Manifest afirmacionizma - Alen Badju 127/128 (maj-jun 2012), (prevod je prvi put objavljen u časopisu Zlatna greda, god. 12, br. 127/128 str. 17-21)
Prvu i mnogo opširniju verziju ovog teksta, sa drugim težištem, izložio sam 2001. godine u Veneciji, na konferenciji „Pitanje umetnosti u treem milenijumu!, organizovanu od strane "#$%&a '"roupe d()tude et de $ec*erc*e des %+dias &m-oliues/, pod vostvom iro runija '3iro runi/. 4oš opširnija verzija, pisana stilom koji je verovatno -io na granici sarkazma, o-javljena je 2002. godine u z-orniku z-orni ku povodo povodom m pomenut pomenute e konfer konferencije encije naslov naslovljenom ljenom Uto 5anašn ašnja ja ver verzij zija, a, izm izmenj enjena ena,, Utopij pija a 3. 5an o6išena od retorike 7mperije 'pod preteranim uticajem 8egrijevog -estselera/, po6iva na izlaganju u Drouing centru u 8jujorku, na koje me je pozvala njegova direktorka etrin 9iger, povodom izlaska 22. -roja lacanian inka, koga ureuje 5žozefina :jerza, u kome je o-javljen prevod na engleski moje male knjige „; opskurnoj katastrofi!, o-javljenoj u
Alen Badju
8aša mo otpora i invencije za*teva da se odreknemo užitaka u margini, u iz-egavnju, u -eskona6noj dekonstrukciji, u fragmentarnom, u dr*tavom izlaganju smrtnosti, u kona6nosti i telu. > ime nesrenog stolea koje se pred nama otvara, mi moramo, a zato i *oemo, da o-javimo postojanje onoga 6ega u umetnosti umetn osti više nema? monumen monumentalne talne konstrukcije, konstrukcije, projek projekta, ta, stvara stvarala6ke la6ke snage sla-i* sla-i*,, razara razaranja nja ustanovljeni* moi. @re-ali -i se suprotstaviti svima onima koji samo žele svršetak, kraj, onim ko*ortama sagoreli* i parazitski* poslednji* ljudi. raj umetnosti, metafizike, predstavljanja, imitacije, transcendencije, dela, krajeva eva i mogunost otpo6injanja svega što jeste, du*a? dostaA Proglasimo ve jednom Kraj svih kraj odnosno, svega što je -ilo i što e tek -iti. 8asuprot sadašnjem padu u nedosledno mnoštvo, u energiju koja je nemoralna, nekontrolisana i B ukoliko -ude uspešna B u osnovi neCljudska, zadatak umetnosti, u svim njenim o-licima je da ponovo potvrdi afirmaciju. Proglasimo, dakle, iznova, u ime 6ove6anstva, umetni6ka prava istinski neCljudskog. Pri*vatimo iznova našu op6injenost istinom 'ili lepotom? one su isto/, umesto da prora6unavamo, do najsitnije pare, fragmente našeg izraza. &tvar je u potvrivnju, afirmisanju 'to ' to affirm B potvrditi/. 7 zato je ovaj nacrt manifest :firmacionizma. Dominacija romantičkog formalizma
8azovimo „postCmodernom! B zašto da neD B svaku predstavu umetni6kog stvaranja proizvedenu pod znakom spektakularnog izlaganja želja, fantazmi i terora. Pod znakom ukidanja univerzalnog. Pod
znakom potunog izlaganja partikularizama. Pod znakom istorijskog izjedna6avanja svi* formalni* metoda. 5a, zaista je tako? možemo nazvati „postCmodernim! sve ono što odaje samovoljni i neograni6eni uspon partikularnosti? komunitaristi6ki* 'communitarian B koji po6ivaju na partikularnoj zajednici/, etni6ki*, lingvisti6ki*, religiozni*, seksualni* ili -ilo koji* drugi*. 7 -iografski* partikularnosti, onog „ja!, na na6in na koji se o-i6no zamišlja da se ono može, i tre-a, „izraziti!. 4a tvrdim da ovi postCmoderni proizvodi predstavljaju poslednji o-lik poro-ljavanja umetnosti od strane partikularnosti. %ožemo razlikovati, prema tome, etni6ke i komunitaristi6ke proizvode prema nji*ovim seksualnim osnovama i „egoCisti6kim! 'meCist/ odlikama. "urmani prodaje najviše cene proizvode koji lako kom-inuju ova dva niza? smešteni u prepoznatljive etni6ke i seksualne kategorije, ovi proizvodi ipak pripadaju poptuno razigranom „egoCizmu!. 8eemo denuncirati nikogaE svakom svoje. #vo naše dijagnoze? ponovo razmotreni na osnovu dugotrajne istorijske perspektive, postCmoderni proizvodi, prikovani za izražajnu vrednost tela, u6injeni kozistentnim držanjem i gestovima, materijalni su o-lik, mogli -ismo rei, najo-i6nijeg pada u romanti6ko. ;vo pitanje je od najvee važnosti za nas. 7z ogromnog -roja referenci, koje e :firmacionisti -udunosti sakupiti i o-javiti, dozvolite mi da narcisti6ki izdvojim jedan moj tekst. > prvom poglavlju Petit manuel d’inesthti!ue, predlažem uspostavljanje razlike, zasnovane na odnosu izmeu umetnosti i filozofije, izmeu tri suštinska sistema. Prvi, koji u nazvati „didakti6kim!, tvrdi, u platonisti6kom ili staljinisti6kom maniru, da umetni6ku delatnost tre-a podrediti spoljašnjim imperativima 7deje. 5rugi, „klasi6ni!, postavlja umetnost pod prirodnu vladavinu ugodni* formi i namee joj, na na6in :ristotela ili Fuja G7V, prakti6nu vrednost o-uzdavanja strasti, pre nego misiju istine. @rei, „romanti6ki!, naprotiv, u umetnosti vidi samo slo-odne forme pada -eskona6ne ideje u 6ulnost i zato traži od filozofije da se pokloni pred umetnošu, na na6in koji je -lizak Hajdegeru i odreenim o-licima fašizma. &matram da 20. vek nije -io istinski inovativan, kada je re6 o odlu6noj vezi izmeu materijalni* gestova i idealitetaE da u osnovi nije predložio ni jednu novu figuru umetnosti, kao nezavisnu misao. #vo odlomka iz mog teksta? :vangarde su -ile samo o6ajni6ka i nesta-ilna potraga za posredujuom s*emom, didakti6koC romanti6kog tipa. ile su didakti6ke, z-og želje da umetnost privedu kraju, tako što -i denuncirale njen neautenti6ni i otueni karakter. :li takoe i $omanti6ke, z-og nji*ovog u-eenja da umetnost tre-a da se odma* ponovo rodi kao apsolutisti6ka, integralno svesna sopstveni* operacija, kao istina neposredno sposo-na da 6ita samu se-e. Posmatrane kao stavovi didakti6koCromanti6ke s*eme, avangarde su pre svega -ile antiCklasi6ne. asnije zaklju6ujem? "lo-alna situacija je sledea? paraliza tri in*erentne s*eme 'didakti6ke, klasi6ne i romanti6ke/, usled odsustva svi* posledica jedine s*eme pokušane u ovom stoleu, koja je u osnovi -ila sinteti6ka, didakti6koCromanti6ka. >-een sam da „mi! koji dolazimo, :firmacionisti sa po6etka ovog stolea, neemo -iti u iskušenju da se vratimo na datu postavku. Polazei od njeni* pozicija, tek e se proizvesti primereni i kona6ni o-lici potvrivanja u umetnostima. :firmacionisti e, naravno, -raniti celinu savremene umetni6ke proizvodnje protiv tekui* reakcionarni* napada. Pokazaemo nepoverenje spram svi* koji pokušavaju da se koriste provizionim teorijskim sla-ostima, kako -i nametnuli o-navljanje ovog pompeznog naslea, ili nešto još gore. :li ne -i tre-ali da -udemo slepi za pro-lem koji se ti6e svi* nas? pro-lem dominacije figura „egoCisti6ke! i komunitaristi6ke ekspresivnosti, koji nisu ništa drugo do degradirani didakti6kiCromantizam, neka vrsta avangardizma -ez avangarde. 8a izvestan na6in, on se kom-inuje sa pompeznošu koja se iznova i
iznova javlja. Pompeznošu koja predlaže nasilnu te*nologizaciju i veli6anstvenu dekoraciju, kao efekat, a koja dominira *olivudskom produkcijom pa 6ak i odreenim o-lastima ar*itekture ili multimedijalnog dizajna. >metnici postCmodernog kova suprotstavljaju joj se osiromašenim antiC klasicizmom 6iji je jedini izvor &pinozina fraza? „%i ne znamo šta sve telo može da u6ini!. >z ovu -ednu pri6est, neki od nji* 'veinaD/ nastavljaju sa potragom za neo6ekivanom partikularnošu, -ilo etni6kom ili „egoCisti6kom!, za ne6im što -i istovremeno potvrdilo propast klasi6ne koncepcije umetnosti i apsolutisti6ke afirmacije su-jektivnog izraza, privatnog ili javnog. :li kod nji* motivi ekspresije, kakvi god da su im o-lici, vrše prezasienje umetni6ki* gestova romantizmom, upoznati* jedino sa varijantama pogre-nog ili ludi6kog romantizma, u zavisnosti da li smera na mor-idno proglašenje kraja ljudske vrste ili na njeno proslavljanje. 8ikada neemo razumeti šta je to što nas pritiska i što nas nagoni na o6aj, ukoliko se iznova ne suo6avamo sa 6injenicom da naš svet uopšte nije demokratija ve imperijalni konzervativizam, pod maskom demokratske frazeologije. Ita možemo da kažemo o današnjem svetuD 4edinstvena sila, 6ije armije terorišu 6itavu planetu, diktira sopstvene zakone kruženja kapitala i slika, i proglašava svuda, uz najekstremnije nasilje, Prava i ;-aveze svi* nas. 7za nje tr6e portiri i rivali, #vropljani, $usi, inezi... 7ako se 6esto ne slažu oko sredstava, ne prestaju da svedo6e o sopstvenom suštinskom slaganju. 9ato što ni sami ne znaju kako da svetu dodele drugu vrednost. Pod nametnutim imenom „terorizma!, oni koji se najsilovitije opiru *egemoniji -rutalnog 9apada, za koju je „demokratija! samo du*ovni ukras, u stvarnosti su njen deo. 8eki ni*ilisti6ki kriminalci u-ili su nasumice *iljade stanovnika 8jujorka. ;vaj masovni zlo6in o6igledno je otelotvorenje savremene patologije. @o je *ladni mise en sc"ne ukradenog motiva? -es nada*nuti* varvara protiv sile o6iglednog imperijalizma. :meri6ka armija i „teroristi! o-navljaju staru i krvavu istorjisku pozornicu civilizacije okružene gru-ijanima. 5ovoljno je da se setimo $ima? usamljena sila, koja u sopstvenim o6ima, dakako, predstavlja civilizaciju, konstituiše dva tipa umetnosti. &a jedne strane, tu je -listava proslava njegove moi, mor-idno i repetitivno pijanstvo, predloženo narodu kao opijat za njegovu pasivnost. @o su cirkuske igre, za koje nam profesionalni sportovi i kulturna industrija, -ilo muzi6ka ili filmska, pružaju neposredni ekvivalent. ;vaj tip za-ave funkcioniše na velikim razmerama. 7menima žrtava i gladijatora danas odgovaraju ogromni finansijki o-rti -udžeta medijski* kompanija i doping u sportu. ;vo je umetnost pompeznog, koja od pogre-ne moi 7mperije preuzima materijal za svoje igre i fikcije, koje su sve više alegori6ne i -om-asti6ne. 8jen prirodni junak je >-ica, mu6itelj serijski >-ica. >kratko, pervertirani gladijator. > drugom pravcu, oskudna prefinjenost, koja je i sama o-likovana kroz neku vrstu formalisti6ke suvišnosti, pokušava da suprotstavi pompeznoj masivnosti neiskrenu i suptilnu perverznost ljudi koji mogu, a da z-og toga previše ne stradaju, da se pretvaraju kako napuštaju opštu cirkulaciju. ;vakva umetnost je romanti6ki mor-idna? izražava impotenciju i prikazuje je kao ni*ilisti6ki užitak. &lo-odno polaže pravo na velike šume, -eskrajna snežna prostranstva, umekšana tela, kroz uroeni6ku ili orijentalnu mudrost. :li ova je umetnost sve vreme o-u*vaena sumrakom pompezne umetnosti, kao uparivanje cirkuski* rogova sa %arcijalovim dražesno opscenim epigramima. 7li -lještave retorike generala sa asketskim propovedima *rišana u katakom-ama. %nogoliko razaranje 6itavi* o-lasti savremene umetnosti, sasvim simetri6no sa pompeznom umetnošu trgovine prepune masivni* slika, dopire do nas iz pravca romanti6kog formalizma.
5a -udem precizan, romanti6ki formalizam je uvek -io umetni6ko opredeljenje ušuškane i krajnje dominacije. : tako je i danas? on je jedinstvena i mnogolika doktrina 'ekonomskog li-eralizma i politi6kog elektorijalizma/, koja po prvi put integriše kvaziCtotalitet ljudske vrste u preraspodelu i ograni6enja njegove sud-ine. 5a, naše vreme je vreme jedinstvene doktrine i konsenzusa koji je stvoren povodom nje, pod neo-i6nim imenom „demokratije!. &vaka jedinstvena doktrina ovog tipa je o6ajni6ka, ni*ilisti6ka, zato što ljudskom mnoštvu jedino predlaže apsurdno o-navljanje opscenog poretka. : umetni6ka su-jektivnost ka kojoj vodi sa6injena je od istog ni*ilizma i opscenosti. > njoj se radi o formalizovanju uzvišenog o6ajanja tela isporu6enog užitku 'jouissance/ 4edinstvenog. Jak je i Fenjin uo6io da, u periodima kada su kriti6ka i revolucionarna aktivnost veoma sla-e, žalosna arogancija imperijalizma proizvodi mešavinu misticizma i pornografije. >pravo nam se ovo, u o-liku romanti6kog formalnog vitalizma, danas dešava. 7mamo univerzalni seks i orijentalnu mudrost. @i-etanska pornografija B to je stvorila nada našeg vremena, koje tek tre-a da pronae svoju zoru. $firmisanje velikog %&' veka
8eki su umetnici odavno smatrali da je uporno razaranje romanti6ke s*eme i svi* njeni* naturalisti6ki* i vitalisti6ki* periferalija imperativ naše epo*e. :firmaconizam za*teva singularnost kriti6ke genealogije. > svim umetnostima 20. veka, veliki umentnici težili su da raš6ine projekat romanti6ke ekspresivnosti i da umetnosti podare njenu nužnu ravnodušnost 'froideur/, na isti na6in na koji je %alarme ponovo osvojio, u ime poetske 7deje, stav da poezija tre-a da se javi, ravnodušna prema zapostavljanju i prevazienosti, kao &azveže. ;vi umetnici, 6esto izolovani, polako su stvorili konfiguracije, razumljive tek danas. ;ni su održali volju za antiCpojmom koji ne toleriše ni kona6nost, ni meso, ni iskupljenje. 9a umetnost potpuno alergi6nu na opskurantisti6ke *ipoteze, kao i na pornografska zaglupljivanja sve6ani* performansa. >metnost koja ne pripada ni udi, ni želji razapetoj izmeu festivala i mrtva6nice. >metnost suštinski razvedenu od romanti6kog. >metnost koja -i mogla -iti jednaka onome što je pesnik :lvaro de ampos, *eteronima
Osip Zadkin, Razrušeni grad, 1951-1953.
8ajvitalnija i najistinitja umetnost 20. veka pokušala je da pokaže, kako to :lvaro de ampos kaže, da je „8jutnov -inom, jednako lep kao i %iloska Venera!. Ito zna6i? da je pokušala da o-u*vati stvarnost -ezli6nom strogošu, kao i matematika. %ožemo imenovati neke od junaka ovog pokušaja, neprestano suprotstavljene sledu neoCromanti6kog, kakav imamo kod nadrealista, ili još gore, kod situacionista, a da i ne spominjemo savremene korporealiste i vitaliste. &pisak B ograni6iemo ga na
nestale B je ar-itraranE on samo upuuje na o6igledno odsustvo o-lika našeg sazveža, iscrtavajui sopstveni o-lik po iš6ezlom ne-u proteklog veka. :firmativnog sazveža. @o su veliki afirmacionisti, naj-olji, nesvesni da su to -ili? oni koji su sami razvili, kroz sopstvnu umetnost, 6itave konfiguracije, u na6elu i u izved-i.
Džekson olok, !esenji ri"a#, 195$.
7 još :firmacionista? sveo-u*vatne vizije kratkotrajni* totalizacija Virdžinije Vulf, jutarnji -lagoslovi etrin %ejnsfild, eketovo asketsko istrajavanje u volji za postojanjem. 7 ti -rate %arlo, koji si doveo 7storiju do granica retori6kog slavlja.
7menujui ono što ispitujemo i što nam može -iti od koristi, ne nameravamo da iznosimo vrednosni sud. 8ameravamo da u6inimo vidljivim genealogiju aksiomatike. :ksiomatike koja postavlja sledee? na po6etku stolea moramo da umetni6ku vrednost vratimo njenoj -estelesnoj strogosti, antiC romanti6koj o-estrašenosti, operaciji oduzimanja, kroz koju se pri-ližava, u najveoj moguoj meri, stvarnom -ez slike, koje je jedini uzrok umetnosti. ;duzimanja koje -riše svaki projekat partikularnosti, -udui da je stvarno na koje nailazi namenjeno svima. ;duzimanja koje je moderni metod integralne afirmacije univerzalnog. :ksiomatike umetnosti koja nije ni etni6ka ni „egoCisti6ka!. 8elokalizovana umetnost , u jednakoj meri am-iciozna i -ezli6na, jednako naga pred univerzalnom mišlju kao što je to linija koja prikazuje
-ezvremenu sliku -izona i tigra, naslikanu pre trideset *iljada godina u senkama peine. oja, u svojoj nagosti, zauvek potvruje neljudskost Fepog. :firmacionisti6ka aksiomatika o-javljuje minimalne uslove, još uvek potpuno apstraknte, ali uveliko i aktivno podeljene sazvežem, koje još nisu o-likovali umetnici ovog stoleaE uslove kao što su? da umetnost može da se po-uni protiv imerijalisti6ke sile prevazilazei istovremeno romanti6ku udvojenost pogre-nog i ludi6kog. >dvojenost koju je Viktor 7go koristio kako -i iznova osvojio uzvišeno i groteskno. 4er ako on nije -io pompezan, umetnost današnjice je to u potpunosti? uzvišenost dosegnuta na silu putem groteske. &terilna grimasa odsutnog posveivanja. ezukusna gestikulacja #ga. 8aspram ovi* užur-ani* ilustracija nedovoljne posveenosti neljudskom istine, mi pokušavamo da o-novimo prava nezavisne :firmacije. 1. >metnost nije uzvšeni silazak iz -eskona6nsti, u -edu kona6nog tela i seksualnosti. 8aprotiv, ona je proizvoenje -eskona6ni* su-jektivni* nizova kroz kona6na sredstva materijalnog oduzimanja. %i potvrujemo da u umetnosti postoje samo dela. 7 da je delo uvek kona6no, dovršeno, u onoj meri u kojoj je to uopšte mogue. %it poništavanja dela 'unLorking/ je postCromanti6ki, on je ennui kona6nog u ime maglovite -eskona6nosti. lju6na odlika umetno sti je da vodi ka -eskona6noj su-jektivnoj mogunosti zasnovanoj na kona6nosti dela. 5o-ro je sve što nas još uvek navodi da, koristei se rekonstruisanom su-jektivnošu, razmišljamo o #s*ilu ili Fukreciji. &matra se da je ideja kratkotrajnog, efemernog, nova, ali ona je samo usklaivanje umetnosti sa kruženjem konzumeristi6ki* do-ara i zelenaštvom proizvoda, koji su materijalna osnova 7mperije. ;tpor 7mperiji podrazumeva afirmaciju dela i istovremeno iz-egavanje pompezne po* vale njeni* moi. :firmisati monu nemo dela, kr*ka je ali nepomirljiva pojedina6nost. 2. >metnost ne može -iti izraz puke partikularnosti, -ilo etni6ke ili „egoCisti6ke!. ;na je -ezli6no proizvoenje istine upueno svima. &truktutra izražavanja pretpostavlja da je svako, kao umetnik, jedna vrsta nedoku6ive pojedina6nosti. ako se to danas kaže? „4a želim da -udem ono što jesam! B ili u plemenskom o-liku? „%i želimo da stvaramo, da o-navljamo, našu kulturu!. 8a žalost, ova je želja uvek ve predodreena, a „ja! koje progovara se ne može razlikovati od „svakoga!. &a druge strane, „kulture! o kojima je re6 nisu ništa drugo do o-novljeni proizvodi, reciklirane starudije. &ve je to o6ajni6ki prose6no. >stanovljene moi naklonjene su isklju6ivo statisti6kim istraživanjima i rezultatima glasanja zato što do-ro znaju da ništa nije nevinije i nesposo-nije od proseka. ;ne takoe znaju da je svaki pojedinac, ma ko on -io, samo životinja kojoj se uvek može pronai zamena. %i, meutim, potvrujemo da ova životinja, kroz umetni6ku delatnost, proizvodi 6vrste osnove univerzalnog o-raanja. Fjudska životinja uopšte nije izvor ve, pre svega, mesto, ili jedno od mesta. >metnik je, kao pojedinac, živa materija pozajmljena su-jektu, kome, zato što je 6ulni su-jekat u o-liku umetni6kog dela, tre-a takva materija. :li nakon što je su-jektCdelo dovršeno, njegova se individualna privremena podrška može u potpunosti ostaviti po strani. 4edino je delo afirmativno. >metnik je neutralni element ove afirmacije. M. 7stina, 6ija procedura je umetnost, uvek je istina 6ulnog kao 6ulnog. Ito zna6i? preo-ražaj 6ulnog u dogaanje 7deje. %eu procedurama istine, za umetnost je specifi6no da istinu dovodi kroz 6ulnost. 8aspram toga, su-jekt istine je u nauci deduciran kroz snagu slova, u politici kroz -eskrajne resurse kolektiva, a u lju-avi kroz polnost kao razliku. >metnost stvara dogaaj od paradigmatskog primera datosti, od 6ulnog nerazlikovanja, ona je 7deja na sledei na6in? kroz preo-ražaj prisutnog u ono što -i tre-alo da mu se dogodi prema njegovoj kona6nosti 'finiteness/. 7deja se u umetnosti namee kroz preo-ažavanje manifestnog u neverovatni imperativ. Primorani smo da vidimo, kao da je to skoro nemogue, ono što je ina6e sasvim vidljivo B takav je, na primer, slu6aj sa slikarstvom. >metnost potvruje da se na samoj ta6ki nemogunostiCnadražaja odigrava 7deja, da se ponovo iskušava, u
6ulnim posledicama dela. N. Postoji nužno mnoštvo umetnosti i -ez o-zira kakvi se svi preseci mogu zamisliti, totalizacija nji*ovog mnoštva nije mogua. ;vo se odnosi samo na na6in na koji je manifestaciju potre-no rasporediti u o-lasti 6ulnog. 8išta ne ujedinjuje 6ulnost sem individualnog životinjskog su-jekta i njegovi* organa. :li ovo empirijsko ujedinjavanje se ne ti6e same umetnosti, ko ja se -avi 6ulnošu, o-last po o-last, i koja proizvodi sopstvene univerzalne neCempirijske i neCorganske su-jekte. &toga ona ne može -iti 6ulno neizdiferencirana. %i zato potvrujemo da je multimedijalni motiv multisenzorne umetnosti motiv -ez istinske sud-ine. ;n samo projektuje na umetnost opscenu jedinstvenost trgovine, monetarnu jednakost proizvoda. O. &va umetnost nastaje iz ne6isti*, mešoviti* fo rmi, a pro6išavanje ovi* ne6istoa odreuje isto riju i domet njene umetni6ke istine. metnost je druga formalizacija pojave neformirane forme. ;vaj iskaz samo ponavlja ve re6eno, iz drugog ugla. > po6etku postoji formalno ne6ista ideja koja menja manifestaciju percepcije ili unutrašnje intuicije pro-lema, kao imperativ. Potom, postoji rafiniranje ne6istoe, odvajanje, sve vee i vee, same forme. 9ato se može rei da je -udunost umetni6ke konfiguracije, ili istine, sa6injena drugom formalizacijom, eliminisanjem ne6istoa iz ne6iste forme, eliminisanjem neo-likovanog, ili proizvoenjem o-lika same -ezo-li6nosti. &ve do trenutka u
kome ništa više od realnog nije zadržano, nedostatak manifestnog, nedostatak ne6istoe. ada konfiguracija izgu-i svoju afirmativnu mo, ona je uspešna. =. 4edina maksima savremene umetnosti je da ne -ude „9apadna!. Ito takoe zna6i da ne tre-a da -ude demokratska, ako -iti demokratski zna6i? sao-ražavati se 9apadnoj ideji politi6ke slo-ode. 8a ovoj ta6ki ulazimo u savremenu situaciju. 5a, jedini pro-lem je znati da li umetni6ki imerativ može da se odvoji od imeprativa 9apada, koji podrazumeva marketing i komunikaciju. 9apadna demokratija, u osnovi, jeste marketing i komunikacija. > skladu sa time, istinska umetnost narušava marketing i ne komunicira, ne prenosi ništa. 8epokretna i nekomunikativna, takva nam je umetnost potre-na, jedina koja se o-raa svima, umesto da cirkuliše prema unapred ustanovljenim mrežama, ili da se o-raa nekim partikularnim gupama. >metnost tre-a da se zalaže pred svakim, za neCdemokratsku snagu naše slo-ode. 10. 8eC9apadna umetnost je nužno apstraktna, ali u sledeem smislu? ona apstra*uje od svi* partikularnosti i formalizuje gestove apstrakcije. ako -i se -orila protiv ekspresivnosti, romanti6kog formalizma, može se osloniti samo na dinamiku apstrakcije. @o je staro pravilo, ali je izuzetno zna6ajno u našoj situaciji. &ve se svodi na sledee? izmisliti novu 6ulnu apstrakciju. @o je istina koju jedva da prepoznajemo danas. 5ela nauke, a pose-no matematika, mogu nas u tome podu6iti. ;vim su putem kora6ali umetnici $enesanse , ali i slikari sa po6etka 20. veka? okrenuli su se geometriji. 7 mi tre-a da se okrenemo geometriji, koja se zna6ajno izmenila. 4er nije stvar toliko u ugledanju na forme njeni* strura, korliko u logici invarijanog, skrivenoj u nji*ovim poptunim izo-li6enjima. @re-ali -ismo da potvrdimo, u um etnosti, ideju indeligi-ilni* izo-li6enja. 11. :pstrakcija u umetnosti, koja postoji i koja tek tre-a da nastane, ne ti6e se ni jedne partikularne javnosti. ;va je umetnost namenjena proleterskoj aristokratiji? 6ini ono što kaže, -ez potre-e da -ude pri*vaena od -ilo koga. Potvrujemo da sva sociološka i institucionalna razmatranja o umetni6koj pu-lici moraju -iti napuštena. &ociologija i kritika jedini su stalni pomoni me*anizam 9apadne demokratije. >metnost ne tre-a da -rine o klijenteli. ;na je nedvosmisleno upuena svima i ovo o-raanje nema empirijsko zna6enje. >metnost se stvara, ona govori ono što stvara, stvara ono što govori, prema sopstvenoj disciplini i -ez uzimanja u o-zir -ilo 6iji* interesa. Proleterskom aristokratijom nazivam? aristokratiju koja je izložena sva6ijem sudu. Veliki francuski reditelj :ntoan Vitez koristio je divan izraz kako -i opisao umetnost pozorišta. "ovorio je? „elitizam za svakoga!. „Proleterska! ozna6ava ono što u svakom od nas, kroz disciplinu rada, pripada generi6koj ljudskosti. „:ristokratija! ozna6ava ono što je zaštieno, u svakom od nas, od procenjivanja proseka, veine, sli6nosti, ili imitacije. 12. >metnost koja jeste i koja dolazi tre-a da -ude 6vrsto sa-ijeno kao demnostranti, iznenadna kao pononi prepad i uzdignuta kao zvezda. #vo šta ove tri slike kao apstrakcije afirmišu. 5elo koje tre-a da nastane tre-a da -ude 6vrsto sa-ijeno kao demonstranti, zato što ve6noj pokretljivosti tržišta imperijalnog sveta tre-a da suprotstavi neporecivi princip posledice. ;no prezire relativizam i sumnja u sumnju. ;no istražuje afirmaciju do samog kraja. 5elo koje tre-a da nastane tre-a da -ude iznenadno kao pononi prepad zato što ostvaruje dogaaj potisnutog realnog. ;no nasilno namee realno, komad relanog, svemu 6ega se do*vati. 8e stavlja ga u kruženje, ne komunicira ga. 8amee ga sa nužnim i -lagim dodirom terora.
5elo koje tre-a da nastane tre-a -ude uzdignuto kao zvezda, zato što priželjkuje -ezvremenu indiferentnost prema svojoj novostvorenoj formi. 8e pripada ni jednom -ratstvu ili telu, ne postavlja se u mlakost deljenja. 5elo koje tre-a da nastane izdvojeno je od imperijalne trgovine. Poteškoa umetnosti danas leži u tome što postoje tri imeprativa a ne samo jedan. Postoji imerativ posledice, logi6ki imerativ, onaj koji prpada matematici -ia. Postoji imperativ iznenadnosti, realnog, imperativ izuzetka. 7 postoji imperativ uzdizanja, imperativ sim -ola, razdaljine. 5ela su 6esto pri*vaena na osnovu jednog ili dva imperativa. :li veliki pro-lem forme je u tome što tre-a spojiti sva tri. @o e -iti odlu6ujue u delima koja tre-a da nastanu. ;stavljamo tri poslednje re6enice u nji*ovoj zaklju6noj nagosti. 1M. >metnost se danas može stvarati samo o onome što za omunikaciju 'medije i trgovinu/ ne postoji, ili jedva da postoji. >metnost apstraktno proizvodi vidljivost ovog nepostojanja. 8a osnovu toga se u svim umetnostima ureuje formalni princip? sposo-nost da se u6ini vidljivim, za sve, ono što za medije i trgovinu, a time i za svakoga, iako sa druge ta6ke gledišta, ne postoji. 1N. >verena u kontrolu 6itavog prostranstva vida i slu*a kroz komercijalne zakone marketinga i demokratske zakone komunikacije, savremenoj moi više nije potre-na cenzura. ;na kaže? „&ve je mogue!. Ito takoe može zna6iti da ništa nije mogue. Prepuštati se ovoj dozvoli uživanja mogue je samo na štetu svi* umetnosti i sveg mišljenja. %oramo -iti sopstveni nemilosrdni cenzori. 1O. olje je ne 6initi ništa nego raditi zvani6no u prostoru vidljivosti onoga što 9apad proglašava da postoji.
Preveo sa engleskog )tevan *radi+
