“Manifest nadrelizma” – Andre Breton-avangarda/mašta, ludilo/iluzije, halucinacije/kritike romana, realistinost, karakterizaciju/!rojd karakterizaciju/!rojd i snovi/nadrealnost/"udesno/fantastinostvarno/narkotici/automatsko stvarno/narkotici/automatsko #isanje
Čovek sve više upada u monotoniju života, biva zaokupljen praktičnim jednoličnim stvarima, koje su beznačajne, a potpuno zaboravlja maštu, koja je najaktivnija kod dece, a onda se postepeno sa odrastanjem gubi, nipodaštava. Mašta se stavlja u službu korisnosti i tada se ograničava, a ona ne treba da bude omeđena. Svođenje mašte na potrebu greh je prema čovekovom duhu koji teži da ostane slobodan. reton reton govori govori o ludilu, koje je pozitivno, koje navodi čoveka da ostane žrtva svoje mašte na taj način što !e odustrati od utvrđenih pravila. "n smatra da je najpotpunije uživanje uživanje u sopstvenoj mašti, iluzijama, halucinacijama i zato pojedincu koji je svoj duh doveo do to stepena slobode nije bitna kritika drugih. "n želi na taj način da pesnika predstavi kao ludaka na slobodi. reton govori protiv realističnosti, koja se svodi samo na ono što se od nje očekuje, samo na stvarnost i stalno prevrtanje iste besmislene stvarnosti do potpunih besmislenih detalja. #asn #asno! o!aa se svod svodii na glup glupos ost. t. $ ret reton on po pose sebn bnoo krit kritik ikuj ujee romane, koji su do tada bili najzastupljeniji, a po njegovom mišljenju % svi su bili slični, sa istim in&ormativnim stilom, bez posebnih ambicija autora da stvori nešto drugačije. $ronično se odnosi prema dugim opisima
realista, koje duh ne može u potpunosti da oživi i doživi. 'ritikuje i doslednost karakterizacije u romanima % kad se tačno zna šta !e junak prema principu dolednosti i logičnog delovanja mo!i da uradi, bez obzira na različite situacije. Smatra da logika i usredsređenost na ono što je logičko i istinito stvara ograničenja jer ne dozvoljava da bude prihva!eno ništa što ne odgovara uobičajenom, što se ne uklapa u kalup istinitog. (auprot takvom razmišljanju, kao napredno navodi )jordovo stanovište i njegov osvrt na čovekove snove, koji imaju skoro podjendako važnu ulogu u njegovom životu koliko i java. "n podržava pre svega to što je )rojd napravio korak dalje u istraživanju i izašao iz okvira stvarnosti. reton je dalje u mani&estu objasnio funciju snova, njihovo &unkcionisanje, žele!i da na taj način pokaže kako i snovi mogu biti u rangu sa stvarnoš!u stvarnoš!u jer se odvijaju odvijaju paraleno sa njom,
čine neprekidan niz iz koga se!anje snagom volje bira samo detalje koje !e zadržati. *osebno insistira na tome da je čovek potpuno zadovoljan onim što mu se u snu dešava, bez obzira koliko su dešavanja &antastična u odnosu na realnost. Smatra da čovek buđenjem ne treba potpuno da prekine čaroliju i odrekne je se, jer je to samo dokaz da mu je nametnuta određena ideja o stvarnosti i da on ispašta zbog toga. retonova ideja je razrešenje stvarnosti i snova na taj način što !e se stvoriti neka apsolutna, sveobuhvatna stvarnost % nadrealnost +sposobnost čoveka da šeta iz jednog sveta u drugi, bez čudjenja, ispaštanja i ograničenja.
Čudesno reton navodi kao uvek lepo, kao jedino lepo, kao osnovno svojstvo umetnosti, kao način da se delo oplodi. $nsistira na nepostojanju fantastičnog, na izjednačavanju &antastičnog sa stvarnim. reton objašnjava kako čovek tokom razvoja treba da stvara sve tanje niti čarobnog jer on napreduje % dok se kao dete zadovoljava bajkama, potpuno ih prihavata kao realnost, kasnije mu je potrebno nešto čudesnije. reton navodi jedan njegov događaj koji je ujedno univerzalan opis rađanja nadrealističke poezije % potpuno apsurdna i čudna rečenica javila mu se u milslima, a ubrzo su jedna za drugom počele da se nižu čitave čudesne slike na koje nije svest uticala, mo! svesti je postala jednaka iluziji, čovek prestaje da vlada sobom i samo uživa u tim čudesnim slikama. -akvo stanje počinje da se ponavlja iz dana u dan, a pesnik samo beleži konture onoga što vidi, onoga što je izvan svesti i potrebno ga je precrtati u stvarnost % najpre te konture izgledaju kao da ne vode ničemu, a tek onda se stvara snažan utisak koji stvara čudesno, apstraktno, nikad viđeno/. Pisanje poezije poistovećuje sa brzim monologom kojim se nižu reči pre misli, kojim reči pretiču misli i nesvesno se povezuju iznenažuju!i na kraju i samog govornika. Misli se nižu bez kontrole, bez ikakvog učeš!a svesti. *esma je dakle monolog nesvesno izgovorenih misli, oslobo!enih proračuna i razmišljanja. -akav monolog je nemogu!e oceniti pri prvom čitanju. reton i )ilip Supo kome je izneo svoje otkri!e o nizanju misli nazvali su takav postupak nadrealizmom u
chast 0polinera koji je prvi upotrebio taj termin u predgovoru svoje drame.
reton je nadrealizam i de&inisao kao automatizam čoveka koji izražava stvarno delovanje misli, kao diktat misli koje su oslobođene svake kontorle razuma i svih estetskih i moralnih obrazaca. 1asniva se na verovanju u svemo! i nezainteresovanu igru misli. reton smatra da čovek poseduje mo! govora da bi se izražavao nadrealistički. 2hovek je tako oslobođen svih stega &ormalnosti, ne razmišlja o čemu !e da govori, na koji način, jednostvno sluša sebe i govori. reton čak smatra da naderalizam podučava/ jer je on u svom
tekstu nalazi reči čije je značenje bio zaboravio, a primenjivao ih je sasvim tačno. *oetski nadrealizam teži da oslobodi razgovor konkretnog cilja, da ih učini ravnodušnim. reton poredi nadrealizam sa narkoticima, govore!i da takođe stvara određeno stanje duha, proizvodi užitak i postoji porok kog čovek ne može da se oslobodi jer volja prestaje da ima snage i ne vlada duhom. Smatra da je najvrednija i najjača pesnička slika ona koja je najviše proizvoljna, koju je najteže prevesti na praktičan jezik.
