Ribolov tolstolobika
Postoje dve vrste tolstolobika, to za ribolovce nema nekog posebnog značaja. Postoje beli tolstolobik i i sivi tolstolobik , ali izgledaju veoma sličano kao i mesto gde žive, način ishrane tako da se ne mogu uočiti značajnije razlike. Odrasli tolstolobik se hrani uglavnom cijanobakterijama (plavo zelene alge), fitoplanktonima, algama, hrizofitama, ksantofitama. ksantofitama. Ovakva vrsta ishrane ishrane je omoguena zahvaljujui organu zvanom branhiospinam, prevod za tu reč bi bio procedne ploče.
Pribor za ribolov tolstolobika !olstolobik !olstolobik se uglavnom peca u srednjim slojevima vode (ne u dubokim) sa "aranskim udicama i najlonom od #.$ do #.% mm. &a udicu ide stiropor ' mm. ada se uglavnom u praksi koristi "aranski pribor za ribolov, ribolov, spomenuemo da su u pitanju štapovi za ribolov koji bi trebali biti dužine od preko tri metra i da su predvieni za dalje izbačaje ukoliko pecamo dubinskom metodom. Pri metodu sa plovkom poželjan je "tap duži od % m, težina bacanja ne treba biti velika.
*
Prihrana za tolstolobika +a uspe"no pecanje tolstolobika obavezno je kori"enje primame koja u vodi treba da stvoriti oblak oko oblasti gde se nalaze udice. &ajče"e se koristi potopljen stari hleb, koji se malo iscedi, tome dodati kukuruzno bra"no i obavezno mleko u prahu. Pojedini ribolovci preporučuju da se nikako ne "tedi prilikom dodavanja mleka u prahu, jer ono zbog svoje pra"kaste strukture stvara maglu- koja privlači tolstolobika. acajte hranu često, ali u malim količinama. &a taj način ete dobiti privid plantkonskog oblaka, koji može privui tostolobika. /eoma je bitno da kugle za prihranu ne budu previ"e tvrde pre nego se bace u vodu. vodu.
Mamac za tolstolobike 0 poslednje vreme su mamac broj jedan tablete fitoplanktona tzv. tehnoplankton, koje se koriste. 1ao "to smo rekli, tolstolobik se hrani uglavnom fitoplanktonima te ove tablete mogu da ga privuku. Ova tablete se koriste tako "to se provuku kroz nailon, pa se nakon toga montira udica. &a udicu se postavi loptica stiropora koja omoguava da se udica digne od dna i nae unutar oblaka koji nastaje rastvaranjem plankton tablete čiji sadržaj se lagano izdiže iznad dna. !akoe su se uspe"no pokazale pri ribolovu deverike na nekim terenima. 0koliko se tolstolobik peca na plovak potrebno je koristiti drugi tip tehnoplankton tableta koje prilokom razlaganja počnu tonuti polako prema dnu. 0 tom slučaju se ne stavlja stiropor na udicu. &a trži"tu postoji vi"e različitih tipova ovih tehno plankton tableta sa raznim ukusina i dodacima. Predviene su za kori"enje na stajaim vodama, ali ih ribolovci koriste i na tekuim vodama voda ma sa manje uspe"nosti. !ežina !ežina jedne tehnoplankton tablete je je $2 gr.
Postoje i gotovi sistemi gde se tableta fitoplanktona montira na plastični ili metalni nosač, za kojim se naknadno privezuje predvez sa udicom. 3ibolovcima ne možemo ne"to $
posebno preporučiti odnjih jer nismo se sa njima direkno sretali, a dosta je modela tih montaža za tolstolobika u ponudi. ponu di. !akoe !akoe treba pomenuti i mamac 4Puffi4 4 Puffi4 koji se promovi"e da je i za ribolov amura i tolstolobika.
Pogledajte video o tehnoplankton tabletama
Još nekoliko saveta o pecanju tolstolobika Kontriranje ide pri najmanjem trzaju ukoliko se peca na plovak. 5osta se često tolstolobik tom prilikom zakači za spoljni deo usta, ali znači da ga ipak zna privui ono "to je na udici ili oko nje. Pored ovih tableta kao mamac su dobri i kukuruzna svila, stiroporna kuglica koje su bile poropljene u neke arome, list deteline, zrno p"enice. !olstolobici !olstolobici su najaktivniji u jutranjim časovima kao ili večernjim te su to najbolji termini. termini. Postoje dve vrste tostolobika u nas6 7 bijeli (8ipophthalmichth9s moltri:)
7 sivi (;ristichth9s nobilis) &arastu do * m. 5ostižu $# kg težine. !olstolobik !olstolobik je prenjet iz 1ine, iz reke ;mur. ;mur. 0zgaja se u ribnjacima, a naselio je i 5unav i njegove pritoke. 0 na"im vodama se %
mrijesti jedino umjetno. ijeli se kao mla hrani zooplanktonom, a kada poraste isključivo fitoplanktonom (algama i jednostaničnim organizmima).
lov tolstolobika 0lov tolstolobika je uglavnom slučajan. =e"i je na hranjenim vodama, gdje se on navikava na zrnastu hranu. >ovi se sa vi"e uspjeha na plovak u srednjim slojevima vode nego dubinski. &ajlonom od #,$# mm do #,%# mm i "aranskim udicama. +a uspje"an ribolov obavezno je kori"tenje primame (primama u vodi treba da stvara oblak po čitavoj visini vodenog stupa i blago muti vodu oko hranilice), od mamaca se koristi, prazna udica kod sistema sa tehnoplanktonskom tabletom (tolstolobik usisava udicu prilikom hranjenja), stiroporna kuglica, svila mladog kukuruza, mlad ili kuhani kukuruz, list djeteline, komadii vodenog bilja. &ajbolji trenuci za ribolov su rani jutarnji i kasni večernji sati.
ivi tolstolobik (;ristichth9s nobilis)
3azlikuje se od bijelog tolstolobika, jer na trbuhu nema grebena, glava mu je vea, a boja tijela tamnija. &a bokovima ima tamne nepravilne mrlje. On raste brže od bijelog tolstolobika, a hrani se i zooplanktonom i planktonskim algama. eso mu je, kao i kod bijelog, odlično. 5omovina mu je 1ina, a u aarskoj je uveden u ribnjičarstva ve *?@%. pa je tako do"ao i u na"a ribnjačarstva. 0 aarskoj spolno sazrijeva za "est do sedam godina, meutim, potreban je umjetni mrijest jer se takoer, ako i bijeli tolstolobik, mrijesti prirodno pri visokim temperaturama vode. &aii e pri ribolovu na glistu, ali je za njegov ribolov potreban vrlo čvrst pribor. &a"i ribolovci nasauju njegov mla u dru"tvenim ribnjacima. 0 nas naraste takoer do dvadesetak kilograma, a u svojoj A
domovini do četrdeset.
!olstolobik bijeli ( 89pophtalmichth9s molitri:)
+ovu ga i bijeloim glava"em. !ijelo mu je visoko, a glava "iroka. Oči su mu smje"tene nisko. Po srednjoj liniji trbuha postoji greben koji se pruža od grla do analnog otvora. Prsne peraje dopiru do trbu"nih. >ea su sivkastozelenkasta, a bokovi srebrnasti. ože narasti do metar u dužinu i preko $# kg težine.
utanjem po internetu googlanjem i pretragom raznh foruma može se i doi do informacije gde se može nai. Onda sledi ono drugo pitanje kog proizvoača izabrati. &a trži"tu su se izdvojile maarske tehnoplankton tablete kao najbolje i najučinkovitije jer prave najvei oblak u vodi, a to je ono "to tolstolobika najvi"e i privlači.
2
eutim, retko ko se usuuje da sam pravi svoje tablete, čak retko ko i razmi"lja o tome, kao "to to rade "aranski ribolovci sa boilama. Fvo jednog videa koji pokazuje kako je mogue i tehnoplankton tablete izraditi sam, vrlo jednostavno i vrlo brzo, za svega * minut. &aravno, trebate samo nabaviti tehnoplankton u prahu, "to je mnogo jednostavnije i jeftinije od gotovih tableta.
!ehno rapid prah6 Klikni na sliku za ve"i prikaz Fvo videa koji u detalje pokazuje kako se u domaoj radinosti izrauju tehnoplankton tablete, i kakav efekat ostavljaju pod vodom.
TOLSTOLOBIK BELI
#amilija$ C9prinidae %od$ 89pophthalmichthus &atinski naziv$ 89pophthalmichth9s molitri: &okalni nazivi$
@
Maksimalna težina$ A# kg Maksimalna duzina$ * m 'reme mresta$ jun E avgust
(pis i gra)a$
!elo tolstolobika je visoko,sa strane spljo"teno, a glava "iroka sa debelim čelom i očima spu"tenim ispod uzdužne osovine tela. +ato je dobio ime debeločelac (na ruskom tolstij lobEdebelo čelo) ili glavonja. 5onja čeljust je izbačena i ide prema gore. Po sredini trbuha mu se nalazi greben od grla do analnog otvora. >ea su mu tamnosiva, bokovi srebrnasti,a trbuh beličast, nepravilno je pro"aran bordobraonkastom bojom. Prsne peraje dopiru do trbu"nih, spljo"tena su i idu prema nazad. 3epno peraje je izrazito veliko i duboko urezano. >eG peraje je kratko i izdignuto. Peraja su siva a nekada i sa bordocrvenim senkama. 1rlju"ti su male i tanke. !olstolobik brzo raste, ali mnogo jede. Crevo tolstolobika je *2 puta duže od tela odrasle jedinke. !olstolobik je vrlo značajan za održavanje kiseoničkog režima vode, jer čisti vodenu povr"inu od zatravljenja.
*avike+ stanište+ rasprostranjenost$
Prenet iz 1ine, reke ;mur. Poznate su dve vrste, beli i sivi. Haji se u ribnjacima, a naselio je i 5unav i njegove pritoke. 8rani de isključivo fitoplanktonom (algama i jednoelijskim organizmima) i veoma brzo raste. 3azbijanjem predrasude da se ne može loviti sportsko ribolovnim priborom (najzaslužniji za to su ribolovci takmičari koji su prvi počeli da ih love na sportski način, sa mec "tapovima, tankim najlonima i malim udicama, uz pomo odgovarajue povr"inske hrane), kao i zbog svoje veličine (druga po veličini u nasim vodama), borbenosti i sve vee prisutnosti na trpezama postao je interesantna riba sportskog ribolova. 0 na"e vode se unosi ve"tačkim putem, poribljavanjem i obicno zajdeno sa amurom. !e dve ribe žive u nekoj vrsti simbioze, tj. amur se hrani vi"im vodenim biljem, a tolstolobik nižim. &a izmetu amura, koji sadrži veliki procenat celuloze, razvija se masa jednoelijkih algi kojima se hrani tolstolobik.
%azmnožavanje$
I
Polno je zreo sa A godine. resti se od maja do avgusta u toplim, kamenitim i plitkim vodama. Jzleže do 2##### jaja"aca. la nakon @ do K dana dobija na pigmentaciji, rastu mu krlju"ti i usni otvori. 0 zatvorenim vodama se jedino ve"tački mresti, ne obnavlja se prirodnim putem, po"to mu je za mrest potrebna temperatura od %@L.
Mamci i pribor za lov$
>ovi se ribolovačkim priborom, sa vi"e uspeha na plovak u srednjim slojevima vode nego dubinski, najlonom od #,$#mm do#,%# mm i "aranskim udicama. +a uspe"an ribolov obavezno je kori"enje primame (primama u vodi treba da stvara oblak po čitavoj visini vodenog stuba i blago muti vodu oko hranilice, od mamaca se koristi, prazna udica kod sistema sa tehnoplanktonskom tabletom (tolstolobik usisa udicu prilikom hranjenja), stiroporna kuglica, svila mladog kukuruza, mlad ili kuvani kukuruz, list deteline, komadii vodenog bilja. /reme najbolje za ribolov je rano jutarnji i kasno večernji časovi. 5a bi uspje"no lovili tolostolobika moramo prije svega biti upoznati sa načinom ishrane ove jezerske ili riječne grdosije. !olstolobik kao i sve vodene životinje koje se hrane planktonom dostignu velike težine usljed velike hranljive vrijednosti.
Kako upecati tolstolobika
*ačin ishrane tolstolobika !olstolobik uzima hranu tako "to usisava vodu i filtrira je kroz "kržne poklopce na kojima se zadržava hrana i kiseonik potreban za disanje. 0 vodi se obrazuju fito i zooplanktoni. Mito i zooplanktoni se prgresivno uveavaju prilikom porasta temperature obrazujui planktonske fleke. Planktonom se hrane sve ribe u različitim dijelovima života naročito K
nakon izleganja iz jaja"aca dok je to jedina hrana koju uzima tolstolobik u toku života. 0zimanjem planktiona u ogromnim količinama smanjuje hranu tj. populaciju ostalih riba te na taj način osvaja sve rijeke i jezera. 0pravo zbog toga tolstolobik nije omiljena riba te se na nekim rijekama i jezerima vode bitke za njegov totalni izlov pa je dozvoljno uni"tavanje na sve mogue načine. Jzmet tolstolobika je otrovan te na taj način zagauje rječna i jezerska korita.
*ačin ribolova na tablete tehnoplanktona Ciljani lov tolstolobika mislim da je misaona imenica. Postoji nekoliko metoda u lovu tolstolobika ali se ni one ne mogu nazvati uspje"nim. 0 posljednje vrijeme u primjeni je jedina donekle uspje"na metoda lova na tehnoplanktonske tablete koje proizvode u nekoliko aroma, krvi, meda, sira anisa, vanileN!ehnoplanktonske tablete se prodaju u pakovanju od tri komada uz koje dobijate i plastični "tapi koji služi za montažu sistema. !ablete su težine $2 gr i isključivo su namjenjene za ribolov na stajačicama.+a pravljenje sistema za lov tolstolobika je potreban jedan plovak, olovo, plastični "tapi, upredena struna i dvije udice. 0ribolovačkim prodavnicama može se pronai kompletan izraen sistem za ribolov tolstolobika zajedno sa tehnoplanktonom. 0koloko ste rje"ili da sami pravite sistem to učinite na sledei način. 1renuemo od plovka koji treba biti od %# gr. Plastični "tapi se veže za osnovni najlon uz pomo kopče veoma jake izdržljivosti čak i do 2o kg. +a vezivanje udica koristimo upredenu strunu koja se veže na sistem na tačno predvienom mjestu na "tapiu. 0dice moraju biti izuzetno o"tre veličine * ili $ najbolje
?
su "aranske. 1ada ste navezali sistem isprobajte da li ste potrefili gramažu olova tj da li je plovak izbalansiran. ;ko je plovak dobro izbalansiran i potopljen kako je predvidio proizvoa tek tada dodajete tabletu koja e plovak dodatno opteretiti za $2 gr. Plovak je dobro optereen kada iz vode viri samo antena. tap mora da bude izuzetno izdržljiv i jak sa veom težinom bacanja i akcijom. +a daleka izbacivanja po mogunosti bi trebao biti duži od tri metra. !ableta tehnoplanktona po uputama proizvoaa bi trebala da traje $ do % sata "to se u praksi nije pokazualo kao tačno. !rajanje tablete zavisi od brojnosti sitne ribe na jezeru na kojem pecate i jačini vodene struje. 1ako se tableta topi tako i plovak isplivava na povr"inu vode "to vam vam je znak kada se tableta potro"ila jer plovak ispliva do onog optereenja prije stavljanja tablete. Oblak nastao potapanjem tablete privlači sitnu ribu čije prisustvo se manifestuje kao sitno poigravanje plovka.
'rijeme ribolova Ovaj sistem se koristi u jutarnjim i večernjim satima kada se tolstolobik podiže na povr"inu jezera u potrazi za hranom. Posmatrajui povr"inu vode vrlo je lako otkiti položaj toolstolobika koji se i ne trude da se sakriju. !olstolobika tražimo gdje je i njegova hrana. Plankton i sitni vodeni organizmi izlaze u toku noi na povr"inu vode gdje se zadržajavu sve do jutra. =im sunce izae plankton se povlači u dubinu a zajedno sa njim i jata tolstrolobika.+ato posmatrajte vodu i zabacujte plovke tamo gdje primjetite njihovo kretanje. 3adi u"tede zabacujte sisteme samo u ono vrijeme kada se tolstolobik inetezivno radi i kada primjetite njegovo kretanje jer on odaje svoje prisustvo ostavljajui tragove na povr"ini vode. istro.
Sistem za ribolov nepoznate vrste ribe
*#
5rugi dan ve u #%6## sata ujutro odlazim na ribolov. 0zimam jo" *2Eak kugli prihrane. 5olazim na poziciju, nigdje nikoga. ;ktivnost ribe je slaba. Prihranjujem kuglama i počinjem polako slagati pribor.
Hledam u vodu i imam "to vidjeti. 0 dužini rijeke koliko mi oko seže i "irini cca A# m je sve crno od velike ribeR &a to mjestu je 5rava "iroka oko K# m. &e mogu vjerovati svojim očima, kroz glavu mi prolazi misao E amuri i to pristojne veličine! Opet griz i opet zatežem u praznoR &ula bodovaR &iti kod jednog griza nisam osjetio ribu s druge strane pribora. Polako ludimN 5rugi "tap ve poskakuje na rod podu, gledam i ne vjerujemR
**
Palim dimnu pu"ilicuSS i odlučujem napravit pauzu i krenuti iz početka. +abacujem sistem po ne znam koji puta i zauzimam položaj bliže "tapovima. 3iba postaje sve aktivnija, vir za virom, skok za skokomN =ujem bip na lijevim "tapu i odmah lupam kontru u ni"taR iiiiiiN i na drugom "tapu E proma"ajR J tako jo" proma"ujem 2 grizeva u $# minutaR Jdem u detaljan pregled sistema. 3azmatam najlon s role do dužine na kojoj lovim. Predvezi su u redu, udice o"tre, olovo i kopča takoer u redu. Pogled mi zastane na osnovnom najlonu. &ekoliko metara iznad olova vidim jako o"teenje najlona. 3ežem tih A#Eak m najlona i ponovo vežem sisteme. Produžujem predveze na skoro * m duljine. &a dlaku montiram plivajuu mirisnu spužvicu a na udicu dodatno koricu kruha. J tako na oba sistema. &ije ni pet minuta pro"lo kad opet imam griz. +atežem, imam ribuR Polako je privlačim i molim da mi se ne otkvači. Dril traje ve *2 minuta i potom se "tap ponovo izravnava. /adim sistem van i primjeujem da nema predveza.
*$
Ponovno doma radim $# kugli za prihranu kao i prije par dana. &a sistemima se sada nalaze hranilice. Odlazim na mjesto prija"njih okr"aja. &igjde ribiča a riba je aktivna. acam kugle na poziciju. 8ranilice punim kupljenom hranom pomije"anom s kru"nim mrvicama. Predvezi su dužine $# cm a na udice stavljam po jednu kokicu. &akon pola sata imam prvi griz i odmah zatim i drugi. 3ezultat kao i prije par danaR +ar opetQ To" imam nekih *2Eak grizeva a realizacija nula bodovaR Odlučujem opet odustati i polako pakiram stvari. 1od pospremanja primjeujem da mi se kod zadnjeg griza hranilica deformirala.
Hledam sistem na koji sam ulovio ribu. Olovo i hranilica su zapetljane pola metra dalje od predveza. Pakiram stvari i ribu i odlazim kui. Putem razmi"ljam kako se riba zakvačila sa strane i zbog čega je olovo sa hranilicom bilo pomaknuto tako daleko od predveza.
*%
&a leadcore sam postavio kopču za fiksiranje olova. Predvez sam skratio na 2 cm i hranilicu fiksirao za vrtilicu predveza. < ovakvim sistemom sam u jednom danu imao realiziranih %K grizevaR ov sa dna i lov ispod povr"ine sa plovkom.+a lov ispod povr"ine ostavljaju se prazne udice a za lov na dnu na udice se stavljaju stiroporne kuglice kao podizači.Ta sam sam napravio držače primame od žbice za bicikli.&a zoutubu ima mnogo filmova za obe tehnike.
*A
*2
*@
islim da bi ovo tebi trebalo da bude interesantno
*I
u pitanju je Fagle F9e 8EA
&o names, hvala ali to ipak nije ono sto trazim. Ovo je za neku belu ribu, tezina plovka 8A je 2gr., gledao sam na sajtu Fagla F9a.
Ovo mozes sam da napravis i to sa gramazom plovka koji tebi odgovara,potrebna ti je samo spiralna hranilica sa cevcicom onom dugackom i lepo izvuces iz nekog pampura antenu i provuces hranilicu,odseces visak ili pak ostavis da bi ti hranilica bila malo nize ako je potrebno,pa na plamen malo istopis ivice i to je to...prosto da ne moze prostije biti. *K
/erujem da ti je ideja vec sinula OF /3
aran
!aj hrabri i snažni borac na udici+ ali i delikates na trpezi / naravno uz uslov da nije tovljen+ živi samo u rekama crnomorskog sliva do regiona mrene+ ali i u jezerima sve do 011 metara nadmorske visine+ zatim u barama+ mrtvajama i ritovima. %azmnožava se na plavnim zonama sa bujnom vegetacijom na koju lepi ikru. Plodnost ženki je fantastična+ jer u tri navrata u periodu mresta položi i do milion jajašca. 2konomska vrednost mu je velika u privrednom ribolovu+ ali ništa manje nije značajan i u sportsko3turističkom pogledu. Prenet je iz rednje 4zije+ a aklimatizovao se u svim zemljama sveta. 5glavnom se gaji u ribnjacima+ ali kao što rekoh+ ima ga i u donjim tokovima ve"ih nizijskih reka. 5krštanjem i selekcijama javlja se u nekoliko podvrsta od kojih su najkarakterističnije tri. aran+ poznatiji kod nas kao divljak+ ili savski šaran+ sav je u krljuštima i sa znatno izduženijim i vretenastijim telom. *jegov sabrat 6špigler7 manje je aerodinamičan od divljaka i sa nepravilno raspore)enim krupnim krljuštima+ uglavnom duž bočne linije i le)a+ ispod škržnih poklopaca i u blizini repnog peraja. 8rugi ro)ak divljaka 6lederer7 gotovo je bez krljušti+ ali sa nešto manjom glavom. !rogodišnji šaran dugačak je 913:1cm+ težak ;11 grama do 9 kilograma. *ajve"i do sada poznati primerak je dug <=1cm i težak tačno 9= kilograma. Mora se priznati da su takvi kolosi retkost+ a bi"e sve re)i u rekama koje su sve manje >zbog zaga)enja? gostoprimljive za kvalitetnu+ i na promene osetljivu ribu. Mresti se od maja do jula pri čemu traži priliku i topliju vodu. Polna zrelost mu nastupa ve" pri dužini od oko 91cm. *jegova mla) se u početku hrani planktonima+ a kasnije podvodnim biljkama+ ali i ikrom drugih riba i vodenim životinjicama koje žive na dnu. *ije na odmet napomenuti da šaran u vreme mresta ne uzima hranu+ ili to čini vrlo retko. (va izuzetno sportska riba veoma je nepoverljiva i plašljiva+ a uz to i jako oprezna. meta joj svaka buka+ čak i koraci ribolovaca na obali. *ajradije bira duboka i skrovita mesta oko podvodnih krševa+ trske+ a često je gost i na podvodnim livadama gde izlazi na pašu. Poput svinje rije po mulju traže"i larve vodenih *?
insekata i druge vodene životinjice. 5 vodama deficitarnim prirodnom hranom napada čak i otpatke toplokrvnih životinja. talna skrovišta napušta+ uglavnom+ kad se voda zamuti. @ranu tada traži blizu obale i na pli"acima ili izlazi u površinske slojeve vode+ ali izbegava maticu. Me)u sportskim ribolovcima šaran važi kao najistrajniji i najžilaviji borac ako se izuzme beli amur i tolstolobik >debeločelac?. Jer+ uhva"en na udicu+ najrazličitijim manevrima i zadivljuju"om snagom nastoji da se oslobodi. 5 tim trenucima svaka brzopletost+ nervoza ili pokušaj da šarana bez zamaranja izvučete+ mogu samo da smetaju. &ov šarana počinje od ranog prole"a. Alavna sezona je kraj leta. Me)utim+ dobri ribolovni rezultati postižu se i petnaestak dana nakon mreš"enja. *ailaskom hladnih kiša+ slane i pravih mrazeva+ šaran se sprema na zimovanje. 5 grupama traži duboka i muljevita mesta za krtog. Bariveni u mulj jedan do drugog+ prespavaju zimu+ pri čemu im masno tkivo nakupljeno tokom leta+ obezbe)uje neophodne životne potrebe do prole"nog bu)enja. aran se uglavnom lovi dubinski / na čekanje. 4li+ dobri rezultati na mirnim vodama postižu se i lovom na plovak+ pogotovo ako se dubina mamca podesi u slojeve vode kojima se tog dana šaran kre"e. 5 ribnjacima+ na kanalima i uopšte na tihim vodama+ olovni uteg treba da je što manji i obavezno klizaju"i. (vo zbog toga što šaran obavezno ispituje+ njuši i lizu"e mamac sve dok se ne uveri da mu ne 6preti7 nikakva opasnost+ tada grabi mamac i guta u pokretu. 4ko oseti bilo kakav otpor >prevelika težina utega? izbacuje mamac i odlazi što je mogu"e dalje od mesta gde je poplašen. *a teku"im vodama šarana treba tražiti tamo gde je podvodno kamenje i ilovačasto+ ali nikako muljevito dno. aran izbegava mulj i jake matice. (bično je u društvu deverike i platikom. Ba bolji ribolov na teku"im i mirnim vodama preporučuje se prihranjivanje. *a mirnim mestima hrana se razbacuje na uskom prostoru+ ali u teku"oj vodi stavlja se u žičanu mrežicu ili vre"icu od retkog materijala+ koja se potapa nekoliko metara uzvodno od mesta gde se šaran nalazi. 4ko je dno muljevito čestice hrane bi se izgubile u mulju+ zato se pribegava vise"im >plivaju"im? mrežicama s hranom.5spešno se za prihranjivanje koriste i zemljane lopte veličine čovečije pesnice izmešane sa hlebom+ kukuruzom+ pšenicom itd. ve u svemu+ prevladava mišljenje da šarana treba primamiti+ a nikako tražiti. Prihranjivanje je najuspešnije raskvašenim hlebom+ kukuruzom+ gnječenim kuvanim krompirom+ graškom+ konopljanim semenom i pšenicom+ bar na dan3dva ranije nego se zabace udice. Mnogi sportski ribolovci greše kad u lovu na šarana previše nategnu špule na čekrku. 5 takvim prilikama krupniji primerci kidaju ribolovni konac deblji i od 1.Cmm+ jer se težina više nego utrostruči prilikom snažnog trzaja. Bato špulna treba da je blago nategnuta / da 6driluje7 i pri optere"enju od samo jednog kilograma.
$#
Kasnije kad uhva"enog šarana zamarate postepeno špulnu pritežete ili otpuštate u zavisnosti od otpora koji uhva"ena riba pruža. &ov ovog snažnog borca gotovo je nezamisliv bez meredova / mreže prihvatilice+ jer najjači otpor daje u trenutku kada oseti blizinu obale. !aj očajnički pokušaj da spase život treba osujetiti meredovom. *a staja"im vodama dobar je mamac korica hleba+ uveče i tokom no"i >uz uslov da je no"ni ribolov dozvoljen?. 'eličina korice je =D= cm+ koju sa unutrašnje strane treba probušiti alkicom trokrake udice i nju zakačiti za karabinjer+ a vrhove udice utisnuti u sredinu hleba sve dok ne osetite pod prstima da "e probiti udicu. (vaj način ribolova se obavlja bez upotrebe olovnog utega i bez plovka. Kratkim potapanjem montirane korice u vodu+ postižete ve"u težinu mamca i duži zabačaj. 5 ovakvim prilikama dobro do)e i na sredini probušena kocka še"era kao uteg. Pre početka lova ovim načinom+ bacite desetak komadi"a hleba nek plivaju na mestu pecanja. Bapamtite+ neophodna je tišina bez bata nogu+ svetlucanja baterijskom lampom+ šibicom+ cigaretom... 8a je šaran došao na mesto pecanja sazna"ete čim čujete coktanje. (n najpre kupi mrvice koje otpadaju od bačenog hleba+ a onda kre"e prema izvoru mrvica / ve"im komadi"ima+ koje poput usisivača za prašinu uvlači u se. Posmatranjem trbuha ribolovnog konca+ ili reflektuju"eg staniola na vrhu štapa registrujete ugriz. 5lovljenog šarana izvlačite sa što manje buke. *ikako na štapove ne stavljajte praporce ili nekakve druge zvučne signalizatore. @ranu na površini vode uzimaju sve dok traje mrak. Mamci$ Mlad ili kuvan stari kukuruz+ kuvana pšenica+ upola bareni krompir+ zeleni grašak+ crvena glista+ larva vodene bube+ bareni pasulj+ hlebni valjci+ za krupnije primerke komadi"i sitne ribe+ puževi gola"i+ pa i vo"e$ jagoda+ malina+ dudinja. 5 zatvorenim vodama šaran "e pre do"i na običan valjak od hleba+ kukuruz+ krompir i vo"e+ ali na rekama efikasniji su valjci od žutog kukuruznog brašna sa dodacima.
$*
Najveća je slatkovodna evropska riba koja kad je posluži sreća, može da naraste i do tri metra dužine sa težinom od 250 do 300 kilograma. Građa tela i izgled razlikuju se u mnogome od ostali slatkovodni riba. !zrazito velika glava sa dugim brkovima i sitnim o"ima, pljosnatog je oblika ali mu je trup ovalan, koji se prema repu sužava.#elika usta puna su sitni zubića. !spod donje vili$e ima dva para kratki br"ića. %oža mu je bez krlju&ti ' sluzava, a boja zavisi od sredine u kojoj živi. (eđa su mu uglavnom tamnozelene, smeđe ili $rne boje, a trbu prljavobeo. )are po telu su mramoraste.Najradije se zadržava u dubokim virovima sve dok ga glad ne natera da pođe u lov. *ranu traži u blizini svoje loge u koju se obavezno sit vraća. Nije mnogo itar i smatra se lenjom ribom, koja radije "eka žrtvu mameći je brkovima. +matraju ga glupim, ali bez osnove, jer je inteligentniji nego &to se misli. !na"e je svežder. a podmirenje -blagoutrobija ne pra&ta ni"emu &to u vodu dospe i može da mu posluži kao rana. /ede gliste, puževe golaće, rov$e, rakove, ribe, uginulu živinu, barske pti$e, pijavi$e, pa "ak i sapun. !zrazito veliki primer$i, mogu biti opasni i za kupa"e. +a sigurno&ću se zna da prvi zapo"inje zimski san, a poslednji se budi. !zgladneli s proleća masovno izlaze na povr&inu vode da se osveže kiseonikom. osle toga, odrasliji primer$i se izdvajaju i u parovima traže mesta za mrest, koji po"inje od aprila, a traje sve do jula. 1enka izba$i i do 500.000 komada ikre. Nakon toga mužjak brižljivo "uva ikru razgoneći svu ostalu ribu. osle desetak dana iz ikre izlaze mali somići, ostaju u gnezdu izvesno vreme raneći se planktonima i sitnijim životinji$ama. o traje sve dok i roditelji ne rasteraju. draslim somovima, takođe je svojstven kanibalizam. 4ogađa se da zatru polovinu, pa "ak i $eo porod, ukoliko je voda siroma&na ranom. lađi somići vrlo brzo rastu. 6 prvoj godini dostižu težinu od oko 500 grama i dužinu od 20 $m.rimer$i od tri kilograma stari su od prilike "etiri do pet godina. +oma s razlogom smatraju noćnom grabljivi$om, ali se zna da u lov izlazi rano u zoru i predve"e, a ređe i tokom dana. 6ve"e ga trba "ekati na ulasku brzaka u vir, međutim, pred zoru i tokom dana som je u viru ili na izlasku iz vira. rava somova stani&ta su na u&ćima reka i potoka naro"ito u vreme kad se od ki&a zamute, noseći sa sobom razne insekte, $rve i vodozem$e. 6 takvim prilikama prikrada se ispod u&ća i sa"ekuje sve &to mu voda donosi. na da predve"e i u zoru u&ćima prilaze i druge ribe u potrazi za ranom ili za osvežavanje kiseonikom, pa im pridružuje i odatle vraća naj"e&će sit ili oka"en na udi$u. Na ovakvim mestima, radije napada živu ribu, kederovanu žabu ili raka na plivajućim udi$ama, nego glistu ili pijavi$u zaba"enu dubinski ' na dno. 7ano s proleća posle zimskog sna zapaženiji rezultati u lovu postižu se blinkerisanjem varali$ama 8e9e$et, ajn$, meps:, koje treba vući kroz povr&inske
$$
slojeve vode. (ov varali$om ne sme biti brz, već ravnomeran i ujedna"en. +li"no trba postupiti i sa mrtvom ribi$om name&tenom na sistem udi$a, koju som radije napada nego varali$u. reba znati da je som jedina re"na riba ' ljubitelj buke, nevremena, ki&e, grmljavine... 4ok sve ribe beže u skloni&ta som izlazi i radoznalo prati &ta se to n euobi"ajeno događa. u njegovu slabost koriste pro9esionalni ribari za lov -bućkom. %ad zbog ki&e vode nadođu i zamute se, soma treba tražiti blizu obale. 6 svim ostalim prilikama blizu je glavnim tokovima reka. (ov ovog slatkovodnog kolosa gotovo je bez uspea ako se koristi lak i nežan pribor. Neopodna je jaka elasti"na i dovoljno velika udi$a sa jednim, dva ili tri kraka i olovni uteg težak tolikko da se suprotstavi snazi vode. 7ibolovni kona$ nikako ne sme biti tanji od 0.50mm. !ako snažan, som je manje borben od &arana, no i pored toga valja ga smireno zamarati sve dok mu na povr&ini vode ugledate belinu trbua. 6vaćenog soma na obalu izvla"ite uz pomoć kuke i meredova. +om se naj"e&će lovi mam$ima na dnu, mada naiđe u vreme mutni voda i na plovak ukraj obale. 6 pronalaženju najbolji mesta kao orijenta$ija neka vam posluže stabla oborena u vodu i druge podvodne prepreke iza koji se obi"no skriva. ;est je gost u ladovinama vrba nadneti nad povr&inom vode, a tamo gde svega toga nema, sasvim je sigurno zalegao u rupama na dnu reka.
Patuljasti somi"
-z 4merike prenesen je u 2vropu u naše vode pre više od C1 godina. Bovu ga još$ abisinac+ američki patuljasti somi"+ cvergl+ terpan+ bulec+ terpeš+ šu"a+ manjov...-ma ga u svim nizijskim vodama pa je prenet i u mnoge ritove+ bare i mrtvaje. *astani li se kojim slučajem u ribnjake+ prava je napast za mla) i ikru drugih riba+ pogotovu linjaka. -zuzetno je otporan. Ba vreme sušnih dana dovoljno mu je malo mulja da preživi i da sačeka kiše i nadolazak vode. 8anima može da gladuje.Mraz i hladno"u dobro podnosi+ iako nije u vodi Po obliku tela podse"a na soma+ ali je sasvim druga vrsta što se očituje po mnogo čemu. 5 našim vodama vrlo retko dostiže težinu do E11 grama+ na glavi ima četiri para brkova+ a na le)ima masno peraje karakteristično isključivo za salmonidne ribe+ me)utim+ patuljasti somi" se ne smatra salmonidom. Koža mu je glatka bez krljušti+ mramorirana sivo ili mrko što zavisi od sredine u kojoj živi+ trbuh mu je
%$ prljavobeo. *a perajima iza glave i na le)ima ima po jednu oštru bodlju kojih se treba čuvati. Pri ubodu zadaje intenzivan bol i krvarenje. Fivi u jatima. Mresti se u maju i junu. Fenka u posebno pripremljenim gnezdima baci i do <9.111 komada ikre. Mada je patuljasti somi" grabljiva riba sopstveni mla) brižljivo čuva. omi" je riba dna i hranu traži pretežno no"u+ ali se uspešno lovi i tokom dana. @ranu uzima čak i kada je sit. Mamac uzima oštro i halapljivo+ duboko gutaju"i udicu. Pre izvlačenja pruža jak otpor. Pošto ne raste veliki lako se izvlače na obalu ili čamac. Primerci od 9113011 grama smatraju se dobrim lovom. Meso mu je vrlo ukusno bilo da je pečeno ili prženo. Ba spravljanje riblje čorbe je bez premca+ jer je kalorična vrednost njegovog mesa velika. Gorba "e biti još ukusnija ako pored somi"a u njoj ima i druge ribe. 5lovljen+ patuljasti somi" u rukama proizvodi zvuke+ koji liče na cvrčanje ili škrgut. Peraje sa oštrim bodljama tada su nakostrešene i spremne za ubod. Bato ga pažljivo skidajte sa udice. &ovi se lakim priborom i malim udicama+ bez plovka+ dubinski sa klizaju"im olovom. Mamci$ Hrvena i rosna glista+ puž gola"+ komadi"i ribe i svežeg ili sušenog mesa+ komadi"i repa od raka+ sitne ribice+ slanina+ sitne pijavice i komadi"i sitnijeg durdubka.
Lokalni nazivi: šiljev Max. dužina: 1,3 m. Max. težina: 15 kg. Vreme mresta: u prolee odma! posle otapanja leda Navike, stanište, rasprostranjenost
6 =vroaziji je najrasprostranjeniji >obi"ni> smuđ, 8+tizostedion lu$ioper$a.: #erovatno je nastao u slivu nekada&njeg pra 4unava, u vreme oti$anja oslađenog kontinentalnog mora 8anonskog: ka dana&njem ?rnom moru. datle se pro&irio po $eloj $entralnoj, zapadnoj i isto"noj =vropi. re&ao je i u
$A
na"in israne prelaze krajem prve godine života. eso smuđa je ukusno. ?enjen je u sportskom ribolovu. 6zgaja se u toplovodnim ribnja$ima, ali za sada u ograni"enim koli"inama. 6 =vropi se godi&nje ulovi vi&e od A0 000 tona smuđa, &to svedo"i o privrednom zna"aju te vrste. Opis i građa:
rema literaturnim poda$ima naraste do A,3 m dužine i do A5 kg mase.!ma dva leđna peraja, koja se dodiruju, ili pak između nji postoji mali međuprostor. %rlju&ti su sitne. Na bokovima tela smuđ postoji B do A2 sivo$rni popre"ni pruga. Na leđnom i repnom peraju su tamne pege, ostala peraja su bez pega i imaju bledožutu boju. Ne&to je manje rasprostranjen smuđ kamenjar 8+tizostedion volgensi: koji isklju"ivo naseljava pritoke ?rnog i %aspijskog moraC 4unav, 4njepar, 4njestar, 4on,#olgu i %uban, sa pritokama. Naraste do 50 $m i A,D kg. nogi na&i ribolov$i imaju problema oko razlikovanja >na&e> dve vrste smuđa. =vo i nekoliko osnovni karakteristika po kojima se smuđ i smuđ kamenjar razlikujuC Stizostedion lucioperca - smuđ: zadnji ugao vili$a ne doseže nivo zadnje ivi$e oka. brazi 8bo"ni delovi glave: nose krlju&t na sebi. ri vru vili$a kod adulta nisu uo"ljivi jaki, o"nja$ima nalik zubi, dok su kod juvenila oni slabo izraženi. 6 bo"noj liniji se nalazi E0FB3 krlju&ti. 8+tizostedion volgensis: F smuđ kamenjarC zadnji ugao vili$a doseže ili prema&uje zadnji ugao oka. @o"ni delovi glave nisu skroz, već samo mestimi"no obrasli krlju&tima. ri vru vili$a nisu izraženi o"nja$ima nalik, snažni, za&iljeni zubi. 6 bo"noj liniji se nalazi B0FE krlju&ti. Razmnožavanje:
+muđ je riba aktivna tokom $ele godine kako zimi tako i leti. ptimalna temperatura za njegov život je oko 2E stepeni, a letalna 8smrtonosna: oko 35 stepeni. 4onja optimalna grani$a kon$entra$ije kiseonika u vodi za smuđa je oko H,5 mgIl pri temperaturi vode od 20 stepeni. rema ovim vrednostima smuđ je otporan na visoke temperature u vodi bogatoj kiseonikom, a vrlo neotporan na deJ$it kiseonika.
+muđ ranu traži noću, ali uspe&no se lovi u $ik zore i predve"e. %ada je vreme tmurno, grize i u podne. esta gde ima smuđa lako je uo"iti, jer sve >pr&ti> od sitne ribe koja beži od tog grabljiv$a. ladi i sitniji primer$i u lov polaze grupno i u jednom prav$u.
$2
je sloju vode, lako je odabrati metod pe$anja F plovak ili dubinski.
,andar
$@
%od grgeča+ čiji je predstavnik bandar+ čine još i obični grgeč i prugasti balavac. vi grgeči naseljavaju teku"e vode crnomorskog sliva+ a ima ih i u veštačkim ribnjacima+ mrtvajama+ ritovima i drugim staja"icama+ zadržavaju"i se uglavnom u dubinama. 5kusnog su mesa naročito za pripremanje ribljih čorbi+ ali su zbog duboko usa)enih krljušti i ljigave površine tela vrlo nezgodni za čiš"enje. ,andara u narodu zovu još$ bandaš+ okun+ kostreš+ bulja i pekija. !elo mu je zdepasto+ tvrdo i široko+ boje sivozelene sa tamnim poprečnim šarma. !rbušni deo je svetle bronzanožute boje. &e)no peraje je oštro i bodljikavo+ a oči izrazito krupne. Mrest se od marta do maja. Fenke su vrlo izdašne i polože do 911.111 komada ikre. 'e"ini bandarči"a nije zagarantovana duboka starost ako u susedstvu imaju štuku+ jer ih rado napada mada su bodljikave. 8ok je mali+ bandar za hranu uzima sitne vodene životinjice i planktone+ a kasnije postaje grabljivica+ koja napada sitnu ribu+ gliste i vodene insekte. 5 našim vodama retko da naraste teži od :11g+ mada u severnim vodama nisu retki primerci i od =kg. itniji bandari lako grizu nabačene mamce i obično postaju plen ribolovaca3početnika+ a one krupnije samo dobri i iskusni majstori lako pronalaze love"i ih i po stotinak dnevno. *a teku"im vodama obično su na šljunkovitom dnu+ a na jezerima+ ritovima i barama+ najradije zaposedaju podvodna uzvišenja s razlogom nazvana 6grgečkim brežuljcima7. !u na padinama tih brežuljaka bandar strpljivo čeka svoj plen. !amo gde je staja"a voda obrasla trskom i na podvodnim livadama zalaze i na dubine i od <13<:m. Ba lov bandara koristite fini pribor. Konac ne treba da je deblji od 1.91mm+ a udice od
$I
as je plemanita vrsta koja se pojavila u ajskom kanalu pre trideset godina. &ajverovatnije da je do"ao iz aarske. eno peraje je skoro odvojeno i sastoji se od ? bodlji, dok nastavak lenog peraja sadrži *$E*% mekih zrakastih delova. icropterus na grčkom znači malo peraje, dok je salmo takoe grčka reč i znači pastrmka. /erovatno je otuda i jedan od njegovih danas odomaenih naziva kod nas 4pastrmski grgeč4. +avr"etak gornje vilice dopire do iza granice oka, "to nam ukazuje da se ovde radi o 4velikoustom4 basu. 1ako kod nas nema vi"e vrsta basova kao u ;merici, mi ga jednostavno zovemo bas. 1onačno za"tien i kod nas. as je 4preko bare4 daleko najpopularnija riba kada je u pitanju sportski ribolov. &o tamo je on poodavno za"tien zakonom koji kaže6 nije dozvoljeno zadržati basa ispod %2 cm dužine, niti sa sobom poneti vi"e od pet komada. Od ove godine, napokon, i na"e vlasti uradile su ne"to po ovom pitanju. >ovostaj na basa jedan je od vremenski najdužih u nas. !raje od *2. marta do *2. juna, "to mu svakako ide u prilog, ali je donja granica ulova, po mom mi"ljenju, previ"e niska. Jstina je da ameri=i dostižu veu težinu od na"ih, ali ipak je *2cm premalo. =ini mi se da je minimum koji bi se morao ispo"tovati bar $# cm. rest basa as se mresti kada temperatura vode dostigne *@BC. 1od nas je to u zavisnosti od godine, od aprila pa nadalje. as voli praviti gnezdo u tihoj vodi bogatoj vegetacijom. Hnezda su obično na dubini od pola do dva i po metra. Denka polaže od $### do A%### komada jaja, nakon čega je mužjak otera i on dalje čuva gnezdo. !okom perioda čuvanja gnezda, mu 镳 jak se ne hrani, ali napada sve uljeze, uključujui i varalice. la se izleže nakon 2 do *# dana i ostaje na okupu pod okriljem oca. užjak ih čuva i po nekoliko dana nakon izleganja. la se u početku hrani zooplanktonom i larvama insekata. 1ada dostignu 2 cm, postaju aktivni predatori. Jspit savesti &isam ubeen da su prirodni uslovi s one strane ;tlantika povoljniji za rast basa. Pre če biti da je kultura tamo"njih ribolovaca ključni faktor "to je ovaj grabljivac dostigao zenit. ; evo i za"to to smatram. 0 doba kada se u ajskom kanalu pojavio, seam se priča da su dva varaličara ulovili basa od I,A kg. oj otac ulovio je jednog od A,I kg, no tada je
$K
populacija basa cvetala i nije bilo toliko nedozvoljenog izlova. &a celokupnom toku kanala kroz ov se uglavnom odvija na povr"ini vode, a bas pri tome 4coke4. Ponekad se de"ava i uzastopno coktanje pa se stiče utisak da se bas poigrava sa ribicom na koju se okomio. Ovo se najče"e odvija u jutarnjim ili večernjim časovima. eutim bas se ne hrani samo belom ribom. >ično sam ulovio basove koji su pojeli sunčanog karasa, drugog basa a u jednom sam prona"ao i terpana. !akoe sam u basovoj utrobi nalazio rakove i žabe, a pouzdano se zna da on obožava mlade zmijice. Jsto tako se ne libi da napadne ptičice koje su pale u vodu a nisu u stanju da odatle uzlete same.
$?
/eliki broj ribolovaca na basa smatra da je lako upecati basa jednom kada se pronadje njihova lokacija. ;li gde traziti basa. 5ok jedni tvrde da je bas lovac iz zasede i da koristi zaklone za napad na zrtvu, drugi se ne slazu sa time. Tedni opet tvrde da bas kada poraste postaje usamljenik, drugi tvrde da je bas riba koja boravi u jatu bez razlike na starost i velicinu. /eliki broj suprotnosti i tvrdnji o zivotu basa ne samo medju ribolovcima vec i medju naucnicima svrstava basa medju najkontroverznije ribe. Jpak, ogromna armija ribolovaca kako onih profesionalnih na takmicenjima gde su u pitanju stotine hiljada dolara, tako i oni vikend ribolovci naoruzani sa po jednim plasticnim rigom pokusavaju da upecaju ovu neobicnu i zanimljivu ribu. ; bas, svake godine sve vise iznenadjuje svojim novo otkrivenim navikama i svojim zivotom cak i one najzagrizenije poznavaoce ove ribe koji misle da ga poznaju do najsitnijih detalja. 0pravo zbog ovih detalja i novina svake godine sve vise novih tipova varalica, stapova, masinica, sonaa pa cak i camaca ugleda svetlo dana. !rziste pribora za pecanje basa je ogromno. Postoji na hiljade raznih plasticnih crva, spinerbeita, voblera i ostalih varalica specijalno dizajniranih za pecanje basa...i svake godine ih je sve vise i vise.
3ibolovci na basa tvrde da pronalazenje mesta gde se nalaze basovi je pola posla. ;li pronaci ga i te kako moze biti problem.Jako se sa pouzdanjem do skoro tvrdilo da se bas mresti iskljucivo u plitkoj vodi, skoro je naucno dokazano da se bas isto tako mresti i na velikim dubinama od po desetak metara pa cak i na dubinama do kojih sunceva svetlost jedva dopire i koje se jako tesko zagrevaju.asovi se najcesce krecu i kruze pored obale i struktura pored obale, vecinom koristeci istu dubinu. &eki imaju tendenciju da plivaju preko otvorene vode reke ili jezera uvek na istoj dubini. +asto se uvek zadrzavaju na istoj dubini nije objasnjeno. Jpak cesto plivaju par metara gore ili dole da bi ispitali pojavu %#
kedera ili varalice i posle toga bi se uvek vracali na dubinu sa koje su posli. !akodje umeju da nestanu u dubini da bi se uskoro vratili na mesto i dubinu sa koga su posli. Jstrazivanja su pokazala da pojedini basovi mogu da provedu na istoj dubini po nekoliko sati pa cak i dana i nedelja ni malo ne menjajuci dubinu na kojoj se nalaze. Ovo su samo neka od novih saznanja o basu. asovi zimu provode u dubini veoma malo aktivni. &alaze se na dubinama koje retko posecuju tokom aktivne sezone. Preko zime i kada je povrsina vode zaledjena, duboka voda je malo toplija. &a kojoj dubini ce se nalaziti zavisi od konfiguracije vode, i mogu biti u rasponu od 2 do *# metara. /rlo cesto se nalaze u velikim grupama gde se hrane i cuvaju energiju do dolaska proleca. ogu biti upecani u ovo vreme uz upotrebu malog jiga, kasikare ili malog zivog mamca, ali se veoma mali broj ribolovaca bavi pecanjem basa kroz led. /elikousti basovi su jos uvek aktivni par nedelja posle prvog leda na vodi. 0 plitkim jezerima koje se zalede, nedostatak kiseonika na dnu moze naterati basove da dodju ispod samog leda, i lako moze doci do uginuca basova, pogotovu velikih primeraka. asovi koji zive u rekama koje se zalede preko zime, traze zalive i rukavce u kojima ima dovoljno kiseonika, da bi se u njima zastitili od tekuce vode u koritu reke. &eki put zbog promene kvaliteta vode, basovi su prinudjeni da menjaju lokaciju i usred zime. +bog malog broja kvalitetnih zaliva i rukavaca koje ima svaka reka, u kojima bas moze da bezbedno provede zimu, u dobrom zalivu sa kvalitetnom vodom i zalihom kiseonika je obicno i velika koncentracija basova zimi. !amo gde se voda ne zaledi zimi, bas ostaje aktivan i hrani se cele zime iako je to svedeno na najmanju mogucu meru. 0 stvari , dokazano je da se u jatu uvek nalazi par basova koji su aktivni i koji mogu biti uhvaceni preko zime. asovi obicno prebivaju pored donje ivice skarpe, ili neke strukture u dubini kao gomila kamenja ili granja. Ovde je potrebno napomenuti da bas uhvacen zimi na velikoj dubini ne moze biti vracen nazad u vodu jer nema ni najmanje sanse da prezivi. !o je iz razloga promene pritiska u organizmu basa. 0 rano prolece kada temperatura vode pocinje polako da se penje, i bas polako pocinje da se pomera ka plicim mestima. etabolizam i hranjenje basa se intenzivira sa porastom temperature. !o pomeranje prema plicacima je veoma sporo i bas se zadrzava na raznim mestima i dubinama gde postoji sansa za ishranu. Pored bilo kakvih struktura i pored novo izrasle trave u dubini ili pored stepenastih kamenih platoa, u zavisnosti od vrste vode u kojoj se nalazi. Pecanje basa u ovo vreme moze biti veoma dobro. 3ano prolece je i mozda najlakse vreme kada se bas moze upecati. /reme takodje veoma pomaze. !opla kisa otopli vodu brze nego topao vazduh. 0 globalu, bas se u ovo vreme moze pronaci na razlicitim dubinama u rasponu od pola do cetiri metra. 0vek u rano prolece treba traziti basa u severozapadnim delovima jezera ili bare gde je voda toplija nego bilo gde u jezeru. 0sca manjih reka i potoka gde ima neke zastite kao panjevi ili trava su dobra mesta. ada je vecina basova u ovo vreme jos uvek dublje u vodi. asovi svih velicina se pomeraju blize obali u periodu pre mresta gde se hrane i traze mesta za mrest.
%*
zbog velike agresivnosti moguce je uloviti i najvise basova u ovome periodu. asovi pocinju da se skupljaju u grupama pre nego pocnu da se pomeraju ka mestima na kojima ce se mrestiti. Pecanje moze biti odlicno ako se grupa basova pronadje. 1ako se vode sve vise zagreva i oni se pomeraju u plice zalive i kanale gde ce se mrestiti. Ova mesta obicno nude izobilje hrane kao i zastitu. Pocinju da traze 4gnezda4 gde ce se mrestiti i u ovo vreme postaju izuzetno agresivni. 0 plitkim vodama, vobleri i spinerbaiti postaju odlican izbor. 1asnije kada bas pocinje izgradnju gnezda, plastika u plicacima sa travom preuzima primat. Period mrescenja traje nesto vise od jedne nedelje za zenke basa i nekoliko nedelja do jednog meseca za muzjake basa koji cuvaju gnezda, u zavisnosti od vode. 1ao i ostale vrste riba, i bas u vreme mresta prestaje da se hrani. Jpak muzjaci sa vremena na vreme mogu da uhvate i progutaju uljeza koji prolazi suvise blizu gnezda, mada se to u vecini slucajeva svodi na jurenje i teranje nepozeljnih gostiju. uzjak koji brani gnezdo , ce napasti varalicu koja prolazi suvise blizu. as ce se najverovatnije za vreme mresta nalaziti u zasticenim zalivima koji su direktno izlozeni suncevim zracima. Obicno su na samo par metara od obale i na dubini koja varira od pola do dva metra. esto gde ce se bas mrestiti mora biti lako odbranljivo od uljeza, blizu trave i zaklona kao panj na primer i blizu duboke vode. as se nece mrestit na distanci manjoj od *# metara do drugog basa koji se mresti. Ponekada, njihova gnezda mogu biti blize, ali samo ako se basovi ne mogu direktno videti.
%$
plenom ili za varalicom i na taj nacin trositi vise energije. !razite travnate delove pored ivice skarpe koju bas koristi kao put iz jednog pliceg dela ka drugom. 3ibolovci koji i lociraju ovakva mesta vrlo cesto ne ulove mnogo basova na tom mestu jer ne pretraze ceo teren detaljno i pazljivo. !akodje u ovo vreme basovi krstare i jako blizu obale na svega pola metra od nje, pa je pazljivo i veoma tiho prikradanje pozeljno. 0 leto basovi jedu skoro sve sto pliva i sto mogu uhvatiti. Od crva, pijavica i zaba do rakova, malih riba i dazdevnjaka. Hde je najbolje traziti basa Q 0 1O3J!0 3F1F je mesto koje basovi cesto posecuju i prate do samog usca reke. Ovo je najbolje mesto u prolece i jesen. ravni deo ivice recnog toka sa panjevima je pravi magnet za basa. 1anal ne treba biti nesto posebno dubok,vec samo malo dublji od okruzujuce vode. !3;/; uvek sadrzi veliku populaciju basova. /erovatno da od svih struktura i zaklona najvise vole i traze upravo travu. !rava naravno proizvodi kiseonik i to je jedan od razloga zasto se basovi nalaze u njenoj blizini. !rava mora biti zelena, jer u slucaju kada je braon boje ne proizvodi vise kiseonik i samim tim ne privlaci basove. !ravnati teren koji se vidi na povrsini kao lokvanji na primer isto kao i trava koja je potopljena treba biti neravnih ivica. ;ko je ivica trave u ravnoj liniji, verovatno nece privlaciti basove u velikom broju. +ato se treba skoncentrisati na travu cija ivica krivuda u nepravilnoj liniji, sto omogucava basu laksu zasedu u lovu. 1ada je potopljena trava na dnu u pitanju treba imati na umu da se basovi nalaze na vrhu trave isto kao i na samoj ivici. Ovo je odlicno mesto za probati od proleca do kraja jeseni. 5O1O/J J /F
%%
PO!OP>TF&O 53/FCF pruza odlicnu zastitu basovima bilo da se radi o panjevima, potopljenim stablima, srusenom drvecu sa obale. /ecina ovih struktura privlaci manje ribe kojima se basovi hrane, pa su ova mesta dobra iz godine u godinu i treba ih redovno obilaziti, sve dok drvo ne pocne da truli kada se riba povlaci iz njegove okoline i ribolov na basa vise nije produktivan na tom mestu. /eliki broj drveca u vodi koje truli moze imati negativne posledice po basa u manjim jezerima i barama sa obzirom da proces truljenja koristi kiseonik iz vode. 0 slucaju kada dno sadrzi veliki broj drveca u raspadu, povrsinske varalice su mnogo produktivnije od voblera ili jigova, jer ce se bas nalaziti u gornjim slojevima vode. TF 3TFTF!O hrana je glavna prokupacija basova tako da vecina vrsta varalica primamljuje basa. Jpak , oni nisu u raspolozenju da jure brze varalice, vec se nalze u zasedi cekajuci plen pa je spora prezentacija preporucljiva. /obleri bez plocice mogu biti produktivni u rano jutro, vuceni pored ivice trave, dok kasnije tokom dana plasticni crvi i mamci uzimaju primat. Povrsinske varalice su odlican izbor tokom celog dana pogotovu ako je dan oblacan bez okvanji, ostrva od trave i ivice od trave su i dalje najbolja mesta za basa. anje kasikare ili imitacije zabe i misa, zabacivani preko trave su veoma produktivni kao i tezi jig zabacivan u rupe u travi koji takodje daje odlicne rezultate. 0 TF
%A
iskakanja iz vode i akrobacija ove zanimljive ribe, cini je jednom od najpopularnih sportskih riba. Prema tome ako vec niste probali, odvojte malo vremena ove sezone i probajte upecati basa....uzivacete u tome.
Pecanje stuke u proljece je itekako zanimljivo, a da bi je uspjesno lovili trebamo znati neke osnovne stvari..
&ov tuke u Proljece
%2
1ako nam se vrijeme stalno mijenja pa sad imamo suncanih par dana cak i pretoplih za ovaj dio godine, isto se desi da nas strefi par dana kisovitog vremena sa dosta nizim temperaturama, a sve to utice i na nas i na raspolozenje ribe. Jzmedju ostalog meni je drago sto je bilo par dana kise i da je voda narasla da nam ocisti vode od raznih trava zbog kojih se tesko moglo loviti na varalicu.
lizi nam se i ljeto, pa eto ga za $E% sedmice po nekom pravilu, ali kako je krenulo, tesko je odrediti u kojem smo sad godisnjem dobu, nazvao bih ga proljetnoEjesenje pred ljeto.. Tacnije, nista s nicim, al ajd..
1rupne stuke na nasim vodama su rijetke, ali nije da ih nemaR 3aspolazemo sa dobrim vodama E revirima, kao sto su velike i srednje rijeke, jezera, bare, kanali, meandri, kubici ili sljunkare, a sva nabrojana mjesta su idealna za stuku samo je treba pronaci i pravilno ponuditi mamac E varalicu. Prostije receno treba ih pronaci, znati kada, na sta i kako je loviti u ovom periodu pred ljeto. 1od nas se zabrana zavrsava *. aprila i do tada bi trebalo da su se ve stuke izmrijestile (valjda). &akon mrijesta ili pred, ili tokom one dolaze u plicu vodu. %@
F sad, nakon ovakvih vremenskih promjena, krupnije stuke cisto sumnjam da su ostale u plicaku, mozda pokoja, ali zato one srednje oko %E2kg i manje oko*E%kg su tu *##U. -zbor lokacije$
%I
&emojte se iznenaditi i nenadanim ulovima jer se to veoma cesto desava, pogotovo ako lovite na Masterbih varalice.
lika desno #rgec nije mogao da odoli "asterbih had$u, u %ed &ead dekoru koji je ciljano bacan stuki.
E &aj bolje vrijeme za lov stuke u ovom periodu je od ranog jutra pa do sumraka, po noci samo gubite vrijemeR eni licno se najbolje pokazalo doba dana izmedju #KE*@h. Pravila nema, sve zavisi od vode do vode, pecanjem i upornoscu cete znati tacno kad riba najbolje radi na nekoj lokaciji, zato stap u ruke i na vodu.. 'aralice$ +a ovo doba godine su odlican izbor leptiri, kasike, silikonske varalice, vobleri itd..
%K
Mire tiger, red head, black V red, green V White su moji omiljeni i rado ih uvijek bacam. Jzbor boje E dekora varalice zavisi od uslova na vodi, ali prilikom lova stuke vecu ulogu igra vibracija i njeno kretanje. ilo da se radi o silikoncu ili vobleru, sirok rad uz malo geganje je ubitacan za lov stuke. +nam da ih je tesko nabaviti bas takve, ali vrijedi se potruditi.
Tedan od mojih favorita sto se tice silikonaca je M4!2%,-@ had, odel6
%?
&ov stuke u proljece je izuzetno zanimljiv, ali nemojte pretjerivati sa 0X+ (uhvati i zamrzni) vec dajte malo mjesta i onoj dobroj6 a slusaj ti tvog prijatelja, od varalice nema nista brate, imas samo saku umornih prstiju i neprestano drzanje stapa i zabacivanje. Od tehnike lova
na ovoj slici sam napisao jedan postupak takodje popEup sistema gde se koriste dve stiroporne kugle ili dve flase. +a prvu flasu je drugom tankom strunom vezana osnovna struna sa mamcima i tom tankom strunom se diriguje dubina lova dok druga flasa koja je vezana za kamen sluzi kao stoper da talasi ili bilo koji uslovi nebi navukli mamac na obalu. 3ecimo ovaj mamac je dobar ako se kao mamac koristi zivi keder. !akodje pored lova na
A#
Ovo je na ovoj slici objasnjen klasican metod popEup sistema gde takodje stiroporna kugla odredjuje na kojoj dubini cete naravno spustiti mamac. Ta sam ovu tehniku koristio sve dok nisam izgubio stap, tj neka
A*
&a ovoj slici vidite sistem koji sam ja napravio i tu se koristi mala stiroporna kuglica velicine decije pesnice ili jedne manje jabuke. F sad koja je prednost QQQ Pa prednost je u tome sto je ja klasicno izbacim kao i ranije i kad potone posto je klizece olovo ja olabavim skroz strunu i cekam da se pojavi kugla na vrhu. F sad kako proveravam dubinu QQQ recimo da znate jer ja imam sonar pa ispitam ali ima i ko nema ( ovo je za one koji nemaju ). 1ad zabacim cekam da kugla izadje i kad je vidim zategnem najlon taman da se lepo ispravi i da pocne da zaranja kuglu i brojim koliko obrtaja spulen imam dok mi se vrh stapa ne pocne savijati odnosno natezati. J recimo izbrojao sam *# obrtaja. 1oliko je to QQQ Pa to sami po masinici morate da brojite a ovako se broji6 Ta koristim masinice precnika spulne @ cm a sobzirom da znamo da je obim kruga % puta veci od precnika onda je jedan namoraj spulne *K cm jel tako QQQ F ja zaokruzujem na $# i ako sam malo pre imao *# obrtaja do zatezanja onda je to *#:$#cmY$m ... to sam sam provalio a mnogo mi pomaze. 5a ne zaboravim stiroporne kugle u svim sistemima se vezuju tankom stunom jer na svakoj kontri ona treba da pukne da bi imali direktan odnos riba stap bez dodatnih poteskoca. Ta najcesce stavljam #.*K ona nosi oko 2 kg tako da ni u zabacivanju nemoze da pukne. J na ovoj zadnjoj slici samo da vam objasnim mamac kako izgleda na dnu6
A$
F ovde sam sve gotovo ispisao, +naci velicina olova zavisi od tezine bacanja vasih stapova kod mene je bacanje *2#gr pa stavljam *##gr a moze i manje ali se bolje zategne kad je teze. /idite ovde kako je nacrtano nadam se da se jasno vidi alkica i kroz nju vezujete osnove najlone ja koristim #.2# a moze i veci ili manji a kroz istu alkicu se i veze ovaj stiropor koji vidite i sa tankim najlonom ja koristim reko vec #.*K mm jer on moze a i nemora da pukne a i ako zapne negde u vodu a to je retkost onda lako pukne. F sad nisam nacrtao i napisao koliko treba biti udaljen stiropor od udice, ja stavljam nekih %# cm i mislim da je ok ako neko misli da treba moze i vise ali je teze za zabacivanje jer A%
se sve radi sa obale. Od mamaca standardno kacenje po zelji, mada u ovakvim situacijama velika glista i durdubak imaju prednosti jer vijugaju kroz vodu i mame azdaje RRR ... !o bi bilo to ... nisam ja ovde neki alas da vam delim savete ali eto ajde da podelim to moje znanje sa vama pa da me i vi obradujete nekim lepim ulovom, ako ne sad sledece sezone, ali probajte ovaj moj metod necete zazaliti *##U... O/J OTJ FFHF 3JO>O/CJ F PJ!;T0 &; T, ;>J O&;T C3&O F>J &; 530HJ &FCF 5; 3;5J ... 8;8; ... &F1; CJ!;T0 ;>O >J!F3;!030 1;5
4%4* >HIprinus carpio?
divljak 3 H. c. morpha regina
ribnjački+ gola"+ unger 3 H. c. morpha hungaricus &okalni nazivi$ krap, krmača, dunavski lisac MaD. dužina$ do *$#cm i preko A# godina MaD. težina$ preko %# kg
AA
'reme mresta$ od $. maja do *2. juna
(pis i gra)a$ aran je najznačajnija riba ravničarskih reka kako sa sportskog,tako i sa gastronomskog, a i privrednog aspekta. Od svih riba najče"ce se nalazi na na"im trpezama (ribnjački "aran E gola). 3ibnjački "aran je selekcionisan da ima "to vei prirast uz obilje hrane. Profil inde:Z divljaka menja se izmeu %,2 do A,2, telo mu prikrivaju velike krlju"ti, cikloidnog tipa. &ajče"e imaju %$ do %K krlju"ti duž bočne linije, od gore je braon, sa strane zlatno žut, a stomak mu je svetlo žute boje. Jmaju ispred podrepnog i lenog peraja po jednu veliku bodlju, čije su zadnje ivice nazubljene. Jmaju meke zrake bez pravih bodlji. &edostatak zuba u vilicama nadoknauju jaki ždrelni zubi. Daranima nedostaje masno peraje. Jako "aran sazreva ve kod užine od %# cm, on može da dostigne dužinu do *m i težinu do $K kg. aran ima četiri brka, po dva sa svake strane usta. Profil inde:Z ribnjačkog "arana je $ do $,2.
*avike+ stanište+ rasprostranjenost$ Poreklom je sa područja izmeu Crnog mora i 1aspijskog mora i 1azahstana. Odatle je prenet u skoro sve umerene vode sveta ira obično kanale, jezera, pa i mirnije reke, pa ga stoga u 5unavu ree nalazimo. Postoji i tzv. =e"ki "aran, koji takoe spada u ribnjačke "arane. On ima krlju"ti, ali se mnogo razlikuje po obliku od pravog divljaka. +depast je i ima izrazito strma lea. Pravi dunavski oklagija" je riba vretenastog oblika i naseljava gotovo sve nizijske reke. Jz Fvrope je preseljen u
%azmnožavanje$ resti se od aprila do maja, kada izbacije od $##### do I##### jaja"aca koja se razviju za K dana.
Mamci i pribor za lov$ 0 povoljnim uslovima postiže velike težine, ali mu borbenost nije u srazmeri. +akačen na udicu, brzo se predaje. 0boden na udicu, pronai e i najmanji zapon da obmota najlon oko njega, a onda zbogom. &a kamenitim delovima reke držae
A2
se dna da bi najlon prerezao na kamen ili "koljku. &jegovo telo je gomila mi"ia (ne predaje se do poslednjeg časa). 1ao svoje stani"te, od koga se ree udaljava, obično bira potopljene panjeve i stabla koja su duže vreme u vodi. Ovakva drva su načeta crvima, koji su mu, pored "koljki i puževa, glavna hrana. &ajče"ce mesto za lov se pronalazi posmatranjem povr"ine 5unava. !ako se uočavaju karakteristični klobuci koje "aran pravi pri hranjenju. 1ada se utvrdi da se radi o potopljenom deblu, na najlon se vezuje samo olovo, pa se pretragom po dnu odreuje dubina i položaj potopljenog drveta. &a ovakvim mestima je obično pogodno koristiti jedan do dva stapa. 3iba se uglavnom kree uz krajeve stabla. ;ko ne odredimo tačan položaj stabla i pojedinih grana, sigurno emo mnogo vi"e kačiti i kidati najlona i udica, a drmanjem "tapa "aran e se raspla"iti.
tapovi +a ovakav način ribolova potrebni su izuzetno snažni "tapovi, jer je ribu neophodno "to pre izdii od dna i potopljenog debla. 0 suprotnom, "aran e se uplesti u granje, "to je unapred izgubljena bitka. 5vodelne 4germine4 su jo" uvek nezamenljive, a nemali broj ribolovaca jo" uvek koristi snažne bambuse. 5ugacak "tap se vi"e savija, sto je neophodno izbei, a i pogodan je za lov iz čamca. &a mestima gde su potopljeni panjevi, voda je uglavnom vrlo jaka, pa je potrebno i teže olovo. Jdealan "tap je duzine $A#cm, bacačke tezine I#E*2# ili *##E$## grama. tapovi od karbona, odnosno me"avine karbona i fibera, takode se mogu koristiti.
*ajloni Po"to se ovde ne preporučuje zamaranje dok se riba ne odvoji od stabla, najloni tanji od #,A2mm ne dolaze u obzir. +nači nikako istegljivi, jer se ribi ne sme dati prostora da se negde zavuče. Jpak ne treba ni preterivati, deblji najlon je vidljiviji, a poveava otpor vode, pa je samim tim potrebno stavljati i teže olovo. aran je izuzetno oprezna riba i ako oseti prevelik otpor, nece se prevariti. &ikako ne stavljati predveze. Tedna udica direktno vezana (bez putila), graničnik obično od ventilEgumice (najjednostavnija i najjeftinija varijanta) i klizajue olovo. 0 zavisnosti od dubine i brzine vode, stavlja se olovo težine I#E*$# grama. 1ad se lovi "aran nikad ne treba stavljati dve udice zato "to se jedna udica uvek uplete u granje.
Mašinice Po"to ovde popu"tanja nema, veina ribolovaca steže kočnicu do kraja, jer ako "aran krene svojim putem, ve je pod stablom. nogi ribolovci koriste stari način ribarenja na namotače. ožda ce mnogi na ovo odmahnuti glavom, ali ovakav nacin ima svoje prednosti. a"inice koje se preporučuju za ovaj vid pecanja su [uick %%# i AA#, 1ardinal 2I, *22 i II, itchel %##, %#@, A*# takoe i nezaobilazni
5dice
A@
aran ima veoma meka usta, koja se u borbi lako rascepe, a riba se oslobaa. Oblik "aranske udice vec je uglavnom poznat. !o su kratke i "iroke udice, malo zakrivljene, radi lak"eg kačenja. /rh običan ili kriv (papagajke), materijal čelik, a u novije doba karbonke laserski ili hemijski o"trene. One su izvanredne za ribolov na kanalima i jezerima, gde nema zapona i gde se riba može do beskraja zamarati. eutim, u panjevima te udice slobodno zaboravite. Jsključivo ustadove čelicne kovanice dolaze u obzir. &ajpre zbog mnogo vee snage, a potom "to su znatno deblje od karbonskih pa teže proseku "aranove usne. Preporučljivi brojevi u lovu su *\#, $\#, %\#. ;ko stavljate manju udicu, znaci *\#, i riba savije "tap, a vi je u kontri ne zakačite odmah, stavljate veu. !aj "aran ima usta da u njih može stati pesnica i mora se "to pre izdii od dna pa je potrebna debela udica velike snage.
Prihrana Prihranjuje se u manjim količinama sa probarenim kukuruzom. ale količine hrane služe samo zato da se "arani naviknu na tu hranu i da je uzimaju bez podozrenja. 3iba u panjevima ima dovoljno hrane za razvoj, jer kad bi čekala nasu prihranu slabo bi napredovala. 1ukuruz za prihranu mora biti tvrd, jer se u suprotnom nakupi mnogo bele ribe i rakova. &a takav se kukuruz i peca. Obično se prihranjuje uzvodno IE*# m od mesta pecanja.
Mamci aran se može loviti na durboka, zelenu glistu, običnu glistu, crvie, noklu (valjak), hlebnu ružu, gnječen hleb, kukuruz (stari i mladi), "koljku, rečnog puža, rovca ribicu, baren krompir, pa čak i na tvister. &ajbolji mamac od svih je nokla koja se pravi na sledei način6 $\% kukuruznog i *\% p"eničnog bra"na zamesiti u hladnoj vodi (po želji obojiti i dodati mirise). 0 lonac staviti vodu da provri. Od sme"e se odmah prave nokle veličine oraha. &okle se ubacuju u kipuu vodu i me"aju se varjačom da se ne zalepe za dno. 1ada nokle isplivaju na povr"inu vade se i stavljaju pod tekuu hladnu vodu. Ovako napravljena nokla kada se baci o pod mora da odskoči bar jedan metar. 5obro pripremljena na udici stoji $E% sata, a voda i bela riba te"ko je skidaju. koljke i puževi se pripremaju tako sto se oči"eni ostavljaju na jakom suncu da se isu"e. !ada postaju kao guma, pa ih bela riba teže skida. 1uvanjem takoe postaju tvrde, ali se zbog neprijatnog mirisa preporučuje da se to radi napolju. Od glista u obzir dolazi isključivo zelena ritska, jer sve ostale odmah napadne bela riba. aran e najbolje gristi pred porast vode, u blagom porastu i opadanju.
izvor$pcelica.co.rs aran C9prinidae 3azred................pisces
AI
Podrazred...........osteich9s &adrazred...........teleostei 3ed.....................ostarioph9si Podrazred............c9prinoidea Porodica..............c9prinus /rsta....................c9prinus carpio C9prinidae su najbrojnija, a ujedno najrasprostranjenija obitelj slatkovodnih voda. 0 svijetu je poznato vi"e od $### raznih vrsta ove obitelji. Obitelj je dobila ime po najvažnijoj ribi ove porodice ] "aranu ( C9prinus Carpio >.). C9prinidi pretežno žive u toplim nizinskim vodama, pa takve vode po njima nazivamo c9prinidnim vodama. Hlavna karakteristrika ove obitelji je da u čeljustima nemaju zube. Oni su sami smije"teni u ždrijelu, pa takve zube nazivamo ždrijelnim zubima. 0sta su im mala, pa se stražnji usni otvor proteže tek do prednjeg ruba oka. &emaju razvijeni želudac, a na njegovom mjestu je tek pro"ireni dio prednjega crijeva. 5užina crijevnog traka vee je $ ] $.2 puta od dužine tijela, pa je crijevo uvijeno poput dvostrukog slova <. &aživ ^"aran^ aran je ime dao veliki "vedski prirodoslovac >inneaus, *I2K.godine. latinski naziv "arana je c9prinus i jedini je predstavnik porodice c9prinus u Furopi. &jegovo ime se sastoji od c9prinus (grč.Yciparski) i carpio (ne zna se točno značenje). Prema &ikoljskom,pored "arana koji živi u Furopi, postoji jo" i podvrsta na dalekom Jstoku ] c9prinus carpio hamatopterus, koji živi u području 1ine (tamo "arani te podvrste dostižu svoju maksimalnu težinu čak i do impresivnih 2#tak kilograma). aran (C9prinus carpio) Po "aranu je cijeli jedan dio ribljeg roda dobio svoje ime. latinski naziv "arana je C9prinus carpio, a ribe "aranskog roda zovu se ciprinidi. =ak i odreenu vrstu voda, nizinskih, koje sasvim polagano teku, nazivamo ciprinidnim vodama. 0 toj ribljoj porodici ima na stotine vrsta raznih riba koje žive u južnoj Furopi i slatkim vodama ;zije, ;merike i ;frike. &jihova je zajednička značajka da u gubici nemaju zube, nego imaju duboku ždrijelu sa svake strane po jednu kost (4ždrijelnicu4) i na njoj po nekoliko zuba koji žvaču i potiskuju hranu na ždrijelnu ploču, te je tako drobe i usitnjuju. 0 nas postoje riječni (divlji) i pitomi ili ribnjački "aran. 3azlikuje se po grai tijela jer je ribnjački zbijenija tijela i vi"eg hrpta negoli riječni "aran. 0 ribnjacima ima i potpuno ljuskavih "arana (na slici) i veleljuskavih koji imaju po bokovima velike krupnije ljuske, te maloljuskavih koji imaju povezan niz ljusaka po hrptu od glave do repa i skupinu nepravilno razmje"tenih ljusaka u području repa, te golih "arana koji su potpuno bez ljuske.
AK
Divi u stajaim i polako tekuim vodama. 3asprostranjen je i u Furopi i u ;ziji. 0 nas ga ima u svim slivovima. aran se mrijesti uglavnom u svibnju i u lipnju, a ako je godina hladna, mrijest se produžuje i kasnije. aran je ve u treoj godini života sposoban za rasplod. On ima mnogo ikre, ali ima i mnogo neprijatelja koji tu ikru napadaju. užjaci i ženke traže zgodna mrijestili"ta E plitka mjesta obrasta gustim vodenim biljem. Denka odlaže jaja na "a" i trave, a mužjaci je prate i oplouju jaja"cima. 1roz tjedan dana izvali se mla koji brzo raste, pa su to u jesen ve ribice dugačke *# do ** cm. 5ruge godine mogu biti te"ki i do pola kilograma, a tree i do kilograma, da bi u četvrtoj godini mogli imati ve od $ do % kilograma. =ini se da je "aran dobroudna riba, ali je vrlo oprezan i vje"t u opasnosti. ;ko ga hvatate mrežom, poku"at e se podvui ispod mreže ili je preskočiti. arani pamte mjesta gdje im se daje hrana, žilavi su i ot_i, pa i bez vode ne ugibaju tako lako. >ovi se na različite načine i mamce. Od glista, crva,kruha i žganaca do kukuruza, te modernijih i sofisticiranijih metoda kao "to su lov 4boilom4. &ajbolje je vrijeme za lov ujutro i predveče, kad su jata u pokretu i traže hranu. &ajbolji su mjeseci za lov od srpnja do listopada. aran najvi"e voli tiha i duboka mjesta u jezerima i rijekama. +a vrijeme velikih vruina povlači se u hlad ili pod lopoče i vodeno bilje uza samu povr"inu vode. 0 nas mogu narasti veliki komadi i nerijetko preko $# kilograma težine. aran je riba koja e dolaziti svaki dan na odreeno mjesto ako ondje nalazi hranu.
A?
E može se lijepo vidjeti na podvodnim po dvodnim filmovima od 1orde tima kako se i na koji način "arani hrane.
2#
usta koji uskovitla talog na dnu vode, pa kasnije lebdei sediment s hranom jednostavno posi"u.
&ov šarana 0koliko poku"avate uloviti "arana u vodi koja obiluje brkatom napasti(cverglima),poku"ajte pripremiti mamac na sljedei način6 EPo"to "arana danima hranimo(sa manjom količinom neke aromatične hrane)vjerojatno da e nam mamac 4uzeti4 neka druga riba prije "arana,pogotovo zato "to se "aran upla"i prilikom bukanja olova u vodu,napravim 4mamac sa odgodom4 Ena ve navezanu udicu na najlon stavim mamac(nebitno lovim li na kukuruz ili bojle) EOd hrane s kojom sam prihranjivao "arana napravim gustu smjesu pomje"anu sa vodom Eu male posudice(npr.kad je neki skup na otvorenom,one plastične "alice za kavu ili za žestoka pia) naspem tu smjesu i u sredinu stavim udicu sa mamcem i zaledim Esistem lova bi trebao biti sa fiksnim olovom na kraju podveza. Ekad doete na vodu,izvadite mamac iz posude,zavežete udicu na virblu i zabac Eto je sada komad veličine dječije "ake(ovisno o veličini posudice u kojoj ste zaledili) Epo"to je olovo na kraje,udica je odignuta od dna Ecvergli i druge ribe ne mogu uhvatiti udicu jer je ledena kugla prevelika Eu toploj vodi led e se otopiti,hrana bi trebala privui "arana,a pro"lo je dovoljno d ovoljno vremena od kada ste zabacili da se "aran smiri i ponovo krene svojim putem,sa veom vjerojatno"u pronalaska va"eg mamca
2*
4%4*- 4M(5,-H2
;ustralija uzvraa udarac E tako bi mogao da glasi naslov epizode o aktuelnom trenutku disperzije populacije "arana "irom sveta. &aime, Fvropski doseljenici u nove n ove svetove zadužili- su njihovu floru i faunu lakomislenim nestručnim ubacivanjem mnogih biljnih i životinjskih vrsta sa starog kontinenta, a je najče"e imalo neželjene efekte. Tedan od takvih primera svakako jeste i poribljavanje severnoameričkih i australijskih voda "aranom. &ije nepoznato da je sada "aran na ta dva kontinenta prava po"ast i jedna od najnecenjenijih riba. Jma ga ko "a"e, i po principu invazivnosti introdukovanih vrsta on je glavni krivac za potiskivanje autohtonih vrsta. +vuči poznato, zar neQ Ovakva vrsta razmene dobara- i"la je i u suprotnom smeru, pa je dovela je i do značajnih poremeaja u evropskim biotopima jer su stručnjaci- trampili "arana za napast u liku i delu riba poput američkog somia, sunčanice, pa i basa. eunarodna razmena ovog tipa nije se zaustavila samo na tome E bilo je tu prodora i na 5aleki istok, tako da danas u svetskim kontinentalnim vodama imamo op"ti galimatijas vrsta koje su, izvorno, neprimerene datim podnebljima. Pa kako sada u svemu tome ;ustralija uzvraa udarac, i kome toQ 3ibolovački časopisi "irom Fngleske objavljuju negativne stavove novinara, ribolovaca, pa i stručnjaka povodom namere da se iz ;ustralije ;ustralije u njihovu zemlju uveze poprilična
2$
količina "arana i njime nasele odreena komercijalna jezera za sportski ribolov. Postoji konsenzus ribolovaca, veine vlasnika komercijalnih ribnjaka tj. jezera za sportski ribolov i uzgajivača riba, da /elikoj ritaniji to nije potrebno, i da sve to nije vredno rizika od uno"enja bilo kakvih virusa u njihove vode. =injenica jeste da se uvoz "arana iz ;ustralije planira potpuno legalno i uz datu saglasnost svih kompetentnih državnih organa, ali ni to ne smiruje duhove britanskih "arandžija. Oni upozoravaju odgovorne na da jo" ne postoje pouzdani testovi na prisustvo mnogih virusa kod "arana, "to je, recimo, slučaj i sa
0 tom smislu nadležni organi su budno pratili i sudbinu zahteva jednog ribolovačkog udruženja da im se deverikom poribe dva jezera. 0z sve neophodne prethodne saglasnosti deverika je naručena od poznatog 3iverfield- ribljeg uzgajali"ta i to u dve veličine, od 2E*2 cm i *2E$2 cm. +a obe kategorije bilo je neophodno da se pripreme odgovarajue potvrde o zdravstvenom stanju ribe, "to je dotična farma prenabregla dostaviv"i dokumentaciju samo za kontigent krupnije deverike. 1ada su cisterne sa ribom stigle na mesto poribljavanja sačekali su ih, kako to ve zakon u /elikoj ritaniji i nalaže, predstavnici nadležnih inspekcijskih službi koji su obavili neophodne provere uoči samog poribljavanja. 0 uzetom uzorku prona"li su da je veina riba iz kontigenta sa krupnijom ribom ispod mere i poribljavanje je obustavljeno, a riba vraena isporučiocu. &a intervenciju vozača cisterne, vlasnik ribljeg uzgajali"ta je žestoko protestovao, ali mu to nije pomoglo, ve je uzorak ribe poslat na dalje laboratorijske analize. !e analize su zatim, ispostavilo se na sudu, pokazale da je vi"e od polovine primeraka iz uzorka zaraženo parazitom Paraergasilus longidigitus, "to je ve bio dovoljan osnov za odbacivanje bilo kakvih pritužbi. 0z to, savesni inspekcijski organi utvrdili su i da je u uzorku sem deverika bilo i ne"to bodorki i kesega.
;utor sa jedim od ulova
2A
Jskusnije kolege su spremne i godisnje iskustvo ih je naucilo gdje, kako i na sta treba traziti ribu u proljece, ali za one druge je ovo nepoznata misija i u ?#U slucajeva ne bude ulova, ali vrijeme je da se to promijeni, jel daRQ ;ko nista drugo makar i jednog od $E%kg koji je za pocetnike itekako dobar znak i satisfakcija za pocetak sezone. Prvo da razjasnimo dvije stvari, a prva je da nikad ne podcjenjujete ribu i vodu na kojoj lovite, a druga isto tako vazna, kolege ribolovce. 0 prvoj stavci je vazno postovati svog dostojnog protivnika i sacuvati ribe, pogotovo maticne primjerke bez kojih nema malih potomaka. ;ko vec zelite ponijeti ribu, trudite se da to ne bude zenka bar u ovom periodu. >ov je lov, ali ipak moramo razmisljati za buducnost i vrijeme je da se osvijestimo i krenemo evropskim stopama, a svagdje u svijetu je riba sve manje i manje, bilo to nasa ili neka druga krivica, jedno je sigurno ribe je sve manje i manje. Ovim malim cinom i pustanjem riba mozemo koliko toliko doprinjeti ocuvanju i obezbijediti sebi, ali i nasim potomcima ugodne trenutke na vodi sa prekrasnim ulovima. +nam da sam opet malo skrenuo sa teme, ali nekako mi je to stalno u glavi, pogotovo kad vidim kako se neki ribolovci, ako ih tako mogu nazvati ponasaju. 1oji god clanak pocnem da pisem imam jednu dozu bojazni i u podsvijesti mi stalno nesto govori6 otkrivas previse tajni, a to moze neko da zloupotrijebi na vodi. Jpak je ovo ribolovacki blog i red je da se otkriju neke tajne, a bas iz tog razloga uvijek dodam par rijeci o tome kako trebamo cuvati ribe i okolinu. 5a se mi vratimo na temu..
eerac je super mamac za proljee ora vam biti jasno da pribor ne lovi ribu vec ribolovac, pribor samo omogucava da svoje ideje sprovedemo u djelo i olaksamo sebi, a i ribama. +asto sam ovo napisao, pa iz jednog prostog razloga, nije sve u tome da lupite novac i kupite sve naj modernije, a od ribe ni traga ni glasa. !reba vam teoretsko, a naj vise prakticno iskustvo steceno na vodi, imajte ovo na umu. +nam da je ponekad naporno citati duge tekstove, ali ako zelite biti uspjesni i loviti velike ribe, a nemate mogucnost da vas neko edukuje na vodi ili da idete cesto u ribolov, onda je 22
ovo jedino rjesenje. Citanjem se ne moze nauciti loviti velike ribe, ali kad ste potkovani jakom teorijom onda je sve lakse i vremenom sve ide na bolje. !o je jedan od glavnih razloga koji nam dokazuju cinjenicu da su se preko noci pojavili neki ribolovci koji love krupne ribe, a oni stari i nekad uspjesni sve manje i manje. itno je prihvatiti promjene i prilagoditi se trendu i situaciji, ali sve ima svoje, ali.. !ekstove koje pronadjete na internetu nemojte svatati sasvim ozbiljno, koji god procitate dobro razmislite jer ribolovci imaju jednu veliku manu, a to je da samo slusaju i gledaju sta drugi rade, a ne trude se da nesto sami naprave. &isu svi takvi, ali vecina jeste.. Ovaj uvod je mnogo bitan i ako treba procitajte ga par puta da bi ste shvatili smisao jer nemam mogucnost da pisem sve u detalje, ipak je ovo samo clanak, a ne knjiga pa da vam sve objasnim prosto. &o vratimo se mi na proljetni ribolov saran.. Prvo i osnovno je znati, saran je hladnokrvno bice i uglavnom temperatura odredjuje njegovu aktivnostR Pored aktivnosti ona odredjuje i zonu kretanja sarana koju mnogi zanemaruju u proljetnom ribolovu. +ona kretanja sarana u proljece je naj cesce prosto receno plicak, ali ne bas u pravom smislu rijeci vec manje dubine oko *E$ metra maksimalno E u vecini slucajeva. Plici dijelovi rijeke, jezera, bare, kanala itd.. se brze zagriju od onih dubljih i saran radije boravi na toplijem mjestu za razliku od zime kad je u dubljim dijelovima. !okom zime saran izgubi dosta kalorija i ima prirodnu potrebu da ih nadomiri, tj. da se pocne hraniti. Proljece je vrijeme kad fauna dna i bilje nisu jos razvijeni u dovoljnim kolicinama pa sarani aktivno tragaju za bilo kakvim zalogajem. Pretezno mamce uzima bez opreza, ali samo na laksim vodama, odnosno onim na kojima ima manje ribolovaca gdje riba nema losa iskustva. 1ad se voda zagrije na barem *# i vise celzijusa, u plicacima pocne da se radja zivot i obiluje raznim zivim organizmima koji su hrana svim drugim ribama pa i saranu. Hlavna stvar je odabrati mjesto za lov, a u proljece su to bez sumnje plici osuncani dijelovi gdje je voda toplija. Odabrati mjesto za lov je glavna stavka u lovu sarana uopsteno, a takodje i u proljece. Tedan poseban clanak cu napisati samo o odabiru pozicija jer je to naj bitnije u lovu krupnih riba. 1ako pronaci poziciju za lov sarana u proljece nije neka naucna fantastika, ali za neiskusne je priblizno tome. Proljece je varljivo i treba obratiti paznju na mnoge stvari, ali da nebih mnogo davio napisat cu one osnovne. Pored svega navedenog treba obratiti paznju i na znakove na vodi, a to je da pratimo pozicije nebili primjetili kupanje E izbacivanje ribe, mjehurice na povrsini, zamucene dijelove i druge stvari koje nam daju do znanja da se riba tuda krece.
2@
insektima i drugim larvama te blagim kosinama prekrivenim vodenim travama itd..
oile sa alkoholnim aromama su top mamac Jmajte na umu da je dovoljan i mali pad temperature pa da se sarani presele nazad u dubinu, tj dublje dijelove, a vec poslije nekoliko suncanih sati ponovo se vracaju u plice i toplije dijelove pretezno uz obalu, a jos povoljnije je kad na udaljenom mjestu od obale imaju neko ostrvce sa vegetacijom ili neki sprud jer se tu osjecaju sigurnije nego da tumaraju uz obalu gdje je buka, ako je uopste ima. Ova tajna je moje glavno oruzije u lovu sarana tokom proljeca, a imam i lukav pristup, ali to cu u nastavka teksta bolje objasniti kad dodjemo do mamaca i sistema. Pracenje duvanja vjetra je takodje bitno, a ono odredjuje naj bolju poziciju za ribolovca i poziciju za plasiranje mamca. Jdealno mjesto za lov je strana na kojoj vjetar nabija blage talase uz obalu jer vjetar bukvalno gura topli povrsinski slov vode ka obali i odbija se o nju pa se blago vraca nazad cineci dvije pogodne stvari za ribu. Prva je da stvara dublji sloj toplije vode pri povratku kad se odbije od obalu, a druga je da isto tako nanosi cestice hrane koja dodatno mami ribu da se krece u tim dijelovima E zonama. ovostaji se stalno mijenjaju pa nije lose da se informisete. Mamci i sistemi za lov u proljece6 /ecina kolega ima misljenje da u proljece bolje rade vocne arome dok u ljeto mesne, ali to nije u potpunosti tacno vec se treba pridrzavati sastava aroma, tj. da nam u proljece arome budu na bazi alkohola, a nikako na bazi ulja jer se iste sporo otvaraju u hladnijoj 2I
vodi dok alkoholne imaju bolji ucinak. 5a li ce vas miks za bojle biti na bazi pticije hrane koja se naj bolje pokazala, a za njom ne zaostaju ni miksevi sa ribljim brasnom, raznim biskvitima itd. to odlucuje sam ribolovac od svojih mogucnosti, ali svaka bi trebalo da bude sa sto vise hranjive vrijednosti, odnosno 8&/.. +a proljece su se do sad najbolje pokazale slatkaste arome bilo da se radi o banani, medu, ananasu, vaniliji cokoladi itd.. 0 svakom slucaju treba imati vise aroma u ponudi kako bi pronasli koja naj bolje radi. ov fiderom je itekako dobar u proljece ili sa fider primamom, a ja obavezno koristim asterbih feeder. asterbih Meeder primama je ubojito oruzije za lov svih vrsta riba, tako i sarana, a fantasticno se pokazala u proljece.
0bitacni asterbih Meeder 1o zeli da prodje jeftinije, a sa fenomelnalnim ulovima savjet vam je da probate asterbih Meeder primamu. Ova primama moze da se koristi sama ili pomijesana sa raznim peletima, boilama, kukuruzom, obogacena crvicima, sjeckanim glistama i drugim mamcima na koje planiramo loviti. 2K
&jen ucinak je sledeci6 pod vodom stvara oblak i tepih sitnih hranjivih cestica i veoma brzo privlaci ribu koja se njima hrani, a ujedno unosi i apetit stimulatore tj. izgladnjivace koje ih cine jos gladnijim. Prilikom neopreznog, brzog i bahatog trazenja zalogaja, saran bez razmisljanja kupi sve sto mu se nadje u toj zoni, a tako i nase mamce pa su grizevi veoma ucestali, a dinamican ribolov i ulovi ne izostaju.
%ibolov šarana
!aj hrabri i snažni borac na udici, ali i delikates na trpezi ] naravno uz uslov da nije tovljen, živi samo u rekama crnomorskog sliva do regiona mrene, ali i u jezerima sve do A## metara nadmorske visine, zatim u barama, mrtvajama i ritovima. 3azmnožava se na plavnim zonama sa bujnom vegetacijom na koju lepi ikru. Plodnost ženki je fantastična, jer u tri navrata u periodu mresta položi i do milion jaja"ca. Fkonomska vrednost mu je velika u privrednom ribolovu, ali ni"ta manje nije značajan i u sportskoEturističkom pogledu. Prenet je iz
zemljama sveta. 0glavnom se gaji u ribnjacima, ali kao "to rekoh, ima ga i u donjim tokovima veih nizijskih reka. 0kr"tanjem i selekcijama javlja se u nekoliko podvrsta od kojih su najkarakterističnije tri. <;3;&aran, poznatiji kod nas kao divljak, ili savski "aran, sav je u krlju"tima i sa znatno izduženijim i vretenastijim telom. &jegov sabrat "pigler manje je aerodinamičan od divljaka i sa nepravilno rasporeenim krupnim krlju"tima, uglavnom duž bočne linije i lea, ispod "kržnih poklopaca i u blizini repnog peraja. 5rugi roak divljaka lederer gotovo je bez krlju"ti, ali sa ne"to manjom glavom. !rogodi"nji "aran dugačak je %#E2#cm, težak K## grama do % kilograma. &ajvei do sada poznati primerak je dug *$#cm i težak tačno %$ kilograma. ora se priznati da su takvi kolosi retkost, a bie sve rei u rekama koje su sve manje (zbog zagaenja) gostoprimljive za kvalitetnu, i na promene osetljivu ribu. resti se od maja do jula pri čemu traži priliku i topliju vodu. Polna zrelost mu nastupa ve pri dužini od oko %#cm. &jegova mla se u početku hrani planktonima, a kasnije podvodnim biljkama, ali i ikrom drugih riba i vodenim životinjicama koje žive na dnu. &ije na odmet napomenuti da "aran u vreme mresta ne uzima hranu, ili to čini vrlo retko. Ova izuzetno sportska riba veoma je nepoverljiva i pla"ljiva, a uz to i jako oprezna. <meta joj svaka buka, čak i koraci ribolovaca na obali. &ajradije bira duboka i skrovita mesta oko podvodnih kr"eva, trske, a često je gost i na podvodnim livadama gde izlazi na pa"u. Poput svinje rije po mulju tražei larve vodenih insekata i druge vodene životinjice. 0 vodama deficitarnim prirodnom hranom napada čak i otpatke toplokrvnih životinja. ov "arana počinje od ranog prolea. Hlavna sezona je kraj leta. eutim, dobri ribolovni rezultati postižu se i petnaestak dana nakon mre"enja. &ailaskom hladnih ki"a, slane i pravih mrazeva, "aran se sprema na zimovanje. 0 grupama traži duboka i muljevita mesta za krtog. +ariveni u mulj jedan do drugog, prespavaju zimu, pri čemu im masno tkivo nakupljeno tokom leta, obezbeuje neophodne životne potrebe do prolenog buenja. aran se uglavnom lovi dubinski ] na čekanje. ;li, dobri rezultati na mirnim vodama postižu se i lovom na plovak, pogotovo ako se dubina mamca podesi u slojeve vode kojima se tog dana "aran kree. 0 ribnjacima, na kanalima i uop"te na tihim vodama, olovni uteg treba da je "to manji i obavezno klizajui. Ovo zbog toga "to "aran obavezno ispituje, nju"i i lizue mamac sve dok se ne uveri da mu ne preti nikakva opasnost, tada grabi mamac i guta u pokretu. ;ko oseti bilo kakav otpor (prevelika težina utega) izbacuje mamac i odlazi "to je mogue dalje od mesta gde je popla"en. &a tekuim vodama "arana treba tražiti tamo gde je podvodno kamenje i ilovačasto, ali nikako muljevito dno. aran izbegava mulj i jake matice. Obično je u dru"tvu deverike i platikom. +a bolji ribolov na tekuim i mirnim vodama preporučuje se prihranjivanje. &a mirnim mestima hrana se razbacuje na uskom prostoru, ali u tekuoj vodi stavlja se u žičanu mrežicu ili vreicu od retkog materijala, koja se potapa nekoliko metara uzvodno od mesta gde se "aran nalazi.
@#
;ko je dno muljevito čestice hrane bi se izgubile u mulju, zato se pribegava viseim (plivajuim) mrežicama s hranom.0spe"no se za prihranjivanje koriste i zemljane lopte veličine čovečije pesnice izme"ane sa hlebom, kukuruzom, p"enicom itd. ov ovog snažnog borca gotovo je nezamisliv bez meredova ] mreže prihvatilice, jer najjači otpor daje u trenutku kada oseti blizinu obale. !aj očajnički poku"aj da spase život treba osujetiti meredovom. &a stajaim vodama dobar je mamac korica hleba, uveče i tokom noi (uz uslov da je noni ribolov dozvoljen). /eličina korice je $:$ cm, koju sa unutra"nje strane treba probu"iti alkicom trokrake udice i nju zakačiti za karabinjer, a vrhove udice utisnuti u sredinu hleba sve dok ne osetite pod prstima da e probiti udicu. Ovaj način ribolova se obavlja bez upotrebe olovnog utega i bez plovka. 1ratkim potapanjem montirane korice u vodu, postižete veu težinu mamca i duži zabačaj. 0 ovakvim prilikama dobro doe i na sredini probu"ena kocka "eera kao uteg. Pre početka lova ovim načinom, bacite desetak komadia hleba nek plivaju na mestu pecanja. +apamtite, neophodna je ti"ina bez bata nogu, svetlucanja baterijskom lampom, "ibicom, cigaretom... 5a je "aran do"ao na mesto pecanja saznaete čim čujete coktanje. On najpre kupi mrvice koje otpadaju od bačenog hleba, a onda kree prema izvoru mrvica ] veim komadiima, koje poput usisivača za pra"inu uvlači u se. Posmatranjem trbuha ribolovnog konca, ili reflektujueg staniola na vrhu "tapa registrujete ugriz. 0lovljenog "arana izvlačite sa "to manje buke. &ikako na "tapove ne stavljajte praporce ili nekakve druge zvučne signalizatore. 8ranu na povr"ini vode uzimaju sve dok traje mrak. amci6 lad ili kuvan stari kukuruz, kuvana p"enica, upola bareni krompir, zeleni gra"ak, crvena glista, larva vodene bube, bareni pasulj, hlebni valjci, za krupnije primerke komadii sitne ribe, puževi golai, pa i voe6 jagoda, malina, dudinja. 0 zatvorenim vodama "aran e pre doi na običan valjak od hleba, kukuruz, krompir i voe, ali na rekama efikasniji su valjci od žutog kukuruznog bra"na sa dodacima.
Prihranjivanje šarana Fnlarge this image
@*
Tedan od najvažnijih segmenata ribolovnog pristupa i neizostavan dio ribolovne strategije je svakako samo prihranjivanje.
aran jede sve Prihranjivanje je postupak kojim poku"avamo ribama olak"ati potragu za hranom nudei joj odreenu vrstu hrane. aran je jatna riba.
Kvaliteta prihrane /ažno je da hrana koju planiramo bacati u vodu mora biti dobro pripremljena i svježa. Obratiti posebnu pažnju da hrana bude "to lak"e probavljiva za "arana, jer "to prije je hrana probavljena, prije e ponovo biti gladan. @$
5a bi sam postupak hranjenja dugoročno imao efekta, prije početka bilo kakvog hranjenja postoji jedna shemu koja nam pomaže pri odabiru mjesta, količini hrane i zadanim ciljevima. 1ao prvo treba dobro poznavati karakteristike vode na kojoj planiramo loviti, znati kojih sve ribljih vrsta ima u vodi i veličinu njihovih populacija, a važna su i dosada"nja iskustva u lovu "arana na toj vodi. Pa u nastavku razmotrimo koji su utjecajni elementi kvalitetne prihrane.
<. K4%4K!2%-!-K2 '(82 Fnlarge this image
'eličina vodene površine &a velikim vodama u kojima nema previ"e hrane riba je naravno u stalnoj potrazi za njom. Jma situacija da 4sjedne4 na hranili"te, te ukoliko se takve pozicije ne održavaju kontinuiranim prihranjivanjem, riba odlazi dalje i zna protei poprilično vrijeme dok se opet ne vrati na hranili"te. Ovakve situacije se uglavnom viaju na akumulacijama. /elike vodene povr"ine ne idu na ruku u odabiru kvalitetnog hranili"ta, a bez potrebne opreme poput čamca i eho sonara pronalazak ribljih pozicija postaje prava nona mora.
5tjecaj unca i vjetra 0 proljee sunčanije i plie strane imaju prioritet kod "arana za odabir pozicije za mrijest, @%
jer sunce pomaže razvoju prirodne hrane u vodi, a vjetar unosi i pokree cikluse prirodnog lanca prehrane u vodi. >jeti vjetar zagrijava vodu, a zimi hladi. Prilikom recimo jakog vjetra otežano je hranjenje na velikim daljinama.
'odostaj aran drugačije reagira kod pada ili rasta vodostaja , ali to ovisi od vode do vode.
Pristupačnost obale !amo gdje obalu nadvisuju stabla, gdje ima i granja u vodi, a ispod je dubina, tamo se nalaze dobre pozicije za prihranjivanje i sam lov "arana. Postoje blage obale s postepenim padom, "to nam olak"ava lov i postavljanje kampa, ali i samo prihranjivanje.
8ubina 5ubina neke vode definira prirodne migracije riba. aran se u različitim dijelovima godine zadržava u pliim ili u dubljim dijelovima, a to je opet različito od vode do vode. &egdje je dubina od $ m u ljetnim mjesecima pravi izbor, a na drugoj vodi je ovakav odabir totalni proma"aj. Prihranjivanje ovisi o dubini ukoliko hranimo rastresitim mamcima. ;ko je vea dubina, hrani treba duže vrijeme da padne na dno, a vodena struja tu hranu zna ra"iriti uokolo. PJii dijelovi vode najče"e imaju i veu prozirnost, pa nas riba lak"e uočava .
Konfiguracija dna Jzgled samog dna je najvažnija stvar u kompletnom odabiru hranili"ta. 1onfiguracija dna definira mogui izgled ribljih staza, mjesta zadržavanja, utječe na tehniku lova i prezentaciju mamca.
Količina prirodne hrane u vodi !o utječe na odabir vrste hrane kojom prihranjujem, njezinu pripremu, hranjivu vrijednost, te količinu prihrane u vrijeme hranjenja i lova, te je povezana s godi"njim dobima i brojno"u ostalih riba u vodi pa vrijednosti variraju.
Količina i vrsta prirodnih zaklona 0 blizini prirodnih prepreka, u "to spadaju panjevi, potopljene "ume, granje, veliki pojasevi trave, lopoča i sl. vrlo su dobra mjesta za ribolov "arana jer ih "arani doslovno
@A
