Жан Силвен Баји (Fr. Jean-Sylvain Bailly, 1736-1793), астроном последњег француског краља Луја XVI, био je математичар, масон и политички лидер почетком Француске револуције, први градоначелник Париза (1789-1791), а на крају гиљотиниран. Његов закључак је да су мапе древних индијских астронома морале настати као резултат веома дугих и прецизних опсервација (северне географске ширине 50-60 степени), претпостављајући да су те карте заправо копије старих карти Атлантиђана – Драгош Калајић.
Карта корелације: глобалне мреже, позиције корисника и WEB-а Париски истраживач који се бави информатичком безбедношћу самостално је израдио картографски приказ глобалне мреже са корелацијом на WEB адресе. Послужио се Ботнет мрежом од свега 420,000 чворова, заражених рачунара ИПв4 (интернет протокол/верзија 4) адресама. Претпоставља се да много напреднији и јачи систем користи NSA са „prism” и „Endgame system” у шпијунирању Влада, корпорација и грађана целог света. Легенда није приказана, тако да се само претпоставља шта ова сајбер карта представља – Никола Остојић.
КАРТОГРАФСКИ МАНИФЕСТ ✴ Novissime Homo Mapper
Слика са лица књиге: Агарта, Атлантида, Хипебореја или нешто треће ?
КАРТОГРАФСКИ МАНИФЕСТ
КРИТИКА ЗАРОБЉЕНИХ И ОДБАЧЕНИХ КАРТОГРАФСКИХ ПОТЕНЦИЈАЛА И МАНИПУЛАЦИЈА У РС СА ИМПЛИКАЦИЈАМА НА ПОЛИТИЧКУ ГЕОГРАФИЈУ
ве Рус рз ка иј а
н
И
ка нс ија а р з -И вер o д
ex Author : Novissime Homo Mapper
М a n i f e s t u m М a p p i n g Duos Codex Cartographia metaphysicam et physicam
а ск ле ја г Ен ерзи в
С ве р б рз ск и а ја
КАРТОГРАФСКИ МАНИФЕСТ Последњи картограф
КАРТОГРАФСКИ МАНИФЕСТ Аутор Последњи картограф Самостално издање Леон Дражић Рецензија Јовица Златковић Лектура Милица Крстић Прелом Слободан Ивашковић ISBN 978-86-918141-0-6 Београд, 2014
КАРТОГРАФСКИ МАНИФЕСТ
Критика заробљених и одбачених картографских потенцијала и манипулација у РС са импликацијама на политичку географију Манифест универзалног мапирања у два кодекса: метафизички и физички
Аутор: Последњи картограф Енглеска верзија
Руска верзија
Индијска верзија
Србска верзија
Мanife st um Мapping Duos Codex Cartographia metaphysicam et physicam ex Author: Novissime Homo Mapper
САДРЖАЈ РЕЗИМЕ
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Рецензија
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Задатак и предговор Картографског манифеста Уводна реч
. . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7
13 19 21
ПРВИ ДЕО (1) Космологија
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
25
(2) ГЕОПОЛИТИКА (2. 1) Земљократија (2. 2) Таласократија
30 34 35
(3) ГЕОЕКОНОМИЈА
37
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
(4) АРХЕТИП (4. 1) Дивинација (4. 2) Мит (4. 3) Симбол (4. 4) Еп (4. 5) Декаденција
47 50 52 55 57 59
(5) МИСТИКА (5. 1) Религија (5. 2) Уметност (5. 3) Наука
62 65 68 71
(6) Идеологија
74
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
(7) ИНТЕЛЕКТ И ПОЛИТИЧКА ФИЛОЗОФИЈА (7. 1) Либертаријанизам (7. 2) Комунитаризам
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4
77 79 81
ДРУГИ ДЕО (8) ИНФРАСТРУКТУРНА ПОЉА, ДРУШТВО И ЦИВИЛИЗАЦИЈА (8. 1) Инфраструктура (8. 2) Друштво и држава (8. 3) Цивилизација
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
(9) Васпитање и образовање (9. 1) Васпитање (9. 2) Образовање
87 90 92 97
98 99 101
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
(10) Безбедност и Одбрана (10. 1) Безбедност (10. 2) Одбрана
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
(11) КОМУНИКАЦИЈЕ И МЕДИЈИ (11. 1) Комуникације (11. 2) Медији
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
(12) Кадрови и удружења (12. 1) Кадрови (12. 2) Удружења
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
(13) Институција
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
107 107 111 115 115 120 135 135 142 145
(14) Организација 147 (14. 2) Финансијски оквир у економији перманентне кризе 159 165 (14. 3) Правни оквир . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
(15) Обезбеђивање начина финансирања и генерисање послова у Агенцији за картографију
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
(16) Управљање организацијом и руковођење радовима (16. 1) Управљање (16. 2) Руковођење (16. 2. 1) Премер земљишта (катастарски, топографски и тематски)
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
169 174 174 176 178 5
(17) Производни процеси у производним картографским системима 191 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
(18) Тржиште, комерцијални послови и Бизнис план Агенције за Картографију 200 200 (18. 1) Тржиште 202 (18. 2) Комерцијални послови 203 (18. 3) Нацрт бизнис плана 204 (18. 4) Бизнис план . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
(19) Валоризација и евалуација вредности (20) Мање (је) Више
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Коришћена литература: ПОСЛЕДЊИ КАРТОГРАФ
6
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
206 207 213 219
РЕЗИМЕ Књига Критика заробљених и одбачених картографских потенцијала и манипулација у РС са импликацијама на политичку географију (КАРТОГРАФСКИ МАНИФЕСТ) јесте заједнички именитељ системских вредности кроз покушај детаљног методолошког излагања Последњег картографа да се прво, онтолошки схвати човекова судбина и његова маленкост разумевања о великом и недокучивом космичком простору. Описујући тешким и често неразумним речником, тај простор Аутор назива метафизички и физички принцип којег држе (ирационане/несхватљиве и рационалне/схватљиве) силе и поља делујући у њему са својом природном или божанском констелацијом коју је приметио још Хераклит Мрачни. Друго, Аутор индиректно тражи, преко апарата Националне картографије, да се из хуманистичких и цивилизацијских разлога, географија „могућег“ простора и политике према њој, подведе под систем геополитичког разумевања уз позитивистичко деловање на тај простор и његову географску бригу као ресурс „живота“. Треће, Аутор стално наглашава и кроз текст подвлачи да се снага географије национално заокружи у својим могућностима и стави под одговарајућу државну стручну управу у циљу очигледнијег и јаснијег, доношења исправних стратешких и економских одлука у олакшавању данас све комплексније политике. Крајњи циљ у књизи јесте доказ да је оперативно и квалитативно померање политичке географије данас мање могуће у односу на политичку сутрашњицу коју би Агенција за картографију омогућила и изнела. За читаоце најважнији нови појмови и дефиниције су Национална картографија, коју смо још пре петнаест година промовисали, шта она представља, како се формира, одржава и који делови је сачињавају? Даље, шта је Савет, тј. УО националне кар7
тографије, његова етичка начела и стручна функција? Трећи битан појам јесте Национални картографски програм радова, како се он доноси, шта садржи и како се остварује кроз међу-институционалну/државну сарадњу у области премера и картографије? Есенција критике данашње институционалне картографије и одговора на будући институционални оквир јесте непостојећа Национална картографска стратегија и непостојећа операционализација те стратегије са оквиром у Агенцији за картографију са својим дефинисаним развојним, стручним и регулаторним начелима. Сви побројани појмови су подржани исцрпним текстовима, описаним нагомиланим лошим картографским примерима и трендовима у стручној пракси и управи, да би на крају била дата критика кроз хуманистичке науке о онтолошким, традиционалистичким, психолошким, политичко филозофским, и многим другим прожимајућим духовним аспектима кроз србски простор, време и географију. Описани „духови“ које је Аутор мање-више ентитетски описивао, су некада духовити, пречесто отужни, али константно „врцави“. У тим „духовима“ уз њихов опис стоје слаби реалистички додири надлежне и незаинтересоване управљачке и руководеће структуре чија је главна аномалија слепило за привредничко картографско окружење, у решавању практичних и теоријских проблема. О геоплотичким импликацијама и њиховог несхватања кроз картографску реалност управе, у овом раду намерно се из неког разлога не дискутује. Аутор далеко мање опомиње, него што набраја кроз лоше примере, сматрајући да сваки читалац има довољну психичку и критичку снагу у избалансираним правима и одговорностима. Побројавши области и регулативу, Аутор је примерима дао уводну скицу како не треба чинити по важећим прописима Републике Србије. Види се и зна се да Аутор, наш колега (тзв. Последњи картограф, провокативног псеудонима), има великог искуства и ауторитета у привреди и управи, али супротно томе он се не ставља у позицију „Свезнајућег селектора“. Он сам признаје на неколико места, да не зна шта би чинио у свим тим лошим примерима, шта би и како би против далеко 8
моћнијих геополитичких и неолибералних играча, већ се прометејски уздиже изнад чињеница, опомињући да постоји једина реална и лековита превентива: „Докле год картографском струком не буде владао стручни политички триумвират: привреде, географије и управе, дотле ће теорија, пракса и чињенице бити без икаквих међусобних економских и политичких смислених релација и бенефиција коју будућа Агенција за картографију може осветљавати као национални географски чувар и светионик“. Синтезна критичка и обједињена размишљања пријатеља Последњег картографа
9
Књигу К А Р Т О Г РАФ С К И М А Н И Ф Е С Т ПРЕПОРУЧУЈЕМО
аналитичарима и свима који прикупљају просторне податке и воде било какве премере од државног значаја, са потребама за картирање и просторно приказивање од евидентирања, формирања до одржавања података и њихових релација, а то су: - Министарство рударства и енергетике / Агенција за заштиту животне средине, Републички хидрометролошки завод Србије, Завод за заштиту природе Србије, Геолошки завод Србије; - Министарство пољопривреде и заштита животне средине / Управа за заштиту биља, Заштита животне средине, Дирекција за воде, Управа за шуме, Управа за шуме, Управа за аграрна плаћања, Управа за пољопривредно земљиште, Пољопривредне стручне службе, Институт за примену науке у пољопривреди, Институт за земљиште, ЈП Србијаводе, ЈП Србијашуме; - Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре / Републички геодетски завод, Републичка агенција за просторно планирање, ЈП Путеви Србије, Дирекција за пловни саобраћај; - Министарство државне управе и локалне самоуправе / Сектор за локалну самоуправу, Дирекција за електронску управу, Покрајински секретаријат за пољопривреду, Покрајински секретаријат за саобраћај, Покрајински завод за заштиту природе; 11
- Министарство привреде / Национална агенција за регионални развој, Агенција за привредне регистре, Републичка дирекција за имовину привреде; - Министарство финансија / Пореска управа; - Министрство унутрашњих послова / Сектор за ванредне ситуације; - Министарство одбране / Војно географски институт; - Министарство трговине, туризма и телекомуникација / Републички завод за статистику, Републички завод за развој РС.
12
Р е ц ензија Књига КАРТОГРАФСКИ МАНИФЕСТ аутора Леона Дражића, представља „Критику заробљених, заборављених, одбачених картографских потенцијала Републике Србије (РС) и манипулацију са несагледивим импликацијама на геополитичку стабилност државе“. Може се закључити да ово дело, врло прецизно, систематизовано и свеобухватно третира једну уско стручну и дубоко специфичну друштвену област. Ова дубина и специфичност је приказана на досад неуобичајено комплексан начин. Текст је постављен и означен као систем конвергентног теоријског знања, а чињенице су изложене у дивергенцији праксе непримењиваног знања. Садржај књиге представља веома широк и коректан захват третиране проблематике, почев од онтолошког, андрагошког, религиозног, филозофског, па све до методолошко научног приступа. Првих осамдесетак страна (Поглавље од 0 до 7) чини контигент филозофских појмова и религиозних представа од космологије до политичке филозофије са којом Аутор уводи картографску дисциплину у мисију, визију, циљ и сврху. Следећих сто тридесет страна (Поглавље од 8 до 20) врши се свођење филозофских појмова, али приметимо без превише уплитања религиозних представа у физички свет реалне стварности, иако Аутор тврди да се на почетку прамордијалности метафизике налази сентиент космичке, природне или божанске стварности. Посебан аспект представља ауторов поглед на инпровизацију, нереалне политичке, управне и привредне стварности, при чему и нуди конкретна сасвим оправдана и могућа решења. На последњих седам страна је уметнички изражај Последњег картографа у облику нараторног тестамента. 13
Читаоцу се може чинити да први део књига делује структурално недоследно, јер после космологије, као најшира и најопштија појава универзума поретком и редоследом не иде геополитика, већ би требала да редоследом иде Мистика, потом Архетип, Идеологија, Интелект и Политичка филозофија, па тек онда на крају Геополитика и Геоекономија као одраз претходно пројектованих појмова. Али, Аутор је на самом почетку изјавио, дајући акценат на геополитику и политичку географију као циљани почетак и крај кроз који је провлачио картографију као незаобилазну основу за ове две поменуте дисциплине. Стога је овакаво третирање грађе, појмовно категоријалног апарата потпуно оправдано. Композиција књиге представља посебно достигнуће, јер је било тежа сложити него у уобичајеном научном раду. Чињенице нису сувопарно и само систематизовано поређане са хипотезом, анализом, резултатима и закључком, већ су излагане на занимљив истраживачки начин, а онда анализиране само на уводно и почетно, очекујући да читалац сам критички обави и докрајчи анализу, те стигне сопственом заслугом и напором до резултата и закључка. Сви делови текста коректно су означени и уклапају се, некад раније некад касније, а некад и више пута прожимајући се у једну заједничку целину, конвергирајући ка циљу и сврси Националне картографије. На први поглед, наслов рада је тешко протумачити, али пошто постоји поднаслов који ближе објашњава истраживани проблем, читалац наслућује смисао претпостављеног садржаја. Наслов би могао да се изведе из целокупног рада кроз једно поглавље анализе и синтезе уз јасно изведен и таксативно побројан императив Картографског манифеста (Аутор је то одбио да учини што читаоце држи у напетости и неизвесности). Могућа синтеза наслућујућег картографског императива највише долази у последњем и трећем делу, „епске“ песме „Последњи картограф“ кроз помешан изражај уметничког и наредбодавног, што ово дело чини посебним, инспиративним и веома садржајним. 14
Тренутни степен техничко – технолошког развоја, реалне геостратегијске околности и тенденције ово дело чине изузетно актуелним. Карактеристично је, што је вредно сваке пажње да Аутор у овом делу истиче нов, њему својствен, и методолошки сасвим прихватљив стил систематизације чињеница. Садржај рада се заснива на опсежној методологији филозофске и практичне примене појмова и представа. Аутор нарочито истиче, да заборављена стварност метафизике у односу на физику и симулакруме у највишим политикама спуштајући их у државне органе, чија би суштина управо требала да буде идеолошки супротна, руинира физичку стварност угрожавајући општу егзистенцију. Упоређењем резултата стварности све од пољопривреде, геологије, па до енергетике, поплава и других ресурса, њихових појава и претњи из овог рада јасно проистиче да не евиденција, не картографија и не геополитика, врши разлагање физичке стварности у неку другу метафизичку нестварност. Гледајући “широко“ и „дубоко“ писац овог дела, на себи својствен начин тврди, да у глобалном импровизоријуму који је гетоизиран у демисији светског поретка, преко ових наших државних граница преливају се материјална добра, егзистенција, па и суштина самог живота, наводећи га као „Несводивог језгра“. То преливање се плански спроводи, али у неке друге територије, државе и народе, при чему Аутор не помиње никакве теорије завера и није политички и идеолошки површан, већ студиозно напомиње и открива како глобални инжењеринг политичке географије функционише. Он стога, као доказ свему наводи лоше геополитичке примере са слабашним компонентама у картографским, технолошким трансферима, привреди, управи и опште у пракси, која су манипулација у спољној политичкој географији и међународних односа на штету Србије. Као посебно, Аутор резултате у картографској индустријској и привредној производњи приказује негативно, са трендом још веће неповољности и могућег растакања и нестајања. Тема је актуелна, егзистенцијална, иако мрачна и хераклитовски судбоносна, делујући филозофски, чињенично и окрепљујуће на све оне који још имају животне снаге у духовном и материјалном преврату консолидације Националне картографије. 15
Ова књига има посебну мисију, што је представљено у њеном тежишном делу, а има за циљ да вишеструко и мултидисциплинарно допринесе том тежишту гравитацију општих друштвених вредности, развоју управне теорије. Методолошким консолидацијама и јачањем Националне картографије, Аутор тврди да би се створио амбијент у овој области индустријске праксе, онако како захтевају услови и потребе ових простора, чиме би држава Србија на сопствени природан и географски могући начин створила и ојачала свој „бренд“ и постала поуздан партнер на захтевном светском тржишту. Може се закључити, да је рад понудио оригиналан и да представља нов приказ резултата, са новом далеко дубљом перцепцијом анализе и синтезе садржаја. Рад би требало још мало побољшати недостајућим цитатима, фуснотама, краћим и јаснијим реченицама нарочито сложених појмова и њихових релација са филозофијом, иако је у већини случајева текста, доследно вођено рачуна. Уз велики напор Аутора, текст је у неколико наврата допуњаван, прошириван, а кључни садржаји додатно проширивани и појашњаван у одређеним поглављима, што јесте било поздрављено од стране колега, ближе стручне јавности и рецензента при чему је обим текста значајно порастао, губећи на уметничком, а добијајући на аналитичком и синтезном садржају. Терминологија и материја која обрађује тему је комлексна и тешка, пречесто ослањана на ужестручне изразе, у којој се прожима више струка и надлежности имајући утисак као да је пола министартава Владе РС укључено у ову књигу. Стил излагања је, због уско специјализоване тематике и терминологије углавном разумљив до краја излагане целине, да би се на крају чињеница, њихов узрок и последице на другом месту објасниле и изложиле на једноставан начин. Овакав интригантан начин излагања општег и глобалног садржаја је више уметничког него научно и аналитичког начина изражавања, док се конкретни детаљи и чињенице одликују научним, аналитичким и пажљиво промишљеним одговорима у затеченом контексту и његовог синтезног закључка. Јасноћа и једноставност су претежно одлике овог 16
рада, са којим би се могли похвалити. Савршене краткоће, понекад подразумевајући поглед на описивани предмет и логичност следа мисли у приказима јесте квалитет и значајно је за овакав аналитички стил. У раду на одређеним и малобројним местима није извршено цитирање, а опште познате ствари су каткад непотребно цитиране, што не представља занчајан недостатак у општем сагледавању рада. Намерно цитирање познатих фрагмената и по неколико пута у оваквом делу може имати циљани и опомињући моменат, што заправо јесте сврха овог рад на неки начин. Аутор није изабрао коришћење фуснота, што јесте један вид недостатка, али зато је користио систем декадних и абецедних ознака, кроз које вешто води читаоца кроз проблематику, анализу и синтетику, остављајући му предах у поновном враћању и студирању, при чему је закључак углавном остављао читаоцима. Коришћени су јаки и доминантни цитати из геополитичке светске и домаће сцене интелектуалаца оба табора Коришћена литератур је обимна и адекватна, њено дубинско сагледавање огледа се кроз психолошки и традиционалистички принцип. Коришћена је српска и страна, литература, чланци са интернет страница домаће и светске економске, финансијске, геополитичке и стручне картографске сцене. Анализе и синтезе су креиране и изведене из свих доступних извора. Јовица Златковић
17
З адатак и пред г о в ор К арто г рафско г манифеста Проблем картографске делатности и надлежности у Србији је географски запостављен и политички слојевит, а по интензитету екстремно je непоуздан проузрокован непредвидивљивим структурама у готово свим струкама државног премера и картографије. Додатно појачање проблема изазива некомпатибилност и нестандардизованост у стручним и регулаторним сегментима са оптерећујућом друштвеном фрагментацијом, недоследношћу и некомпетенцијом, често преовлађујуће неконзистентности и ненадлежности, стварајући дерегулацију. Картографски манифест обилује идентификацијом проблема које је Аутор, у сваком обрађеном поглављу, на посебан начин прилагођавао и приступао на јединствено политичко географски начин, држећи при томе чврст курс овог специфичног друштвеног сектора. Предмет рада је излагање доступних геостратешких података и анализа, упоређење са геополитичким трендовима развијених земаља и њиховим моћним савезима офанзивних стратегија на слабашну одбрамбену србску географију. Такође је изложена и анализирана сила дерегулације и деконструкције у методологији картографског уређења по важећим (диригованим) прописима ове земље све до питања безбедности. Препоручена методологија устројавања ове сложене области се своди на општи друштвеностручни уговор и картографски друштвени замрзнути потенцијал у стручним, развојним и регулаторним питањима и њиховим исцрпним привредничким одговорима у циљу могућности у успостављању и оснивању Агенције за картографију. Теза овог рада је епистемолошко (гносеолошко) промишљање узимајући у обзир онтолошки, традиционалистички (архетипски) 19
корпус и технолошко, компаративно стручни (чињенични) картографски приступ методолошког излагања (у систему сложених чињеница, систематизованог знања и перцепција стварности), кроз претпоставку формирања Националне картографије србског контекста у наведеним ограничењима и потенцијалима данашњице, са освртом на етичку и естетску обавезу тестамента из славне геополитичке прошлости. Хипотеза Картографског манифеста јесте потврда да је могуће формирати еквилибријум Националне картографије у синергији са другим институцијама просторних података, са својим Саветом националне картографије, Програмом радова и регулаторним оквиром кроз одрживу и за државу корисну институцију у облику Агенције за картографију. Закључак на крају није урађен, јер Аутор сматра да је довољна критичка мисао стручних читалаца, који ће се писмено изјаснити у јавности, уколико добију дозволу или смогну мало интегритета и храбрости.
20
У в одна реч Књига Картографски манифест је настала у периоду од почетка Кримске и Украјинске кризе, избора, формирања Владе РС и завршена је одмах након поплаве маја 2014. године. За већину стручњака који се баве премером и картографијом литература се обично своди на моделе података премера, картографску обраду података, кључа, технологије, релација,дизајна, штампе итд...У овом тексту нећете наћи ни слова о овим пуким наративним и техничко-процесним покретима, већ систем картографског сентиента, знања и моћи (органон) сазнања уз само неке примере (како не треба) које је аутор одабрао због актуелности периода у ком је настајао Картографски манифест. Наравно систем знања, није систем ако нема преносник и конвергенцију разумевања и схватања у примени кључних перцепција картографије и њених најсофистициранијих принципа у примени тих знања. Ти принципи старији од закона, појавног и представног ентитетског карактера, описани су у првом делу (Codex I). За разлику од првог у ком су описани метафизички принципи који „свлаче“ област картографије из примордијалности, у другом делу (Codex II) описан је физички план, остварење појавности и њихових аномалија према првом, архиплану. Први и други део обилују обрађеним и прекомпонованим означеним дефиницијама и примерима за потребе картографског делокруга и њене производне, развојне и регулаторне сврхе у делатности. Извор прерађених, допуњених и картографски прилагођених дефиниција је углавном са Википедије, како би се млађе генерације без класичне библиотеке лакше сналазиле у систему знања зарад будућег самосазнања. У трећем делу је епско, инспиративно дело „Последњи картограф „ стилизовано, модернизовано и прилагођено митским експресијама. У Београду, Јун 2014. г.
Последњи картограф 21
Аутор моли своје колеге да не примају превише к срцу изразе које је користио: агенти од утицаја, корисни идиоти и економске убице чија је терминологија редовно прихваћена и неувредљива у Сенату САД-а. Такође, упућује се захвалница свим сарадницима, пријатељима и консултантима Последњег картографа, нарoчито пуковнику, мр. Павлу Павковићу, дипл.инж.геод., на свесрдним саветима, допунама, изменама и мудрим дистанцираним задршкама, како би ово инспиративно и необично дело изашло у јавност у оној мери у којој је наше друштво данас могуће да га перципира. Последњи картограф
ПРВИ ДЕО
Метафизичко са прелазом на физичко картографско опажање
(0) Tврдња “Све је Једно, када је Једно у Свему“ ...видиш ли од сићушне сингуларности толику бесконачност ?...(∞)
(1) К осмо л о г ија (1.а)
Увод у један космолошки поглед и о микрокосмосу
Иако многи људи данашњице верују да је космологија извориште „логоса“ физичког и метафизичког света, већина ће рећи да је она само добар дидактички студентски приказивач везе са теологијом, филозофијом и физиком. Овај пуки, механицистички однос већине данашњих људи према самом „изворишту“ космоса је одраз цивилизације иметства, бљештаве форме и форсираних експресија субкултуре у агресији мејнстрима која је потиснула првобитну људску цивилизацију бивства и јаства. Ако прегледамо карте старих народа, видећемо да су древни поседовали далеко снажнију моћ имагинације представљања (наспрам малог знања али огромног прираштаја сазнања), која је стварала слику космолошког (и космогонијског) вертикалног питања и представљања „зашто“, док је код данашњих људи изражено готово само хоризонтално питање „како“. Иако наизглед наивана поставка пара питања „зашто и како“ („ко-зашто“ и „како-чиме“), са данашње дистанце чини се без погрешке, наши древни преци (чак обичног сталежа), нису имали интелектуални проблем да се замисле над овим питањима. Модеран и постмодеран човек данашњице, са слабим критичким квалитетом, склоп суштинских питања мења и засењује технолошки упрошћеним одговорима „како“. Опет, још једна наизглед додатна неважна ствар, али „велики“ проблем наста25
вља даље да се усложњава и извире индиректно корелацијом из „зашто“ у „субјекат“, док „како“ у „објекат“. Познати су теолошки одговори који су на више начина картографски представљали Свет универзума, космос кроз еволуцију религије од зороастријанског, египатског веровања, хиндуизма, јудаизма, будизма, ислама, хришћанства (наш пример кроз иконописање и барокним сликарством). Нажалост део хришћанства је одскора огрезао индулгенцијом у коначно историјско иметство, издајући традиционалистичка схватања, хиперборејска начела, и коначно отварајући пут цивилизацијској деконструкцији лихварењем, похлепом и социјалдарвинизмом. Све „наше“ лоше, али и добро се представља у различитој појавности, па тако и кроз картографско описивање, касније осликавање и исцртавање „новог“ устројства Универзума. Такав Универзум, тј. Космос је имао јасно и строго дефинисан „Субјекат“, „објекат“ и „корелат“. Тако новонастали проблем се додатно усложнио са открићем ДНК, када још није ни приближно створена теорија о његовом пореклу у настанку „како“ и „зашто“. Упркос упорним атеистичким бомбардовањима подржано корпоративним (метафизичким) нередом, стално нам говорећи да нас се то не тиче, (кризом ауторитета у циљу физичког реда и профита,) већ да се само механицистички примењује еволуционизам, знак је хуманистичког аларма за филозофе, теологе и све научне мислеће људе за које историја још није свршена позорница. Међутим, поред свих беспоштедних религиозних и атеистичких ратова из поменутих религија и традиција увек су се бочно паралелно развијале мисли, идеје, идеологије од манихејаца, несторијанаца, агностика до кабалиста, алхемичара, розенкројцера да би на крају добили галиматијас екстремно опасних, тзв. „просветитељско-езотеријских“ карикатура од масона, илумината, коминтерне, златне зоре све до комитета и трилатерале које имају специфичну и мултиверзалну представу о картографском устројству Света. (Наравно при томе се не мисли на обично и видљиво искрено чланство, којима се не достављају све информације о коначним плановима и крајњим циљевима, већ се мисли на невидљиве идеологе, планере и „мозгове“). 26
(1.б)
Картирање микрокосмичке инверзије
Све горе поменуте по свет значајне и моћне религије и идеологије имају јасну представу која је картографисана у простору и времену сопственим дефинисаним симболима „субјекта“, „објекта“ и „корелата“. Појаве на картографској космолошкој подлози се представљају на светској тј. општој универзалној космолошкој позорници. Не заборавимо чињеницу да сви архетипи јаког наслеђа (4) имају пророчанства, стим што се древне религије (4. 1) држе мистичних (5) визија и пророчанстава, док се у атеистичким идеологијама данашњице, демисијом пишу и наручују пројектована, мистификована пророчанства и визије од самопроглашених божанстава.
(1.в)
Картирање принципа
Осим картографисаних појава и њених манифестација на тематској основи, увек постоји скривена и невидљива инфраструктура. Ова невидљива инфраструктура се најчешће изражава кроз принципе и архепринципе (циклусе апокатастазе (20. а). То су најчешће есхатолошко (20. б) дуални принципи: Јин и Јан, топло и хладно, добро и зло, светло и тамно, талас и честица, мушко и женско, материја (кварк) и антиматерија (антикварк) (20. г), праведно и неправедно; сингуларност и бесконачност, језгро и периферија, ирационално и рационално (тварно и нетварно)(20. в)) и све друго што спајањем сопствених супротности твори све у ништавила и обрнуто, сва ништавила у све (0).
(1.г)
Метафизичко невидљиво држи физичко видљиво
Метафизика је стара филозофска дисциплина. Засада још није оспорена од Науке, те се искрено и наивно надамо да није само из тог разлога, што јој то није поље научног метода, где јој престаје „надлежност мисије“. Има значајних назнака и претећих насртаја да би се Наука интересно умешала по налогу светске суперкла27
се, под интересом цивилизацијског ћорсокака тј. мита о прогресу. Филозофски проблем метафизике је дефинисао још (бар по оном што је сачувано од списа) први архајски грчки филозоф, Хераклит „тзв. страшни“, који и није био тако страшан из данашњег ракурса опажања, јер је неумољиво старим, легендарним и херојским грцима понављао суштину која би данас требала још „страшније“ да одзвања: „Невидљиво (формира и) држи Видљиво (да се не распадне)“. Дакле, оно што је суштинско, што је важно, изворно и истинито хоће да се скрива, а да оно, што је на површини, појавно, формално и материјално, често замагљује ту праву слику устројства космоса (било макро или микрокосмоса, када Хераклит спушта дијалектику са вишег плана на нижи план ратова, овим речима „Рат ствара промене!“). У нашем народу постоји Хераклитова негација, која се из архајског доба одржала истим панлогизмом (20. в) „Не буди слеп код очију“ (Стари Срби нам тако говоре: Не заборави да осим физичких очију имаш и метафизичке, оностране, што су окатије и што могу боље да виде од ових физичких која су део „ствари по себи“ (8. а)). Овде се уочавају још три додатна појма у односу на она три већ горе поменута („Субјекат“, „објекта“ и „корелат“ као треће поље добијено интерференцијом прва два поља – ако посматрамо кроз теорију поља). Сада из Субјекта проистичу нова три проблематична појма као што су воља, свест које у интерференцији јесте Биће (у филозофском смислу). Свест се даље грана на интелигенцију (ум, разум), опажаје, мисли, премисе, судове и тд...чиме аутор у овако замишљеном концепту Картографског манифеста нема довољно папира и речи, а ни намера и мотива, па ће се ту зауставити.
(1.д.)
Метафизика метафизике
Нисмо рекли директно, већ индиректно да из егзистенцијалистичког огледа проистичу и метафизички појмови Воља и Свест, коју је детаљно обрађивао једини српски метафизичар Б. Петронијевић 1917. године, професор из Сремских Карловаца, у књизи „Метафизичке расправе“. Ствар је сложена и ја ћу је овако упростити Воља+Свест=Биће. (Под Бићем у филозофском смислу, 28
некада су се сматрале све појаве у природи, а не као данас, када се мисли само на организоване форме живота „програмиране“ ДНК материјом+нешто?). Продужетак проблема овог огледа јесте, ако се прихвати да је ДНК програмирана материја кроз хемијске процесе онда Воља не постоји, већ само мотиви. Међутим интуитивним увидом врло добро знамо да Воља итекако постоји и да је највећи Космолошки егзистенцијални проблем непознатог увида надтрансцендентног појма у метафизичко порекло. Метафизика метафизике!
29
(2) ГЕОПОЛИТИКА (2.а)
Увод у дефиницију геополитике
Дефиниција геополитике има сличну судбину и однос са дефиницијом карте. Има много прихваћених дефиниција које се перманентно, ретко или никада не оспоравају, без обзира на сва објављивања и велика неслагања у научним круговима. У дефиницијама увек нешто не достаје, што ћемо касније покушати детаљније образложити као извор метафизичког. Ово нам говори да појам има вишу димензионалну вредност и значај, али и темпоралност када се старе дефиниције не оспоравају већ потрошене одлазе у појмовни заборав. Дакле, изворни појам „карта“ и „геополитика“ се не мења, већ се временом врши адаптација појма преко надграђене или новоформиране друштвене платформе кроз мултидимензионалност и мултиверзалност. Из тог разлога дефиниција појма се мења, нова значења се придружују старим и тако расте, док је стварна и коначна употребна вредност појма непозната, баш из још неспознатљивих значења. У свим дефиницијама геополитичког значења, преовладава појам географија која је одлучујућа у усмеравању и вођењу спољне политике. Географија не постоји без картографије, дакле географија је најважнији фактор државног разлога за продужетак равнотеже снага које та држава поседује. Напоменимо да је постојао покушај професора Friedrich Ratzel (Лајпциг, 1897) да се појам редефинише у политичку географију. Својим мултидисциплинарним приступом 30
политичка географија обухвата три основна садржаја: општу политичку географију, геополитику и геостратегију“ (Игор Зекановић 2012). Из оквира политичке географије, данас се као самостална научна дисциплина издвојила геополитика, која за разлику од политичке географије (проучава политичке аспекте географских феномена) у фокусу својих истраживања има политичке феномене, тј. проучава географске аспекте (, његове потенцијале и релације) политичких феномена. („Модерна политичка географија посебно концентрише пажњу на три групе истраживачких проблема, а то су: 1. Однос државе и њене политичке територије; 2. Положај државе у (гео)политичком простору; 3. Глобални процеси на политичкој карти света. “ – Мирко Грчић, 2000). Дакле у спољној политици мало постоји воље (1. д) и могућности избора управо због географског јако гравитирајућег параметра у геополитици. Ако је све то тачно, онда је геополитика предвидива, ако је предвидива, онда може да се предупреди. Управо цела ова књига водиће Вас кроз систем сазнања, методологију и начин како картографија треба да подржава геополитику.
(2.б)
Механицистичко моделирање геополитике
Постоји неколико радова у ком се науке биологије, хемије или механике транспонују на геополитикчку науку. Механика у геополитици је начин моделирања на географском простору где се снага и њена манифестација равнотеже изражава механичким и статичким, центрифугалним и центрипеталним, кинетичким и потенцијалним силама у својствима куглица које представљају државни разлог. Моделовањем политичких утицаја кроз механичке законе на различитом географском контексту, долази до маханичких сила приликом додавања, померања, притискања у одолевању и распрнућу куглица. Ове механичке појаве, представљју регресију и модел понашања које опет треба знати очитавати и преводити у мултидимензионални реални свет геополитике. (11. 2. в. 3. 1) 31
(2.в)
Рат мора и копна
Ако се осврнемо на Хитлера, у геополитичком смислу видимо јасно како је снага испала из равнотеже постојећег животног простора (Lebensraum) Немаца и прелила се на туђe земље. Према том истом циљу, нешто другачијег концепта и веома великој методолошкој разлици, Черчил за разлику од Хитлера далеко суптилније, али исто хегемонистички изјављује да су само Британци и САД одабране нације (додуше самопроглашена првобитна УН са две државе) у својој (таласократској и (нео)колонијалној) изузетности, које имају „судбинску светску мисију“ (бар тако су сами тврдили, док данас нити тврде нити негирају – што многима ствара завереничку аверзију,) унапређења и прогреса (4.2) целог човечанства (систем устројеног мира: водећих, самодовољних и потчињених држава и влада). Међутим, много пре такве арогантне самоуверености о изузетности направљена је Карта Света (Mapa Mundi), а морима су први пут завладали други европски народи, наравно тек после ренесансе која је претходно дотицала, исцрпљујући економски (Црно племство), а потом и војно са истока (Византију) више од 2 века. Нешто „судбински“ слично се догодило Феничанима (претходно Етрурцима) са Римљанима, који су такође умислили сопствену верзију изузетности иако су примењивали туђа цивилизацијска знања (углавном варвара, ако су Римљани уопште успевали да схвате виши степен древнијих храмовских цивилизација препуних астрономских и геометријских сазнања и достигнућа). Ипак Римљанима треба одати респект, јер су сировински и примењашки у организованом систему пустошења и пљачкања као „друштво криминалаца“ били оригинални и непоновљиви (видећемо за САД која улаже у велика истраживања историје Византије – види појам маврикијусове стратегије). У најширем смислу, под геополитиком се подразумева свако разматрање и утврђивање односа између географског простора (облик, обалност, положај, клима, квалитет, природна богатства, квантитет, идр...) и политике (демографије, њене елитне и архетипне структуре (4). Зато и јесте велика трка у хватању аналогије израстања и транспоновања еквилибријума: Рим-Византија са паром В. Британија-САД). 32
(2.г) Геостратегија Геостратегија је рат геополитика или геополитички рат у којем доминирају снаге географије и више конфронтирајућих интереса тј. политика (овако би могла изгледати дефиниција геостратегије из угла нас који смо ван империје). Међутим из угла империје З. Бжежински даје далеко упакованију дефиницију у белим рукавицама: „Геостратегија је стратешко управљање геополитичким интересима“. Геостратегија се данас највише руководи најпримитивнијом и најсуровијом неоколонијалном стратегијом беспоштедног економског циља, у што већем очувању сопствених „скупих“ потрошивих ресурса и његовог минималног трошења, уз што већу експлоатацију, трошење, па чак и уништавање туђих (ван империјалних) „јефтиних ресурса и економија“. Но, ово је тако суптилно уређено кроз тзв. међународно право, норме, тржишне либерализације, монетарна уцењивања и трговинске квоте да обични грађани немају очи за такав високо софистицирани империјални рат где се само понекад прикажу ефекти грешака, тероризма и бочних штета кроз извештаје УН, ОEBS, ФАО, СЗО и др. , када годишње милион људи света тзв. „Црне Африке„ (трећег света,) умре од глади што неко није могао/хтео да достави само 1/2л воде са раствором једне кашичице шећера и соли по особи. Насупрот геостратегији „Црне Африке“ налазе се земље у геостратегији вечитих транзиција и тзв. периода непрекидне садашњости у процесима бесконачног развоја тзв. „Беле Африке“, (С. Африка, Л. Америка, Балкана, Централна Азија, делови Блиског и далеког Истока) када неколико стотина милиона годишње остаје без школства, посла или домова са једним оброком дневно. (Има у Светог Аугустина прича о гусару што га је заробио Александар Велики те га упитао: “Како се усуђујеш харати морима?” “Како се ти усуђујеш харати читавим светом?” одговори гусар. “Будући да ја то чиним само једним малим бродом, зову ме лупежом. Ти пак исто чиниш великом флотом па те зову царем. ” Гусарев је одговор био “елегантан и изврстан”, проценио је св. Аугустин. Прича прилично та33
чно дочарава данашње односе између Сједињених Држава и Америчких различитих мање важних играча на позорници међународног тероризма...– GUSARI I CAREVI, STARI I NOVI, Naslov izvornika Noam Chomsky, 2003.) (Такође видети обраћање Хуга Чавеза, 2006 у скупштини УН, представљајући најновију књигу Ноама Чомског, ХЕГЕМОНИЈА И ОПСТАНАК http://www.youtube.com/ watch?v=V6WX64O8S1U)
(2.1) Земљократија (2.1.а)
Континентална карактеристика
Равне и плодне долине са дугачким и широким рекама – огромна пространства, омеђена непремостивим планинским венцима богатим рудама, у којима настају (и сливају се богатства у) велика царства, која контролишу пространа земљишно/имовинска права и односе. Дубинском територијалном организацијом се управља на пространој држави/царству са више нација, културе, где је центар сиромашнији и досаднији од периферије у коју се улаже друштвена снага у циљу преливања динамике и експанзије. Одликују их ратови са тоталним и директним сударом две војске (Нпр. Немачко-Руска школа ратовања). Више им одговара колективизам у великим уређеним и хармонизованим племенима да би саосећали са сународницима, а у маси вршили асимилацију. Када су сами иако способни и без свог окружења, сангвиници су емотивно се самопоражавају у немотивацији.
34
(2.1.б)
Континентална картографија
Када је у питању картографија мало је израженији концепт катастарских и тематских карата (земљократска – континентална континуирана евиденција простора) у односу на мање акцентиране топографске карте. Још један показатељ одлике традиционалистичког комунитаризма (колективизма (7.2)).
(2.1.в) Управо док вршим коректуре објављена је вест да је 02. Јуна 2014. год. потписан споразум EAES (ЕвроАзијски Економски Савез), такође je објављено да су GPS земаљске станице укинуте на територији EAES, због реципроцитета које САД није спровела са руским GloNaS-ом, споразумом из 2002. год.
(2.2) Таласократија (2.2.а)
Англосаксонска карактеристика
У геополитичком смислу, таласократију карактеришу обалне земље са непосредним односом са морем – снажна интеракција са морем које човека зове на пучину да га превазиђе, али и да га награди у случају освајања и стицања. Човек таласократских одлика се у супротстављању широких и дубоких океанских изазова ослања на своју смелост, дисциплинованост и истрајност мисионарског духа. Држава је минимална у својим надлежностима. Ратови су гусарски, десантски и зицерашки (семе (нео)либерализма(7.1)), таква је и обална економија у вечитој борби за колонијализам у наметању другим народима субјугацију, како би флота (снага периферних улагања и преливања) вратила уложена средства (у центар-језгро). Ризик и похлепа је одлика правог гусара 35
који усмерава поглед са немирног мора на мирно копно (модерни оправдани интервенционизам захтева да се пројектује немирно копно). Више им одговара осамљеност и либерализам. Мање су емотивни, што им повећава систематичност, али је умањена потреба за моралом, стварајући лакши изговор за похлепу. Да би се оправдала похлепа неопходно је испројектовати сопствену изузетност и судбину, како би се на туђој цивилизацији или држави спроводио (тихи и полумеки) социјалдарвинизам.
(2.2.б)
Англосаксонска картографија
Када је у питању картографија мало је израженији концепт топографских (нарочито навигационих) и тематских карата у односу на катастарске (који су тако рећи из нашег угла континентални „мануали“ – недовршен или ДКП у припреми), а који се не приказују у једном континуираном простору, већ као засебни картирани предмети непокретности на гриду (правилној мрежи) геодетске основе. Још један показатељ конструисаног либерализма.
36
(3) ГЕОЕКОНОМИЈА (3.а)
Геополитика у геоекономији
Геополитички појам и његове компоненте и појаве за разлику од геоекономског (као шира и независнија подкомпонента), много лакше се картира и приказује. Разлика је мултидимензионална не само по тежини разумевања геоекономије, њене суштине појма, политике и просторних узрока, манифестације и последице, већ и по картографском динамичком оптерећењу приказивања. Из разлога тих нејасних геоекономских појмова, сложености и оптерећења приказа (временских, просторних и других привредних, тржишних и финансијских појава, релација и манифестација), концепција овакве картографије није се употпуности развила услед још неразвијене технолошке методе сепаратности и фузије приказа. (На пример холограмска метода визуелног интерфејса би допринела унапређењу приказа). Иако је 70% математичких модела и иновација прошлог века проистекло управо од (економиста) математичара који су директно или индиректно (стипендирани или наручивани). Развој је везан искључиво за послове банака и берзе (финансије, макроекономију, буџетске консултанте - Голдман Сакс енгл. Goldman Sachs банкарска групација која се бави инвестиционим банкарством, трговином хартија од вредности и другим финансијским услугама, пре свега са институционалним клијентима – уколико се окрене против ваше државе може да је ликвидира уз одобрење ЕУ / уствари франкфуртске групе (франкфуртера) – види пример Папандреуа/Грчке и уклањање и заустављање Берлусконија/Италија). Без 37
обзира на богатство и прекомерну моћ овог банкарског сектора, није се развила и усталила картографска пракса приказивања геоекономских субјеката, појава, индикатора и показатеља. Да би се образложило због чега картографија није продрла на овакво заинтересовано и гладно „издавачко“ (електронско) тржиште, треба објаснити значај тајности информација, али и суштине моћи геоекономских компоненти на глобална дешавања. (Види пример Аргентине и њених економских убица.)
(3.б)
Зашто су богати још богатији, а сиромашни још сиромашнији
Геоекономија означава скуп мера које државе предузимају ради повећања конкурентске моћи сопствене привреде на светском тржишту. Она је у трајном динамичком односу са геополитиком. Заједничко обележје геополитике и геоекономије је што су обе методе анализе и тумачења односа снага на међународној равни (да кажемо условно, при чему геоекономија се обезбеђује у равноправности утакмице до одређеног нивоа). Геоекономија је истовремено и сврха и средство геополитичке праксе. Политичка моћ се од памтивека користила ради остваривања економских циљева. Другим речима, геоекономија је „новија игра“ међу државама које су искључиле класичне међусобне ратове (уз невероватна и непојмљива сплеткарења и интригарења мултилатералних организација – види пример ММФ-а и Доминик Строс-Кан (фр. Dominique Strauss-Kahn) француског економисте, правника и политичара, члана Социјалистичке партије). На главном попришту светске политике (је трилатерала), где Американци, Европљани и Јапанци сарађују и надмећу се („међусобно, а не против остатка Света“ – пракса је другачија). Противнички ставови могу се испољавати само економским средствима. Наивне су тврдње модерних пророка да ће у „златном добу“ геоекономије и разлози и средства супарништва бити искључиво економски. Те жеље и тежње да се у Свету успостави само економско супарништво, јесте управо задатак НАТО-а при чему се труде да искључе друге војне силе, стим што би савез имао 38
још једну функцију коју смо ми овде у Србији осетили 1999. г., а то је компаративна предност и условљеност у стандардима, квотама, царинама и обимима (не)пожељне производње, након војног пустошења по индустрији земље која се ломи и приморава у империју. О компаративној предности чланица и чланица оснивача, коју предводи трилатерала нећемо говорити, јер је више него једноставна – „Моја банда, моје правило“. Управо док пишем овај текст, други пут се у Влади РС поставља министарка која је замрзла чланство у трилатерали. (Говорећи недавно (http://pescanik. net/2014/05/o-ekonomiji) о својој новој књизи Economics: The User’s Guide – Економија упутство за употребу, 2014. професор Ха-Џун Чанг каже: У недавним вестима о кризи, многи су, нарочито Немци, критиковали Грке зато што су лењи. Ако погледате радне сате, Грци раде 30% више него Немци. Ко је ту онда лењ? Ствар је у (ефективној) продуктивности. Грци су непродуктивни, а нису лењи. Затим се постављају многа питања где онда одлази њихов рад. Индивидуална продуктивност није одређена једноставно тиме колико је неко паметан или вешт, него има ли везе са инфраструктуром, институцијама, друштвеним поверењем и низом других ствари над којима појединци немају контролу, које су колективна одговорност празног хода и штете. Ако је неко за то крив, крива је грчка елита, а не грчки народ. Ја бих додао да је крива и Немачка елита (може и ЕУ суперкласа Франкфуртера: http://www. theguardian.com/business/economics-blog/2011/nov/08/europapandreou-berlusconi-bailout-debt), која је притиском путем ЕУ механизама на Грчку Владу вршила експеримент над Грчком економијом и државом.) (Једна од економских књига која је у последње време у свету имала изузетан одјек јесте Капитал у XXI веку чији је аутор Томас Пикети (Thomas Piketty), професор Париске школе економије, а која је посвећена питањима неједнакости, односно прерасподели доходака и богатства у капитализму. У овој књизи од скоро 700 страница аутор користи статистич39
ке податке које је целу деценију прикупљао и обрађивао са својим сарадницима Емануелом Саезом (Emmanuel Saez) из Оксфорда и Ентонијем Аткинсоном (Anthony Atkinson) са Берклија како би могао да прати прерасподелу и концентрацију доходака и богатства на примеру великог броја земаља (20-ак) у дугом временском периоду (три века уназад) и утврди одређене законитости...Нобеловац П. Кругман је у New York Times објавио колумну под симболичним називом Паника због Пикетија (The Piketty Panic) у којој пише о ужасу који је захватио многе због чињенице када је он аргументовано разрушио мит о томе како су огромна богатства „заслужено“ стечена. П. Кругман подсећа да је, историјски гледано, било неколико линија одбране да се озбиљно расправља о проблему огромног богаћења уског слоја друштва. Прво се негирало да долази до све веће концентрације доходака и богатства, па када ови покушаји нису крунисани успехом тврди се како је то оправдано – повећани дохоци на врху социјалне пирамиде су заслужена награда за пружене услуге и због тога богате не треба називати олигарсима него ствараоци радних места. Сада када се показало да извор великих богатстава није предузетништво него наследство, у немогућности да Пикетија аргументовано оповргну његови опоненти, истиче П. Кругман, иду на његову идеолошку дисквалификацију називајући га марксистом. – Јован Душанић)
(3.в)
Још нема синтезног решења геоекономског садржаја појава и релација у картографији
Иако доба геоекономије звучи као фантастична апокатастаза (20.а) новог врлог света, стварност нам већ одавно показује како се манифестује демисија бившег уређеног светског поретка и како економска средства могу бити далеко јачег дезинтеграционог, дерегулаторног и деиндустријског, али денацификованог и антитрадиционалног карактера. Поверовати дефиницијама о 40
геоекономском миру, као чуду светског еквилибријума у корист свих поменутих геополитичких немира, још је рано, неодговорно и идеолошки навијајуће, јер није могуће сагледати употпуности последичност и узрочност светске геоекономске сцене. Колико видимо од 2008.г. до данас ствари иду све више ка нереду, (када генератори кризе по Славоју Жижеку је нов социјализам најбогатијег светског финансијског сектора олигарха где Председник САД, Б.Обама одобрава санацију банака утерујући САД готово до самог банкрота без социјалног програма за око 60 милиона најсиромашнијег слоја + 2 милиона преступника у затворима), услед чега напетости по свету ескалирају, (“...долар је Наш - проблем је Ваш...“) а ратови се шире по тзв. „пројектованом златном луку“ (ЕвроАзијски Балкан – Бжежински) од Украјине преко блиског истока до С.Африке. (Видети: (11.2.в.3.1), Apartheid cartography, David Campbell, цитирајући Кумара о суморној империји која је прешла са Маврикијусове стратегије из (4.в) „подели и владај“ на инволутивни модел онемоћале империје „подели и одустани“ ) (У Хангтингтоновом „Сукобу цивилизација“ види: “West vs Rest” ) Зато је, поред свих економских модела, анализа и индикатора, неопходна синтеза картографског приказа, (можда) будуће вештачке интелигенције (као што је SWS), како великим умовима и креаторима (“статистички вероватног“) глобализма не би „То Нешто“ пошло превише или фатално наопако (Види доле коментар). Као доказ, управо смо сведоци како се успоставља глобална тржишна „рачунаљка“, која је исто тако планска и договорна баш као у бившем СССР-у, где се енергетика и индустријска производња (3.б) диригује геостратешким стимулисањем и дестимулисањем по геоекономским договорним (под)регионским плановима. (Украјинска криза је управо геоекономски (прво енергетски, па онда индустријски) рат одцепљења Јужног и Северног тока и његовог кохезионог утицаја на привреду земаља ширег региона (Балкан-Ист.Медитеран), 41
што јесте суштина да се Руски утицаји (читај будућа експанзија ЕАСЕ, подржана БРИКС-ом) заустави на време и одвоји од Балкана и централне ЕУ, при чему САД убацују Немце у једнообразној контроли Балкана (планирајући балканску економску заједницу, симулакрум ЕУ, треба да буде последњи пакет који ће се заједно укључити у систем ек.заједница ЕУ,) као геостратешки бенефит, уз компензацију за санкције према Русији. САД су нешто морале понудити за Немачку верност и доследност у санкцијама према Русима, која Немце много кошта, како Немачка идустрија не би случајно била удружена са Руским ресурсима. Геополитика Пруске (Немачка+Русија) мора да се држи у сталној конфронтацији од стране САД. (Пољаци су ту показали екстремну нервозу у привржености САД-у, јер би били утопљени у том ЕА геополитичком захвату слично као по договору Хитлер-Стаљин) (Коментар: SWS (Sentient world simulation) Свет живих симулација), коме прикупљачки системи, као што је “Призма”, “Мрежно прислушкивање”, “Ешалон”, “Нексус 7” као и многи други, служе за формирање глобалне базе података у НСА. Кад је у питању обавештајна анализа, специјалним рутинама, алгоритмима, којима мега-рачунари обрађују велике количине информација у реалном времену, базе података се (просторно/временски-ПВ и стохастички) анализирају. Анализа обухвата прецизно расчлањивање изузетно великог броја промењивих чинилаца који узрочно-последично делују у посматраним (ПВ-релационим) појавама. Анализом утицаја појединачног или свих чинилаца укупно, њиховом узрочно-последичном корелацијом, коришћењем савремених метода и технологија симулације у виртуелном (картографисаном) простору, систем SWS омогућава предвиђање, односно крајњи продукт је вероватноћа остваривања одређеног догађаја (у одређеном времену, држави тј. позицији). Наравно, SWS – “Свет живих симулација” је техничко-технолошки систем за анализе свих прикупљених (читај: поскиданих интернет међу државних, корпо42
ративних и приватних корисничких) података (и њихових линкова и релација са интернета) – Никола Остојић-Блогер. Видети одговор Русије у продубљивању сајбер и хладног рата (11.2. в. 1.3))
(3.г)
Нова економска географија (НЕГ) – картографски покушаји сложених економских модела
Емилија Манић пре закључка о НЕГ-у износи запажања које сам адаптирао у контексту овог Картографског манифеста на следећи начин. Нова Економска географија, према Полу Кругману моделира међузависност економије, производње и транспортних трошкова на космолошком принципу (1. в) сингуларност-бесконачност или „језгро-периферија“, тј предефинисано терминологијом механике и физике, по принципу центрифугалне и центрипеталне силе. У оваквом стратешком моделовању, центрипеталне силе су: тржиште, радна снага и екстерне економије, а најважније центрифугалне силе су: природни ресурси, земљишне ренте и екстерне дисекономије у међусобној раздаљини транспортних трошкова као што би и опадало у гравитационој Њутновој формули између два материјална тела. У сваком случају уколико би дошло да формирања институције за картографију, аутор сматра да би било неопходно формирати надлежност Економске географије бар у основним цртама симетричне економије и то: 1.) Непокретну економију, стабилне конкурентне пољоприведе и 2.) Покретну економију, нестабилне конкурентне индустрије, бар у назнакама самог почетка и иницијације у развоју ове картографске тематски економске области. Тек након тога полако би могли формирати и тематски садржај профитног и рентног капитала, што би по мени остварило Србију (међу свим балканским трибалима) као генератор региона у енергетском, индустријском и финансијском смислу. Тада би „Београд на води“ добио стварну функцију и смисао као финансијски центар региона, при чему би се створили и регулаторни услови за потискивање доминантних лихварских страних банака у успостављању својих домаћих на месту 43
које им припада (, рачунајући уз огроман финансијски отпор, кроз мултилатералне организације и водећи се пажљивом националном безбедоношћу и њеном претњом уз максималну обазривост (3.а)). Наравно да би за то био неопходан национални, а потом шири (регионални, а на крају и ЕУ) друштвени уговор. У супротном, ако се империје не сложе око појединачних и заједничких интереса „Београда на води“, треба радити на деинвестирању Београда на рачун провинције (види коментаре на: Удружење урбаниста Србије – Бранко Бојовић). (Из Србије се кроз нелегалне финансијске токове годишње одлије у иностраство преко пет милијарди долара, односно половина годишњег буџета, што нашу земљу ставља на високо 16. место у свету по илегалном изношењу новца. Реч је о парама које нису зарађене само класичним криминалом, већ и кроз корупцију и утају пореза, подаци су америчке организације „Global Financial Integrity“ (GFI), која прати нелегалне токове новца свих земаља света. Наиме, ова организација је у свом извештају од децембра 2012. год. објавила табелу на којој су рангиране државе по илегалном изношењу новца, у периоду од 2001 до 2010. године. На првом месту, од укупно 143 земље налази се Кина са просечно изнетих 274,17 милијарди US$ годишње, док је Србија заузела “завидно” 16. место са просеком од 5,14 милијарди US$, односно преко 51 милијарди долара за посматрани период. Међутим, како ГФИ у својим извештајима прати само токове новца преко банковних рачуна, а не врши процену колико је пара из неке земље изнето у готовини, следи да је укупна сума изнетих средстава далеко виша од објављене. Подаци ове организације из Вашингтона показују да је Србија у врху листе, јер се преко пет одсто БДП одлије у иностранство кроз нелегалне финансијске токове. Поред Србије, око три одсто БДП имају још и Малезија, Филипини и Уједињени Арапски Емирати. Нелагални финаниски токови Кине су око два одсто БДП, као и у Мексику и Саудијској Арабији. Драгован Милићевић, члан Удружења финансијских аналитичара Србије (чла44
нак „Ало“), упозорава да је пет милијарди долара колико се годишње нелегално изнесе из Србије у ствари половина годишњег буџета, односно готово стопроцентно годишње задуживање у иностранству.) (Оквирно упоређење: 2000. год. дуг Србије је износио око 14.4 милијарди евра, за време Ђинђића и Коштунице је смањен на 8.2 милијарди евра, да би од 2008. до 2012. г. дуг нарастао на 15.3 милијарди евра. Данас док пишем овај текст дуг из 2013.г. износио је око 20.1 милијарду евра изражен кроз дуг са уделом у 63.8% БДП-а, видећемо 2014.г са пројекцијом банкрота на 2016.г. уколико се тренд настави.)
(3.д)
Геоекономија и Фукујамин крај историје
Тако је Жак Атали, замало па „доживотни“ директор IBRD-а, (називајући га у светским елитистичким круговима као интелектуалац у вечитој оставци) најавио „Еру новца“ (читај непостојећег, јер јавни дуг је натеран преко финансијских деклараторских магова да „реални“ (опипљиви и видљиви) новац са покрићем, буде протеран (у облик електронске виртуелности без покрића – тј. у виртуелне цифре на дисплејима банковних рачунара наравно, докле год становништво у магију дисплеја верује). Присвајање и прерасподела имовине у финансијским кризним тренуцима још увек се без сметњи одвија у Србији када је одмах после катастрофичних поплава и бујица 20. Маја. 2014. стигла понуда IBRD-а за откупом преостале Србске компаративне привреде, а то су ЕПС, Телеком и Аеродром НТ за новац и јавни дуг без покрића). Френсис Фукујама, је у својим радовима, већ прогласио тријумф „краја (читај хумане) историје“, где би по њему цео свет требао ускоро да пређе на западни (нео)либерализам препуштајући се суровом рационализму привреде, финансија, демократије и главном генератору тј. миту о прогресу, стварајући услове светске геоекономске позорнице, где геополитички више неће бити важно где станујете, где су вам ресурси за живот, где 45
привређујете, а где примате плату (либерални фашизам – гето без логора, је логорашима недосањан сан постмодернистичког холокауста, а који се контролисано и навигационо уз сопствени привид, крећу слободно по целој планети). У свим тим написаним и нарученим, али непотписаним пророчанствима, картографисан простор треба да изгуби корелацију и везу са субјектима и појмовима као што су нације, државе, војске, историје, традиције, идентитети..., док ће се супротно развити мега корелација са огромним енергетским, ресурским, информативним, берзанским и другим финансијским центрима. У таквом гигантском парадоксу, телурско-титански пројектованом свету, немогуће је све то замислити без милионски дехуманизованих процеса и проблема и без милионски замршених инфраструктурних чворова, организационих и апликативних логички мртвих петљи на самом дну најшире пирамиде икада виђене на свету. Наравно у таквој условљеној и наметнутој надрационалности, сувопарном галиматијасу, данашња тек полубожанска неолиберална олигархија, извући ће корист унапређења до неслућених божанских висина. „Свевидећим оком“ и дерегулацијом кроз транзицију многи полуробови коначно ће постати робови мањег значаја од животињског вредновања и то таквог, да ће бити испод нивоа у односу између некадашњег човека према сопственом коњу или камили древних цивилизација.
(3.ђ)
Геоекономске последице у инволуцији и регресији човечанства
У том правцу иде глобализам и његов мит о прогресу, стим да оно што је данас неприхватљиво сутра ће, пропагандом мејнстрим медија постати прихватљиво. Да, тако је могућ „крај историје“, њеног човечанства и тада верујемо да ће бити свима доступне све картиране планетарне геоекономске појаве у служби олигархијске суперкласе. Човечанство је рођено у традицијама и такво треба да остане, ако га желимо хуманим, а то је много више од културе, док сведочимо данас огромној понуди у поплави субкултуре. Уколико се цео човек (ирационалног и рационалног капа46
цитета) избаци из те једначине и процеса, а уврсти само људски ресурс као део човека без духа, кад тад добићете програмираног 100% рационалног киборга у синтетичким паметним градовима. (Види амбициозну расправу могућих пројекција Билдерберг групе у мају 2013.г., у одстрањивању архетипског генетског талога (4) и види приземна излагања састанка Билдерберг групе у мају 2014.г, у вези кризе у Украјини, начини превазилажења светске економске кризе (3), и о праву на приватност личности. (7.1) ) (Најаву корпоративне револуције презентовали су у УН, 1972.г., Жан Пол Сартр, Владимир Дедијер и Ноам Чомски, али нису знали како ће тачно да изгледа дистопија. У данашњици брљиве империје, сваке године пратимо испред ТВ екрана, интернета, а понекад и уживо учествујући у ратовима и кризама као „контролисана дезинтеграција“ – види радове аутора Љубомира Кљакића)
47
(4) АРХЕТИП (4.а)
Традиционалистичка подлога
С обзиром да геополитичка дисциплина, поприлично јадно изгледа без архетипске компоненте (моје највеће замерке свих радова Збигњева Бжежинског, за разлику од Хенри Алфред Кисинџера, рођеног као Хајнц Алфред Кисинџер (Heinz Alfred Kissinger), сматрам изузетно важним да је треба употпунити (архетипским субјектом) традиционалистичим елементима (боље рећи остацима сложеног ентитета бивства). Сваки картограф да би довео („призвао“) смисао иоле озбиљнијег предмета картографског рада, треба да сведе функцију више картографских основа и публикација у геополитички приказ. За то је неопходно уврстити условљеност објективних и текућих атрибута, при чему се подразумева да тај одабир буде што шири спектар разматрања и утврђивања односа између чињеница географског простора и политике. Једноставно, мора да се уврсти квалитет, квантитет и снага (потенцијал) демографије (домаћег и страног) и његове историјске (временске) улоге у традиционалној, оригиналној или синтетичкој нацији. Становништво је једно од најважнијих компоненти геополитичког картографисања. Везе демографских снага су: комуникације (путеви, пруге, ваздушни и пловни путеви, ресурси, са енергетским, трговачким центрима, привредним и финансијским потенцијалима и др.), њен отпор или потенцијал са насељеним местима и историјом, митологијом, традиционалним корпусом, обичајима у рату и миру и др. чинећи критичну или не критичну масу у преливању и начину преливања снаге на 49
друге територије, које такође имају своје становништво и особеност. То друго становништво (које сада у концепту представља објекат) другог, истог или сличног архетипа и начина изражавања индивидуализма и/или колективизма има интеракцију са том сопственом другачијом географијом, инфраструктуром и политиком. Дакле, може се рећи да од архетипског обрасца становништва и његове поверене легалне (демократске, аутократске или трибалне) елите, директно зависи како ће се геополитички географски контекст и потенцијал користити на данашњој све врелијој геополитичкој сцени.
(4.б)
Картирање архетипа у геополитици
Уколико ускоро дође до другог хладног рата (управо је расписан референдум на Криму о присаједињењу са Руском федерацијом), главни узрок неће бити само економски и војни интерес у доминацији, већ два конкурентска архетипа (види сукобљеност (2.1) в (2.2)). Из свега проистиче веома битан закључак за картографију, а то је да ће се контекст геоекономске карте остварити у више геополитичких контекста, а које су нужне као полупроизводи, полусировине и/или картографске основе које служе својој тематској сврси у доношењу закључака и одлука у садашњости и што приближнијој предикцији у будућности.
(4.в)
Некартиране архетипске представе
Тешку дефиницију архетипа би могао да представља један од најважнијих есенцијално задатих конструката који се маифестује у општој, наслеђеној суштини целокупног искуства. То су урођени обрасци мишљења, осећања и деловања настали као резултат вековима таложеног генетског искуства бројних генерација предака. У ширем смислу, првобитни модел, прототип, праузор или пратип. Архетип је основна структурална и динамичка јединица колективног несвесног. Може се проучавати преко својих манифестација на колективном плану (у представама обожења и дивинације (4.1), митским сликама (4.2) и симболима 50
(4.3), религијским догмама, песничким епско-лирским сликама (4.4), ритуалима итд.) и на индивидуалном (у сновима, визијама, симптомима и парапсихолошким доживљајима). Најпознатије архетипске представе према К. Г. Јунгу су: Персона, Сенка, Анима, Анимус, Мана – Личност и Сопство. Функција архетипа је да појединцу олакша сналажење у животно важним, кризним, потпуно новим ментално експанзионим и непредвидивим ситуацијама. Често личност запада у патњу због архетипског растројства да се буде високо етичан, а истовремено и херојски неумољив и непопустљив, када физички суд милосрђа пуца, јер метафизички садржај далеко превазилази квалитет суда из ког се излива садржина. На колективном архе политичком плану још увек постоји аријевска геополитика и доктрина рата и мира (, иако су глобалисти ашкенеског порекла добрим делом преусмерили снагу аријевског архетипа – данас 26. Маја 2014. г. , Европа је у гласању за посланике ЕП, показала први пут живе аријевске архетипске остатке).
(4.г)
Метафизика архетипског сукобљавања
Оно што је данас на колективном политичком глобалном плану геоекономија, на личном плану је инволуција ида, ега и суперега, усмереном декаденцијом (4. 5) (нарочито кретенизовање: похлепом, опортунизмом, корисничким идиотлуцима, потказивањем, подметањем, некомптенцијом и другим јадним медиокритетским недоследностима), у пропадљивости архетипске личности, сопства и јаства. Данашња демографија је све више изражена кроз број произведених “Гоја“ (пројектовање и производња ускокорисничког лиценцираног становништва – у суштини неспособног без империјалних система), њихове користи на глобалну економију и којекаквих светских мајстора у руковању Малтузијанских пројеката златне милијарде (види изјаву Џорџа Буша старијег (George H. W. Bush) 1993. г. да ће Срби постати ЕУ парија, гладни, болесни и сиромашни сведени на 3-4 милиона становника), а све у замену суштине ирационал51
ног квалитета човека. Изражавање архетипске инволуције појачава се антиномијом (20. г), када можете видети (метафизику рата) у вечитом и никада довршеном универзумском рату између различитих табора који би отприлике личио завршним ведским циклусом Kali-Yuga. Једноставно речено прикривени рат табора различитих типова дијаболика за присвајање и придобијање табора медиокритета (ништавила). Иако данас готово да нико не верује у судбину, свако се заустави на оног првог филозофа Хераклита „Карактер је судбина“ (12.1.г,д и ђ). Ипак рекао бих да Човек није само перфидна звер са осмехом анђела, Он је ипак за нијансу компоненте бивства мало више од тога, све остало је ласкање и замка које нас тера у пропаст цивилизације иметства.
(4.1) Дивинација (4.1.а)
“Слушање божанског говора“ – слушање логоса
Управо та нијанса бивства чини човека нешто мало уздигнутијим од животиња, под условом да не полети превише и не падне у Хад мрачним демонима испод саме животиње. Дивинација је у древним временима сматрана светом вештином одабраних, где се човек (трансцендентално) уздиже до највиших метафизичких спознаја. Наравно, да је човек кроз историју, прво морао искусити та мистична осећања (5) у уздизању да би се временом почео бавити дивинацијом и божанством. Магија и Религија (5.1) у том првобитном раздобљу човека је била спојена у једно са нејасном и непрецизном границом, када су временом, али полако крену52
ли да се одвајају свака на своју страну. Једном искушеник у дивинацији, увек искушеник (бар су тако записали древни), када искушенику остаје вечита тежња ка оностраном у сорзецању. Нажалост, тежња ка дивинацији остаје само неостварива тежња на физичком плану (превише античких расправа између људи и богова, касније и кроз монотеизам такође је судбински и помирљиво образложено), када се од свега преосталог остварује „компромис“ у комуникацији и искуству преко духовног плана. Уз помоћ различитих техника контактирали су се богови („слушали“ њихови гласови, нпр. Питије у Делфима) и од њих тражили савети и решења за свакодневне проблеме и недоумице (Ахил и Брисеида). На тај начин успостављала се веза између различитих нивоа свести и стварности, која иначе у свакодневном физичком животу не постоји.
(4.1.б)
Раст капацитета микрокосмоса
Старе и нове стварности се упоређују, стварајући нове појмове, симболе (4.3), митове (4.2), епове (4.4), легенде и друго, при чему расте капацитивна моћ појединачног и колективног ирационалног и рационалног космоса. Оваквим повећањем капацитивности долази до испуњења архетипског подручја уз увећање традиционалног корпуса.
(4.1.в)
Картограф у ситуацији Ничеовог „Надчовека“
У картографској делатности, често се добија задатак који се први пут обрађује и/или прерађује у циљу израде картографске публикације. При таквим првобитним захтевима (који долазе од инвентивних предузећа), не помаже нам превише постојеће искуство (практично знање) и теорија, јер ум нема довољно „упоредивог материјала“ у подручју и режиму уобичајене рационалне креативности. У таквим ситуацијама, често су енергија и време до крајњих грaница ограничени у пројектовању архе-картографске публикације. Разум хоће да се изгуби без 53
контекста, пливајућег или клизавог ослонца у упоредивости (млади, неистренирани и неискусни приправници поготово). У таквим ситуацијама наступа ирационална мисао која се великом брзином расплињава. Интуицијом се „консултују виша“ подручја, а да би се То Нешто реализовало, картограф у том екстремном и психосоматском притиску и ситуацији мора да буде Ничеов „Надчовек“ (негирајући морал уз негацију људи и на крају негацију себе самог). Радећи овај посао и гледајући друге како исто то раде, често су се видели поражени картографски уредници, менаџери, клијенти, никада завршене картографске публикације, док су се аутори чудили у неразумевању где и када је ствар кренула и завршила у поразу тоталне ирационалности над несуђеном рационалношћу. Међутим, када завршите „немогућу“ картографску публикацију и вратите се текућим пословима, морате научити да „угасите“ (укинете) сопственог „Надчовека“ – Ничеова препорука је негација самог себе која психофизички може бити аутодеструктивна по главног уредника и менаџера.
(4.2) Мит (4.2.а)
Увод у мит
Појам мита и реч мит потиче из грчког језика и има значење предања или казивања. Полазећи од литературе и епова до етимолошког одређења мита заступљене су многобројне дефиниције у покушају схватања појма мита. Замахом младе науке и модерног друштва било је руинирано, уврежено и распрострањено мишљење да је мит производ примитивне, прачовеко54
ве недовршене свести и да као такав представља предлогички моменат магијске, религијске, филозофске мисли, све до системског и рецептуалног начина мишљења научне свести. Још увек неки сматрају да је мит изнад сфере разума, да представља испољавање примитивног менталитета, и да је карактеристичан за примитивна и традиционална друштва чији се културни садржаји не могу манифестовати у модерним цивилизованим друштвима. Опет, овакво мишљење да се мит, не може довести у однос друштвене детерминисаности, кроз социјалну и политичку функцију, ствара подмит (сопствену карикатуру) у постмодерном друштву који опет није произвољан и без улоге. Међутим мит по неким психолозима, антрополозима и онтолозима представља не само саставни део књижевне и умне декорације маштовитих, интуитивних и предиктивних архајско-модерних људи, већ је увек присутан у одсудним приликама људске историје. Ствар се усложњава када је један светски утицајан антрополог изучавајући индијанце изјавио: „Историја не ствара митове, већ митови стварају историју“. Уколико би ово било прихватљивије размишљање, (бар за мене,) ствар се за многе мислиоце и онтологе наопачке мења о стварности, о миту и његовом конструкту као о архетипском комплексном подпојму. Напоменимо, да мит никада неће бити довољно јасан појам, којег психички захватамо из дела метафизичког подручја те, долазимо само до закључка да су миту подложне не само примитивне људске заједнице, него савремене и постмодернистичке заједнице које се и даље некако држе танком нити за то сложено и непознато надљудско и ентитетско извориште. Према томе, митови имају друштвено, незаобилазне и нужне функције и узроке свог настанка.
(4.2.б)
Мит није само привид човечије примитивне мисли
Структурална вредност мита (по Кембелу) је у социолошкој, психолошкој, космолошкој (1), метафизичкој и мистичној (5) функцији, оном људском бићу којем је престало бити довољно 55
у самозадовољењу (физичких мотива и воље:) глади, жеђи и репродукције. Некада схватање мита је било да он пуко и примитивно израста и одређује се као лаж, фантазирање, колективни сан или измишљотина, и тако се супроставља научној мисли за коју се сматра да је истинита и прочишћена, док ова тобож, заузврат исмева целокупан корпус митологије, несхватајући да исмева примордијалност духа и саму суштину архетипа (4). У данашњим погледима мит је претходница религији и филозофији и налази се у првим фазама некритичког развоја свих култура, пре свега зато што се мит може схватити као сликовита фантастична прича о схватању света, креацији, о ствараоцу, космосу и принципима којима често ни творац (или богови) не могу да се супротставе. Постоје различита социолошка схватања и тумачења мита и митологије. Према неким мишљењима митски свет није ништа друго до свет привида, али привида који се да објаснити када се открије нужна и првобитна овоземаљска самообмана из које тај привид онострано проистиче. За мит се истиче и да је он: никада до краја доведен говор или забрана појединца да себе открива или пак идеализована форма социјалних услова које задовољава оне које те митове носе.
(4.2.в)
Мит је примордијално извориште метафизичке истине
У суштини мит се може подвести под алтернативу истинито или погрешно. Премда је мит имагинаран или идејан, не може се свести на данашњу јефтину глобалистичку колективну илузију, лаж и заблуду, може чак истовремено бити проблематично лажан, илузоран, погрешан, али метафизички истинит, што целу тзв. „фантазмагорију“ на крају враћа у стварност. Познати истраживачи мита истичу да се он проучава као жив израз и да он није само симболичан него непосредан израз своје садржине, такав да он није објашњење које задовољава научно интересовање него васкрснуће истинске стварности која се прича да се задовољи религијска потреба, морална жеља, друштвена хијерархија, све до практичних захтева. 56
(4.2.г)
Мит и мудрост
Због тога мит је првобитан састојак комплексније људске цивилизације, утемељен у њен почетак и он није никаква узалудна трибална прича, већ вредна активна космолошка сила (снага активних етичких, моралних, естетских и других поља), и/или није алиби интелектуалног објашњења и/или измишљена уметничка уображеност, већ прагматична повеља примордијалне религије, моралне мудрости и васпитног сазнања.
(4.2.д)
Мит, симбол и хералдика
На готово свим античким картама и у готово целокупном периоду средњег века приказивани су (филтрирани/остаци/фрагменти) митолошких мотива некад кроз сцену (фрески и графичких дубореза), а некада преко вињета. Такође треба поменути хералдику, нарочито у (хришћанском) средњем веку која је била неизбежна трансцендентна фузија мита, симбола и још неких компоненти за које и хералдичари не знају шта представљају. У средњовековној хералдици нећете наћи много трагова симбола хришћанства осим на штиту као централно место или евентуално на челенки. Сви остали хералдички елементи су из дубоке архаично необјашњиве, митолошке прошлости.
57
(4.3) Симбол (4.3.а)
Симбол у функцији представе феномена
У служби комуникације симбол је главно оруђе представе феномена којем је културно или друштвено дато неко значење. У модерној картографско информатичкој терминологији често се назива fitcher (фичер, ентитет са својствима геометрије, визуелног, позиционог и атрибутског, данас веома ретко са метафизичким својствима, што га због технологије и глобалне брзоплетости и површности, полако руинира у знак). Симболичке комуникације не користе само људи, већ и животиње, што може произвести субархетипско подпитање. Симбол је архе представа израза проширеног значења у односу на знак. Најгрубље речено симбол у себи садржи онострано и физичко, док за знак постоји само егзистенција, те је огољен само у физичко значење и карактер.
(4.3.б)
Рационална и ирационална природа симбола
И по аналитичкој психологији коју је развио Карл Густав Јунг, симбол се по свом значењу строго разликује од појма простог знака. Знак је семиотичан, он је аналогија која указује на схватање неке познате ствари унутар друштвене прихваћене (углавном строге) конвенције, док симбол у себи одражава најјасније могуће схватање, или најбољу могућу формулацију неке релативно непознате ствари. Симбол је стога увек бременит значењима, то јест он је (матафизички) жив па изазива интелектуални, филозофски, етички, 58
естетски и божански интерес. Ову јасну разлику симбола и знака видимо у картографији где сједне стране постоје типски знаци картографског кључа дефинисаног правилником и сдруге стране онај много важнији картографски кључ који је настао симбологијом аутора из лично његове креативности и лично његовог прилагођеног архетипа у задатом, често и претешком контексту за реализацију. Симбол дакле, није намеран опис (скица) неке познате ствари (алегорија), симбол је оно објашњење које упућује не неко још непознато и неразумљиво (трансцендентно) стање нетварног. Симбол је по Јунгу изразито комплексна појава, он није ни рационалне ни ирационалне природе, има једну страну која се одазива разуму али и једну која је разуму неприступачна из разлога што се симбол саставља из свих психичких „снага“, оних рационалних али и оних ирационалних чињеница чисто унутарњег и спољног опажања.
(4.3.в)
Картографија и моћ симбола
Собзиром на есенцију и осетљивост картографског (ауторског) дела/делатности и система симбологије, сматрам да се симбол налази на самој граници ирационалног и рационалног подручја. Картографија јесте истовремено савремен и древни (безвременски) начин невербалног комуницирања баш због семилогије. Често врхунска картографска дела са јаким ауторским печатом носе изражајне (и јаке психичке) симболе, док бледа и безначајне дела на себи носе мање упечатљиве симболе. Могли би рећи да у картографији неуспешано креиран симбол уствари представља обичан знак. Значајна и призната картографска дела су тражена кроз репродукцију у временској дистанци и по неколико векова.
(4.3.г) Семиологија Семиологија је наука о знацима (симболима) и њиховом значају у међусобној комуникацији особа, као и у комуникацији стручњака помажућих професија са клијентима. Обухвата уочавање, идентификацију и интерпретацију знакова појединих поремећаја и служи као синоним за симптоматологију. 59
(4.4) Еп (4.4.а)
Бард у картографском духовном делу
Еп од грчке речи епос, у садашњем смислу и у односу на остала значења, има нејверодостојније значење као приповетка. Одликује се вишим и ширим стиловима, одабраном формом стихова (у грчкој хексаметар, александринац), а верује се да је у древна времена имао функцију и звучност ритмичког понављања у надмагијском тј. медијском деловању Барда (некад Мага) са Хероја (бога-полубога) на Слушаоца (адепта). Картографија и Еп имају заједничку спону у сагледавању строго дефинисане (магијске) сцене, док се у обе форме покушава прећи у виши квалитет и просторно и временско, дакле, обе врсте дела имају у себи „свлачење“ симбола из мистичног подручја, који као да вечно врше архетипске процесе сводећи свет метафизике у физички. Бард и слушалац су у блиским односима као Аутор картографске публикације и посматрач, где медијатори (уредници) само свлаче симболе у физички план. Еп спада у најстарија књижевна дела која су се очувала до данас, баш због тога што стихови нису само стихови, приповетка није само приповетка, тако ни карта није само пуки просторни препричавач топографије, топонима и тематике.
(4.4.б)
Еп и мит
У настанку епа важну улогу, осим историјских догађаја, су имали мит и легенда, древне приче о прецима, херојима, боговима, постанку света, његове сврхе, принципа и живота, открићу 60
знања и распетљавању скривених (од људи) божанских тајни која су била од великог значаја за заједницу и које су се генерацијама преносиле. Стално понављајућа матрица где скривено (невидљиво) држи откривено (видљиво) је задатак хероја пред мноштвом богова и њихових замршених устројстава и заврзлама. Еп је настао од митске и историјске грађе која је била подређена општем начелу идеализације епске надљудске прошлости. Обично еп је испричан кроз дела неког хероја који пролази кроз искушења и авантуре и мора да донесе пресудне одлуке где првенствено мора да метафизички одговори на најважнија питања, а потом и да се изнађе овоземаљско решење и то уз помоћ унутарње надмудрости, надхеројством, надвером, надвољом и другом надчовечношћу, без божанских конформистичких и размажених својстава. (види 1: Ничеовог надчовека, види 2 „Заратрустру“; види 3: дискусију када грчки богови завиде људима)
(4.4.в)
Картографија и еп
Занимљив је картографски приказ распрострањености епских песама; њихова архетипска веза старих, нових народа и животног простора; развој и постојаност против заборава од Далеког истока и Индије (Махабхарата), преко Персије и Месопотамије (Еп о Гилгамешу), Кавказа до Централне, Северне (Валхале и Нибелунга) Европе и Србије. Пројекат финансиран од УН, Србија је заузела значајно место, а гусле ако икада буду глобално прослављене, гуслари треба да захвале картирању стихова Мирјане Детелић (САНУ)
61
(4.5) Декаденција (4.5.а)
Настанак појма декаденција
Има много дефиниција и тумачења значења декаденције, али у овој књизи декаденција ће бити (као и остале дефиниције), измењена и допуњена, управо онаква каквом је аутор сматра, због идентификованих проблема израстања и/или урушавања друштва и последице промишљања „Картографског манифеста“ и његове реперкусије. Декаденција је појам који се описује као постепено пропадање или слабљење неког појединца, организације, културе, друштва, расе или цивилизације изазвано претераним опуштањем, уживањем, занемаривањем, луксузирањем, летаргијом итд..., те заједно са њим везаном губитку некадашњих правичних, моралних, етичких, естетских и других основних врлина и губитка осећаја за фундаменталном невидљивом инфраструктуром која држи видљиву (тј. свет да се не распадне). Сa обзиром да еволуција као и време не „иде“ уназад, декаденција је „духовно осакаћен концепт човека/групе/друштва“, при чему се ствара и продубљује још већа духовна инволуција кроз хоризонтално пропадање (урушавање читавих комплекса целина унутар тог традиционалистичког корпуса). Концепт је популарност стекао у европској историографији 18. века када се управо кроз тај процес настојала објаснити пропаст Римског царства, а потом и нестанак других некадашњих моћних држава и цивилизација. Касније су га преузели филозофи и социолози како би тумачили одређене културне, друштвене и друге процесе у савременим западним друштвима. 62
(4.5.б)
Духовно отпадништво расе, елите, породице и човека
Декаденција (из француског језика: décadence; Латински језик: de- “од”, cadere “пасти”) описује стање о(т)падања („духовног отпадања“) културе, цивилизације, расе или појединца, уствари првенствено човека и породице као основе друштва. Појам подразумева постојање објективно бољег и/или пожељнијег стања у појединцу, породици, друштву или култури тј. цивилизацији наспрам текућег и постојећег који га тихо разара прво на духовном, а потом на материјалном плану. Индикатори пропасти се могу картографисати, пад демографије, пад индустрије, пораст субкултуре, пад морала и раст криминала и корупције, пад БДП-а, пораст моде, несразмерног луксуза и сиромаштва, и сл.
(4.5.в)
Ништа не постоји – Ништа је незамислив, те стога је псеудо појам
Нихилизам (лат: nihil – ништа), филозофско уверење да ништа у реалности не постоји (метафизички нихилизам) или да се ништа не може поуздано спознати (спознајнотеоријски нихилизам или агностицизам). У етици се нихилизам јавља као тврдња да нема објективног критеријума морала (етички нихилизам). Нихилизам се може испољавати и кроз порицање вредности било које или свих социјалних структура, власти и закона, норми вредности и моралних принципа. Оваква оријентација може водити ка насиљу и тероризму према успостављеном систему али може резултовати и пасивним отпором свему, без икаквих умних алтернатива, што јесте пример у данашњој Србији.
63
(5) МИСТИКА (5.а)
Појам мистицизма
Мистицизам (од грчког μυστικός мистикос – скривено, тајно) је веровање у врховне стварности изнад материјалне, и настојање да се достигне Једност са том Стварношћу (Космосом, Природом или Богом) непосредним доживљајем, мимо разумских схватања.
(5.б)
Универзалност мистицизма
Када Никола Тесла каже да је сваки човек истовремено пријемник и предајник, онда то има извесну научну мисаону подлогу и тежину, али ако изјави да упражњава мистицизам, контемплацију, интуицију и медитацију, онда цео модерни свет полако запада у панична размишљања исправности цивилизацијско-технолошког концепта. У мистицизам се убраја свако учење које сматра да је основа стварности нешто натприродно, нематеријално и да се до тог божанског (космолошког, природног, „највишег интелигентног“...) не долази појмовно, рационално, већ непосредним менталним осећањем, интуицијом или увидом. У таквом стању мистичног иступљења (екстазе) мистик се осећа сједињен с апсолутним, божанским. Мистицизам је лично искуство и директан пут ка Богу (Космосу или Стварности), и као такав представља посебну врсту искуства које је изван сваког разумског знања овоземаљског схватања реалности. Стога се мистично (некад погрешно некад исправно) употребљава као синоним за антирационално, и антинаучно у (смислу рационалног, опажајног тј. научног метода). 64
(5.в)
Дубоко традиционалистичко порекло мистицизма
Мистика се јавља у различитим традицијама (јеврејска, хришћанска, исламска), а мистици често нагињу пантеизму. У јудаизму, мистицизам је присутан у учењу Кабале. Мистицизам је био веома значајан за развој хришћанства, развијајући се и у православној (исихазам) и католичкој цркви (квијетизам). У исламу, суфизам је мистички аспект, усмерен остварењу Божјег јединства и присуства кроз љубав и екстатичко јединство. И у филозофији многих нововеких филозофа постоје мистички елементи (Шелинг, Шлајермахер, Соловјов, Лоски и др.).
(5.г)
Гностика и мистика
Тврди се да многи елементи мистицизма су заснивени на старогрчком гностицизму, у неким научним круговима мистицизам се често назива и теозофија, тј. пут добијен „интерферометријом“ теологије и филозофије. Међутим, то је много старија дисциплина од старогрчког периода.
(5.д)
Нека практична појашњења мистицизма
Постоји међутим и тип људи којима као да није стало до друштвено признатог угледа, па ипак га стичу, каткад, бар наизглед, и против своје воље. Стари Грци су дали име које је до данас остало вишезначно: „мистици“. Првобитно значење те речи изводи се из грчког глагола „myein“, што значи затварати се, ћутати. И заиста, мистици по правилу не настоје да утичу на своју околину уверавањем и логичким разглабања верских и филозофских питања, а не труде се у настојању ни да их други посматрају пророцима. Понеки чак не прихватају или уопште не допуштају да се о Богу, Космосу, Природи и сл. може рационално расправљати. Вера за њих као да је израз извесне надарености и осетљивости, нешто попут песничког надахнућа, које се међутим не може употпу65
ности, па стога и не треба, изражавати стваралачким деловањем. Филозоф и књижевник Х. Лорковић такође даље примећује једну битну чињеницу „Исконски мистик не очекује никакве награде за своју ревност, он с богом не тргује“. Ја бих допунио следећу битну ствар за оне из толерантнијег идеолошког подручја христијанизоване цивилизације, да се мистик уопште не обазире на било какаву трговину, те све старозаветне и новозаветне препоруке о разним Уговорима како са Ђаволом тако и са Богом нису у разматрању. Бићу храбар и даћу још смелију тврдњу, сматрајући мистика као особу која жели да поништи „Субјекат“ и „Објекат“ у филозофском, теолошком или како год, теозофском смислу тј. он тежи ка поништењу корелације тј. „Уговора“, при том изузимајући себе из физичких манифестација, а остајући у подручју инфраструктуре „прве филозофије“, односно метафизике.
(5.ђ)
Наука је настала из мистике и апстракције
Замислите Алберта Ајнштајна који се вози у трамвају према познатом минхенском Заводу за патенте где је радио и где је сваким даном морао пролазити поред трга са торњем који има сат. Замишља себе да је фотон и ставља се у неразумну позицију интеракције простора и времена, када настаје идеја релативитета. Он је у том тренутку био ирационалан, неразуман, онај који није ни у једном тада важећем режиму разумских и рационалних норми; неразложан, непаметан, онај који је “изнад постојећег разумевања”, противан разуму, који се разумом (умом) или појмовним мишљењем не може схватити, који се не може довести у склад са законима логичног мишљења; математички: нерационалан; несамерљив обичним величинама као што су природни бројеви; неизражљив обичним (крајњим) разломком, правим или неправим; обично се каже за коренове, нпр. ирационалан број √2 (словима: корен из два). Без ирационалног нема ни апстрактног, а математика је чиста апстракција прво ирационалног па рационалног ума. Ето, такав беше Ајнштајн, наш зет и супруг Милеве Марић. 66
(5.е)
Мистика у књижевности
По Умберту Еку три рођене сестре Мистике су: Религија, Магија и Наука. Без осећаја за опажање, промишљања и интуиције кроз ова три сестринска ирационална исходишта, не може да се „продре“ до надподручја, тј. мистицизма. Иако је по многима из магије настала уметност и наука за потребе ове књиге обрадиће се Религија, Уметност и Наука у картографским активностима. Магију у картографији, овај пут ћемо оставити на зидовима пећина од неолитског шаманског човека до данашњег постмодерног човека преоптерећеног и подложног бљештавилом ТВ реклама и преплављених билборда субкултуром, магијског мејнстрим шаша, шарениша, МТВ таламбаса и интернет шума (буке).
(5.1) Религија (5.1.а)
Увод у религијско представно мишљење
Религија је друштвена појава која подлеже одређеним законима настајања, развоја и нестајања. Религију можемо дефинисати и као духовну повезаност једне групе људи са неким вишим, светим бићем, односно Богом. Бог (на санскритском „господар хлеба“) је људско веровање и осећај о стварној, креативној и интелигентној оностраној сили. И сама реч религија води порекло од латинске речи „religare“ што значи поново свезати, преповезати. Дакле, религија је облик друштвене свести у коме се природне и друштвене силе приказују као натприродне, независне од човека, природе и историје. Свака религија подразумева више или мање једноставно учење које се односи на суштину, сврху и 67
порекло свега постојећег. Такође, свака религија подразумева одређене облике верских заједница, као и одређене обреде, ритуалне радње које се обављају на посвећеним местима, односно у одређеним институцијама - храмовима.
(5.1.б)
Кроз религију усвојена нула и бесконачност
Филозофија и религија су две форме (, може се рећи две вештине) духа (, јер обе дисциплине признају „Субјект“,) које имају јединствени мисаони предмет (апсолута основе свега), али различите начине са којима се односе према том предмету. Филозофија почива на појмовном, а религија на представном мишљењу. Чињеница је да без религије не би било филозофије, а без филозофије не би било ни науке. Монотеизам нам је донео фантастичане и апстрактане појмове – бесконачно и ништа (Види Шопенхаур), док је хиндуизам, пренео арапима, а арапи пренели европљанима у доба ренесансе, декадне симболе и појам (цифре) – (нарочито) нулу. Данашњи високо образован човек не може да схвати, да смо 0 (речима: нула), спознали и применили у Европи тек од 1112 века. Нула је покренула рационални ум (али не заборавимо да је 0 настала из ирационалног ума, као и Ајнштајнова теорија), а потом ренесансу. Некадашња монада је била све, док данас ништа не „ради“ без нуле и јединице. (Данашњи човечији ум покушава да еволуира у виши ум, играјући се технологијом исчекујући следећи еволутивни померај – квантни скок, при чему ћемо се коначно тек тако ослободити ренесансе и застарелог романтичарског размишљања. Наивно романтичарски.)
(5.1.в)
Потреба есхатолошког картирања
Картографија у хришћанској религији јавља се у два аспекта: у космолошком (1. б, 1. в) и космогонијском кроз антиномијски (20. г) контекст (20. б). Космолошки контекст је картиран на више смислених начина по разним теолошким сценама, расправама и тумачењима библијских фрагмената. Наравно Творац, доминира над 68
свим пољима, а око њега су принципи, закони, манифестације, бели и црни демони, протагонисти старог или новог завета уз значења и хиперболичких порука Господа из Библије. Углавном је доминирала графичка техника представљања, док се сликарство бавило (картографисаним) сценама из Библије или стварање, развој и нестајање света. Графичко и мапирано представљање (непроменљивог) устројства створеног Универзума, тек су касније дошли као интелектуална активност, и то тек по „открићу“ забрањених агностичких, гностичких и других алхемијских текстова, забрањених јеванђеља (у Ватиканској библиотеци преко 70 књига), представа и слика.
(5.1.г)
Хришћанска космогонија и математичка картографија
Хришћанска космогонија је покренула математичку картографију која је стајала готово нетакнута од прастарих калдејаца до последње картографски најнапредније хеленизоване фараонске и александријске фамилије Птолемеја. Од 12 века пристижу старе карте света и други арапски, персијски и хеленски списи у Рим, Фиренцу, Италију и Запад. Долази до прве карте Света, астрономска опажања, после ватиканске збрке са Коперниканском космогонијом стижу напреднији инструменти: часовник, секстант, оптички телескоп, Грегоријански календар, картирање северног и јужног неба све до краја 16. века. Њутн, својим законом гравитације, формално ставља тачку на космогонију, када је и тај део картографије механицистички окончан.
(5.1.д)
Антиномија и дрво космоса
У првом поглављу постања пише следеће: „...И Бог рече: „Нека буде небо између вода и нека раздваја воде од вода“ (20. г). И Бог створи небо између вода које су биле испод неба од вода које су биле изнад неба“. Овакви какви су, стихови не могу да се протумаче ни на какав дослован начин: шта забога може то да значи, то раздвајање вода изнад, од вода испод, пита Артур Верслуис у 69
дискусији Песме Космоса? Касније уз помоћ Веда која је старија, шира и традиционалистички дубља, објашњава порекло ових недоречених визија сиромашних речи из заједничке архетипске прошлости из које сви метафизички проистичемо, вирећи из те бесконачне космичке рупетине у овај мали овоземаљски физички свет као мишеви. Даље, он образлаже платонистички свет идеја који се по погледима поклапа са неиспољеношћу горњих вода (суштине надматерије) и испољеност доњих вода (материја). Ипак, ја бих рекао да све то из Архајске грчке припада пре свега „првом старо грчком“ Хераклиту, мада је и он изгледа био само преносилац традиције са Северо-Истока и као да су сви остали старо грчки филозофи произведени из његовог пренесеног семена света идеја. Можда, је то била Арктичка прадомовина Веда ?
(5.2) Уметност (5.2.а)
Порекло уметности
Има много дефиниција уметности и пре него се размисли о усвајању најближе дефиниције кроз аспект овог картографског манифеста, ваља поменути и подсетити како ефекат музике и вибрација хармоника тонова изазивају стимулансе у чулу, уму и духу. Тако би чуло било еквивалент осећаја, у уму би еквивалент био интелект, док у души би био произведен ефекат осећања. Дакле, уметност је људска делатност или производ људске делатности која има за циљ стимулисање духа кроз људска чула, кроз људски ум до душе (неки тврде духа – иако је дух инфраструктура поља, док је душа Субјект). Уметност је активност, објекат или скуп активности и објеката створених са намером да се пренесу емоције и/или идеје. Поље мисли са чулношћу, побуђује поље емоција. Ово би отпри70
лике била најопштија и најприхваћенија дефиниција уметности, с обзиром да је дефинисање граница уметности субјективан акт, а потреба за уметношћу се обично назива људском креативношћу (које има огољеније значење). Уметност која нема функционалну вредност или намеру се назива лепом уметношћу, док се делатност која поред уметничке вредности поседује и функционалну сврху назива занатом. Нешто што стимулише само чула или само ум, или кад му је циљ нешто друго, не сматра се уметношћу.
(5.2.б)
Уметнички утисак
Квалитет уметничког дела се обично процењује на основу количине стимулације коју оно изазива — утисак који оно оставља на људе, број људи у којима је то дело изазвало неку емоцију, у коликој мери то дело се цени, као и ефекат или утицај који то дело оставља или је оставило у прошлости. Већина уметничких дела која се генерално сматрају ремек-делима поседује ове атрибуте.
(5.2.в)
Картографија у уметничком изражавању
Ширење домена уметности (на широко грађанство) почиње почетком 20. века када долази до нејаснијих проширења у схватању граница уметности. Модернизам је покренуо границе, да би у постмодернизму било тешко и рећи где је и шта је граница у уметности. Ако се вештина користи на уобичајен или практичан начин, обично ће бити сматрана занатом, а не уметношћу. Ако картографско дело садржи и ликовне елементе лепог и уметничког онда карта престаје да буде само карта, већ постаје картографско уметничко дело. Иако су слике, вињете и симболи практичног карактера, постоје детаљи на картама који су не наменског и непрактичног карактера, али у свеобухватном коришћењу карте, посматрању и доживљавању стварају посматрачу екстатично и специфично чулно, умно и духовно искуство. Такве карте једноставно засењују стварност својом лепотом. Ако се вештина репродукције карата које имају уметничку компоненту користи у 71
комерцијалне и индустријске сврхе, биће сматрана комерцијалном уметношћу. С друге стране, занати и дизајн се у одређеним условима сматрају примењеном уметношћу (нпр. сет карата истог или сличног манира и стила). Неки теоретичари сматрају да се разлика између лепе уметности и примењене уметности огледа више у вредносним судовима о уметности него у некој јасној разлици дефиниција. Међутим, понекад циљ лепе уметности није само чиста креативност и лични израз уметника.
(5.2.г)
Саопштавање идеје кроз просторне појаве и релације тих појава
Сврха картографских уметничких дела може бити и саопштавање неке идеје кроз простор појава и релације, као што се то дешава са политички, духовно или филозофски мотивисаном уметношћу; да произведе осећај лепоте (естетике); да истраже природу чула; из задовољства; или да произведу јаке емоције. Сврха картографског уметничког дела такође може бити привидно одсутна посматрајући из угла употребне вредности.
(5.2.д)
Ауторско картографско дело и уметничко дело
У картографији, примери уметничких форми у компонентама су: цртање, сликање, сцена, просторна прича, графички дизајн, фотографија, штампа и слично. Картографско дело је ауторско дело, као и свако друго духовно дело, које подлеже ауторским правима због оригиналности и непоновљивости. Картографско дело не може бити и чисто уметничко дело без математичких елемената.
(5.2.ђ)
Хералдика и картографија
Хералдика није уметност! У хералдици нема картографије, али зато има хералдике у картографији, као што у уметности има картографије. 72
(5.3) Наука (5.3.а)
Почетак картирања Света и развој науке за потребе картирања
Наука о премеру физичке површи Земље је некада била основа за картографију и њену поддисциплину картирање. Да би се картирала физичка површ земље (ФПЗ) неопходно је било створити услове као што су флота, друштвена потреба за навигацијом у свим временским зонама, инструменти за одређивање латитуде и лонгитуде (секстант/часовник). Наука (латински: scientia – знање; грчки: “episteme”; француски и енглески: “science”; italijanski: “scienza”; немачки: “Wissenschaft”) је скуп свих методички сакупљених и систематски сређених знања, како општих тако и оних у неком специфичном подручју или аспекту стварности. Наука је јединство открића и доказа, метода, правила и система, истраживања и излагања. Наука је објективно, логички аргументовано и систематизовано знање о законитостима, чињеницама, узроцима и појавама у стварности, стечено и проверено егзактним посматрањем, поновљивим експериментом и ваљаним размишљањем. Епистемологија је теорија сазнања (такође епистемологија или гносеологија) је област филозофије која истражује могућности, корене настанка и крајње домете људског сазнања. Иако покушаји развоја одговарајуће теорије сазнања потичу још из Антике и Платонове филозофије, епистемологија је званично почела да доминира Западном филозофском мишљу тек од Декарта и Лока, као последица расправа између рационалиста и емпириста о важности концепта „априори и апостериори“ приликом стицања сазнања о нечему. 73
(5.3.б)
Геометријски принципи и закони свете геометрије
Каже се да је Питагора (Пи-тагора) највећи научник свих времена (Хераклитов савременик из 6.в.п.н.е.), за кога многи не знају да је провео 9 година изучавајући свету геометрију у Египту, њихових храмова и пирамида (пи-рамида) заједно са њиховим астрономима и геометрима. Први систематизовани геометријски текстови су настали кроз изложени рад старогрчког геометра Еуклида у 3. веку п. н. е. у својој књизи Елементи (в. Еуклидови Елементи). Прва геометрија различита од Еуклидове геометрије била је геометрија Лобачевског, коју је изградио велики руски математичар Лобачевски. Такође, Лобачевски се бавио слично као и Мика Алас узаступним паровима бројева у реду Фибоначијевог броја. Ја сам независно допунио идеју парова на правоугли троугао при чему када мењате целе површине у калупу зафали или недостаје једна цела јединична површине. Занимљив трик – Уствари у питању је монада и конвергенција космичког реда у броју Фи. Зна се одавно да је број Фи садржан у Галаксији, ДНК, свему, па и у човеку. Гаус и Риман су рођени на раздаљини од 30-так километара. Риман је релативно брзо умро, тако да је његов професор Гаус применио нееуклидску геометрију и много још тога које је Риман оставио у великим писаним количинама итд. У сваком случају астрономија и геометрија су настали у стабилним храмовним цивилизацијама од Калдејаца, Асираца, Персијанаца, Вавилонаца, Египћана, док су Јевреји као племена шетајући вековима, случајно успели нешто од те науке геометријских принципа да запишу, нешто примене и пренесу нам само део назнака што су успели површно да схвате током своје субјугације. Постоје неки штури трагови у Старом завету од којих се прави непотребна фантазмагорија. Као Аутор који и сам примењује ове геометријске принципе кад год је то могуће, у врхунска картографска дела, колико сам приметио, увек су уграђени принципи и елементи свете геометрије. 74
(5.3.в)
Еволуција и инволуција
Теорија еволуције није закон. Проблем у теорији еволуције је тај што се ствари догађају и стварају одједном, потом се развијају, а онда таворе бесконачно или пропадну у наслеђу особина све до следећег еволутивног циклуса, који и не мора да се понови. Дакле не мора до промене више икада доћи. Кажу да су вируси 50% нашег ДНК, па му дође као нека храна протеинског инжењеринга. Ако је то тачно, једног дана када будемо 100% „здрави“, коначно ћемо моћи себи признати да смо у вирусној еволутивној слепој улици. Тако је отприлике и са друштвом. Проблем је што Еволуција не иде уназад као и време и када се исцрпи еволутивни конструкт кроз неку форму живота, нема повратка из еволутивног ћорсокака (нпр. Наутилус / жив уствари еволутивно мртав – нема промену од почетк времена љускара), када се одлази у историју или се догађа инволуција те животне форме. (Због ових ставова, еволуционисти ме не воле, док ми креационисти кличу) Слично је са друштвом и њеном декаденцијом (4.5). Што се тиче картографије у РС и њене делатности и делокруга у питању је галопирајућа инволуција у садејству друштвене декаденције. Чињеница је да у картографији тренутно не постоји особа на позцијама одлучивања која је у стању да заустави инволуцију, изврши преокрет / преврат и покрене развој и раст. Неопходне су ирационалне, духовне и креативне компоненте да би се материјализовао картографски развој. ((14)-(18)). Заустављањем инволуције не значи аутоматски прелазак у еволуцију. Пре покретања еволуције неопходна је револуција (напуштање првобитне и скок на другу платформу)
75
(6) И део л о г ија (6.а)
Дефиниција идеологије
Данашња дефиниција идеологије је следећа: идеологија је систематизовани скуп политичких идеја, принципа и друштвених идеала који репрезентује поглед на свет неке друштвене групације изражавајући њене интересе и потребе, створен у практичне сврхе подстицања те групације на политичко деловање, у форми идејне подршке активностима на плану освајања или очувања политичке власти или, пак, утицаја на њу. Идеологија може бити представљена у форми неког учења, политичке доктрине или званичног државног става, али у форми политизована интерпретације неког религијског учења или погледа на свет и његове проблеме. Главне функције идеологије су: 1. подстицајна, у смислу подстицања на вршење политичке активности ради реализације политичких циљева које прокламује дата идеологија; 2. хомогенизирајућа, у смислу грађења снажног јединства међу онима који усваја исту идеологију; 3. објашњавајућа, свака идеологија тежи да објасни свет и његове проблеме и да да упутство за акцију у њему; 4. оправдавајућа, идеологија постоји и ради оправдавања учињеног за пројектоване циљеве. Далеко најважнија функиција идеологије је подстицајна. Главна моћ идеологије је, наиме, у изазивању убеђења, а људи који су убеђени у исправност идеја које следе су увек далеко приљежније на делу од оних који су привољени на деловање. Због тога, идеологија често жртвује истину улепшавајући прокламовану идеју и запоставља објективност и негативност управо зарад увећања своје димензије подстицајности. 76
(6.б)
Претходни премери као природна следбеност оквира тадашње идеологије
У сваком случају, без „снаге“ идеологије не постоји концепт оперативног и одрживог оквира који не дозвољава субстанци да цури кроз опну (уређење). Данашња „постмодерна“ Србија заиста нема свој идеолошки оквир, нити прихвата туђу идеолошку концепцију којом је делимично огреничава и диктира доминирајућа регионална геополитика. Стара идеологија је одбачена, а није нађена замена, нити се ради по том питању, када се чини да смо све више као сламка препуштени глобалистичком и империјалном вихору (П. П. Његош). Из свега проистиче да не постоји снага за изградњу нове идеолошке мисли у србском друштву, а пошто она као ни њена посуда не постоји, не може да постоји ни стратегија као садржај у тој посуди. Без стратегије нема ни Националне картографије. Без Националне картографије, нема ни програма радова Агенције за картографију, итд...За пример, у Републици Србији се данас користе стари премери (геолошки, хидрогеолошки, педолошки, катастарски, шумарски, водопривредни, ерозиони и др...), када се углавном дорађују стара претходна картографска издања и публикације, док су нови премери и нова издања готово незнатна и углавном прерађена допуњеним статистичким подацима као што су нпр. 5 рефералних карата које је издала Агенција за просторно планирање РС. Уопште стање свих премера и регулативе је засновано на старом идеолошком и друштвеном примењашком концепту, док нови премери имају проблем одрживости, доследности и континуираности када се заврши имплементациона фаза пројекта (најчешће дониран мултилатералним организацијама), баш из горе образложених разлога. Данас, без идеологије Србија не може имати јасну (гео)стратегију, ако нема сратегију нема ни геополитике, а ако Србија нема активну геополитику и пасивна је, тада субјекат постаје објекат, уствари страни субјекат намеће стратегију за Србију (која је прихватила улогу да буде објекат – плен и посуда, испуњена туђом идеологијом). 77
(6.в)
Преко 170 усвојених „стратегија“ у РС, без идеологије
Онај ко је желео да обесмисли појам (гео)стратегије у РС урадио је огроман и велик посао изгуравши преко 170 фасцинантних написаних и усвојених и бар још толико неусвојених стратегија у периоду од 2004-2012.године. Одакле таква штанц потреба за Пророчанском скрибоманијом, без елементарних компетенција у идеолошким и мисионарским појмовима и темељима? Имам утисак као да нас је неко хтео убити свим тим на килограмима укориченим стратегијама. У једној од стратегија пише да ће се у периоду од 2006-2012. године запослити 750,000 незапослених са 65Милијарди евра углавном страних инвестиција! ?? Интересантно и лепо се збило када би се (невладиној) баби снило. Ајде де разумемо Бабе, али још неиспилену и нерођену привреду из тзв. „бизнис инкубатора“ заиста не могу етички да разумем. Заиста, фантазмагорије у Србији немају никаквих моралних, етичких и минимума пристојности и ограничења, упозорава нас Љубомир Кљакић, када објашњава у својој књизи „Криза“, при чему ништа поменуто, није без везе у циљу тоталног обесмишљавања, када лудило, парадокс и симулакрум постају уобичајен и прихватљив стил живота, јер ако Србија нема стратегију, постоји стратегија за Србију.
78
(7) ИНТЕЛЕКТ И ПОЛИТИЧКА ФИЛОЗОФИЈА (7.а)
Способност апстрактног размишљања
Интелигенција или интелект (лат. intellectus) је ментална особина која се састоји од више способности: учење из искуства, адаптирање на нове ситуације, схватање и разумевање нових ситуација и коришћења стеченог знања у интеракцији са живим и променљивим контекстом. Постоје различите дефиниције за интелигенцију и различит приступ истраживања уз различите аспекте интелигенције у њиховим дефиницијама. По Термину најзначајнији вид интелигенције је способност за апстрактно размишљање, док је Торндик истицао способност за учење и способност за давање адекватних одговора на различита питања, као најзначајније видове интелигенције. У скорије време већина психолога се слаже да је способност адаптације у окружење кључна тачка за разумијевање и давање одговора на питање као што је: Шта се подразумева под интелигенцијом? Адаптација се може дешавати у различитим облицима: студент учи у школи градиво које мора да научи да би прошао разред или годину; доктор лечи пацијента са њему непознатим симптомима и учи нове ствари о обољењу које није довољно, или није уопште дотада познавао; или, вајар прерађује скулптуру с циљем успјешнијег представљања замишљене идеје. По важећим и већински прихваћеним дефиницијама, адаптација укључује промене у самом 79
себи с циљем уклапања у окружење. Данашње стање у картографији је обрнуто, а то је да треба контекст креирати и адаптирати га за потребе картографије.
(7.б)
Картографија и прираст способности апстрактног размишљања
Додао бих да се у картографији не дешава само адаптација интелекта, већ и експанзија психофизичких активности, често на самој граници могућег, услед чега долази до прираста (освајања) ирационалног подручја у корист рационалног (5). Тзв. адаптација из популарних дефиниција интелигенције, такође може да значи капацитет за промену окружења, проналажење новог (и проширења) окружења или сложене уније више различитих контекста, у које ће се индивидуа (аутор или уредник) инфраструктурно боље уклопити.
(7.в)
Креативно размишљање и деловање – фузија дуализма
У картографском пројектовању и картографској делатности аутор и/или уредник се често сусрећу са сопственим ограничењем у потпуно новим креативним и интелектуалним активностима сопствене апстрактне делатности, чак и када се прикупе све доступне информације и о картографској основи, картографским изворима и суштинском, наглашном тематском садржају који ће се приказивати. Можда је могуће извршити поделу на либертаријанизам (7.1) и комунитаризам (7.2) у картографским друштвеним компонентама узимајући у обзир друштвену картографску структуру (8.2.в). У том раздвајању друштвене картографске структуре у компонентама би по комунитаризаму (7.2) припало начело физичке (геополитичке/економске) картографске основе, а по либертаријанизму припало би начело (7.1) друштвене тематске надградње.
80
(7.1) Либертаријанизам (7.1.а)
Увод у слободарство
Либертерство је политичка филозофија која заступа становиште да би појединци требали бити слободни да чине шта год желе са собом и својом имовином све док не угрожавају истоимену слободу осталих. Постоје две врсте либертаријанаца. Једни држе за темељну поставку да свако деловање међу људима мора бити добровољно и усаглашено. Они тврде да је потезање за силом против друге особе или њене имовине, при чему се под “силом” подразумева употреба физичке силе, претња таквом силом, или чињење или налагање преваре против некога ко није потегао за физичком силом, претњом силом или преваром, повреда тог начела (многи од њих су индивидуалистички анархисти или анархо – капиталисти). Друга врста либертаријанаца потиче из последичне или погодносне тачке гледишта. Уместо моралних забрана потезања за силом, они подржавају ограничену владу која се користи минималном количином уводне силе (попут прописивања и прикупљања пореза како би обезбедила нека јавна добра попут одбране, путева и сл. , као и извесна минимална регулација), јер верују да је она неопходна како би се осигурала највећа слобода појединаца. Либертаријанци се не противе коришћењу силе као одговор на већ почињен напад попут насиља, преваре или повреде права другога. Либертаријанци дају предност етици самоодговорности и оштро се противе социјалној држави, јер верују да је присиљавање некога да пружа помоћ другима етички погрешно, у крајњем случају контрапродуктивно, или пак и једно и друго. 81
(7.1.б)
Начела либерализма
Либерализам је идеологија која сматра заштиту личних слобода основном сврхом постојања државе. Либерали по правилу стоје на страни права на одступање од установљених норми и ауторитета по политичким или религиозним питањима, и у том смислу стоје супротно конзервативизму. Пошто је право појединаца да сами обликују своје друштво такође међу основним поставкама либерализма, либерали су такође готово увек супротстављени тоталитарним, и често колективистичким идеологијама (фашизму, комунизму).
(7.1.в)
Порекло речи
Реч „либерал“ потиче од латинске речи liber („слободан“) и либерали свих школа себе виде као заштитнике слободе, посебно слободе од традиционалних ограничења. Почеци либерализма, у ери просветитељства, поставили су ову филозофију у јасној супротности феудализму и меркантилизму. Када су се касније током Француске револуције и деветнаестог века у тој опозицији профилисале и далеко радикалније филозофије, либерализам се је поставио као једнако противан идеологијама социјализма и комунизма, мада „левије“ либералне школе мишљења подржавају неке од социјалдемократских циљева и метода.
(7.1.г)
Различита значења либерализма
Конзистентну класификацију либерализма отежава тенденција доминантних струја у области да себе описују као либералне и ту идентификацију оспоравају заступницима мањинских позиција. Реч „либерал“ не само да означава било коју у широком спектру различитих политичких позиција у разним земљама, већ у разним језицима носи и сасвим различите конотације, те може бити како висок комплимент, тако и увредљива етикета.
82
(7.1.д)
Ако је премер комунитаристичког, онда је тематска картографија либертаријанског карактера
У систему премера (свих регулисаних друштвених области), статистике и израде картографске (нпр. топографске или нпр. педолошке) основе, не може се говорити о либералном концепту. Систем (просторних картографисаних) основа подрзумева строг режим организационих, стручних и управних послова који се диктирају задатим производним снагама (технологијом и управом). Из тог разлога не можемо говорити ни о каквој произвољности и слободи, осим у незнатним и небитним излазним елементима ових фундаменталних (картографских) производа. Најмањи заједнички садржалац (20.в) је јаког и кохезионог, комунитаристичког карактера, а ту спадају правне, економске и стручне основе свих типова премера и картографских производа, док је за либертаријанизам карактеристично коришћење тих картографских основа (и производа) за даљу тематску надградњу у којој се придружују креативност, комерцијала, ауторство, уредништво, издаваштво и др. Негацијом овог либертаријанског поглавља (7. 1.д) настао је увод у комунитаризам (7.2), које карактеришу основни систем вредности републике када је Картографски манифест у питању.
(7.2) Комунитаризам (7.2.а)
Оживљавање традиционалистичке идеје о заједници
Комунитаризам (енгл. communitarism, од community, франц. Comunate, лат communitas: заједница), теоријска струја у савременој социологији и политологији која заговара успоста83
вљање демократске политике заједничкога добра и ублажавање и превазилажење превладавајуће либералне политике индивидуалних права. Та је струја, како у политичком тако и у академском животу, до особитог изражаја дошла 1980-их. Очитовала се као оживљавање идеје заједнице, и то у различитим облицима, од традиционално-конзервативнога до социјалдемократског и радикално постмодернистичког. Њени су гл. представници: Бењамин Барбер, Роберт Беллах, Јеан Бетхке Елсхтаин, Амитаи Етзиони, Мари Анн Глендон, Станлеи Хауервас, Аласдаир Мацинтире, Цх. Таилор, Мицхаел Сандел, Виллиам Сулливан и М. Валзер. Без обзира на међусобне разлике, комунитаристима је својствено противљење свеопштем индивидуализму савремене либерално-демократске политике. Критикују либералну демократију утемељену на индивидуалним правима и заузимају се за снажније облике демокр. политике засноване на заједничком договарању о општем добру. Њихова критика либералног индивидуализма има три димензије: политичку, моралну и филозофску. У политичком смислу, они сматрају да либерални индивидуализам раствара грађ. заједницу и поткопава грађ. врлину, да не може обезбедити примерено утемељење истинске демокр. заједнице једнаких грађана. Обликовање грађанских врлина и политичком просуђивању, које савременога човека оспособљавају за самосвладавање властитог живота, могуће је једино под условом обнове истинског грађанства, које људе поучава да се више брину о заједничком добру него о приватним правима и интересима. У моралном смислу, они држе да је преовлађујући либерални начин живота морално осиромашује те да је либерално – индивидуалистички заговор приватности сам по себи варљив. Приватан начини живота обележени су не само охолим практиковањем слободе него и неумољивом фрагментацијом, безобзирним самозадовољством и бездуховним конформизмом. Морално значење сопствених начина живота може се достићи само обновом моралног ауторитета заједнице. У филозофском смислу, комунитаристи оцењују погрјешним либерално уверење о универзалним и објективним принципима политичких права према којима се одмерава праведност наче84
ла и праксе сваке посебне заједнице. Ваљана схватања о добру не могу се извести ни из апстрактног расуђивања ни из индивидуалних преференција или емоционалних становишта, већ понајпре из начина живота конкретних заједница.
(7.2.б)
Картографија – надградња либертаријанске над комунитаријанском филозофијом
Либерална филозофија, према комунитаристичком мишљењу, неспособна је у обликовању квалитетне (нарочито социјалне) заједнице. За разлику од либерала они, истичу да су људска бића обликована архетипским генетским талозима (4), посебним историјама, са посебним географским пореклом, конструисано традиционалистички и да се та контингентност, тј. корпусно неодвојивост заједница, не може избећи слободарским (неки кажу чак неодговорним,) друштвеним односом. Када је картографија у питању, биће да је неопходна дуалност и спој ове две супротности описане у поглављу друштвене картографске структуре (8.2.в). Сматрам да је немогуће створити врхунско картографско дело без људи јаких супротности и осећаја за: заједништво и комунитаризам (7.2) ком припада начело физичке (геополитичке/ економске) картографске основе, и јаких либертаријанских и смелих (7.1) осећаја за слободним изражавањем појавности и представности друштвене тематске надградње.
85
Д Р УГ И Д Е О
Физичко опажање картографије и манифестације
(и лоши примери непоштовања и неразумевања метафизике у картографији)
(8) И Н Ф РА С Т Р У К Т У Р Н А П О Љ А , ДРУШТВО И ЦИВИЛИЗАЦИЈА (8.а.)
Оглед, интуиција и упоредивост метафизичке са физичком инфраструктуром
Речено је још у првом поглављу космологије (нарочито у (1. в)) да у космосу постоји невидљива инфраструктура која држи видљиву (ако се консултујемо са Хераклитом). Да не постоје ти принципи ирационалног не би постојали ни универзални закони природе, а за њима не би постојале све те манифестације од поља, преко простора-времена, све до паковања и згушњавања од енергије до материје које једино физички (чулно) можемо да перципирамо. Интуиција, предикција, прекогниција, (и осећања као врхунац достигнућа еволуције), интелигенција и слично је такође материјалистички инфраструктурни проблем или је само у питању пријемник и предајник у невидљивој космолошкој инфраструктури (5). Сартрова егзистенција филозофије и нови дуализам, заснован је на свесну активност (корелацију) односа „бића за себе“ и „бића по себи“. Нпр. време као појам, Човечанство (драматично погрешно и) лоше (по све нас) перципира и схвата. Нажалост са свим логичким и осећајним тешкоћама не исказујемо намеру да отклонимо погрешну представу и перцепцију, тј. интуитивног увида у квази појам – време. Цивилизацијски глобализам је превише идеолошки загазио у перцепцију него у чињенице. Време је доказано прво фило89
зофски, а потом и научно да је квази појам, који не постоји као физичка величина, већ постоји промена кретања кроз позицију и јуктапозицију (Зенон и Бергсон). Да ствар буде занимљивија (замршенија) постоје и аномалије (у теорији квантних поља, кроз теоријске принципе и претпостављене манифестације) које људи још не разумеју потпуно због привидног увида, када се још не препознају добијене и изведене једначине свих поља и честица. Хајзенберг вероватно није ни био свестан, када је објавио дуализам (честица-талас), шта ће и колико ће се идеја, теорија и једначина из тог изродити, а најважније је у томе што је покренуо људски ум и научну мисао у сасвим другом логичком правцу. Али, није проблем толика количина теорија и знања, већ све се више једначина на „технички начин производи“ без научног тумачења и објашњења, када наука престаје да бива наука, већ пука вештина, где средњи век Цркве и црне мантије се замењују светло-стерилним лабораторијама и белим мантилима. У таквим научним храмовима, на рачунарима врте се алгоритми, све док модели не покажу статистичку адекватност – а, то није наука, јер човека су избацили из формуле (због стерилности), а богами ни атеизам, већ идеологија мејнстрима галопирајућег либералног фашизма и магова технолошке митологије доктрине прогреса. Један од већих проблема у промишљању устројства комоса је једна проста и очигледна стварчица, чак свакодневног живота, јесте други закон термодинамике – ентропија (неред у систему). Иако наука покушава да „црвоточином“ објасни у космологији згуснута поља од простора до материје, па и живота – нас самих, све до њене сабијености, савијености и сингуларности, чињеница је да има још много непознатих у једначини када се лакше вратити разумом првој филозофији, па чак и оном првом Хераклиту који нам је оставио први значајан „органон“ за промишљање. Воља и свест остају суштински неразјашњени појмови, док ентропија нас учи, да ће се све једног дана разлетети „куд који, широко вам поље“, кроз манифестацију појаве звану термодинамичку смрт. Ова појава ће на крају све смрзнути а потом кроз сингуларност све „испарити“. Када се на крају „све“ залепи као позадинско зрачење и последња чес90
тица „испари“, неће бити ни простора ни времена због нереферентности. Све одувано у бесконачност, без референтности ће постати Једно (0)...и/или Све (∞). Изгледа да воља и свест очигледно ентропијом стварају научни проблем у научном методу (у избегавању изучавања), док филозофија нема баш никаквих проблема да каже да нпр. кварк, радијација, температура или неко друго поље има своју минијатурну, примитивну или примордијалну свест која у суми свих честица тежи сопственој и независној вољи у космосу и његовој једино извесној смрти – ентропији. Па да, лако би то било рећи, али отвара се ужасно незгодно питање за све те минијатурне што имају вољу и свест: да ли су то онда и примордијални Субјекти и до ког нивоа су субјекти честице, струне, таласи или поља, јер појам „ништа“ не постоји ни у физици ни у филозофији, док у религији и (апстрактној) математици постоји ?! Попишите сада у којим случајевима постоје слагања и супротстављања у мишљењима и ставовима између религије, филозофије и науке и добићете веома чудне и контрадикторне савезе и противнике на различитим друштвеним фронтовима! ?
(8.б)
Картографска основа и физичка поља – основа свих основа за картирање
Да би смо пре картирања, бар мало схватили просторну инфраструктуру у Космосу (тј. физици) бесконачност не постоји, док бескрајност постоји! ? Најлакше објашњење за бескрајност „кретања“ кроз Космос (3Д) је аналогија „пешачења“ по бескрајној површини Земље (2Д), која је закривљена због гравитације, али није бесконачна (,већ само бескрајна математичка површ), јер има своје коначне полупречнике сфероида и редове у аномалијама (Moritz). То је аналогија објашњења и за космос, јер како се крећете у једном правцу на Земљи или у Свемиру наћићете се кад тад (уколико довољно дуго живите и путујете) у истој тачки. (Занемаримо време, тј лонгитуду која је проблематична и нестабилна „физичка величина“, али је видљива у колебању, чак и у овим нашим малим овоземаљским природним чулима и перцепцијама 91
Космоса. Атомско мерење времена је неприметно у својим колебањима све док не достигнемо основну и вишу космичку брзину у ослобађању овогалаксијске гравитације или не дај боже ако се спустимо на ниво минијатурне планкове константе). (Екви)Потенцијалне површи су такође занимљиве као „космолошки нижа – гушћа“ поља где се „време“ своди у нижи ниво примордијалног простора услед гравитације. Занимљиво би било израдити карте потенцијалних површи галаксија, маглина, кластера и њихових кластерских спирала која граде универзум и мултиверзум. Зашто? Зато што за кретање по еквипотенцијалним површима не треба енергија, (већ само инерција,) али је зато потребно највише времена. Нула енергије захтева максимално (Сво) време, а вероватно је обрнуто када нула времена (представљено тренутним путовањем) захтева сву енергију космоса, тј било би Оно Једно (0) у Свему (∞).
(8.1) Инфраструктура (8.1.б)
Порекло појма инфраструктуре
Инфраструктура је израз који се у најширем смислу користи у друштвеним наукама како би се описали помоћни делови неког ширег система који без њих не би могао да нормално функционише. Генерална дефиниција инфраструктуре је мрежа ресурса „где је систем као целина намењен да буде неограничено одржаван специфичним стандардом услуге континуираним одржавањем, изменом и унапређењем својих делова“. Израз је ушао у употребу у Француској крајем 19. и почетком 20. века и углавном се користио у војсци како би се описали арсенали, складишта, ремонтни заводи и слични објекти без којих оружане 92
снаге нису могле нормално да обављају своје задатке. Данашња употреба израза се користи за: водовод, електроенергетски систем, канализацију, одвоз смећа и сл. ; уџбенике, наставна средства, школске зграде и сл. ; производна/економска инфраструктура, путеви, железнице, превозна средства, складишта, продајна места и сл. преко којих се добављају сировине, робе, финансије). Појам инфраструктура се може односити и на информатичку технологију, неформалне и формалне канале комуникације, политичке и социјалне мреже или систем веровања чланова поједине групе.
(8.1.в)
Инфраструктура премера и картографије
У картографској делатности инфраструктуру би чинио информатички систем кроз органе, организације, привредна друштва и грађанство: прикупљања (премера и пописа), одржавања и дистрибуције просторних и локацијских атрибутивнх података (надлежних органа); ауторизација одабира, обраде и прераде; анализирања, уређивања и прилагођавања картографских основа са тематским садржајем; комуникација, обликовање, процесна и технолошка производња; публиковање, рекламирање, комерцијални послови, пласман и др.
(8.1.г)
Квази појмови и разлике појма невидљиве и видљиве инфраструктуре
Када говоримо о невидљивој инфраструктури постоје одређене (додуше малобројне) особе у Републичком геодетском заводу, тј. геодете и правници који у неким моментима називају катастар непокретности невидљивом инфраструктуром, што је делимично тачно, јер инфраструктура катастра непокретности садржи тварне и нетварне компоненте инфраструктурног система. (види (7. б)). Тако, имовина, новац, етика, време, морал, хармонизација и слично су нетварног карактера и компоненте невидљиве 93
инфраструктуре које творе видљиву материјалистичку инфраструктуру. Једна група побројане нетварне инфраструктуре твори цивилизацију иметства (нпр. ту спада власништво), док друга група твори цивилизацију бивства. Наравно да нема стриктне границе и да у једном и у другом концепту постоји међусобно прожимање, преовладавање и нужност супротности (као нпр. принцип „Јина и Јана“).
(8.2) Друштво и држава (8.2.а)
Дефиниција друштва
Дефиниција друштва се може образложити као целокупност односа људи према природи и међусобних односа људи. Друштвена суштина је у континуираном настојању и људи да природу потчине себи. Што се тиче односа између људи, он је много сложенији и обухвата све односе међу људима, од оних мање сложених и мање битних, до веома сложених и најбитнијих. Међу њима су и најсложенији и најбитнији за разумевање друштва производни односи. Појединачне, емоционалне и интелектуалне везе међу људима резултат су њихових појединачних воља, (ја бих додао и мотива,) али односи у које ступају живећи у нацији, насељу или породици су нужни, с обзиром на објективност ових делова друштвене стварности.
(8.2.б)
Друштво и картографски делокруг
С обзиром на то да социологија проучава друштво и друштвене појаве које су у својој укупности међусобно повезане тако да образују људско друштво, као један од првих задатака социо94
логије. Намеће се потреба да се изврши класификација и утврде међусобни односи између тих појава, односно да се утврди структура друштва, с обзиром на односе који постоје између елемената из којих се она састоји. Исто тако, потребно је утврдити динамику картографског делокруга и друштва, с обзиром на карактер промена елемената друштва које доводе до његовог просторног раста, кретања и просторних релација.
(8.2.в)
Друштвена картографска структура
Друштвена картографска структура се састоји из два основна начела: физичке (економске) картографске основе и друштвене тематске надградње. Друштвена тематска надградња диференцира се на друштвено-геополитичку организацију друштва и облике друштвене просторне (појавно-релацијске) свести. Физичка основа је детерминисана задатим географским простором, док Економска основа представља област друштвене производње и снаге материјалних добара која омогућава колективну и индивидуалну егзистенцију човека или вишак егзистенције трансформисану у моћ. Друштвену тематску надградњу сачињавају све остале области друштвене стварности које су у крајњој линији условљене економском основом друштва. То су грубо диференцирано друштвено-политичка организација друштва (држава, правне институције, политичке организације) и друштвена свест која се састоји из правно-гео-политичке надградње и виших облика метафизичке свести (религија, морал, филозофија, наука и уметност). Друштвена динамика произилази из схватања покретачких снага развоја људског друштва, као саставног дела схватања друштва уопште. Те снаге су садржане у развоју производње, односно у развоју њених материјалних снага, које доводе до нужне, одговарајуће промене у производним односима, а и једни и други заједно доводе до даљих промена у свим осталим областима друштвене стварности, односно у областима друштвене надградње.
95
(8.2.д)
Порекло, значење и империјална сврха катастра у држави Србији
Собзиром да се ово не зна у РГЗ-у, упознајмо наше службенике: Capitastrum = Capit Astrum => Простор станодаваца – пореска књига станодаваца Cadastrum = Computare ADde Astrum => Рачуном подржан простор – Катастар Непокретности. Катастар у облику који ми познајемо (тек са почетка 20. в. у Војводини 19. в.) се први пут појавио после Христа у доба Веспазијана када је делио земљу својим поданицима, војницима и ревидирао га у циљу до тада најбоље и најефикасније империјалне земљишне управе. Империјализам припада цивилизацији највишег облика иметства, а не бивства, што значи да се стварима придаје што већи значај урђености и организованости. Тај однос ка иметству (нео)либералног импријализма, можете лако приметити које компоненте Светска Банка форсира на својим пројектима приликом њене имплементације у РГЗ-у. Суштина корпоративног либерлизма је да брзо дођу, одраде посао и оду, а то значи да без КН се не може, али зато те увек убеђују да може без доброг премера и његовог тачног и прецизног одржавања, јер ко ће од њих да се замара и удубљује, када се у ринфузи купује или продаје 300 или 500 парцела и објеката. Иста је ситуација са инфраструктурном изградњом, а народ нека причека још мало на маргинама у блату поред пута, без обзира што је њему битна свака парцела, објекат и остала небитна дедовина. Зато глобализам тежи ка поништавању сваке традиционалистичке компоненте у корист пробних и неодговорних либералних покушаја.
(8.2.г)
Појам и атрибути државе – Да ли је Србија држава ?
Појам државе се може дефинисати на међународном и унутрашњем плану и улози. На међународном нивоу држава је суверено тело. Иако, суверенитет чине: дефинисане и међународно 96
признате границе и потпуна власт државе на тој територији (као и становништво које стално насељава територију државе), када се под суверенитетом не подразумева да се власт опходи како хоће. Када територија не испуњава те основне услове она постаје неуспела држава. Држава је: 1.) географско пространство, омеђено територијом; 2.) становништво настањено унутар те територије (, који имају држављанство); и 3.) државна власт која је највиша и суверена. Да би постојала држава са државотворним становништвом, лидери, управљачи и руководиоци би требали за почетак да прочитају Платонову „Државу“. У картографском смислу, ако државу чине територија, онда имамо проблем у картирању и приказу који треба исказати и образложити за сваку врсту премера и картографије. Даље, на другом чиниоцу дефиниције државе, имамо проблем са становништвом и његовим демографским картирањем, који је првобитном ставком граница, проблем надограђен и проширен. И, трећи чинилац је суверена власт, која престаје да бива све више суверена, постајући недоследна, немоћна, корумпирана и компромитујућа, а потом и зависна од других страних (гео)политика, због претходна два проблема. Србија јесте држава, али је под туђом доминирајућом геополитиком, без обзира на вољу становништва за слободом са узалудним отпором без стратешких, па чак и основних тактичких планова. Зато јој је неопходна Национална картографија којом ће физичко-географски учинити јаснији проглед ресурса, демографије и њихових релација са окружењем.
(8.2.ђ)
Међународни односи – један поглед
Међународни односи представљају скуп односа између актера у међународном систему. Под тим се, пре свега, мисли на односе између држава, али и на односе између других актера који играју све значајнију улогу, као што су, на пример, међународне организације, мултинационалне компаније, транснационалне интересне групе, невладине организације, терористичке организације и покрети итд. Појам међународних односа шири 97
је од појмова као што су међународна политика, међународна безбедност, међународно право и међународна економија, који представљају само неке од димензија односа у које улазе актери у међународном систему. Као прекретница, па чак и као нулта тачка, у историји савремених међународних односа узима се Вестфалски мир из 1648. године. Склапањем овог мира којим су окончани тридесетогодишњи верски ратови у Европи, настају суверене државе, чиме религијски хијерархијски поредак бива замењен секуларним анархичним поретком међународних односа. Последња велика прекретница у међународним односима били су крај Хладног рата и нестанак биполарне структуре међународног система када су из темеља промењени глобални односи моћи. Због ерозије концепта суверености у условима глобализације, као и због све значајнијег утицаја недржавних актера, неки аутори савремене међународне односе називају поствестфалским. Праксу међународних односа треба разликовати од студија Међународних односа. Као засебна академска дисциплина, која се разликује од Међународног права и Дипломатске историје, студије Међународних односа добиле су сопствени идентитет тек након Првог светског рата, односно тек оснивањем првих атедри за Међународне односе на Велшком универзитету у Абериствиту 1919. године и на Лондонској школи за економију и политичке науке 1920. године. У оквиру студија Међународних односа налазе се многобројне академске поддисциплине, као што су Глобална политика, Међународна политичка економија, Анализа спољне политике, Стратешке студије, Студије безбедности, Мировне студије итд. Иако се често третирају као дисциплина политичких наука, савремене студије Међународних односа комбинују сазнања из такорећи свих друштвених наука. У студијама Међународних односа постоји велики број различитих теоријских праваца, од којих су најзначајнији реализам, либерализам, марксизам, социјални конструктивизам и постмодернизам. Ове теоријске традиције полазе од другачијих филозофских полазишта, наглашавају различите димензије међународних односа и користе другачију методологију, па често долазе до радикално другачијих закљу98
чака и објашњења међународних феномена. Овакав интелектуални плурализам илуструје не само изузетну комплексност савремене праксе међународних односа, већ и богатство и ширину академских студија Међународних односа. Геополитика са картографијом која је приказана само на својој територији је слепа и углавном бескорисна. Из тог разлога мора се обезбедити шири контекст посматрања и картирање простора, појава и релација. Зато се мора обезбедити размена просторних података између држава, стандардним и посебним међудржавним договорима и уговорима. Један од разлога збо чега су УН, још 1997. г. покренуле топонимску основу у размери 1:250,000, које ми још нисмо стандардизовали и предали, а према договореним и потписаним међународним обавезама.
(8.3) Цивилизација (8.3.а)
Друштвени ред ствара културу
Значење цивилизација означава виши степен развоја људског друштва. Цивилизовано друштво, у односу на праисторијско, користи писмо, поседује висок степен специјализованих знања и умећа, и има заједничку управу, која настаје из историјских околности и природне потребе људи да живе безбедно и према устаљеном реду. Дефиниција цивилизације коју даје Вил Дурант, дефинише је као друштвени ред који промовише стварање култура. Конституишу је четири елемента: економија, политичка организација, морална традиција и потрага за знањем и уметношћу. Када је страх превладан, конструктивност и радозналост су ослобођени и људи су подстакнути природним импулсом према разумевању и унапређењу живота. 99
(9) Васпита њ е и о б разо в а њ е (9.а)
Нужност односа васпитања и образовања
Основно полазиште у разматрању односа васпитања и образовања састоји се у томе што се оба ова скупа и процеса унутар скупова међусобно садрже и прожимају при чему се често истиче да је васпитање шири скуп од образовања, те је свеобухватнији појам и процес који у себи неминовно и координирано садржи процес образовања. У суштини, може се рећи да је васпитање свеукупно педагошко деловање на све сфере човековог бића, усмерено на изграђивање и формирање целовите људске психофизичке личности у ширу сферу спада и њена образованост. Образовање је, дакле, део ширег процеса васпитања који је усмерен на стицање знања и развој (практичних) способности личности, док васпитање усмерава шири духовни корпус. Међутим, иако су оба ова процеса строго условљена и међусобно координирана у наукама и теоријама о образовању и васпитању они се посебно разматрају и проучавају и то као посебни и основни педагошко-андрагошки појмови и процеси.
100
(9.1) Васпитање (9.1.а)
Предмет васпитања
Васпитање је процес планског и систематског усавршавања сензомоторних, интелектуалних, нагонских, емоционалних, моралних и духовних својстава и способности детета, али и одраслог. Као облик социјализације, васпитање је усмерено на уобличавање понашања у социјално пожељном смеру. Овај процес може бити индивидуалан и групни. Према свом предмету, васпитање може бити физичко, интелектуално, морално, естетско или религијско.
(9.1.б) Васпитање стручњака за област премера и картографије Васпитање приправника у картографској делатности је веома дуготрајан и скупоцен процес. Собзиром на сложеност организације и процеса премера, припреме и прераде података премера, уговарања картографских послова, етапност, рационалност, економичност, итд, највећи изазов јесте мукотрпно стварање кадрова. Ту често и лако долази до погрешног одабира и залуталих кадрова, што се третира као неретка и нужна појава. Ово стварање прво стручне, а потом организационе и пословно креативне личности изражава се прво кроз васпитање од старијих инжењера, премераша, руководилаца, главних уредника, искусних аутора и других особа од интегритета, ка млађим колегама у тестирању, истрајавању, стрпљивости, систематичности и издвајању битних пословних картографских процеса, изво101
ра, полупроизвода и производа од мање битних и небитних. Социјално пожељан смер васпитавања и усмеравања у понашању главног инжењера и/или картографског уредника би требао да се изграђује ка стручњацима: премера, (нарочито топографије – иако је незанемариво обогаћивање геолошким, педолошким, катастарским и др. премерима), статистичарима, (стручњацима свих врста инфраструктурних радова и њихове евиденције у управама) графичарима, дизајнерима, комерцијалистима, па чак економским и финасијским експертима. За комуникацију података и за финализирање електронске публикације, поготово на WEB-мап порталима су најбитнији информатичари (по сродним министарствима, управама, агенцијама, дирекцијама и заводима који користе и воде процедурално просторне податке,) за које је нарочито неопходно да се будући главни уредник социјално и традиционално васпита у уобличеном и стандардном понашању, којим ће се највише служити у текућим пословима, али не и иновативним. Почетно картографско васпитање младог стручњака треба да буде на почетку у што ширем контексту разноликих области премера, статистике и геоинформатичке обраде у смислу најширих и употребљаванијих картографских основа, да би се у средњем добу полако себе проналазио у ужим областима и афинитетима да би се пред крај радног века бавио уређивачким, менаџерским и евентуално (само малобројни софистицираног осећаја, сентиента и талента,) ауторским и управљачко-геополитичким пословима
102
(9.2) Образовање (9.2.а)
Архајско образовање
Платон је најранији значајнији филозоф, који је дао своја тумачења о образовању. Он је видео образовање као кључ за стварање и одржавање његове републике. Залагао се да и девојчице и дечаци добију исто основно образовање, и да имају подједнака права на то. Основно образовање би се по њему састојало од гимнастике и музике, које би изградиле хармоничну особу. Када напуне 20 година, правила би се селекција. Најбољима би било пружено напредније учење математике, геометрије, астрономије, и хармоније. То више образовање би трајало 10 година, и било би за оне који гаје интересовање за науку. А кад би напунили 30 година, била би још једна селекција, и они који би се квалификовали, учили би дијалектику, метафизику, логику и филозофију следећих пет година. Учили би идеју „доброг“, и прве принципе постојања. Онда би заузели позиције у војсци на 15 година, и са 50 би имали комплетно теоретско и практично образовање.
(9.2.б)
Образовање и његово наслеђе
Образовање је процес у коме друштво преноси акумулирано знање, вештине и вредности, с генерације, на генерацију. Картографску делатност је немогуће замислити без образованих претходних генерација. Образовање (лат. educatus, educate, educere – изнети; ducere – водити; едукација) је процес промене личности у жељеном правцу усвајањем различитих садржаја у зависности од узраста и потреба јединке. Образовање укључује прво васпитне, па онда образовне 103
садржаје. Најзначајнија образовна институција образовно-васпитног карактера је школа. Развојем система комуникације образовање постаје глобални процес који је тешко усмеравати само у жељеном правцу одређене социјалне заједнице. Данас у области картографије (осим ове књиге – што је занемарљиво) не постоји систем вредности и вештина акумулираног картографског знања као опште добро.
(9.2.в)
Картографска учила у образовном систему
Развојем система графичке индустрије и репродукције олакшано је умножавање текстова, књига, графика и карата. Индустријализацијом, организацијом пословања и ширењем урбаних и високо урбаних средина дошло је до потребе за специјалним образовањем. Данашње образовање је немогуће замислити без картографског приказа, историје, догађаја, појава, релација, геополитике или геоекономије, јер човечанство је од скора, упослило скоро све образоване људе кроз многе професије, где се користе разна стручна знања. Све више долази до изражаја апстрактно, али на начин сајбер учење појединих дисциплина, које треба просторно повезати (картирањем корелација) са другим дисциплинама и појавама, а не као раније практично преношење неких специфичних вештина.
(9.2.г)
Традиција просветитељства
Школе су просветитељско револуционарног завештања где се покушава одржати првобитни идеал једнаких могућности за свакога, што је довело до развоја универзалног схватања школства целокупног човечанства. Просветитељ Доситеј Обрадовић се налази на данашњој лиценци за уреднике школских учила и карата, коју издаје Министарство просвете Републике Србије, без ког се не може израдити и издати ни једно лиценцирано картографско дело (школске зидне, историјске, неме карте, атласи и др.), а које има статус учила. У модерном друштву људи треба да савладају основне вештине као што су: читање, писање, рачунање и стекну опште знање, а потом и прошире спознају о свом физичком, друштвеном и економском 104
окружењу. Картографски аутори, уредници и геоинформатичари, нарочито морају бити свестрани, али и свесни просторног и геополитичког контекста. Пре него што стекну знање како да уче, да би били у стању овладати новим и технички веома сложеним релацијама и облицима просторних информација, њиховог настајања и престајања, али такође морају претходно да буду учени дидактичким, софистицираним, пробраним картографским училима, али и да стекну вештину учења из масе података небитног у филтриране просторне и синтетизоване податке битног. Овладавање психологије моћи у раздвајању бивства од иметства и обрнуто је картографски амалгам (Collatio cartographic).
(9.2.д)
Социјализација, образовање картографа и социјални капитал
Образовање има значајну функцију институционализације у сваком друштву. Због важности образовања свака власт жели пројектовати његову концепцију и садржину, како би преко најснажнијег инструмента друштвене перцепције и облика социјализације појединци прихватили вредности и норме система у најранијем периоду живота. Осим најранијег периода, важно је и социјализовати оне појединце који би без школе остали неинтегрисани као страна друштвена тела и зато државе преузимају бригу о финансирању најранијег образовања и васпитања. Поред тога у садржајном смислу кроз образовање се утврђују друштвене норме и вредности уз изграђивање осећања припадности својој заједници, друштвеној групи, религији. Да би смо преповезали социјализацију са образовањем, треба се вратити на изврсну идеју која је била актуелна у тадашњим картографским круговима пре 30-так година. У питању је било занимање картограф у функцији кореспондирања локалних самоуправа са Заводом за картографију „Геокарта“, Републичком геодетском управом и другим институцијама које су формирале, водиле и одржавале просторне податке, евиденције, планове и карте. У питању је школовање скоро 200 полазника, под именом занимање картограф у неколико (блок наставних) година за сваку локалну самоуправу (А. покрајина, општина, град), об105
разованих, обучених и утренираних у софистицирана знања свих постојећих модела просторних података и варијација тих модела података од локалних самоуправа, завода, агенција до министарстава и Владе РС (наравно упознати се и у региону ради повезивања у шири постор). Ово никако не радити без Агенције за картографију која ће прописати потребе са предметом изучавања и образовања кроз прописана дидактичка средства и технологију, везујући за Национални картографски програм радова у сарадњи са Географским и Грађевинским факултетом, одсеком за геоинформатику. Кроз демократске политичке функције, модерни социолог Колмен (Coleman), образлаже разлику за: 1.) Физички Капитал (капацитет развијености оруђа и производње), 2.) Људски Капитал (капацитет развијености знања и умећа код појединаца) и 3.) Социјални Капитал (капацитет укључености појединаца у друштвене везе. Нама ће у Агенцији за картографију бити неопходно већинско картографско занимање, обучено на Географском и Грађевинском факултету, двадесетак стручњака свих врста по један који су познаваоци круцијалних премера у РС које ће омогућити приправнику запослење са максималним социјалним капиталом уз ефикасно и активно укључење у привредни и друштвени живот било које управе на територији Р.Србије. Везе управа (локалних и републичких) у смислу просторних података кроз припремљене институционалне и мрежне везе води, усаглашава рад и контролише (у просторном, аналитичком, картографском приказу и преради) Агенције за Картографију.
(9.2.ђ)
Начела образовања
Иако би школа требала служити као друштвени механизам селекције – избор „најспособнијих“ појединаца који ће заузимати најважније положаје у друштву, у реалности друштвено-привредног контекста није тако, али зато се лакше препознају каријеристи, које политика, привреда или управа жели да искористи. Школа има највреднију улогу као друштвени механизам алокације-размештај људи у планске потребе професионалне улоге. У школи би требало успоставити и поштовати меритократска правила — сис106
тем непристрасних, обективних мерила вредновања способности, труда, етике и достигнућа појединца (енгл. merit-заслуга). Ова начела би требала вредновати у читавом друштву, међутим није тако и приправници у првим годинама после студијског школовања имају проблем прилагођавања у привреди или управи. Детињасто и емотивно балканско незрело и несамостално размишљање је нажалост већинско у Србији, када ученици и студенти који се више труде и имају боље способности у школи, требали би добијати боље оцене, што ће им омогућити даље школовање и усавршавање, боље плаћен посао, а самим тим и бољи друштвени положај. Наравно да такво идеалистичко са примесама ауто-механицистичког размишљања (додајте на то и балканску несамосталност и непримењивост знања) и понашања нигде није друштвено правило, нарочито у нашој земљи. Појединцу је потребно да има још много тога осим добрих оцена и карактеристика из образовања и васпитања, да би се бавио успешно картографском делатношћу. То ћемо касније и показати на примерима.
(9.2.е) Високо образовање у области геоинформатике и картографије Најосновније високо, картографско-техничко образовање се може стећи на грађевинском факултету одсек за геодезију и геоинформатику, док се образовање из географије, такође може стећи на природно-математичком факултету. Геодезија и елементарни принципи картирања се информативно учи на многим предметима техничког, рударско геолошког, шумарског, пољопривредног идр. факултета инжењерског профила.
(9.2.ж)
Деконструкција образовног концепта у средњој геодетској школи
Случајна или смишљена намера, а можда и некомпетентност у садејству исхитреношћу појединаца који одлучују о програмима предмета у образовном сектору средње геодетске школе, да се избаци историја и географија, јесте директна штета 107
по картографску струку. Данашњи геоинформатичар који се бави израдом или прерадом разних картографских података и извора, геодетских подлога и основа треба да има елементарно и опште образовање како би адекватно развијао јак темељ и чврсту вишеспратну зграду будућих картографских и тематских надградњи. Лош однос образовног кадра олако изреченог (или наредбодавног): „Шта ће геометрима историја и географија“, елиминише значај геоплотичке представе младих стручњака у смислу премера (евиденције ресурса), статистике (пописа), опште картографије традиционалистичког схватања у безбедности и одбрани. Овако сведени и огољени геоинформатички стручњаци на прозводној штанц траци, спроводе се као пука и туђа механичка оруђа, која укалупљено умеју делимично да размишљају само у бирократском и техничко-технолошком смислу. Они постају технолошка оруђа и не осећају промену политике руководства која (не) раде у интересу државе и грађана. Тада сврха и интерес остају негде по страни или у другим земљама које имају развијено методолошко промишљање простора, карата, геополитике и стратегије, како за своју тако и за нашу земљу. (Види (2) и (3)). Картографија захтева стално учење, преиспитивање, интроспекцију, интуицију, предикцију и прекогницију кроз стручно-технолошки, кроз јако изражајни психолошки и друштвено културни контекст у ком мора да бивствује и егзистира бар неки вид (колективне и/или индивидуалне) идеологије (6). У образовним институцијама, а потом у РГЗ-у у Сектору за топографију и картографију, не постоји концепт софистициране мотивисаности, стрпљења развоја и образовања кроз праксу, што ће за неколико година произвести неповратну и необновљиву картографску кадровску структуру. Након тоталне картографске Kali-Yuge очекујемо коначно и картографску апокатастазу (20. a), што ће захтевати комплетно државотворно преиспитивање новог картографског циклуса (20). Крај и необновљивост картографске кадровске структуре проузроковаће импликације на безбедност и одбрану. 108
(10) Без б едност и О д б рана
(10.1) Безбедност (10.1.а)
Порекло значења безбедности
Реч безбедност потиче од префикса без (непостојање, одсуство) и речи беда (велико сиромаштво који изазива презир, невоља, несрећа, зло) и представља стање оног који је заштићен од опасности, осигуран, сигуран, без опасности. Поред речи безбедност, у српском језику је у употреби још и реч сигурност чије значење потиче од латинске именице sēcūrĭtas, ātis ф. (мир духа, безбрижност, сигурност, безопасност) и придева sēcūrus (без бриге, безбрижан, без бојазни, који се не боји никакве опасности). Иако се у српском језику ове две речи у општој употреби често употребљавају као синоними, сигурност представља шири појам од појма безбедности, јер поред одсуства опасности обухвата и извесност, самопоуздање, па и лакомисленост. Појам безбедности у објективном смислу представља одсуство претњи по усвојене вредности, док у субјективном значењу представља одсуство страха од тога да ће дате вредности бити угрожене. Безбедност се традиционално, и у теорији и у пракси, везује за суверену 109
државу као за главни субјекат, али и објекат безбедности, и за њен монопол над легитимном применом физичке и, изнад свега, војне силе.
(10.1.б)
Тврда војна безбедност, мека невојна безбедност и корпоративни безбедносни план
Међутим, у последњих пар деценија дошло је до критичког преиспитивања оваквог, војног и државоцентричног приступа безбедности, што је довело до проширења његовог значења на невојне области, попут политике, економије, друштва итд. Отуда и савремено разликовање појмова тврде, војне безбедности и меке, невојне безбедности. У односу на извор претње, често се прави разлика између унутрашње и спољне безбедности, па је за унутрашњу безбедност задужена полиција, а за спољну безбедност задужена је војска док су и за једно и за друго задужене обавештајне службе. Такође, глобализација и крај хладног рата из друге половина 20. века довели су до све интензивније приватизације безбедности, односно до настанка приватних војних, безбедносних и обавештајних компанија.
(10.1.в)
Способност националне безбедности
Национална безбедност је способност државе (нације) да опстане тако што ће заштитити свој територијални интегритет и суверенитет, остварити политичку самосталност и, уз помоћ државних атрибута, заштитити своје унутрашње вредности од свих облика угрожавања, без обзира на то да ли долазе споља или се налазе унутар државе. Заштита основних вредности друштва заснива се на активности националних безбедносних структура у оквиру специфичног система безбедности. Систем безбедности, између осталог, служи и за успостављање унутрашње и спољашње равнотеже у оквиру међународне заједнице. У корпус вредности које се чувају и унапређују деловањем система националне безбедности најчешће се убрајају: идентитет, опстанак у најширем 110
значењу те речи, опстанак државе, национални опстанак, физичко самоодржање, територијални интегритет, политичка самосталност, управљање својим ресурсима, квалитет духовног и физичког живота и др. Национална безбедност се доводи у везу или се поистовећује са државном безбедношћу, па се разуме и као скуп свих безбедносних функција одређене политичке заједнице. Истовремено, она се користити и за то да означи настојања једне нације да организовано оствари и заштити виталне националне интересе. Сигурно је да национални опстанак, не може да се одржи без Националне картографије у приказу и управљању политикама управљања: демографске структуре (и трендова), одрживих сопствених ресурса, квалитета духовног, еколошког и здравог живота; неговања идентитета и територијалног интегритета. (Један пример сарадње МУП Србије, Сектора за ванредне ситуације и РГЗ у пословима израде подлога: Током пројекат ИГИС, прикупљено је 19 тематских картографских основа и изведеног садржаја који у интеракцији са даљинском детекцијом и њеном брзином израде карата треба да повећају оперативност у ванредним ситуацијама и стањима када је безбедност земље у питању. У смислу продукције карата ризика одржали смо иницијалне контакте и састанке са Сектором за ванредне ситуације са којима је нажалост остало само на идеји да се овакав вид сарадње продуби. Пук.П.Павковић и ја, морамо Вам признати још један неуспех картографије и покушаја стручне сарадње РГЗ-а и Сектора за ванредне ситуације која нас је услед ефеката дерегулације уз нашу огромну вољу, ипак избацила из орбите активности.)
(10.1.г)
Језгро националног интереса
Национална безбедност је у радовима многих аутора представљена као „несводиво језгро националног интереса”. Када желимо да утврдимо да ли је у некој земљи остварена национална безбедност, посматрамо то да ли та нација живи у миру или је у рату, да ли је слободна или није, као и да ли се развија или је под перманентним стресом и пропада. Савремена национална без111
бедност треба да деловањем (своје, а не туђе) државе омогући владавину закона ради стварања опште климе сигурности и погодности за друштвено-економски, социјални и културни развој грађана и заједнице у целини. Национална картографија има један од битних темељних задатака у геополитици, а то је да предупреди (оствари видљивост картама) унутарње и спољне насртаје на виталне и битне секторе од саме егзистенције за стабилност националне безбедности.
(10.1.д)
Безбедност данас
Собзиром на данашње чињенично стање из (10. 1. а,б,в, г), (9. 2. ж) и (3), закључило би се без великог интелектуалног напора да је наша земља у геополитичком окружењу по свим питањима небезбедна. Собзиром да Република Србија готово не испуњава услове из (10. 1. а,б,в,г), осим стања рата и физичког разарања које смо већ претрпели (, а одмах потом по налогодавцима Евроатлантиса извршена је „чистка неподобних“ у безбедносним агенцијама), може се рећи да је наступила тиха блокираност (свести идентитета и интегритета) националне безбедности коју треба деблокирати прво на менталном плану, а потом ће се све остало потребно остварити веома брзо и квалитетно и на физичком (економско-материјалном) плану (20. а). У Палати Србије, 17. 05. 2014. год. , одржана је комеморација Миодрагу Микију Ракићу, потпредседнику НДС и некадашњем шефу за координацију служби безбедности. Управо док пишем текст сахрањен је Мики Ракић, према неким медијима назван србски Едгар Џ. Хувер – човек система. Собзиром на велику разлику данашње перцепције стварности и чињеница, време ће рећи своје.
112
(10.2) Одбрана (10.2.а)
Увод у Војску Србије
По Уставу Републике Србије, Војска Србије је оружана сила Републике Србије намењена за одбрану земље од оружаног угрожавања споља и за извршавање других мисија и задатака, у складу са Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе. Војска Србије се може употребити ван граница Републике Србије само по одлуци Народне скупштине Републике Србије.
(10.2.б)
Систем одбране
Одбрана државе обухвата одвраћање од напада и супротстављање војним и невојним изазовима, ризицима и претњама по безбедност земље и грађана, материјалних добара и животне средине. Одбрана се остварује ангажовањем расположивих људи и материјалних средстава, а обезбеђује употребом војске и других снага ради заштите суверености, независности, територијалне целовитости и безбедности. Држава одбрану спроводи самостално или у сарадњи с другим државама у оквиру институција система националне, регионалне и глобалне безбедности. Систем одбране је део система националне безбедности. То је јединствен облик организовања ради извршавања задатака одбране, спровођења мера и радњи за обезбеђивање рада грађана, државних органа, привредних друштава и других правних лица, као и за употребу Војске Србије и других снага одбране у ратном и ванредном стању. У систему одбране грађа113
ни, државни органи, друга правна лица, предузетници и војска чине субјекте система одбране. Стратегија одбране је највиши стратешки документ у области одбране којим су дефинисани ставови државе о безбедносном окружењу, одбрамбеним интересима, мисијама и задацима војске, као и структура и функционисање система одбране.
(10.2.в)
Нужна одбрана
Нужна одбрана је основ који искључује постојање крвичног дела, тј. дело учињено у нужној одбрани није кривично дело. Нужна одбрана је она одбрана која је неопходно потребна да учинилац од свог добра или добра неког другог лица (у овом случају говоримо о нужној помоћи), одбије истовремени противправни напад. Како се често каже овде долази до сукоба права са неправом. Опште је прихваћено да нужна одбрана има два елемента: напад и одбрану, за које се и везују услови за примену овог института.
(10.2.г)
Јака Национална картографија – јачање архетипског изражаја – најјача одбрана
Без усаглашености идеологије са компонентама традиционалног корпуса (4) у задатом геополитичком контексту (2), не може се остваривати потпуност безбедносних система вредности, а самим тим ни операционализовати национална безбедносна структура (и држава). Круњењем националне безбедности, осипа се суверенитет, институције и Национална картографија. Падом националне картографске делатности у одређеним областима премера, надлежностима и струкама, пропорционалан је индикатор који говори довољно поуздано где долази до брзог пропадања тих институција и отуђења од њихових грађана. Идентификацијом пропасти дела националне картографије, може да се пронађу мотиви и субјекти који то изазивају било изнутра или споља (10. 1. д). Тек по идентификацији проблема и субјекта, може да насту114
пи одговор и дејствовање у одбрани и у одвраћању од насртаја на ресурсе, грађане или материјална и духовна добра. Наравно да је боља геополитичка превентива уз помоћ Националне картографије, која је данас у расутим, несистематизованим и заробљеним ресурсима просторних (неконзистентних) података. (Има доста примера где смо ми картографи за време кризе, распада СФРЈ и НАТО агресије пријављивали се добровољно и/или прихватали позив војне обавезе стављајући се под команду регуларне војске (а не паравојске), у најтежим тренуцима за национални корпус и државу. То је још један показатељ психофизичке снаге традиционалистичке воље и свести. Ако ништа друго, можете слободно да поверујете да су то добри и поштени људи који су спремни да дају живот за оне који то нису спремни, па чак и за оне који су се бавили манипулацијом рата.)
(10.2.д) Ванредне ситуације Ванредне ситуације представљају поремећено стање друштва изазвано крупним догађајима који паралишу функционисање друштвеног система или природним и техничко-технолошким несрећама које угрожавају живот становништва, као и њихову имовину и материјална добра. Ванредне ситуације могу изазвати огромне људске жртве и материјална разарања, па стога представљају велику потенцијалну опасност за друштво у целини.
(10.2.ђ) Ванредно стање Ванредно стање представља ситуацију у којој влада неке земље привремено суспендује редовно функционисање државе. Проглашава се онда када је угрожен опстанак државе или грађана, а најчешћи разлози за проглашење ванредног стања су елементарне непогоде или избијање масовних грађанских немира. Чланом 200 Устава Републике Србије је регулисана процедура за проглашење ванредног стања. 115
(10.2.е)
Нацонална картографија јача безбедност и одбрану
Из целокупног излагања безбедности и одбране (10. 1 и 10. 2), може се закључити да се формира и одржава читав низ картографских основа и картографисаних тематских војних и цивилних садржаја, које користе Војска, Муп и безбедоносне агенције Србије. Републички геодетски завод у националном смислу има значајну улогу у систематичном раду и консолидацији просторних података (НИГП), који треба да се стандардизују према одговарјућим критеријумима, док за одређене просторне податке, још не постоји модел, ни форма (надлежност, размера, порекло/ картографски извори/ премери, ауторство/ издаваштво/ власништво, штампана/електронска публикација и др.) Тренутно у НИГП-у највећи проблем није технолошко-геоинформатичке, већ правно-регулативне природе и то директно потиче из надлежности геоподатака и картографско-издавачког делокруга. Национална картографија и њени будући програми радова данас су кључни у картографско безбедоносном тј. у геополитичком превентивном смислу и он не може да се оствари у РГЗ-у на задовољавајући ниво (прво због затворености и структуралне замршености саме институције и картогрфско издавачке некомпатибилности), зато је неопходна Агенција за картографију која ће у тесној вези са циљем брзе, тачне и благовремене сервилности, бити стално у вези са Владом РС, њеним органима и ка безбедоносним структурама РС. Ово нарочито прописати у подзаконском акту будуће Агенције.
116
(11) КОМУНИКАЦИЈЕ И МЕДИЈИ
(11.1) Комуникације (11.1.а)
Увод у појам комуникације
Комуникација (лат. communicatio) представља чин преношења разумљиве информације. Комуникација захтева пошиљаоца, поруку и примаоца. Комуникација је важна активност коју чак и несвесно спроводимо у сваком тренутку нашег свакодневног живота. Често нисмо ни свесни да као индивидуе, комуницирамо са одређеном појавом или са више њих у исто време. Позициони и навигациони системи су модерни технолошки аспекти савремене комуникације којим се остварује просторна (корелација) веза на картографској основи и нас као субјеката. Данас се многе технолошке олакшице подразумевају, јер су постали природна активност у нашим дневним навикама у комуникацији.
117
(11.1.б)
Специфичност картографског комуницирања
Умеће комуницирања је наша најважнија компетенција која нам повећава шансе за успех како у професионалном тако и у личном животу. Знати како размењивати просторно разумљиве, тачне, потпуне и благовремене информације као и да будемо убедљиви и прихваћени у комуникацији постаје све пресудније и важније у информатичкој ери. Вештине вербалне комуникације су у: употреби језика на конвенционалан начин; појашњењу недоследности употребних речи; једноставности и директности порука; увежбаној дескрипцији и описивању; појашњеним идејама, дефиницијама, примерима, симбологијом, поређењима и контрастима; адекватној употреби понављања, репетиције и парафразирања, тј. понављање поруке, аналогних порука и значења другим речима; редоследу и приоритетима идеја и порука; употреби организационих помагала у разговору.
(11.1.в)
Просторна порука у картографији
Картографски национални програм радова омогућава да путем систематизованог знања и (комуникативних) вештина, путем планског осмишљавања већине друштвених потреба просторног информисања у Националној картографији, постави што јаснију и прецизнију комуникацију између људи, различитих типова просторне геоинформатичке јавности и друштвено-политичких просторних порука. У картографији је нарочито изражена просторна комуникација између онога који картографише просторну информацију и/или поруку (стручњака, надлежних органа, аутора, уредника, итд...), медија (штампане/ електронске карте на WEB-Мap порталима) и примаоца те просторне поруке. Међутим, за картографску делатност (и делокруг) која подразумева од премера и статистике, преко формирања картографских производа све до издаваштва и публиковања (штампане/електронске) карте, неопходне су додатне комуникацијске вештине које ће у наредним текстовима бити детаљније образлагане. 118
(11.1.г)
Кров картографске друштвене комуникације – Скуп око картографског националног програма радова
У самој картографској делатности долази до изражаја сложене вишенивоске и софистициране комуникације. Програм радова националне картографије је у ствари комуникација и однос са јавношћу буџетских трошкова и обавеза када се кроз представљање и истраживачко-развојним радовима струка бави изучавањем простора и њених информација и појава кроз медије, културу и комуникацију у језичком, историјском, геополитичком, културолошком и другом контексту и израдом и помоћи у изради картографских основа, подлога кроз све државне премере. Програм радова националне картографије треба да доноси Савет који треба да буде највиши орган Националне картографске институције. У том процесу, полазимо од концепта комуникације схваћене у најширем смислу као оног који артикулише смисао и значење и представља услов за креативност у доношењу одлука и покретачку производњу идеја, али и неопходну платформу политике образовања и побољшања квалитета живота појединца и заједнице. Комуникација у картографском пословном (корпоративном) смислу је изузетно тешка и понекад је немогуће остварива са клијентом или странком, без аналогија и упоредивости сличних картографских захтева и реализације претходно сличног производа или публикације. Поставка и решавања проблема крајњег издавачког картографског производа је интелектуални напор којег треба довести у раван пословне креативности као што су: преговарање са другим ПР, геоинформатичким и картографским стручњацима из других јавних делатности, надлежности и институција, коришћења сопственог премерашког, картографског, ауторског и уредничког искуства са укључењем искуства старијих колега (ментора, учитеља и познавалаца стања у премерашко/информатичко/издавачкој и медијској привреди и другим захтевима у друштву,) са којима радите и послујете. Користе се сви могући расположиви картографски извори у информатив119
ном смислу уз допуну просторне информације, где се и како се користе информациони ресурси који досада нису били доступни. Истраживање и аналитичко укрштање се обавља кроз опште и најшире подручје друштвене развојне области и процењује се (разлог и) сложеност недоступних информација и (ређе) подлога (картографских основа – чешће су то једноставне тачке од интереса) и степена (тополошке) сложености, конзистентности и прераде тих података, као и степен исправности и употребљивости у интеграцији просторних и атрибутивних података, дизајнерскографичке захтеваности и могућност примене ликовних елемената везаних за геоинформације или појаве. Прати се да ли је довољно контролисан динамички план, јер флексибилност у комуникацији, је вештина пословања и технолошких процеса која зна да створи проблем у пробијању рокова у међупроцесима и крајњој изради картографске основе или њене публикације. Пословање у картографији подразумева да поред текућих послова, вршимо сталну комуникацију, без одлагања, кад год захтева ситуација са административним, државним и јавним службама, медијима, туризму, политичким, финансијским, економским и другим привредним и културним друштавима и субјектима. Успостављати и одржавати чврст и квалитетан пословни однос захтева у комуникацији, првенствено класификацију да ли потенцијалног сарадничког субјекта укључити као „data“ прикупљач, прерађивач или као „data“ партнер.
(11.1.д)
Највиши орган Националне картографске институције – Национални картографски Савет
Савет је највиши орган Националне картографске институције. Национални картографски савет треба да доноси пословник, годишње програме картографских радова, акт којим ближе уређује поступак претходних и будућих картографских радова и комуникације усклађен са другим институцијама надлежних премера и картографске (обраде), производе и стандарде, усклађује финансијски план са другим институцијама утврђеним од интере120
са за безбедност, картографске подлоге и геополитику, утврђује завршни рачун, одлучује о спорним надлежностима геопросторних података и њиховог представљања, предлог извештаја о извршеним оценама премера и картографских производа и доноси годишњи извештај и посебне извештаје, као и друга акта Агенције и обавља друге послове утврђене Законом о Националној картографији и унутрашњим актима Агенције за картографију. Савет треба да буде колегијални орган са непарним бројем чланова (нпр. седам чланова) – председника, потпредседника и пет чланова. Председник Савета не треба да буде истовремено и директор Агенције за картографију. Савет треба да се бира са дугогодишњим привредним и управним искуством. Чланови Савета на основу књиге части и обавезујућег инегритета (пословника/правилника), не могу довести у питање независност при доношењу својих одлука, као ни независност Агенције за картографију.
(11.1.ђ)
Усмеравање Савета и Агенцијско спровођење реалне геостратегије
Да би Савет (11. 1. д) отклонио недоумице из тачке (11. 1. г) почетна управна функција за Владу РС јесте спровођење јасне и могуће политике геостратегије Агенције за картографију у реалном дефинисању картографског простора са позиционирањем Србије и смањењу преамбизиозних и предимензионираних циљева политичке географије на рачун повећања геополитикчих активности (2. а).
121
(11.2) Медији (11.2.а)
Увод у медије
Медији је термин који се користи да би се означиле оне структуре у друштву које постоје да би комуницирале са широм јавношћу. Термин медији се почео користити 1920-их година са проширењем присуства радија и новина које су те деценије почеле да достижу далеко већу јавност (на државним нивоима). Негативне конотације медија се везују углавном за стварајње културе друштвеног истомишљеништва у којима групе у друштву постају више подлежне медијским манипулацијама.
(11.2.б)
Медиј као средство менталног управљања
С обзиром на људску подложност (и хипнотичност) од стране медија, ефекат употребне вредности картографије утиче одбрамбено и лековито на рационални ум. Велика је потреба да рационални ум што боље схвати стварност контекста и појава и ту му помаже картографија. Што више добро обрађених и прерађених карата, имаћемо више свесних и реалних грађана. Лажне, застареле, извитоперене и карикатурне просторне информације и подаци лоше утичу на свест (уз поплаву фантастичних и нереалних пројеката), када се смањује отпор да се људима форматизује животни стил. Стални су покушаји да се кроз преносник програма тако пласира податак и информација, да сваки појединац почне да се колеба и понаша као тинејџер прикопчан на мобилне телефоне, педове и интернет. Отпор лажним информацијама, захте122
ва јак ментални и константан свесни отпор како би се осујетила инфантилизација људи, који су престали да читају књиге (нарочито оригиналну литературу) и запали у регресију способности критичког мишљења. Медијски рат се води на метафизичком плану. Иако је интернет отворио никада до сада могућности информисања, учења и прогресивног критичког размишљања, све више људи живи у симулакруму, у матриксу лажи све опаснијих мејнстрим медија. Постајући тако редукована, примитивна и ретко мислећа бића, све мање су оријентисани и у стању да усвајају оригинална знања, док су пријемчиви за клишеиран и укалупљен систем најнижих вредности, површних и ниских менталних енергија. За овакве људе први део књиге представља недостижност умне атлетике седмобоја, још када се појави руководство које нема ни знања ни осећаја ових просторних опасности и појава, тада се ствара клима за регрутовање корисних идиота путем „мишијих канала“ сложеног лавиринта за службовање корпорацијама. Пре њих долазе: Worl Bank, GTZ (GIZ), Astrium (Airbus Defence and Space), JICA, Statens Kartverk, Lantmateriet, и слични посетиоци презирући овакве људе у РГЗ-у (Бела Африка), али их истовремено обожавају у смислу једносмерно штетне и некомпетентне „сарадње“ (кооперативности).
(11.2.в)
Један пример две светске медијске личности које су свесрдно помагале ИГИС (показаће се да је то само бели шенген)
(11.2.в.1) О светској медијској личности бр 1: (11. 2. в. 1. 1) И тако, уместо добродошлице другачијим медијима (Кинески), Хилари Дајана Родман Клинтон (енг. Hillary Diane Rodhman Clinton) и други званичници САД-а, говоре о изгубљеном информационом рату. Уствари, то значи да губе информациони монопол који су имали. Хилари је Конгресу саопштила да Кина гради глобалну медијску мрежу на енглеском језику. Сваки 123
добронамеран globalist (заговорник демократије, људских права и слобода) би помислио како је то веома напредно и интересантно, јер ће нам ти други кроз мултикултуралност дати другачију перспективу, када добијамо информације које ће нам показати како се живи у Кини и другим местима, што свима нама треба за повећање критичности. (11. 2. в. 1. 2) Убрзо потом следи Либијски догађаји, а 20. Окт. 2011. убијају Моамера ел Гадафија, када Хилари Родман Клинтон парафразирајући „Veni, Vidi, Vici“ – „Дођох, видех, победих“, познату изреку Гаја Јулија Цезара, смејући се кокетно и од срца, у камеру CBS-а говори: „Дођосмо, видесмо, (он) погибе“. Након оваквог бизарног догађаја, (продаја демократије, људских права и слобода за нафту), а нарочито због јавног демонстрирања тако искрене социопатске и психопатске равнодушности (чак и Саркозија који је равнодушно пре пола године примио не мале паре од Гадафија) и радости над једним ратним злочином и убиством, неки критичари скренули су пажњу на паралелу о мађарској „крвавој грофици“ из Трансилваније 16. века. Љубомир Кљакић је овај чин исправно окарактерисао и назвао: „Дијаболички смех смрти“. (11. 2. в. 1. 3) Хилари Дајана Родман Клинтон о Владимиру Владимировичу Путину (Владимир Владимирович Путин) и Кримској (данас актуелној,) кризи у “Politico” објашњава да је ту несрећну изјаву цитирао новинар (у светским размерама непознатог) “Long Beach Press-Telegrama” и да је Клинтонова то рекла на скупу који је био затворен за јавност: “И Хитлер је говорио да етнички Немци немају одговарајући третман на местима попут Чехословачке, Румуније и других. ‘Морам да заштитим свој народ. ’ И ево како је ‘испало’ “, а односило се на Путина. (Танјуг – Фебруар. 2014.). Седам дана после Путин је дао налог да се крене у опсежна истраживања са скупим технолошким припремама у циљу освајања Северноморског акваторијума, а десетак дана после у израду Руске глобалне (Интернет) медијске мреже (као и Кина 2011. – види коментар SWS (3. в.) и импликације на формирање EAES (2. 1. в)) – Скуп око картографског националног програма радова, док је Russia Today неометано радила свој посао свуда по Свету, па и у САД-у. 124
(11.2.в.2) О светској медијској личности бр 2: (11. 2. в. 2. 1) Др. Бернар Кушнер (фр. Bernard Kouchner), по професији доктор и политичар (сетите се „Доктори без граница“ 70-тих и „Лекари света“ 80-тих) од 1999. године је био на месту шефа цивилне мисије Уједињених нација за Косово и Метохију, а на предлог генералног секретара Кофија Анана. Са ове дужности је сишао 21. јануара 2001. године. У периоду његовог ординирања на КиМ-у, нестало је на стотине Срба, док на „светском тржишту“ се појављују људски органи. Након избора Николе Саркозија за председника Француске 2007. године, постављен је на место министра спољних послова у влади Франсоа Фијона. (11. 2. в. 2. 2) Медијска свађа Др. Б. Кушнера са Дик Мартијем се одвијао преко Српских жртава и њихових органа. Др. Кушнер је из помешаног беса и пакости помогао снимање филма тако што је био руководилац и саветник („ваљда у специјалим хируршким ефектима“), а финансирано је новцем Шћипетара (тзв. Косовских Албанаца). Филм је глуп, сиров и дегутантан (неуметничко злонамеран), а премијерно је приказан 6. октобра 2010. г, само месец дана пре него што је известилац Савета Европе Дик Марти објавио извештај о «жутој кући», у којем оптужује « Дреничке групу « Хашима Тачија за трговину органима заробљених Срба и нелојалних Албанаца. Филм «У кавезу» траје 84 минута, а продуцирали су га „Bek films – med studija», „Kanal plus“ i „Sine sinema». Глумачка екипа (Ш-Продукције), броји тек 15 глумаца, међу којима осим Француза, има и пет „уметника“ са нашег поднебља: Саша Мијовић, Горан Костић, Игор Скреблин, Иван Франек и Филип Крхајац. Радња почиње «негде тамо у бившој Југославији», где у једној болници ради троје француских лекара. Они крећу пут Косова, али се губе у шуми, где их заробљавају Срби и одводе у «кућу кланицу», која ето баш подсећа на «жуту кућу» из Мартијевог извештаја. Троје Француза затворени су с једним Албанцем и девојчицом Аном. Тројица Срба истетовираних натписима «Бог чува Србе» иживљава се над заробљеним Албанцима и француским докторима, ваде им 125
органе и продају их. Филм се завршава бекством француске докторке и девојчице Ане и убиством Срба негативаца. (30. 07. 2011. – Пресс) (11. 2. в. 2. 3) 02. марта 2010. год, Министар спољних послова Француске Бернард Кушнер полемисао је са новинарима у Грачаници о наводној трговини органима отетих Срба. После разговора са директорком Дома здравља Радом Трајковић. У Грачаници новинари су Кушнера упитали о тврдњама породица отетих косовских Срба и да ли је и он учествовао у трговини органима њихових рођака. Кушнер се најпре насмејао на то питање („Дијаболчким смехом смрти“), «Да ли сте болесни...Немојте да верујете у све што се каже. Шта то значи да смо Рада и ја узимали лешеве да крадемо органе. », рекао је шеф француске дипломатије. На питање новинара какав је његов став о случају «жута кућа» где су, по тврдњама сведока, на северу Албаније отетим Србима узимани органи, Кушнер је одговорио (невино глупим изразом лица са) контрапитањем: «Шта је то жута кућа?». Даље, наставља докторски, али и театрално, као у сопственом филму У Кавезу са арогантном самоувереношћу: «Морате ићи да се контролишете. Они који то кажу су идиоти и убице», рекао је Кушнер (онако светски и дипломатски) у присуству Раде Трајковић. 02. Март 2010. год – Радио Телевизија Војводине
(11.2.в.3) Светска медијска личност бр1.и бр2.„помажу“ пројекат ИГИС (11. 2. в. 3. 1) Холанђани ни данас не праштају Србима. Ин тересантно је заузимање баш Хилари Дајана Родман Клинтон и баш,баш Бернарда Кушнера у поступку лобирања да ето Србија коначно и заслужно добије безвизни режим. Дакле, једноставно постоји препрека (у Холандији) која ће се превазићи уступцима Србије. Све земље ЕУ су се годинама одавно сагласиле да Србија коначно уђе у безвизну зону, међутим Холандија је годинама кочила процес. Кочила је из разлога што су имали домаћих унутрашњих проблема, пад сопствене владе и дестабилизацију власти 126
неколико година после када је Младић са својим трупама заузео Сребреницу, и када су се догодиле непријатне ствари. У Сребреници су Холанђани били „затечени“ (2. б) у мировној мисији и нису је спровели процедурално како треба из нама још непознатих разлога. Сви су знали на Западу и очекивали природно преливање рата из једног подручја у друго (између „Бљеска и Олује“). Наиме после притиска, изведеног „Олујом“ 01. Маја 1995. г, а пре извођења „Бљеска“ у Августу 1995. када је протерано преко 250,000 недокланих Срба из Хрватске, 19 јула 1995. г. између ова два догађаја, услед НАТО подршке и војног деловања Хрватске, одиграла се несрећна Сребреница (добар повод наставка рата против Срба) у којој Холанђани нису исправно вршили своју мисију (разлози ће се једном исказати, данас можемо само да нагађамо). У том периоду се догодило класично геополитичо преливање неконтролисаних снага, коју је Србија амортизовала прихватајући избегле Србе (2. б). Да је С. Милошевић зауставио избеглиштво у РСрпској, консолидовао снабдевање и закрпио редове РСК, Хрватска би трпела страховите ударе наоружаних крајишника из РСрпске, којима би једини био циљ да се врате из комшилука у своју земљу, а потом би Хрватска морала политички да преговара о уступцима и захтевима хрватских Срба. Овако, спроводећи избеглиштво на 400км, С. Милошевић је проглашен од САД-а за „фактор мира и стабилности, али и човека широке руке“ (, али само до 1998. г). У региону долази до промене у геополитичком и геостратешком смислу и наравно, дошло је до непланираног преливања становништва, војне силе, недовољне економије и рата, када је 14. Децембра 1995. у Дејтону направљен договор. (Види: Босна и Бантустан аналогија – Political Geography 18 (1999) 395–435, Apartheid cartography: the political anthropology and spatial еffects of international diplomacy in Bosnia, David Campbell) У Дејтону је са наше Србске стручне и картографске стране учествовао, тадашњи начелник Војно географског института (ВГИ), Др. Драган Марковић иначе мој дугогодишњи познаник и 127
пријатељ. Од 14. Децембра 1995. г. , Београд се више не брани ни у Книну, ни у Бања Луци, већ у Приштини, што ће се показати за три године са потпуним последицама и још једном геополитичком преливању. Међутим, да се вратимо на Холандију, њено вишегодишње кочење Србије да постане безвизна држава у чланицама ЕУ и како је текла реперкусија ове завршнице на ИГИС пројекат.
(11. 2. в. 3. 2.) ИГИС – Разлог пречице спајања Геокарте са РГЗ-ом. Први пут сам сазнао за пројекат ИГИС тек 2003. године, када је Божидар Ђелић био министар финансија, док сам учествовао у 13 припремних мисија пројекта Светске Банке. Божа је већ тада (унапред) „сачинио“ неформалне разговоре и договоре са Французима (иза затворених врата спавајући на теткином каучу), за које у то време није знао како да их реализује. Да бих предупредио невоље и лутања 2004. године сам био на разговору са Директором државног, привредног друштва „Геокарта“ д.о.о, Ненадом Миловановићем који није био заинтересован да узмемо овај наметнути систем са технологијом. Иако сам претходно већ водио најсложеније послове картографског развоја у „Геокарти“, познавајући застарелу структуру и производне снаге, сматрао сам да је крајње време дошло да обновимо одавно дотрајале картографске процесе и модернизујемо производе. Мој предлог је био узалудан, и оптерећујући за још пар година одлазећем директору пред пензију. Нисам ни стигао да презентујем систем 4-5 пута јефтинији, сличан ИГИС-у из области Картографије предлажући му за имплементацију овог подсистема у „Геокарти“. Четири године проводим као технички директор у фирми „ИнфоМап“-а, (власника Љубомира Јованића, који је радио у ВГИ-у,) када смо израђивали катастарске, топографске премере и картографске публикације. Након четири године покушаја имплементације у ВГИ-у, пројекат ИГИС – извођача и трансфера технологије ASTRIUM, није успео да прогура систем не из техничких, већ из правних разлога (Закон о одбрани и безбедности). Тај покушај и жеља наших пријатеља и стручњака у ВГИ је плаћена превеликом ценом познатог притиска и односа 128
ASTRIUM-ових корисних идиота у Србији и наше србске импровизације, када је дошло до смене неколико кључних људи ВГИ-а, између осталог и Начелника, који напушта ВГИ. Све то је пратило и погоршавало тешко технолошко и затегнуто стање са Израелским „ImageSаt International“, када је 4. Јуна 2005.године, генерал Првослав Давинић, (наводно на своју руку, без савета министара СЦГ,) склопио посао шестогодишњег закупа сателита „Eros A“ и „Eros B“ у вредности од 45мил.евра, који би покривао КИМ (после сам чуо, да технички није могла ни цела територија КИМ-а да се покрије!?) U Maju 2007. год., израелска фирма покреће тужбу против Србије. У посети загребачког „Геофотоа“ први пут сам видео НАТО карту (лиценцу), спремну за њихове компатибилне војне навигационе уређаје, а Марта 2009., међународни суд правде у Лондону доноси пресуду да Србија треба да обештети „ImageSаt International“ у износу од 37мил.евра. Свесни да ће бити проблема са плаћањем и беспарицом у Србији, преко чаршијских прича, закључује се да ционисти лобирају и ангажују агенте од утицаја да се бар за 27мил.евра, нешто обештети и нуде уместо сателита нешто мање од 20так хеликоптера (данас маја 2014.год., прихватљиви цинизам, усред поплава би био : „види стварно фали нам хеликоптера“)!?! У то време постављен сам за в.д. директора Привредног друштва за „Картографију“ д.о.о., како би се картографија подвела и операционализовала у РГЗ-у, због најављивано помпезног доласка ИГИС-а (који ће се показати као још један лагер технолошке опреме за прашину). Одмах потом, стиже ми понуда из DGI – Лондон, UK, да уђем у договоре као „Геокарта“ за израду карата по НАТО стандарду. Плате касне по 2 месеца, боримо се да фирма не падне у стечај пред само спајање у РГЗ, док ми по леђима скачу из РГЗ-а бирократски пацовчићи и пајаци.
(11. 2. в. 3. 2.) Никола Саркози и Борис Тадић. Собзиром да су сви горе поменути мукотрпни услови демократске странке и тзв. Србског руинираног структурализма остварени, могло је да се приступи „предспоразуму 129
за плаћање“ безвизног режима како би народ Србије путовао уздуж и попреко по целој диљој ЕУ. Председник Тадић је већ пар месеци сазнао да онај исти Директор РГЗ-а, Н. Тесла није био за ИГИС, али је и даље био за спајање са „Геокартом“, што је уствари транспоновао и себи у РГЗ-у, и мени проблем у нестабилној и финансијски климавој „Геокарти“. Уствари у том тренутку није било куд, а како је то требало да се изведе.? Србија ће платити Француској прескупу имплементацију ИГИС-а са још четири много већа потенцијална пројекта. Ево како је РТС, 27.Маја 2009.год. известио: Тадић је рекао да жели да са Француском успостави „стратешко партнерство“ какво је постојало пре Првог светског рата, „у златном добу“ када је Србија успостављала правни систем по узору на онај француски. (Иста ситуација и притисак на Србију је извршен после Берлинског конгреса 1878.г., када је Србија за своју независност добила услов да изгради пруге са два крака до Солуна и Инстнбула. 1880.г. кабинет Премијера Милана Пироћанца у Влади Краљевине Србије без претходног конкурса, тј. тендера, склопио је предуговор са француском компанијом „Генерална унија о железничкој концесији“. Износ француског зајма за 365 километара пруге био је феноменалан - данас би се мерио 20 милијарди долара... Тај је потез изазвао жучне расправе у Народној скупштини и јавности уопште. Опозиција је претила напуштањем седнице на којој ће се гласати о овом кредиту, али је у кључном моменту од тога одустала. Посланици опозиције остали су у скупштинским клупама и тако обезбедили кворум и усвајање одлуке о кредиту. Кад је две године касније „Генерална унија“ банкротирала, испоставило се да је реч о фантомској фирми без гаранта и капитала...Види: Највећа корупционашка афера, „Блиц“ – Момчило Петровић) “Фигаро” преноси да је Тадић успео да питање Косова пребаци са унутрашњег плана на искључиво правни терен. 130
“Француске компаније су идеалан партнер у областима као што су инфраструктура, (читај NSDI- тј. НИГП, уствари ИГИС) изградња метроа, енергетика, као и аутомобилска и електронска индустрија”, рекао је Тадић. (Наравно после потписивања ИГИС-а, хвала свевишњем, од ових осталих четири посла ни трага ни гласа) Према његовим речима Саркози је “више него заинтересован” да са групом француских привредника посети нашу земљу, што је био и закључак неформалног разговора двојице председника на скупу у Евијану, прошлог октобра. (октобра и новембра 2008, у РГЗ-у смо имали изузетно тешку мисију са IGN, IGN-International, SpotImage и Astrium-ом на челу конзорцијума са још неким мање битним француским фирмама, када сам нарочито напомињао: 1.) да морају и остале институције које су надлежне за просторне податке у Србији да приђу пројекту; 2.) КИМ мора да уђе у снимање (нису успели да убавце авиоснимање, али сам успео да их убедим у тада најбољи 1м пиксел, због дивље градње шћипетара на србским парцелама) и 3.) да се врши израда нове картографске регулативе и усклађивање прописа свих институција којима би се преко пројекта ИГИС, за њих вршио премер, картографска обрада или прерада просторних, тематских и других података) РТС даље преноси радосну вест – без нових услова за визну либерализацију Тадић и Саркози закључили су да не сме бити нових услова за потпуну либерализацију визног режима, јер је то једна од последњих санкција које су усмерене на грађане Србије као последица деведесетих година. “Добио сам апсолутно уверавање да ће Француска бити на страни Србије када је у питању либерализација визног режима. То је изузетно добра вест “, рекао је Тадић после састанка у Јелисејској палати и додао да ће о укидању виза разговарати и са другим европским лидерима, јер је укидање виза обећано грађанима Србије. 131
“Укидање виза је последња санкција која не погађа само државу, већ и грађане. Буквално ћу све учинити, као и министри, да дође до укидања виза, а Француска ће бити на нашој страни”, рекао је Тадић.
(11. 2. в. 3. 2.) Скупштина Републике Србије усваја француски кредит, тј. ИГИС – тзв. картографску институцију Србије. Да би се сва ова мука правно подвела под ратификацију народне власти и воље следећег месеца Скупштина РС доноси закон о прихватању француског кредита, а после након још месец дана усваја се Закон о државном премеру и катастру, где се Привредно друштво државног власнииштва „Геокарта“ д.о.о. спаја са РГЗом. У Септембру 2009.год., лекар протетичар, али још важније и Министар просторног планирања Оливер Дулић по ко зна који пут одлази у мрски Париз да заврши предуговор који се стално компликује и отима (највише због РГЗ-а и његовог руководства). Задатак добија од председника партије али и државе РС, Бориса Тадића, да води са собом у необичну мисију и свог пријатеља Ненада Теслу, Директора РГЗ-а. Оливер Дулић потписујући ко зна које и какве протоколе и позамашне предуговоре, није се ни надао да ће имати отворене проблеме са својим пријатељем Ненадом (иако је знао да му овај прави опструкцију и нервозу у вези ИГИС-а), који је некако једва ставио свој једини потпис на француском тлу у својству надлежног органа за картографију и НИГП. По чаршији се причало од стране „неких“ агената од утицаја, да су „француски преговарачи“ зауставили авион након укрцавања у ком су њих двојица седели чекајући узлетање, да би ето проверили да ли је тобож Директор РГЗ-а стварно користио свој уобичајени потпис или је нешто хтео да „збрза“ ! ? Свашта! Уз све „То“, ако је истина велика је срамота! После неког времена, за овај поступак су га бранили „неки“ помоћници корисних идиота, правдајући га да је он Директор РГЗ-а, потписао преду132
говор ИГИС, а ето после је Министар потписао уговор, који је неважећи, јер није потписао Н.Тесла, као представник надлежног органа ! ? Да ли се ту радило само о недораслом избегавању одговорности и мучном нечињењу или има још нечега ? ! Ако је то све истина, онда је све то било тако јадно и нехармонизовано, да нормалном и честитом човеку може припасти само мука у тој прекомерној недостојности, кукавичлуку, недозрелости и некомпетентности. Могу само мислити како су ова двојица (нарочито Н.Тесла) изазвали бес код Тадића, а што се тиче „дијаболичког смеха“ и „дијаболичког страха“, нека свако процењује самостално. У сваком случају предосетио сам велику дистопију, која је деликатном сингулараношћу вршила процес дерегулације и најављивала картографско гуљење функционалних слојева уз нарастајућу дисфункцију сиистема. Тада сам схватио да после ИГИС-а долази време другог картографског циклуса у инволуцији, размишљао сам да би за неколко година могло доћи до тоталне картографске деиндустријализације (уз незнатно повећање приватног сектора који заузимају празнине у публикацијама) и да наравно, треба сачекати повољно време (временску инволутивну дистанцу) за нов облик у скоку картографске институције. Некомпетенција се множила у области картографије, преко картографских карикатура, саветника, менаџера, па чак и скорозапосленог економског експерта (амбициозног картографа) за трошење и развлачење капацитета за картографију и њихових послушних бирокртских пацовчића. Занимљиво је да штеточине уопште немају осећај да су штеточине – то је концепт меке силе неолиберализма.
(11. 2. в. 3. 3.) Обрни окрени – исте фаце уличне мангупарије Да би тадашњи председник Србије Борис Тадић имао некакав резултат у односима са ЕУ, коначно потписан кредит у вредности од 16мил.евра (чија је стварна вредност неколико пута мања) са председником Француске Николом Саркозијем. Требало је послати веома убедљиве и утицајне људе у Холандију, омекшати Холанђане и наговорити Владу Холандије да прекине са блокадом 133
„белог шенгена“ за Србију. Али, то тек по спектакуларном потписивању које је уговорено 15.децембра 2009. у Паризу. Тамо је помпезно у свечаној сали, императорски и наполеонски, у присуству многих званица и перјаница, између осталог (како ми је речено, а верујем да јесте), био присутан у неком имагинарном ћошку неизбежни камелеонизовани Александер Петровић (због ког је плаћена висока цена у ВГИ) и надалеко познати отправник послова амбасаде, Павле Јанковић, бивши заменик министра одбране, бившег на далеко познатог Министра одбране генерала Првослава Давинића (Дружина Г17+). Неким случајем друштво се стално преплиће или је Свет баш намерно мали (у оваквом околностима глобализма којег некако ми сами фаталистички изазивамо). Могу само да замислим Србског амбасадора француске Душана Батаковића, врхунског историчара, дипломате и патриоте који је имао за нужно зло цео овај галиматијас како би се дипломатски бар нешто Србији скинуло са терета која је спољнополитички кубурила са скоро признатом независношћу Косова и офанзиви тог признавања и дефанзиви Вука Јеремића у Генералној скупштини УН. (Види како је изгледао позив мобилног телефона Х.Кисинџера и претња В.Јеремићу, који не може да започне скуштину УН, као председавајући о одлучивању законитости проглашења Косовске независности и неусклађености РСБ 1244, држећи га на телефону и опструишући га пуних 10мин.) И тако, док се лавови боре у Светској арени, неолиберални пацовчићи, корисни идиоти и економске убице, лижу крв и скупљају лешине и комадиће народног меса и територија, које за империју могу да врцају на све стране Света.
(11. 2. в. 3. 4.) Коначно безвизни режим – Велика победа Србске политике – Дипломатије без премца. После свих тих силних потписивања, путикања и муке бесконачних и још не довршених транзиција које сам овде поменуо тек можда неколико (да не бих уморио публицитет), коначно ступа на сцену двојац „дијаболичког смеха смрти“, (11. 2. в. 1), Хила134
ри Дајана Родман Клинтон (енг. Hillary Diane Rodham Clinton) и Др. Бернар Кушнер (фр. Bernard Kouchner). Њих двоје су 17. децембра 2009. године обавили шатл мисију, када је Хилари кренула из Вашингтона, а славни доктор (читај: „без граница“) из Париза, те су се 18. децембра срели са Холанђанима који су били тако лепо и брзо убеђени, да смо, већ 19. децембра 2009. год. заслужено и експресно добили „Бели шенген“, као земља која је испунила све захтеване стандарде. Ето народе један бенефит од придруживања и ССП-а. Изволте сад и путујте. И заиста, много се путовало, неки функционери нису ни излазили из авиона осим да у Београду промене торбе, веш и сезонску гардеробу.... све од 2010. до половине 2012. г. Пар дана после: 24. Децембара, стиже директива из Владе РС и надлежног министарства (од Оливера Дулића) о рационализацији државних службаника у РГЗ, при чему је требало да се отпусти 30%, од укупно више од 3500 стално и привремно запослених под уговором. Собзиром да од спајања привредног друштва „Геокарта“ д. о. о. у РГЗ-у није протекло ни 3 месеца, а да је директор РГЗ-а захтевао да се 66 људи не распореди већ само 16 у нацрту систематизације, изјавио сам на колегијуму да више немам шта да тражим или било шта радим (у друштву јадних и недостојних). Једино што сам могао је да чекам да ме смени мањи од мене за још мањег. Али, и то је трајало ... У међувремену, стижу за пар дана следеће вести (види доле), док смо имали побуну (класичан штрајк) у катастрским службама по целој територији Србије, због рационализације 30% државних службеника у РГЗ-у. Бивши запослени из „Геокарта“ д. о. о. су били збланути, док сам се ја срамотио због туђе недораслости и недостојности. Vesti on-line > 31. Decembar 2009. god. “Zasad će pogodnosti belog šengena da iskoriste samo potpredsednik Vlade Božidar Đelić i ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje Oliver Dulić. Đelić ide u Pariz na 135
dva-tri dana, gde će sa ćerkama da provede praznike, a Dulić na nekoliko dana vodi suprugu u Berlin. ” Браво! Живела демократија, људска права и слободе! Живела суперкласа и пантократори неолибералног империјализма који су нам све ове просперитетне лепоте донели, док домаће слуге све то дивно спроводе! Живела САД и ЕУ! Живела Србија и сви наши корисни идиоти! А сада када смо се тако лепо информисали, вратимо се на теорију и наше једноставне дефиниције које су много лакше од неслагања праксе и чињеница либералног фашизма са свим тим високим стандардима у демократији, људским правима и слободама. ***
(11.2.б)
Картографска основа као медијски концепт
Одлика мас-медија је да снажно утичу на формирање „масовног потрошачког друштва“, које је углавном у контрасту са самосталним одлучивањем. Добро прилагођена и растерећена картографска основа је темељ визуелног приказа навигације и позиционирања (смештања просторних информација и појава) између оног који нуди и оног који тражи или користи услугу или робу.
(11.2.в)
Комуникација као синоним
Појам комуникације у медијима има вишезначност. Један од устаљених израза у картографији се често користи као део картографске основе или дела тематског садржаја за линијску саобраћајну топологију (рангирана и повезана коридорна инфраструктура са станицама, чворовима и лукама: путеви, железнице, пловни путеви и ваздушни коридори). 136
(12) К адро в и и у др у же њ а (12.а)
Увод у мотиве
У картографији кадрови и удружења готово да не постоје. Нешто кадра је остало по институцијама, а доста њих је отишло у (превремено (не)оправдану) пензију или се преоријентисало услед бесконачних и мучних транзиција кроз које пролазимо. Југословенско, па онда тзв. Србско удружење картографа је било временски трептај на скали једног транзиционог еона. Морало је бити тако, јер је тако кажу „записано“ (или филозофски речено – не вољом, већ) мотивом.
(12.1) Кадрови (12.1.а)
Увод у појам и порекло кадра и људски ресурс
Појам (стручни) кадар је готово избачен из употребе и замењен је општим појмом људски ресурси који је много већи и шири скуп пословних, стручних, организационих, радних особа са њиховим личним (и/или лиценцираним) производним и управним потенцијалом. Неоговор и тоталитаризам у глобализму донео је нов популистички појам који није најсрећније преведен (као неодговорно, олако схваћен и пребрзо прихваћен појам), те је проузроковао погрешно схватање и мишљење. Да ли је криво случајно и/или намерно, је постмодернистички друштвени трик, где традиционално 137
неприхватљиво изражавање постаје временом прихватљиво прво у транзицији и кризама друштвених норми и понашања. У том другачијем мишљењу и схватању реалности, површним вршењем промене свести у људском уму, временом је деловала и руинирала транспонован појам Субјекат у објекат. Доказ свему је пуко, материјалистичко мерење број глава, руку и ногу којима се одређеним вештинама (техником) рада и пословања обављају процеси рада у некој организацији или привредном друштву. Људски ресурс је постао објекат (компонента) по зацртаном концепту корпоративне либералне револуције. Сви постајемо предмети на тржишту стручности, при чему је пожељно заборавити оригиналност јаства и душевност у корист испољавања ида, ега и суперега. Руиниран, осакаћен и вулгаран појам приликом превођења са енглеског (копирајући англосаксонски протестант/ате-изам), начинио је огромну штету или корист у зависности од угла посматрања са једне корпоративне стране и са друге традиционалистичке. Индивидуализмом (7. 1) лако постижете материјална добра трошећи акумулиран колективизам (7. 2) у систему вредности општег добра, питање је само колико имате снаге у осећајности за етику, естетику, хармонизацију и морал, да би ваш его то издржао. Уколико руинирате колективизам (социјални програм и социјални капитал) на рачун пар индивидуа (либерални фашизам), можете завршити у неповратној акцелераторској спирали тоталне материјалне парије и духовне беде. Геополитички гледано кроз Србију, исти резултат ћете добити ако обрнете и дате предност комунитаризму у односу на либертерство. Дакле, једино разумно што следи, јесте висока вештина процене акробатског балансирања у области поменуте политичке филозофије. Карте и картографија помажу схватању стварности политичке географије.
(12.1.б)
Регресија значења појма људски ресурс
Људски ресурси је појам чије се основно значење у економији и политичкој економији односи на радну снагу, један је од три фактора производње. У корпорацијама и обртничком бизни138
су, појам се односи на појединце у оквиру фирме и њихове резултате и способности, као и на део организације (кадровско организациона јединица) која се бави запошљавањем, отпуштањем, тренингом и другим пословима везаним за особље. Када је картографија упитању картографски, аутори, менаџери, инжењери / геоинформатичари, дизајнери, психолози и уредници се формално правно броје као људски ресурси у органу управе или привредном друштву, али они суштински припадају старом појму под називом кадар. „Древни и застарели“ појам (напуштен пре 20так година,) кадар у себи садржи идеолошку, културолошку, подстицајну, покретачку компоненту, еманципованих соларно-кинетичких принципа у свету идеја, али исто тако појам је контролисан супротностима и корективним антиподом везан за телурско-земни принцип у материјалистичком свету. Уколико је у картографској агенцији, заводу, управи или привредном јавном/приватном друштву, генерални менаџер „људски ресурс“, тада и аутори, уредници, дизајнери и други кадрови, временом полако постају „људски ресурси“ – пуки стручни извршиоци, и посрамљени полубогови огољени у титанске моћи. Такво нефлексибилно и укалупљено особље са својим ID бројем, заробљено и спутано личним и професионалним остварењима, духовно пропадају у ноћној мори туђе (обесмишљености) неидеологије, неинвентивности и некреативности. У крајњој фази обесмишљавања циља, од стране „врха људских ресурса“ (Top Managament) долази до спровођења и одрађивања већине послова за које се више не зна где је нестала сврха, а где се завршава употребна вредност картографских производа.
(12.1.в)
Кадровско одељење као евиденција људских ресурса
Међутим, у Републичком геодетском заводу, иако постоји кадровско одељење у ком се врши евиденција запослених, она се не води у сврху евиденције квалитета и побољшања квалитета стручњака, већ у циљу административног формалног квантите139
та (12. 1. б). Дакле, у таквом паушалном управљању и ринфузном сналажењу са кадровима, често долази до смене или нове поставке нижих руководилаца и старијих искусних стручњака услед недовољне информисаности и процене службеника, а одлуке кроз систематизацију се не доносе радно и процесно, већ по инерцији (претходне систематизације), партократије или плутократије (интересне и моћне групације). Да би се омогућио увид у уложена средства у организационе целине стручног потенцијала, неопходно је водити кроз евиденцију за сваког запосленог количину уложеног знања, кроз усавршавање (дошколовавање, хардвер и периферије, геодетски прибор и опрему, софтвер, организацију, број и сложеност пројеката и процеса, унутрашња и спољашња комуникативност идр...) и степен употребљивости тих улагања које исказују ти стручњаци (кроз организационе, стручне, креативне и пословне процесе рада). Без оваквих евиденција, пописа и оцена радних, стручних способности и пословности запослених у РГЗ-у, не могу се планирати будући кадрови тј. „тзв. људски ресурси“. Планирање и објава садашњих приправника и будућих кадрова је дуготрајан и скуп процес за шта су потребна системска културолошка, васпитна, образовна и меритократска начела (и ритуала), као што су доприноси, заслуге и праксе. (Види изјаву Березовског: „Зашто куповати компаније (корпорације, па чак и државе), када се може јефтиније купити њен менаџмент (управа или Влада).!“)
(12.1.г)
Један пример ненадокнадиве кадровске штете у картографији
Овде ћемо показати како је (некомпетенцијом и намерно нечињењем (11.2.в.3.2.)) срушен картографски концепт, само једном безначајном компонентом која је могла безболно да се отклони. Наиме, када сам урадио пројекцију систематизације, пре спајања привредног друштва за картографију „Геокарта“ д.о.о. у РГЗ, предвидео сам за долазећи ИГИС 23 нова (технолошка) радна места од укупно тадашњих 48. За превазилажење тог гапа, предложио сам 140
пре самог спајања да се стипендира пола због двогодишњих припрема, а пола да запослимо кроз Геокарту. Међутим то није било прихваћено од стране Директора РГЗ-а, што се показало после 5 година као погубно и субверзивно за цео ИГИС. Каснија напетост између Запослених са Уговорцима који су радили у ИГИСу је рушила концепт достојанства и картографске производње, што је и био циљ рањавања најосетљивије и најсофистицираније компоненте система – „људске ресурсе“. Постојала су радна места у које је уложено по појединцу (уговор о делу) чак и преко 20.000 Евра, да би ти Уговорци прешли на друго радно место или напустили послодавца без икакве накнаде. Наравно људе са несталним запослењем и неизвесношћу не можемо да кривимо. Једна важна ствар код Земаља под (меким, либералним фашизмомм и финансијском) окупацијом је то да некада нисте у могућности да бирате шта купујете (наметнуте технологије и прописе), али онда не отежавајте ситуацију себи и свима наоколо (не будите завидни на друге корисне идиоте), већ искористите средства и даљу производњу, вишак вредности и повећавајте БДП. (У супротном гледали су нас на почетку колико толико партнерски и донекле европски, да би нам потом увалили Инфотера систем, у стилу Беле Африке, који није друштвено и институционално интегрисан – делатност није правно регулисана у другим институцијама. Стручно и одговорно тврдим да је 80% ИГИС система непотребан, под условом да је РГЗ одржавао поље култура у КН, уз отварање нових поља у листу КН са уписима и забележбама о којима ће тек бити речи.)
(12.1.д) Вертикални мобинг Из свега горе поменутог долази до незадовољства међу запосленима, а потом до несвесног, опортуног, завидног и других несоцијалних понашања у колективу. Вертикални мобинг настаје када претпостављени злоставља једног подређеног радника, или једног по једног док не уништи целу групу (зато се још назива и босинг (енгл. “bossing”) или када једна група радника (подређених) злоставља претпостављеног (што се догађа у око 5% случајева). 141
(12.1.ђ)
Хоризонтални мобинг
Најчешће је присутан као појава шиканирања између радника на једнаком положају у хијерархијској организацији. Осећај угрожености једног или групе радника, љубомора и завист могу да подстакну жељу да се елиминише неки сарадник из колектива (доскорашњи пријатељ) поготову ако постоји услов да његова елиминација води напретку у каријери. Често жртва ове врсте мобинга може бити радник који се истиче по квалитету и привржености послу и радним задацима, већој плати и бројним наградама и похвалама. Хоризонтални мобинг је и кад читава група радника због унутрашњих проблема, напетости и љубоморе, изабере једног радника, жртву, на којој желе да докажу да су снажнији и способнији.
(12.1.е)
Гурање психозависних људи на руководећа места – постављање руководилаца од стране такође контролисаних управљача
Данашња психологија ретко кад говори о идеји демократије, слободама и људским правима. Ово тројство либерализма је изгледа превише застранило дерационализацијом у деонтолошком процесу под маском компликованих изговора о планетарном напретку. Нажалост постоји одавно инсталирана тенденција (у оквиру стратегије гурања у политику) болесних, социопатолошких и психосексуалнио зависних људи. Наравно, друштво које има менталне проблеме да раздвоји биолошке и сексуалне потребе од идеологије полако пада у пакао нагона и све јачих експресија. Ова завист нагона и експресија, изражава се кроз потребу све јачег доживљаја чула, која временом тупе, постају слаба, те се у тој спирали зависности тражи њихово појачање које често застрањује. Тако, од тзв. хомосексуалне идеологије у проширењу домена нагона, мејнстрим прозелитизам прелази на пропаганду јачег доживљаја, на педофилију (НАМБЛА), зоофилију да би на крају завршило на насиљу, садизма и мазохиз142
ма. У РГЗ-у, собзиром на велики број људи (тренутно око 3600), постоји хомосексуални лоби, међутим још увек траје фаза инкубације, јер се струка регрутује од провинцијалних стручњака, који се још увек традиционалистички васпитавају. Срећом, њихово традиционално васпитање, не дозвољава мешање идеологије са сексуалним потребама. Видећемо докле ће све то трајати, јер се споља врши охрабривање у егзибиционизму и парадирању онога што треба да буде иза затворених врата, што је одувек била и биће најстарија и најчуванија „ложа“ човека у љубавном и сексуалном стваралаштву. Иако код младих, запослених има превелик проценат невенчаних и материјално необезбеђених, условљених радним местом, ипак долази до колебања, чак и код психофизички стабилнијих особа, када старији неуротичари у тежњи за још већом моћи или њеном одржању врше притисак и преносе некарактерност на младе приправнике и стручњаке. Многима садржај архетипа ((4.),(4. 1) и (4. 5)) попусти у слепој и послушничкој линији од горе ка доле. Даље, по мом скромном и нестручном психолошком процењивању, док сам присуствовао колегијуму 2009 и 2010. г. , сматрам да 2/3 руководилаца не би прошао психолошки тест из 1980-тих год. , камоли данашњи тест са Запада (нарочито самодовољних скандинавских држава). Развој некарактерних особа у РГЗ-у је још увек у процесу као и у целом друштву. Криза се продубљава и поведите рачуна (без обзира на сопствено сексуално опредељење) да се не стављате ни на једну страну када неко покушава од чулности или било каквих физиолошко-сексуалних потреба да ствара политичку филозофију или идеологију.
143
(12.2) Удружења (12.2.а)
Појам удружења
Удружење је добровољна асоцијација особа које су повезане истим идејама и циљевима. У савременом друштву слобода удруживања је фундаментално људско право које омогућава задовољење различитих интереса, од еснафских, спортских, културних, забавних, рекреативних до политичких. Повезивање различитих удружења, обично оних која имају исте или сличне идеје и циљеве, остварује се на локалном, регионалном, националном и интернационалном плану (ICA – Icaco. org).
(12.2.б)
Неспојивост неких удружења са државном службом!?
Не би требало да чланство неког удружења буде у сукобу са било којим грађанином, осим ако та удружења нису непрофитабилна што их не чини удружење, већ привредно друштво. Управо док пишем овај текст формирана је Влада РС у којој је одлучено да се постави министарка чије министарство је надлежно над РГЗ-ом, а самим тим и картографским делокругом, која још увек држи своје замрзнуто чланство у трилатерали овог региона. Овако утицајна министарка сигурно би могла помоћи у функционалном повраћају Југословенско удружења картографа.
(12.2.в)
Групна мисаона форма (егрегор)
Литература за овакав ентитет нуди израз егрегор, која према неким изворима има корен у лат. Речи egregius за “истакнути” или “узвишен”, а према другима у грчкој речи εγρηγοροι (egrégoroi) 144
која означава чувара / стражара. Описује се као групна енергија или сила која може постати посебно снажна код група које су окупљене око истог циља. Постоје веровања да се групна енергија може створити свесном или несвесном намером. У ложама или удружењима егрегор постаје резервоар духовне моћи који може утицати (ритуалима) на чин (чињење, не чињење), саму ложу, групу или појединце. Егрегор може бити позитиван или негативан и карактерише га симбиоза са групом која га је створила иако може наставити егзистирати и дуго времена након што група нестане (види R. C. R.). Сматра се да корпорације, политичке странке, религије, групе за молитву, државе, клубови имају своје егрегоре. Када се каже да је “пројекат заживио” то би значило да је егрегор формиран и присутан (Бављење оваквом мисаоном формом излази се из оквира поступка ослобађања).
(12.2.г)
Кратка историја о удружењу картографа
У уводу је већ поменуто Југословенско удружење картографа (чији сам био члан) које је престало са радом и активностима пре више година. Занимљиво је да га неко као субјекат одржава живим, тако што редовно уплаћује обавезе у АПР. Требало би га поново покренути, јер за време рада овог Удружења, постојало је двадесетак картографских издавачких кућа, а у међувремену су се отворила и многа друга између (резултат регулативе у издаваштву) којих има све више међународних. Постоји доста међусобног анимозитета између картографских кућа у сукобу виђења неовлашћеног коришћења топографских и картографских основа и других картографских извора без сагласности надлежних институција, власника, издавача и аутора. Иако сам учествовао у изради регулативе Правилника о издавању картографских публикација, морам констатовати да није довољно подржана њена примена и да је у незнатној мери заживела картографско издавачка примена (На општу жалост, без обзира што се знају разлози и последице недржавотворности овог нечињења, неће се вршити излагање о не примењивању постојеће регулативе кроз диспози145
ције и санкције). Морам нагласити да поред многих картографско издавачких привредних друштава у Републици Србији који немају сагласности о подлогама, а користе их за своје публикације, постоји и мањи број картографских привредних друштава који имају лиценциране подлоге и/или картографске основе и/или сагласности за употребу од ВГИ, РГЗ-а или страних картографских кућа које производе или дистрибуирају векторске и/или растерске основе (и системе прикупљања података) као што је NAVteq Map, MDA, GeoEye и многи други.
146
(13) И нстит у ц ија (13.а) Институционално успостављање поретка Установа или Институција (од лат. instituere, у значењу: поставити, основати) је систем одвијања друштвених односа, тј. као стабилизован начин понашања у циљу остварења одређених друштвених циљева. Установе у друштво не уносе само стабилност, него ред и поредак, омогућавајући међусобни живот људи.
(13.б)
Темељи установа
Установе су темељ културе, цивилизације и залог њиховог постојање. У свакодневном говору често се појам установе блиско везује са појмом јавне службе. Закон о јавним службама РС одређује установу као посебан и по значају први облик организовања јавне службе, који обавља делатности и послове којима се обезбеђује остваривање права грађана, односно задовољавање потреба грађана и организација.
(13.в) Чување и следбеност Архив (лат. archivum, односно грч. archeion, установа владе) је колекција списа и докумената. Појам се може односити и на место где се ти списи и документи чувају. Архиви су сачињени од докумената створених за време живота неког органа, организације, управе и сл. Уопштено, архивска грађа се састоји од аката, 147
повеља, докумената и других материјала који су изабрани за перманентно или дугорочно чување.
(13.г)
Сврха јавних служби
Јавне службе су установе, предузећа и други облици организовања уређени законом који обављају делатности односно послове којима се обезбеђује остваривање права грађана односно задовољавање потреба грађана и других организација као и остваривање других законом утврђених интереса у одређеним областима. Јавна служба је организована делатност у државном или приватном власништву која служи за задовољење важних животних потреба шире социјалне заједнице. Основна функција јавних служби је да осигурају поуздан рад, разумне цене и услуге под равноправним условима за све клијенте. Јавне службе су заступљене у различитим областима с тим да се у оквиру јавних служби установе формирају за обављање послова у области обазовања, науке, културе, здравствене и социјалне заштите, а предузећа се оснивају за обављање послова предвиђених законом у области јавног информисања, ПТТ саобраћаја, енергетике, комуналија и других послова. У областима у којима су заступљене, јавне службе су те које треба да омогуће поузданост грађанима, али и разумне и повољне цене и услуге за све своје кориснике под једнаким условима.
148
(14) О р г аниза ц ија (14.а)
Увод у организације
Организације су формалне групе људи који имају један или више заједничких циљева и располажу одређеним средствима и ресурсима. Могу бити успостављене од стране државе, приватних лица или група грађана из чега, уз различите начине финансирања, потиче подела на три условно названа друштвена сектора – јавни, приватни и цивилно друштво. У смислу циља, организације се деле на оне са циљем да креирају одређене услуге и остваре профит (фабрике, пословне компаније, корпорације...), како би остваривале одређену функцију (власт, политика, интересне групе, синдикати, партије) и на организације које за циљ имају бригу о појединцима или прихватљив и пожељан утицај на промену људи и друштвене климе.
(14.б) Врсте дефиниција и упоредивост организације са другим значењима Поред тога што постоје различите дефиниције и одређења, организација се и различито схвата. Са аспекта економије, организација је акт организовања пословних активности, и активности које су у вези са пословањем. Теорија и пракса често имају дивергентне ставове, а и у пракси постоје контроверзе које отежавају њихово правилно схватање. Без обзира на лојалност и различитост у схватању, теорија организације је искристализовала неколико најзначајнијих схватања организације, и то: (14. в) би149
ологистичко схватање организације; (14. г) механистичко схватање организације; (14. д) практицистичко схватање организације; (14. ђ) бирократско схватање организације; (14. е) схватање организације као социјалног система; (14. ж) остала схватања организације; (14. з) схватање организације као науке, професије и вештине; (14. и) интегрално схватање организације.
(14.в)
Биологистичко или медицинско схватање организације
Настало је у оквиру власничке теорије организације са суштином схватања где се своди изједначавање организације на организме, при чему свака мања организациона јединица врши одређену функцију за вишу јединицу или за целину:
(14.г)
Механистичко схватање организације
Као и биологистичко, механицистичко схватање је настало у оквиру класичне теорије организације. Према овом схватању, организација се посматра као механизам, сложени апарат који се састоји од бројних склопова, подсклопова, резервних делова итд. Као што се однос између хардвера и софтвера у сложеном апарату успоставља по одређеним правилима, или однос између великог и малог зупчаника успоставља по одређеним пропорцијама, тако се и у организацији усклађују односи између делова и целине. Менаџер у организацији по механистичком схватању је сличан мотору у сложеном апарату, који не само да напаја, већ и покреће веће, а ови мање склопове и подсклопове, стварајући резултате, односно одређене ефекте. Присталице механистичког схватања, организацију схватају као деперсонализиран и отуђен апарат чије се предвиђање може не само стопроцентно предвидети, већ и његово функционисање поставити на најрационалнијој основи. Као што механизам функционише без трења, грешака, слабости итд. тако и организација по механистичком схватању мора функционисати на принципу аутомата. Организацију зато треба схватати као технички систем који елеминише субјективност и која је изнад људи. 150
(14.д)
Практицистичко схватање организације
Резултат практицистичког приступа потиче од људи који се баве операционализацијом организације. Присталице овог схватања, организацију доживљавају као нешто практично, искуствено и опипљиво. По њима у организацији има или би требало да има мало теорије. Теорија по практицистичком схватању је сувишна, јер привредна пракса се среће пре свега са непрестаним организовањем и реорганизовањем. Практицистичка организација се ослања на прошлост, своја искуства и искуства других.
(14.ђ)
Бирократско схватање организације
Као и претходна схватања организације су резултат крутог, деперсонализираног и формалистичког приступа организацији. Суштина бирократског посматрања организације се своди на то да је организација бирократска творевина у којој човек представља само један елемент који се мора понашати у складу са одрешеним правилима и прописима. Овде су прописане не само дужности и одговорности већ и понашања људи. Уместо да људи управљају прописима, овде прописи управљају људима, што доводи до култа прописа и бирократских ауторитета. Присталице бирократског схватања организације полазе од става да је организација рационална творевина у којој се респектују функције. Човек је увек у другом плану. Хијерархијско стратумирање је услов опстанка организације. Под тим се подразумева различит распоред власти на појединим нивоима, тако да се у врху хијерархијске пирамиде налази највише моћи и власти. Присталице бирократске организације полазе од тога да су људи по природи лењи и незаинтересовани и да се путем организације и принуде они морају принудити да раде у складу са одређеним правилима.
151
(14.е)
Социјално схватање организације
Социјално схватање као систем је новијег датума и резултат је све присутнијег социолошко-психолошког става у организацији. Према овом схватању, организацију чине пре свега људи и њихови међусобни односи, док се други елементи организације занемарују или стављају у други план. Под људима, подразумевамо психофизиолошка и социјална бића која имају своје потребе, жеље, мотиве, интересе и проблеме. Тежиште у социјалној организацији треба ставити на односе према људима, на придобијање људи за остварење циљева организације, на њихове формалне, али пре свега неформалне групе и дружења, на вођење људи уместо руковођења итд. Социјално схватање организације у савременој организацији све више добија на значају и задобија све већи број присталица. Социјализација организације се све више сматра као важан чинилац у успешности пословања и често представља услов ефикасног функционисања организације.
(14.ж)
Схватање организације као науке
У професији организације дуго је времена имала карактер вештине. Оне су се стицале на бази искуства у раду и преносила са једне на другу генерацију. Ово обележје организација је задржала све до појаве машинског рада, када се указује потреба за увођење бројних наука, као што су: математика, физика, хемија, економија, психологија. Машински рад је све више захтевао бројне прорачуне, методе и технике за усклађивање ресурса. Из наведених разлога, организација све више поприма карактеристике научне дисциплине. Она се све више бави истраживањем правила, принципа и законитости у остваривању оптималних пословних резултата. Организација као наука има свој предмет, метод и место у свету науке. Према томе, организација је наука, али у исто време и вештина. Такав закључак се намеће сам по себи, јер је било стручњака па и научника организације који су у бизнису пропали као што је било и људи скромних знања и могућности који су били практични у постизању успеха. 152
(14.з)
Остала схватања организације и основна схватања
Организација се може схватити и на друге начине, са мањим или већим интензитетом коришћења, као што су: помодарски, догматски, формалистички итд. Помодарско схватање организације произилази из помодарства, из одређеног тренда времена. Ово схватање не повећава успешност пословања, већ настоји да буде на »нивоу времена« у коме организација битише. Догматско схватање организације је присутно у религијским али и привредним организацијама. Под догмом се подразумева слепо веровање у одређену појаву у којој није дозвољено преиспитивати њену ваљаност. Уместо чињеница, доказа и резултата, догматско схватање полази од догме, ауторитета и прописа. Формалистичко схватање организације. Присталице овог схватања организације полазе од форме. За њих је битно коју и какву форму организација има, док је њена суштина у другом плану и небитна чињеница. Формализација и детаљно прописивање организације путем прописа, шема, инструкција, упутстава и осталих формалних инструментарија је главни правац акција менаџерског рада, док се њена ефикасност и ефективност ставља у други план.
(14.и).Интегрално схватање организације Може се констатовати да ни једно схватање организације није свеобухватно, односно целовито и да не одражава њену стварну суштину и све њене елементе. Организација представља интегралну и јединствену целину свих њених делова. Због тога је она и социјални, и технички систем, односно она представља целину људског и материјалног елемента. Сваки наведени елеменат има одређени значај и мора бити адекватно третиран у организацији. Данас је интегрално схватање организације доминирајуће и њега прихватају све више и присталице других схватања. У овом схватању доминирају два елемента, и то: (1) да је организација једна интегрисана целина и (2) да је организација процес. Интегрално схватање целине организације је 153
карактеристично по томе што свака организација има три основне карактеристике, и то: свака је састављена од људи, свака има одређене задатке, свака има одређену структуру која ограничава слободу делова, да би се повећала слобода целе организације. Друго значење организације је у томе што она чини процес организовања рада, људи и система. Интегрално схватање организације значи да је организација и наука, професија, али и вештина. Колико има једног, другог или трећег тешко је утврдити, али је чињеница да научни приступ у организовању има примат у односу на остале приступе. Организација је и теорија и пракса. Теорија уопштава практична решења и обликује будуће организационе форме. Пракса је основни верификатор теорије. Интегрално схватање организације је по свему судећи свеобухватно, целовито и најприхватљивије. Као интегрална целина, организација је социјални и технички систем, она је и наука и вештина, као што је у исто време и теорија и пракса.
(14.ј)
Министарства, органи управе и посебне организације
Организациони систем управе у једној земљи се означава изразом јавна управа. Чине је државни органи управе и управне организације, с једне стране, и недржавни субјекти и физичка лица, с друге стране. Државна управа, којој је обављање управних и стручних послова основна делатност, обухвата: органе управе и управне организације, а према Закону о државној управи (2005) и Закону о министарствима (2008) органи државне управе организовани су: министарства, органи управе у саставу министарства и посебне организације. Сви ови органи обављају следеће послове државне управе: учествовање у обликовању политике Владе, праћење стања, извршавање закона, других прописа и аката, инспекцијски надзор, старање о јавним службама, развојни послови, остали стручни послови. Министарство се образује за послове државне управе у једној или више међусобно повезаних области. Органи управе у саставу министарства образују се за инспекцијске послове који захтевају већу самос154
талност од сектора у министарству – то су управе, инспекторати и дирекције, док се посебне организације формирају за стручне и с њима повезане извршне послове веће самосталности од органа у саставу.
(14.к)
„Метеж Закона“ у издаваштву картографских публикација – неразумевање природе картографског делокруга у РГЗ-у
Републички геодетски завод је врста посебне организације где спадају секретаријати и заводи. У РГЗ-у постоји Сектор за топографију и картографију, при чему се картографија, већ 5 година (након припајања (2009. г.) привредног друштва „Геокарта“ д. о. о. ,основана од 1929. г.) покушава регулативом и процесима рада присилно подвести под топографску делатност. Међутим ти бирократски инертни планови, због сложене организационе, структуралне, кадровске, пословне, стручне, медијске, комерцијалне, издавачке и правне природе у картографској делатности, ометају поштовање далеко више законских аката од само једног (Закон о државном премеру и катастру) са којим се појединци у РГЗ-у до данас безуспешно, директивно и декларативно односе према картографској струци. Покушај да се једна специјализована делатност кроз Закон о државном премеру и катастру подведе у другу сличну област осим картографије, није усамљен случај у РС. Ова руинираност картографског друштва проистекло је (4. 5) огољеном економијом софистицираних привредних и друштвених слојева, када избијају друштвено мали, неодговорни и провицијални односи. Да не би смо предалеко отишли у образлагање сваког сегмента стања друштва и појединца, један од лоших индикатора је прави лавиринт у шуми проблема (гурања под тепих) у правном смислу, нарочито када су у питању метадата у вези разних (су)сагласности, (ко)ауторства, (су)власништва (су)издаваштва и осталих „су“ограничења у систему круте и неинвентивне државне управе (иначе технички добро осмишљеног) НИГП-а, што ће бити детаљније образложено. 155
(14.л) Чињенице картографског издаваштва у РГЗ-у Чињеница да је протекло одређено време и да РГЗ није успео да уподоби и абсорбује картографску делатност на организационо, производни и одржив начин и уколико је за 5 година дошло до пада картографског издавачког плана са 100% на процењених 20-30%, онда је заиста питање (уз консултовање приоритета) да ли је већ време да се у овој делатности нешто системски и државотворно усправи и подигне. (20-30% у односу на 100% из 2007, а 2009. када се Геокарта спојила са РГЗ-ом, мисли се на материјализацију и вредност штампаних картографских и других публикација, јер се продају ауторства и електронске публикације и подаци што у економском смислу јесте процена на око 40% у односу на 2009. г.)
(14.м)
Начела картографског националног интегритета
Ако смо размотрили претходно и садашње стање, искуства и облик конститутивности посебне организације РГЗ-а, видимо да се картографија као специфична и пословно осетљива делатност није „примила“ (заживела) у организационом, стручном, правном и издавачком смислу. Од државних службеника и других запослених се захтева да поштују етичка начела, правила понашања и професионалне стандарде утврђене картографском књигом части и то: интегритет, поштење, независност, геополитичка објективност и стручна картографска непристрасност, политичка неутралност, спречавање сукоба интереса, поверљивост информација, компетентност и професионално понашање. Такође, велика напомена је и руководећем кадру који не виде, самим тим не умеју да представе, образложе и дају на значају истинско место Националном картографском делокругу, који је на далеко већој дистанци од пуког и наративног катастарског службовања. Уколико се појави повољна политичка одлука, могуће је да ће се израдити нов (предлог) оснивачки акт, којим ће се устроји156
ти картографска делатност и делокруг у новој и будућој Агенцији за картографију. Картографски програм и Картографски издавачки план по процени неколицине компетентних стручњака, по најгрубљим цртама процене, могао би у првим годинама бити 65-70% буџетски / 30-35% тржишно, а за пет година да се развије и устали као у свакој држави чланици ЕУ која има картографску агенцију на 51%-49%. Наравно, доле су описане предрадње за прецизније процене.
(14.н)
Начела деловања државних службеника
У Закону о државним службеницима, члану 5 стоји: начела деловања државних службеника су: законитост, непристрасност и политичка неутралност. Када је картографски делокруг у питању у надлежном органу он је данас толико идеолошки и културолошки запуштен да нема смисла експлицитно излагати и стварати свађу у РГЗ-у, око ових горе поменута три тешко примењива начела. Свађу је увек изазивала партократска и плутократска опредељеност, док сам на колегијуму претходног руководства осетио недостојне елементе нижих меритократских начела. У сваком случају прво сам грађанин ове колико год несрећне земље Србије, па тек онда сам државни службеник такође РС, иако је било недостојних узурпаторско-олигархијских понуда на колегијуму да „РГЗ буде изнад Државе“ Србије тј. „Држава у држави“! ? Наравно, није ми било тешко да начиним одлуку шта је исправно.
(14.о)
Појачивачи реда и нереда
Радећи у институту „Михајло Пупин“, још у времену пре бомбардовања СРЈ од стране светског друштва организованих криминалаца (израз историчара за свевремене Римљане), подучили су ме на време за једну корисну америчку крилатицу, која гласи: „Рачунари су појачивачи, ако је у организацији ред, појачаће га, ако је у организацији неред, опет ће га појачати“. 157
(14.1) Стање привреде: премера и картографије (14.1.а)
Стање свих премера је интерфејс стања у ком се налази друштво
Стање премера у Републици Србији је у значајном проценту готово (неупотребљив и) застарео. Ово је оцена у свим постојећим надлежним институцијама премерашког делокруга, ако би смо истински тражили модерни друштвени концепт. Ево на пример, премери (земљишта – тако су се накада звали) у нашој геодетској струци и институцији су прошла кроз три делимично започета и недовршена циклуса. Грубо гледано, у питању су првобитни катастарски премери – устројни (у КЈ), други циклус би назвао обнављајуће премере земљишта (у ФНРЈ и СФРЈ), трећи циклус би назвао тоталитаристичким (у СРЈ) са транзиционистичко, експерименталним и дерегулационим премерима (у РС). Тоталитаризам у последњој деценији 20. века и транзиција у првих 15 година 21. века су убедљиво највише допринели дерегулацији струке, која је немилосрдно слој по слој дубински и темељно гулила друштвене све премерашке секторе, њихову субстанцу и индустрије, а потом и кадрове који су престали да одолевају, посустајући недаћама у опрхваним и блокираним националним корпусима.
(14.1.б)
Заобилажење „стварних“ институција помоћу поплаве „квази“ агенција
Такво је чињенично стање са премерима, а они службеници који га од исцепаних образаца, папира, планова и фолија формирају и после одржавају кроз базу КН и ДКП и све надолазеће некон158
зистентности знају најбоље колико смо савремени (14. о). Царево и службеничко одело крпимо и носимо онако какво имамо (, покрићемо се некако смоквиним листом и нећемо ићи голи) и/ или онако како можемо да импровизујемо. Поред старих и прастарих премера и њиховог одржавања, формирањем нових институција успостављају се нове делатности које су у више фазним и транзиционим кашњењима (притисци стандардизације ЕУ у промени и примени регулативе). Сви смо сведоци да се у претходној деценији формирао сијасет разних агенција, по неки секретаријат и завод и то све у јеку највеће деиндустријализације (праћено исхитреном приватизацијом, па тек онда реституцијом?, што је доводило до усложњавања већ компликованих имовинско правних односа, а не њиховом решавању). Ваљда је, свака довођена тзв. елита, (2001. -2012.) у поступку поверавања и преузимања власти, помислила да је тако некако најлакше у заобилажењу руинираних институција преко новофомираних агенција механизмима мејнстрима у функцији ММФ, СТО и СБ. Многи грађани не виде сврху постојања свих тих новорођених институција, међутим све оне су имале потпун погодак у геополитичком (2) и стратешком циљу, демисије постојећег србског нефлексибилног друштвеног поретка ((6. б), корпуса) и успостављању меког неолибералног (7. 1) концепта. Између свих осталих разлога, то је један од најбитнијих разлога деконструкције, а код запослених стручњака у РГЗ-у, није баш најјасније зашто НИГП има тако спору прођу у управном и друштвеном сектору просторних података. Постоји много разлога зашто имамо (тавореће друштвено стање) старих, проблематичних и недовршених премера (не мисли се само на катастар) и других неуредних просторних података. (Собзиром на актуелност одмах након поплаве, бујица, клизишта и ерозије, напоменућу један од деценијски неуспешних премера, а то је ерозија земљишта, коју сам покушао да доведем у функцију 2010-2011, на основу два премера и две карте које се међусобно методолошки, визуелно и извођачки (стручно) споре. Једна карта од ове две је условно („на принципу силе и мање стручне штете“) призната кроз Закон о во159
дама и уврштена је у ВИС (иако ни ту међу стручном јавности нема задовољења о минимуму консензуса). Наставак следи 2012. г. да обновим причу са господином В. Перовићем из Института за земљиште и господином Проф. др. Р. Ристићем са Шумарског факултета као матичног факултета у тој области. Матичност може да прође у научно истраживачкој причи, методологији и стручности уз игранку са неким донацијама, али у надлежности и привреди не може. Нажалост, не могу рећи око регулативе ништа, јер до тога нисмо ни стигли, али оно што би хитно морало да се уради јесте нова карта ерозије, по предложеној методи USLE, која би се израђивала из постојећих података топографског (енергија рељефа) и педолошког премера (можда допуњеног) уз примену сателитских снимака и њихових параметара NDVI / GLCV. Наравно, недостају тачни подаци културе из КН-а без којих се не може пропустити сложени математички модел у генерисању модерне ерозионе карте – неки процењују тачност у одржавању податка „култура“ у РГЗ-у да износи око 50% на територији РС) (На првој седници новооснованог Пољопривредног факултета, одржаној 19. маја 1920 године међу седморицом изабраних професора Факултета била су и двојица професора која се баве наукама о земљишту: др. Николај Васиљев, професор агрикултурне хемије и др. Александар Стебут, професор педологије, производње и селекције биља. Ови научници дали су велики допринос оснивању научног кадра у области наука о земљишту које су већ од првих деценија двадестог века утемељене на Пољопривредном факултету. Мало се зна да су потекли са руске академија наука ЛИСЕНКА, која је за време Стаљина претрпела одлив стручњака. Још мање се зна да је Александар Стебут дао стандарде и класификацију (чернозем, смоница, подзол идр.) израђујући прву европску педолошку карту Краљевине Југославије 1934. г. , а одлази у САД 1936, на позив америчких стручњака и института када први пут на новом континенту долази до нагле и огромне ерозије, појачаних ветрова и дезертификације тла услед модернизације 160
јаких и нових механизација потпомогнуто новијим климатским променама – топљење ледника. Упоређујући Римске записе и искуство у Картагини, када су римљани зелену северну приобалну Африку незнањем и антропогеном ерозијом претворили у пустињу, америчким политичарима и председнику САД је било једино решење да „узму“ из КЈ авангардног и педолошки револуционарног стручњака Александра Стебута) (Види: Премер шума у приватном власништву и интервју бившег министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Душана Петровиће у листу Danas.RS на адреси: http:// www.danas.rs/dodaci/biznis/posao_dobilo_vise_od_200_ sumarskih_inzenjera.27.html?news_id=236810 које су покренуте маја 2012.г., када сам лично добијао нереалне захтеве у припреми података од Министра, руководећих људи са Шумарског факултета преко директора РГЗ-а кроз пројекат ИГИС, поступком даљинске детекције !? Шумски премер чине стручно-технички поступци израде: 1.) шумских мерења у узорковању стабала (количине/прираста/сече/итд...) и 2.) катастарски подаци власника/корисника у 2.а) геометријском смислу (премер-одржавање/парцела-култура) и 2.б) прикупљање промене тих стварних права на непокретностима, ако говоримо о позитивном закону у две институције и две евиденције. Дакле, у питању је једино могућа реализација тесне и активне теренске и канцеларијске везе (излагањем података и) сарадње, а то су: Министарство/Управа за шуме/Србијашуме/Шумска газдинства и РГЗ/Катастарске службе и извођачи на прикупљању тих двају наизглед одвојених података, наравно уз помоћ података претходних премера и евиденција уз подршку свих технологија и подлога. На мој коментар надолазеће муке, 2011. г. пред сам премер: да само велики и посвећен рад централних и локалних институција у смислу управе и струке наших обеју струка, може стварно да допринесе некакав бољитак при чему 1мил.евра неће бити бачени и страћени, јесте идентичан став са којим се сложио Д. Јовић из Управе за шуме!) 161
(14.2) Финансијски оквир у економији перманентне кризе (14.2.а)
Стање недовршених реформи и започињање нових у сталној економској кризи –друштвена парализа и мека окупација
Све што међународне мултилатералне финансијске организације желе у макроекономском спровођењу (ММФ) и надзору, кроз структурне реформе (СБ – РГЗ), јесте невидљива и/или што прикривенија инфраструктура (без (7. 2)). Овакавим простим и послушничким спровођењем и успостављањем невидљиве (уско интересне) инфраструктуре (8. 1. г), путем јаких интересних групација, (без (6. а)) широм је отворен пут галопирајућем либералном фашизму. Наравно, да је таква концепција могућа тек уколико делујете на пропадљиве (4. 5) друштвене компоненте, ударајући субкултуром, прозелитизмом и преизраженим мејнстрим медијима (11. 2) на традиционалистички корпус (4. в), који држи колективни архетип (4) да се не распадне. Тзв. данашња држава која очајнички (у сваком (ре-избору власти) покушава да буде држава (8. 2. г) труди се да се отргне ропца од својих деценијско инструираних јавних служби (у садејству олиго/плуто/парто-кратије), који су оголили друштво суровим формализмом у најгрубљим методама у претходном периоду политике дерегулације (7. 2). Суштински наша држава (2. г) (олигархијска групација од 50так чланова – која увиђа тешко стање привреде и покушаваја легално да мало поврати снагу коју су и сами уништавали бахатошћу,) је несвесно препустила животни простор и сопствену привредничку сувереност у ресурсно и енергет162
ско замрзавање кроз деиндустријализацију (7. 1), путем малих, некомпетентних и недостојних корисних идиота у спрези са агентима од утицаја и економским убицама. Политичка елита више се и не опире правдањима да је (де)регулатива загађена шумом преписаних, замршених и прекомпонованих закона по налогу ЕУ ко!месара (најављујући другу гиљотину закона?!). После овако утабаних стаза, без консултација општег компетентно-стучног и народног интереса (4. 5), вешто склоњено и упаковано од погледа народа (јавности), тзв. реформе се успешно и циклично спроводе од стране интересних група (, са преко 110 Милијарди Е процењеном штетом од 85-90% страних, док су домаће интересне групе једва дохватиле скромних 10-15%, а које ће бити ускоро прогутане од ових иностраних, услед исцрпљујуће и дубоке рецесије – Зато смањите повике на домаће тајкуне, јер и њих полако губимо од стране иностраних, каже Бранко Павловић).
(14.2.б)
Картографија у мисији одбране ресурса од насртаја (корпоративног) империјализма
Видљива инфраструктура (8. 1) и њен привреднички потенцијал не може бити конкурентан у сиромашном обиму производње због наметнуте либерализације тржишта у флуктуирајућем курсу динара, муњевитим и шок обарања царинских стопа, препуштајући банкарско и финансијско тржиште страним банкама (70%). У оваквим условима тешко је остварити икакву значајнију производњу (да не помињем крајње неповољну ситуацију државе (8. 2. г) у односу на оптерећујућу спољну политику КиМ и ЕУ) а када се нешто уз велику муку енормних трошкова произведе, због (увозничко лобистичког) курса динара, не може готово ништа да се извезе (неисплативо). Лично мислим да је неолиберализам остварио више од успеха у Републици Србији, може се рећи да је доживео инволуцију, унапређујући и превазилазећи самог себе, увозећи исту ону робу, коју претходно извезе (пример јабука 20132014)!? Република Србија као заморчић са махнитом сервилношћу ка међународним заједницама, усавршава змију која халапљиво 163
и убрзано гута саму себе од репа до главе (20. д – је концепт гутања не само материје, већ и сопственог духовног корпуса). Оно што је видљиво у затварању радних места, јесте економска реалност манифестована привредном неизградњом и непроизводњом, при чему се остварују разни нивои и концепти прикривене транспарентности невидљивог склопа (симулакрум (1. г)) који делује веома успешно у својим привидностима. Такође се покушава на брзину спровести концепт поправке недовршених, неконзистентних и незапочетих премера у разним областима од педологије, гелогије, хидрогеологије, шумарства, водопривреде, катастра, инфраструктуре, водова, објеката, станишта, пољопривреде, животне средине и многих других да не помињемо више. Није чудо што је „Геоинститут“ као најважнија геостратешка тачка толико био пуштан да се исцрпљује, а све због минералног и хидрогеолошког пљачкашког плена социјалистичког лагера (израз корпоративне западне елите за државна предузећа са припадајућим природним ресурсима које користе). Пре нешто више од годину и по дана „Геоинститут“ коначно је постао Завод, 01.07.2012. г. када је основан под именом Геолошки завод Србије као посебна организација при Министарству, а настао је од Геолошког института Србије доо са 100% државним капиталом. Изгледа да су се тада завршила велика неолиберална империјална минеролошка и ресурсна планирања у Србији. Морам рећи да сам био срећан када је та одлука и званично објављена, без обзира на деценијско кашњење. Сиромашни, болесни и гладни (обећано Србима 1993.) се радују обилним отпацима са стола великих играча шаховске табле коју играју моћни, бесни и пребогати. (Интересантан је пример када сам у надлежном министарству преузимао геолошке карте за потребе пројеката ИГИС у области даљинске детекције (док су они безуспшно од нас потраживали ортофото из CARDS пројекта), тада сам од старих пријатеља (са којима сам радио геолошке и хидрогеолошке карте пре 20 год.,) сазнао да је RioTinto тражио и добио дозволу за испитивање пројекта Јадар (Јадерит / литијум-бор) на подручју где по нашим истражним (евиденцијом бушотина и) подацима није био еви164
дентиран, што је било и указано од службеника Министарства. Ипак су тражили дозволу и у испитивању су пронашли оно што су тражили на локацији на којој не да нису предпостављали, већ су тачно знали, а могли су знати на неколико начина: директно недозвољеним испитивањем и узорковањем (што је компликовано, видљиво и непрописно због опреме и дозволе) или индиректно ако им је био доступан одређени тип сензора (терестричког или) сателита (што је много једноставније и јефтиније) које је у то време имао само НАТО. Ово ме је подстакло да преиспитам ко су RioTinto, знајући случајно од пре пар година (данас 9 год) да су са водопривредом и Министарством енергетике (одељење за алтернативне изворе енергија) радили у циљу испитивања водних ресурса, акумулација, потенцијала рељефа и могућности израде (малих?) хидроелектрана?! Постоји списак тих фантастичних фирми (корпорација), којима су сва врата (тзв. Светских институција, тела и савеза) отворена за рад са послушничким Владама. То је била само кап која је требала да се претвори у водопад (срећом није), тада су радили готово са целом Владом (ресорима), док се данас примирено баве невладиним активностима и неформалним образовањем младих научних талената и будућих лидера и иноватора у Србији – наравно по њиховом донаторском и хуманом програму како га они виде.) (Њихов долазак (RioTinto) је заиста везан за истраживање борних минерала и прво истражно право су добили за простор Баљевца на Ибру. После 3 године истраживање без надокнаде (за то време нису мало потрошили), одједном заустављају радове и одустају. (Зашто?) Ту се поставља економско и оправдано питање: зашто су тако одједном одустали и брзо прешли са тог простора на истраживање северозападне Србије, за које су постојале геолошке индиције и предпоставке да постоје услови за развој формација које носе борне минерале? Могуће је да су јадарит „случајно“ извојили, али његово откриће није толико битно, колико резерве литијума које су нашли. У том случају радили су све по законској регулативи која је тада постојала, а за то истраживање су плаћали уредно све накнаде и таксе који је тај за165
кон прописивао. Колико знамо (а то је веома мало), радили су методом мреже бушотина по идејном пројекту, уз податке које су узимали из досадашњих радова на том подручју. По питању сензора, откривено лежиште је инпрегнационог типа, те још увек не знамо да ли постоје доступни сензори у цивилном сектору који би такво лежиште регистровали (и да ли би знали очитавати и тумачити те вредности). Геоинститут је радио геологију за њих и симптоматично је што се они нису ни једног тренутка бавили генезом начина појављивања лежишта, већ су искључиво радили геохемију којом су одређивали проценат орудњења, што није уобичајено, и што указује да су на неки нама непознат начин били сигурни да су на правом месту! Како? На то питање има одговор само RioTinto. Оверили су резерве и сада је остало само технички да уђу у посао експлоатације.) Уз све горе речено, натоварено на леђа све гладнијег народа и збуњених службеника бесконачних реформи, нејасних и замагљених задатака, постављамо исправно питање: како ћемо ми у премерашко-картографској струци све теме просторно премерити, евидентирати и конзистентно уписати, а потом просторно обрадити, прерадити и картографски приказати? Зашто је такво стање премера, је само мали делић излагајућих и тек додирних, али замршених тема и релација ове књиге? Наравно, цела „Ствар“ мирно лежи поред политичког успаваног змаја отелотворен легитимитетом власти у одлучивању и моменту када постоје шансе да се разложно, детаљно и веома јасно експлицитно сроче одговори и донесу мере које вас читаоце и именоване не би оставили равнодушним, што је нека друга тема и књига са другим циљем. (Али поред горе напоменутог, интересантан је још један пример, којег такође морам изложити, а то је када сам у надлежном министарству за заштиту животне средине у својству члана радне групе за усклађивање прописа покушавао да пренесем законске обавезе у области заштите животне средине са члановима радне групе из Министарства и Завода за заштиту природе (покрајински и републички) у РГЗ. У том смислу уписа забележби у КН, требало је већ 13% територије РС 166
(заштићена природна добра,) за сваку парцелу/део парцеле, на основу студије о заштити и донетим Владиним актом уписати ограничења на непокретности (класе: природно_добро/ степен заштите/ старатељ/ акт/...). Иако је овај Закон донет још 2006.г., обавеза РГЗ-а и даље стоји, када аутор овог текста мора признати да није био успешан и убедљив о значају и потреби животне средине у сопственој институцији по свим секторима, како би се ова најнеуређенија грана друштва бар мало довела у елементарне пристојне стандарде. Позивати се на свест, када је земља притиснута рецесијом, деиндустријализацијом и дерегулацијом је илузоран и бескористан посао неспособних и некорисних интелектуалаца (,чак и када ти неко добро намерно нуди скоро 1милијарду евра донација) који су данас гурнути у хиперпроизводњу: импровизоријума, мејн стрим агендама, дисфукционалним пројектима о људским правима и слободама кроз маскиране донације и повољне кредите. Наравно, трудио сам се да будем што краћи, конкретнији и што јаснији у предлозима радне групе на амандмане закона (којим је руководила изузетни стручњак С.Прокић) како бих што мање чинио штете на дерегулацији овог запостављеног и несхваћеног друштвеног сектора, где се сва права експоненцијално увећавају, док се извршавање обавеза логаритамски не извршавају и усложњавају (ефекат каматних стопа у смањењу БДП-а је директан и тако сразмерно пропорционалан у функцији експоненцијалног повећања нових права и логаритамски неспровођењу обавеза из тих прописаних права). Неуравнотеженост регулативе у њеној нереалности друштва, доводи до дисфункционалности диспозиција и санкција, које се опет преносе на већ, довољан неред у судовима – спрега интереса (страних-домаћих) инвеститора, законодавца и судова је пропаст републике и њених цивилизацијских достигнућа над којом лешинаре неолиберални летачи.) (Види: http://www.ekokuce.com/vesti/zanimljivosti/najveciekoloski-problem-u-srbiji-je-zagadenje-voda изјаву менаџера пројекта из области екологије делегације ЕУ у Србији Рајне167
ра Фројнда (Rainer Freund) и донацији од 700 мил.евра. На захтев Министарства, поводом овог пројекта и донације РС, да се РГЗ писмено одреди једном реченицом као орган надлежан за катастарско, топографске подлоге и (тематску) картографију, које је трајало готово цела два (словима: 2) месеца уз моје бурно и неефикасно протестовање по свим секторима РГЗ-а, уз огромну службеничку срамоту према сарадницима у Министарству и личну срамоту коју осећам према својим грађанима РС!!)
(14.2.в)
Без геостратегије нема Националне картографије и обрнуто
Геостратегија (2. г) је повезана са идејом контроле простора у политичком, безбедоносном, војном, цивилизацијском, демографском и информационом смислу. Ресурси су средства за досезање циља у геопoлитичкој перспективи државе. Дефиниција подразумева и заштиту природе како би развој био одржив (биодиверзитет, станишта и његова разноликост је животодавни ресурс – трудити се да остане обновљив, незагађен ГМО-ма, како и сами од себе и других спољних инвеститора не би постали угрожени). Показали смо да картографска делатност и њен темељ Национална картографија не може егзистирати без буџета и активне (гео)политике и њене стратегије. Такав буџет је сразмерно пропорционалан операционализованом геостратегијом (геополитика/геоекономија) и снагом друштва која ту геостратегију износи и спроводи. Уколико је слаба, нереална (нетачна, непрецизна и неинформисана, онда је), лоше и погрешно усмерена или можемо рећи уопште не постоји геостратегија (, у Влади РС као на пример у највећем картографском пројекту ИГИС у РГЗу – где су између осталих тематских премера, требала да се првенствено картирају: вода, ваздух, земља и клима (енергија), а потом станишта врста за потребе студија изводљивости заштите природе), тада пада и снага и политика целог друштва, а за њом долазе економски пад и дисекономски пораст, да би на крају осетили демографски пад уз драматично нарушавање здравља ста168
новништва. Зато, Агенција за картографију (развојно, стручно и регулаторно тело) уз формиран буџет за подршку картографског делокруга, има мисионарске и визионарске стручне основе у окосници деловања, а то је Владина стратегија, а под њом је геостратегија (стручни документ) (2. г) за операцонализацију Националне картографије са својим Националним картографским програмом радова. То је разлог зашто НИГП не може бити успоставњен независно од Националне картографије, остварујући само свој циљани инфраструктурни апарат (постајући ствар за себе, види (16. 2. 1. д)), јер је НИГП само структурална компонента, тј. део ширег националног инфраструктурног корпуса, који се тренутно налази без институционалног, стручног и регулаторног развоја, тј. идејног крова тог развоја. Чак и ако се усвоји и донесе Закон о НИГП-у до краја 2014. године, без обзира на часне намере (радне групе и руководилаца у РГЗ-у), то ће бити још један жалостан корак ка несвесном дерегулационом тренду и без јасно операционализованих акција и резултата.
(14.3) Правни оквир (14.3.а) Воља и политичка одлука Уколико Влада РС не жели да зна, неће или није самостална и суверена да донесе одлуку о изради што свеобухватније Стратегије за Националну картографију, тада не треба журити са доношењем акта о оснивању Агенције за картографију. Свакако не треба одустајати у промовисању мисије и визије, јер споља она неће доћи, осим у случају потпуне субјугације, када империја због сопствено управљачких разлога даје провинцији на коришћење њене картографске подлоге које је израдила за потребе владања том провинцијом. Како се отргнути? 169
(14.3.б)
Позив за компетенцију у изради нацрта интегритета
Колико знам да бројим, мислим да у Србији има једва три човека који би били у стању да поставе (основне регулаторне и нормативне) параметре и визионарске геополитичке темеље у оснивању Агенције за картографију (било који вид картографске управе) у клонулом геостратешком територијалном контексту званој Република Србија. Наравно да шире језгро чини 20так различитих стручњака и познавалаца стања премера и картографије, који су изјавили да им плата није најбитнија, ако постоји смислена мисија и визија. Без међусобног именовања, хвалисања или вређања, познате су свачије године искуства у којима је сваки искрени и набеђени картографски стручњак показао осећај и способност разумевања стварности, а према реалним могућностима односа премерашке и картографске струке. Након 5 година картографске делатности у РГЗ-у, показано и доказано је да РГЗ са својим замршеним структурализмом са чак 25 преамбициозна делокруга, (замислите француски IGN има 7 делокруга, дупло мање запослених, 8 пута већа површина), није могао да усмери акције ка успешним реформама са акцентом на картографски делокруг. Собзиром на запостављеност, уплашеност и незнањем шта са картографским пројектима, предметима и публикацијама, бирократске структуре су рефлексом страха и некомпетенцијом гушиле овај делокруг, а самим тим и ову производну делатност у РГЗ-у. Зато, би ваљало да будући функционер, тј. будући кандидати директора Агенције за картографију, прочитају неопходне делове ове књиге и да се обрате за помоћ у тумачењу, пре него што се крене у софистицирано и мукотрпно филигранско ткање и оснивање. Циљ је, да се заједно конструктивно и позитивно предупреде сви нарасли и усложњени проблеми антикартографије и њене досадашње и дубоке деконструкције, произведено површношћу и драмтичним незнањем. Уколико се ништа значајно и даље не би чинило, проблеми у овој уже стручној области рашће више у односу на општу кризу, зато - Дефинишимо на170
црт смерница одлука: правног оквира, надлежности, програма радова и финансија у Агенцији за картографију ! (Када говоримо о 25 надлежности у РГЗ-у, морамо да споменемо и фамозни делокруг Републичког геодетског завода, a сходно члану 10. став 1. тачка 14) Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 18/10) обухвата процену и вођење вредности непокретности. Чланом 149. Закона, процена вредности непокретности јесте утврђивање тржишне вредности непокретности уписаних у катастар непокретности. Тржишна вредност непокретности, у смислу овог закона је вредност одређена поступцима и методама масовне процене вредности непокретности. Масовна процена вредности непокретности обухвата: Генералну процену вредности непокретности, Моделирање група непокретности и Одређивање модела процене непокретности. Сада аутор пита (без обзира на велики значај истраживачког рада у овој области), како је могуће да се било који орган државне управе бави масовном проценом било чега. Замислите како би изгледало када би се РГЗ бавио масовном проценом површина парцела, објеката, култура и сл. Карикирано и шаљиво речено, дођете на шалтер катастарске службе и добијете процену своје парцеле у распону површине између 4 и 5 ари са објектом у распону процењене површине од 120 до 145m2 ?!? Ирационално и несхватљиво је бавити се сложеним моделима у мулти корелацијама БДП-ом, светском и домаћом кризом, тржишним флуктуацијама и банкарским ЕУ-рибор и другим каматама НБС, инфлацијом и проценама. На крају имате аномалија као што је на Сењаку једна стране улице 4000Е/m2, а друга 3000Е/m2, итд. Дакле (2), тржиште је онакво, како је неко спреман да плати, што представља склоп далеко више ирационалних него рационалних компоненти, када их је тешко подвести под правила адекватности модела. Ова данашња докона занимација (преурањена за наше скромне стандарде) је логична за инвентивни сектор у информатици, банкарству и 171
агенцијама за некретнине, чије процењивање је у директној сразмери профита. Даље, оно што пописује РГЗ у службама за КН су подаци о прометовању непокретности које утичу на модел процене вредности, што је надлежност Управе за приходе, док је остала количина информација енормно оптерећујућа и неекономична за редовно сервисирање СКН. Треба питати Шведске и Норвешке донаторе (и њихове пројектанте што долазе код нас по дневнице), зашто у једном улазу зграде од 15‑так станова, сами станари не дозвољавају да буде више од две фамилије пакистанаца, иранаца, индијаца, кинеза и др. – за њих тежак одговор јесте ова сурова реалност: зато што драстично пада цена непокретностима и по 100Е/m2 по прирасту азијске или имигрантске фамилије.)
(14.3.б)
Предрадње правног оквира
Пре него Влада РС донесе политичку одлуку и/или акт, неопходно ће бити израдити корпус документације (cartographic operantes corpus) од Оснивачког акта институције, Плана Националне картографије, Уклапање у националну стратегију, безбедност и одбрану, Годишњег, петогодишњег са пројекцијом и предикцијом на десетогодишњи картографски програм радова и издавачког плана, Буџетског и финансијског плана, Израде новог Закона, деоба надлежности и издвајање из старог Закона који регулишу делокруг и делатност, Предлози амандмана на измене и допуне многих законских и подзаконских аката, Преузимање и примопредаја надлежности, просторија, инвентара, опреме и средстава за рад, архивских података, картографских извора, подлога и основа, сагласности и остале неопходне документације за преузимање, као правна следбеница са пројектованим кадровима и запосленима и делом унутрашњег подзаконског акта о систематизацији и др.
172
(15) О б ез б е ђ и в а њ е начина финансира њ а и г енериса њ е пос л о в а у А г ен ц ији за карто г рафиј у (15.а)
Увод у Агенцију за картографију
Речено је већ да финансирање у новој картографској институцији мора постојати у неколико аспеката, а то су буџетско, услужно (међуинституционално) и тржишно (унутарње и спољашње, а то значи узети у обзир премерашку и картографско издавачку привреду која је у систему ПДВ-а, по важећим прописима). Према садашњем закону о јавним агенцијама у члану 1, став 1 образложено је у (15. б, в, г) на следећи начин:
(15.б)
Финансирање бр.1 – Стручни аспект агенције
Прво, основно, буџетско финансирање је окосница постојања и функционисања свих познатих страних и добро устројених картографских агенција. На самом почетку оснивања, буџетска потпора је посебно (у смислу естаблишмента и њене реперкусије учвршћивања) значајна, али и најсложенија. Влада РС, на основу усклађеног Програма радова националне картографије са осталим министарствима и органима, усвајала би и спроводила финансирање за опште потребе у области свих државних премера свих надлежних институција кроз операционализацију Националне картографије, за своје и за потребе својих органа и организација. 173
(15.в)
Финансирање бр.2 – Развојни аспект агенције
Други начин финансирања би биле посебне услуге којим би се прерађивали постојећи званични просторни подаци премера (15. б), картографске основе и производи у нов специфичан картографски производ, тестирање нових области премера и израда и помоћ у изради регулативе у свим областима државног премера и картографске обраде, такође за министарства и њихове органе, локалну самоуправу, јавна и друга државна предузећа и сл.
(15.г)
Финансирање бр.3 – Регулаторни аспект агенције
Трећи начин финансирања би био могућ да се релативно једноставно процесно обрађује и издавачки врши припрема од постојећих картографских извора, података, подлога и основа (финансирани из (15. б) и (15. в)) израђују и издају комерцијалне и најопштије корисничке топографске и картографске подлоге и публикације кроз таксе.
(15.д)
Односи понуде и тражње у картографији
Размена података и друштвено економски односи између купаца и продаваца картографских (електронских и штампаних) публикација успостављају се на тржишту, путем размене (15. г). Ова размена је једини економски доказ у валоризацији и евалуацији употребне вредности картографских производа и публикација. Картографско тржиште чине сви односи понуде и тражње који се успостављају ради размене картографских производа, публикација и услуга прераде података и производа у одређено време и на одређеном месту. Картографска понуда је количина одређене картографске полусировине, робе и врсте типа, која се у одређено време, на одређеном месту и по одређеној цени нуди купцима представних и просторних пода174
така и производа. Тражња је одређена количина новца којом се купује одређена врста робе. Национално тржиште роба и услуга Србије (НТРУС) је највећа интернет акција у којој се пописују све робе и услуге у Србији и повезују привредни субјекти са локалном управом (општине, градови и град Београд), месним заједницама, и другим регионима.
(15.ђ)
Картографски пословни циклуси – неоствариво у РГЗ-у.
Без производних снага и њене производње, нема производа, а самим тим ни корисника, ни купаца картографских производа и публикација, уствари нема тржишта (види мит и стварност да ли се тржишта сама формирају +). Ако нема издаваштва картографских публикација онда је обесмишљена картографска производња, ма колико добра и успешна била. Уколико нема купаца да нам потврде кроз валоризацију и евалуацију вредност, онда не постоји оцена у исказивању реалних (фиксних и варијабилних) трошкова, акумулације и вишка вредности. У суштини, то би значило следеће, ако не знамо колико вредимо на тржишту, тада се претварамо у бирократију којој је циљ ма каква производња и оправдање трошкова (, јер такво уношење енергије у систем није циклично и двосмерно, већ једносмерно и неповратно – потрошно и убитачно за БДП). Уколико бирократији укинете трошкове, државни орган прво закида свим њеним производним делатностима, јер бирократски рефлекс одбране увек је усмерен у непроизводњу. Економско образложење је више него просто, јер и када постоји покривање трошкова и остварење вишка вредности, зарада директно одлази у трезор, што дерогира принцип и мотив предузетности, а овај вољу у инвентивност. Дакле, у органима државне управе ако убаците производњу у систем, очекујте за неколико година пад производње, а у кризним ситуацијама елиминисање производње. На овај начин постепено долази до изговора и дерегулације кроз подзаконска акта, а после дерегулације наступа деиндустријализација и драстичан пад производње, а самим 175
тим и БДП-а. (данашњи дефицит је директно одраз горе поменутог са преко 1Милијарде Евра на годишњем нивоу, што ће ускоро произвести повећање дуга преко 22Милијарде Евра, са преко 65% БДП-а, а потом услед не сервисирања дугова банкрот и слом државе – Мањи БДП, мање плате или ако не смањиш плате клизиш сигурно у банкрот или повећај производњу што се РГЗ не може похвалити у картографији). Досада се још није појавио руководилац у РГЗ-у који је ово могао свеобухватно да разуме и устроји у области картографије, издавачког плана и њеног тржишта, осим неколицине у Сектору за картографију и Одељењу за финансије који идеолошки негирају производњу у РГЗ-у, на рачун изговора ефекта „о издавању података“. ПДВ је такође проблем у посебним државним органима са неиспричаном причом. Картографски економски циклуси нису бесконачни у својој експлоатацији, када долази крај циклуса ширег контекста (напуштање и испуштање рентног картографског капитала, најпогрешнијом политиком коју спроводи нека фирма или подстиче држава) (20. а), што је посебна тема (20. б), а како се успостављају нови цивилизацијски циклуси уз подршку геополитике и Националне картографије је нека друга књига када се схвати тек ова прва Картографски манифест.
(15.е)
Надградња и додата вредност у картографији
Инвестирањем у производњу геодетских и других врста подлога, картографских основа и публикација, њиховим даљим коришћењем, друштвени сектор за планирање, пројектовање и инвестирање додаје своју вредност (као тематски садржај објеката и релација) на те подлоге. Додата вредност и надградња иде преко израде просторног планирања и других планова и подлога, пројектовања и уређивања графичке и техничке документације, при чему се врши надградња и повећање вредности производа и производних снага у другим привредним областима. Те друге привредне области (инфраструктура, грађевинарство, услуге и индустрија), продајом роба и услуга стварају вишак вредности, 176
а од вишка вредности плаћају порезе на остварену добит, затварајући циклус тако да враћају у буџет више средстава, него што смо захватили за производњу оних почетних подлога премера, основа и публикација. То су једноставни (Кензијански мултипликаторски и акцелераторски) принципи који функционишу и код нас, ако смањимо непотребан одлив (неодговорно пропадање средстава) и корупцију (контролишемо интересне групе – инвеститоре, лихваре и бирократију заједно). Многи ће данашњи либерали рећи да је Фридман (Milton Friedman) далеко испред Кејнса (John Maynard Keynes) по доприносима на подручју теорије цена, инфлације и монетарне политике. Међутим, по мом скромном економском знању, процењујем да данас у Србији треба више Канзијански концепт јаке републике у јавним премерима, па тек када ојача република са својим институцијама, формирати картографска тржишта, а тек након тога треба контролисано развијати либерализам у тематским доменима картографске мисли и праксе. Уопштено речено, картографија се не може одвојено посматрати изузимајући остале компоненте геополитике и геоекономије. Политичком вољом и консензусом, уз спољнополитички договор треба елиминисати неолиберални концепт који троши републику, а која данас нема довољно развијену економију и стандарде за све друштвене секторе које захтевају либерализацију.
177
(16) Упра в ља њ е ор г аниза ц ијом и р у ко в о ђ е њ е радо в има (16.а)
Разлика у управљању и руковођењу
Пре него се спустимо у ниже структуре систематизације кроз производне процесе, треба разврстати и разумети појмове горњег наслова. Разлика између управљања, руковођења, командовања и извршавања су институционалног, структуралног и хијерархијског (вертикално-хоризонталног) карактера.
(16.1) Управљање (16.1.а)
Функционерски послови стручног управљања и управљање као фузија рационалне и уметничке категорије
Управљачки послови су послови управљања где функционер (субјекат, носилац радње) управља (има управљачко дејство), над повереном организацијом (објекат) у условима окружења (датом контексту). Дакле, функционер у Агенцији за картогра178
фију треба да оствари што већи и шири корелативни капацитет (Субјекат-објекат) за информатичко-мисаоне процесе у управљању стручном организацијом, средствима и стручним људима у задатом политичко-економског (6. б), стручног (15. б), развојног (15. в) и регулаторног (15. г) пословања у сагледавању и решавању (краткорочно-) дугорочних послова који се дешавају из прошлости, преко садашњости са интуицијом и предикцијом у што даљу будућност (прекогницију). Иако би се на први поглед учинило да су то неки државотворни, еснафски и културни супер бизнисмени, верујте ми, такви људи су у историји постојали, постоје и постојаће докле год је живо човечанство са свом својом (ирационалном и рационалном) хуманошћу. Интересанто ми је било посматрати на колегијуму мале и провинцијалне људе који су постали високи функционери и који су се петљали у дизајн, систематизацију сваког појединог радног места, стил сваког маила, предмета, па чак и коментара на који начин мајстор држи чекић и др. Уз претходно проживљено стручно, организационо и пословно искуство, Аутор није обрадио ову тему, јер постоји посебна (антрополошка) дисциплина изучавања, а део области можете (условно и делимично) пронаћи под називом уметност владања (ars regis). Мада је то дар максималне хармонизације уз услов минимума енергетског стања.
(16.1.б) Вагање циљева у управљању Поред свега горе изложеног у дефиницији, видимо број преовлађујућих ирационалних компоненти, при чему управљачи организације не треба да забораве на своје основне циљеве, људе, средства, управљачку и извршну функцију којима остварује своје циљеве, због чега је и дато поверење од Владе РС, тј. грађана. Вагати циљеве је такође више добар осећај и процена мисаоног процеса него прописано правило који могу бити општи, посебни и конкретни; стратегијски, оперативни и тактички; трајни, повремени и привремени; почетни крајњи и етапни; и др. Вагати циљеве без крајње идеолошке и цивилизацијске сврхе је бирократског, формално правног и краткорочног карактера. 179
(16.2) Руковођење (16.2.а)
Руковођење и менаџмент
Руковођење (или менаџмент) у свим пословима и организационим активностима је понашање окупљања људи у циљу постизања одређеног циља ефектним коришћењем доступних ресурса. То обухвата планирање, организовање, вођење, контролисање организације да се постигне одређени циљ. Мери се резултатима ефективности и ефикасности, а који су уствари мера остварења циља, посла, задатка и сл.
(16.2.б)
Менаџер као кадровска регресија
Сама реч менаџмент потиче од енглеске речи management која води корен од француско-енглеске речи ménage што у изворном значењу има смисао бити способан (кадар) учинити нешто, управљати нечим, те је најбоље превести као управљање или руковођење.
(16.2.в)
Менаџмент као техника и вештина
Менаџмент је данас посебна техничка дисциплина, мултидисциплинарног карактера, која се бави истраживањем проблема и изналажењем бољег начина руковођења пословима, подухватима и друштвеним системима. Ова дисциплина проучава део (поверених) управљања као сложени процес са низом потпроцеса, и као групу људи која управља процесима и системима, а такође проучава све појединачне проблеме у руковођењу и фе180
номене везане за ефикасно командовање и извршавање одређених задатака и послова. Овде се могу поставити многа питања, а то су: да ли се менаџмент уопште може сматрати научном дисциплином? На основу (Мега)тренда, може се констатовати да је, погрешан приступ схватања, који имају људи у нашој земљи, када доводе вештину менаџмента у директан сукоб са афирмисаним наукама и њиховим дисциплинама. Менаџер представља највише позиције људских ресурса.
(16.2.г) Абиленов парадокс “Руководиоци који се не потруде да донесу правилне одлуке, ризикују много више од слабог учинка. Ризикују углед своје организације “ Peter Drucker. Абиленов парадокс је парадокс у коме одређене околности „терају“ неку групу да делује против властите воље и то само зато што ниједан од њених чланова нема воље да се супростави том деловању. У великом систему, када у држави долази до велике дерегулације и деиндустријализације, све мање постоје људи (напуштајући колектив) који се супротстављају Абиленовом парадоксу. Уосталом, зар нисмо већ прошли кроз два болна картографска циклуса? („били, видели, врати смо се. “)
(16.2.д)
„Лига кадрова“ компетентних, храбрих и достојних.
У Агенцији за картографију, управљач би требао имати софистициране лидерске, компетентне и високе традиционалистичке одлике, док његови руководиоци (менаџери), морали би имати много јаче способности и осећаје него што су то извршни руководиоци колегијума РГЗ-а. Треба напоменути да главни уредник, дизајнер као и аутори, требало би да имају либертаријанске карактерне црте. Такво руководство са својом пословном, организационом и стручном компаративном и државотворном предности би морало бити далеко ширих аналитичко-психолошких избалансираних ((7. 1), (7. 2)) схватања од пуког, механицистичког и налогодавноспроводилачког карактера што јесте одлика једног данашњег би181
рократе и опортунисте устаљених менаџерских квота. Кадрови (11. 1) би морали бити стварани културолошко-привредним активностима чији раст (11. 2) би био усклађен са реалним растом опште друштвене картографске надградње (11. 2).
(16.2.1) Премер земљишта (катастарски, топографски и тематски) (16.2.1.а) Увод у област премера Видели смо у претходним излагањима, поставкама и дефиницијама како је премер у геодетској управи и њеној делатности инволуирао (5. 3. в) и шта се догађа са премерима у другим областима и надлежностима (14. 2. б), ван геодетске управе. Данашња геодетска управа под називом РГЗ има надлежност над катастарским и топографским премером и зачетком (регулативе) тематског премера (методом даљинске детекције) које је Аутор овог текста лично покренуо и руководио. Такође, Аутор је учествовао у изради регулативе у области картографског делокруга (картографски производи, сагласности издаваштва и публикације).
(16.2.1.б) Престарели премери у геодетскoj управи/заводу Тренутно, катастарски премери у РС обављају се путем комасације, углавном на подручјима Војводине (старог стереографског премера из Аустроугарске) и то по 2-3 катастарске општине у просеку на годишњем нивоу. За ~140 катастарских општина (у површини од ~370,000ха), оваква динамика је неприхватљива у 182
трајању од 50-70 година. (Пољо)привреда, инвестиције и улагања сваког становника на тим подручјима су успорена, укочена и увек под знаком имовинско правне несигурности и неизвесности добара на тим власничко несигурним непокретностима. Само службеници у таквим Службама за КН, у својим главама знају шта је на исцепаном катастарском плану, шта у бази КН, а шта заиста живи на терену. Сви знамо да су се комплетни катастарски премери Бих 1907.год. изведени за 4 године, а Србија је своје премере обавила за 8 година од 1928.год. На основу свог личног и привредничког искуства у радовима нових премера у Републици Српској на површини од 75,000ха, премери путем комасације могу многоструко да се технички убрзају, али не и у управним пословима приликом подршке геодетско извођачке привреде, наделе и излагања. Међутим није проблем само у старим премерима стереографске пројекције, већ је постојао проблем премера који су извршени кроз обнову и реамбулацију, а нису у свом времену заживели (пуштени у употребу). У периоду 1970тих и 80тих, било је доста неизложених катастарских општина. Струка у тадашњој Геодетској управи је ту била немоћна да се избори са правном струком која је порастом права и ограничења на грађанским правима и имовини стварала пат позиције претходног и новонасталог стања. Колико је битан катастарски премер, може се видети из реченице масона изузетне пропулзивности Хелге Онсруда који ми је упутио још 2003. Год. у првим мисијама Светске Банке: „...јасно одређена права на непокретностима, измириће комшије, смањити међусобне родне и наследне напетости око некретнина, када ће се заједничка енергија усмерити у виши друштвени и економски напредак....„ - Хелге је то назвао мисија мирење становништва.
(16.2.1.в) Један изложен проблем у поплави и премеру државне границе Да би се схватио значај премера државне границе, поменућемо један историјски, још не распетљан детаљ. Један од индикатора распада и черупања СФРЈ је имовинско правна недоследност 183
и нерешеност, која је пратила и појачавала несигурност и небезбедност. Када је штит идологије и доктрина одбране државе попустила под ударом либералне и корпоративне демисије и деконструкције светског поретка СФРЈ није остала пострани, већ се нашла посред пута. Нахушкане републичке елите су се саме утркивале и тражиле националне пукотине и незарасле ране које треба продубити и проширити, већ добро сломљеног и поткопаног републичког и националног односа. Наставак поменутих мултипликаторских последица су и републичке границе између тадашње СРХ-СРС и садашње РХ и РС, када је ауторов отац, излагао и подносио проблем на разматрање 1979. , 1981. и 1984. године, у Покрајинском и Републичком извршном већу. Овај захтев је чинио уз молбу, да није довољан политички договор (воља) да је „средина Дунава граница између Хрватске и Србије (Овај записник, наравно ако постоји ЦККПЈ о сагласности граница под хитно треба пронаћи из архива и бранити узрок њеног тадашњег нечињења и неспровођења на средину пловности Дунава, у циљу међународне арбитраже и спровођења међудржавне границе средином Дунава). Неодговорност тадашње Српске (и Хрватске) централизоване комунистичке елите је остало на некој разматраној скици, стенограму или формалној одлуци, без осећаја елементарне одговорности за спровођење кроз тадашње прописе и надлежне установе. Погледајте после 30так година, садашње последице аспирације и насртаја Р. Хрватске у згодној дестабилизацији Р. Србије. На крају (и/или почетку) свега, зар одлука о регулисању одбрамбеног насипа у циљу стабилног и брањеног тока реке Дунав (сетите се поплаве 1965. год, са штетом од 69,9 милијарди динара, и страховитим девалвационим ударом целе тадашње економски јаке Југославије са 750 на 1250 дин = 1US$,) није урађено на захтев извршног већа ФНРЈ (тадашње заједничке Владе и тадање НРХ и НРС, а касније СРХ и СРС) у сагласности са тадашњим општим интересом, процењеним ризицима и заустављању седмогодишњих штета од плављења Дунава на територији обеју Република. Зашто сада РХ политички кочи РС – зато што је ово део продужетка специјалног рата у ком ми морамо да се бранимо (10). Даље, осим многих штета у „неде184
финисању границе“, да поменем штете у струци и управи које су директно изазване кашњењима, при не издавању благовремене сагласности у поступку аерофотограметријског снимања у периоду 2006-2010 (CARDS program) и други пут за период (20112013) IGIS пројекат, постаје редовно уцењивачко тзв. „дунавско ЕУ партнерство РХ ка РС“. Када сам завршио овај текст обрадио сам наредних неколико поглавља, када је већ следеће недеље Србија проживљавала незапамћене бујице и поплаве у којима сам 1 дан и ноћ у превенцији делимично учествовао. Из тог разлога, у доњем тексту, морао сам проширити још неколико битних подтачки, јер израчунато је да поплаве и бујице чине штете и смртност колико и ратови.
(16.2.1.г) Стање: водопривреде, европског утицаја и просторних података Иако постоји Закон о водама и Закон о државном премеру и катастру, опет се сусрећемо са појмом дерегулације (Запамтите да су сви примери пројеката просторних података идентичне агенде – спровођење деконструкције је шаблон). Још једном подсетимо се том интересантном појавом, а то је да повећањем законских аката наметнутим спољним чиниоцима зарад краткорочних притисака, расте дерегулација (деструкција стратегије и геостратегије – геополитички основ независне политике). Наиме, Закон о водама (члан 148 из 2010. г.) је предвидео правилником о садржини и начину вођења водног информационог система (ВИС), методологији, структури, категоријaмa и нивоимa сакупљања података, кao и o садржини података о којима се обавештава јавност (донет 2011. г.). Све је то лепо и позитивно, међутим уколико законске обавезе и надлежности нису усклађене на релацији водопривреда-РГЗ (пошто нема копче, тј. Агенције за картографију) нема геостратегије, ни програма радова, а самим тим ланчано, ни НИГП-а, а ни картографије. Свака институција ради нешто по себи и за себе, али ефекат синергије не постоји, већ напротив енергија се расипа и поништава, те стога гледано геополитички имамо само штету или беззначајност 185
узлазне вредности у анализи и стручно-политичком доношењу одлука. Међутим поплаве су незгодне по брзини и штети, те недозвољавају бесконачне и исцрпљујуће састанке и политичка мудровања. Како систем захтева упрегнутост и затегнутост у јасним процедурама и мерама при ванредним ситуацијама у поплавама, 2009. г. , стигло нам је спасоносно стручно решење из Шпаније под називом „Eptisa“. Још један концепт неолибералне раље, који је имао исто досадни и понављајући алгоритам: Порески обвезници ЕУ плаћају порез, ЕУ донира, ЕУ фирма („Eptisa“) преузима на тендеру посао (cca 2мил Евра за ВИС и 2 милЕвра за Плавне зоне, газда је одмах пола покупио као профит, а да није ни започео извођење – исти случај „Evrogeomatika“ и „COWI“ за CARDS пројекат – Ортофото РС), наше водопривредне институције изсервисирају 20-30. годишње, прикупљене водопривредне податке, РГЗ изсервисира урађен: ДТМ, ортофото, топографију, ДКП и сл. Нешто мало „Eptisa“ снима Дунав и Саву, јер по ставци уговора треба мало додати свежих података, ангажују се многи консултанти са именом и презименом (нпр. Тоша Нинков, прерачуна висине ДТМ-а за потреба даљих стручних хидрауличких прорачуна и тд...). Лепо, али нажалост неистинито, па стим и неупотребљиво! Разултат рада је требао бити у облику прописа, стручних процедура и мера и нови подаци, а то су ВИС и плавне зоне. Данашња реалност је да је ВИС у стању бесконачног структурирања геоподатака као и наш НИГП, а до плавних зона које су предате и наплаћене од стране „Eptisa“ јавност још не виде производ. Биће да је производ, после ових силних поплава да нацртамо линију до првог спрата. Или је то нешто јако добро па не смемо да гледамо или Плавне зоне не смеју да изађу пред стручну водопривредну јавност. Нарочито сада када имамо емпирију па да упоредимо њихов модел. Биће да је ово друго, неолиберални стручни страх од критике стручних конзервативаца.
186
(16. 2. 1. г. 1) Институционална неспремност у поплавама из маја 2014. г. У сваком случају водопривреда као и све геоструке, које баратају са просторним подацима, релацијама, појавама и тематским моделима које користе те појаве и релације, има дубоких финансијских и стручних неразумевања од Владе РС. Шта смо ми могли из РГЗ-а, да помогнемо у водопривреди, рекао бих, исто и потпуно идентично као и за све друге поменуте струке (да збијемо редове у насртају неолибералног деконструкта под ешалоном његове дерегулације и деиндустријализације Србије). Конкретно, било је неопходно простудирати: законске и подзаконске акте, моделе, сагледати производне снаге и ускладити катастарске и картографске активности РГЗ-а (или нове Агенције за картографију) заједнички са водопривредним институцијама. Тако нпр. Једноставно из њиховог и нашег закона требало би извршити проширење података КН, али претходно провести катастарске парцеле, све оне што имају промене од нове регулације речних токова. Замало па нов премер, јер многе обнове премера нису изложене нити су заживеле (неопходност сагледавања претходног стања премера и израде пројекта). Данас, кроз корито Мораве у катастру стоје приватне обрадиве парцеле. Прво и основно, за које сам се залагао већ дужи низ година је премер, евиднтирање и упис у забележбу КН-а: / Водно земљиште / Плавно земљиште / Зоне / Ерозиона подручја / Клизишта, идр. Наравно уз помоћ геолошких, водопривредних, шумских и пољопривредно-земљишних (педолошких) институција, њихових просторних података у циљу стручних и управних радњи. У оваквом (евидентираном) информационом систему, неће бити тешко убацити анализу моделовања поплава и бујица у прорачун или при управљању водама са извештајем о процењеним штетама, ширине појаса штета, 10метарских, 50 метарских, и др., хидрауличких прорачуна и имовине која се нашла под тим површинама и параметрима модела. Такође треба напоменути да плавна подручја, нарочито плански „плавни џепови“, треба ускладити са (пољо)привредном производњом уз упис у 187
лист КН са забележбом о ограничењима за коришћење и изричиту забрану давања дозволе за градњу. Наравно да све те радње треба плански и урбанистички подвести и ускладити. Можда Вам се чини компликованим, али није. Верујте да постоје људи у Србији који би све то увезали са лакоћом и изнели и струку и управу са домаћим знањем у корист општег интереса, при чему би појединачни интереси били на једноставан и законит начин искључени (, односно спровести сва права и ограничења на к.п. које су настале новом регулацијом речних токова). Једно неугодно питање, док сам био у Обреновцу после поплаве у комисији за попис штета: одакле сателитски снимци „AirBus & Deffence“ (бивши Астриум) подручја града, где је корисник тих подлога општина Обреновац?? Ко је дистрибутер? Одговор, онај исти агент од утицаја (11.2.в.3.3.) који је наговорио Дулића и Тадића да потпишу ИГИС пројекат у вредности од 16мил.евра, а којег Ивица Дачић није хтео да прими у кабинет.
(16.2.1.д) „Сваки“ просторни податак премера искористити, прерадити и уврстити га у што шири спектар картографских основа и публикација У сваком случају, видели смо како је настала деконструкција у спојеној Геодетској управи и 12 геодетских друштвених премерашких предузећа. Иако спојени у једно, тј. садашњу посебну организацију под називом РГЗ, где је требало да дође до конструкције и синергије, а дошло је управо до супротне манифестације и поништења стручне енергије из више неспојивих, у један функционално непроизводан склоп, који је водио друштво у акцелераторску јавну потрошњу и дерегулацију у циљу задовољења интересних групација. Та дерегулација се кретала од дерогирања сопствених норми и надлежности у широкој области премера земљишта, а потом упадом и насртајем ка туђој струци које су фазно транзиционо касниле, да би све заједно произвело деиндустријализацију просторних података (у виду наглог смањења производње података и подлога премера). Нпр.овај пад у по188
словима израде премера непокретности се очитавао друштвеним индикаторима, да би се после петнаестак година делокруг кроз врсту премера враћао у истој надлежности кроз проширење (уствари враћање) на топографију, а спајањем привредног друштва „Геокарта“ д.о.о. и кредитираног система ИГИС добијамо ново проширење топографског и тематског премера, са акцентом на тематску, картографску и издавачку делатност. Дакле опет „имамо“ некакв „премер земљишта“, као и пре 50.г., додуше технолошки модернијих замисли и жеља протоком времена. Историјски циклус се још једном завршио, али без апокатастазе (20.а ) и есхатолошког значења (20.б). Чему онда толико дуг временски циклус у бежању и блуду према себи и својој струци, питања су васпитног (9) и традиционалистичког (4) схватања, а много мање политичког и стручног? Некада су биле раздвојене Геодетска управа и разврстане специјализоване фирме за основне геодетске радове; комасацију и обнову премера; авиоснимање; изрде топографске ОДК; Завод за картографију; инжењерску геодезију и сл. Како ствари стоје, биће неопходно поновно разматрање сличног оснивачког концепта, али прилагођено садашњем државном уређењу. Накадашњи систем вредности се држао идеологије (6.) која је имала своју метафизичку снагу устројства свих органа који су расли из природне потребе тадашњег друштва, а без којих тешко ће бити могуће поставити као област у привреди претходних премера и картографије. Без овог јаког упоришта није могла бити постављена струка као „сама по себи“, („већ за себе„,) (Сартрова корелација (8.а) ) па сходно томе тешко ће бити могуће реализовати поставку у будућности уколико немамо друштвени сврсисходни компатибилни оквир са исправним осећајем за критику, њену мисао, самокорекцију (интроспективу) и еволуцију (са евалуацијом и валоризацијом вредности). Дакле, неминовно је раздвајање описане надлежности, делокруга и делатности по оснивању нових органа и евентуално (државних) привредних друштава. Наравно, уколико би дошло до политичке одлуке о раздвајању органа и привредних друштава, важећи Закон о државном премеру и катастру би морао да се подели по надлежности и делокругу у катастарски и картографски. 189
(16.2.1.ђ) И буџетски и тржишно (додуше индиректно преко издавачких привредних друштава) Ако би прихватили претходни текст као концепцију исправног са што адекватнијом проценом, следећа разумна мера би била у раздвајању РГЗ-а у Агенцију за катастар и Агенцију за Картографију. Незнатно нижи облик од агенције, били би државни органи: Завод за катастар и Завод за картографију, стим што би посебни орган за катастар морао бити 100% буџетска институција, а институција за картографију би морала бити у почетку финансирана бар 70% буџетски и 30% тржишно, са пројектованим и изводљивим бизнис планом при чему би за 5 година, пројекција могла да се пренесе на 50%-50%, као свака друга картографска институција у ЕУ.
(16.2.2)
Картографија у производњи и издаваштву
(16.2.2.а) Картографија у РГЗ-у Досадашњи покушаји да се у РГЗ-у, формира и устроји картографски делокруг, произвели су делимичан успех. Међутим, мера успеха је неадекватна ако делокруг није испраћен у реализацији до краја. Недовршеност делокруга је одгоре изражена више у правној, а мање у финансијској недоследности (15.ђ). Ова недоследност и нечињење је одраз не примењивања закона и подзаконских аката када су у питању картографска ауторства, уредништва, сагласности, издаваштва, и др. што чини правни оквир ове специфичне делатности унутар мањег скупа картографског делокруга (Постоје системски разлози да неко не помисли да је у питању тотална самовоља или неодговорност). Услед ове недоследности као примарне кочнице, дошло је до пада производње картографских производа и публикација у РГЗ-у, док се прилив појачао у другим (приватним) издавачким 190
кућама. Наравно да огромна већина картографских издања до данас нису испраћена сагласностима за публиковање које морају (бар пише у регулативи) да се прибаве из РГЗ-а. Због не прибављања сагласности привредних друштава од надлежне институције (РГЗ-а) долази до публиковања незаконито стечених картографских извора, основа, па чак и готово безобразно копираних публикација. Трећа, али мање битна компонента пада производње публикација су трошкови и добит у систему без ПДВ-а, где РГЗ-у није у интересу да одштампа ново издање атласа нпр. у 5000 примерака, већ у 500, јер сав приход одлази у трезор. (Немотивисаност - нема више посебног рачуна којим су се наплаћивале накнаде за издавање података.) Дакле, ако РГЗ хоће да смањи трошкове, треба да смањи тираж. Да би смањили тираж, треба смањити производњу, а да би смањили производњу треба смањити радна места која су систематизована у пословима картографских публикација, остаје да се изврши прерасподела запослених, и чекати природни морталитет организационе јединице, када систем лагано и временом постаје коначно довољно нефункционалан и обесмишљен. Време тада постаје проблем. У таквим околностима, када све постане несврсисходно и нефункционално, онда наступа бирократски одговор под изговором демонтаже система те организационе јединице. У сваком случају од 2009. год. са обртом од 130мил.динара у картографској штампарско-издавачкој делатности, обрт средстава је за 2013.године, пао пројектовањем на процењених 40мил.динара, што износи око 30%, без ставке прихода продаје ауторства. Остаје да се види какво ће реализовано стање бити за 2014.годину. Оно што бирократији стално треба напомињати јесте следећи осећај: Смањењем индустријске производње, смањује се БДП, драстичним смањењем БДП-а долази до смањења плата и повећања задужења. (У нашем случају картографске публикације које дају друштвену додату вредност у РГЗ-у су смањене, док је повећана производња картографских производа које немају економску потребу (нису значајне публикације), те не очекујте веће, него мање плате због смањења БДП-а и повећања јавног дуга !!) 191
(16.2.2.б) Две неодрживости Националне картографије – 100% државно власништво или 100% самофинансирање Сагледали смо како је претходни Завод за картографију био препуштен самом себи од модела Завода, преко друштвеног самоуправљања до државног привредног друштва д.о.о. са 100% државног власништва и статусом самофинансирајућег, што је произвело низ произвољности и свакојаком привредном и самодоховном сналажењу. Сада са временске дистанце од пет година сагледавамо дату шансу РГЗ-а у картографско-националном смислу, па је могуће анализирати затечено и пресечно стање. Како је било и какво јесте тренутно стање је увод Аутора, у пројекцију какву би функцију требало да има једна усклађена Картографска агенција. Ако пођемо од захтева Владе РС, друштва у целини, мишљења, схватања, норми понашања (општег и појединачног) интереса, пројектоване картографске производе треба свући из тренутно плутајућег фантазмагоричног ирационалног у подручје рационалног (5). Ако говоримо једноставним народним језиком ради се о употребној вредности картографских производа и услуга. Да не оспоравамо прекопотребан и значајан рад НИГП-а, али ипак је то само једна инфраструктура (која може постати још једна заглављена дерегулациона геоинформатичка област) у повоју (14.к) у којој постоји донекле попис одредишта, по мрежи комуникационих линија, када још не постоје свугде јасно дефинисани просторни подаци, производи, сервисне услуге и субјекти и то све због образложене недостајуће компоненте (6.). Ова важна инфраструктура за струку, НИГП као и било која инфраструктура, по себи самој нема баш никаквог значаја уколико се не дефинише Национална картографија, која ће дати параметре за стратешку одлуку (геостратегије) Владе РС у правацу сопствене тактичке, приоритетне, оперативне разраде развоја Картографске агенције и сервиса према Владиним органима, финансијском сектору, привреди и грађанству. Развити инфраструктуру НИГП-а, без јасне геополитичке сврхе исто је као и развити мрежу аутопутева кроз земљу неразвијене при192
вреде и слабог саобраћаја, која се не користи у потпуности, те из тог разлога не може ни да се редовно одржава (Држава у којој кроз транзицију расту нова права, док се права не извршавају ни према старим обавезама). Овакви недовршени концепти имају смисла, ако је земља под меком окупацијом, чија се инфраструктура користи за неоколонијалног окупатора који користи своје субјекте и „тера“ своје објекте кроз ту инфраструктуру.
(16.2.2.в) Без Нацоналне картографије нема успешног НИГП-а Управо, баш због нејасних картографских артикулација, субинституција НИГП не може остварити своју зацртану мисију и визију у потпуности. Из истог разлога је неуспела акција спајања привредног друштва за картографију „Геокарта“ д.о.о. у државном власништву са РГЗ-ом, а потом је успешно (неолиберално-технолошки) и неуспешно (институционално-регулативно) обављена имплементација картографског и НИГП система ИГИС у РГЗ-у, за фантастичних 16мил.Евра као лагер картографске опреме. Уместо некадашњег социјалистичког лагера, данас имамо неолиберални лагер! (Парадокс картографског система је када LPIS (Land Parcell Identification System) (пољопривредни подсистем као део пољопривредне основе, везан за обрадивост земљиште и педолошка својства, аграрна плаћања, сетвену структуру, заштита пољопривредних биљака, субвенције пољопривредних газдинстава, контролу коришћења пољопривредног земљишта и много др.) за неколико година профункционише баш онда када падне број пољопривредних газдинстава са 650,000 на процењених 400,000 и када највредније пољопривредно земљиште замишљен је да буде под контролом страних инвеститора. Отприлике у том периоду је пројектован банкрот и слом државе. Убрзање и повећање куповине пољопривредног земљишта (, када је у западној Војводини тај процес достигао процењених 200,000ха у 2013.г.) може се реализовати најновијим предвиђе193
ним јавним задужењем и банкротом Србије до 2016.г. када ће картографски систем ИГИС (даљинска детекција, фотограметрија и топографија), РГЗ (ДКП+КН) и ЛПИС (уз пољопривредну основу) бити у функцији страног крупног капитала на нашем пољопривредном земљишту. Уколико се то и не оствари сломом државе, оствариће се спиралом природног морталитета за 10так година са драстичним и драматичним падом газдинстава, јер је над руралним подручјем извршено историјско запостављање пољопривреде невиђених размера, при чему је коренито изазвано само сиромашења, миграције и морталитет. Види испитивање стања винове лозе путем даљинске детекције које су препоручили француски стручњаци (Астриума на молбу њихових инвеститора) и види ко је највећи интересент за куповину земљишта са квалитетним виноградарским потенцијалима. Добронамерни познаваоци ствари су ми овако идентификовали мишљење: „Влада РС, ма ко у њој био, одрекла би се најрадије 1/3 своје руралне територије и оптерећујућег сиромаштва епидемиолошких размера, само када би то некако било могуће“. Шта рећи када ни храна више не улази у стратегију, тада ће друштво ући у завршну фазу манипулације ситих фантазмагорика над гладнима који халуцинирају. После сиромаштва улазимо у фазу глади, а потом из глади брзо улазимо у фазу болести. Четврто, о последњој фази смрти и морталитету нећемо као о четвртом и завршном јахачу апокалимсе. Смем ли да питам: Да ли је у интересу оних који одлучују и управљају да се резултати прикажу истинито?) (У претходном тексту (6.в) речено је, да је Србија израдила око 170 „стратешких“ докумената. Управо се пише и завршава још један „171.стратешки документ“ у Министарству пољопривреде. Биће занимљиво прочитати.)
194
(17) П роиз в одни про ц еси у произ в одним карто г рафским системима (17.а)
Производња и рад
Данашњи, просечно радно способан човек, већину времена проводи у производној делатности. Да би картографска производња била усклађена са друштвеним архетипским (4.) нормама, надлежни треба да изврше уређење картографског делокруга. Производња представља основно поље људске делатности, које осим сврсисходности и егзистенције има позитиван и користан психофизички ефекат на човека. Бити користан за себе, ближњима и друштву је неозаобилазна архетипска улога јединке и тешко мерљив осећај вредносног друштвеног система. Постоји велики број дефиниција производње прилагођених различитим областима производње. Производња представља сврсисходну делатност усмерену на добијање употребних вредности и присвајање природних ресурса за људске потребе што значи да представља општи услов за размену материје између човека и природе. Без картографије и уобличеног, просторног (уређеног) делокруга, не могу се приказивати ресурси, производња, демографија и њена снага у релацијама.
(17.б)
Картографска продукција
Сама картографска производња (продукција) представља усмерену делатност која има за циљ добијање производа корисних за друштво. Користан је сваки картографски производ који има 195
употребну вредност. Евалуација вредности картографског производа широке потрошње се (најбоље) мери на тржишту. Картографски производи затвореног некомерцијалног типа који се не публикују, а користи их Влада РС и њени органи, подижу капацитет државе, која је такође производ чије мере су мање или више успешне и које се изражавају кроз оцене других држава (чешће кроз оцене ММФ-а, СТО, СБ и других мултилатералних организација, Ускоро и БРИКС, формира сличне институције, тако да ће мале земље имати дупле и корективне оцене кроз два планетарна геоеконмска конкурентска концепта).
(17.в)
Картографски систем и Картографске производне снаге
Картографски систем је систем картографских привредних и производних снага, класификованих просторних података, регулативе и стручног људства који служи за остваривање циљева картографске производње, дистрибуције картографских производа и публикација (електронских/штампаних) из операционализоване Националне картографске стратегије (Националне картографије). То је скуп различитих елемената процеса, синергијски увезаних у ланаце и циклусе тако да као целина дају бољи и рационалнији резултат картографске производње него што би их дали његови институционални (Министарства и органи) или привредни (државно и/ или друштвени) делови самостално. У картографији није тешко направити границу било којег производног система јер је, сваки систем састављен од подсистема, али је истовремено и део неког већег и ширег привредно-друштвеног система. Производни систем обухвата скуп технолошких система и других техничких, информационих и енергетских структура који на одређен начин обезбјеђују извршавање постављених циљева производног процеса од пројекта картографског производа до крајњег производа и пласмана картографских публикација. РС данас нема попис картографских производних снага, те стога не може нико ни знати колика је њена моћ или немоћ. Међутим искусни и дугогодишеи познаваоци ситуације у земљи предпостављају ову неисказану производну моћ. 196
(На сугестију Н. Јовића, који се тренутно бори унутар РГЗ око кашњења законских обавеза и што скоријег покретање у примени картографске делатности у издаваштву, скренуо ми је добронамерно пажњу и захтевао је образложење појмова (16.2.1 и 2) кроз појмове (17), односно расправљали смо о појму Картографске производне снаге који је изгледа недовољно јасан. Наиме, концепт који сам образложио овде ће бити скициран и изложен овако: Укупне Картографске производне снаге нашег друштва чине: 1.) Регулаторно, стручно и развојно тело (будућа Агенција за картографију) са осталим државним органима који су надлежни за одређене и поједине области формирања и одржавања премера и картографије, а који кореспондирају кроз Агенцију, 2.) привредна друштва у области премера, прикупљања и картографских извора и обраде, 3.) картографско издавачка привредна друштва која се баве прерађивачко и уређивачко издавачким пословима и 4.) Грађански, научни и други ауторски радови. Образложење (14): 1.) Државна капацитивност би се одвијала и сливала у Агенцију за картографију уз координацију са другим надлежним органима са 20так надлежно премерашко-тематских и картографских области, 2.) Укупно је процењено на 30-50 привредно друштвених субјеката који данас углавном немају посла, а имају премерашке или картографске производне процесе, 3.) Процењено је најгрубље на 1000-1500 издавача који издају једну или 100 картографских публикација или/кроз учила у току године. 4.) Непознато, док се не почне примењивати законска и подзаконска акта о картографској сагласности и издаваштву. Срећом да сам давно видео само једну публикацију Косово Репубљик, огромног тиража, непознатог аутора !? У супротном, би се тражили одговорни у РГЗ-у!) ***
(17.г)
Структура картографског производног процеса
Картографски производни процес је део картографског производног система. Систем обухвата све оно сто се дешава са предме197
том рада између његовог улаза у производни процес и изласка из њега. Овде из дефиниције искусни привредници, већ виде да Infoterra Geographic Information System (ИГИС) у РГЗ-у није се окончао и реализовао као картографски систем, а представљао се Влади РС и РГЗ-у, кроз пројектну фазу од стране Astrium-а да ће бити. Картографски производни процес састоји се од седам елементарних процеса: рад на производним радним местима, контрола квалитета, информатички послови/унутрашњи транспорт, архивирање/складиштење, заштита радника на раду, одржавање средстава за рад, снабдевање енергијом, сировинама, подацима. Само у оквиру првог елементарног процеса ствара се нова вредност. Остали елементарни процеси само повећавају трошкове производње, продужавају производни циклус, а тиме и рокове испоруке и усложњавају процес производње.
(17.д)
Производни картографски систем
Привредно друштво за картографију или надлежан орган за картографију као производно-управни организациони систем састоји се из процеса, функција и процедура у оквиру којих се извршавају одговарајуће групе послова и задатака. Производни процес садржи све што се односи на директну израду картографског производа или извршење услуга, припремни део процеса производње и завршни део материјализованог процеса производње. Пословни процес обухвата нематеријалне компоненте које са картографским производима и услугама чине: набавку/преузимање готових и већ стечених просторних података, ауторства и разних врста сагласности; пројектовање ауторских-уређивачких-процесних послова, транспорт/пласман/продаја картографских услуга, производа, и публикација (електронских и штампаних), финансијске, кадровске, правне и опште послове. Управљачки процес обједињава претходно наведене процесе и има задатак да сагледава и прати постојеће стање картографског производног система, да утврђује институционална кретања у области просторних података и иницира промене које треба извршити да би се картографски производни систем усклађено мењао кроз време у складу 198
са унапред постављеним или адаптираним циљевима. Код организационих система управљачки процес има задатак да стално сагледава стање картографског система, изврши потребне анализе стања, предвиди и обезбеди одговарајуће мере и решења и изврши контролу спровођења мера и решења као и ефеката промене стања. У сваком картографском производном систему постоји хоризонтална подела рада на: истраживачко-развојни, производно пословни и управљачки процес. Истраживачко развојни процес у картографији обухвата истраживање и развој просторних података и надлежности; могуће правце развоја и експанзије просторних података; тржиште за прераду тих података, картографских услуга, производа и публикација; пројектовања, припремног дела процеса производње и уређивања. Ако се има у виду вертикална подела рада у производном систему постоје следеће функције: истраживачко развојна, комерцијална, производна, финансијска, кадровска, правно-општа и управљачка. Побројаним пословима обухваћени су сви картографски послови и задаци картографског производног система.
(17.ђ)
Разлике између картографског производног и технолошког система
Картографски технолошки процес је део картографског производног процеса који се односи на рад на производним радним местима. У земљама блиског нултог раста БДП-а, неуспешних транзиција и деиндустријализације (рачунајмо и Србију), картографски технолошки процеси су често склопљени у такав технолошки систем који је сачињен из више различитих технологија и генерација уз аутсорсовање. Разноврсност картографских производа и различитост процеса при поизводњи, стално представља тешкоћу у заокруживању у целину рањивог и нестабилног технолошког система. Технолошки процес садржи методе рада на радним местима, режиме рада, времена и сложености рада који се примењују за израду производа и пружање услуга. 199
(17.е) Врсте картографских производних процеса Извршити класификацију картографских производних процеса је компликовано, јер се ради о прожимању неколико типова класа. Сложити производни процес у привредном друштву или органу државне управе у картографском смислу, од постојећих компоненти се граничи са готово ирационалним подухватом (5.) Иако је ИГИС успостављен као већи део картографског процеса опет не постоји целина картографског технолошког система. Да би се данас направио картографски производни процес неопходно је извршити попис свих функционалних, дисфункционалних и нефункционалних делова и подкомпонентних картографских (не)целина. Технолошки процеси у картографској производњи су засебни, повезани или измешани у следећим подкласама: 1) оквиром картографског производног процеса (једноставни, синтетички (сложени), аналитички (сложени), синтетичко аналитички комбиновани (сложени), аналитичко – синтетички (комбиновани сложени)); 2) Поделом према типовима картографске производње: појединачна, серијска (мало, средње и великосеријском), масовна. 3) Поделом према путевима и времену кретања предмета рада кроз процес производње: праволинијски, криволинијски, циклични, комбиновани и то са или без двосмерних и повратних путева. Производња може бити прекидна и непрекидна. Распоред радних места (групни, линијски, комбиновани) 4) Подела према нивоу механизације и аутоматизације производње: Средства за рад: а) универзална (групни распоред радних места), б) специјална (механизована – линијски распоред радних места) ц) аутоматизована Производња: а) механизована – различит степен механизације б) аутоматизована – рад машине без директног рада човека.
(17.ж)
Организација картографске производње
Организација картографске производње зависи од следећих компоненти: предмет рада, средства за рад, рад, извршиоци рада, технологија, привредно-економски систем, друштвено-политички 200
систем. Организација производње је део целовите организације рада. Она је одређена циљем производње, ограничењима окружења, и својствима система у коме се налази. Основни елементи картографске производње: су људски рад, предмети рада, средства за рад, енергија и информације.
(17.з)
Остале организационе и производно процесне ставке
Под осталим ставкама неће бити експлицитно образложено када је у питању обрада теме производни процеси у производним картографским системима, али само ћемо набројати шта би пре оснивачког акта и пре систематизације требало донети, а то је следеће: врсте организације картографске производње, радна места у картографији, готовост радних места, организациони облици радних места, правила организовања радних места, поступак компактног затварања радних места са подактивностима: програмирање производње, анализа доходовности производа, селекција програма производње, одређивање оптималног плана производње, израчунавање оптималне величине и броја серија за производе из оптималног плана, избор оптималне врсте средстава за рад према програму производње, одређивање потебног броја средстава за рад по врстама, одређивање потебног броја радника по струкама и сменама, одређивање потебног броја радних места по врстама, утврђивање оптималног распореда радних места, остварење оптималне поделе рада, одређивање оптималног редоследа извршења радних задатака, терминирање производње у издавању налога радних задатака, снабдевање радних места са послом, проучавање, мерење, побољшање и хуманизација рада на радним местима, итд; организациони чиниоци продуктивности рада; Квалитет организовања и ниво организованости; Оптимизација програма производње; Технолошки процес као основа за организацију процеса производње; Одређивање одговарајућег начина производње производа из оптималног плана; Избор одговарајуће врсте средстава за рад; Одређивање потребног броја средстава за рад; Одређивање оптималног распореда радног места и оптималног групног распореда радних места; Од201
ређивање оптималног линијског и комбинованог распореда радних места. Након израде плана процеса, укрстити радна места, са путевима, сировинама, енергијом и производима у одбацивању нерентабилних картографских услуга, производа и публикација.
(17.и)
Компактност и затвореност типа радног места
Неискоришћеност радних места: У сваком картографском привредном друштву и картографском органу (агенцији или заводу) прво треба постићи такав ниво организованости који би омогућавао увођење компактног и затвореног типа радног места. Већина радних места у нашим картографским привредним друштвима и организацијама је отвореног типа. То значи да је могућност повећања продуктивности рада коришћењем унутрашњих резерви, без проширења капацитета и инвестиција, велика.
(17.ј)
Систематизација радних места у Агенцији за картографију
Видели смо од (17.а) до (17.з) шта све треба урадити пре систематизације радних места. Наравно да без одлуке Владе РС о Националној картографији и одлуке о спуштању на будућу надлежну институцију Агенцију за картографију са тактичком применом Картографског програма и Савета националне картографије, не треба ни радити нацрт систематизације и оснивања картографске институције. Међутим треба још нешто урадити на плану картографског тржишта и комерцијале, а то је анализа потенцијалног сложеног и софистицираног картографског пословања (“Бизнис план“).
(17.к)
Израда плана производних процеса
Производни процеси у картографским производним системима, могу се израдити у времену од 20-30 пуних радних дана.
202
(18) Т ржиште , комер ц ија л ни пос л о в и и Бизнис п л ан А г ен ц ије за К арто г рафиј у (18.1) Тржиште (18.1.а)
Испитивање картографског тржишта у РС
Тржиште према најкраћој дефиницији представља место где се сусрећу понуда и потражња. Картографско тржиште може лако и брзо да се испита, јер има само 30так привредних друштава које се баве овом делатношћу у РСрбији. Такође, данашњи подаци могу да се упореде са подацима из архиве од пре 30так година из бившег Завода за Картографију „Геокарта“, где би се добио приближан број и тип картографских публикација сведен преко: БДП-а, величином ондашњег и садашњег тржишта, количником индекса цена и демографске структуре на садашње услове. (Нпр. 2007. године зенитни тираж географског атласа је био од 25,000 примерака на годишњем нивоу, данас је тај број примерака нешто више од троцифреног, следеће године можда ће се само уступати ауторско право, када ће други обавити издање.)
(18.1.б)
Општи принципи маркетинга
Маркетинг традиционално представља збир активности које су употребљене у циљу усмеравања токова производа и услуга од произвођача према потрошачу (кориснику, купцу, клијенту). Мар203
кетинг се може представити кроз процес од четири корака, који почиње анализом и дефинисањем универзалних потенцијалних корисника или купаца. После прве фазе маркетиншког процеса следи процес скретања пажње (ен: Attention, Awareness) корисника који су спремни на куповину, из универзалне циљане популације. У трећој фази системски се утиче на потенцијалне кориснике да се заинтересују и прихвате (жеља – постојеће концепте или понуде, које су креиране на основу маркетиншких активности организације. Коначно, успех претходне три фазе требало би да доведе до преласка потенцијалних купаца у „праве“ купце путем активности.
(18.1.в)
Побољшање корисничког сервиса у картографији кроз маркетинг
Већина актуелних маркетиншких процеса у организацијама односи се на задатак задржавања сталних клијената кроз активности креирања односа с клијентима, побољшање корисничког сервиса, боље представљање предности производа и услуга, итд.
(18.1.г)
Анализа картографског тржишта
Анализа тржишта за потребе маркетинг плана може да се изради за 30-50 радних дана у зависности од дубине истраживања и анализе.
(18.2) Комерцијални послови (18.2.а)
Пројекција комерцијалних послова
Условно речено лако продавана роба је комерцијална роба. Значење комерцијално (лат.), трговачки, који се односи на трговину, је својство производа да има прођу на тржишту. Усклађеност између страна понуде и тражње када је већа на страни тражње, јесте комерцијална роба или услуга. Не мора да значи, али таква роба обично остварује вишак вредности због више компаративних предности. 204
(18.2.б)
Генерисање картографских комерцијалних послова из послова премера
У картографској делатности, комерцијални послови настају прерадом картографских производа и основа проистеклих буџетским финансирањем кроз дефинисану надлежност која се спроводи Картографским програмом радова из операцинализације Националне картографске стратегије (то су углавном подаци свих врста премера и статистике проистеклих из свих надлежности, које је Влада РС поверила Савету за Националну картографију (11. 1. д) и свим својим институцијама у области просторних података за које су надлежни, а који су делимично или потпуно систематизовани или моделирани). Нпр. топографске карте које су израђене буџетским средствима јесу картографска основа за даљу картографску прераду из којих се путем услуга нпр. израђују профили, трупови тела, кубатуре (за друге институције, привредна друштва сектора пројектовања, планирања, изградње...) или се растерећењем података дигиталног модела терена (изохипсе или структурни фичери) картографски прерађују и растерећују у комерцијалне картографске основе, производе и/или за даљу израду тематских карата у картографским публикацијама. Те проистекле картографске услуге за друге институције и израдом картографских публикација специјализоване за институције, привреду и опште картографске публикације (у виду туризма, планинарског, ловног и риболовног, планова градова, навигационих, атласа начина коришћења земљишта за локалне власти, просторних планова општина и др.), јесу бочно приходовање унутарњег и спољњег тржишта.
(18.2.в)
Картографски маркетинг план
Из Националног картографског програма радова и Производног процеса у картографским производним системима, може да се изради Картографски маркетинг план Агенције за Картографију са пројекцијом на буџетске и комерцијалне послове у трајању пуних и активних 50-60 дана. 205
(18.3) Нацрт бизнис плана (18.3.а)
Картографски предуслов Националног картографског програма
Уколико Влада Републике Србије смогне снаге и храбро донесе стратешку одлуку да окупи расуту снагу расположивих геопросторних података премера, статистике, њихових релација и манифестација, а потом усмереном снагом створи геополитички картографски предуслов Националног картографског програма, тада ће проистећи оправдана потреба у новонасталој ситуацији у циљу што хитније израде бизнис плана Агенције за картографију.
(18.3.б)
Нацрт бизнис плана
Израда Нацрта бизнис плана пројектоване Агенције за картографију одузело би активних и пуних 30-40 радних дана.
Ставке битних разлога за израду Бизнис плана, по доношењу одлуке о изради оснивачког акта, а пре самог оснивања Агенције за картографију. - Покретање (оснивање и устројавање делокруга) Агенције за картографију, и њених послова; - Ширење пословних активности у картографији; - Увођење нових картографских услуга, производа и публикација; - Обезбеђивање финансијских средстава из буџета и формирање картографског тржишта; - Проналажење потенцијалних партнера у институцијама и картографским производима / суинвеститорство и суиздаваштво; - Стварање услова за доношење квалитетних управљачких одлука; - Контрола картографске делатности и издавање сагласности за картографске публикације. 206
(18.4) Бизнис план Интегрисање података (од (14) до (18)) и израда Бизнис плана из модула трајао би 5-10дана. 1. Извршни резиме 2. Стручни, економски и правни концепт и контекст 3. Маркетинг план 4. Организација пословања 5. Трошкови 6. Оснивачка средства 7. Финансије и профит 8. Правни облик пословања Динамички план за израду Бизнис плана који овде намерно није израђен од позиције (14) све до (18) не би се радио линеарно већ делом паралелно где год је то фазно могуће и трајао би по процени око 3 месеца.
207
(19) Ва л ориза ц ија и е в а л у а ц ија в редности Валоризација је настала од латинске речи valor (вредност), а значење се везује углавном за одређивање процене вредности. Валоризовање односно утврђивање вредности индексом потрошачких цена (раније индексом цена на мало) је веома често у пракси и на крају ове књиге навешћемо законе код којих је овај вид валоризације коришћен: Закон о порезу на добит правних лица, Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање, Закон о порезу на доходак грађана. Може да се учини, да ови подстицаји нису велики на месечном или кварталном периоду, али су дугорочно гледано и анализирано, веома важни из најмање два разлога, а то су: дугорочно везивање произведене вредности којом се бавите са индексом потрошачких цена и праћење трендова и индикатора, који су показатељи правца кретања привреде и БДП-а у којој производите и њихове везе са другим гранама привреде и са индексом вредности потрошачких цена. Евалуација је вредновање (од лат. речи valere: бити здрав, јак, способан), генерално значи опис, анализу, вредновање и оцену производа, услуга, пројеката и организационих јединица по утврђеном критеријуму или стандарду. Евалуација не мора да се ради само на крају процеса (пројекта/производа/услуге) већ може бити процене у свим фазама планирања и других активности, при чему је неопходан мониторинг.
208
(20) М а њ е ( је ) Више (20.а) Апокатастаза Код платониста и херметиста, нови временски циклус у ком почиње Ново златно доба је повратак божанског – апокатастаза. Овај процес представља увод у нов временски (историјски) циклус. Завршетак једног доба и почетак следећег само су узрочно последични, када сва бића (у филозофском смислу) која нису постигла еманципацију на крају једног еона, постају изворишта и семена за следећу калпу, односно следећем временском циклусу. Појам апокатастазе је увод у есхатологију.
(20.б) Есхатологија Есхатологија је поимање суштинске природе постојања у терминима његовог крајњег циља и/или крајње сврхе. Есхатологија може да представља повезаност с једним (цикличним) историјским процесом који обухвата човечанство или један од елемената у практично свим религијским и филозофским системима мишљења. У исто време, овај појам садржи и извесну двосмисленост: он се може односити на област апсолутног (филозофску „основу егзистенције”) или на догађаје који указују на циљ историјског процеса. У првом случају, есхатологија се исказује као низ реинкарнација (бића / бивствовања) које свој врхунац достижу утапањем у само биће (види хиндуизам).
209
(20.в) Панлогизам Панлогизам (грчки преко немачког), филозофско учење о умности целокупне стварности и о њеној апсолутној спознатљивости. Појам увео B. Erdmann да би означио Хегелову филозофију према којој је ум бит или идеја свега што постоји. Свако је биће само тренутак у саморазвијању и самоостварења ума. У Хегеловом систему јединства умног и стварног сва је стварност конструисана као саморазвитак духа. Панлогистичке поставке могу се наћи и пре, већ код Хераклита, затим Платона, Плотина, Спинозе и др.
(20.г) Антиномија Антиномија (грч. αντινομια, сукоб разумских начела) је дијалектичко исказивање у виду двеју тврдњи, супротних с рационалне тачке гледишта, али истинитих и једнаких за веру, које треба да се узајамно потврђују као исправне. На пример, истоветност (јединство) и различитост Свете Тројице. Антиномија је контрадикторна пропозиција с логичке тачке гледишта, али није ирационална. У теологији, антиномија указује на несаображеност формалне дефиниције и тајне Истине која је у Богу, а употребљава се да би се избегао концептуални рационализам, односно исцрпљивање трансцендентног концепта вере у формално рационалним дефиницијама. Теологија је антиномична, али то не значи да је антиконцептуална, то јест против филозофских концепата. Свака догматска дефиниција има два пола, подобно двама неодвојивим аспектима религијске истине; отуда антиномички и дијалектички карактер догме. Антиномија као теолошка метода износи на видело следеће: необухвативост Бога, ипостасни и динамички карактер Његове суштине, која се не може обухватити, нити свести у рационалне термине или појмове; садржај вере, тј. тајну божанске Истине, која се не може исцрпети у формалним дефиницијама; ограниченост концептуалног речника, који не може адекватно да искаже пуноћу откривене истине. Антиномија се примењује на учење о Богу, на суштинско јединство Свете Тројице у различитости ипостаси, у 210
дијалектици између суштине и енергије, као и на друге догмате вере. На пример: Бог је суштина изнад суштине; остаје, наиме, тајанствен у Своме откривању. Потврђује се, дакле, одједном да је Бог неприступачан и непогрешив, неучествујући по Својој суштини, па ипак присутан по својим делањима или енергијама. Он је творац у времену, улази лично у историју, допушта да се свети Њиме причешћују по благодати. Он учествује на неучествујући начин; видљив је на невидљив начин; схватан на неспознатив начин; креће се, али је непокретан; доводи у егзистенцију, али није доведен у егзистенцију и не постаје. Тако се може рећи: „У извесном погледу Бог и оно што је божанско могу се познати; у другом погледу не могу се познати. Може се познати кроз оно што је око Њега; али се не може познати у ономе што је Он сам. “ (Свети Максим Исповедник, Главе о љубави, IV, 7).
(20.г) Нулто енергетско стање Иако је физика (уз много непротумачених једначина,) одавно дошла до закључка да је сума енергија свих њених манифестација у космосу равна нули, можемо закључити да смо одатле и потекли, стим што је неки шаљивџија морао да покрене ирационални процес да из свих ништавила издвоји монаде кроз принципе сопствене дуалне супротности (творење кроз принципијелну дуалност). Пошто све има своју супротност, а спојем тих супротности се добија „ништа“, сумом свих поништених тварних и нетварних поља добијамо „Све“ тј. „Једно“.
(20.д) Уроборус Уроборус (од грчке речи ουροβορος οφις (сопствени) реп прождире змија) је древни симбол који приказује змију тј. змаја који једе сопствени реп. Уроборус је концепт који се користи у различитим културама током најмање последњих 3. 000 година. Обухвата неколико сличних и подударних концепата широм света. Генерално представља змаја са репом у устима, који прождире самог себе. Он представља цикличну природу ствари, принцип веч211
ног повратка и перцепцију других концепата као циклуси који почињу сопственим рођењем изнова. У општијем смислу симболизује безвременост, и архе принципе свих континуитета непропадљиве духовне инфраструктуре, метафизике, али и оне више пропадљивије материје, живота, и свега овоземаљског. Користи се као представа вечног препорода ствари које никада не нестају, вршећи сталну цикличну промену рођења и смрти, које као да нису из претходног циклуса никада стварно рођене, нити ће због наредног циклуса бити стварно мртве. Алхемичари су првобитни симбол Уроборус прихватили и усавршили га кроз двојну (парну) спиралу змије/змаја (ДНК). У почетку његова употреба је била најраније у симболици змије древног Египта и античке Грчке. Најстарији Оуроборос на хијероглифама налази се у комори саркофага пирамиде Унис, у 23 веку п. н. е, као традиционални симбол змаја или змије гризећи свој реп правећи круг у бескрајни циклус. Такође можете наћи сличан мит у нордијској митологији. У овој митологији, Јормунганд змија израсла је тако да би могла окружити свет, а сопствени реп прождире сопственим устима. Овај мит је широко у литератури између ратова двадесетог века. Жеља за трагање ка скривеном знању, да се суочимо са елементарним силама природе, страшне и монструозне, али све то на крају доводи до слабости и кривице. Оуроборос представља оличење природних феномена као што су сунце и месец – дан и ноћ, таласи, плима и осека, итд. Уроборус представља пењање на одређеној висини, а затим оштар пад, како би се поново зачео циклус. Ово се односи на мит о Сизифу и свакодневном паду камена, тј. Солар – Хелио, диск сунца који се уздиже сваког јутра и онда пада испод хоризонта. Сизиф је симбол циклуса успона и пада – Картографи су сизифи, принципа уроборуса! Како су Картографи једни од главних криваца за пад друштвених и природних цикличних принципа, дошло је до прекомерне примене погрешне метафизике, при чему се разграђује и одлива реални конструкт физичког света. Због тога морају бити жртвовани и прогутани на самом репу Оуробороса... ,све док се не зачне нов циклуса и његова апокатастаза. 212
(∞)
Tврдња ∞ ∑ [ (1/∞)n ] = [ (1/∞)1 + (1/∞)2 + (1/∞)3 + … + (1/∞)∞ ] = Све! n=1 У овој претпоставци „Све“ не представља 1 (словима: један), већ „Једно“ у (0) тврдњи која се налази на првој страни Картографског манифеста.
Видиш ли од толике бесконачности сићушну сингуларност?...(0)
213
К ориш ћ ена л итерат у ра : I – Законска акта II – Штампане и електронске публикације Законска акта 1.) Закон о јавном информисању (“Службени гласник РС”, бр. 43/2003, 61/2005, и 71/2009) 2.) Закон о јавним агенцијама (“Сл. гласник РС”, бр. 18/2005 и 81/2005) 3.) Закон о мерама за случај ванредног стања (“Службени гласник РС”, број 19/1991) 4.) Закон о ванредним ситуацијама (“Сл. гласник РС”, бр. 111/09, 92/11, 93/12) 5.) Закон о одбрани (Сл. гласник РС бр. 116/07, 88/09, 88/09 – др. закон, 104/09 – др. закон у примени од 01/01/2010) 6.) Закон о основама уређења служби безбедности Републике Србије (Сл. гласник РС бр. 116/07, 72/12) 7.) Закон о јавној својини (“Службени гласник РС”, бр. 72/2011 8.) Закон о културним добрима (“Службеном гласнику РС”, бр. 71/94.) 9.) Законом о привредним друштвима (“Сл. гласник РС”, бр. 36/2011 и 99/2011) 10.) Закон о заштити потрошача (“Сл. гласник РС”, бр. 73/2010) 11.) Закон о заштити конкуренције (“Сл. гласник РС”, бр. 51/2009) 12.) Закон о библиотечкој делатности (“Службеном гласнику РС”, бр. 34/94.) 13.) Закон о ауторском и сродним правима (“Сл. гласник РС”, бр. 104/2009, 99/2011 и 119/2012) 14.) Закон о издавању публикација (“Сл. гласник РС”, бр. 37/91, 53/93, 67/93, 48/94, 135/2004 и 101/2005 – др. закон) 15.) НАЦРТ Закона о издаваштву од 31. 8. 2010.
215
16.) Закон о државним службеницима (Сл. гласник РС, бр. 79/2005, 81/2005 – испр. , 83/2005 – испр. , 64/2007, 67/2007 – испр. , 116/2008 и 104/2009) 17.) Закон о заштити природе, („Службени гласник РС“ бр. 36/2009 и 88/2010); 18.) Закон о националним парковима, (“Службени гласник РС”, бр. 39/93 и 44/93, Престао да важи осим одредаба чл. 6. и 7. и описа подручја националних паркова, а до доношења посебних закона -Закона 36/2009-76); 19.) Закон о заштити животне средине, („Службени гласник PC”, бр. 135/2004 и 36/2009); 20.) Закон о управљању отпадом, („Службени гласник РС“ бр. 36/2009 и 88/2010); 21.) Закон о заштити од буке у животној средини, („Службени гласник РС“ бр. 36/2009 и 88/2010); 22.) Закон о заштити ваздуха, („Службени гласник РС“ бр. 36/2009и10/2013); 23.) Закон о водама, (“Службени гласник РС”, бр. 30/2010 и 93/2012); 24.) Закон о шумама, (“Службени гласник РС”, бр. 30/2010 и 93/2012); 25.) Закон о пољопривреди и руралном развоју, (“Службени гласник РС”, бр. 41/2009 2. 6. 2009. године); 26.) Закон о пољопривредном земљишту, (“Службени гласник РС”, бр. 62/2006 и 41/2009); 27.) Закон о генетички модификованим организмима, (“Службени гласник РС”, бр. 41/2009 од 2. 6. 2009. године); 28.) Закон о Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године, (“Службени гласник РС”, бр. 88/2010 од 23. 11. 2010. године); 29.) Закон о планирању и изградњи, (“Службени гласник РС”, бр. 72/2009, 81/2009, 64/2010, 24/2011, 121/2012, 42/2013 и 50/2013); 30.) Закон о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе, (“Службени гласник РС”, бр. 25 од 15. 03. 2013. године); 31.) Закон о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима, (“Службени гласник РС”, бр. 72/2009. од 3. 9. 2009); 32.) Закон о туризму, („Службени гласник РС“ бр. 36/2009, 88/2010 и 93/2012); 33.) Закон о бањама, (“Службени гласник РС”, бр. 80/92) 34.) Закон о култури, („Службени гласник РС“ бр. 72/2009); 35.) Закон о енергетици, („Службени гласник PC”, бр. 57/2011); 216
36.) Закон о ефикасном коришћењу енергије, („Службени гласник РС“, бр. 25/2013); 37.) Закон о рударству, („Службени гласник PC“, бр. 44/95, 34/2006 и 104/2009); 38.) Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, (“Сл. гласник РС”, бр. 120/2004, 54/2007, 104/2009 и 36/2010); ~~~~~~~ Историјска законска акта и предлози ~~~~~~~ 39.) Закон о катастру, нацрт израдили: Инж. Драгомир Андоновић, Адв. Милан Влајковић („Гласило Геометра“ бр. 6. и 9. од 1926. г.), Београд; 40.) Душанов законик, (1354), Скопље / Дубравка Старчавић, (2002), Закон благоверного цара Стефана, Бистрички препис; 41.) Држава, Платон, (око 330. г. п. н. е.) / Превод: Бранко Павловић (1976), Београд; 42.) Хамурабијев законик, (око 1680. г. п. н. е.) / Превод: Обрад Полић (2005), Београд; Штампане публикације 43.) Драгић З. Тодоровић, (2009), Мој поглед на премер и катастар земљишта Србије до 1988. ; 44.) Bogdan Bogdanović, (1990), Geodetski normativi; 45.) Милош Мацура, (2001), Насеља и становништво области Бранковића 1455. године – Демографски зборник; 46.) Lancelot Hogben, (1970), Sve o matematici; 47.) Kliford A. Pikover, (2005), Strast za matematikom – Brojevi,zagonetke, ludilo, religija i potraga za stvarnošću; 48.) Leonardo Mlodinov, (2001), Euklidov prozor – priča o geometriji od paralelnih linija do hipersvemira; 49.) Alan Ambrose, (2005), Četvrta dimenzija; 50.) John Keay, (2000), The Great Arc – The Dramatic Tale of How India was Mapped and Everest was Named; 51.) Horhe Luis Borhes, (1999), Istorija večnosti; 52.) Artur Versluis, (2005), Pesma kosmosa – Uvod u tradicionalnu kosmologiju; 53.) Zbignjev Bžežinski, (1998), Velika šahovska tabla; 54.) Ljubiša Despotović, Milorad Drobac, (2008), Geopolitika i terorizam – u vremenu globalizacije; 55.) Зборник радова, (2012), Географско образовање, наука и пракса – Развој, стање и перспективе; 217
56.) Džon Loftus, (2013), Nacistička tajna Amerike; 57.) Вашингтерна и Срби – од Труманових јаја, до Клинтоновог осиромашеног уранијума, (2013), Зоран Петровић Пироћанац; 58.) Vladimir Dedijer, (1980), Interesne sfere – Istorija interesnih sfera i tajne diplomatije uopšte, a posebno Jugoslavije u Drugom svetskom ratu; 59.) Samuel P.Huntington, (1997), Sukob civilizacija; 60.) Joseph E. Stiglitz, (2002), Protivrečnosti globalizacije ; 61.) Noam Čomski, (1986), Gusari i carevi – Stari i novi ; 62.) Noam Čomski, (2003), Hegemonija i opstanak - Američke težnje za globalnom dominacijom ; 63.) Љубомир Кљакић, (2011), Криза - Корисни идиоти и колапс Србије ; 64.) Војислав Коштуница, (2013), ПОЛИТИЧКА НЕУТРАЛНОСТ ИЛИ ЕВРОПСКА УНИЈА ; 65.) Милош Црњански, (1965), Сербиа сеобе ламент над Београдом ; 66.) Leposava Kron, (2008), Rat i kolektivno ponašanje ; 67.) Мика Валтари, (2003), Тамни анђео - Дневник пада Константинопоља 1453. ; 68.) Kristijan Bek, (1993), ISTORIJA VENECIJE - Šta znam? ; 69.) Paolo Čezareti, (2006), Ana vizantijska vladarka između istoka i zapada ; 70.) Karl Segan, En Drajan, (1992), Seni zaboravljenih predaka ; 71.) Simon de Bovoar, (1972), Za moral dvosmislenosti ; 72.) Anđelko Radošević, (2003), Misli antičkih filozofa ; 73.) Симеон Маринковић, (2008), Мисли великих људи ; 74.) Umberto Eko, (1997), Spisi o moralu ; 75.) Viktorija Kamps, (2007), Javne vrline ; 76.) Вељко Кораћ, Бранко Павловић, (1991), Историја филозофије - За средњу школу ; 77.) Hegel, (1807), Fenomenologija duha ; 78.) Бранислав Петронијевић, (1917), МЕТАФИЗИЧКЕ РАСПРАВЕ ; 79.) Žan Pol Sartr, (1943), Biće i ništa ; 80.) Friedrich Nietzsche, (1991), Ecce homo ; 81.) Friedrich Nietzsche, (1993), Tako je govorio Zaratustra - Knjiga za sve i nikoga ; 82.) Ksenija Marički Gađanski, (2007), Još je rano na ovom svetu - Antičke i moderne teme ; 83.) Klod Levi-Stros, (1978), Мit i značenje ;
84.) Драгомир М. Ацовић, (2008), Хералдика и Срби ; 85.) Вук Стефановић Караџић, (1841), Српске народне пјесме ; 86.) Artur Koterel, Rejčel Storm, (1999), Mitologije ; 87.) James George Frazer, (1922), Zlatna Grana ; 88.) Robert Grevis, (1969), Grčki mitovi - KNJIŽEVNOST I CIVILIZACIJA ; 89.) Og Mandino, (2007), Najveći trgovac na svetu ; 90.) E.H.Gombrih, (1950), Saga o umetnosti - Umetnost i njena istorija ; 91.) Umberto Eko, (1989), Fukoovo klatno ; 92.) Julius Evola, (1937), Misterija grala ; 93.) Dorijan Nuaj, (2008), Božanska revolucija katastrofe - i ugovor sa Đavolom ; 94.) Julius Evola, (1919), Arijevska doktrina borbe i pobede ; 95.) Lokamanya Maharaj Bâl Gangâdhar Tilak, (1903), Arktička pradomovina Veda ; 96.) Leon Dražić, (2009), Srpsko-hrvatski odnosi kroz metafiziku - u ratu i miru ; 97.) Leon Dražić, (2005), Bifolijum - Principi muškarca i žene . 98.) И сви други јавни извештаји, репортаже, анализе и научни радови електронских медијских гласила и публикација Интернетом доступна свим промишљајућим грађанима Србије и овог дела света.
219
П О С Л Е Д Њ И К А Р Т О Г РАФ Novissime Homo Mapper Све што се роди Мора и да умре Али ако родиш своје Ја и Ако то твоје Ја, постане свесно свога Јаства Прво спознај своје древне врлине Буди сопствени прародитељ онога који јеси Управљај се мудрошћу Што стално надолази једино изнутра Док знање само понекад и споља Буди онај који јеси А не онај који ниси *** Ако си онај који ниси И не можеш да се препознаш, ни у огледалу Ти прекини овај Картографски манифест *** Ако јеси, онда: Потпиши први уговор и постаћеш роб Када постанеш роб, избори се да постанеш заробљеник 221
Само кад си заробљеник, можеш планирати бекство у слободу Уз све слободе даће ти све одговорности и терет робова које наслеђујеш Роб не уме да побегне, он је стечен, јер још није стекао себе Зато буди заробљеник и буни се против заробљеништва Јер човек стално у ланцима, осећа се као надчовек Ко ти скине све ланце, не жели ти добро Ако ти скине остави себи бар један Јер потпуно ослобађајући, хоће те за роба *** Ко чува, чуваре ? Онај што разликује робове од заробљеника Сопствено бекство из заробљеништва посвети знањем, радом и учењем Тек онда иди На запад и изучи алхемију Док, на истоку мудрост Не тргуј истовремено и алхемијом и мудрошћу Јер ћеш призвати пакао архонтске суперкласе Робове не ослобађај, јер још нису одговорни Траће твоју слободу, незнајући шта ће са својом *** Отићи ћеш у војску, јер ће те одвести у рат Изучи и буди вешт у аријевској доктрини ратовања Јер, у њему ћеш водити две битке Једну за себе и једну против себе
222
Метафизиком рата сломићеш страст и жудњу Разбиће се сопствена превара удобног живота Из тренутка херојског живота и смрти преузми хиперборејски овоземаљско и оноземаљско тварно и нетварно Свим својим победама и поразима Не лечи сваку рану *** Не тежи превише злату и челику Јер ћеш постати претежак човек и потонућеш Не стреми превише ка принципима и духовности Јер ћеш постати другима лак и невидљив у небеским висинама Ако откријеш тајну ових мера, постаћеш духовно злато и невидљиви челик Коме се цела природа открива, тај се не радује стварању злата. Антиномију најављују циклуси и апокатастаза Ако ти је природа белог голуба упари се са црном змијом Ако ти је природа црне змије упари се са белим голубом У таквом пару родиће ти се змајевитост Коју одгајај јаким духом, душом и телом Иначе деца ће ти одлетети у друго краљевство *** Мушки принцип обезбеђује женски Не заборави да женски одржава мушки Остави јој кућу и институцију да је поспреми
223
Иди из палате да радиш, градиш и ратујеш Бирократске девојчице мушког рода ће са женама остати Прикривене вештице избациће жене, док вешци мушкарце Декаденте и робове ће оставити, да заробљенике дубље утамниче *** Не бирај: Ни једну страну дијаболика Ни за једну страну медиокритета Несврставање већ плаћаш највећом ценом клевете Вечну свађу и рат дијаболика зауставити не можеш Некa дијаболици покоравају ђаволе, а када коначно завладају њима, тада се у Паклу влада. Ништа часније не постоји од сиромашног витеза За бољи свет молићеш се Богу да те услиши са још два Нећеш их добити, јер Њему треба свет какав јесте, а не теби Пре него што породиш сопствене надврлине, родиће се туђа завист Водиће се други рат, онај за којег соларно и урански не хајеш Друштво је декадентно када лажне „војводе“ алтруисте куде, а мизантропе хвале Агентура у избушеним институцијама поставља корисне идиоте Сиве еминенције набеђују меритократију да уздиже тамно племство Тада, хероје шаљу у најтеже услове премера и највеће планине
224
Досегнућеш највише планинске врхове и светлосне принципе Док, декаденти троше резиденције, фалсификују картографију и планирају славу Постаћеш лако: Краљ-Свештеник и Свештеник-Краљ Јер си већ био: Витез и Пустињак Јер достојни и снажноруки без страха освајају: Сваку земљу и Свако небо Док недостојнима, славни сметају у институцијама и храмовима *** Буди одговоран човек и дариваће те њиховом слободом Онда позајми од народа и ради на премерима Једино слободан човек, може да буде и одговоран човек Тада ради на картографији и врати дуг народу Јер само је правда враћање дуга Већина позајми правду, а дуг не врати Позајме премер, а картографију не врате Служећи се земљом, народом и његовим принципима
225
То су наши чувени мали, јадни и недостојни Елита архонта народним страхом и солипсизмом се храни Само када беззакоње и беспризорност бесни: Заробљени мисле о „Златном добу и славној смрти“ Док Робови мисле о „Богу, животу и спасењу“ Спознај уметност владања Како другима, а по највише собом Ако успеш ту другу власт да успоставиш постани Magister Ars Reggis Тада мудрост, вештина и знање примораћете те да укинеш самог себе *** Буди: Одговорни варварин и Слободни римљанин Прихвати ли један другог: Утихнуће трговински рат између премера и картографије Ромејско Царство се богати, само када су варвари срећни Али пази, пречесто Ромеји лажу о декаденцији, а Варвари о генијалности тада видиш и једне и друге несрећне *** Зато сачувај душу поступајући кад варварски, а када ромејски Одреци се одмах без мисли о трговини:
226
Неодговорних и необразованих варвара и Покондирених и декадентних римљана Превише неслободних и декадентних са обе стране света Иако твој обзир и презир неће спасити од пропасти: Ни Светог Римског Царства Ни Царство Варвара *** Ако си ромејски Дука и Ако си варварски Кнез Поштуј: и ромејског Василевса и варварског Краља и обојица ће бити на најудаљенијим странама света *** На крају коначно буди: Џингис Кан који језди широким пространствима и Василевс у јакој и опасаној цариградској тврђави Ако си Кан ради премере Ако си Василевс ради картографију Превариш ли их једно у друго, тада си: Vitae Mapa Mundi
227
ISBN 978-86-918141-0-6
Жан Силвен Баји (Fr. Jean-Sylvain Bailly, 1736-1793), астроном последњег француског краља Луја XVI, био je математичар, масон и политички лидер почетком Француске револуције, први градоначелник Париза (1789-1791), а на крају гиљотиниран. Његов закључак је да су мапе древних индијских астронома морале настати као резултат веома дугих и прецизних опсервација (северне географске ширине 50-60 степени), претпостављајући да су те карте заправо копије старих карти Атлантиђана – Драгош Калајић.
Карта корелације: глобалне мреже, позиције корисника и WEB-а Париски истраживач који се бави информатичком безбедношћу самостално је израдио картографски приказ глобалне мреже са корелацијом на WEB адресе. Послужио се Ботнет мрежом од свега 420,000 чворова, заражених рачунара ИПв4 (интернет протокол/верзија 4) адресама. Претпоставља се да много напреднији и јачи систем користи NSA са „prism” и „Endgame system” у шпијунирању Влада, корпорација и грађана целог света. Легенда није приказана, тако да се само претпоставља шта ова сајбер карта представља – Никола Остојић.
КАРТОГРАФСКИ МАНИФЕСТ ✴ Novissime Homo Mapper
Слика са лица књиге: Агарта, Атлантида, Хипебореја или нешто треће ?
КАРТОГРАФСКИ МАНИФЕСТ
КРИТИКА ЗАРОБЉЕНИХ И ОДБАЧЕНИХ КАРТОГРАФСКИХ ПОТЕНЦИЈАЛА И МАНИПУЛАЦИЈА У РС СА ИМПЛИКАЦИЈАМА НА ПОЛИТИЧКУ ГЕОГРАФИЈУ
ве Рус рз ка иј а
н
И
ка нс ија а р з -И вер o д
ex Author : Novissime Homo Mapper
М a n i f e s t u m М a p p i n g Duos Codex Cartographia metaphysicam et physicam
а ск е гл ја Ен ерзи в
С ве р б рз ск иј а а
