y^ 2Y3XYZDY67 [DYA8W/ 3/ %te(a(no5estets0a DY0/V7V6'/30/03A 6'/30/03AW W A A86YA 86YA7XYWY 7XYWY A6WYc/U A6WYc/U68W/0 68W/06Y\AY 6Y\AY 0/A30 0o.un 0o .un0a 0a#)a #)a22 T DY0/V7V ZW7UDW8W/ 3/ A7 ZV/63Y0/DW [7UYW/30Y (Y6eV7XYW7-" 7 \Y070/DWu\Y070/DWYX7 A7 ZVY70/DWu ZVY70/DWYX7 Y6eV7XYW7. Y6eV7XYW7 . vY0/V7 vY0/V7V6 V6'/3 '/30/0 0/03A 3A7 7 A A86 86YA YA7XY 7XYW7 W7 8ADW8\ 8ADW8\8W/ 8W/ A6070 6070YU6 YU68 8 V/X/Z V/X/ZXYW XYW8" 8" 0W. UY`/]67\630 VYW/\Y Y Y3A7]7. t86YA7XYW7 Y7 Z3/[68 ZVY/68 8 [DYAU76W8 67307U/ Y 67]YU7 3/ 2Y27A0 2Y27A0Y\A Y\A A A86 86YA YA7XY 7XYW W.. dY27A0 dY27A0Y\A Y\A7 7 A86YA 86YA7XY 7XYW7 W7 30U7V 30U7V8W/ 8W/ 3/ 8 V7]DY\ V7]DY\Y0Y Y0Y ZW7U6 ZW7U6Y Y [DYXY [DYXY7 7 ]7UY36 ]7UY36 2 372Vc7 372Vc7W7" W7" 67307U 67307U6Y 6Y 83DU7 83DU7 Y ]727 ]72707 07AA7. hU7A hU7AYY /0 /02Y 2Y\A \AYY 3Y30 3Y30/ / 83Z 83Z30 307U 7UDW DW7 7 Z3/ Z3/[6 [68 8 2Y27 2Y27A0 A0Y\ Y\AA8 A86YA7XYW8. 6aze 0n)1evno+a o"+o)a ob(azovan)a n7 0//DW8 Z3Y^DEYW3AY^ Y30V7cYU76W7 (Y30V7cYU76W7 V7]UW6/ Z3Y^DEYW/- 0/ /A3Z/VY/607Y6Y^ Y30V7cYU76W7 /02YA/ 80UVa/6/ 38 e7]/ (Z/VY2Y]7XYW7A6WYc/U6E7 2EW7 Y [V7]U76W7. F=G2 H 343I792
1. e7]7 ' ZV/2`AD3A V7]2[YW/ t6WYc/U6 U73ZY076W/ 30U7V8W/ 3/ 8 V2Y0/DW3A/ V2Y0/DW3A/ 28 Y 8 ZV/2`AD3AY ZV/2`AD3AY 83076U77. d/X7 Y]V7c7U7W8 3Z3[630 2cYUDW7U76W7 2E7a7W7 Y DYAU7. dcYUDW7W/ Y3A7]8W8 6/U/V[7D6 Y U/V[7D6. r72 3D8`7W8 \Y076W/ 8W/06Y\AY^ 0/A30U7 (30Y^U7 Y AV7kY^ ZV]6Y^ 0/A30U7-. fV/UD727U7 782Y0YU67 V/X/ZXYW7 (3D8`6 ZVY76W/- 0/A307. f3/[6 ]76Y76W/ ZA7]8W8 ]7 2V73A/ YEV/ Y XV076/ _DU/. f70/ 30Y^U/ Y V72 Y^ A7]8W8 (V7]UYW/67 DYV3A7 /VYW7-. vYAU/ E8 DYAU6 ZVYA7]70Y. ). e7]7 - `AD3A V7]2[DW/ - ZVU7 0VY V7]V/27 (2 w. 2 x. E2Y6/&. e7]7 ' V7]2[DW/ 2 x. 2 1). E2Y6/ (." 7
s7Z\Y6W/ 3Y30/703A (2Y27A0Y\A'/02Y\AY-" 3Y`DW/6 A6WYc/U6 U73ZY076W/ Y [V7]U76W/ ZV/7 7A087D6Y 67307U6Y ZVEV7Y7. T\/6YX/u8\/6YXY Y]V7c7U7W8 8 DY0/V7V6'/30/03AW A86YA7XYWY A86YA7XYWY U/ 3Z3[630Y: 3Z3[630 /30/03AE Z/VXYZYV76W7 3Z3[630 2cYUDW7U76W7 Y 8cYUDW7U76W7 3Z3[630 ]7Y`DW76W7 (e7607]YW3AE7 Y`DW/6W73Z3[630 Z7k/6W7 ZW/2Y630Y 3Z3[630 Z67UDW76W7uV/ZV28AXYW/ e7[8D/ 3Z3[630 ZV/Z]67U76W7 0// 3Z3[630 V7]DYAU76W7 UV30/ 0/A307 (30Y^" ZV]73Z3[630 /0Y\A/ Y 3XYW7D6/ A7V7A0/VY]7XYW/ DYAU7 3Z3[630 V7`\D76WYU76W7 0/A307 3Z3[630 ZY3YU76W7 0/A307 67YU6'V/7DY30Y\A7 e7]7 Y w. V7]V/2hZ3[630Y Y] ZV/0^26E V7]2[DW7 23/c8 UY`8 V7]Y68. n7YU6'V/7DY30Y\A8 (Y/0Y\A8 e7]8- 672W/`07 AVY0Y\A'V7DY30Y\A7 e7]7. vY0/V7Y ZY3 8ADW8\8W/: 673DU" Y/ Y ZV/]Y/ 780V7" UV308 0/A307" 0/8" W/]YA" 36U6/ 30YD3A/ ]67\7WA/. . e7]7 'V7]2[DW/ 2 1&. 2 1,. E2Y6/ (G." y. Y x. V7]V/2z7]7 DY0/V7E7 V7DY]7. t6WYc/U6/ DYAU/ 2cYUDW7U7W8 3 V7D6E7 ED/2Y`07. i]V7c7U7W8 3UW/ V7D6/ X/6/ Y 307UU/. /02YA7 Z8\7U76W7 Y ZV8\7U76W7 A6WYc/U68W/06Y\AE7 A6WYc/U68W/06Y\AE7 0/A307 { /02YA7 A6WYc/U6Y^ V2U7 Y UV307 { /02YA7 0/VYW/ A6WYc/U630Y { /02YA7 ZUYW/30Y A6WYc/U630Y { /02YA7 A6WYc/U6E7 2EW7 8 d[Y { /02YA7 A6WYc/U6E7 2EW7 Y [V7]U76W7 36U6`AD3AY^ 36U6`AD3AY^ /02YA7 A6WYc/U6E7 2EW7 Y V/26W`AD3AE7 V/26W`AD3AE7 308Z6W7 /02YA7 A6WYc/U630Y UY3A`AD3A/ UY3A`AD3A/ AZ7V70YU67 /02YA7 b/07/02YA7 /02YA7 Y]U76Y630Y08XY67D6E7 2EW7 Y [V7]U76W7 i30VYW7/02YA/ /02Y\A7 AVY0YA7.
&. Fднос методо!огије и методике (В. и!атовић" #Fднос теоријске и методи$ке интерпретације књижевног де!а#" у: В. Nветановић" В. и!атовић" @. Kовановић: Методика наставе српског језика" =$итески факу!тет у Pеограду" 1xx," стр. x4,)-
8
Природне науке су много доприне!е да се појам методе одомаћи у науци о књижевности. Lкептици" верујући да је књижевно де!о ирациона!но" 9то у одре5еном смис!у и јесте" пори$у могућност нау$ног разоткривања тог ирациона!ног. >њижевно се де!о готово по прави!у отима методама и поступцима тума$ења . Lумња у кона$ност сазнавања књижевног де!а не даје нам за право да посустанемо у трагању за најприк!аднијим теоријама. Iзраз Rнајприк!адније теорије# подразумева поступак и!и поступке тума$ења којима се супти!но књижевно ткање понајмање о9тећује. Lмисао ана!ити$ког ск!апања није да отвори и раскомада књижевно де!о и да" потом" над тим ру9евинама говори о његовој !епоти. Lвр;а ана!изе је да пову$е анатомски рез" не гу%ећи из вида це!окупност и !епоту де!а. одерна су тума$ења књижевности уне не! !а не9то ви9 и9е е поузданости у науку о књижевности" утврди!а су одре5ене појмовне системе" извр9и!а систематизацију" а!и и отвори!а нови про%!ем назван наз ван ' п!у п!ура! ра!иза изам м тум тума$е а$ењск њски; и; пос поступа тупака. ка. >њи >њижев жевно но се де! де!о о с г!еди9та одре5ени; методо!огија не посматра це!овито. <апротив" свака књиже књижевна вна метод методо!ог о!огија ија предс представа тава специј специја!исти а!исти$ки $ки прист приступ уп књижевном де!у" %ави се" дак!е једном врстом уметни$ки; феномена а друге потискује у други п!ан и!и и; сасвим занемарује. Постава се питање да !и свака од методо!огија" %и!о да је ре$ о фено феноме мено но!о !оги гији ји"" форм форма! а!из изму му"" стру структ ктур ура! а!из изму му"" семи семиот отиц ици и итд." итд." прави мање и!и ви9е опро простив тиве гре9ке с о%зир зиром на своју једностраност ' односно" на своју ускоспеција!исти$ку де!атност. П!ур П!ура! а!из изам ам тума тума$е $ењс њски ки; ; пост поступ упак ака а не о%ез о%ез%е %е5у 5ује је инте интегр гра! а!но но ви5е ви5ење ње књиж књижев евно ногг де!а. де!а... >њ >њиж ижев евно но де де!о !о св свој ојом ом с! с!ож ожен ено9 о9ћу ћу ' 9ири 9и рино ном м пр про% о%!е !ема ма ко које је по покр крећ еће" е" де де!и !ика катн тно9 о9ћу ћу ис иска кази зива вања ња"" %огатством зна$ења" на$ином организовања књижевне гра5е итд." оста ос таје је не недо дости стижн жно" о" нес несаг аг!е !еди диво во"" а! а!и и и из изазо азовн вно о за књ књиж ижев евно ногг истражива$а. Iзгра5ивање истражива$а. Iзгра5ивање књижевнонау$не стратегије подразумева при! при!аг аго5 о5ав авањ ање е тума тума$а $а конф конфиг игур урац ациј ији и књиж књижев евно ногг де!а" де!а" њего његову ву спосо%ност да из $аса у $ас мења своје кретање по ирациона!ним пред преде! е!им има а удс удско когг ду;а ду;а.. Тума$ мора %ити теоријски спреман да сав!ада све препреке" да се не споти$е" да се про%ија и знањем" и !уцидно9ћу !уцид но9ћу"" и интуиц интуицијом" ијом" да %уде сна!ажив сна!ажив и недв недвосми осмис!ен" с!ен" да му ко конф нфиг игур урац ациј ија а де де!а !а на наме меће ће и ри рита там м и ме мето тодо до!о !оги гију ју ра рада да.. То танано играње по жици пре!ази у ствара!а9тво посе%не врсте" у уметност тума$ења. тума$ења. <а крају" та осо%ена ду;овна авантура не сме %ити крунисана самозадовоством. <апротив" сазнање инте интер рпрет претат атор ора а мора мора %ити %ити праћ праћен ено о све9 све9ћу ћу о ус!о ус!ов вен енос ости ти и ре!а ре!ати тивн внос ости ти тума тума$е $ењс њски ки; ; пост поступ упак ака" а" све9 све9ћу ћу да и нај% нај%ог огати атија ја интерпретација не исцрпује књижевно де!о. П!ура!изам тума$ењски; поступака донео је ве!ико о;ра%рење" а!и а! и и не несп спор ораз азум уме. е. По Поку ку9а 9аји ји да се из изгр град аде е ка кано нони ни ту тума ма$е $ења ња универза!но униве рза!но примениви примениви на све врсте уметни$ки; текстова текстова ви9е су о;ра%рење него преокрет. преокрет . Qна$и" и уз о$иг!едно напредовање науке о књижевности данас говоримо о ре!ативности метода и поступака интерпретације. Fпредеење тума$а за одре5ени теоријски концепт 9
тума$ења мора да происти$е из структуре књижевног де!а. @ко смо до%ро до%ро с;вати с;вати!и !и циеве циеве науке науке о књижев књижевнос ности" ти" можемо можемо постав поставити ити пита питање ње ' да !и раз азне не књиже њижев внона нонау$ у$не не мет ето одо!о о!огије гије не зна зна$е пре! пре!аз азак ак из једн једног ог појм појмов овно ногг сист систем ема а у друг други. и. @ко @ко је та тако ко"" онда онда раз!и$ита тума$ења књижевног де!а" с!иковито говорећи" !и$е на осва осваја јање ње вр;а вр;а пира пирами миде де ' важн важно о је стић стићи и до њено њеногг вр;а вр;а"" мање мање је важн важно о којо којом м ћемо ћемо стра страно ном м ићи. ићи. @ко @ко нам нам свак свака а стра страна на пирам пирамид иде е о%ез%е5ује подједнак ква!итет кона$ног сазнања" онда није %итно да !и ћемо се опреде!ити за овај и!и онај поступак. = овом с!иковитом представању књижевни; теорија постоји једна око!ност која нас опом опомињ иње е да ства ствари ри не упро упро9ћ 9ћав авам амо о у њи;о њи;ово вом м уоп9 уоп9та тава вању њу.. Та око! око!но ност ст је веза везана на за ауто ауто;т ;тон ону у стру структ ктур уру у и инди индиви виду дуа! а!но ност ст књижевног де!а. Lвако књижевно де!о је свет за се%е и морамо га тума$ити уважавајући његову уметни$ку индивидуа!ност. При;ватимо !и %ар и де!ими$но мисао да је свака теорија сива а да је са само мо зе зе!е !ено но др дрво во жи живо вота та"" у$ у$ини иниће ћемо мо мо можд жда а ра разу зум мив ивиј ијим им однос изме5у књижевне теорије и књижевне уметности. Трагање за књиж књижев евни ним м те теор ориј ијам ама а изра изразз је $ове $овеко кове ве потр потре% е%е е и неми немира ра да разоткрије књижевно де!о. Mовек све то $ини у име !епоте коју је немогуће разоткрити. Принцип нау$ности у науци о књижевности ни при%!ижно није исти истом принципу у природним наукама . >њиже >њижевне вне теори теорије" је" %ез о%зира на изгра5еност њи;овог појмовног система" не могу строго математи$ки интерпретирати књижевно де!о. <е могу" јер јо9 не опер оп ери9 и9ем емо о ме мерн рном ом је једи дини ницо цом м књ књиж ижев евно ногг зн зна$ а$ењ ења. а. о ожд жда а је трагање за таквом мерном јединицом ствар %удућности" за сада је то уза! уз а!уд удно ност ст ко која ја сн снаж ажно но по подс дсти ти$е $е ма ма9т 9ту у те теор орет ети$ и$ар ара. а. <о" у а!;емијским радионицама савремени; теорети$ара !итературе има знакова о;ра%рења. Теоријска интерпретација књижевног де!а зна$и заснованост тума тума$е $ења ња на једн једном ом мето методу ду"" однос односно но мето методо до!о !оги гији ји 9то се може може назв назват ати и специ специја ја!ис !исти$ ти$ки ким м тума тума$е $ење њем" м" и!и и!и на ви9е ви9е мето метода да и!и и!и метод методо!о о!огиј гија" а" истовр истовреме емено" но" 9то се може може назвати назвати интегр интегра!но а!но и!и комп! омп!ек ексн сно о тума тума$ $ење ење књиже њижев вног ног де!а. е!а. >! >!ас аси$ и$на на је ме мето тоди дика ка књижев књи жевнос ности ти изг изгра5 ра5ива ива!а !а пос посред редни$ ни$ки ки одн однос ос изм измеду еду књи књижев жевног ног де!а де !а и у$ у$ени еника ка ка као о ње њего гово вогг ко конзу нзу'м 'мен ента та.. Fн Fна а се %р %рину ину!а !а св свој ојом ом инстр ин струк укти тивно вном м пр прир ирод одом ом за пр приј ијем ем књ књиж ижев евно ногг де де!а !а од ст стра ране не у$ен у$ еник ика а па се гр гран ани$ и$и! и!а а с пе педа даго го9к 9ком ом ко кому муни ника каци цијо јом м и! и!и и је педаго9ка педаг о9ка комуникација комуникација $ини!а њену основу. @подикти$ност такве методике противење је природи књижевног де!а" спец специф ифи$ и$но ност стим има а њего његове ве с!ож с!ожене ене есте естетск тске е стру структ ктур уре. е. >!аси$на метод мет одика ика је ист истори оријск јско'п о'пози озитив тивист исти$к и$ка. а. Fна уме уметни тни$ко $ко под подре5 ре5ује ује неум не умет етни ни$к $ком ом"" књ књиж ижев евно но ва ванк нкњи њиже жевн вном ом.. Oен компромис с педагогијом" односно с дидактиком" и9ао је на 9тету књижевности као уме уметнос тности ти.. Oено Oено појм појмов овно но сво5 сво5ењ ење е на ве9т ве9тин ину у прен прено9 о9ењ ења а знањ знања" а" и само само на то то"" комп компро роми мито тов вање ање је мет ето одике. ике. >!ас >!аси$ и$на на методика занемарује отвореност књижевног де!а. Oено аподикти$ко су5ење су5ење заснов засновано ано је на ар;аи$ ар;аи$но' но'дог догматс матским ким критер критерију ијумим мима. а. Fна није с;вати!а моде!ативност књижевног де!а" посе%но моде!ативност његовог тума$ења Fна је изри$ито практицисти$ка. практицисти$ка.етодо!огиј ија а је доприне не! !а пр про омени статуса методике.. о методике оде дерн рна а ме мето тоди дика ка не по пори ри$е $е ва ваа ано ност ст пе педа даго го9к 9ке е кому ко муник никац ациј ије" е" а! а!и и се пр прот отив иви и св свак аком ом о% о%!и !ику ку пе педа даго гоги гиза заци ције је.. = 10
експанзији педаго9ки; наука данас неки виде опасност за књижевно де!о де !о"" је јер р оп опер ери9 и9ућ ући и в! в!ас асти тити тим м по појм јмов овни ним м си сист стем емом ом на те тере рену ну !итературе педагогија не води ра$уна о њеним специфи$ностима . Fтуда се савремена методика књижевности одупире педагогији и!и је можда од%ацује а при%!ижава се књижевној методо!огији" методо!огији" односно књижевно'теоријском сазнању" тражећи у њима подстицаја за своју мето методи ди$но $ност. ст. >њиж >њижев евну ну мето методо до!о !оги гију ју и мето методи дику ку књиж књижев евно ност сти и посматрамо у њи;овој узајамности. Теоријску интерпретацију књижевног де!а при;ватамо као предра предрадњу дњу сваке сваке до%ре до%ре метод методи$к и$ке е интерп интерпрет ретаци ације. је. етодик етодика а не може %ез методо!огије. Теоријска интерпретација књижевног де!а" %ез о%зира на то да !и је специја!исти$ка и!и комп!ексна" свој појмовни систем и свој своје е појм појмов овне не катег категор ориј ије е прено преноси си на мето методи дику ку.. е ето тоди дика ка је у двоструко двос трукојј у!ози: (1- преузи преузима ма теориј теоријски ски концеп концептт интерпр интерпретациј етације е и ()- поку9ава да га методи$ки организује како %и помог!а у$енику да на нај%ои на$ин прими књижевно де!о. @ктивности наставника на $асу морају %ити до%ро теоријски осми9ене. Pез до%ре теоријске заснов зас новано аности сти тум тума$е а$ења ња нем нема а ни мет методи оди$ке $ке.. Тео Теориј рија а пок поку9а у9ава ва да књижевно де!о разоткрије у свој његовој с!ожености " а методика се конкретније %ави путевима тог разоткривања у настави. Теорија и методика метод ика су по!уг по!уга а којим којима а се подиж подиже е књиже књижевно вно де!о да %и се %ое освет!и!о.. <еоп освет!и!о <еоп;о ;одн дно о је пове повест сти и %риг %ригу у о то томе ме да та по!у по!уга га"" како како ре$е један теорети$ар" не %уде тежа од терета који подиже. Fднос теоријске и методи$ке интенпретације однос је мето методо до!о !оги гије је и мето методи дике ке.. ето етоди дика ка"" не ви9е ви9е као као спец специј ија! а!на на дидак идакти тика ка"" преу преузи зим ма %огат огато о сазн сазна ање мет ето одо!оги !огије је наук науке е о књижевности" па је с правом неки називају наставном методо!огијом. ожда је израз наставна методо!огија прик!аднији и за дана9ње с;ватање методике као дисцип!ине при;вативији. Q%ог тога то га %и %и!о %и!о до%р до%ро о разм размот отри рити ти могу могућно ћност ст њего његово вогг оз озва вани$ ни$ењ ења. а. Lвр;а Lвр;а метод методи$к и$ке е интерп интерпрет ретаци ације је није није да некрит некрити$к и$ки и подраж подражава ава одре5ене теоријске мајсторије" поготову не теоријске егзи%иције и помо помода дарс рств тво" о" већ већ да те теор ориј ијск ско о сазна сазнање ње"" з% з%ог ог њего његове ве нау$н нау$нос ости" ти" искористи на нај%ои на$ин. @утономност методике подразумева њену теоријску и метод методо! о!о9 о9ку ку изгр изгра5 а5ено еност ст.. ето етоди дика ка не %и тиме тиме изгу изгу%и %и!а !а свој своје е традиц традицион иона!но а!но како, оно остаје" а!и се доводи у $врсту везу са пита питањи њима ма шта и #ашт тојј мето методо до!о !о9к 9кој ој осно основи ви шта & како ' #ашто. о. <а то метод дика ика не %и %и!а %и!а само само ве9ти е9тина на"" она %и %и!а и!а %!ижа !ижа #ашто мето пред предме мету ту испи испити тива вања ња"" а!и а!и и свр; свр;ов овит итос ости ти то тогг при% при%!и !ижа жава вања ња.. ето етоди ди$к $ки и праг прагма мати тиза зам м зна$ зна$и и осир осиром ома9 а9ењ ење е и књиж књижев евно ност сти и и наст настав аве. е. Fтуд Fтуда а потр потре% е%а а за стр стру$но $но9ћу 9ћу наст настав авни ник ка. @ 9т 9та а је стру$ност| стру$ност| То је ква!ификов ква!ификовано ано познавање познавање предмета предмета испитивања. испитивања. >ва!ификовано познавање естетског предмета посигурно се темеи на методо!огији науке о књижевности. Fтуда потре%а за методо!о9ким изгра5ивањем методике. (Iз з%орника Мето =$ите еск ски и Методи дика ка на наст став аве е спск спског ог је#и је#ика ка" =$ит факу!тет у Pеограду" 1xx," стр. x',).-
11
. F%разовни" васпитни и функциона!ни циеви наставе српског језика и књижевности (. <ико!ић" Методика наставе српског је#ика је#ика и к"ижевности" 1&4 ),Jбра#овни ци$еви K односе се на стицање #на"а кроз разне о%!ике наставног подстицања и с!о%одни; активности у$еника. =смерени су на упознавање и с;ватање одоварајући; појмова, чи"еница, појава и #аконитости. = настави језика и књ. према сазнау упознавање јези$ки; појава и појмова" граматике и сти!ски; осо%ености де!а" разумевање !ингвисти$ке и књижевнонау$не термино!огије. }!ементарни; $ињеница иманентни; књ. де!оима: !ирике" епике (тема" фа%у!а" сиже" композиција" мотиви" мотивациони систем" !икови" нарација" дескрипција" језик" драмски говор" моно!ози... Lаспитни ци$еви K односе се на стицање врлина и по#итивни' навика. <а разијање морални' с'вата"а и усвајање културног понаша"а.. <ајоп9тији ци наставе је у 'умани#ова"у и понаша"а социјали#ова"у личности. >њижевност има јак подстрек за остваривање многи; циева саподру$ја мора!ног" радног" и!те!ектуа!ног" естетског и уоп9те ;уманисти$ког васпитања. Васпитни циеви се остварују доживавањем" сазнавањем сви; %итнији; $ини!аца у уметни$ком де!у. де!у . 12
Практични MфункционалниN ци$еви K стицање уме"а, способности, способности, радни' навика и искуства која која се могу применити у прак<и: $итање и писање" сав!адавање примењени; о%!ика говорне ку!туре и писмености 9то подсти$у о%!ици говорни; и писмени; веж%и (грамати$ке" ортоепске" !екси$ке" семанти$ке" синтакси$ке" описивање" при$ање" препри$авање. ~. циеви су %итан предус!ов и за самоо%разовање.
,. П!анирање у настави и о%!ици п!анирања (. <ико!ић" Методика наставе српског је#ика и к"ижевности" 1y&4 1x*. <астава је дру9твена де!атност дос!едно и п!ански изведена. = њој се предвиају и усмеравају сви "ени ци$еви, садржаји садржаји оOлици и рад"е. П!анирањем се омогућује да у$есници у настави знају: шта Pе се, како и када радити. П!анирање по!ази од наставног п!ана и програма. F•ава се поступно и системати$но" по$ев од годи9њег (оријентационог- распореда градива до припрема за о•раду поједини; наставни; јединица. П!анирање по!ази од наставног п!ана и програма" дак!е од градива које тре•а о•радити и циева које ваа постићи у времену које је прописано •ројем наставни; $асова" а и примерено могућностима домаћег рада. Радње на којима се темеи п!анирање" распоре5ивање градива по временским јединицама ($асови" седмоце" месеци" по!угоди9тап о!угоди9тадоводе се у коре!ативни однос разна наставна подру9ја (књижевност" граматика" говорна ку!тура" писменост- а све то то уск!а9ује са наставама други; предмета (историја" срп. јез.-. '=твр5ују се односи изме5у $асова о•раде" веж•ања и о•навања" те 9ко!ског и домаћег рада. ' Поде9авају се методи$ки приступи према градиву и у$еницима" уск!а9ују се са наставни циевима и принципима. '<аставник за сваки разред ствара HFBISOI и FП}Р@ТIВоре!ација изме5у књижевни; текстова" говорни; и писмени; веж•и (тематика из из света ма9тема9те- погодни примери за уве5•авање граматике" сти!ске и правописне веж•е :перативни п9ан ; Lа$ињен је од методи$ки; припрема за о•раду наставни; јединица и за о•авање сви; видова 9ко!ске
13
о•уке. Nи: предви9ање и примена наставног поступања које је до те мере поуздано да о•ез•е5ује успе;. '=познавање са истржива$ким задцима (унапред- 4 кад се о•ра5ују о•имнија де!а. 'Lистем веж•ања (јези$ки;" правописни;" сти!ски; и писмени; састава-. ' Fперативни п!ан не пи9е се ради ради контро!е већ ради се•е и у$еника. ' Припреме које се уносе у оперативни п!ан нису потпуни методи$ки приступи наставним јединицама већ само наставне скице и подсетници. Методи<ки при9ози наставној пракси 4 Подстицање в!аститог истражива$ког рада. Писање методи$ки; радова" ог!еда" студија. w. <аставни програм од i до i+ разреда и његова структура (Прави!ник о <аставном п!ану за први" други" трећи и $етврти разред основног о%разовања и васпитања и <аставни програм за трећи разред основног о%разовања и васпитања" Просветни прег!ед" Pеоград1) август август )** )**.L?=€P} РL ' ПРFLВ}ТLтрана & ' Pрој 1* - ПРВI Р@QР}B - Nи и задаци - оспосо%.гавање за самоста!но $итање" доживавање. разумевање" свестрано свес трано тума$ење и вред вредновањ новање е књиж књижевноу евноуметни$ метни$ки; ки; де!а разни; жанр нро ова упознавање" $итање и тума$ење нопу!арни.; и информативни; текстова из и!устровани; ениик!опедија и $асописа за децу: пост поступ упно но"" сист систем емат ати$ и$но но и дос! дос!ед едно но ос оспос посо% о%ав авање ање у$е у$еник ника а за !оги !о ги$к $ко о с;в с;вата атање ње и кр крити ити$к $ко о пр проц оцењи ењива вање ње пр про$ о$ита итаног ног тек текст ста: а: ' развијање потре%е за књигом" спосо%ности да се њоме самоста!но с!уже као извором сазнања назикавање на самоста!но кори9ћење %и%! %и %!ио иотек теке е (о (оде дее ењск њске" е" 9к 9ко! о!ск ске" е" мес меснене- пост поступ упно но ов!а ов!ада дава вање ње на$и на$ино ном м во5е во5ења ња дневн невник ика а о про$ про$ит итан аним им књиг књигам ама а ' пос поступно и системати$но оспосо%авање у$еника за доживавање и вредновање сценс ценск ки; оства тварења (позори9те и9те"" фидм- ' усвајање основ новни; ни; тео те оријск јски; и функ ункцио циона!н на!ни и; појм појмо ова из позо позори ри9н 9не е и фи!м фи!мск ске е уметности ' упознавање" упознавање" развијање" развијање" $ување и по9товање по9товање в!аститог в!аститог национа!ног и ку!турног идентитета на де!има српске књиж књижев евно ност сти" и" позо позор ри9не и9не и фи!м фи!мск ске е уме уметнос тности ти"" као као и други; уги; уметни$ки; остварења ења ' раз развиј вијање ање по9 по9то товањ вања а пре према ма ку ку!ту !турно рнојј %а9т %а 9тини ини и по потре тре%е %е да се она нег негује ује и уна унапре пре5уј 5ује е ' на нави вика кава вање ње на редовно пра5ење и крити$ко процењивање емисија за децу на радију и те!евизији ' подстица подстицање ње у$еника на самоста!но јези$ко" јези$ко" !итерарно и сц сцен енск ско о ст ства вара ра!а !а9т 9тво во ' по подс дсти тица цање ње"" не него гова вање ње и вр вред едно нова вање ње у$ени$ки; ваннаставни; активности (!ите !итер рарна арна"" јези јези$к $ка" а" реци рецита тато торс рска ка"" драм драмск ска. а. нови новинарс нарска ка секциј секција а и др.- др.- ' васп васпит итав авањ ање е
14
у$еника за живот и рад у ду;у ;уманизма. истиноу% у%иво ивости" ти" со!и!арности со!и!арности и други; мора!ни; вредности ' развијање патриотизма и васпитавање у ду;у мира" ку!турни; односа и сарадње ме5у удима. ' изговара варања ња г!ас г!асова ова"" Опера Оператив тивни ни #ада #адаци ци: ' усвајање прави!ног изго г!асовни; скупова" ре$и и ре$еница ' сав!адавање те;нике $итања и писања на ћири!и$ком писму ' навикавање на употре%у књижевног језика јез ика у говор говору у и писа писању њу ' формирање навике навике за $итко" уредно и !епо пнсање ' пос посту тупно пно ув уво5 о5ење ење у до дожив живањ ање е и ра разум зумев евањ ање е књ књиже ижевни вни; ; текс те ксто това ва:: ' уо$а уо$ава вање ње прст прста а књиж књижев евни ни; ; де!а де!а прем према а за за;т ;тев евим има а програма програма ' усвајање усвајање основни; основни; књижевноте књижевнотеоријс оријски; ки; и функциона! функциона!ни; ни; појм појмов ова а прем према а за за;т ;тев евим има а прог програ рама ма ' оспос посо%ање ање за усм усмено и пис писмено мено преп препри ри$ $авањ авање" е" при$ при$ањ ање е и опис описнв нвањ ање е прем према а за за;т ;тев евим има а програма. FL
Почетно чита"е и писа"е Fсно Fсновн вни и наст настав авни ни прис присту туп п у$ењ у$ењу у $ита $итања ња и писа писања ња оства ствару рује је се применом г!асовне ана!ити$ко'синтети$ке методе. = њене структурне де!о де!ове ве (при (прист ступ упне не јези јези$к $ке е акти активн внос ости ти"" ана! ана!ит ити$ и$ка ка и синт синтет ети$ и$ка ка веж%ања за усватање појма г!аса" писање с!ова" $итање одговарајућег текста и разговор о њему" писање ре$и и ре$енииа и с!.-" функ ункцио циона!н на!но о и осми осми9 9ен ено о инте интеггри9у ри9у се посе посе%н %ни и пос постут9 тут9и: и: одвојено" упор поредно и ком%иновано у$ење $итања и пис писања" поједина$но и групио усвајање с!ова ' пре.ма с!о%одном опредеењу у$итеа у$итеа и у зависности од дати; наставни; око!ности. = око!ностима прет прет;о ;одн дног ог стру стру$н $ног ог и орга органи низо зова вано ногг о%ез о%ез%е %е5е 5ења ња неоп неоп;о ;одн дни; и; уJ%еника уJ%еника и наставни; наставни; средстав средстава. а. у$ите" у$ите" се може може опреде опреде!ит !ити и и за комп!ексни поступак у у$ењу $итања и писања. =веж%авање !оги$ког $итањ $итања а на одгов одговар арају ају5им 5им тексто текстовим вима а из %уквар %уквара: а: прави! прави!ан ан изгово изговор р сви; г!асова" прави!но наг!а9авање: ре$и те$но повезивање ре$и у рее$ ее$енице нице ја$и ја$ино ном м и те тем мпом пом при природно роднога га гово говора ра.. Fсми Fсми9 9ен ено о и подстипајно вредновање $итања сваког у$еника понаосо%. Разговор о про$ит про$итано аном. м. =веж%а =веж%авањ вање е графи$ графи$ки ки прави! прави!ног ног и естетс естетски ки ваано вааногг (!епог- писања: поједина$ни; с!ова" ре$и и ре$еница. Lистемати$но и дос!едно остваривање ;игијенски;" те;ни$ки; и практи$ни; навика везани; за писање (пр!видно седење и држање те!а. функциона!на упот потре%а при при%ора за нис нисање и с!.-" Fдмерено" но" примерено и подстииајно подстииајно вредновање рукописа сваког у$еника понаосо%. понаосо%. Посе%на мето методи ди$к $ка а %риг %рига а усме усмера рава ва се на у$ен у$еник ике е који који већ већ имај имају у изве извесн сна а предз предзнањ нања а из $итања $итања и писањ писања а к!о и на оне оне у$ени у$енике ке који заостају заостају у стицању основне писмености. Sсавршава"е чита"а и писа"а Пос! Пос!е е усва усваја јања ња осно основн вне е писм писмсн снос ости ти (ори (орије јент нтац ацио ионо но то токо ком м прво првогг по!уг по!угод оди9 и9га га-" -" наста настав ва а се увеж увеж%а %ава вање ње и усав усавр9 р9ав авање ање $итањ $итања а и писања писања и током током друго другогг по!уг по!угод оди9т и9та" а" до степен степена а аутом аутомати атизов зовани; ани; радњ радњи. и. ~унк ~ункци цион она! а!ни ним" м" осми осми9 9ен еним им и прим пример ерек еким им пове повезива зивањем њем сте$ени; знања и ве9тина" током усвајања по$етног $итања и писања" са одго одговар варају ајућим ћим прогр програмс амским ким садр садржај жајима има из оста! оста!и; и; предм предметн етни; и; подру$ја (граматика и правопис" !ектира" јези$ка ку!тура- на$е!но се омогућује у$енику да на сваком $асу говори" $ита и пи9е. K}QI> Граматика
Ре$еница ре$ г!ас и с!ово ' препознавање. =о$авање у!оге г!аса у раз!иковању зна$ења ре$и. Раз!иковање ре$ениие као о%аве9тења. питања и заповеста изговором изговором (интонаиијом- и препознавањем у тексту. Iзговор и писање г!асова ћ" $" 5" J" ; и р ако у$еницнма при$ињавај при$ињ авају у те9коће те9 коће.. =равопис =потре%а ве!иког с!ова на по$етку ре$енице" у писању !и$ни; ре$и и презимена презимена"" имена имена насеа насеа (једно$! (једно$!анаана-.. Прави!ио Прави!ио потписивањ потписивање е (име" па прези презиме ме-. -. =пот =потре ре%а %а та та$к $ке е на крај крају у ре$е ре$ени нице це.. ест есто о и функ функни нија ја упитнита и узви$ника у ре$еници.
Lтрана ' Pрој 1* L?=€P} > РL ' ПРFLВ}Т H?@L< I> 1). авгу август ст )** )** 16
>OI€}В
>итање текста Прави!но и те$но $итање наг!ас ре$и" ре$еница и кратки; текстова ' провера разумевања про$итаног Fспосо%авање у$еника за у $итању уо$авају и знаке интерпункције (та$ка" упитник. =зви$ник-. =зви$ник-. Поступно ов!адавање интонацијом о%аве9тајни;. упитни; и узви$ни; ре$еница. При!аго5авање $итања текстовној ситуацији (г!асно и ти;о" %рзо и споро $итање-. Mитање дија!о9ког текста ' индивидуа!но и по у!огама" Lистематско" дос!едно и крити$ко вредновање у$ени$ког $нтања. =во5ење у$еника у $итање у се%и ре$еница и кратки; текстова (након сав!а!адавања осно основн вни; и; е!ем е!емен енат ата а те те;н ;ник ике е $ита $итања ња наг! наг!ас ас-. -. @кти @ктив вно с!у9 !у9ање уметн метни$ и$к ког $ита $итањ ња те текс кста та (зву$ зву$ни ни и вид видео за запис писии-.. <ави <авика кава вање ње у$еника на прави!но дисање: стицање ;игијенски; навика при $итању. ?@Aа<ење текста Текстов Текстови и из !ектире !ектире користе користе се за усавр9ав усавр9авање ање $итања $итања и писања и уво5 уво5ењ ење е у$ен у$еник ика а у осно основн вне е појм појмов ове е о књиж књижев евно ност сти. и. =о$ =о$ава авање нас! нас!ов ова" а" имен имена а ауто аутора ра"" садр садржа жаја ја и и!ус и!устр трац ациј ија а у књизи. књизи. =о$а =о$ава вање ње просторни; и времснски; односа и %итни; појединости у описима %ића и природе. =о$авање г!авни; !икова" њи;ови; осо%ина и поступака. Qапа Qапажа жање ње осно основн вни; и; емоц емоцио иона на!ни !ни; ; стањ стања а (радосно (радосно тужно" сме9но-. сме9но-. 17
Појм Појмов ови и до%р до%ро" о" з!о. з!о. Fдго Fдгово вори ри на питањ питања а о про$ про$ит итано аном м садр садржа жају ју (ре$енице" (ре$енице" одек одека" а" песм песме" е" при$е при$е"" %асне %асне"" %ајк %ајке" е" драм драмск ског ог те текс кста та-. -. =о$ =о$авање и разум зумевање карактеристи$ни; ни; ре$еница у тексту. Lист Lистем емат ати$ и$но но и пост поступ упно но усва усваја јање ње књиж књижен енни; ни; и функ функд9 д9она!ни; она!ни; појмова. Bњижевни појAови +ирика Песма: сти; и строфа основно осећање ' на нивоу препознавања. Xпика При$а дога5ај место и време з%ивања. >њижевни !ик ' изг!ед" основне ети$ке осо%ине и поступци Пос!овица" загонетка ' препознавање. Yрама Bрамска игра. Bрамска радња (на нивоу препознапања-. преп ознапања-. K}QIM>@ >=?Т=Р@ :сновни оC9иDи @сAеног и писAеног изражавања =репри<авање ' с!о%одно и усмерено: Врепри$авање краћи и једн једнос оста тавн вниј ији; и; те текс ксто това ва из %укв %уквар ара" а" $ита $итанк нке" е" $асо $асопи писа са за децу децу !утка !уткарск рски; и; позори позори9ни; 9ни; предс представ тава" а" иртани; иртани; фи!мов фи!мова" а" радиј радијскн скн; ; и те!евизијски; емисија за децу. с!о%одно дно и усмере усмерено: но: =ри< =р и<ањ ање е о дога догаEа Eаји јиAа Aа и дожи доживF вFај ајиA иAа а ' с!о%о теме које се односе на %!иже и 9ире окружење (непосредк око!ина. родитески дом" 9ко!а" игра" из!ети посете" сусрети при$ање на осно основу ву ства ствара ра!а !а$к $ке е ма9те ма9те при$а при$ање ње прем према а низу низу с!ика с!ика ' поступ поступно но откривање с!ика по !оги$ном редос!еду. с!о%одно одно и под подстиц стицањ ање ем: уо$а уо$ав вање ање и :писивањ :писивање е предAета предAета ' с!о именов именовање ање изрази изразити; ти; о%е!е о%е!ежја жја једност једноставн авни; и; предме предмета та и омиен омиени; и; игра$ака описивање %иака и животиња: описивање %иака на основу заједн заједни$к и$ког ог посмат посматрањ рања а с!о%од с!о%одно но описива описивање ње животи животиња" ња" у%имца у%имца и описивање животиња на основу заједни$ког посматрања ања. Fписивање предмета. %иака и животиња на осноау !и$ног искуства" сећања и знања из предмета Сает око нас. GсAена и писAена вежCања прави! и!ан ан изгов изговор ор г!ас г!асов ова" а" сут! сут!ас асни$ ни$ки ки; ; група" група" Орто Ортоеп епск ске е вежб вежбе( е( прав ре$и" ономатопеја. %рза!ица. Орто'рафск Орто'рафске е вежбе( вежбе( преписивање ре$и и крат;и; ре$еница са датим задатком проверавање и вредновање уредности и $иткости писања. Yиктат за примену правописни; прави!а. Rутодиктат . гра5ењ ење е ре$и ре$и сино синони ними ми:: анто антони ними ми:: ре$и ре$и с +екечкичк +екечкичке е вежбе( вежбе( гра5 умањеним и увећаним зна$ењем и с.т. усмерено но и самост самоста!но а!но састав саставањ ање е ре$еница ре$еница Синт Синтак акси сичк чке е вежб вежбе( е( усмере ре$енице са допуњавањем: ре$енице од задати; ре$и и : Fдгонетање и ре9авање ре%уса. >азивање напамет нау$ени; текстова (!ирски; и епски;-. Lценско импровизовање драмскогuдраматизованог текста. L!ужење ре$ником и нисање стварање сопственог ре$ника >онвенциона!ни јези$ки стандарад у усменом оп9тењу (с непознатим и одрас!им саговорником ' упре%а ре$и Ви из по9товања и у$тивости- писа писање ње $ест $естит итке ке.. Iзрад Iзрада а дома домаћи ћи; ; иисм иисмен ени; и; за зада дата така ка (до (до петпет- и њи;ова ана!иза ана!иза на $асу ' у другом по!уго!и9ту. 18
BР=HI Р.@QР}B
Оперативни #адаци - уо$авање и с;ватање ре$енице као основне јези$ке категорије преп пр епоз озна нава вање ње и равз равзум умев евањ ање е г!ав г!авни ни; ; ре$ен е$ени$ и$ни ни; ; де!о де!ова ва ' упозн позна авање са фонетс нетск ким и морфо!о9 !о9ким пој појмов мовима има прем према а за;тев за;тевима има програ програма ма ' сав сав!ад !адава авање ње нов нови; и; про програ грамск мски; и; за; за;тев тева а из правоп пра вописа иса.. ' ов! ов!ада адааањ аање е те; те;ник ником ом $ит $итања ања и писа писања ња !ат !атини иницом цом.. ' моти мо тиви виса сање ње"" подс по дсти тица цање ње и усме усмере рење ње на на $ита $итање ње !ек !екти тире ре.. ' увеж%авање увеж%ава ње $итања наг!ас н аг!ас усавр9авање $итања функцији тума$ења текс те кста та ' уо$а уо$ава вање ње и тума тума$е $ење ње %итни %итни; ; $ини $ини!а !аца ца те текс кста та прем према а за;тевима програма ' симу!тано усвајање књижевни; и функиион!!ни функиион!!ни; ; појмова. појмова. 4 ов!адавање ов!адавање основним о%!ицима о%!ицима јези$ког јези$ког изражавања усавр9авања и неговања јези$ке ку!туре ' систематско и дос!е дос!едн дно о реа!и реа!изо зова вање ње прог програ рами мира рани; ни; и њима с!и$ни; с!и$ни; веж%ања веж%ања у говору и писању.
L?=€P} РL ' ПРFLВ}Т" Lтрана , ' Pрој w" август )**. ЈЕЗИК
7раAатика Ре$еница ' о%аве9тење" питање и заповест. =о$авање попотврдни; и одри$ни; ре$еница. F%е!ежја ре$енице у говору (интонација и паузаи у те текс ксту ту (ве! (ве!ик ико о по$е по$етн тно о с!ов с!ово о и знац знаци и инте интерп рпун унциј ције: е: та та$к $ка" а" упитн питник ик"" узви узви$ $никник-.. Препозн позна авање г!авн авни; де!о е!ова ре$енице ице (предикат" су%јекат-. Iменице и г!аго!и (уо$авање и препознавање-. Раз!иковањ Раз!иковање" е" основни; основни; г!аго!ски; г!аго!ски; о%!ика за исказивање исказивање сада9њег" сада9њег" про9!о про9!огг и %уду %удућег ћег врем времен ена а раз!и раз!ико кова вање ње потвр потврдни дни; ; и одри одри$ни $ни; ; г!аго!ски; г!аго!ски; о%!ика. Раз!иковање рода и %роја именица. H!ас и с!ог" самог!асници и суг!асници с!оготворно р. Поде!а ре$и на с!огове у изговору (једноставнији с!у$ајеви-. =равопис =потре%а ве!иког с!ова у писању !и$ни; имена и презимена" надимака уз !и$но име" имена животиња" ви9е$!ани; географ. имена и у!ица (једноставнија ре9ења-. Писање адресе. Растааање ре$и на крају реда (основна прави!а-. Писање ре$це 9и у упитним ре$еница.ма и ре$це не уз г!аго!е у одри$ним ре$еницама. Lкраћенице за мере (коре!ација са наставом математике-. Та$ка" =питник" =зви$ник. Bве та$ке и запета у на%рајању. =свајање !атинице ' $итање и писање у другом по!угоди9ту. []!^XL\ОС% +ектира _
+ирика <ародна песма: Ма јка Wова у ружи родила, родила, <ародна песма: Смешно чудоV Породичне и ша$иве народне лирске песме , и#борV Kован Kопановић Qмај: Патак и жабе, ом$и!о Те9ић: ПролеPно јутро у шуми, ира @!е$ковнћ: Песма #а мамине очи, Pранко ƒопић: Tолесник на три спрата, Bу9ан Радовић: +епо је све све што је ма.ло, ма.ло, Lтеван Раи$ковић: [ад почне киша да пада, Bраган ?укић: `кола, 19
ирос!ав @нтић: %ајна, ‚у%ивоје Р9умоаић: Wедн Wедног ога а да дана на,, В!адимир @ндрић: Yај ми крила крила један један круг круг Bо%рииа }рић: aуо сам Iз%ор из поезије ‚у%ивоја Р9умовића и Bо%рице }рића Iз%ор из Rнтологиј Rнтологије е српске српске пое#иј пое#ије е #а децу (приредио Bу9ан РадовићXпика <ародна песма: Марко [ра$евиP и орао, <аро!не приповетке: Старо лијино лукаоствоV Lедам прутова, <аро!на при$а: Свети Сава. отаи и син, Српске народне бајке K из%ор <ародне %асне: [о" и магарацV +цсица и гавран, Bоситеј F%радовић: Пас и "егова сенка Bесанка аксимовић: Сликарка #има, Hроздана F!ујић: `аренорепа, Tранко ƒопић: Yожив$аји мачка мачка %оше (од!омци-" „анс >ристијан @ндерсен: Tајке (из%ор- Kако% и Ви!;е!м Hрим: %ри брата , @тександар Lергејеви$ Пу9кин: Tајка о рибару и рибици, ?ав <. То!стој: Lрабац и ласте, ~е!икс Lа!тен: Tамби (од!омак-. Iз%ор из народног усменог ствара!а9тва (9аиве при$е" пос!овице Yрама Hви!о Тартаа: Zна он унапред, Bраган ?укић: Стара слика на #иду @!ександар Поповић: Yва писма Популарш и информативни текстови Iз%ор из енцик!опе!ија и $асописа за децу >итање текста =веж =веж%а %ава вање ње и усав усавр9 р9ав авањ ање е те те;н ;ник ике е $ита $итања ња наг! наг!ас ас и у се% се%и с разумевањем про$итаног. =ск!а5ивање интонације и темпа $итања са природом природом текста (приповедање" (приповедање" опис" дија!ог-. дија!ог-. Поступно и дос!едн дос!едно о уво5 уво5ење ење у$ени у$еника ка у на$ин на$ин во5ењ во5ења а дневни дневника ка о про$и про$итан таним им књигама књигама поврем повремено ено $итање $итање и комента коментарис рисање ање записа записа на посе%ни посе%ним м $асовима $асовима.. Mитање дија!о9ког текста по у!огама. Mита итање наг наг!ас !ас и у се%и са ограни$ ни$еним ним времено еном и унапр напре ед постав постав;ен ;еним им за;тев за;тевима има (усме (усмерен рено о $итање $итање-. -. Mитање Mитање у се%и се%и као при према за самоста!но $итање и у$ење. ?@Aа<ење текста L!о%одн L!о%одно о (самос (самоста! та!ноно- саоп9та саоп9тавањ вање е утисак утисака а о про$ита про$итаном ном тексту. тексту. Разумевање про$итаног текста. =о$авање ;роно!огије и по везаности дога дога5а 5аја ја у прип припов овед едањ ању. у. Qапа Qапажа жање ње кара каракт ктер ерис исти ти$н $ни; и; дета детаа а у описивању !ика и ам%ијента. Разумевање Разумевање намера и осећања садржани; у тексту тексту.. Qаузим Qаузимање ање в!асти в!астити; ти; ставов ставова а према према поступ поступцима цима !икова. !икова. Fткривање и тума$ење порука у тексту. L;в L;вата тањ ње важниј нији; це!ина ина у те тек ксту (одеак ак- и одре5 е5и ивање под поднас! ас!ова. L;вата тањ ње одека у це!ини и у његовим %итни тним појединостима. =о$а =о$ава вање ње раз! раз!и$ и$ит ити; и; зна$ зна$ењ ења а ре$и ре$и у те текс ксту ту и тума тума$е $ење ње њи;ове њи;ове изражајне функције. Lистемати$но усвајање књижевни; и функциона!ни; појмова Bњижевии појAови +ирика Песма" осећања сти;" строфа на нивоу препознавања и именовања Xпика
20
~а%у!а ' редосдед дога5аја (препознавање-. H!авни и споредни !икови" њи;ове осо%ине и поступци. Поруке. }пска песма" %ајка" %асна ' препознавање. Yрама Bрамск Bрамски и јунак јунак.. драмс драмска ка радњ радња" а" драмс драмски ки су;о% су;о%"" дија! дија!ог ог позорница" позорница" г!умац ' на нивоу препознавања. WXZ!a[R [S+%SQR [S+%SQR :сновни оC9иDи @сAеног и писAеног изражавања садржине не краћи; краћи; текстова текстова"" фи!мова фи!мова"" позори9 позори9ни; ни; =репри<авање садржи пред предст став ава" а" ради радијс јски ки; ; и те те!е !еви визи зијс јски ки; ; емис емисиј ија а за децу децу ' с!о%од с!о%одно но детано препри$авање детано препри$авање по заједни$ком заједни$ком п!ану преп препри ри$а $ава вање ње садрж адржај аја а у це!и це!ини ни и по де!о де!ови вима ма (с!о% (с!о%од одно но и по заједни$ком п!ану-. ндивидуа!но и по =ри<ање о дога5ајима и дожиаајима ' инди заједни$ком п!ану: предметност при$ања: %!иже и дае окружење стварност и ма9та" непосредно доживававање и сећањеuраније сте$ено иску искуст ство во при$ при$ањ ање е пре према низу низу с!ик с!ика а из!о из!оже жени ни; ; у це!и це!ини ни"" које које представају це!овит" занимив и динами$ан дога5ај. :писивање предмета са којим се у$еник први пут среће в!астити из%ор предмета за описивање ' с!о%одно и!и по раније утвр5еном п!ан п!ану. у. Fписи писива вање ње %иак иака а и живо животи тиња ња на осно основу ву непо непоср сред едно ногг посм посмат атра рањ ња ' осо% осо%ин ине е које које се нају најуо о$ив $ивиј ије е наме намећу ћу у трен тренут утку ку посн поснат атра рања ња.. =сва =сваја јање ње осно основни вни; ; е!ем е!емен енат ата а прис присту тупа па опис описив ивањ ању у ' стварање заједни$ког и индивидуа!ног п!ана описа" GсAена и писAена вежCања Ортоеп Ортоепске ске всжбе( всжбе( прави!ан изговор ре$и" исказа" краћи; ре$еница и пос!овица. препис исив ивањ ање е ре$е ре$ени ниац аца а и краћ краћи; и; од!ом од!омак ака а Ортог ртогра рафс фске ке вежб вежбе( е( преп тексто текстова ва ради ради усавр9 усавр9ава авања ња те;нике те;нике и %рзине %рзине писања писања увеж%авање увеж%авање $итког и уредног рукописа. провера а та$нос та$ности ти запамћив запамћивања ања и Rумодикта Rумодиктат т и контролн контролни и диктат( диктат( провер усвојености правописни; прави!а. основно но и пренес пренесено еноuфи uфигур гуратив ативно но +ексич'е +ексич'е и семантичке семантичке вежбе( вежбе( основ зна$ење ре$и гра5ење ре$и ' формирање породица ре$и: синоними и ;омоними некњижевне рс$и и њи;ова замена јези$ким стандардом и др. П Р @ В I ? < I > ' F <@LТ@В@ F <@LТ@В
21
...и ...и %уду %удућн ћнос ост. т. Раз! Раз!ик иков овањ ање е !ица !ица и %рој %роја а г!аг г!аго! о!а. а. Потв Потврд рдни ни и одри$ни о%!ик г!аго!а. Придеви( род и %рој придева описни и присвојни придеви. Qеченица( појам ре$енице врсте ре$еница по зна$ењу: о%аве9тајне" упитне" узви$не и заповедне г!авни де!ови ре$енице ' предикат и су%јекат ре$и које озна$авају место" време и на$ин вр9ења радње потврдни и одри$ни о%!ик ре$енице. =о$авање управног говора у тексту. Ре$и које зна$е не9то умањено и увећано. Ре$и истог о%!ика" а раз!и$итог зна$ења. Ре$и раз!и$итог о%!ика" а истог и!и с!и$ног зна$ења. =равопис F%нав F%нава ање ње и веж% веж%е е у приме примени ни прав правоп опис исни ни; ; прав прави! и!а. а. =потр =потре% е%а а ве!ик ве!иког ог с!ова с!ова у писа писању њу имен имена а народ народа" а" ви9е ви9е$! $!ан ани; и; геог геогра рафс фски ки; ; имена" празника" нас!ова књига" $асописа и новина. Писање датума. Писање назива у!ица. Писање %ројева с!овима. Писање ре$це <} уз г!аго!е" придеве и именице. Писање ре$це ?I. @з%ука и а%ецеда ' изговор напамет и уо$авање примене у списковима у$еника и с!. Iнтерпункцијски знак на крају о%аве9тајни;" упитни;" узви$ни; и заповедни; ре$еница. Писање суг!асника ј у ре$има (отк!ањање гре9ака ако и; у$еници $ине- ' изме5у самог!асника и ' о u о ' и Писање скраћеница типа: %р." у$." стр." год. и скраћенице за мере. :ртоепија Прави!но изговарање г!асова M" …" †" … и ‡. Iнтонаци Iнтонација ја ре$ени ре$енице: це: тон и ја$ина ја$ина г!аса г!аса у изгова изговарањ рању у ре$ени ре$енице це исти истица цање ње ре$и ре$и у ре$е ре$ени ници ци (ре$ (ре$ен ени$ и$ни ни акце акцена натт- инто интона наци цион оно о поде9а поде9авањ вање е г!аса г!аса у изгов изговара арању њу о%аве9 о%аве9тај тајне" не" упитне" упитне" узви$не узви$не и запо за пове ведн дне е ре$е ре$ениц нице е изго изгова вара рање ње потв потврд рдно ногг и одри одри$но $ногг о%!ик о%!ика а ре$енице зна$ај %рзине и паузе у говору. []!^XL\ОС% ?ектира +ирика <ародна песма: ^енидба врапца Подунавца Подунавца <ародна песма: Yвије сеје брапга не имале, Pранко Ради$евић: -иц, Kован Kовановић Qмај: ПролеPница, Војис!ав I!ић: Први снег Hригор Витез: [акве је боје поток, Bесанка аксимовић: Lож"а, Bраган ?укић: `та је отац, Bу9ан Васиев: Zима, Bу9ан Радовић: Zамислите, Bу9ан >остић: Септембар Pранис!ав Nрн$евић: bутито мече, ‚у%ивоје Р9умовић: Yомовина се брани лепотом, Bо%рица }рић: Славуј и сунце, и!ован Bаној!ић: bубавна песма, Pранко иковић: Песма о цвету, ирос!ав @нтић: `та је највеPе Обичајне народне лирске песме (из%ор-" Iз%ор из поезије Bу9ана Радовића Xпика <ародна песма: Марко [ра$евиP и бег [остадин, <ародна %асна: Lук и јаг"е,
22
}зоп: [ор"ача и #ец, <ародна приповетка: Свети Сава и се$ак бе# среPе, <ародне приповетке: Lетар и сунцеV Свијету се не може угодити, <ародна %ајка: aардак ни на небу ни на #ем$и Bесанка аксимовић: Прича ораку кројачу, Pранко ƒопић: Мачак отишао у 'ајдуке, Lтеван Раи$ковић: Tајка о белом ко"у, Pранко В. Ради$евић: СамоPа Hроздана F!ујић: Стакларева $убав, Lтојанка Hрозданов Bавидовић: Прича о доброј роди. @рапска народна приповетка: +ав и човек, Pраћа Hрим: Tајке Mи#борN, аксим Hорки: LрапчиP Fскар Вај!д: Себични cин, Lун Kу …ин: Свитац тражи пријате$а. Пјер Hрипари: Zа$уб$ене ципеле. Yрама Bу9ан Радовић: R #ашто он вежба, вежба, @!ександар Поповић: +ед се топи Kованка Kорга$евић: \икад два добра. Yопунски и#бор Поред наведени; де!а" наставник и у$ени!и с!о%одно %ирају најмање два" а најви9е јо9 $етири де!а за о%раду. \аучно Kпопуларни и информативни текстови текстов и Iз%ор из књига" енцик!опедија и $асописа за децу >итање текста Поступно и системати$но навикавање у$еника на доживајно $итање текста као зна$ајног предус!ова за његово ваано тума$ење на $асу (са одговарајућим и примереним подстицањем-. =смереноuистра тражива$ко $ита тањ ње у функц нкцији проду%ивања дожи дожив вај аја а те текс кста та и непо непоср сред едне не прип припре реме ме за њего његово во тума тума$е $ење ње.. Mита тањ ње од!омака из текста ради ади доказивањаuо%раз!агања сопствени; ставова. HистеAатске вежCе @ изражајноA <итањ@ и казивању раз!и$ити; врст врста а те текс кста та (пос (посте тепе пено но и функ функци цион она! а!но но ов!а ов!ада дава вање ње осно основн вним им е!ементимаu $инио ниоцим цима до%ре дикције-. Mита итање драмског и драматизованог текста по у!огама ради у$ења напамет и сценског импров импровизо изовањ вања. а. Подсти Подстицањ цање е и о;ра%р о;ра%рива ивање ње у$еник у$еника а да записуј записује е свој своје е утис утиск ке о про про$ита $итани ним м те текс ксто тови вим ма. Повр Поврем емен ено о $ита итање и коментарисање такви; записа. ?@Aа<ење текста L!о L!о%од %одно и спон спонта тано но саоп саоп9 9та тава вање ње !и$н !и$ног ог дожи дожив вај аја а и први први; ; утис утисак ака а о про$ про$ит итано аном м те текс ксту. ту. Qапаж Qапажањ ање е и о%ра о%раз!а з!ага гање ње осно основн вне е предметнос предметности ти про$итаног про$итаног текста (осећања" песни$ке с!ике" фа%у!а" радња" радња" информ информаци ацијаја-.. Тума$е Тума$ење ње књижев књижевни; ни; !икова !икова.. Fткрив Fткривање ање и с!о% с!о%од одно но о%ра о%раз! з!аг агањ ање е пору порука ка књиж књижев евно но'у 'уме метн тни$ и$ко когг те текс кста та.. =о$авање и доказивање повезаностиu ме5узависности композицијски; де!ова текста. Постепено уво5ење у разумевање сти!огене функције језика као средства изражавања у књижевноуметни$ком књижевноуметни$ком тексту (наро$ито у !ирској песми-. Lим Lиму!тано усвајање и употре тре%а књижев књижевни; ни; и функци функциона она!ни !ни; ; појмов појмова. а. Bае Bае негова неговање ње у$ени$к у$ени$ки; и; навика да своје ставове доказују појединостима из текста. Bњижевни појAови +ирика Ритам наг!а9ени и ненаг!а9ени с!огови рима. Песни$ка с!ика као саставни $ини!ац композиције !ирске песме. Поре5ење ' 23
препознавање сти!ског средства. Породи$не народне !ирске песме" 9аива песма" родоу%ива песма ' основна о%е!ежја. Xпика ~а%у ~а%у!а !а:: пове повеза зано ност ст дога дога5а 5аја ја с мест местом ом"" врем времен еном ом и !ико !икови вима ма.. >њижев >њижевни ни !ик: !ик: изг!ед изг!ед говорн говорна а каракт карактери еризац зација ија књижев књижевног ног !ика !ика односи ме5у !иковима. Пи9$ев говор и говор !икова. Разговор" опис ' на нивоу препознавања и именовања. <ародна и ауторска %ајка ' препознавање. Yрама Радњ Радња а у драм драми. и. Разв Развој ој драм драмск ског ог суко суко%а %а.. Bрам Bрамск ски и !ик !ик и г!ум г!умац ац.. Lценски простор ' на нивоу препознавања и спонтаног уво5ења у свет драмске uсценске уметности. I@нкDиона9ни I@нкDиона9ни појAови Подстицање у$еника да с;ватају и усвајају с!едеће појмове: с!и$но" раз!и$ раз!и$ито ито"" супрот супротно" но" изража изражајно јно запажа запажање" ње" пона9а пона9ање" ње" поступ поступак" ак" у%едиво" у%едиво " нео$екивано сна!аживост" радозна!ост. радозна !ост. WXZ!a[R [S+%SQR [S+%SQR :сновни оC9иDи @сAеног и писAеног изражавања =репри<авање садржине текстова" играни; и анимирани; фи!мова" позори9ни; представа" радијски; и те!евизијски; емисија за децу ' детано детано (оп9ирно-" (оп9ирно-" по заједни$ко заједни$ком м и индивидуа!но индивидуа!ном м п!ану сажето препри$ препри$ава авање ње по заједн заједни$к и$ком ом и самос самоста!н та!но о са$иње са$ињеном ном п!ану п!ану за препри$авање. доживаји ајима ма и дога5 дога5аји ајима" ма" стварн стварним им и изми9 изми9ени еним м =ри ри<а <ање ње о дожив (нар (наро$ о$ито ито у функц функциј ији и ства ствара рања ња пого погодн дне е ат атмо мосф сфер ере е за $ита $итање ње и тума$ење текста-. При$ање према с!ици са це!овитим дога5ајем по заједн заједни$к и$ком ом и самост самоста!но а!но са$иње са$ињеном ном п!ану. п!ану. При$ањ При$ање е по задати задатим м ре$има. <аставање при$е подстакнуто датим по$етком. уди и приро природе де:: спо споа9 а9ња ња о%е!е о%е!ежј жја а осо% осо%е е која која се :пис :писив ивањ ање е уди описује (физи$ки портрет-" њене основне карактерне црте (ду;овни профи!- и пона9ање у конкретним животним око!ностима око!ностима (поступци" реакци реакције" је" говорговор-.. >о!ект >о!ективн ивна а и самост самоста!на а!на посмат посматрањ рања а природ природе е (9етња" из!ети" посете" документарни фи!мови- на основу који; се увеж%а увеж%ава ва описив описивање ање уо$ив уо$иви; и; и заним занимиви иви; ; поједи појединос ности ти које које су ме5усо%но повезане. Lамоста!но %ирање мотива и издвајање детаа који у$еника посе%но заокупају и подсти$у на описивање ' нај$е9ће у писменом о%!ику. =веж%авање п!анског приступа у описивању в!асти в!аститог тог национ национа!н а!ног ог и ку!тур ку!турног ног иденти идентитет тета а на де!им де!има а српске српске књиж књижев евно ност сти" и" позо позори ри9н 9не е и фи!м фи!мск ске е умет уметно ност сти" и" као као и други руги; ; уметни$ки; остварења - развијање по9товања према ку!турној %а9тини и потре%е да се она негује и унапре5ује навика кава вање ње на редо редовн вно о праћ праћењ ење е и крит крити$ и$ко ко проц процењ ењив ивањ ање е - нави емисија за децу на радију и те!евизији - подстицање у$еника на самоста!но јези$ко" !итерарно и сценско ствара!а9тво подстицањ цање" е" негов неговање ање и вредн вреднов овање ање у$ени$ у$ени$ки; ки; ваннас ваннастав тавни; ни; - подсти активнос ности (!итерарна" јези$ка" рецитаторска" драмска" новинарска секција и др.-
24
васпитавање у$еника за живот и рад у ду;у ;уманизма" истиноу%ивости" со!идарности и други; мора!ни; вредности развијање ање патри патриоти отизма зма и васпит васпитав авање ање у ду;у ду;у мира" мира" ку!тур ку!турни; ни; - развиј односа и сарадње ме5у удима. >J?KL? LNOLJP :перативни задаDиQ - про9иривање знања о простој ре$еници и њеним де!овима - сав!адавање основни; појмова о променивим и непроменивим ре$има оспосо%авање за изражајно $итање и казивање - оспосо%авање поступ упно но оспо оспосо со% %ав авањ ање е у$ен у$еник ика а за само самост ста! а!но но тума тума$е $ење ње - пост осно основ вне пред предме метн тно ости сти књиж књижев евно ногг те текс кста та и сценск енски; и; де!а (осећања (осећања"" фа%у!а" фа%у!а" радња" радња" !икови" !икови" поруке" поруке" сти!огенос сти!огеност т сценског сценског израза- навика кава вање ње на саже сажето то и јасн јасно о усме усмено но и писме писмено но изра изража жава вање ње - нави према за;тевима програма сав!адавање основа методо!огије израде писмени; п исмени; састава. - сав!адавање WXZ![ 7раAатика F%навање и утвр5ивање знања усвојени; у прет;одним разредима. =о$а =о$ава вање ње ре$и ре$и које које у гово говору ру и писању писању мењају мењају свој свој основн основни и о%!ик о%!ик (про (проме мен нив иве е ре$и ре$и-- ' %ез %ез дефи дефини ници ција ја и за за;т ;тев ева а за пром промен еном ом по падежима падежима и временима. временима. =о$авање =о$авање ре$и које задржавају задржавају свој основни о%!ику о%!ику свим ситуација ситуацијама ма (непромениве ре$и- %ез именовања врста ти; ре$и. појам г!аг г!аго! о!ск ског ог преди предика ката та (!и$ (!и$ни ни г!аг г!аго! о!ск ски и о%!и о%!икк- Qечен ечениц ица а ' појам уо$авање ре$и и групе ре$и (синта нтагма- у функц нкцији ији о%јек јекта и при! при!о о9ки; 9ки; одре одреда да%а %а за место есто"" вре време и на$ на$ин. ин. Појам јам су%ј су%јек екта та уо$ав уо$авање ање ре$и ре$и у функци функцији ји атри%у атри%ута та уз именицу именицу и имени$к имени$ког ог скупа скупа ре$и (имени$ка (имени$ка синтагма-. синтагма-. Ред ре$ени$ни; $!анова у ре$еници. !менице & з%ирне и градивне род и %рој ' појам и препознавање. присвојни ни и градив градивни ни ' уо$ава уо$авање ње зна$ења" зна$ења" рода и %роја %роја у Придеви & присвој ре$еници. !и$не род род и %рој %рој !и$ни; !и$ни; заменица заменица !и$на !и$на замени заменица ца у Zаме Zамени нице це & !и$не функцији су%јекта у ре$еници ' појам и препознавање. п репознавање. г!авни ни (осн (осно овнивни- и редни едни ' поја појам м и преп препоз озна нав вање ање у Tројеви & г!ав ре$еници. појам м и осно основна вна зна$е зна$ења ња презе презента нта"" перф перфек екта та и футу футура ра *лаг лаголи оли ' поја веж%е у ре$еници заменом г!аго!ски; о%!ика у времену" !ицу и %роју. =правни и неуправни говор =твр5ивање и систематизација садржаја о%ра5ени од i до i+ разреда. =равопис =потре%а ве!иког с!ова у писању: имена држава покрајина и њи;ови; становникаимена насеа (градова. се!а- и њи;ови; становника. Писање управног и неуправног говора (сва тр моде!а-. <аводници. Qаграда. Писање Писање присво присвојни; јни; придева придева изведен изведени; и; од в!асти в!астити ти имена ('ов u 'ев" 'ин u 'ски-. -
25
Писа Писање ње суг! суг!ас асни ника ка ј у прид придев евск ским им о%!и о%!ици цима ма на 'скз 'скз и у !и$ни !и$ним м именима и презименима. Писање Писање скраћеница скраћеница типа: итд." с!." нпр. и скраћек скраћекиц иц које озна$авају озна$авају имена држава. Понавање" увеж%авање и проверавање оспс; %ености у$еника за примену о%ра5ени; правописнк прави!а. :ртоепија =о$а =о$ава вање ње наг! наг!а9 а9ени ени; ; и ненаг ненаг!а9 !а9ени ени; ; ре$и ре$и:: веж% веж% у изго изгова вара рању њу акценатск акценатски; и; це!ина. це!ина. Веж%е за отк!ањањ отк!ањањ гре9ака које се јавају јавају у говору у$еника. Iзговор сви; суг!асника и г!асовни; група у ск!а! са књижевнојези$ком књижевнојези$ком нормом $" ћ" J" 5" ; ' дс ' (удски; ' ио" ' ао итд. Веж%е за отк!ањање гре9ака које се јавај у говору и писању у$еника. =о$авање =о$авање диференција!не (дистинктивне(дистинктивне- функ9:ј акцента у ре$има истог г!асовног састава" а раз!и$итс акцента. []!^XL\ОС% Rектира +ирика <ародна песма: \адж"ева се момак и девојка, <ародна песма: Kовановић Qмај: -иганин 'вали свога ко"а, Војис!ав Wеленче, Kован Kовановић I!ић: Wесен, Bесанка аксимовић: Пауково дело Bу9ан Радовић: Плави #ец, Bраган ?укић: Yруг другу, другу, ирос!ав @нтић: Wуначка песма, Pранис!ав Nрн$евић: Мрав добра срца, Pранко ƒопић: Мјесец и "егова бака, Lтеван Раи$ковић: [о да то буде, и!ован Bаној!ић: %реш"а у цвету, Bо%рица }рић: Свитац пшеничар и воденичар, ‚у%ивоје Р9умовић: Rждаја своме своме чеду тепа тепа Iз%ор из поезије и!ована Bаној!ића" ~едерико Hарсија ?орка: +уцкаста песма Xпика <ародна песма: Wетрвица адамско адамско колено, колено, <ародна песма: Стари Lујадин, <ародна приповетка: Меед, сви"а и лисица, <ародна %ајка: Весе!иновић: Пепе$уга, <ародна при$а: \ајбо$е #адужбине, Kанко Весе!иновић: *рад, Iсидора Lеку!ић: По#но јесе"е јутро, ирос!ав Bемак: Lиолина, Pранис!ав <у9ић: Прва $убав, Pранко В. Ради$евић: Прича о дечаку и Месецу, Pранис!ав Nрн$евић: Tосоноги и небо, Hроздана F!ујић: Олданини вртови и друге %ајке (из%ор-" Lвет!ана Ве!мар' Kанковић: Kанковић: ["ига #а Марка MZлатно јаг"е, Стефаново дрвоN „анс >ристијан @ндерсен: Qужно паче, РенеHијо: Tела *рива, ?уис >еро!: Rлисау #ем$и чуда, Pраћа Hрим: %рнова ружица, @нтоан де Lент }гзипери: Мали принц (од!омаки;ае! }нде: Tескрајна прича (од!омак Yрама Hвидо Тартаа: Подела улога, @!ександар Поповић: Пепе$уга, Bо%рица }рић: aик, да погодите #бог чега су се посваали два #латна брата Yопунски и#бор Поред наведени; де!а" наставник и у$еници с!о%одно %ирају најмање три" а најви9е јо9 пет де!а за о%раду. 26
\аучно&популарни и информативни текстови, и!утин и!анковић: (од!омак-" и;ај!о Пупин: Од паш"ака до [ро# васиону и векове (од!омак-" науче"ака (од!омак-" Iз%ор из књига" енцик!опедија и $асописа за децу. >итање текста Mитање наг!ас и у се%и као увод у разговор о тексту. =смерено $итање (с прет прет;о ;одн дно о дати датим м за зада даци цима ма-: -: от откр крив ивањ ање е карак карактер терист истика ика !иков !икова а (поступци" ре$и" изг!ед" осо%ине-" радњи" дога5аја" природни; појава и описа уо$авање јези$ко'сти!ски; с!ика. Mита Mитање ње уск! уск!а5 а5ен ено о с врст врстом ом и прир природ одом ом те текс кста та (!ир (!ирск ски" и" епск епски" и" драмски" драмски" нау$но'попу! нау$но'попу!арни" арни" новински новински итд.-. итд.-. Подстиц Подстицање ање у$еника у$еника на варијације варијације у темпу" ја$ини и интонацији интонацији г!аса и на !оги$ко паузирање при $итању. =см =смерен ерено о $ита тањ ње у се%и: е%и: %рзо с;в с;вата тањ ње сад садржине жине"" тра тражење ење одгова одговарају рајући; ћи; податак података а о !ику" !ику" опису" опису" осећањи осећањима ма и на$ину њи;овог њи;овог приказивања. >азивање >азивање напамет нау$ени; поетски; и прозни; прозни; це!ина це!ина и од!омака од!омака.. Lценске импровизације. импровизације. ?@Aа<ење текста =о$авање и тума$ење песни$ки; с!ика" тока радње" г!авни; !икова и основни; порука у књижевном де!у. =о$авање зна$ајни; појединости у опису природе природе (откривање (откривање $у!ни; дражи: дражи: визуе!ни;" визуе!ни;" акусти$ки; акусти$ки;"" кинети$ки;" такти!ни;" мирисни; и други;-. =казивање на зна$ајна места" изразе и ре$и којима су изазвани поједини утисци у поетским" прозним и драмским текстовима. текстовима. =о$авање =о$авање и именовање именовање садржински; садржински; це!ина у прозним прозним текстовима текстовима ства ствара рање ње п!ан п!ана. а. Qапа Qапажа жање ње $ини $ини!а !аца ца који који у разн разним им ситу ситуац ациј ијам ама а де!ују на пос поступке пке г!авни; ни; јунака (споа9ње и дру9тве твене око!но !ности" сти" унутр нутра а9њи 9њи под подстиц тицаји ' осећа сећањ ња" нам намере" жее-. =о$а =о$ава вање ње и тума тума$е $ење ње израза израза"" ре$и ре$и и дија!о дија!ога га којима којима су приказа приказани ни поступци" суко%и" суко%и" драмати$не ситуације и њи;ови узроци" ре9ења и пос!едице. Bњижевни појAови +ирика Fсновни мотив и споредни мотиви у !ирској песми. Визуе!ни и аудитивни е!ементи у песни$кој песни$кој с!ици. Песни$ка с!ика као $ини!ац композиције !ирске песме. Bужина сти;а према %роју с!огова ' препознавање. Понавања у сти;у" строфи" песми ' функција. Персонификација као сти!ско средство. L!иковитост као о%е!ежје песни$ког језика. F%и$ајне народне !ирске песме ' основна о%е!ежја. ?ирска песма ' основна о%е!ежја. Xпика Тема и идеја идеја у епском епском де!у. де!у. ~а%у!а: ;роно!о9ки редос!ед редос!ед дога5аја" е!ементи фа%у!е (увод" зап!ет" расп!ет-. Fдноси ме5у !иковима основни типови (врсте- карактеризације. Припо Приповед веда$ а$"" припо припове веда дање ње дија! дија!ог ог"" моно моно!ог !ог"" опис опис у епском епском де!у. де!у. При$а и роман ' раз!ике. Роман за децу ' основна о%е!ежја. Yрама 27
?икови ?икови у драмск драмском ом де!у. де!у. Ремарк Ремарке е (дида (дидаска ска!иј !ије-. е-. Bрам Bрамск ска а радњ радња а ' на$ин развијања радње. Bрамски текстови за децу. I@нкDиона9ни појAови Подстицање у$еника да с;ватају и усвајају појмове: г!авно" споредно" ма9т ма9та" а" з% з%и иа" а" утис утисак ак"" расп распо! о!ож ожењ ење" е" инте нтересо ресов вање" ање" око!но о!ност ст"" ситуац ситуација" ија" испоа испоавањ вање е подстр подстрек" ек" ус!ов" ус!ов" поре5ење поре5ење"" процењив процењивање" ање" тврдњ тврдња" а" доказ доказ"" заку$ заку$ак ак диве дивење" ње" оду9е оду9еве вење" ње" у%ав у%ав (прем (према а $овеку" домовини" раду" при природи- при прив!а$ !а$ност" искренос ност" прави$ност" п!еменитост. WXZ!a[R WXZ!a[R [S+%SQ [S+%SQR R :сновни оC9иDи @сAеног и писAеног изражавања текста са променом грамати$ког !ица. =репри<авање Препри$авање Препри$авање са изменом завр9етка фа%у!е. Препри$авање текста у це!ини и по де!овима ' по датом п!ану" по заједни$ки и самоста!но са$ињеном п!ану. дија!о9кој ој форми форми уно9ење дија!ога" дија!ога" управног управног говора говора у =ри<ање у дија!о9к структуру казивања ' по заједни$ки и самоста!но са$ињеном п!ану. При$ При$ањ ање е прем према а само самост ста! а!но но ода% ода%ра рано нојј те теми ми.. <аст <астав ава ање ње при$ при$е е инсп инспир ирис исан ане е дати датим м по$е по$етк тком ом.. Lаст Lастав ава ање ње при$ при$е е по с!о% с!о%од одно ном м из%ору мотива. с!ика а које које прик приказ азуј ују у пејз пејзаж аже" е" енте ентери рије јере ре"" порт портре рете те.. :писивање с!ик Fписивање с!оженији; односа ме5у предметима" %ићима и појавама. зве8тавање о о%авеном и!и нео%авеном задатку у 9ко!и и!и код куће ' у о%!ику одговора на питања. GсAена и писAена вежCања увеж%а %ава вање ње прав прави! и!но ногг изго изгово вора ра ре$и ре$и"" иска исказа за"" Ортое ртоепс пске ке вежб вежбе( е( увеж ре$е ре$ени ница ца"" пос! пос!о овица вица"" %рза %рза!и !ица ца"" за заго гоне нета так ка" пита пита!и !ица ца"" краћ краћи; и; текс те ксто това ва с!у9а с!у9ање ње зву$ зву$ни; ни; за запис писа" а" кази казива вање ње напа напаме мет т !ирс !ирски ки; ; и епски; епски; тексто текстова ва снима снимање ње казива казивања ња и $итањ $итања" а" ана!из ана!иза а снимка снимка и вредновање. Yиктати( са допуњавањем" из%орни" с!о%одни" контро!ни диктат. +ексичке и семантичке вежбе( гра5ење ре$и ' формирање породица ре$и ре$и изна изна!а !аже жење ње сино синони нима ма и анто антони нима ма"" уо$а уо$ава вање ње сема семант нти$ и$ке ке функ функци ције је акце акцент нта а некњ некњиж ижев евне не ре$и ре$и и ту5и ту5ице це ' њи;о њи;ова ва за заме мена на јези$ким стандардом стандардом основно основно и пренесено зна$ење ре$и. Синтаксичке и стилске вежбе( саставање и писање ре$еница према посмат посматран раним им предме предметим тима" а" с!ици с!ици и заданим заданим ре$има ре$има састав саставање ање и писање питања о тематској це!ини у
G. етоде књижевног васпитања и о%разовања и к!асификација наставни; метода у настави српског језика и књижевности (. <ико!ић" Методика наставе српског српског је#ика и к"ижевности" )w4 &1етоде етод е се у нас настав тави и усп успост остав авај ају у пре према ма на$ на$ини инима ма оп9 оп9тењ тења" а" врстама мисаоне де!атности и на$инима стру$ног приступа градиву. Fту туда да по поти ти$ $у и тр три и врс рсте те мет ето ода ко које је се ко кор рис исте те у на наст став ави: и: 28
обавештајне (комуникационе-" опште (!оги$ке- и стручне (специ (сп еција! ја!нене-.. = св свако акојј врс врсти ти је мно мно9тв 9тво о пос посе% е%ни; ни; ме метод тода а ко које је се у пракси здружују у сазнајне коре!ате и $ине вр!о %огату" с!ожену и моћну наставну методологију. видо дови ви оп оп9т 9тењ ења а у :Cаве8 :Cа ве8тајн тајне е &ко &коA@н A@ника икаDио Dионе, не, Aет Aетоде оде су ви настави. Fне су управо на$ини прено9ења информација информација у о%разо о%разовном вном и васпитном раду. @ко се оп9тење о%ава јези$ким путем" онда се т може $инити дија!огом" моно!огом и писаном" односно 9тампаном ре$ју. Тако ре$ју. Тако су на јези$ком знаковном систему засноване три наставне методе: дијалошка, монолошка и текстовна (текст'метода-. Bија!о9ка и моно!о9ка метода су говорне методе и!и методе живе речи. Текстовна метода има своје варијанте у методама чита"а, писа"а и слуша"а. F%ав F% аве9 е9та тава вање ње у на наст став ави и о% о%ав ава а се и по помо моћу ћу ва ванј нјез ези$ и$ки ки; ; знакова. Fсновни и увек актуе!ан на$ин сазнавања стварности је у света. При томе предмети и појаве посматра"у и #апажа"у појавног света. имају има ју у!ог у!огу у #накова #накова,, који о%аве9тавају непосредно" па де!ују живе и у% у%ед едиви ивије је од ре$ ре$и. и. Lтвари и појаве 9ау $у!не информације о се% се%и и својој сре средини" па се самим тим у!ивају у оп9ти фонд комуникациони; средстава. <астава користи те знаковне (семиотскемогућнос ности сви; $у!ни; кодова и на томе се заснива метода пока#ива"а (демонстрирања-. То је у су9тини дидакти$ки прирећена једна од /027 запажања. F%аве9тајне методе (дија!о9ка" моно!о9ка" текстовна и метода пока по кази зива вања ња-- пр прим имењ ењуј ују у се по поје једи дина на$но $но"" а! а!и и јо јо9 9 $е $е9ћ 9ће е у ра разни зним м видо ви дови вима ма фу функ нкци цион она! а!но ногг ко ком% м%ино инова вања ња.. По По9т 9то о се мо могу гу ус успе9 пе9но но здруживати свака са сваком" у ком%инацијама по две" три и $етири" онда постоји могућност за једанаест о%!ика комбиноване методе. методе. F%аве9тајне методе не с!уже само за просто прено9ење знања и умењ умења" а" већ већ у умес умесно нојј прим примен ени и допри оприно носе се раз азви вија јању њу же$е #а са#на"е са#на"ем, м, мотиви9у у$енике на самоста!ан рад и стварају погодне пси;о! пси;о!о9к о9ке е ус!ове ус!ове за тражењ тражење" е" усваја усвајање ње и трајниј трајније е поседо поседовањ вање е знања и умења. @ко се %и!о која од метода примени само као форма за прено9ење знања" а не и као ствара!а$ки подстицај у$еницима да поже!е и приме знање" те да свесно и самоста!но за њим трагају" онда она пре!ази у дидакти дидакти$ки $ки форма!иза форма!изам. м. [омуникационе методе могу пока#ати пока#ати прави успе' једино ако подстичу радо#налост и мисаону акти ак тивн внос ост т ученик ученика, а, управ управо о ако се теме$е теме$е на лошчки лошчким м и стручн стручним им методама. :п8те и!и 9оги< 9оги<ке ке Aетод Aетоде е су с!ожене мисаоне радње које су у основи осно ви сва сваке ке сазна сазнајне јне де!а де!атност тности и. <а њима њима се за засн снив ивај ају у на$и на$ини ни подстицања и мисаоног ангажовања у$еника у сазнавању наставног град градив ива. а. То су методе: ан анал али# и#а а и син синте# те#а, а, инд индукц укција ија и дедукција, конк ко нкре рети ти#а #аци ција ја и ап апстр стракц акција ија,, ген генер ерали али#ац #ација ија и специјали#ација, поред по редбен бена а мет метода ода и метода решава"а проблема. I друге мисаоне радњ радње" е" када када су опер операт атив ивне не у наст настав ави и и %итн %итниј ије е моде моде!у !ују ју њене њене сазнајне токове" уздижу се на ранг !оги$ки; метода. метода . То су методе #апа #а пажа жа"а "а,, #а #ак$ к$уч учива ива"а, "а, док дока#и а#ива" ва"а, а, вр вредн еднов ова" а"а, а, ода одаби бира ра"а, "а, среива"а, допу"ава"а, елиминиса"а, класификова"а, ужив$ава"а, пројектова"а, предвиа"а, стваралачког машта"а, асоцијативна метода, статистичка метода ' и друге. ?оги$ке методе су супер супериорне иорне над о%аве о%аве9тајни 9тајним м мето методама дама"" јер ако нема мисаони; мисаони; радњи радњ и и истр истражив ажива$ки а$ки; ; ;тењ ;тења" а" онда нема ни вредн вредног ог сазнањ сазнања а које тре%а саоп9тити.
29
<еке од оп9ти; метода до%ијају у наXтави и посе%ну примену у виду о%аве9тајни; и стру$ни; метода. Тако је #апажа"е универза!ни сазнајни процес у животу и настави (оп9ти метод-" а!и се појавује и као пока#ива"е у настави (о%аве9тајна метода-. Порее"е и анали#а присуствују у сваком с!оженијем сазнајном $ину (оп9те методе- а!и се ис испо поав авај ају у и ка као о ст стру ру$н $не е ра радњ дње е у ви виду ду пор поред ед%е %ени; ни; при прист ступа упа књиж иже евни ним м де! е!им има а и је јези зи$ $ким по поја јав вама" те као књ књиж ижев евне не и !ингвисти$ке ана!изе (стру$не методе-. Lтру$не и!и специја!не методе поти$у методе поти$у од природе предметности која која се про проу$а у$ава и упо упознај знаје. е. Fне Fне су по посе се%н %не е за св свак аки и на наст став авни ни предмет" а и за поједине његове о%!асти " те се претежно преко њи; и диференцирају специја!не дидактике" односно методике поједини; наставни; предмета. = настави матерњег језика и књижевности оне о%ез%е5ују научност, стручност и практичност у прис присту тупи пима ма !итерарним и јези$ким појмовима и појавама. =право су то методе и методо!о9ки развијена г!еди9та која се примењују у књижевним и !ингвисти$ким наукама. Тако се готово све методе којима се с!уже књижевни крити$ари" истори$ари и теорети$ари примењују у погодним о%!ицима и у настави књижевности средњи; и основни; 9ко!а . То су с!едеће књижевнонау$не методе: пси'ол пси'олошка, ошка, социоло социолошка, шка, биогра биограф ф d_Gска, по#итивистичка, импресионистичка, фило#офска, је#ичко& стил ст илск ска, а, комп ко мпар арат атив ивн на, стру ст рукт ктур урал алис исти тичк чка, а, фено фе номе мено ноло лошк шка, а, рецепцио&нистичка, семиотска, семиотска, и друге. Lвака од ти; метода има ограни$ену функцију" па готово ниједна од њи њи;" ;" уз узе ета ус усам аме ено но"" не омо могу гућа ћав ва да се у це! е!ин ини и пр проу оу$и $и књижевно уметни$ко де!о. де!о . Qато се 9ко!ско проу$авање уметни$ки; текс те ксто тов ва на$е на$е!н !но о за засн снив ива а на прим примен ени и ви9е ви9е књиж књижев евно нона нау$ у$ни ни;" ;" односно специја!ни; метода" $а њи;овој функциона!ној коре!ацији. =пра =право во се књиж књижев евни ним м де!и де!има ма прис присту тупа па прим примен еном ом методолошког плуралитета. = настави језика" говорне ку!туре и писмености примењују се ове стру ст ру$не $не ме мето тоде де:: опи описна сна Mде Mдескр скрипт иптивн ивнаN, аN, пор поредб едбена ена и контрастивна, методе тр (пре рео% о%!ик !иков овањ ањаа-"" су тран ансф сфор орма маци ције је (п суп пст стит итуц уциј ије е (замене-" (преме еметањ тања-" а-" су (подре дрећив ћивања ања-" -" суплетивна трансп тра нспо#и о#ициј ције е (пр супс псум умци ције је (по (доп (д опуне уне-" -" ме мето тоде де ко коре релац лациј ије е и реконструкције, структуралистичка метода и друге. = наставној пракси и методи$кој !итератури појам методе је јако уоп9те уоп 9тен н и рас растег тегив ив"" так тако о да $ес $есто то о% о%у;в у;вата ата и пој поједи едине не о% о%!ик !ике е насставно на ногг рада. По9то о%!иц ици и рада већ већ подр подраз азум умев евај ају у свој своју у методо!о9ку оформеност" то и; само условно, условно, управо са резервом за друг друга$ а$иј ије е имено именова вање ње"" може можемо мо назив називат ати и мето метода дама ма.. То су мето методе де рефериса"а, екскур#и екскур#ија, ја, интерпр интерпретаци етације, је, вежба"а, вежба"а, самостал самостални' ни' ученички ученички' ' радова, радова, домаPи' #адатака, практичног рада, црта"а, диктира"а, расправ$а"а, проверава"а, проверава"а, системати#ова"а, системати#ова"а, исправ$а"а, програмира"а, тестира"а, експериментална метода ' и друге. Попис метода које се примењују у настави језика и књижевности не може се докрај$ити. етодо!о9ки етодо!о9ки корпус остаје увек отворен јер се настав настава а стално стално усаврш усавршава ава,, а методе се гранају у низ своји; како позна познати ти; ; та тако ко и могу могући ћи; ; вари варија јанти нти и функц функцио иона! на!ни; ни; ск!о ск!опо пова ва.. Претензија за Rкона$ним инвентаром# противре$и!а %и ствара!а$кој нас настави" јер %и из% з%о ор поз познато натогг ста тав ва!а изн изнад трагања за непознатим. @ из нај%ое наставне праксе поти$е ово у%е5ење: }ТFBF?FHIK@ L} <} FB@PIР@ ' F<@ L} LТВ@Р@. =право" само се у оријентационо оријентационом м поступку методе R%ирају#" док у наст на став авним ним из изве вед% д%ам ама а он оне е до до%и %ија јају ју ко конк нкре ретн тне е о% о%!и !ике ке св свој ојст стве вене не 30
непонов непон ови иво вом м ст ства вара ра!а !а$к $ком ом $и $ину. ну. Lвак Lвака а с!ож !ожениј енија а мет ето ода подразумева о%!ике рада засноване на коре!ацији ви9е е!емен е!ементар тарнији нији; ; метод метода а које које де!уј де!ују у и у син;р син;роно онојј и у сукц сукцеси есивно внојј поставци (истодо%но и узастопно-. <а пример" пример" у методи самостални' могу гу да %у %уд ду за зассту туп пе ене ме мето тод де пока#ива"а, ученички' састава мо прик икуп уп ањ ања а гр гра5 а5ее-"" тек #апажа"а и бележе"а (пр тексто стовн вна а мет метода ода (кори9 (ко ри9ћењ ћење е узо узорара-"" мет метод оде е пи (саст астав аваа-"" дијалошка писа са"а "а и чи чита та"а "а (с метода (разговор о саставу-" методе ан анали али#е, #е, #а #ак$ к$учи учива" ва"а, а, расправ$а"а, расправ$а" а, вреднова"а, вреднова"а, исправ$а"а, исправ$а"а, а и друге. етоде се $есто групи9у према својим заједни$ким својствима и функцијама" функц ијама" па тако до%ијају ове и овакв овакве е одреднице: одреднице: стваралачке, пронала#ачке M'еуристичкеN, истраживачке, мотивационе, формалне, репродуктивне, аналитичкосинтетичке аналитичкосинтетичке ... но9 но9тв тво о мето метода да"" које које поти поти$у $у са три три коре коре!а !ати тивн вна а подр подру$ у$ја ја:: менталног, предмеишог (стру$ног- и обавештајног, показују ко!ико је %огата и с!ожена методо!огија нас наста тав ве мате тер рњег језика и књижевности. Lтвара!а$ким ком%иновањем метода може се свакој наставној јединици приступити на оригина!ан и функциона!ан на$ин. = свакој наставној наставној ситуацији ситуацији функциони9 функциони9у у н ај м а њ е три методе, и то по једна од сваке врсте. <а пример" ако се у разреду проу$ава неки књижевни књижевни !ик" !ик" онда онда су о%и$н о%и$но о прису присутне тне с!едећ с!едеће е метод методе: е: ан анали али#а #а и и$ке мето методе де--" пси'о синте#а (!оги$к си'оло лош шка и со соци цио олош лошка (стру$не-" дијалошка и тексто текстовн вна а (о%аве9тајне-. = истој при!ици са њима се могу могу удружит удружити и методе методе #апажа"а, порее"а, вреднова"а, решава"а проблема, а и друге. = про9!ости се повремено појавива!о веровање у постојање једне универза!не наставне методе која %и сама по се%и о%ез% о% ез%ећи ећива! ва!а а ви висо соке ке ус успе; пе;е е у нас наста тави. ви. Тр Траго агови ви те за за%! %!уд уде е јо јо9 9 ни дана насс ни нису су сасв сви им и9 и9$е $ез! з!и" и" па се мо могу гу пр пре епо позн знат ати и у св свак ако ом 9а%!он 9а% !онско ском м и рут рутинс инском ком рад раду. у. Теж Тежња ња ка уни универ верза! за!ном ном 9а% 9а%!он !ону у (макар се у њему преп!ита!о њему преп!ита!о ви9е метода- и прижекивање Rку$а за све све %рав %раве# е#"" ск!о ск!оно ност ст осве осве9т 9тан аној ој форм форму! у!и и и ауто аутома мати тизо зова вано ном м пона пона9а 9ању њу ' свој својст стве вени ни су само само ду;о ду;овно вно инер инертн тним им !и$но !и$ност стим има. а. =ниверза!не наставне методе и свемоћне методске методске ком%инације ком%инације нема нити нити је може може %ити %ити.. @ко @ко %и се неки неким м з!им з!им с!у$ с!у$ај ајем ем и уста устано нови ви!а !а"" представа!а представа!а %и пони9тавање ствара!а$ког ствара!а$ког $ина у настави" настави" вр;унац догме" приси!е и досаде. Sто је ви9е ваани; метода" наравно у ваано ваанојј и поузда поузданој ној приме примени" ни" то су веће веће и могу могућно ћност сти и да наст настав ава а постане инвентивна" занимива и продуктивна. = савременој настави доста су присутне и предрасуде о унапред утврћеним вредностима метода. Поку9аји да се методе рангују према својој ефикасности и да им се као категоријама унапред припи9у неке устаене вредности готово увек су се коси!и са нај%оом наставном праксом. Mим праксом. Mим се Rса над!ежног места# истакне нека метода као су' периорна и звани$но препору$и за масовну примену" она %рзо изазива п!иму једноо%разног поступања" па тако гу%и своју ефикасност и ствара око!ности у којима нека друга" ре5а и оригина!нија метода пост постај аје е прод продук укти тивн вниј ија. а. = поп! поп!ав ави и Rно Rновог# вог# и конве онвенц нцио иона на!н !ног ог поступања нека Rстара# и од%а$ена метода може до%ити свежину и пост постат ати и моћн моћна а у наст настав ави. и. ето етоде де као као дида дидакт кти$ и$ке ке кате катего гори рије је и тео те оријски моде!и представају само отворене" дак!е јо9 могућно ћност сти" и" а све све 9т 9то о је неост неоства варе рено но може може се само само неос не оства тваре рене не могу ус!о ус!овно вно и ;ипо ;ипотет тети$ и$но но вред вреднов новати ати.. ~ункци ~ункциона она!но !ност ст и вредно вредност ст методе није у њој самој већ је у око!ностима њене примене и у умећу којим се примењује.
31
Свака наставна метода је потенцијално и добра и лоша. >оја ће њена могућност превагнути зависи од мно9тва ус!ова" а првенствено од тога кад, *де, #ашто и како се примењује. примењује. Према томе" сам из%ор метода и њи;ови; ком%инација нима!о не гарантује успе9ну о%раду неке наставне јединиц нице. =спе; се о%ез%ећује тек вааном ном методи$ком поставком и њеном ствара!а$ком извед%ом. RРу%рике# од9тампани; форму!ара (и тога има у појединим 9ко!амаˆ- могу се испуњ испуњав ават ати и Rнај% Rнај%о оим им## мето метода дама ма"" најде најде!и !ика катни тнији јим м цие циеви вима ма и најсавременијим наставним средствима" средствима" а да то нима!о не допринесе ква!итету наставе и да покаткад замаскира неумесан рад. Тако" на пример" дија!ог као Rиза%рана#" у%е!ежена и примењена метода сам по се%и готово готово ни9та не представа. представа. Тек кад се он испуни вааним садржајем и организовано покрене мисаону" емоциона!ну и говорну актив активнос ност т у$ени у$еника ка"" кад кад уз помо помоћ ћ !оги$ !оги$ки ки; ; и стру$ стру$ни; ни; метод метода а ту активно активност ст истражив истражива$к а$ки и усмери" усмери" можемо можемо га позитивн позитивно о оценити оценити.. <о ако се диј ија! а!ог ог пр прет етво вори ри у пр праз азно норе ре$ј $је е и у Rж Rжив ив## $а $асс на ко коме ме у$ у$ен ениц ици и масов ма совно" но" ве9 ве9то то и ру рутин тинск ски и са само мо пот потвр вр5у 5ују ју нас настав тавник ников ово о зна знање ње и саг!а9авају саг!а9 авају се са његовим исказима и сугестивним питањима" онда је то з!оупотре%а дија!о9ке методе. \аст \а став авне не ме мето тоде де по пома мажу жу на наст став авни нику ку те тек к он онда да ка кад д он "и "има ма свест св естран рано о и ств ствара аралач лачки ки пом помогн огне, е, упр управо аво кад иск искори ористи сти "и' "и'ове ове добре могуPности, а отклони лоше отклони лоше.. Fне гарантују успе; само оно!ико ко!и ко!ик ко и; наст настав авни ник к о%огати гати функ функци цион она! а!ни ним м пос поступц тупцим има а и оживотвори и; у вааним методи$ким поставкама п оставкама и извед%ама.
y. Bија!о9ка метода (. <ико!ић" Методика наставе српског српског је#ика и к"ижевности" &&4 )Bија!о9ка метода је разговор намењен стицању знања и умења. Bа %и усп успе9н е9но о о% о%ави авио о саз сазнај најну ну у!о у!огу" гу" нас настав тавни ни ра разго згово вор р тре тре%а %а да %уде до%ро исп!аниран и сигурно во5ен" тако да се увек зна где он по$иње" куда и како те$е" $ему смера и до који; резу!тата тре%а да доведе. етодо!о9ку доведе. етодо!о9ку вредност разговор до%ија само ако је заснован на поуз поузда дано ном м стру стру$н $ном ом и пси; пси;о! о!о9 о9ко ком м пред предви ви5а 5ању њу.. =нап =напре ред д исп!анираним подстицањем у$еника на поједине мисаоне радње и пре прецизн цизни им усмер смера авање вањем м сазн сазнај ајно ногг то ток ка не мора ора да се умањи мањи спонта спонтанос ност т у раду раду и гово говорно рнојј актив активнос ности. ти. @ко су радни подстицаји умесни и инвентивни" онда се наставни разговор претвара у драг доживај" постаје управо жив" спонтан и занимив. Разговор је само #наковни облик и спо$аш"е обележје дија!о9ке мето ме тод де" док је њен ена а су су9т 9тин ина а у мисао мисаоним ним опер операцијам ацијама, а, плод плодним ним =месно са#најним токовима и новооткривеним садржајима. примењена прим ењена дија!о дија!о9ка 9ка метод метода а постај постаје е прона!аза$ка (;еуристи$ка-. (;еуристи$ка -. @ко @к о је ра разг згов овор ор са само мо фо форм рма! а!но но жи жив в и ма масо сова ван" н" а са садр држи жинс нски ки оск скуд удан ан"" и! и!и и па пак к $и $ист сто о ис испи пити тив ва$ а$к ки " те се своди само на репро репроду дуко кова вање ње нау$ нау$ено еногг град градив ива" а" онда онда ту упра управо во и нема нема прав праве е дија!о9ке методе" већ је оста!а само њена вер%а!на у9тура" која о%ава у!огу методо!о9 !о9ке и ду;овне варке. Qато и доста распрострањено ми9ење да се дија!о9ка метода заснива само на пита тањ њима и одговорима предста тав ва њено ено форма!исти$ко одре одре5и 5ива вање ње"" па може може да јој јој за запр прет ети и оз оз%и %ин ним им осиро осирома ма9е 9ење њем. м. Bија!о9ка Bија! о9ка метода метода је функционалан спој са#нава"а и ка&#ива"а, 9то
32
зна$и зна$ и да се на наст став авни ни раз азго гово вор р те теме меи и на логичким и стручним методама. етоди ет оди$ки $ки ра разго зговор вор омо омогућ гућава ава оп9 оп9тењ тење е изм изме5у е5у нас настав тавник ника а и у$еника" а и изме5у сами; у$еника. <аставник се може о%раћати це!ом разреду (већином- и појединцима (повремено-" а сваки у$еник може казивати ко!ективу и разговарати како са наставником" тако и са сва сваким ким пој поједи единцем нцем у раз разред реду. у. <а свак сваком ом то том м гово говорн рном ом смер смеру у о%ез%е5ено је о%острано о%аве9тавање (повратна информација-. Тако су %рој" врсте и моћ о%аве9тајни; смерова идеа!ни за цео скуп и све његове у$еснике. Lу9тина активирања у$еника у дија!о9кој методи ни' x. оно!о9ка метода (. <ико!ић" Методика наставе српског је#ика је#ика и к"ижевности" &4 ,*оно!о9к он 9ка а метода се за зассни нив ва на це!о !ов вити тијјим усмени ним м из!агањима у$есника у настави. Fна се испоава кад наставник и!и у$ен у$ еник ик си сист стем емат ати$ и$но но ка казу зује је о зн знат атни није јем м де де!у !у на наст став авне не гр граћ аће. е. оно!о9ка метода не подноси строга квантитативна ограни$авања" 9то зна$и да се њен временски и предметни опсег не мора пок!апати ни са 9ко!ским $асом ни са наставном јединицом . Pитно је да се она испоа испоава ва помоћу помоћу це!овити; це!овити; наставникови наставникови; ; и у$ени$ки; у$ени$ки; казивања казивања и да се мо могу одно односи сити ти на свак сваки и %итн %итниј ији и део мон нолош лошке де део онице ице могу наставне наставне јединице. Bужина поједини; моно!о9ки; моно!о9ки; деоница уск!аћује се са опсегом предметни; це!ина у оквиру наставни; јединица и са прима!а прима!а$ки $ким м спосо%нос спосо%ностима тима разни; 9ко!ски; 9ко!ски; узраста. узраста. Ти $иниоци $иниоци ус!овавају да оне трају од пет до двадесет минута" а сасвим ретко и не9то ви9е. оно! о но!о9 о9ка ка ме мето тода да ом омог огућу ућује је у$ у$есн есниц ицима има у нас настав тави и да св свој оја а иска казу зују ју у ви виду ду пр при$ и$ањ ања" а" оп опис исив ивањ ања" а" при рип пре рем$ м$ен ена а са сао опш пште те"а "а ис изве9тавања" изве9тавањ а" расправања" упорећивања" доказивања" ана!изирања и синтети синтетизовањ зовања а. = но нови вије је вр врем еме е ов ова а ме мето тода да је о% о%ог огаће аћена на ни низо зом м прак пр акти$ ти$ни; ни; по пост ступ упак ака а ко који ји ом омог огућ ућав авај ају у да се у$ у$ен ениц ици и св свес естр тран ано о ангажу анг ажују ју и оса осамос моста! та!е е у у!о у!огам гама а истраживача и и#вестилаца. Fва висока практи'$ност моно!о9ке методе односи се првенствено на њен ства који подр подраз азум умев ева а сарадничку ствара рала лачк чки и вид, вид, који сарадничку усклаено усклаеност ст наст настав авник ников ови; и; и у$ен у$ени$ и$ки ки; ; из!а из!ага гања ња"" а и повр поврем емен ено о прису присуст ство во дија!о9ког оп9тења. Lтвара!а$ка и!и продуктивна примена наставни; моно!ога ог!еда се"" на је се јед дно нојј ст стр ран ани" и" у св све е $е $е9ћ 9ћем ем дово воће ћењу њу у$ у$е ени ник ка у у!о !огу гу ка#ивача и и# и#в вес ести тио оца, а на другој у све већем методи$ком ус!ов ус !овав авању ању нас настав тавник никово овогг из! из!ага агања" ња" как како о по опс опсегу егу и вре времену мену"" тако так о и по на$ на$ину ину и фун функц кцији ији.. = настави је местими$но и повремено прис присут утан ан и пре&давачк пре&давачки и Mрепродук Mрепродукпшвн пшвниN иN вид моно монолошке лошке методе, у коме говорна активност припада иску$иво наставнику" док у$еници остају само у у!ози с!у9а!аца.
1*. Текстовна 1*. Текстовна метода 33
(. <ико!ић" Методика наставе српског је#ика је#ика и к"ижевности" ,14 ,xВе!ики Ве!и ки де део о св свог ога а зн знањ ања а и ум умењ ења а по поје једи динц нци и и др дру9 у9тв тво о ст сти$ и$у у помоћу помо ћу писане ре$и. атица атица ку!турног ку!турног развоја увек је тек!а јези$ком јези$ком праксом и постепено се помера!а са говорне ре$и на писану. Тако се дана да насс го гото тово во $и $ита таво во у удс дско ко ис иску куст ство во пр прет ето$ о$и! и!о о у књ књиг иге е и $у $ува ва у пис иса ани ним м изв звор орим има. а. Qа Qа;в ;ва ауј ујућ ући и пи писм сму у о!а !ак9 к9ан ано о је и у% у%рз рзан ано о %огаће ћењ ње и пр пре' е'но но9 9ење знања и ку!ту тур рни ни; ; тековина како у истод ист одо% о%ним ним поп попу!а у!ациј цијам ама" а" так тако о и у ген генера ерациј цијско ском м с!е с!еду. ду. Тр Трајно ајност" ст" распрострањеност и приру$на приступа$нос приступа$ност т текста утица!и су да се у настави свестраније свестраније примене многи писани извори сазнања" као 9то су књиге" уJ%еници" $асописи" !истови" ћа$ке %е!е9ке и др. >ори9ћење писане ре$и за остваривање о%разовни; и васпитни; циева познато је у наст настави ави као тек текстм стметод етода. а. Fна ста става ва екст сто овна ме мето тода да и!и тек у$енике у$е нике у у!о у!оге ге $ит $ита!а а!аца ца и пи писа саца ца"" па се и ос оств твар аруј ује е у св свој оја а дв два а основ ос новна на вида вида чи чита та"е "ем м и писа"ем писа"ем.. Посе%но преимућство текста над живом ре$ју јесте у томе 9то он трајно чува обавеште"а и омогућава да се она више пута ко&ристе. Iзговорене ре$и (дија!ог и моно!ог јесу тренутне и неповратне" јер одма; и9$езав и9$езавају ају са гу%ењ гу%ењем ем зву$ни; та!аса" па се појав ава а пропу9тени; и нес;ваћени; информ инф ормаци ација ја те9 те9ко ко мож може е отк отк!он !онити ити.. Iсти Iстина на"" усме усмени ни иска искази зи се у наст настав ави и могу могу прем према а потр потре% е%и и и дос! дос!ов овно но пона понав ват ати" и" а!и а!и се тиме тиме недо недост стат атак ак не отк!а тк!ања ња"" већ већ се само само унек унеко' о'!и !ико ко у%!а у%!ажу жује је"" јер јер с!у9 с!у9ао аоци ци већи већину ну инфо информ рмац ациј ија а за за%о %ора рав вај ају у у одсу одсуст ству ву стру стру$н $ног ог информатора" дак!е" онда када им се усменом ре$ју не може помоћи. <о зато стру$на !итература" !итература" књиге" уJ%еници и подсетници под сетници могу увек да %уду при руци" да се користе код куће" у 9ко!и и $итаоници" а и у повоним ус!овима путовања. = ко кори ри9ћ 9ћењ ењу у те текс кста та вр врем еме е за пр при; и;ва вата тање ње о% о%ав аве9 е9те тења ња ни није је ограни$ено (није сте9њено %рзином говора-. То омогућава у$енику да поде по де9а 9ава ва $и $ита тање ње пр прем ема а св свој ојим им пе перц рцеп епти тивн вним им ос осо% о%ен енос ости тима ма и практи$ним свр;ама: да застаје где ;оће и ко!ико му је потре%но за разми9ање" ма9тање и прес!и9авање" да се враћа на прет;одне исказе и да према потре%и поново $ита поједине странице и!и текст у це!и це !ини ни.. Q% Q%ог ог то тога га 9т 9то о је књ књиг ига а ст стрп рпи ив в Rс Rсаг агов овор орни ник# к# и по поуз узда дан н извест изв ести!а и!ац ц ко који ји се мож може е посе поседов довати" ати" 9то све на вре време ме пруж пружа" а" а за узврат ни9та не тражи (оси (осим м радо радозн зна! а!ос ости ти-" -" с прав правом ом се нази назива ва нај% нај%о оим им $ове $овеко кови вим м пријатеем. <а том присном дружењу са књигом" на $итању !ектире и !итературе" заснива се настава књижевности и матерњег језика. = настави други; предмета текстовна метода се уг!авном своди само на у$ење помоћу стру$не и нау$нопопу!арне !итературе" док у настави српског српског језика и књижев књижевности ности она има да!ек да!еко о 9иру примену примену.. =познавање и проу$авање јези$ке и књижевне праксе за;тева да се текстови користе у раз!и$итим својствима и на ви9е усаг!а9ени; на$и на$ина на.. = тој разно!икости исти$у се и преп!ићу $етири посе%не методо!о9ке у!оге текс тек ста: је предмет упознавања и проу$авања он је лектира (9к (9 ко! о!ск ска" а" дом омаћ аћа а и с! с!о% о%од одна на-- пр прем ема а ко којо јојј се ус усме мера рава вају ју истражива$ки поступци и методи$ке поставке. =$еници раде на тексту" $итају књижевна де!а разни; жанрова и оспосо%авају се да и; тума$е и вреднују као уметни$ке творевине. 2. Текст је на$ин и средство за стицање знања о књижевним и 1. Текст
34
јези$ким појавама он је струч омогућава да стручна на литер литература атура која омогућава се у$и по кори9 ри9ће ћење њем м уJ% уJ%ени еника ка"" књ књиж ижев евне не помо моPу Pу те текс ксто това ва,, ко крити кр итике ке"" тео теориј рије е и ис истор торије ије"" а и до дости стигну гнућа ћа !ин !ингв гвисти$ исти$ки; ки; наука. 3. Текст је јези$ки пример (пред!ожак и при!ожак- за запажање и упознавање јези$ки; појмова и појава у настави граматике и сти!истике. 4. Текст је предмет стварања и о%уке у писменом и усменом изра из ража жава вању њу он је у#ор и по развиј вијање ање јези јези$ко $когг и подс дстр трек ек за раз сти! ст и!ско скогг ум умењ ења" а" а у вид виду у пис писме мени; ни; са саста става ва је и пока#ате$ сте$еног искуства и спосо%ности. Lве ове саодносне у!оге текста иду једна другој у сусрет" па се преко њи; нај%ое остварује методи$ко повезивање (а местими$но и о%је о%јед дињав ињавањ ањее- раз азни ни; ; под подру$ја у$ја наст настав аве е мате матер рњег њег јези језик ка и књижев књижевнос ности. ти. Тексто Текстовна вна метод метода а се овде овде ра5а ра5а и уздиже уздиже из самог самог наставног предмета" она се појавује као његов природан израз и прати!а прати!ац. ц. Према Према томе" томе" она је иманен иманентна тна настав настави и књижев књижевнос ности ти и језика" неоту5ива је од ње и увек се подразумева" подразумева" јер %ез $итања и увида у текстове књижевнојези$ка настава %и изгу%и!а свој предмет и свр;у" па се не %и мог!а ни засновати. }ТFBF?FS>I FBF Т}>LТ= >њижевноуметни$ка де!а су у среди9ту наставе књижевности јер су она основна ствара!а$ка пракса и носиоци уметни$ки; вредности. Lве 9то се окупа око уметни$ки; текстова и 9то се сазнаје. =}ТI I В@<=}ТI FBFРISƒ}O} ?IТ}Р@Т=Р} I =†P}@ Т}>LТFВ<@ }ТFB@ = <@LТ@ВI K}QI>@ I IQР@€@В@O@ 11. етода запажања и показивања (. <ико!ић" Методика наставе српског је#ика и к"ижевности" w*4 wGbетода запажања и показивања заснива се на истражива$ком посматрању предмета и појава са цием да се они %ое упознају и проу$е. Mу!ним сусретањем са стварима" %ићима и појавама $овек упознаје своју суседност" успостава основну с!ику света и ста!но сти$ ст и$е е но нова ва ис иску куств ства а . Та $у!на у!на рад радозна! зна!о ост и реце рецепт птив ивна на моћ пред предст ста авај вају у нају најуни ниве верз рза! а!ни нији ји на$и на$ин н у$ењ у$ења. а. Lтиц Lтицањ ање е знањ знања а непосредним запажањем де!ује као оп9ти $ини!ац удског развоја" при!аго5авања и опстанка" па је самим тим надре5ено свим о%!ицима посредног посредног и 9ко!ског у$ења. Fва метода се у оп9тој дидактици назива методом показивања (демонстрирања-. Тај назив је до%и!а према наставниковом поступању (по пок кази зив вању њу--" а!и је њена су су9т 9тин инау ау у$ у$ен ени$ и$к кој ак акти тивн вно ости ' у запажању" %ез кога %и свако показивање гу%и!о своју свр;у. Qато мето методу ду прве првенс нств твен ено о имен именуј ујем емо о по ку$ ку$но нојј сазн сазнај ајно нојј радњ радњи" и" по запажа запажању њу које које подраз подразуме умева ва радо радозна! зна!ост ост и за предме предметно тност ст изван изван непосредног наставног показивања.
35
етода запажања уводи у наставу о%јективну стварност и разне видове њени; $у!ни; пројекција" с тим 9то вер%а!но посредство користи претежно за развијање и усмеравање и усмеравање посматра$ке пажње. <а тај на$ин се до%ија мно9тво и#ворни' обавеште"а. Lише вреди један сведок који је видео неголи неголи десет сведока који су чули. K}BIFH L@Q<@В@O@ ето е тода да за запа пажа жања ња те теме меи и св свој оје е по пост ступк упке е на наче начелу лу чулн чулности ости (о$иг!едности" зорности- наставе. етода запажања није увек ус!овена пригодним показивањем. Показ оказив ивањ ање е је само само дидак идакти ти$ $ки прир прирећ ећен ена а око!но о!носст у којо којојј запаж за пажањ ање е функц функцио иони9 ни9е е као као мето методо до!о !о9к 9ка а су9т су9тин ина. а. Q%ог Q%ог свог свога а оп9тег присуства присуства у удском удском искуству искуству и з%ог з%ог своје своје неоту5 неоту5иво ивости сти из сазна сазнајн јног ог процес процеса" а" истраж истражива ива$ко $ко запажањ запажање е се може може уврсти уврстити ти и у оп9те (!оги$ке- методе. Iстражива$ка де!атност $у!а је предус!ов за поуздану конкретизацију" индукцију и ана!изу" које дае с!уже као !оги$ки темеи својим мисаоним и методо!о9ким коре!атима: апстракцији" дедукцији и синтези. Iзмећу конкретног и апстрактног ми9ења" изме измећу ћу $у!н $у!ног ог и разу разумс мско когг у$ењ у$ења" а" пост постој оји и пуна пуна коре коре!а !аци ција ја и саг!асност: каква запажања" такви и заку$ци. <астава %и %ез $у!ности поста!а суви9е вер%а!на и апстрактна" удаи!а %и се од животне праксе и све!а на ме;ани$ко у$ење. L друге стра тране" сама $у!но !ност" ако %и оста!а %ез апстрактног ног ми9ења" води!а %и само препознавању предметног света" па %и такво такво знање знање %и!о %и!о једнос једностра трано но и немо немоћно ћно да се узвиси узвиси до нау$ нау$но ногг пог пог!ед !еда на све свет. %ек у пуно пунојј у#ај у#ајам амно ност сти и и једи јединс нств тву у чулн чулног ог и рационалног уче"а стиче се стваралачко #на"е које је поу#дано и у практичном и у теоријском смислу. <}ПFLР}B@QIВ@O} = на наст став ави и се ко кори рист сте е не непо поср сред едно но и по поср сред едно но по пока кази зива вање ње.. \епосредн \епо средно о пока#ива"е пока#ива"е се остварује довоћењем ствари и појава у $у!но пое и ставањем у$еника у нај%ои посматра$ки по!ожај. Fно се о%ава у 9ко!ским просторијама (у$ионицама" ка%инетима" радио адиони ница цама ма и !а%о а%орато ратор ријам ијамаа-"" а и ван њи;. = 9ко!с ко!ски ким м просто просториј ријама ама се може може показив показивати ати само само предме предметно тност ст прик!ад прик!адни; ни; димензија" управо она која омогућава !ако просторно манипу!исање (нпр (нпр." ." књиг књиге" е" руко рукопи писи си"" с!ик с!ике" е" з% з%ир ирке ке мине минера ра!а !а"" преп препар арир иран ане е животиње и ствари ' експонати-. <е <епо поср сред едно но су суср срет етањ ање е са о%имнијим и удаенијим $у!ним светом остварује се ван 9ко!ски; просторија: одвоћењем у$еника на из!ете и екскурзије у природу" у %!ижу и дау око!ину" у радне организације и музеје" пред ку!турне и ис исто тори ријс јске ке сп спом омен еник ике" е" на пр прир иред ед% %е и из!о з!ож%е" ж%е" у сусре усрете те са зави$ајним мотивима мотивима поједини; писаца и уметника. Посредно пока#ива"е се остварује у ус!овима када је аутенти$на предме пре дметнос тностт непр неприст иступа упа$на $на и!и сув суви9е и9е с!о с!ожен жена а и апс апстра трактн ктна а за $у!н $у !но о са сазн знав авањ ање. е. Та Тада да се ум умес есто то из изво ворн рне е ст ства варн рнос ости ти по пока казу зују ју све св едо$ан анст ств ва о њо њојј" ње њене не по посс!е !ед диц ице" е" тр тра аго гови ви и пр про оје јек кци ције је у најраз нај разнов новрсн рснијим ијим мат матери ерија! ја!ним ним о% о%!ици !ицима. ма. оћ оћни ни пос посред редници ници за сазн са знав авањ ање е ст ства вари ри и по појјава по посста тајју тако слике (фо (фотог тограф рафске ске и умет ум етн$ н$ик икее-"" ски скице, це, црт цртежи ежи,, илус илустра трациј ције, е, *р *рафи афикон кони, и, гео геогра графск фске е карте, кар те, пла пласти стичн чни и мод модели ели,, фил филмов мована ана док докуме умента нтациј ција, а, сла слајдо јдови ви и #вучни #аписи. = настави књижевности као посредни извори сазнања 36
користе се и све врсте уметни$ки; и документарни; остварења која су на наст ста! а!а а по пово водо дом м књ књиж ижев евни; ни; де де!а !а и њи њи;о ;ови ви; ; тв твор орац аца. а. То су по#о по #ориш ришне не пр предс едстав таве, е, екр екрани ани#ац #ације ије к"и к"ижев жевни' ни' дел дела, а, уме уметни тничко чко ка# а#ив ива" а"е е тек екст ста, а, ил илу уст стр рац ациј ије е по поет етск ског ог св свет ета а и документарни филмови о писцима и к"ижевним појавама. Већина наставни; средстава средстава поде9ена поде9ена је за посредно показивање стварности стварности репродуковањем репродуковањем с!ике и!и звука (понекад и заједно-" нпр." дијафилмови, слајдови, графо&фолије, наставни филмови, грамофонске плоче, магнетофонске и касетофонске врпце, e#вучне пројекциони апарати. <аставне и читанкеf и одговарајући про оп9те п9тео о%разо разов вне радио адио и тв&е засноване ане су на с!ико с!икови витом том тв&еми миси сије је заснов аудио'визуе!ном посредни9тву које ствара и!узију да се аутенти$на предметност појавује пред на9им $у!има. Mу!на Mу!на прије пријем$ м$ив ивос ост т је ус!о ус!ов в за при; при;ва вата тање ње и препо препозн знав авањ ање е знакова %и!о ког семиотског система" па свакако и јези$ког. Qато метод показивања (запажања-" у свом нај9ирем смис!у" о%у;вата и експресивну функцију језика у разним видовима његове практи$не и поетске примене. !#ражајно чита"е и ка#ива"е, %и!о да је моно! моно!о9к о9ко о и!и дија! дија!о9к о9ко" о" а погото поготово во кад дости достиже же и уметн уметни$к и$ку у вредност" не може прећи у !и$но умење %ез прет;одног показивања" односно с!у9ања ваани; узора и веж%ања по уг!еду на њи;. @ тако је и са о%у$авање о%у$авањем м у настави настави писмености. писмености.KВећин KВећина а писмени; писмени; веж%и веж%и са под подру$ј ру$ја а опис описив ивањ ања" а" при$ при$ањ ања а и изве изве9т 9тав авањ ања а подр подраз азум умев ева а и одго одгова вара рају јуће ће $у!но $у!но иску искуст ство во у виду виду за запа пажа жања ња"" дожи дожив вав авањ ања а и сведо$ења. = настави књижевности се понегде де9ава да посредни$ке радње потисну непосредно сусретање у$еника са уметни$ким текстом. Тако се понекад понекад одма; одма; пос!е пос!е наставн наставнико иковог вог интерпре интерпретати тативно вногг $итања $итања приступа ана!изи књижевног де!а. Fно је примарна и незао%и!азна радња којој се наставниково (и!и %и!о $ије друго- интерпретативно $итање придружује као зна$ајан а!и само помоPни поступак. Позори9на представа је само једна од %ез%рој могући; сценски; инте интерп рпре рета таци ција ја драм драмск ског ог де!а де!а.. Прем Према а то томе ме"" и овде овде г!ед г!едањ ање е и с!у9ање извед%е не могу да замене $итање текста. Посредни9тво ће се до%р до%ро о иско искори рист стит ити и само само онда онда ако ако позо позори ри9н 9ном ом пред предст став авом ом мотиви9емо у$енике да про$итају драму" а јо9 %ое ако $итањем и ана!изом драмског текста припремимо у$енике за г!едање и стру$но проц процењ ењив ивањ ање е позо позори ри9н 9не е пред предста ставе ве.. @на! @на!изе изе драм драмск ског ог те текс кста та и његове његове театар театарске ске извед% извед%е е могу могу %ити %ити у коре!а коре!атив тивном ном однос односу" у" а!и увек увек ваа ваа имат имати и у виду виду да су то две две посебн посебне е радње" које не тре%а ме9ати и замењивати једну другом. Pи!о да се о%авају одвојено и!и упоре поред дно" но" нео неоп;о п;одно је пре прецизн цизно о ра#граничавати ра#граничавати вредности драмско драмскогг текста текста од достигнућа достигнућа његове његове позори9не позори9не интерпретац интерпретације ије (од (од ква! ква!ит итет ета а г!ум г!уме" е" режи режије је"" сцено сценогр граф афиј ије" е" кости костима ма и сцен сценск ски; и; ефеката-. M=?<@ I@HI<@NIK@ (=<=ТР@SO@ FMIH?}B
37
у!огу има у!о има чу чулна лна имагина имагинациј ција а и!и унутраш"а очигледност. <а тој спос сп осо% о%но ност сти и да се са за затв твор орен еним им о$ о$им има а ви види ди ви ви9е 9е и %о %ое е не него го отвореним заснива се ствара!а$ко $итање. =нутра9ња $у!ност је у настави књижевности зна$ајнија од %и!о ког о%! о%!ика ика физ физи$к и$ког ог пок показив азивања ања.. ~и! ~и!м" м" поз позори ори9те" 9те" те! те!еви евизиј зија а и !иковна !иков на оств остварења арења (уме (уметни$ке тни$ке с!ике с!ике"" фотог фотографиј рафије е и и!уст и!устрациј рацијеепоку9авају да мест умет етни ни$к $ким им те текс ксто тови вима ма ста а нео еодр дре еен ено ост сти и у ум дорекну својим изражајним средствима" а!и то увек у$ине само на један једини начин, који и кад је нај%ои" пати од ограни$ености . Таквим своћењем ви9езна$ни; књижевноуметни$ки; с!ика на једнозна$на визуе!на о%аве9тења спутава сп утава се $у!на ма9та и доводи до суви9е упро9ћеног и једностраног тума$ења књижевног де!а. >афкина тврдња да Rкино униформи9е униформи9е око и омета г!едање# 1 указује на огромна естетска преимућства преимућства која има $ита!ац $ита!ац при с!о%одном ствара стварању њу (актуе (актуе!изо !изовањ вањуу- !итера !итерарни рни; ; с!ика с!ика над г!едао г!едаоцем цем који који само само прим прима а гото готове ве с!ик с!ике е са фи!м фи!мск ског ог п!ат п!атна на.. Mита Mита!а !ац ц осећ осећа а умет уметни ни$к $ку у драж драж и од сопст сопстве вено ногг ства ствара ра!а !а9т 9тва ва"" док док је г!ед г!еда! а!ац ац фи!мске представе и тв'емисије уг!авном !и9ен таквог задовоства. Тре%а имати у виду да само неки уметни$ки искази" и то пре тежно описни текстови" функциони9у као с!ике које ваа изазвати @ко %и се при о%ради романа \а Yрин Yрини и Pуприј прија а показива!а у$еницима с!ика прототипског моста и!и пак користи!и утисци од непосредног посматрања (са екскурзије у Ви9еград-" тај поступак %и показао до%ре резу!тате ако %и навео у$енике да решавају проблем ствара ствара!а$ !а$ког ког односа односа измећу измећу о%јект о%јективн ивне е стварн стварнос ости ти и уметни уметни$ке $ке надг надгра радњ дње" е" изме измећу ћу неим неимар арск ске е ве9т ве9тин ине е као као кори корисн сне е прак праксе се и књижев књижевно' но'уме уметни$ тни$ког ког ствара ствара!а9 !а9тва тва.. Вредно Вредност ст уметни$ уметни$ког ког описа описа %иће ви9е у његовим ра#ликама, а мање у с!и$ностима са прототипским о%јектом. етода запажања и показивања о%у;вата и све оне поступке који су из!ожени у овој књизи под нас!овом Принци Принцип п чулно чулности сти MочигледностиN, стр. 1&y. 1). >ом%иновање о%аве9тајни; метода (. <ико!ић" Методика наставе српског српског је#ика и к"ижевности к"ижевности" wy4 G,Fне су ко Fне коре ре!а !аци ција ја и пр прож ожим имањ ање е о• о•ав аве9 е9та тајни јни;" ;" !о !оги ги$к $ки; и; и стру$ни; метода. >ако се у пракси" у оквиру једне наставне јединице и јед једног ног 9ко 9ко!ск !ског ог $ас $аса" а" здр здружу ужују ју и сме смењуј њују у о% о%аве аве9та 9тајне јне мет метод оде" е" довоно је подсетити се тока неки; узастопни; наставни; радњи радњи.. Тако о%рада наставне јединице може по$ети наставниковим из!ага из! агањем њем (мо (моно! но!ого огомм- кој који и уво уводи ди у $ит $итање ање тек текста ста (ко (ком%и м%инац нација ија тексто тов вне и моно!о9ке мето тод де-" а по пото том м с!еди разговор о про$итаном тексту (дија!ог-. При томе се у појединим де!овима $аса могу мог у пок покази азиват вати и одг одгова оварај рајући ући пред предмет мети и и с!и с!ике ке и раз разгов говара арати ти о прет;о пре т;одно дном м $у! $у!ном ном иск искуст уству ву"" нп нпр. р."" о по посм смат атра рано нојј по позо зори ри9но 9нојј и! и!и и фи!мској представи (метода показивања-. огућности показивања-. огућности за ствара!а$ко ком%иновање метода готово су неисцрпне. При томе једна од метода може имат ати и водећу у!ог !огу" док оне друге уге које јој се раз!ожно прику прику$уј $ују" у" нису нису никада никада од споредно споредногг зна$аја. зна$аја. Lазнајни Lазнајни допринос допринос неке методе не цени се према њеном квантитат квантитативно ивном м (временск (временскомом-
38
присуству" већ према у$инку у ситуацијама када је не#амен$ива, па макар се испоава!а и у најмањим де!овима наставног $аса. >ом%иноване методе" управо њи;ови; једанаест варијанти" нису се до те мере мећусо%но издиференцира!е да %и свака до%и!а свој посе%ан назив и поста!а предметом теоријског уоп9тавања . Fне се увек при!агоћавају појединим садржајима садржајима и о%!ицима рада" па тако и ствара стварају ју у примен примени. и. Lамо се неке од њи; могу посе%но издвојити и именовати по о%!ицима наставног рада који су такве природе да се морају морају о%ават о%авати и ком%инова ком%иновањем њем о%аве9та о%аве9тајни; јни; метода. метода. То су метода својим јим вар варија ијанта нтама: ма: мет метод одом ом само са мост стал ални ни' ' уч учен енич ички ки' ' ра радо дова ва (са сво веж% ве ж%ањ ања" а" ме мето тодо дом м ре рефе фери риса сања ња и ме мето тодо дом м до дома маћи ћи; ; за зада дата така ка-- и метода екскур#ијаN. }ТFB@ L@FLТ@?I„ Р@BFВ@ Fва Fв а ме мето тода да до до%и %и!а !а је на нази зив в по вр вр!о !о ра разг згра рана нато том м о% о%!и !ику ку наставног рада" па се и сама може гранати у низ своји; посе%ни; вари ва рија јант нти. и. = пр прак акси си се $е $ест сто о св свак аки и зн зна$ а$ај ајни нији ји о% о%!и !ик к у$ у$ен ени$ и$ко когг само са мост ста! а!но ногг ра рада да на нази зива ва ме мето тодо дом. м. То су ус ус!о !овн вне е ме мето тоде де ко које је се поис по исто тове већу ћују ју са ме мето тоди ди$к $ким им по пост ступ упањ ањем ем у по поје једи диним ним о% о%!и !ици цима ма наст на став авно ногг рад ада а ка као о 9то су вежб вежба"а, а"а, дом домаPи аPи #ада #адаци, ци, рефе рефератск ратска а наст на став ава а и ист истраж ражива ивачки чки #ад #адаци. аци. Lваки од њи; о%и$но се о%ава у 9ко!и и код куће" везан је за текст ($итање и!и писање" а $есто и о%о %оје је-" -" а по подр драз азум умев ева а и од одго гова вара рају јућа ћа ус усме мена на са саоп оп9т 9тењ ења" а" %и %и!о !о моно!о9ка и!и дија!о9ка. Тако рад домаћи; задатака" а мећу њима су $есто разна веж%а веж %ања" ња" ре рефер ферати ати и ист истраж ражива ива$к $ки и зад задаци аци"" по$ по$иње иње на 9ко 9ко!ск !ском ом $асу $ас у да дава вањем њем од одгов говара арајућ јући; и; упу упутста тстава ва и о%ј о%ја9њ а9њења ења (ус (усмено мено и!и писм пи смен ено" о" у мо моно но!о !о9к 9ком ом и ди дија ја!о !о9к 9ком ом ви виду ду-" -" о% о%ав ава а се ко код д ку куће ће ($есто $итањем текста-" а завр9ава се на једном од наредни; $асова $итањем до дома маће ћегг за зада датк тка а и! и!и и ус усме мени ним м са саоп оп9т 9тав авањ ањем ем (д (дак ак!е !е"" F
тематика темати ка попут ове ове:: Qа#миш$ам о нашим друштвеним проблемима, \аш човек у мо мор рал алн ним иск ску уше" е"и има данаш"ице це,, \ашао сам оригинално реше"е, Моје миш$е"е је остало усам$ено, Wа мислим ..." ." \исам се придружио друкчије. *ласам #а човека ови' вредности .. *ласу веPине, а ево #ашто,Yугје и тежак пут до истине & и с!. = наст настав авни ним м прог програ рами мима ма се посе посе%н %но о исти исти$е $е да је једа један н од циева нас наставе матерњег језика и књижевнос ности развијање ности анга нгажоване на страни самосвојне и стваралачке !и$нос дру9тв дру9твено еногг прогре прогреса" са" па темати тематику ку самост самоста!ни а!ни; ; у$ени$к у$ени$ки; и; радова радова ваа поја$ано усмеравати према том циу. Посе%на Посе%на врста у$ени$ки; у$ени$ки; радова јесу усмени и писмени рефера реферати ти који се практикују у настави књижевности. Fни се својом тематиком односе носе на књиже њижев вна де!а" е!а" !ите !итер рарне арне поја појаве ве и ств ствара! ара!а9 а9тв тво о поједини; писаца. огу имати разне о%!ике као 9то су осврт, прика#, Hотово во сви сви наст настав авни ни рефе рефера рати ти су у расправа и инте интерп рпре рета таци ција ја.. Hото функ функци цији ји уводног и#лага"а о про%!ематици која ће %ити предмет ко!е ко!ект ктив ивно ногг расп распра рав вањ ања а и разм размен ене е ми9 ми9ењ ења. а. Fсно Fсновн вни и ци ци рефе рефера рата та је да #аинте #аинтерес ресује ује у$енике за одрећено књижевно де!о" писца писца и!и !итерарну !итерарну појаву" појаву" да укаже укаже на %итне %итне проблеме проблеме и понуди ваана *ледишта за њи;ово ре9авање. Референт ће" свакако" давати и своја ре9ења" судове и оцене" а!и ће све то $инити са намером да у разред разреду у по%уди по%уди радозн радозна!о а!ост ст и створи створи поводе поводе за разгов разговор. ор. Радне Радне пос!едице Проф Профес есор ор Радм Радми! и!о о Bими Bимитр триј ијев евић ић"" у књиз књизи и Проблем Проблеми и наставе наставе к"иж к" ижев евн нос ости ти и ма мате тер" р"ег ег је#и је#ика ка g, детано је приказао су9тину и функције методе реферисања и методе екскурзија" ос!ањајући се на искуство из непосредне наставне праксе.
1&. ?оги$ке методе (. <ико!ић" Методика наставе српског је#ика је#ика и к"ижевности" Gw4 yx= настави се користе мисаоне радње упореива"е (компарација-" индукција и дедукција, анали#а и синте#а, конкрети#ација и апстракција и решава"е проOлема. ПоредOена или компаративна метода K Пореде се две и!и ви5е ствари са цием да сеуо$е и о•раз!оже сличности и ра#лике ра#лике.. =пореивањем откривају се посе•ности и продуктивно се ути$е на ра#граниче"е појмова. појмова. Поре5ење по тематској основи . !ндуктивна метода K По!ази се од поједина$но; и посе•ног" од конкретни; примера и доводи до оп9тијем сазнању. сазнању . <пр. г!аго!и у једном текст. Bе!о се сазнаје преко појединости" искази књ' !икова" пи9$еви; коментара ис!. Yедуктивна метода K <а основу оп9тег заку$ује се о посе•ном. <ајнижи степен мисаоног ангажовања у$еника је препо#нава"е. Ви9и о•!ик дедуктивног ми9ења је у посредном #ак$учива"у. Пона9ање књ. јунака мотивисано његовим детињсством. <ајви9и
40
степен дедукције ог!еда се у стваралачком миш$е"у, 9то је посе•но присутно у про•!емској и истражива$кој настави. Rналитичко синтетичка метода K @на!иза је истражива$ко раставање це!ине на њене де!ове. Lинтеза је ствара!а$ко спајање упознати; и проу$ени; де!ова. де!ова . F•и$но је ана!иза по!ази9те синтезе" а синтеза завр9ница ана!изе. То у настави књ. твори •ипо!арну аналитичко синтетичку методу. Rпстракција и конкрети#ација конкрети#ација K је саодносно иску$ивање подре5ени; и уку$ењу надре5ени; сазнајни; $ини!аца. То је активно минус'присуство. >ад се апстракцијом неке осо•ине уоп9тавају на све примерке исте врсте" онда се та појава назива генерали#ација. [онкрети#ација је мисаона рад"а којом се оп9ти појам одре5ује по својим посе•ним својствима својствима.. Теоријска конкретизација" Практи$на конкретизација. 1. <аставни принципи (. <ико!ић" Методика наставе српског српског је#ика и к"ижевности к"ижевности" x*4 x&=зро$но'п =зро$н о'пос! ос!еди еди$ни $ни је од однос нос изм изме5у е5у нас настав тавног ног пос поступ тупања ања и резу!ата наставе. @ко су у$еници мотовисани да у$е" онда њи;ова свесна акти тив вно носст се засни нив ва на на на$ $е!у и!и при принци нципу пу све свесне сне Fпер ерат атина ина нас наста тавн вна а на на$е $е!а !а су ди дида дакти кти$к $ки и акти ак тивн внос ости ти уч учен еник ика. а. Fп принципи: принци пи: развиј развијају ају радо радозна!ос зна!ост т и мотив мотиви9у и9у у$ени у$енике ке да сопств сопственом еном воом и трудом до!азе до одговарајући; знања и умења. @ко је настава иску$иво и!и претежно теоријски усмерена" %рзо ће се показати несна!ажење у$еника у пракси. пракси. Qапоставање практи$не де!атности и недостатак свр;овите о%уке у$иниће сваку тео те орију рију немо немоћн ћном ом и немо немоти тиви виссано аном" прет претв ворић ориће е је у од% од%ојни јни вер% вер%а! а!из изам ам и досад осадно но умов умовањ ање. е. <е вр вреди еди са само мо тео теориј ријск ски и у$и у$ити ти грама гр аматик тику" у" пра право вопис пис и књи књижев жевне не пој појмов мове" е" ако се ист истовр овреме емено но то знање не претвара у умење практиковањем одговарајући; јези$ки;" правописни; и сти!ски; веж%ања. Fвде је основни ус!ов за потпун и со!идан успе; остваривање у настави јединства теорије и праксе" управо функциона!но повезивање знања и умења. =довоавање том ус!ову постаје радно на$е!о" односно наставни принцип пове#аности MјединстваN теорије и праксе. = наставној пракси и теорији истражени су и проу$ени многи ус!ови који позитивно ути$у на успе; о%разовног и васпитног рада у 9ко!и" па су они и удово$ав удово$ава"е а"е "има поста!и оперативн оперативна а наставна начела, односно дидактички принципи. <аставни; принципа је пуно" с тим 9то су ови нај%итнији: -
<ау$ност и васпитност наставе" =ск!аћеност наставе са узрастом и спосо%ностима у$еника" Поступност и системати$ност у наставном раду" Поде9авање наставе према индивидуа!ним спосо%ностима
41
-
у$еника" Lвесна активност у$еника" Mу!ност (о$иг!едност- у настави" Kединство (повезаност- теорије и праксе" Рациона!изација и економи$ност" Трајност знања и умења"
= називу сваког принципа истакнути су један и!и два %итна $иниоца који наставу позитивно ус!овавају. @ко су то два $иниоца" онда су они у ста!ном јединству и саодносној поставци" на пример: нау$ на у$но ност ст и ва васп спит итно ност ст"" по пост ступ упно ност ст и си сист стем емат ати$ и$но ност" ст" те теор ориј ија а и пракса пра кса"" ра рацио циона! на!иза изациј ција а и еко економ номи$ и$но ност. ст. Lва Lваки ки од ти; %и %инар нарни; ни; принципа може принципа може се и подвојити" тако да се може посе%но говорити о при принцип нципу у нау$ нау$но ност сти" и" а!и а!и да се при при то том ме не за запо пост став ави и њего његова ва комп!ементарнос комп!ементарност т са принципом васпитности наставе. <аставни принципи пони$у из три групе $ини!аца: једни су у стру ст руци ци Mп Mпри риро роди ди *р *рад адив иваN аN,, други у пс пси' и'ол олог огиј ији и уч уче" е"а, а, а трећи у градива а и стру$н стру$ни и импера императив тиви и ус!ов ус!овава авају ју свр'ов свр 'овито итости сти нас настав таве. е. градив на$е!а нау$ности" системати$ности" повезаности теорије и праксе и оп9те оп9те ус!овн ус!овност ости. и. <а пси;о!о пси;о!о9ки 9ким м закони законитос тостим тима а за'снив за'снивају ају се прин принци ципи пи пос поступн тупно ости" ти" уск! уск!а аћено ћеноссти нас наста тав ве са узр узрасто астом" м" индивидуа!из !изација" свесна активнос ност у$еник ника" $у!но !ност и рацио ациона на!и !иззациј ација а у наст настав ави и. Bру9т ру9тв вени ени цие циев ви ус!о ус!ов вав авају принципе васпитности" економи$ности и практи$ности наставе" а и на$е!о на$е!о о трајно трајности сти знања знања и умења. умења. Qато" Qато" 9ире 9ире с;ваће с;ваћено" но" настав наставна на на$е!а нису неки посе%ан дидакти$ки изум" јер су она у посе%ном и изворном виду присутна као иманентна својства и смернице у сваком ствара!а$ком и нау$ном раду. <ау$ници" свакако" стварају поступно и системати$но" но" о%једињују теоријску мисао са практи$ном де!атн !атно о9ћу" ћу" с!уже !уже се доказ оказни ним м пост посту упцим пцима а (ег (егза закт ктно но9 9ћу и нау$но9ћу-. нау$но9ћу-. = сваком сваком уметни$ко уметни$ком м тексту тексту може се препознати препознати о%ие поступ поступака ака који који $итао $итаоца ца става ставају ју у у!огу у!огу ства ствара ра!а !а$к $ког ог су%ј су%јек екта та и пи9$евог сарадника" 9то зна$и да и писци удовоавају принципима свесне свесне активности" активности" $у!ности $у!ности и индивидуа! индивидуа!изације изације.. Zато је најбо$а она пракса која дидактичке принципе не уводи у наставу спо$а, веP и' откр открив ива а и уваж уважав ава а ка као о ства ствара рала лачк чке е по пост ступ упке ке и унут унутра раш" ш"а а свој својст ства ва к" к"иж ижев евни ни' ' де дела ла и је#и је#ичк чки' и' по поја јава ва,, а са сами мим м тим тим и ка као о мент ме нтал алне не проц процес есе е у приј пријем ему у умет уметнч нчки ки' ' твор творев евин ина а и прак практи тичн чни' и' иска#а. етоди$ком уск!а5ено9ћу наставни; поступака са наставним принцип принципима има о%ез%е о%ез%е5уј 5ује е се п!одан п!одан сазнај сазнајни ни пут. Qато Qато су настав наставни ни прин принци ципи пи опер операт атив ивна на на$е на$е!а !а по који којима ма се орга органи низу зује је и изво изводи ди настава. Lазнавањем наставни; принципа наставник се упознаје са позит позитив ивним ним иску искуст ство вом м које које је веко векови вима ма стиц стицан ано" о" пров провер ерав авано ано и прено9ено у 9ко!ској пракси. <аставни принципи су у ста!ном садејству: они се у непосредном раду #д Lазнај најни ни пут #дру ружу жују ју,, до допу пу"у "ују ју и ме5усо%но услов$авају. Lаз (припрема и ток $аса- моде!ује се у ск!аду са ви9е принципа" с тим 9то 9т о у св свак акој ој пр при! и!и ици доми мини нира ра по не нек ки од њи; и;.. Iнтеракција Iнтеракција се
42
остварује на многим ре!ацијама" син;роно и сукцесивно" на пример: свесна активнос ност %итно тно _ т9 т9е е на трај трајно ност ст знањ знања а нау$ нау$но ност ст на васпитање и системати$ност индивидуа!изација и $у!ност на свесну активност и трајност знања поступност на уск!а5еност са узрастом" и с!. Lвака методи$ка радња о%ава се у ск!аду са ви9е наставни; на$е!а. Тако" домаћи и истражива$ки задаци подсти$у индивидуа!но ангажо ангажова вање ње и свесну свесну актив активнос ност" т" а %итно %итно ути$у ути$у на практи практи$но $ност ст и трај трајно ност ст знањ знања а раз азне не врст врсте е $ита $итања ња (изр (израж ажај ајно но"" дожив ожива ајн јно" о" истражива$ко ...подразумевају $у!ност" поступност" индивидуа!изацију и свесну активност. <астава се према својим принципима односи ствара!а$ки" 9то зна$и зна $и да и; до до%р %ро о раз раз!ик !икуј ује е од пр приро иродни дни; ; и др дру9 у9тве твени; ни; за зако кона. на. Приро Пр иродн дни и за зако кони ни де де!у !ују ју не неоп опоз озив иво" о" ау ауто тома матс тски ки и не неза зави висн сно о од $овека" па удима не остаје ни9та друго него да им се при!аго5авају. Принц Принципи ипи су" су" ме5у ме5ути тим" м" ду;о ду;овн вне е те теко кови вине не"" уди уди су и; ство створи ри!и !и и усвоји!и" па они и де!ују иску$иво кроз удску свест и праксу. Qато и сваки наставни принцип" попут прави!а" има своје и#у#етке, под који којима ма је свр; свр;ов овит ит.. <а прим пример ер"" ако ако се огра ограни ниче че"а "а и услове под настав настава а строго строго уск!ади уск!ади са узрасто узрастом м у$еник у$еника" а" управо управо са просечним спос спосо% о%но ност стим има а 5а$к 5а$ког ог ко!е ко!ект ктив ива" а" то може може ићи ићи на 9т 9тет ету у мног многи; и; у$еника $ије су спосо%ности да!еко изнад и!и испод просе$ности. 1rr 1,. Принцип нау$ности и васпитности (. <ико!ић" Методика наставе српског српског је#ика и к"ижевности" x4 1**=$еницима се пружају нау$но дказана знања." теоријск7 и праксом проверена. =$еници се о•разују а!и усвајају и нау$ни пог!ед на свет. \аучност K тре•а да прожме све компоненте наставе: њену предметност" циеве" организацију" о•!ике рада и методо!огију. Реа!изује се кроз с!едеће за;теве: 1. =$еницима се пружају нау$но проверена и $ињени$ки поткретена знања ). <аставу изводе само поуздани" оспосо•ени и сигурни стру$њаци. <аставник се це!ога века стру$но и методо!о9ки усавр9ава. &. = настави примењује стру$не и !оги$ке методе (уз о•аве9тајне-. Примењује на$е!о методо!о9ке адекватности. адекватности . . <астава е темеи на истражива$ком утвр5ивању и доказаним поступцоима. ,. >ористи стру$ну се!екцију вредности. вредности. w. Развија код у$еника крити$ко ми9ење и нау$ни пог!ед на свет (јер користи стру$ну !итературу.-. Lаспитност K постизање мно9тва васпитни; и функциона!ни; циева: ;уманисти$ко васпитање ($ове$ност-" мора!но васпитање" естетско васпитање" инте!екту!но васпитање" инте!екту!но васпитање" радно васпитање. 1w. Принцип уск!а5ености са узрастом и спосо•ностима у$еника (. <ико!ић" Методика наставе српског српског је#ика и к"ижевности к"ижевности" 1*14 1*y-
43
Fво узрасно на$е!о подразумева да градиво" методи$ко поступање и о•!ици рада увек тре•а да •уду приступачни у$еницима.. (Lадржај у$еницима (Lадржај градива" тежина" о•им и време сав!а5ивања-. Методичко гледа"е на у#рас и спосоOност K 9ко!ски узраст се с;вата као континуиниран пси;офизи$ки развој. =важавање укупни; спосо•ности у$еника. Принцип у$еника. Принцип индивидуа!изације. !#а#овност тешкоPа K Тре•а из•ећи ниже циеве и упро9ћавање градива. Приступати ста!ном оспосо•авању узраста да се успе9но при!агои порасту наствни; уа;тева. Sважава"е склоности и интересова"а K <а узрасту до . разреда деца су заитересована за тематику о деци. Правило уOр#а"а K Тре•а из•егавати просе$ност јер она успорава и кретати увек корак напред (прави!о напред (прави!о у•рзања и!и прави!о акце!ерације-.
1G. Принцип поступности и системати$ности (. <ико!ић" Методика наставе српског српског је#ика и к"ижевности к"ижевности" 1*x4 11wПринцип поступности остварује се применом с!едећи; прави!а: Fд познатог ка непознатом" од !ак9ег ка тежем" од простог ка с!оженом" од •!ижег ка даеем" од конкретног ка апстрактном. Системи и систематичност Mје#ички системиN Правила планира"а (прави!о развојне спира!е-
1y. Принцип индивидуа!изације (. <ико!ић" Методика наставе српског српског је#ика и к"ижевности к"ижевности" 1)w4 1&GПринцип индивидуа!изације заснива се на уважавању посе%ни; осо%ености сваког у$еника и на поде9авању наставни; за;тева и поступака према спосо%ностима и ск!оностима појединаца. Lта!ним и поја$аним ангажовањем појединаца у индивидуа!ном" групном и ко!ективном раду остварују се две до%ити . Прва је у у%рзаном порасту знања и самоо%разовне моћи код појединаца" а друга је у подсти'цајном и %!аготворном де!овању индивидуа!ни; спосо%ности на укупна достигнућа ћа$ког ко!ектива. Принц нци ип инд нди ивидуа!и !иза заци цијје ста тав ва појјед по еди инц нце е" одно носн сно о конкретне у$енике" у први акциони план( они су носиоци и покрета$и свеу св еук купн пне е ду;о ;овн вне е и саз азна најјне де! е!а атн тно ости ти.. Qа# Qа#ред редни ни ко колек лектив тив 44
Mоде$е Mоде $е"е "еNN ни није је ви више ше ос осно новн вна а ра радн дна а је једи дини ница ца,, ве веP P је то уч учен еник ик,, поједин ина ац, коме припад ада а прима мат т по сам амо ој прир иро оди умног и стваралачког ствара лачког рада. рада. …а$ки ко!ектив није прост з%ир ду;овни; снага" већ је то пара!е!а од мно9тва поједина$ни; и неуједна$ени; умни; верт вертик ика! а!а. а. Прем Према а то томе ме"" ко ко!ек !ектив тив ниј није е нос носи!а и!ац ц спо спосо% со%нос ности ти нит нити и в!асн в! асник ик зна знања ња и уме умења ња"" већ су то иск иску$ у$иво иво пој поједи единци. нци. Про Прости стије је ре$е ре $ено но"" ко ко!ек !ектив тив не мо може же да $и $ита та књ књиг игу" у" да ра разм зми9 и9а а"" ма ма9т 9та" а" заку$ зак у$ује ује"" од одгов говара ара на пита питања" ња" да пи9 пи9е е писм писмени ени сас састав тав ... Све те рад"е обав$ају иск$учиво појединци, и то сваки на свој начин, с тим што ре#ултате свог индивидуалног рада пока#ива"ем и Iсто то књ књиж ижев евно но де де!о !о св свак аки и саоп са општ штав ава" а"ем ем пр прен енос осе е на ко колек лекти тив. в. Iс у$еник доживава на посе%ан на$ин. Qаједни$ку тему свако о%ра5ује свој св ојим им ст сти! и!ом ом и у са саст став ав ун унос оси и со сопс пств твен ено о ис иску куст ство во.. То гран гранањ ање е самосвојни; г!еди9та и дово5ење разни; искустава у информативну сусе суседн днос ост т драг драгоц оцен ено о је за ства ствара ра!а !а$к $ку у наст настав аву. у. =ниф =нифиц ицир ирањ ањем ем г!ед г!еди9 и9та та и одстр одстрањ ањив ивањ ањем ем !и$ни; !и$ни; проје пројекц кциј ија" а" у$ен у$ениц ицим има а %и се намета!о намета!о неко Rзаједни$ко# Rзаједни$ко# доживавањ доживавање е уметни$ког уметни$ког де!а" де!а" а то је само ;ипотети$ ;ипотети$но" но" упро9ћено упро9ћено и о%ез!и$е о%ез!и$ено но доживав доживавање" ање" управо управо непостојеће. =важ =важав авањ ањем ем пси; пси;о! о!о9 о9ки ки;" ;" физи физи$к $ки; и; и соци соција ја!н !ни; и; раз! раз!ик ика а изме изме5у 5у поје поједи динац наца" а" наст настав ава" а" а и $ита $итаво во педаг педаго9 о9ко ко пост поступ упањ ање" е" постај постају у стим стиму! у!ати ативни внији ји"" демо демокр крати ати$ни $нији ји и ;ума ;уманиј нији. и. = питањ питању у су $ест $есто о изра изрази зито то ве!и ве!ике ке раз! раз!ик ике е у инди индиви виду дуа! а!ни ним м свој својст стви вима ма и соција!ним око!ностима" дак!е у оним $иниоцима који су пресудни за рад" рад" напр напред едак ак и егзи егзист стен енци цију ју м!ад м!ади; и; осо% осо%а. а. Ва Ваа а има мати ти у ви вид ду ра#ликовнос ра#лик овност т и посебн посебност ост на мноштву подручја као 9то су степен инте!игенције и структура !и$ности (екстравертност" (екстравертност" интровертност" интровертност" тем те мпер перамент мент и сенз сензи% и%и! и!но ност ст- - појм појмо овно вно %огат огатст ство во"" го гово ворн рна а и перц пе рцеп епти тивн вна а сп спос осо% о%но ност ст"" ра радн дне е на нави вике ке"" ск ск!о !оно ност сти и и по посе се%н %на а интересовања око!ности живења (породи$ни" материја!ни и радни ус!ови-" ус!ов и-" те!есн те!есна а разви развијеност" јеност" по! и здр здравств авствено ено стање пози позитивни тивни и неггат не ати ивни ути тиц цаји сре ред дин ине е" ро род дит ите еа а"" ст стар ариј ији и; и вр9 р9њ њак ака а опс псед едну нуто тосст не нек ким ;о% о%иј ијем ем и! и!и и идео! о!о9 о9ки ким м пр пред едра расу суд дама ма пу%ертетске промене и п!има м!ада!а$ке у%ави ... Iндив Iндивид идуа уа!из !изац ација ија у наста настави ви српск српског ог језик језика а и књиж књижев евно ности сти о%ава се помоћу мно мноштв штва а ме метод тодичк ички' и' рад"и рад"и,, мотива мотивацио циони ни' ' <ај%итн итнији ији $инио $иниоци ци пост по ступ упак ака а и орган ргани# и#ац ацио ион ни' по посе себ бно ност сти. и. <ај% индивидуа!изације окупају се и испоавају у с!едећим о%!ицима наставног рада: - специјално ангажова"е појединаца Mиндивидуални радN, - групни рад и рад по паровима, - индивидуали#ован колективни рад, - допунска, додатна и програмирана програмирана настава ' и - слободне ученичке активности.
LП}NIK@?
књижевно де!о и да се припреме за његово тума$ење" а!и при том само неки појединци до%ијају и специјалне #адатке, уг!ав уг!авном ном оне за које су спосо%ни" а и вони да и; о%аве. Ти специја!ни задаци који се претежно дају %оим и надаренијим у$еницима уг!авном уг!авном су ови: ' !#ражајно чита"е и ка#ива"е уметничког текста. текста. Fву радњу о%авају %!аговремено упућени и до%ро о%у$ени у$еници. =$еник ик се [а#ив #ива"е а"е био био&би &библи блиогр ографс афски' ки' по подат датака ака о пис писцу цу . =$ен - [а упућује на одговарајућу !итературу" уз одре5ивање тежи9та и опсега из!агања. Fве радњ радње е може може - Sво Sводно дно и #ав #авршн ршно о лок локали али#о #ова" ва"е е одл одломк омка а. Fве о%ав о%ава ати ти само само припр припрем еме ен н у$ени у$еник к који који је про$ про$ит итао ао де!о де!о у це!ини. aита та"е "е ум умет етни ничк чки' и' и кр крит итич ички ки' ' те текс ксто това ва и#ва и#ван н ок окви вира ра - aи оједин инци ци се прип припре рема мају ју да на $асу $асу нас аста тавн вног ог прог програ рама ма.. Појед ана! ана!из изе е књиж књижев евно ногг де!а де!а дају дају спец специј ија! а!но но о%ав о%аве9 е9те тење ње"" да прокоментари9у судове књижевне критике" извр9е поред%ени приказ" и с!. - !#лага !#лага"е "е о литера литерарно рном м пробле проблему. му. = око!ностима про%!емске наставе појединци се могу посе%но задужити да саоп9тавањем свог истражива$ког на!аза покрену расправу. Прика# а# к" к"иж ижев евно ногг де дела ла или или не неко когг "е "его гово вогг стру структ ктур урно ногг - Прик чиниоца. Реферати и кореферати који иницирају и про%!ематизују интерпретацију књижевног де!а. - [оришPе"е најбо$и' писмени' састава и стилски' вежби као у#ор #а ва$ану писменост. писменост. Qа;ваујући погодним примерима" попр поправ авке ке писме писмени ни; ; за зада дата така ка се тран трансф сфор орми ми9у 9у у сти!с сти!ске ке и правописне веж%е. - Zадаци на радним листовима и у програмираним секвенцама. Qада Qадаци ци у овим овим форм формам ама а о%и$ о%и$но но се дају дају поје поједи динци нцима ма да %и самоста!но увеж%а!и и о%нов нови!и нек неко градиво и тако про9ири!и и допуни!и своје знање. настав аву у - [о [ори ришP шPе" е"е е по посе себн бни' и' иску искуст став ава, а, #на" #на"а а и умеP умеPа. а. = наст језика и књижевности књижевности у погодним погодним при!икама при!икама уку$ују уку$ују се при!ози и о%аве9те тењ ња у$еника који се %аве музик зиком" с!икарством" г!умом" рецитовањем" снимањем зву$ни; и видео запис за писа а који који су г!еда! г!еда!и и одгова одговарај рајућу ућу позори позори9ну 9ну предст представу аву"" фи!м и!и ТВ емисију познају дија!екатски дија!екатски говор" и с!. -
1x. Принцип о$иг!едности (. <ико!ић" Методика наставе српског је#ика је#ика и к"ижевности" 1&y4 1yQаснива се на истражива$ком посматрању предмета и појава с цием да се упознају и проу$е. проу$е . Mу!на радозна!ост и рецептивна моћ представају најуниверза!нији на$ин у$ења. <а принципу $у!ности и!и о$иг!едности заснива се метода #апажа"а или пока#ива"а. Пока#ива"е у настави к". K Hеографске карте" карте дија!еката" у карту се уносе места ро5ења п9оједини; писаца. -рта"ем на таOли и!и показивањем унапред припремени; цртежа могу се о•јаснити зна$ења непознати; ре$и. ?иковно представање
46
непознати; појмова. Bе!а !икони; уметника се успе9но користе за приказивање ку!турни; раздо•а. aулност у настави граматике K @пстрактне !ингвисти$ке појаве" појмови и односи се графи$ки показују. Пока#ива"е у настави говорног и писменог и#ражава"а 4 репродукција казивања уменика: касете итс!. >рити$ко запажање и процењивање остварени; говорни; ;редности.
)*. Fднос методике и науке о књижевности (. <ико!ић" Методика наставе српског је#ика је#ика и к"ижевности" 1x&4 )**етодика има своју ф'ју која је одре5ена садржајем" садржајем" циевима и задацима васп и о%рз у раз настави. настави . >њижевност је наука која проу$ава књижев де!а. де!а . F%рада уметни$ког текста у 9к увек подразумева примену ви9е књижевно нау$ни; метода" тј мно9тво истражива$ки; г!еди9та. етоди$ка г!еди9та. етоди$ка адекватност за;тева да свако вреднозање %уде доказано уметни$ким $ињеницама и претава књ де!о као ствара!а$ку праксу која једино може да верификује нау$ност и исправност примењени; поступака.= овакви.м око!ностима писац се појавује као узор од кога наставник може и тре%а ста!но да у$и. >њYE7 је изузетна методи$на творевина у коју су на уметни$ки на$ин ра5ени сви наставни припципи. припципи. <а$е!о методске адекватноети подразумева конкретно и интезивпо проу$авање књ де!а. де!а . при $ему и су%јективни утисци тре%а да %уду поткрепени о%јективним доказима.Lваком књивижевно уметни$ком де!у се при!ази онако какво јесте" %ез икакви; предрасуда. предрасуда . Lудови књ критике усвајају" коригују и од%ацују тек онда када и; у$еници провере на самом уметни$ком тексту. тексту . Lтавањем уметни$ки; де!а у среди9те наставе књ и стварањем методски; ус!ова да они 9то ви9е сведо$е сами о се%и" у$еници се подсти$у да и; паживо и истражива$ки $итају и да активно у$ествују у њи;овом интерпретирању. интерпретирању . Проу$авање к. де!а те$е путевима који су уск!а5ени тематском" суженом радњом" мотивима" идејама" формама приповедања. приповедања .
)1. F%рада књижевног де!а
47
(. <ико!ић" Методика наставе српског је#ика је#ика и к"ижевности" &yG4 *1>њ. де!а се раз!икују у њи;овом ква!итету" жанру" о%иму" наст. свр;овности и приступа$ности у$.. =купно нас. време о%у;вата уз 9к. $асове и све време у коме се у$. и наставници припремају за наставу у о%авају мно9тво задатака који прет;оде и с!еде 9к. $асовима. Рациоиа!но кори9ћење наст. времена може се успе9но остваривати применом разни; разни; нивоа у проу$авања књ. де!а. Ти; нивоа може %ити ви9е" а!и су доминантна три: осврт" приказ и интерпретација. интерпретација . :сврт је сажет разговор и!и саоп9тењ саоп9тење е о про$итаном про$итаном књ. де!у. де!у. <ај$е9ће <ај$е9ће се примењује у: уводном из!агању о писцу и синтети$ком прег!еду његовог ствара!а9тва (осв ствара!а9тва (осврће рће се се на де!а де!а писа писаца ца кој ас у у$. у$ . већ позната-. позната-. При о%ради о%ради з%ирки" цик!уса и из%ора песама п есама и приповедака прип оведака (о%и$но се интерпретира она песма и!и при$а која је уметни$ки најја$а и посе%но репрезентативна за з%ирку као це!ину-. =риказ је о%рада књ. де!а истицањем и о%раз!агањем његови; %итни; вредности и својстава. својстава . Qнатно је о%имнији од осврта" а!и је сажстији од интерпретације. =$. де!а приказују претежно усмено и то уз кори9ћење %е!ежника" подсетника и књиге" а ре5е писмено. писмено . <аставник и; прет;одно упућује на самоста!ан рад и исти$е %итну про%!ематику коју је пожено приказом о%у;ватити. проу$авања књ. књ. де!а. Fна је нтерпретаDија је најпотпунији о%!ик проу$авања знатно опсежпија од приказа. приказа. Ви9е приказа истражује и тума$и подтекст" с!ојевитост и ви9езпа$ност књ. де!а. F%раз. и васп. циеви' готово готово подједнак подједнако о се остварују прказом и интер" а!и је интер. не9то ви9е ка постизању функциона!ни; и естетски; циева. Подразумева примену зи9е књ. нау$ни; г!еди9та" изнијансираие оцене" про9ирен доказни поступак и разграни$авање универза!ног смис!а књ. де!а на мноо9тво порука. Iнтер. о%имнији; де!а" не може се успе9но о%авати %ез прет;одно дати; истраж" зад. Qадаци су системати$но поде9ени тако да покривају приповетку у це!ини. Fни упућују на ви9е г!еди9та и подсти$у на јединство ана!ити$ког и синтети$ког тума$ења де!а............................‰....'.'''........* де!а............................‰....'.'''........*
)). ет етод оди$к и$ки и мод моде!ат е!ативн ивни и вид видови ови:: до догма гматск тско'р о'репр епрод одукти уктивни вни"" репродуктивно' 'екс 'е ксп! п!ик икат атин ини" и" инт нтер ерпр пре ета тати тив вно но'а 'ана на!и !ити ти$ $ки ки"" про пр о%!е !емс мско ко'' ствара!а$ки (B. Росандић" Методика к"ижевнога одгоја" )*&4)*xBFH.'Р}ПР.' у$. усвајају књижевно историјске $ињенице" препри$авају садржаје књ. де!а" износе податке из ауторове гра5анске %иографије" наводе %и%!иографске податке и цитирају готове судове о књ. де!има и писцима . Qадатак у$. је да запамт/ 9то већи %рој књ. $ињеница и да и; верно репродукује. <аставник је предава$ који у$. о%аве9тава о књ. појавама" преноси им готове судове и тражи да и; у$. репродукују.
48
Р}П.'}>LП?.' формира се у$. васпитна ре$ у изно9ењу књ. садржаја . Fна у основи задржава репродуктивии карактер. =$еник препри$ава књ. садржај" а!и у јези$ки израз уноси своје ре$и. <аставник има доминантну у!огу. Fн у!огу. Fн је предава$ и тума$ књ појава. I<Т}Р.'@<@?.' $итањем де!о се доводи у жари9те у$. ду;овног света" изазива доживај који се исказује ре$има" ре$има " тј. осми9ава" проду%ује и про9ирује. =$. суде!ује при откривању света који је о%јективан у уметни$ком де!у" изражава LВFK} запажања и судове о де!у. <аставник није ви9е предава$. Fн је организатор наст. процеса. Fвај систем наставе књ. пружа ве!ике могућности при развијању у$. књ. ку!туре" при изгра5ивању в!аститог става и крити$ког ми9ења. ПРFP.' LТВ@Р@?' про%!емска настава афирмира тзв. истраж. методу. @ко у$. самосга!но ре9авају поставсни књ. про%!ем. афирми9е се поступна истраж. мет" =$. сами стварају п!ан истраж." иоставају ;ипотезу" одре5ују поступак за њену верификацију" издвајају податке" к!асификују и; и осми9авају. = осми9авају. = саставу про%!емске наставе до најја$ег изражаја до!ази у$. крити$ки сгав. Fрганизација про%!емске наставе отвара ве!ике могућности групним о%!ицима рада и индивидуа!изацији. =$. се у оквиру заданог про%!ема могу с!ужити раз!и$итим поступцима. Про%!емско'ствара!а$ки систем придонеће усавр9авању и о%огаћивању о%огаћивању настапног процеса отвориће нове могућости могућости у остваривању о%раз. о%раз. и васп. циева савремене наставе књ. )&. етоди$ки приступ о%ради књижевноуметни$ког текста: нормативни и ствара!а$ки (В. и!атовић: \астава српског српског је#ика у треPем ра#реду ра#реду основне основне школе" Qавод за уJ%енике и наставна средства" Pеоград" 14,1ет. приступ о%ради књижевноуметн књижевноумет н текста: норма орма$нв $нвни ни и свара!а$ки' постоје два основна нивоа тума$ења књ. де!а у наставно'теоријски н аставно'теоријски и методи$ки. Теоријски Теори јски ниво увек прет;од прет;оди и методи$ком. методи$ком. То зна$и зна$и да књ. књ. текст најпре морамо до%ро теоријски интерпретирати" а затим за та теоријска сазнања пронаћи одговарајући методи$ки одговарајући методи$ки оквир. Постоје ) методи$ка приступа о%раде књ.'уметн.текста: норматнваи ' давање давање готови; готови; моде!а рада ствара!а$ки ' индивндуадни рад помоћу истраж. задатака. <ормативна методика нуди м!а5ем узрасту ви9е сигурности" непогре9ивости и примеренија. Lтвара!а$ки о%ез%е5ује ви9е успе;а и подстицајнији је за у$. = м!а5им разр. се јо9 увек це!овитије не користи (јер у$. нису оспосо%ени да самоста!но раде на тексту-" мада је веома погодан за 9ко!ско 9ко!ско тума$ење %ајке. НОРМАТИВНО И СТВАРАЛАЧКО ТУМАЧЕЊЕ КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА С! "!#$%&'(! )$*#+)(! #+",'!, #+",'!, (&!/$ %!, & + /,* & + *!#+ +,/$" "$!"$ )$%!&#& /, нормативне & стваралачке. Н$",#&/& )$*#+)& ", ($&($ *! "!+*$/$ ,&($,& ,&($ ,& )$,! $% $% *,#,, %, *! ',* $,%! (&!/$ (&!/$ %!, $%&, )$ $%!!/&" $%!!/&"
49
