Tehnologija proizvodnje maline
ZNAĈAJ MALINE U OKVIRU O KVIRU VOĆARSKE PROIZVODNJE
Po koliĉini i vrednosti proizvodnje najvaţnija je jagodasta voćka voćk a u našoj zemlji
Vrlo je rentabilno voće
Rano stupa na rod (u I god. nakon sadnje)
Rano vreme sazrevanja plodova jednorodnih sorti (jun-jul mesec)
Plodovi remontantnih sorti pokrivaju period avgust – oktobar mesec
Brza obnova zasada u rodu i mogućnost primene savremene tehnolog. gajenja
Izvanredan kvalitet i upotrebna vrednost plodova
Ariljsko malinogorje
ZNAĈAJ MALINE U OKVIRU O KVIRU VOĆARSKE PROIZVODNJE
Po koliĉini i vrednosti proizvodnje najvaţnija je jagodasta voćka voćk a u našoj zemlji
Vrlo je rentabilno voće
Rano stupa na rod (u I god. nakon sadnje)
Rano vreme sazrevanja plodova jednorodnih sorti (jun-jul mesec)
Plodovi remontantnih sorti pokrivaju period avgust – oktobar mesec
Brza obnova zasada u rodu i mogućnost primene savremene tehnolog. gajenja
Izvanredan kvalitet i upotrebna vrednost plodova
Ariljsko malinogorje
Ida, Mala Azija
Crvena malina Rubus Ru bus i dae daeu u s L.
ŠEĆERI ORGANSKE KISELINE
ANTOCIJANINI
ANTIOKSIDANSI
VITAMIN C
ELAGINSKA KISELINA
PROIZVODNJA MALINE Rusija
90 110 t (prosek 1991/2001; FAO, 2001)
SCG
40-60.000 t
Najveći robni proizvoĊaĉ i izvoznik smrznute maline
Poljska (37 524 t)
Ĉile (35 000 t)
SAD (32 100 t)
Nemaĉka (28 285 t) MaĊarska (20 277 t) ProizvoĊaĉi širom sveta gledaju na malinu kao na potencijalno unosan proizvod, naroĉito za izvoz u svežem i smrznutom stanju. Tako da je uopšteno
uzevši tendencij a gajenj a mali ne u svetu u porastu.
PROIZVODNJA MALINE U NAŠOJ ZEMLJI •
Prema podacima Privredne komore o izvozu voća u 2004.
godini je izvezeno 57.000 t preteţno smrznute maline. U toj
koliĉini je bio i deo maline iz roda 2003. god. koja je imala i nešto bolji kvalitet. • Rod maline u 2004. godini bio je na nivou višegodišnjeg proseka po kvantitetu, ali je kvalitet bio ispod proseka zbog
kišnog perioda u toku berbe. To je uticalo i na cenu ostvarenu u izvozu, koja je bila niska i kretala se po 1kg rolenda od 1,1 do 1,2 eura, a za ostale kategorija i niţe.
• Reklamacija na kvalitet izvezene robe je bilo dosta, a odnosile su se na neodgovornu primenu pesticida pojedinih proizvoĊaĉa.
U našoj zemlji površine pod zasadima maline iznose oko 10.000 h a, s tim da je poslednjih nekoliko godina registrovano povećanje što govori i činjenica da su u 2003.god. ukupne površine iznosile 16.354ha. Uglavnom se gaji na manjim seoskim posedima veliĉine 10 do 30 ari u brdsko-planinskim podruĉjima, gde daje najbolje rezultate. Na tako usitnjenim parcelama proizvodnja se ĉesto odvija bez ikakve kontrole, ĉime se ne obezbeĊuju ni minimalni zahtevi u tehnologiji gajenja, a samim tim i zahtevi kupaca koji traţe da se poštuje minimum tehnološke discipline. Podizanjem savremenih zasada maline sa inoviranim sortimentom (jednorodne i remontantne sorte krupnog ploda) i savremenijom tehnologijom gajenja, inostranom trţištu će se ponuditi veće koliĉine kvalitetnog stonog voća i plodova za raznovrsnu industrijsku preradu. Istovremeno će se omogućiti bolje i potpunije korišćenje postojećih hladnjaĉa, kao i podizanje novih preraĊivaĉkih kapaciteta. Faktor 3K – KVALITET, KVANTITET I KONTINUITET je veoma opstanak maline na trţištu!!!
vaţan za
AGROEKOLOŠKI USLOVI •
Naša najpoznatija malinogorja nalaze se na brdskoplaninskom prostoru zapadne Srbije (300-800m nadmorske visine), po obodu i u zoni bukovih šuma;
osunčani i
•
Odgovaraju joj provetreni tereni;
•
Malina teško podnosi izrazito niske zimske temperature bez snega, kolebanja temperature, letnje žege i suše, teška, vrlo kisela i zabarena zemljištima, zamorena patogenim gljivama iz rodova P h y t o p h t o r a i Verticillium ;
•
Zahteva područja sa godišnjom sumom padavina 7001.000 mm vodenog taloga.
blago
nagnuti,
dobro
Zemljište pogodno za malinu: • • • • • • •
Lako, rastresito, propustljivo i osrednje duboko Bez zabarivanja - ocedito Kiselost (pH) od 5,5 do 6,5 Humusa 3 – 5 % i više Kalijuma 18-20 mg% Fosfora 8-10 mg% Predkulture – strna ţita i dr. (nikako krompir, paprika, paradajiz, jagoda)
• Najbolja su zemljišta tipa: GAJNJAČE, ALUVIJALNA i DELUVIJALNA DELUVIJALNA ZEMLJIŠTA.
Zabareno zemljište
Ploĉa – 1050 m n/v 20 ha
U brdsko-planinskim podruĉjima treba birati severne, severoistoĉne i severozapadne ekspozicije jer su hladnije, vlaţnije, bogatije humusom – pa su kao takve u našim prilikama najbolje za malinu.
Podizanje zasada maline • • • • • • • •
Priprema zemljišta za sadnju Izbor sadnica Izbor sorti Izbor sistema gajenja Sadnja Nega zasada neposredno posle sadnje Nega zasada maline u rodu
Berba, pakovanje, ĉuvanje
PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA SADNJU: •
UreĊenje zemljišta – Malinjake ne treba podizati na sveţim krĉevinama voćnjaka, vinograda ili šuma jer su takva zemljišta najĉešće zaraţena prouzrokovaĉima gljiviĉnih i bakterijalnih oboljenja.
•
Uništavanje korova – Moţe se vršiti mehanizovano (obradom zemljišta) i pomoću herbicida (što je brţe, sigurnije i jeftinije) – Herbatop, Raun dap i Cidoko r (sistemiĉni herbic., deluju translokaciono preko nadzemnih zeljastih delova i treba ih upotrebiti u toku pune vegetacije korova – najbolje u avgustu mesecu).
•
Meliorativno Ċubrenje – pred duboku obradu zemljišta po potrebi dodati kompleksno mineralno NPK Ďubrivo (10:12:26 ili 7:14:21 )- 700800 kg/ha i organsko Ďubrivo (goveĊi ili ovĉiji stajnjak) – 30-50 t/ha.
• Duboko oranje – izvodi se na dubini od 30-40 cm, najmanje mesec dana pred sadnju.
•
Površinska priprema zemljišta – izvodi se drljaĉama i setvospremaĉima neposredno pred sadnju, kako bi se zemljište usitnilo i poravnalo.
IZBOR SADNICA MALINE Većina zasada maline u našoj zemlji podignuta je sadnicama (izdancima) iz rodnih zasada
nizak prinos
loš kvalitet ploda
kratak vek zasada
Koristiti samo sortno čiste, zdravstveno ispravne, zrele i
umereno razvijene sadnice, sa dobro razvijenim korenovim
sistemom i dosta sačuvanih pupoljaka!
PROIZVODNJA SADNICA MALINE
Razmnožavanje kulturom tkiva – je savremeni naĉin vegetativnog razmnoţavanja maline, koji se izvodi u laboratorijskim uslovima gde se lako mogu kontrolisati sortnost i zdravstveno stanje. – Elitni sadni materijal;
Razmnožavanje izdancima – je najmasovniji, prirodan, jednostavan i jeftin naĉin razmnoţavanja i proizv. sadnog materijala maline..
Treba ga isključivo obavljati u posebnim matičnim zasadima jer se time obezbeĎuje sortno čist, zdravstveno ispravan i veoma kvalitetan sadni materijal.
Matiĉni zasad maline Sadni materijal kategorije Elita se koristi za zasnivanje matiĉnjaka u kome se dobijaju izdanci kategorije Original , koji se koriste za podizanje rodnih zasada.
Svaki posađeni izdanak će do kraja vegetacije dati 2 - 3 nov a mlada izdanka, pa čak u nekim matičnjacima i 7 do 8 izdanaka.
Matični zasad mora biti besprekorno zdrav (najmanje 2 zdravstvena pregleda u toku vegetacije na prisustvo virusa i drugih karantinskih bolesti; redovna zaštita od prouzrokovaĉa bolesti i štetoĉina).
Korišćenje matičnog zasada traje do 5 godina, nakon čega može da se formira i koristi kao rodni zasad!!!
VaĊenje sadnica iz matiĉnjaka
U zavisnosti od sorte i uslova nege na 1 ha matič. zasada moţe se u
proseku godišnje proizvesti
od 200.000 do 300.000 kv alitetn ih sad nic a
maline za podizanje komercijalnih zasada
(proseĉno 20-30/ m2).
IZBOR SORTI SORTA
Najvažniji ĉinilac uspešne i rentabilne proizvodnje maline Stvoreno je preko 1.200 sorti
crvene, crne i purpurne maline Mali je broj ekonomski znaĉajnih
sorata, sa širokom ekološkom valencom! U periodu od 1980-2002. god. u svetu su
priznate 142 sorte maline od ĉega 92 jednorodne i 50 remontantnih sorti.
-MeĊutim, proizvodnja maline u
Srbiji krajem XX i poĉetkom XXI veka je pod apsolutnom dominacijom sorte crvene maline Willamette!
Krupna dvorodna (Malling Exploit x Rubin, priznata 1972.)
Sorte stvorene u Centru za voćarstvo i vinogradarstvo
u Ĉaĉku
Gradina (Malling Exploit x Rubin, priznata 1972.)
Podgorina (Rote Wadenswiler x Latham, priznata 1980.)
Američka sorta, zastupljena u
proizvodnji od 1943. god.
Poĉinje da zri sredinom juna meseca, a berba traje nešto duţe od mesec dana. Plod je krupan (o k o 4 g ), zarubljeno-kupast, ĉvrst, tamnocrvene boje, slatko-nakiseo, aromatiĉan i vrlo kvalitetan.
PRIORITETI SU:
Razbijanje monotonije Vilameta u našem sortimentu.
UvoĊenje u proizvodnju novih, boljih sorata, prilagoĊenih
agroekološkim uslovima u razliĉitim rejonima gajenja.
u proizvodnju remontantnih sorata maline, sa ciljem eventualnog upotpunjavanja sortimenta i omogućavanja
UvoĊenje
vansezonskog gajenja - kako bi se obezbedila ravnomernija
snabdevenost tržišta svežim malinama u toku godine.
Severnoameriĉka sorta M eeker uneta je u našu zemlju 1994. godine, i od tada se širi u pogodnim lokalitetima.
Sazreva srednje kasno (nedelju dana nakon Vilameta);
Broj izdanaka po žbunu je manji nego kod Vilameta, ali je njihova bujnost veća. Zahteva dodatne naslone! Plod je vrlo krupan ( ok o 4,5g ), zarubljeno-kupast, jarko crvene boje, čvrst i ujednačen po krupnoći i obliku tokom berbe. - Mali je gubitak soka pri odmrzavanju. - Daje visok procenat rolenda!!!
Tulameen
Sazreva srednje pozno (3-4 dana posle Vilameta), a berba traje dugo (oko 50 dana)
i završava se poĉetkom avgusta meseca. Ţbun se sastoji od umerenog broja snaţnih i relativno uspravnih izdanaka, bez malja. Trnovi su purpurne boje, oštri i nalaze
se na donjim delovima izdanaka.
Rodne granĉice su duge i jake. Visoke je
rodnosti!
Plod je vrlo krupan (oko5g ), kupast, ĉvrst,
svetlocrvene boje i odliĉnog kvaliteta. Ukus je sladak i priliĉno aromatiĉan.
Obzirom na dug period zrenja, smatra se
da bi ova sorta mogla značajno da produži sezonu potrošnje svežih plodova maline!!!
Glen Ample Škotska sorta. Srednje je ranog vremena zrenja. Odlikuje se visokim prinosom po rodnom izdanku – 740g je ostvarila u uslovima Slovenije.
Izdanci su joj glatki, bez izraţenih emergenci! Produkuje iznad prosečan kvalitet ploda
u smislu povezanosti koštunica, krupnoće i ukusa mesa ploda.
Iz ove serije poznate su još i sorte: Glen Clov a, Glen Moy, Glen Pros en itd.
Kao što je sluĉaj sa remontantnim jagodama i REMONTANTNE SORTE MALINE stiĉu sve veću popularnost. Njihova istorija je dosta kratka.
Interesovanje za ove tzv. jesenjeraĊajuće sorte
maline je rezultat pojave oštećenja rodnih izdanaka jednorodnih sorata maline (pod uticajem zimskih
mrazeva), kao i potrebe za proširenjem sezone potrošnje sveţih plodova maline.
Autumn Bliss Zajedno sa svojim sejancima, ova sorta je
jedan od roditelja preko trećine remontantnih sorata maline. Sazreva rano – kraj jula meseca, daje visoke prinose s tim da veći deo roda produkuje u toku
prve dve nedelje berbe, što je prednost za severne klimate.
Izdanci su relativno kratki, visine 120-130 cm. Plod je srednje krupan, proseĉne mase 2,8g, veoma atraktivan. Nedostaci:
Pokazuje sklonost ka osipanju koštunica u plodu i osetljivost na sivu trulež ploda.
Polana Pored sorte Autumn Bliss, druga je komercijalna sorta iz grupe remontantnih varijeteta. Rana sorta po vremenu zrenja (10.-15.07.). Pošto
rod donosi na jednogodišnjim izdancima, sukcesivnim proreĎivanjem tj. košenjem izdanaka tokom vegetacije diktira se vreme berbe. Izdanci su ĉvrsti i ne poleţu, proseĉne visine oko
. Uspešno 150cm
se gaji bez naslona.
Vrlo je rodna sorta – formira od 13 do 18 rodnih
prirasta od same osnove izdanka, sa proseĉnim brojem plodova u cvasti oko 10.
Proseĉan prinos po m2 je 13,4 kg. Plod je krupan, intenzivno crvene boje, veoma
čvrste konzistencije i uniformnog oblika.
Polka • Poljska sorta maline ĉija proizvodnja trenutno iznosi 32,7% od ukupne proizvodnje maline u Poljskoj.
U njenom stvaranju je uĉestvovala sorta Autumn Bliss. Umereno je bujnosti, izdanci su uspravnog porasta te nije potreban naslon. Plod je sr. krupan do krupan, konusnog oblika,
čvrst sa izuzetno slatkim ukusom. Glavne prednosti su: Vrlo rano zrenje (10 dana ranije od sorte Polana) i visok kvalitet ploda za stonu upotrebu, ali i za zamrzavanje i preradu.
Golden Bliss Remontantna sorta maline, stvorena u Vel. Britaniji 2004. godine. Srednje je bujna do bujna sorta sa velikom produkcijom izdanaka, koji su uspravnog rasta i pokriveni srednje krupnim, zelenim
trnovitim izraštajima. Rodnost je velika i redovna.
Zrenje počinje rano - polovinom jula meseca i traje 6 do 7 nedelja.
Plod je krupan, široko konusan, atraktivne ţute boje pokoţice, slatko-nakiselog ukusa i aromatiĉan.
Naĉini gajenja maline • Gajenje u zaštićenom prostoru (staklenici i plastenici)
• Gajenje na otvorenom polju - najzastupljeniji i privredno najznaĉajniji naĉin.
Porast traţnje sveţe maline tokom cele godine i visoka cena koja se postiţe na meĊunarodnom trţištu nameću obavezu iznalaţenja pogodnih sorata i tehnologija gajenja za vansezonsku proizvodnju kvalitetnih plodova maline!!!
Staklenička proizvodnja maline Najintenzivniji je naĉin gajenja maline za ranu i vansezonsku
proizvodnju, kada se postiţe 3 4 puta veća cena na trţištu.
Visoka je investicija, programirana primena svih mera, ali je i skup proizvod!
Prednosti su: ranije sazrevanje i prog ramiran je zrenja prem a zahtevim a tržišta, kontrolisani uslovi gajenja (korišćenje posebnih supstrata, doziranje đubriva, navodnjavanje, smanjena zaštita , regulisanje t o C i RVV).
Gaji se u kontejnerima u različitim supstratima (kokosov treset; mineralna v u n a ; mešavina treseta, glistenjaka i peska – prep oru ka sa Corn ell-a).
Sortiment: Tulam een i Glen Am ple , period berbe od poč. V meseca do kraja XII meseca – Tong eren, Belgium .
Supstrat je k o k o s o v t r es e t , po dva izdanka su u saksiji. Korišćenje p o t p o r n i h g r e d a ili s t u b o v a (metalnih, drvenih) duţ. oko 2,1m za koje se veţu jak i ko n o p c i ima za cilj obezbeĊivanje uspravnog rasta izdanaka, postizanje većih prinosa i boljeg
Pre unošenja u zaštićen prostor sa grejanjem kontejneri sa izdancima se drţe 800 -1000h (40-50 dana) u hlaĊenom skladištu n a t o C nižoj od 5 o C . Sorta Tulameen zahteva 8 nedelja izlaganja niskim t oC da bi izašla iz
biološkog mirovanja. Početne t oC u plasteniku / stakleniku trebaju da budu 10 o C tokom noći i 18 o C danju, a o p t i m a l n a t o C za fotosintezu mal. je o 22 C (noćna 13o C).
Opt. RVV se održava između 65 - 75%.
Biljke se Ċubre dodavanjem sporo oslobaĊaj. Ċubriva u podlogu - supstrat uz prihranjivanje sa rastvorom Ċubriva koje sadrţi 100 pp m N do cvetanja, a zatim se nivo redukuje na 50 p p m N i dodaju
se ostala najvaţnija makro i
mikro hraniva – aplicira se preko sistema
injektora zakaĉenog za zalivni sistem. Opt. pH rastvora đubriva je 5,5 – 6,5.
Nakon 10-12 ned elja (2-2,5 meseca) od unošenja biljaka u plastenik nastupa zrenje plodova.
Plasteniĉka proizvodnja maline u kontejnerima, remontantna sorta P o l k a – R o s s u m , Holland.
Biljke se mogu unositi i iznositi iz hladnjaĉe po potrebi u odgovarajuće doba godine, da bi se I godišnjim izdancima obezbedila hladnoća tj. simuliraju se uslovi zime i leta.
Kombinacijom hladnjaĉe i plastenika/staklenika eliminiše se gajenje na
Sistemi gajenja maline na otvorenom polju Pravilan izbor sistema gajenja značajno utiče na rentabilnost gajenja maline. Razlikuju se 3 osnovna sistema:
• Sistem žbunova: kvadratni (1,5 x 1,5
do 2,5 x 2,5m) i pravougaoni (1,0-1,5m
u redu i 2,5- 3m izmeĊu redova) raspored; u savremenoj proizvodnji je napušten
• Sistem pantljika – uske 30-40 cm (bolje) i široke 60-80 cm – primenjuje se u tehnologiji gajenja remontantnih sorata maline.
• Sistem špalira - pog odn a rastojanja sadn je : Vilamet – 2,5 x 0,25 m ; Miker – 3,0 x 0,25 m . Najbolji je i najracionalniji način gajenja maline sa stanovišta njenih ekofizioloških zahteva, vis ine prin os a i kvaliteta plod a, kao i sa aspekta primene m ehanizacije i ljudsko g rada u izvođenju svih pomotehničkih mera u zasadu .
Sistem gajenja remontantnih sorata maline u
vidu široke pantljike
Razmak sadnje: 3 x 0,5m. Sistem pantljike, bez naslona.
Gustina sklopa je oko 70 izdanaka po duţnom metru. Prosečna visina izdanaka je 150 cm , ĉvrsti su i ne poleţu. Sukcesivnim proreĊivanjem izdanaka tokom vegetacije diktira se vreme berbe i oslobaĊa prostor za razvoj novih mladih izdanaka . Na jesen, po završetku berbe svi izdanci se kose do zemlje i spaljuju.
Zasad sorte Polana (snimak iz Poljske)
STANDARDNA ST ANDARDNA (KONVENCIONALNA) (KO NVENCIONALNA) PROIZVODNJA MALINE
Sistem vertikalnog
špalira sa 2 reda jednostrukih žica
Sadnja maline Vreme sadnje – prednost se daje jesenjoj sadnji jer se do proleća sadnice prime i koren im se dobrim delom obnovi, pa se sa poĉ. vegetacije
poĉinju normalno razvijati.
Izbor i priprema izdanaka za sadnju-
koriste se izdanci
duţ. do 50cm, sr. debljine (6 -10mm) i sa dobro razvijenim korenom (8-10 glavnih ţila dobro obraslih ţilicama). Bolji prijem i kasniji razvoj se postiže izdancima koji nisu prebujni!
Pre sadnje se uklanjaju suve i oštećene ţile, preduge se skraćuju na duţ. 10-15cm, a kod ostalih se osveţe preseci. Koren se potapa u smešu ilovaĉe, sveţe goveĊe balege i vode uz dodavanje nekog dezinfekcionog sredstva: Previcur (0,25%) Previcur (0,25%) ili Benomil Benomil (0,1%). (0,1%).
Nega mladog zasada •
Skraćivanje posaĊenih izdanaka – rano u proleće u momentu kretanja vegetacije, na duţ. 20cm ili 2-3 ţiva pupoljka;
•
Obrada zemljišta – I prašenje se izvodi 2-3 nedelje posle sadnje (kako bi se rastreslo ugaţeno zemlj. i onemogućio razvoj korova), a ostala prašenja u toku vegetacije treba da budu nešto dublja, a imaju ulogu i da unesu rasturena azotna Ċubriva u zonu korena maline.
•
Đubrenje – prihrana sa azotnim Ďubrivima u 3 navrata: I) kad izbiju mladi izdanci;II) kad izdanci dostignu duţ. oko 30cm; III) kad izd. dostignu duţ. oko 60cm. Za svako prihranjivanje dodaje se 80-100 kg/ha KAN-a / Amonij. sulfata (50kg Urea).
•
Zalivanje – mladih izdanaka se obavlja po potrebi; u kritiĉnim periodima je potrebno dodati 5-10 l vod e po svakoj posaĊenoj biljci.
•
Zaštita – po potrebi preduzimati mere zaštite mladih izdanaka od prouzrokovača bolesti i štetočina u cilju održanja zdravstvenog stanja. Smatra se da je mladi zasad dobro odnegovan ako se od jedne posaĊene sadnice razviju 1 do 3 nova izdanka visine od 1,5m ili više!!!
Smatra se da je mladi zasad dobro odnegovan ako se
od jedne posaĊene sadnice razviju 1 do 3 nova izdanka visine od 1,5m ili više!!!
zemljišta u mladom zasadu maline doprinosi boljem prijemu, lakšem izbijanju mladih izdanaka i njihovom bržem razvoju, što vidno doprinosi ranijem stupanju zasada u pun rod. Pravilna i redovna obrada
Postavljanje naslona u malinjaku •
Malina će se gajiti u vidu špalira uz naslon od drvenih (bagremovih) ili betonskih stubova duž. 2.2 do 2,4m i 2 reda pocinkovane žice (donja žica je nešto tanja - 2,5mm i postavlja se na vis. 80-90 cm, a gornja žica je deblja – 2,8-3,2mm i postavlja se na visini 150-160cm.
•
Stubovi se ukopavaju u zemlju najmanje 50cm, a betonski se moraju zabetonirati u odgovarajuću podlogu, kako bi se obezbedila stabilnost.
•
Čeone stubove treba ukopati nešto dublje (bar 70 cm) i ojačati potpornim
•
stubom sa unutrašnje strane ili ankerisati pomoću deblje žice.
Stubovi se postavljaju na rastojanju od 5 d o 8 m , a svaki deseti stub u redu treba ojačati ankerima ili podupiračima. Ne sme se dozvoliti da usled grešaka napravljenih pri izboru, zaštiti i postavljanju naslona, oni izgube svoju funkciju znatno pre nego što se amortizuje zasad!!!
Pomoćni nasloni za sorte Miker i Tjulamin
Dodatni boĉni nasloni se sastoje od 3 vodoravno postavljene letve, razliĉite duţine: najniţa letva je duţ. 120cm (na visini 60cm), srednja letva je duţ. 100cm (postavlja se na vis. 100cm) i najviša letva je duţ. 80cm (na vis. od 140cm). Na
Nega zasada maline u rodu • Obrada i odrţavanje zemljišta ( Jalovi ugar, Ledina mulĉ, Herbicidi i Kombinacija)
• • • • •
Rezidba i vezivanje
Đubrenje Navodnjavanje
Zaštita od prouzrokovaĉa bolesti i štetoĉina Zaštita od nepovoljnih abiotiĉkih ĉinilaca
Jalovi ugar (razbija se pokorica, uništavaju korovi i ĉuva vlaga u zemljištu)
I obrada: rano u proleće (ĉim okopni sneg, III mes); II obrada: sredinom IV mes.(kad poĉinje intenzivnije izbijanje izdanaka); III obrada: sredinom V meseca (pred cvetanje); IV obrada: u I polov. VI meseca (pred berbu); V obrada: krajem VII ili poĉ. VIII meseca (po završetku berbe i uklanjanja starih izd.); VI obrada: u jesen, nešto je dublja – 10cm.
Ledina malĉ
Herbicidi • Spreĉavanje nicanja semena korova (Simazin, Devrino l, Casoro n
) G
koriste se rano u proleće pre kretanja maline i masovnijeg nicanja korova, a posle obrade zemljišta.
• Ne selektivni herb. sa sistemiĉnim delovanjem (Herbatop, Round up, Cidokor )- primenjuju se samo u pripremi zemljišta, ali najmanje mesec dana pre
oranja. Uništavaju sve biljke na površini na kojoj se primene. •
Ne selektivni herbicidi sa kontaktnim delovanjem ( Gramokson, Galokson, Basta, Reglon) – korišćenje ovih herb. popularno je nazvano “zeleno košenje”
jer se kontaktno sprţi samo zelena nadzemna masa korova (vis. 15cm), a koristi se i za uništavanje prvih serija mladih izdanaka. • Selektivni herbicidi sa sistemiĉnim delovanjem (Fusilade su per, Selekt super, Gallant super)- koriste se za suzbijanje najupornijih višegodišnjih i jednogodišnjih uskolisnih korova (pirevina, zubača, sirak), ne oštećujući pri tom gajene voćke (malinu, kupinu i ribizlu).
Rezidba i vezivanje • • • •
Rezidba na rod Zakidanje izdanaka Uklanjanje starih izdanaka Privremeno vezivanje
Uklanjanje suvišnih i ostavljanje 5-6 pravilno raspoređenih izdanaka po dužnom metru i njihovo prekraćivanje na dva pupoljka iznad gornje žice špalira treba izvesti kad vegetacija počinje da kreće; Ukoliko u špaliru ima izdanaka sa prevremenim bočnim grančicama treba ih ukloniti, a za vezivanje izabrati izdanke bez bočnih grančica, ujednačene debljine i bez prisutnih znakova obolenja.
REZIDBA NA ROD
Zakidanje izdanaka
metod” (zakidanje novih mladih izdanaka u periodu od sredine IV do kraja V meseca, u 3-5 navrata kad dostignu visinu 10-15cm) moţe Ariljski
da obezbedi visoke prinose maline u humidnom podneblju ili gde postoji sistem za navodnjavanje ne može se bezuslovno primenjivati!!!
Mehaniĉko zakidanje izdanaka Pomoću specijalno konstruisanog pomagala – alata sa ravnim seĉivom na dugoj drvenoj dršci.
UKLANJANJE STARIH IZDANAKA NAKON BERBE
Ima za cilj da se oslobodi prostor i bolje omogući prozraĉivanje izdanaka i više svetlosti kako bi se mladi izdanci mogli bolje razvijati, kao i da bi se smanjila opasnost prelaska bolesti i štetoĉina sa starih na mlade izdanke.
Đubrenje maline • Osnovno Ďubrenje Organska đubriva
i
K o m p l ek s n a m i n er al n a
đubriva
• Prihranjivanje (K an ili A m o n i ju m s u l fat ) • Folijarno Ċubrenje (nadoknaĊuje se nedostatak mikroelemenata; Sekv estren, Vuk sal, Fertig al itd.)
Đubrenje maline • Đubrenje stajnjakom - organsko: svake druge godine sa 30 t/ha sa obe strane reda maline
u pantljici 60 cm širine.
• Osnovno Ďubrenje kompl. mineral. Ďubrivom: tokom zime – februar sa 500 - 700kg/ha NPK 10:12:26 + 3% Mg ili 8:16:24 (svake godine).
• Prihranjivanje azotnim Ďubrivima: – U proleće pred vezivanje sa 300 kg/ha KAN-a – Pred cvetanje sa 200 kg/ha KAN-a
Zasade maline treba svake druge godine Ċubriti srazmerno velikim koliĉinama organskih Ċubriva, a najbolje stajnjakom (oko 30 t/ha).
Navodnjavanje KADA i KOLIKO PUTA treba navodnjavati zasad maline zavisi od
konkretnih ekoloških uslova svakog podruĉja, a u prvom redu od koliĉine i rasporeda padavina, t oC i od osobina zemljišta! Najbolje je navodnjavanje obavljati prema konkretnim potrebama ne dozvoljavajući da doĊe do isušivanja zemljišta u pojedinim fenofazama ( cvetanja, razvo ja i s a zr e v an j a p l o d o v a , k a o p o s l e b e rb e k a d a s e i n t e n z i v n o razvijaju izdan ci za n a r ed n u g o d i n u ).
FENOFAZA CVETANJA U ZASADU MALINE
Navodnjavanje po sistemu kap po kap je najskuplji, ali i najbolji naĉin obezbeĊenja maline vodom. Cevi sa kapalj kama r azli č i ti h dimenzij a se postavlj aju duž
redova maline obezbeđujući ravnomerno kvašenje zemljišta uz racionalni utrošak vode.
Prednosti su brojne: ekonomiĉna potrošnja vode, ravnomerno kvašenje zemljišta u zoni korena,ne kvase se biljke i plodovi, radovi se mogu nesmetano odvijati u malinjaku, moţe se primeniti na svim konfiguracijama terena, a zahvaljujući usavršenoj tehnologiji isticanja vode ravnomernost je ista na poĉetku i na kraju reda.
Zaštita maline Program je orjentacione prirode, a njegova realizacija zavisi od stepena otpornosti gajenih sorti, stanja bolesti i
štetočina u zasadu i okolini, kao i vremenskih prilika u
tekućoj godini. Pesticide koristiti blagovremeno i
sistematski vodeći računa o karenci preparata, očuvanju životne sredine i zdravstvenoj bezbed. proizvedenih plod.
Opasni gljiviĉni patogeni maline u Srbiji: • Di dymella applanata – uvenuće pupoljaka i rodnih granĉica • L eptosphaer ia coniothyri um – nekrotiĉna pegavost izdanaka • Phytophtor a fr agariae var. ru bi – plamenjaĉa-trulež korena – traheoverticilioza • Ver ticil ium alboatr um i V. dahl iae • Botryotini a f uckeli ana – siva trulež plodova maline
Sušenje zbog Phytophtore
GRINJE U ZASADU MALINE
– je P h y l l o c o p t e s g r a c i l is
najbrojnija vrsta grinja u našim malinjacima. Pri jakom napadu ove grinje listovi ţute, na njima se javljaju neravnine, biljke slabe, a plodovi propadaju. Efikasni pesticidi za suzbijanje su: Demitan (Fenazakvin) i Tiocid (Endosulfan).
Zaštita maline od nepovoljnih abiotiĉkih ĉinilaca • • • •
Mrazevi Visoke temperature Insolacija – jako osunĉavanje
Suša
Delimiĉno izmrzavanje pupoljaka na izdanku maline
“Raspberry Max” (Limburg) – “ Rain c a pes ” je jedan od veoma efikasnih i praktiĉnih naĉina zaštite maline od kiše i jakog osunĉavanja u toku vegetacije, a posebno u fenofazi razvoja i sazrevanja plodova.
ObezbeĊuje dobru provetrenost, spreĉava vlaţenje biljaka i plodova – ĉime se smanjuje opasnost jaĉeg napada bolesti (posebno Botrytisa) i štetoĉina, izostaje pojava sunĉanih oţegotina, smeţuravanja i dr. oštećenja plodova, a i
Vertikalni stubovi se postavljaju u redu na 3-4m rastojanja, duţine su 2m.
Na njih se u vršnom delu horizontalno zakivaju letve duţine oko 5m, tako da zahvataju po 2 reda. Na letvama se uĉvršćuju luĉno povijene ţice (konstrukcija iznad svakog reda) preko kojih se postavlja i uĉvršćuje PE folija.
Rastojanje izmeĊu redova se odrţava u vidu ledine.
Sortiment: Tulam een i Glen Am ple
4 biljke po duţnom metru, prinos: 1 kg/saksiji
Pred jesen
• Pomoćno vezivanje – obavlja se kad izdanci dostignu duţ. 1 -1,5m i kad poĉnu da padaju u meĊuredni prostor . Izdanci nastavljaju normalan uspravan porast, dobro je provetravanje,
normalno dozrevanje i ulazak u period zimskog odmora, olakšana meĎuredna obrada zemljišta i dr. agrotehničke mere.
OslobaĎaju se veza u jesen pre dolaska snegova i hladnih vetrova!!!
PERFEKTNO!
Berba maline Od vremena i naĉina berbe u velikoj meri zavisi realizacija i ekonomiĉnost proizvodnje maline.
Mašinska
Ruĉna
RUČNA
BERBA, blagovremeno i pravilno izvedena, daje bolji kvalitet obranih plodova uz dobru organizaciju i dovoljan broj uzornih radnika, s a k v a l i t e t n o m i čistom plastičnom t j. ambalažom poštovanjem h i g i j e n s k o – tehničkih mera!!!
Plodovi ne sazrevaju jednovremeno već u duţem intervalu od 25-30 dana i više, te je berbu potrebno obavljati u više navrata – 8-12 puta (svaki drugi dan, a za preradu svaki treći)!!!
Najveća koliĉina plodova maline se obere u II i III berbi, jer tada ima najviše kvalitetnih, zrelih plodova koji su krupniji nego na poĉetku i pri kraju berbe.
Oštećeni, plesnjivi i truli plodovi se sakupljaju, iznose iz malinjaka i uništavaju. Tako da posle svakog kruga berbe u malinjaku mogu da ostanu samo nedozreli plodovi.
Kombajn za malinu Pošto je sve manje radne snage za berbu maline, dosta je uĉinjeno na mehanizaciji berbe u razvijenim
voćarskim zemljama (SAD, Kanada, Britanija, Australija).
U Severnoj Americi se mehanizovano obere do 60% zasada crvene maline,
a plodovi se iskljuĉivo koriste za preradu i zamrzavanje.
“LIBERTAS” (Šabac) – 30 ha pod zasadima maline u kompleksu.
Kombajn za berbu maline
Uĉinak: 1ha / 2 sata, opsluţuje ga 5 radnika.
Princip rada se zasniva na
rotacionom trešenju izdanaka tj. rodnih granĉica, pri ĉemu plodovi padaju u elevator,
odstranjuju se mehaniĉke neĉistoće i tako preĉišćeni dospevaju u gajbice.
“AGROPARTNER” – Luĉani (hladnjaĉa kapaciteta 400t)
POLANA
Zbog velike osetljivosti i podloţnosti brzom kvarenju zrelih plodova maline veoma je vaţno berbu obaviti paţljivo uz istovremeno razdvajanje kvalitetnih kategorija na Extra, I i II klasu ploda . Plodov i Ext ra klase moraju da budu iste sorte, ujednaĉeni po veliĉini, obliku, zrelosti i boji, bez cvetne loţe. Plodo vi I klase kvaliteta mogu da imaju do
2% plodova sa neujednaĉenom zrelošću koštunica i do 5% plodova sa cvetnom loţom. Kod plodova II klase dozvoljava se do 10% plod. sa neujednaĉenom zrelošću koštunica i do 10% plod. sa cvetnom loţom.
Ambalaţa treba da bude laka, ĉvrsta, ĉista, otporna prema vlazi i pogodnih dimenzija da moţe da se koristi u paletnom sistemu pri rukovanju i prevozu.
Ambalaţa (kutije) za pakovanje plodova za sveţu potrošnju se izraĊuje od plastificiranog kartona, presovanog stiropora ili plastiĉnih
