~СРПСКИ ЈЕЗИК~ *SRPSKI JEZIК*
Abeceda – Azbuka – ~1~
LATINICA
Imenice –
Аа Bb Cc Čč Ćć Dd Dž dž Đđ Ee Ff Gg Hh Ii Jj Kk Ll Lj lj Mm Nn Nj nj Oo Pp Rr Ss Šš Tt Uu Vv Zz Žž
ЋИРИЛИЦ А Аа Бб Цц Чч Ћћ Дд Џџ Ђђ Ее Фф Гг Хх Ии Јј Кк Лл Љљ Мм Нн Њњ Оо Пп Рр Сс Шш Тт Уу Вв Зз Жж
~2~
Именице –
Rod imenica – Род именица – Rod MUŠKI
Jednina Završava se suglasniko m - dečak, leptir, miš, drug... a
Množina i - dečaci, leptiri, miševi, drugovi.. e
ŽENSKI - mačka, kuća, žena, lopta... o/e
- mačke, kuće, žene, lopte... a
- dete, selo... + mače, jagnje – izuzetak
- deca, sela + mačad, jagnjad – izuzetak
SREDNjI
Primeri – Примери Албум – албуми Девојка – девојке Торба – торбе Ауто – аута Име – имена* Око – очи* Филм – филмови* ~3~
dečak – leptir – miš – drug –
mačka – kuća – žena – lopta –
dete – selo – mače – jagnje –
Прозор – прозори 1. ja 2. ti 3. on, ona, ono 1. mi 2. vi 3. oni, one, ona 1.
moj, moja, moji, moje
2.
tvoj, tvoja, tvoji, tvoje
-
eu tu ele, ela, / nos vos eles, elas, /
meu, minha, meus, minhas teu, tua, teus, tuas
njegov, njegova, njegovi, njegovo njen, njena, njeni, njeno
seu, sua, seus, suas
3.
seu, sua, seus, suas
1.
naš, naša, naši, naše
2.
vaš, vaša, vaši, vaše
3.
njihov, njihova, njihovi, njihovo
nosso, nossa, nossos, nossas vosso, vossa, vossos, vossas seu, sua, seus, suas
Zamenice – Заменице –
Prisvojne – Присвојне –
~4~
SEBE (SE) – povratna zamenica * Množina o qual, a qual, os quais, as quais, que que Koji, koja, koje? koji, koje, koja? cujo, cuja, cujos, cujas, quem quem čiji, čija, čije? čiji, čije, čija? quantos, quantas quem što? šta? Ja se kupam. - Eu lavo-me. Ti kupaš sebe. - Tu lavas-te a ti. Jednina
Odnosne – Односне –
Upitne reči i izrazi Ko? – (особе, животиње) Кога? – С ким? – О коме? – Kоме? – Шта? – (ствари) Где? – ~5~
Kуда? – Oдкуда? – Kада? – Kако? – Kолико? – Зашто? – Kaкав? – Kojи? – Чији? – (ствари)
Pokazne - показне -
Jednina taj, ta, to
Množina ti, te, ta
esse, essa, isso
esses, essas, isso
ovaj, ova, ovo
ovi, ove, ova
este, esta, isto
estes, estas, estas
onaj, ona, ono
oni, one, ona
aquele, aquela, aquilo
aqueles, aqelas, aquilo
Neodređeni pridevi i zamenice ništa – neko – ~6~
niko – nešto – negde – nigde – nikada –
sve – svako – svašta – svugde – iko – ikada – išta – igde – drugi –
~7~
Jednina
Množina
Muški rod Ženski rod
lep Lepa
lepi lepe
Srednji rod
Lepo
lepa
Pridevi – Придеви –
lep - ružan dobar – loš (zao) star – mlad srećan – tužan велики – мали pametan – glup висок – низак dug – kratak светао – таман čist – prljav дебео – мршав skup – jeftin тoпао – хладан jak - slab ~8~
Komparacija prideva Star – stariji – naj+stariji (najstariji) Mlad – mlađi – najmlađi Dobar – bolji – najbolji Loš – lošiji – najlošiji Zao – lošiji - najlošiji Dug – duži – najduži Kratak – kraći – najkraći Mali – manji – najmanji Велики – већи – највећи Паметан – паметнији – најпаметнији Глуп – глупљи – најглупљи Висок – височији – највисочији Низак – нижи – најнижи Светао – светлији – најсветлији Таман – тамнији – најтамнији Чист – чистији – најчистији Прљав – прљавији – најпрљавији Debeo – deblji – najdeblji Mršav – mršaviji – najmršaviji Srećan – srećniji – najsećniji Tužan – tužniji – najtužniji Skup – skuplji – najskuplji Jeftin – jeftiniji – najjeftiniji Jak – jačiji – najjačiji Slab – slabiji – najsabiji
............................................................................................................ ...................
Upoređivanje Karlos je pametan kao Paulo. Carlos e inteligente como Paulo. Карлос је паметнији од Паула.
~9~
Carlos e mais inteligente do que Paulo.
ili
Карлос је мање паметан од Паула. Carlos e menos inteligente do que Paulo. ................................................................................................................ Tako – tao Kao – como, quanto Више – mais Manje – menos
Brojevi – Бројеви –
~ 10 ~
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
200 300
0 Nula 1. Jedan 2. Dva 3. Tri 4. Četiri 5. Pet 6. Šest 7. Sedam 8. Osam 9. Devet 10. Deset Jedan + aest - 11. Jedanaest Dva + naest - 12. Dvanaest Tri + naest - 13. Trinaest 14. Četrnaest 15. Petnaest 16. Šesnaest 17. Sedamnaest 18. Osamnaest 19. Devetnaest Dvadeset (dva + 20. deset) 21. ... Dvadeset jedan Dvadeset dva... 30. Trideset 40. Četrdeset 50. Pedeset 60. Šesdeset 70. Sedamdeset 80. Osamdeset 90. Devedeset 100. Sto Sto trideset četiri 134. (100, 30, 4) Sto sedamdeset pet... 200. Dvesta ~ 11300. ~ Trista
400
Četristo
12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22... 30 40 50 60 70 80 90 100 134 175...
Nulti Prvi Drugi Treći Četvrti Peti Šesti Sedmi Osmi Deveti Deseti Jedanaesti Dvanaesti Trinaesti Četrnaesti Petnaesti Šesnaesti Sedamnaesti Osamnaesti Dvenetnaesti Dvadeseti Dvadeset prvi ... Trideseti Četrdeseti Pedeseti Šezdeseti Sedamdeseti Osamdeseti Devedeseti Stoti Sto trideset četvrti
Dvestoti
400.
Tristoti stoti)... Četristoti
500.
Petstoti
(tri +
Glagoli – Глаголи – Pomoćni glagoli – Помоћни глаголи Morati – Trebati – Umeti – Smeti – Moći – Želeti – Voleti –
Hteti *Biti
*Бити
Jednina
Množina
1. budem 2. budeš 3. bude *Hteti 1. ću 2. ćeš 3. će *Jesam 1. sam (jesam) 2. si (jesi) 3. je (jeste)
*
1. budemo 2. budete 3. budu *Хтети
*
1. ćemo 2. ćete 3. će *Јесам 1. smo (jesmo) 2. ste (jeste) 3. su (jesu)
Vremena – Времена – ~ 12 ~
*
govoriti
Sadašnje vreme – Prezent
Prezentska osnova + nastavci: Prošlo 1. M, 1. MO vreme – Perfekat pomoćni glagol + Li (množina) 2. Š, 2. TE JESAM + O (jednina) govoriti 3. / 3. U/JU/E Buduće vreme – Futur 1
jednina Pomoćni glagol HTETI (ću, ćeš, će; ćemo, ćete, će) + infinitiv jednina množina 1. Ja sam govorio/la (govorio sam) 2. Ti si govorio/la (govorio si) jednina 1. Ja govorim 1. Mi je) 3. On, ona, ono je govorio/la/lo (govorio govorimo Množina 1.2.JaTiću govoriti (govoriću) govoriš 2. Vi 1. Mi smo govorili/le (govorili smo) 2. Tigovorite ćeš govoriti (govorićeš) 2. Vi ste govorili/le (govorili ste) 3.3.On, govoriti (govoriće) On,ona, ona,ono onoće govori 3. Oni, one, 3. Oni...su govorili/le (govorili su) ona govore množina 1. Mi ćemo govoriti 2. Vi ćete govoriti 3. Oni, one, ona će govoriti
~ 13 ~
(govorićemo) (govorićete) (govoriće)
Prilozi – Прилози –
Где? – U Na Ispred Iza Iznad Ispod Unutra Okolo (oko) Kraj Uz Preko Gore Dole Kroz Između Od – do Prema Ka Za Pre Posle Suprotno Osim Do Naviše/ naniže ~ 14 ~
Када? –
Увек Никад Понекад Сваки дан Сваке недеље Одмах Касније Ујутру Дању Ноћу Увече Пре подне После подне У подне У поноћ Рано Касно Прекјуче Јуче данас Сутра Прекосутра Синоћ ~ 15 ~
Уочи Давно Недавно Ове недеље Пре недељу дана Следеће недеље За недељу дана Прошлог месеца Овог месеца За месец дана Прошле године Ове године За годину дана
~ 16 ~
