Gramatika japanskog jezka (1. godina)
Vrste reči
Reči u japanskom jeziku nazivaju se ご. Dele se na samostalne i nesamostalne reči. I. Samostalne reči: 1.Promenljive – zapravo su radne reči ようげん Radne reči su: -Glagoli どうし -Pridevi* pravi pridevi! けいようし -Glagolski pridevi* けいようどうし *"am pridev ima oso#ine kao glagol$ vreme itd... %.&epromenljive reči a! 'ne koje mogu slu(iti kao su#jekat しゅげんとあるもの: -Imeni)e めいし -ameni)e だいめいし Imeni)e nemaju #roj$ rod i pade( pade(i se sa ostalim rečima u rečeni)i povezuju pomo+nim reč)ama!. ,vek od konteksta zavise. &eke imeni)e mogu slu(iti kao pridevi こくさい meunarodni/ ili kao prilozi 昨 日 juče/ 明日 sutra / 上 gore. 'd imeni)a se izvode glagoli 0する i glagolski pridevi 0 だ. 旅行する rojevi rojevi pretstavl pretstavljaju jaju jednu podvrstu imeni)a. imeni)a. Imeni)e i zameni)e zameni)e se jednom jednom rečju zovu た い げ ん Imenske reči. #! 'ne koje ne mogu #iti su#jekat -Prilozi ふくし -2tri#utivi れんたいし -3ezni)i せ!くし -,zvi)i "んどうし II. Nesamostalne reči: 1. Promenljive ive %. &epr epromenl menljijivve Pomo+ni glagoli ili #$どうし dodaju se na odreene o#like radni4 reči i na taj način o#razuju moduse i vremena. Iako su promenljivi o#ično nemaju sve o#like promene$ a neki se menjaju kao pridevi. Pomo+ni glagol だ $ se dodaje na imenske reči i čini kopulu sa značenjem značenjem konstata)ije konstata)ije.. ,z imenske imenske reči o#razuje o#razuje glagolske prideve. Primer: umesto だ se koristi %す kao učtivi o#lik! これ&'だ( 5o je ovaj )vet. Glagol )す い+)す idem učtivo! $ izra(ava 6ormalnu učtivost. Glagoli う i よう o#razuju volutativ$ o#lik sa voljnim voljnim značenjem$ značenjem$ i tentativ tentativ - o#lik sa značenjem značenjem pretpostavk pretpostavke. e. Pomo+ni glagol た o#razuje per6ektiv. たい o#razuje deziderativ$ o#lik sa (eljnim značenjem npr. 4o+u da pevam!. ,い o#razuje negativ$ o#lik sa odričnim značenjem. れ る ili - れ る o#razuju o#razuju pasiv trpno stanje!$ stanje!$ o#razuju o#razuju poten)ijal poten)ijal o#lik sa značenjem mogu+nosti! mogu+nosti! i
o#razuju 4onori6ikativ o#lik sa značenjem po7tovanja!. せる ili させる o#razuju kauzativ o#lik sa učinskim značenjem!. &epromenljive nesamostalne reči su pomo+ne reč)e #$し 1. Pomo+ne reč)e u pade(noj slu(#i koje se jo7 nazivaju strukturne reč)e!. 2ko (elimo od imeni)e da napravimo su#jekat dodajemo & . "a pomo+nim reč)ama menjamo kontekst imeni)a i zameni)a imenske reči たいげん!. %. Pomo+ne reč)e u vezničkoj slu(#i. Dodaju se na odreene o#like radni4 reči よ.うげん!. 8. Pomo+ne reč)e u prilo7koj slu(#i. 1
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
9. Pomo+ne reč)e u zavr7noj slu(#i. Zamenica :
-Prvo li)e / -Drugo li)e あ,た -5re+e li)e* za njega "れ / za nju "の#$ *,mesto zameni)a za tre+e li)e koristi se sintagma sastavljena od atri#utiva: この / 0の / あの/ 0 1 čovek. 0 2 gospodin. osoado rečima se govori na kom mestu se nalazi govornik u odnosu na sagovornika. この ovaj 0の taj$ ta$ to あの onaj Primeri: あの1 onaj čovek / この3 ova knjiga / この2 ovaj gospodin ili gospoa nema razlike izmeu roda! だれ o; ,čtiviji o#lik je どの! < だれ1 oji=a gospodin gospoa!; >no(ina lični4 zameni)a: -Prvo li)e 4たした5 -Dru -Drugo go li)e li)e.. ame ameni) ni)a a za drug drugo o li)e li)e se iz#a) iz#a)uj uje e jer jer je neuč neučtitiva va z#og z#og njen njene e dire direkt ktnos nostiti.. あ,たた5 あ,た"た
-5re+e li)e za njega "れ- / za nju "の#$た5 Promena radnih reči.
Postoji ? o#lika promene radni4 reči: 1. &eizvr7eni o#lik 67ん ne mo(e da stoji samostalno$ ve+ se na njega dodaju pomo+ni glagoli$ i od njega se grade negativ$ poten)ijal$ 4onori6ikativ$ kauzativ$ voluntativ i tentativ. ada se doda pomo+ni glagol , い ili 8 $ onda se gradi negativ. 2ko se dodaje れ る ili - れ る $ gradi se pasiv$ poten)ijal poten)ijal ili 4onori6ikativ. auzativ se do#ija dodavanjem せ る ili さ せ る . Preko ovog o#lika mogu da se grade voluntativ i tentativ. %. 3ezivni o#lik れんよう uz glagol )す gradi učtivi o#lik. ,z pomo+ni glagol た gradi per6ekativ. 'vaj vezivni o#lik mo(e stajati samostalno ili se na njega mo(e dodati pomo+na reč)a 9 u vezničkoj slu(#i. 8. avr7ni o#lik しゅうし predstavlja osnovni o#lik radni4 reči pod kojima se reč javlja u rečniku rečnički o#lik!. 'vaj o#lik ujedno predstavlja i manje učtiv o#lik sada7njeg ili #udu+eg vremena. 9. 'dnosni o#lik れんたい ima 6unk)iju atri#utiva$ atri#utiva$ 7to znači da se nalazi ispred imenski4 reči. , odnosu na svoj o#lik on često o#likuje zavisnu i odnosnu rečeni)u. @. Pogod#eni "9い o#lik sa vezničkom reč)om reč)om : označava kondi)ional 1 od 9 kondi)ionala! i o#razuje uslovnu rečeni)u. ?. apovedni o#lik めいれい o#razuje imperativ$ a mo(e o#razovati i voluntativ i tentativ. Pravi pridevi
Primeri neki4 prideva: ;+い veliki <さい mali うくしい prelep =い skup >い je6tin す:-し divan 67ん
od pravi4 prideva neizvr7eni o#lik gradi se tako 7to se oduzme い i tako tako nam nam ost ostan ane e osn osnov ova a ご"ん. ada od =い oduzmemo い i dodamo na to nastavak "? do#ijamo nesvr7eni o#lik$ ="?. ada se na ovaj nesvr7eni o#lik doda pomo+ni glagol う $ do#ija se tentativ tentativ o#lik sa značenjem značenjem pretpostavke! pretpostavke!.. Iz ovoga sledi ="?う >ora da je skupo. Drugi primer: >"?う >ora da je je6tino.
れんよう 2
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
9. Pomo+ne reč)e u zavr7noj slu(#i. Zamenica :
-Prvo li)e / -Drugo li)e あ,た -5re+e li)e* za njega "れ / za nju "の#$ *,mesto zameni)a za tre+e li)e koristi se sintagma sastavljena od atri#utiva: この / 0の / あの/ 0 1 čovek. 0 2 gospodin. osoado rečima se govori na kom mestu se nalazi govornik u odnosu na sagovornika. この ovaj 0の taj$ ta$ to あの onaj Primeri: あの1 onaj čovek / この3 ova knjiga / この2 ovaj gospodin ili gospoa nema razlike izmeu roda! だれ o; ,čtiviji o#lik je どの! < だれ1 oji=a gospodin gospoa!; >no(ina lični4 zameni)a: -Prvo li)e 4たした5 -Dru -Drugo go li)e li)e.. ame ameni) ni)a a za drug drugo o li)e li)e se iz#a) iz#a)uj uje e jer jer je neuč neučtitiva va z#og z#og njen njene e dire direkt ktnos nostiti.. あ,たた5 あ,た"た
-5re+e li)e za njega "れ- / za nju "の#$た5 Promena radnih reči.
Postoji ? o#lika promene radni4 reči: 1. &eizvr7eni o#lik 67ん ne mo(e da stoji samostalno$ ve+ se na njega dodaju pomo+ni glagoli$ i od njega se grade negativ$ poten)ijal$ 4onori6ikativ$ kauzativ$ voluntativ i tentativ. ada se doda pomo+ni glagol , い ili 8 $ onda se gradi negativ. 2ko se dodaje れ る ili - れ る $ gradi se pasiv$ poten)ijal poten)ijal ili 4onori6ikativ. auzativ se do#ija dodavanjem せ る ili さ せ る . Preko ovog o#lika mogu da se grade voluntativ i tentativ. %. 3ezivni o#lik れんよう uz glagol )す gradi učtivi o#lik. ,z pomo+ni glagol た gradi per6ekativ. 'vaj vezivni o#lik mo(e stajati samostalno ili se na njega mo(e dodati pomo+na reč)a 9 u vezničkoj slu(#i. 8. avr7ni o#lik しゅうし predstavlja osnovni o#lik radni4 reči pod kojima se reč javlja u rečniku rečnički o#lik!. 'vaj o#lik ujedno predstavlja i manje učtiv o#lik sada7njeg ili #udu+eg vremena. 9. 'dnosni o#lik れんたい ima 6unk)iju atri#utiva$ atri#utiva$ 7to znači da se nalazi ispred imenski4 reči. , odnosu na svoj o#lik on često o#likuje zavisnu i odnosnu rečeni)u. @. Pogod#eni "9い o#lik sa vezničkom reč)om reč)om : označava kondi)ional 1 od 9 kondi)ionala! i o#razuje uslovnu rečeni)u. ?. apovedni o#lik めいれい o#razuje imperativ$ a mo(e o#razovati i voluntativ i tentativ. Pravi pridevi
Primeri neki4 prideva: ;+い veliki <さい mali うくしい prelep =い skup >い je6tin す:-し divan 67ん
od pravi4 prideva neizvr7eni o#lik gradi se tako 7to se oduzme い i tako tako nam nam ost ostan ane e osn osnov ova a ご"ん. ada od =い oduzmemo い i dodamo na to nastavak "? do#ijamo nesvr7eni o#lik$ ="?. ada se na ovaj nesvr7eni o#lik doda pomo+ni glagol う $ do#ija se tentativ tentativ o#lik sa značenjem značenjem pretpostavke! pretpostavke!.. Iz ovoga sledi ="?う >ora da je skupo. Drugi primer: >"?う >ora da je je6tino.
れんよう 2
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
-れんよう 1 se gradi tako 7to se oduzme い i na osnovu se doda nastavak く. Primer: =い< =< =く "a pomo+nom reč)om 9 u vezničkoj slu(#i slu(i za povezivanje/ na takav o#lik dodaje se drugi glagolski pridev. ;+く9>い velik i je6tin Primer: =く9うくしい skup i lep ,z pomo+ni glagol ,い gradi negativ. =くあ@)せん あ@)せん Primer: =く,い nije skup da #ude učtivije dodaje se %す! ili =く Primer %: Isto kao gornji primer ali je ovo sada o#lik za povezivanje: =く,く9 nije skup i ... nastavak rečeni)e! Prilo7ka 6unk)ija – ne dodaje se ni7ta na osn 0 く i tako od prideva gradi priloge. Pridev mo(e da stoji ispred glagola ili drugog prideva da #i ga #li(e o#jasnio. す:-しく く;+い veličanstveno velik Primer: す:-し す:-しく9 く9;+い ;+い divan i veliki! za razliku od: す:-し れんよう %! Dolazi Dolazi do odreene glasovne promene. promene. 'snova se do#ija do#ija tako 7to oduzmemo い i 0 " A napomena: praviti razliku izmeu A i !$ 0 pomo+ni glagol た koji slu(i za graenje pre6ektiva. Primer: =い < =< ="Aた #io je skup =い skupo/ #i+e skupo nema razlike u vremenu/ značenje zavisi od konteksta/ %す se mo(e dodati u svakoj od slede+i4 rečeni)a radi učtivosti u čtivosti $ u per6ektivu – ="Aた%す! =く,い nije skupo
Do#ijanje potvrdnog i odričnog o#lika rečeni)e u pro7lom vremenu: ="Aた #ila je skupa npr. knjiga/ potvrdan o#lik pro7log vremena! =く,い < =く,"Aた nije #ila skupa Da #i odrična rečeni)a rečeni)a #ila u pro7lom vremenu$ vremenu$ moramo pomo+ni glagol da pre#a)imo u pro7lo vreme$ dok se osnova rečeni)e ne menja. , ovom slučaju pomo+ni glagol ,い moramo pre#a)iti u proslo vreme$ menja se kao pridev. 5ako se do#ija ,"Aた!.
しゅうし
,glavnom koristi se na kraju rečeni)e. Primer: 3 ABんB knjiga & Ca označava temu tj. su#jekat/ razlikovati od 4 koje se pi7e u sklopu reči! この3&=い %す! 'va knjiga je skupa. =い je ovde u zavr7nom o#liku! た"い3CDい )す! upi+u skupu knjigu. =い je ovde u odnosnom o#liku! この3&="Aた%す 'va knjiga je #ila skupa. れんたい
'dnosni 'dnosni o#lik ima 6unk)iju 6unk)iju atri#utiva$ atri#utiva$ 7to znači znači da se nalazi nalazi ispred imenski4 imenski4 reči. >o(e da o#likuje o#likuje zavisnu i odnosnu rečeni)u. Primer: この3&=く,い%す 'va knjiga nije skupa. ,い je u しゅうし o#liku! =く,い3 knjiga koja nije skupa =く,"Aた3 knjiga koja nije #ila skupa "9い
'd osnove oduzmemo い i dodajemo nastavak けれ0 veznička reč)a :. 'nda do#ijamo kondi)ional. 3
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
Primeri: =けれ:Dい)す 2ko #ude #ila skupa$ kupi+u je. =た"く,い < =く,けれ:Dい)す 2ko ne #ude #ila skupa$ kupi+u je. >けれ:Dい)す 2ko #ude #ila je je6tina$ kupi+u je. .いしけれ:EF)す 2ko #ude #ilo ukusno$ je7+u. Glagoli se dele na 2 grupe :
1. い5だん glagoli jednoglasnička grupa glagola! Dele se na : a! しもい5だん glagole. avr7avaju se na G u zavr7nom$ rečničkom$ o#liku!/ npr. たFる #! "6い5だん glagole. avr7avaju se na い. npr. 6る %. ごだん glagoli. Petosamoglasnička grupa. Postoje % nepravilna glagola: a! Glagol くる. 'n pripada grupi od 1 člana$ sopstvenoj grupi! "Hん glagola. #! さHん glagoli. 5u spada samo glagol する raditi. 5 tipova prostih rečenica
1. "truktura: Imeni)a=zameni)a $ &*$ imeni)a=zameni)a$ %す( *'značava sla#i s#jekat.
Primer: /&IJ%す( a sam 5anaka %す mo(e da se stavi u uz prideve radi učtivosti! %."truktura: Imeni)a=zameni)a$ &$ pridev=glagolski pridev. Primer: '&Kい%す!( Evet je )rven. 8."truktura: Imeni)a=zameni)a$ &=L*$ glagol. *, pade(noj je slu(#i i označava jaki su#jekat$ stoji pored imenski4 reči.
Primer: !う&ML;+い%す( Fto se slona tiče$ u7i su mu velike. /&N6)す( a čitam=čita+u. >o(e i #ez /&$ i onda se značenje izvlači iz konteksta.! 9."truktura: Imeni)a=zameni)a$ &=L$ Imeni)a=zameni)a$ C*$ glagol. *'značava pravi o#jekat/ C i & mogu da #udu zamenjeni sa も $ koje slu(i za nagla7avanje i takoe ima 6unk)iju veznika – poput na7eg i.
Primer: IJさん&3CN6)す( 5anaka čita knjige. OIさんも3CN6)す( amada čita knjigu. 'Pさん&@んごCDい)す( anako +e da kupi ja#uke. 6"んもDい)す( upi+e i mandarine.
@."truktura: Imeni)a=zameni)a$ &=L$ imeni)a=zameni)a Q*$ Imeni)a=zameni)a$ C$ glagol. *>o(e da označava i nepravi o#jekat$ na7 dativ. Primer: 'Pさん&IJさんQ3CN6)す( anako čita knjigu 5anaki. -
-
5ačka uvek stoji na kraju rečeni)e. &e postoje znakovi interpunk)ije mada mogu da se stave ako #a7 ne7to mora da se naglasi!. " mo(e da stoji na kraju da #i rečeni)a #ila upitna. 'vo " mora do#ro da se čuje pri izgovoru.'dgovor na pitanje mo(e da ima da počinje sa! &い - za potvrdan odgovor$ ili いいG - za odričan. "u6iks さん $ kao u datom primeru$ se dodaje posle japanski4 imena i prezimena$ i ne mora se prevoditi na R rpski jezik kod nas se mo(e prevesti kao gospodin$ ako stoji uz prezime!. Pored さん$ postoje i drugi su6iksi: 5Sん - za mlae (enske oso#e koje su nam #li(e/ くん - za dečake$ mu7kar)i jedni drugima. ada na7i odnosi sa nekim nisu #liski ve+ su oni iznad nas po polo(aju!$ umesto さん mo(e da stoji さ) . "u6iks TU vezujemo za one ljude čije znanje po7tujemo. &a sopstveno ime ne dodajemo su6ikse.
Pomoćna rečca の u padežno služ!i mo(e da označi atri#utiv.
Primer: と,@のHV susedna so#a/ 上の3 gornja knjiga Pomo+na reč)a の označava i odnos izmeu dve imeni)e. >o(e da označi pripadnost. 4
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
Primer:/の3 moja knjiga WXYZの[U student iz "r#ije 日3\のTU učitelj japanskog jezika Po"a#ne #amenice ne smemo ih zameniti atributivima この]0の]あの]どの!:
-
これ ovo 0れ to あれ ono - ど5- koje; pita se kada nečega ima % ili vi7e$ npr. ako su % knjige na stolu$ ovo koristimo da pitamo koja je tvoja ! - どれ koji; 8 ili vi7e! Primer: これ&日3\の3%す( 'vo je knjiga na japanskom jeziku. この3&日3\の3%す( 'va knjiga je na japanskom jeziku.
2tri#utivi mogu #iti reči različitog porekla$ ali su svi oni u atri#utivskoj slu(#i o#ja7njavaju imeni)u ispred koje stoje!. 1. こん, ovakav %. 0ん, takav 8. あん, onakav 9. どん, kakav; @. あ-^るpa neka imeni)a! svaki ?. ある neki H. ,+ pokoji 2tri#utivi mogu #iti izvedeni i od pridev$ npr: ; + い , ova konstruk)ija se dalje ne menja!$ upitna zameni)a za li)a je だれ$ upitna zameni)a za stvari _. Primer: これ&_%す"( Fta je ovo; あれ&_%す"( Fta je ono; Pomoćna rečca と u padežno služ!i označava dovr7eno na#rajanje stoji zmeu % imeni)e!$ i mo(e da
označi dru7tvo. Primer: IJさんとい+)す( Idem sa 5anakom. 3と`abC"い)す( upi+u knjigu i svesku. &akon poslednje imeni)e u nizu na#rajanja stoji pomo+na reč)a C odreena glagolom. npr. posle su#jekta ide & ili L!. vrsta glagola
どうし
67ん
れんよう
しゅうし
れんたい
"9い
めいれい
しもい5だん
たFる
たF
たF
たFる
たFる
たFれ
たF
"6い5だん
6る
6
6
6る
6る
6れ
6
,い nega)ija
)す učtivost
kraj reče.
uz im. reči
: kondi)ional
?dよ imp
-れる PP
)した per6ekat
させる kauz
9 pov. いる dugo
よう voluntativ
たいe%すfdez
vrsta glagola
どうし
67ん
れんよう
れQようc
しゅうし
れんたい
"9い
めいれい
67んc
ごだん
"く
""
"+
*
"く
"く
"け
"け
"こ
,い &
)す ,č
だ Per6
*"く1
:
?dよ I
う 53
れる Ps
たい D
9 povez.
る Pot
5
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
せる
vrsta glagola
どうし
67ん
れんよう
しゅうし
れんたい
"Hん
くる
こ
+
くる
くる
,い &
)す ,č
-れる Ps
たい D
"9い
めいれい
67んc
くれ
くれdこい
こよ
:
う3
Aた Per6
vrsta glagola
どうし
67ん
れんよう
しゅうし
れんたい
"9い
めいれい
67んc
さHん
する
しdせdさ
し
する
する
すれ
す?dせよ
し$
,い &
)す ,č
gQ
たい D
れ
Aた Per6
:
う3
Promena pomo+nog gl. )す za graenje učtivog o#lika どうし
67ん
)す )せhんe8f
れんよう
しゅうし
れんたい
"9い
めいれ
)しhたd9
)す(
)す
)すれh:
)せd)し
manje učtivo
učtivo
manje učtivo
učtivo
たFる たF,い たFた たF,"Aた
たF)す たF)せん たF)した たF)せん%した
よi よ),い よんだ よ),"Aた
よ6)す よ6)せん よ6)した よ6)せん%した
67んc
)し$hう
jる1 – čovek koji gleda
Godan glagoli se dele na osnovu glasovni4 promena: 1. glagoli koji se zavr7avaju na す – nemaju nepravilnosti/ imaju samo renjo 1 npr. kす %. -II- く "く l .よl plivati! lD +く ++)す +いた く +)す いた ,く ,+)す ,いた うごく うご+)す うごいた 8. う Dう kupiti! m nositi! る nる vratiti se ku+i! "う "い "Aた も も5)す もAたe9f "Gる "G@ "GAた 9. i Ni čitati! 8 o8 umreti! p あ0p za#avljati se! - slog se sa(ima u &$ a 5 iz sloga koji sledi prelazi u D よi よ6)す よんだd% し8 しQ)す しんだ 6
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
あ0p あ0q
あ0んだ
*izuzetak: 行く i+i! 行+)す いAたd9 ある#iti=postojati! nema negativ ve+ se koristi pom. gl. ,い •
くる kretanje ka govorniku
いく kretanje od govornika
Zamenice #a mesto
-
ここ ovde 0こ tu あ0こ tamo どこ gde
'dnose se na imeni)e zamenjuju i4!$ koje označavaju mesto$ prostor. ここ&+$うし%す( #iし kan)elarija! とし$し #i#lioteka/ ali kao prostorija! とし$"ん zgrada #i#lioteke! し – nastavak za prostoriju "ん – nast. za zgradu
Primer: OIさんのr&どこ%す"( いく- – koliko ko7ta; Primer: stuv&いく-%す"( Kvalifikator za sate je: #
Primer: _w%す"(
0し 9 – veznik – na početku rečeni)e$ koristi se da #i se na ono 7to je pret4odilo nečemu odale neke
in6orma)ije zatim$ i$ takoe!. Primer: あのHV&<さい%す(0し9]xい%す( $vali%i"atori 0く – kvali6ikator za ne7to 7to je u paru _!く! だい – aparati i ma7ine "い – za spratove=nivoe računaju i prizemlje!:"い - prizemlje$ Q"い - 1. sprat けん – ku+e i zgrade _げん! y+ – male (ivotinje _q+! とう – velike (ivotinje _とう! & – za pti)e$ (ivinu _:! "い – koliko puta _"い=と! と – koliko puta :ん – za #rojeve _:ん! %ん4:んご – #roj tele6ona いく – pritanje za japanske #rojeve koliko! Pridevi -
zavr7avaju se na い しゅうし i れんたい! この'&Kい%す( このKい'&/の%す(
しゅし れんたい
Glagols"i pridevi -
o#lik 67ん
sastoje se od imenskog dela koji je nepromenljiv i od pomo+nog glagola だ koji se menja na isti način kada stoji samostalno +れいだ – lep$ čist Fん@だ – pogodan$ koristan
manje učtivo だ?hう 5
učtivo
%し$hう
7
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
れんよ
z{%
%ある %あ@)す %あれ:
%しhたd9
c{Q |{だAた
gradi priloge
%した
この'&+れいeだd%すf( この+れい,'&/の%す(
だAた- しゅし
だ
れんたい
,
"9い
,-h:
めいれい
}
%す &さ6,-... ,- mo(e da stoji samo }
manje učtivo
učtivo
だ %&,い だAた
%す %&あ@)せん %した
%&,"Aた
%&あ@)せん%した
Primer: IJさん&[Uだd%す(- 5anaka je učenik. IJさん&[U%&あ@)せん(- 5anaka nije učenik. IJさん&[U%した(- 5anaka je #io učenik. IJさん&[U%&あ@)せん%した(- 5anaka nije #io učenik. 日3\&"んたん%す(- apanski jezik je lak. "んたんだ lak je "んたん,日3\CFん+$うする(- ,čim jednostavan japanski jezik. 日3\ごCFん+$うし)す(- ,čim japanski jezik. 日3\のFん+$うCし)す( -II% – povezivanje Q - prilog gl. pridev prilog! だAた – per6ektiv +れいQうたう(- Jepo peva. これ&'だAた(- 'vo je #io )vet. Prilo#i
ご? – ukazuje na pri#li(no vreme kada se de7ava neka radnja ~#ご? – otprilike oko! u 84 ~#Q – tačno! u 84 l-い – označava pri#li(no trajanje vremena ~しゅ"んl-い – oko 8 nedelje trajanje!
Primer: 昨日•€v\CFん+$し)した(- uče sam učio 6ran)uski jezik. 昨日O3TUの‚ƒCm5)した(- uče sam nosio prtljag pro6esora amamotoa. 明日"4:たの+れい%=い3CN6)す(- "utra +u čitati lepu i skupu ava#atinu knjigu. 明日"4:たの=く9+れい,3CN6)す(- "utra +u čitati skupu i lepu ava#atinu knjigu. 明日"4:たのうくしく9=い3CN6)す(- "utra +u čitati divnu i skupu ava#atinu knjigu. T„Fん@%<さく9>い#どうしSCDい)した(- Pro7le nedelje sam kupio zgodan$ mali i je6tini auto. T„<さく9>く9Fん@,#どうしSCDい)した(- Pro7le nedelje sam kupio mali$ je6itini i zgodan auto.
8
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
Pomo+u reč)e % u pade(noj slu(#i označavamo mesto vr7enja radnje za razliku od reč)e Q koja označava mesto gde se ne7to nalazi!/ mo(e da označava i sredstvo kojim se vr7i neka radnja$ osim toga mo(e da označi razlog$ uzrok nečega.
-
Primeri: 昨日
…ん†のGいL"ん%
.もし?いGLC
j)した( - uče sam u #ioskopu na Ginzi gledao zanimljiv
6ilm.
明日しんせ,‡だ5と>く9+れい,ˆvb€%.いしC‰Š‹Œ‰‰EF)す( - "utra +u u
je6itnom i lepom restoranu ručati$ jesti ukusne +evapči+e sa mojim lju#aznim drugom. どこ%j)した"( - Gde si ga gledao; いj)した"( - ada si ga gledao; 日GいLCj)す( - "vaki dan gledam 6ilm. 日Ž日QGいLCj)す( - , nedelju +u gledati 6ilm.
.,# – isti 2 & と#%す( 2 と &#%す( & 2 と#%す( Primer: …ゅうQゅうとX‘&#%す(- >leko kravlje! i mleko za ka6u! su isto. ’PさんのU“”日と/の#%す(- ukikin i moj datum roenja su isti.
5Lう – #iti različit gl.!
–Zさん&どこの—の[U%す"(- Iz koje zemlje je >arija student. ここ&^うqん+$く%す(- 'vde je po7ta. あ0こ&…んこう%す(- 'namo je #anka. ここ&^うqん+$く%]あ0こ&…んこう%す(- 'vde je po7ta$ a onamo je #anka. これ&うくしく9Kい'%]あれ&6ど@のくさ%す(- 'vo je divan i )rven )vet$ a ono je zelena trava. これ&+れい%Kい'%]あれ&6ど@のくさ%す(- 'vo je lep i )rven )vet$ a ono je zelena trava. これ&Kく9+れい,'%]あれ&6ど@のくさ%す(- 'vo je )rven i lep )vet$ a ono je zelena trava. Voluntativ
Izraz koji se gradi od れんよう o#lika glagola 0 )し$う . Iskazuje volju ili nameru govornika$ poziv da se ne7to zajedno uradi hajde da...!/ u takvoj rečeni)i mo(e da stoji reč いAし$うQ zajedno sa!. いAし$Qあのˆvb€%行+)し$う(- ajde da idemo u onaj restoran. いAし$Q.いしく9˜い‰™šuˆbCEF)し$う(- ajde da jedemo ukusnu i #elu čokoladu. いAし$Q›い)し$う(- ajde da se sretnemo. 5$Aと)5))し$う(- "ačekajmo malo. œCN6)し$う(- ajde da pročitamo sastav. と+ど+あ0q)し$う(- ajde da se nekad igramo. )た+)し$う(- ajde ponovo da doemo. "-
1! u pade(noj slu(#i posle imeni)a! označava vreme ~”"- od marta! ((("-((()% ...od...do! žu€さん&WXYZ"-+)す(- Pera dolazi iz "r#ije. r"-;[)%Ÿv%行+)す(- 'd ku+e do 6akulteta idem auto#usom. ˆ¡¢£"-XsŠ–¤¥)%いAし$Qさん¦し)し$う(- ajde da se pro7etamo od alemegdana do alueri)e.
§¨"-..さ")%yこう+%とq)し$う(- 'd 5okija do 'sake 4ajde da letimo avionom. ©ª«w"-¬w)%®¢€¯"-`Y°¯)%@$こうし)した(- 'd ? do K prepodne putovali
smo od eograda do &ovog "ada. +のう_w"-_w)%日3\Fん+$し)した"(- uče od koliko do koliko sati si učio japanski; ,-&しg"%す(§¨&Q…V"%す(- &ara je mirna. 5okijo je #učan. 9
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
,-&しg"%す]§¨&Q…V"%す(- &ara je mirna$ a 5okijo je #učan. ,め0うせ+&^め,さA"%す(いし$うQ±CN6)し$う( - &a)ume "oseki je čuveni pisa). ajde da pročitamo Du7u.
いし$うQた"く9Kい"さCもA9行+)し$う( - ajde da ponesemo taj dugački )rveni ki7o#ran. もA 0 9 0 いく – slo(eni glagol
昨日_w"-_w)%しごとCし)した"(- 'd koliko do koliko si juče radio; い"- い)%(- 'd kada do kada; ²³6&い"-い)%%す"(- 'd kad do kad je zimski raspust; どのl-い
- koristi se kad se pita za pri#li(an #roj ili količinu - mo(e da stoji umesto いく-l-い - mo(e da stoji umesto izraza za vreme kao 7to su: _w´l-い koliko sati!$ _„´l-い koliko nedelja! i _"”l-い koliko mese)i! §¨"-..さ")%yこう+%どのl-い""@)す"(- oliko tre#a avionom od 5okija do 'sake; % – pomo+na reč)a u pade(noj slu(#i$ označava sredstvo kojim se izvr7ava neka radnja$ mo(e se iskazati i glagolom れんよう 0 9! あるい9行+)す( - Idem pe7ke. 9@ゅ#$ - auto#uska stani)a Ÿv%行+)す(- Idem auto#usom. r"-µ)%Ÿv%行+)す(- 'd ku+e do (elezničke stani)e idem auto#usom. …んこう"-;[)%あるい9行+)した(- 'd #anke do 6akulteta sam i7ao pe7i)e. €s®%¶+)した(- &a radiju sam čuo. と – dovr7eno na#rajanje V – nedovr7eno na#rajanje$ nakon poslednje imeni)e mo(e da stoji ,ど " - ili 3V`ub,どCDい)す( 3"`ubCDい)す(
Prilo#i
と9も – vrlo$ veoma/ prilog koji iskazuje stepen oso#ine prideva 日3\のしゅくだい&と9もig"し"Aた%す( たいHん stra7no! je jači po značenju od と9も たくさん mnogo! i ·し malo! – opisuje iznos količine$ stepen onoga 7to iskazuje glagol s‹®¸¹º‰さんご»CたくさんEF)した(- Gospodin Livanovi+ je mnogo jeo. あ)@ – prilog sa značenjem veoma$ mnogo$ prilično$ a kad stoji uz glagol tada znači ne toliko 昨日&あ)@あく,"Aた%す(- uče nije #ilo toliko vru+e. Ve#nici
し " し ] – ali $ međutim/ nalazi se na početku rečeni)e i pokazuje kako je misao iskazana u njoj u
suprotnosti sa onim iz pret4odne rečeni)e/ posle istog stoji zarez ¼³6&,Lい%す(し"し] ²³6&6#"い%す(- Jetnji raspust je dug$ ali zimski je kratak. 0 れ " - – i tada$ posle toga/ nalazi se na početku rečeni)e i iskazuje da se radnja iskazana u njoj
de7ava posle radnje iz pret4odne rečeni)e ..さ")%½%行+)した(0れ"-]r)%¾¿%行+)した(- Do 'sake sam i7ao #rodom$
posle toga do ku+e vozom. Glagoli ある i いる
10
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
あ る nema negativ$ nema mizen$ pa se umesto njega korsiti , い $ a učtivi o#lik je あ @ ) せ ん ima
renojo!. いる menja se normalno$ poput kamii+idan glagola. いく - いAた i7ao sam いう - いAた rekao sam Glagol ある ono 7to se ne kre+e! i いる ono 7to se kre+e! iskazuju postojanje$ prisustvo i to: glagol ある ne(ivi4 stvari i #iljaka$ dok glagol いる ljudi i (ivotinja. "u#jekat rečeni)e u kojoj je neki od ovi4 glagola predikat označen je pomo+nom reč)om L u pade(noj slu(#i. Pomo+na reč)a Q označava mesto gde se su#jekat nalazi u toj rečeni)i. Primer: Q4QÀLあ@)す(nagla7eno je gde je drvo! ÀLQ4Qあ@)す(nagla7eno je 7ta je u #a7ti! Prilo&"e odred!e #a mesto su imeni)e i zato se sa su#jekotm moraju povezati reč)om の.
くGの上Q3と`ubLあ@)す(- &a stolu su knjiga i sveska. くGの上Q3V`ub,どLあ@)す(- &a stolu su knjiga i sveska i ne7to drugo. いすのÁQÂこLい)す(- Ispod stoli)e je mačka. うし? – iza/ )G – ispred prostor!$ pre vreme! ;[の)GQŸvLあ@)す(- Ispred 6akulteta je auto#us. よこ – pored$ sa strane #ok uz #ok!/
0: – otprilike pored nas$ oko nas/ Ã – izvan$ spolja/ J - unutra mo(e se izostaviti: u kutiji je mačka= u unutra7njosti kutije je mačka!/ ´ – izemu/ Ä L 4 ! – leva strana!/ ÅL4! desna strana! Iza svi4 predloga mora da stoji Q. @んごLあ@)す(ŸÆÆもあ@)す(Ima ja#uka. Ima ' #anana. @んごLあ@)す"(&い いいG !]@んご&あ@)すせん !(- & koristi se jer je ve+ poznato o čemu
se radi _Lあ@)ん"(- Mega nema; @んごLあ@)せん(- &ema ja#uka. L ostaje jer se prvi put pominje! "さ&どこQあ@)せん"(- Gde mi je ki7o#ran; Ç& – 7to se toga tiče L – nagla7en su#jekatÈ
どこQ – kada pitamo gde se ne7to nalazi どこ% – kada pitamo gde se vr7i neka radnja &た-く 0 % - raditi とめる 0 Q - zaposliti se すi 0 Q - (iveti せい"する 0 % – (iveti -
,z ある mo(e i % ako je u pitanju veliki dogaaj u 7koli je #ila (urka!.
!ro ( ) !roač "vali%i"ator+ ) も ) odričan o!li" glagola , nema ni ednog
日3\の3いAさもあ@)せん(- &ema ni jedne knjige na japanskom jeziku. "いもの+Sく&É1もい)せん(- &ema ni jednog mu7terije. ,mesto 1 0 kvali6ikator$ mo(e da se upotre#i すこしも$ ali to se koristi za količinu$ a ne za ljude. .Ê&すこしもあ@)せん(- &ema ni malo nov)a.
Da li ima ičega$ ikoga; ada pitamo za neodreeno ne7to pita se: _"あ@)す"(- Ima li ičega; _"い)す"(- Ima li (ivotinja; 11
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
だれ"い)す"(- Ima li ikoga;
Razlika izmeu ovi4 rečeni)a i: _Lあ@)す"(- Fta je tu; _いLい)す"(- o je tu; だれLい)す"(- oga ima; mi znamo da nekoga ima$ ali pitamo koga ima れい!うこのJQ_"あ@)す"(- Da li ičega ima u 6ri(ideru; &い]あ@)す( - Ima. いいG]あ@)せん(- &ema. いいG]_もあ@)せん(- &ema ničega. stvari! いいG]_もい)せん(- &ema nikoga. (ivotinje! _"Dい)した"(- Da li si i7ta kupio; いいG]_もDい)せん%した(- &e$ nisam ni7ta kupio. Pomoćne rečce & - L i C ne stoe posle "vali%i"atora
GんË&いA¦んいく-%す"(- Fto se jedne olovke tiče$ koliko ko7ta;
roj i #rojač - posle imeni)e i pomo+ne reč)e koju imeni)a tra(i. vali6ikatori su imenske reči$ ako stoje ispred imeni)e$ povezuju se sa njom preko pom. reč)a の. Primer: Ì1の[U( ada se govori o )eni vi7e elemenata$ posle #rojača kvali6ikatora!$ iznosa količine$ stoji pomo+na reč)a % koja označava neko odreenije ograničenje. Primer: GんË&~Íん%ÎÏÐ%す(- 5ri olovke su 9NN jena. % ovde označava skup od 8 olovke! 7んp%ÎÏÐ%す(- "ve je 9NN jena. = ajedno ko7taju 9NN jena. 'menica ) C ) ください / tražimo da nam ne"o ne&to odradi
Primer: GんËCください(- >olim 3as$ dajte mi olovku. +AÑCÌ)いください(- Dajte mi dve karte. @んごC·しください(- Dajte mi malo ja#uka. Prilog だけ samo! 2 & だけ%す(- Fto se tiče 2$ sve su sami .
Primer: [U&日31だけ%す"(- Da li su svi učeni)i samo isključivo! apan)i; いいG]日31だけ%&あ@)せん(- &e$ nisu samo apan)i.
Prilozi もう ve+! i )だ ada prilog もう stoji u rečeni)i koja je u pro7lom vremenu$ onda on označava da je radnja ve+ zavr7ena. Primer: もうし$く#Cし)した"(- Da li si ve+ jeo; いいG])だ%す(- &isam jo7 uvek. Prilog ) だ mo(e da označava da radnja jo7 uvek nije zavr7ena i na kraju rečeni)e stoji predikat u odričnom o#liku sada7njeg vremena. Primer: )だし$く#Cし)すGん(
ao predikat u takvoj rečeni)i! koriste se voljni glagoli のi $いく $ .くる ...!$ a smisao takve rečeni)e je Ojo7 uvek ne nameravam da$ Ojo7 uvek ne+u to raditi. &evoljni glagoli su oni glagoli koji iskazuju radnju nad kojom su#jekat nema kontrolu. Ò"る $ &#)る neprelazni glagol$ nema o#jekat/ Očas je počeo! $ .4る...! &#める prelazan glagol$ ima o#jekat$ pro6. je počeo čas! Primer: し$く#&もう.4@)した"( 12
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
いいG])だ.4@)せん(%した( mora u sada7njem vremenuQ!
Glagol ,る mo(e stajati posle različiti4 vrsta reči kada iskazuje promenu nečega postati$ nastati!. ako +e se promena tek desiti ,@)す ako se promena ve+ desila ,@)した Imenia ! Q ! ,る
Primer: ²Q,@)した(- Postala je zima. = ima je počela do7la!. もうÓwQ,@)した(- 3e+ je 1N sati. = &avr7ilo se 1N sati. TUQ,@)した(- Postala sam učitelji)a.
2ko ispred ,る stoji pridev $ on mora #iti u renjo o#liku oduzme7 い i doda7 く!. Primer: À&;+く,@)した(- Drvo je postalo veliko. 2ko je glagolski pridev ispred ,る$ takoe mora #iti u renjo o#liku i to onaj o#lik Q. Primer: [Ô&しg"Q,@)した(- , 7koli je postalo ti4o. zavladala ti7ina! HV&+れいQ,@)した(- "o#a je postala lepa. čista! Glagol ispred ,る stoji u rentai o#liku 0 ようQ 0 ,る . Gl. rentai! 0 pom. gl. ようだ! ようQ 0 ,る 5ako se označva da ne7to ranije nije #ilo mogu+e$ a sada je postalo mogu+e nisam znao... a sada znam!. '#ra#om だれL za ljude! _L za (ivotinje=stvari!! )した" – pita se ko je su#jekat rečeni)e ko 7ta radi! i u
odgovoru " je označen reč)om L zato 7to se prvi put pominje. Primer: だれL+)した"(- o je do7ao; žbÕÖ׸¹º‰さんL+)した(- Do7ao je gospodin Petronijevi+. _L&#)した"( - Fta je počelo; #ゅ+$L&#)@)した(- Mas je počeo. "eprelazni glagoli iskazuju i prirodne pojave$ a su#jekat se označava pomo+nom reč)om L. Primer: ØLふ@)す( - Pada ki7a. za gl. ふる koristi se trajno vreme jer se podrazumeva da padanje ki7e traje! *trajno vreme se gradi od renjo ili renjo % o#lika 0 pomo+na reč)a 9 u vezničkoj slu(#i 0 glagol いる.
Primer:
ØLふA9い)す( - i7a pada. nA9い)す(- 3ra+am se. ’LふA9い)す(- "neg pada. "7Lふい9い)す( - 3etar duva. ふく – duvati .よい%い)す(- Plivam. いA9い)す(- Do7ao sam i sada sam tu. stanje$ ne trajno vremeQ! "6,@L,@)した(- Pukao je grom. = agrmelo je. nije trajno$ jer ne traje! &れる – razvedriti se 0-L&れ)す(- Razvedri+e se. 0-L."るく,@)す(- Razvedri+e se. 0-Lくも@)す(- &ao#lači+e se. ;[CVめ)した(- 'dustao sam od 6akulteta. Vめる – prestati prelazni!! ØLV6)した(-i7a je stala. V) – prestati neprelazni! Zamenice #a pravac -
こ5- – ovamo 05- – tamo あ5- – onamo ど5- – u kom prav)u=smeru
13
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
,jedno su i učtivije varijante pokazni4 zameni)a これ $ 0れ $ あれ !/ mogu da imaju i skra+ene o#like: こA5$ 0A5 i あA5. *ど5- – koji od % elemenata/ どれ koji od 8 ili vi7e elemenata
Primer: このÙuXž&"るく9B0く9>い%す(- 'va 4emijska olovka je lagana$ tanka i je6tina. 0こ&<さく9+た,いHV%す(- 5amo je mala i prljava so#a. あ0こ&;+く9+れい,+$うし%す(- 'namo je velika i lepa učioni)a. このÚÛ&しg"%+れい%す(- 'vaj park je miran i lep. ここ&+れい%しg",ÚÛ%す(- 'vde je lep i miran park. 0ormalne imenice
もの – opipljive stvari こと – apstraktne stvari HV&+れい%&あ@)せん(- "o#a nije lepa. nega)ija na prideva! '&Kく,い%す(- Evet nije )rven. nega)ija i prideva! • •
&#める - しもい5だんどし &#)る - ごだんどし
 – stoji na kraju rečeni)e i ne prevodi se ³6 im.! ³i gl.! し$く#Cする - jesti し$く#Cくる – spremiti jelo Glagoli davana i primana
Postoje 8 grupe glagola: 1. Glagoli sa značenjem davanja
oriste se kada oso#a koja je su#jekat rečeni)e daje ne7to drugoj oso#i. Primalac ni"ad nie govorni" 1 daem N3$4+ . Davala) je označen reč)om &$ dok je primala) kao nepravi o#jekat označen reč)om Q. '#jekat je označen reč)om C. ada se daje ne7to nekom ko je vi7eg dru7tvenog statusa od govornika koristi se glagol さしあげる. ad se daje oso#i istog so)ijalnog ranga koristi se glagol あげる . ada se daje mlaima od govonika$ (ivotinji ili #iljki onda se koristi glagol Vる. Primer: /&ÂこQGさCV@)した(- &a4ranio sam mačku. #Vる (neformalni oblik) $ する (formalni oblik) ’PさんQ3Cあげ)す(- Da+u knjigu ukiko. <Üさん&’PさんQ'Cあげ)した(- o#aja7i je dao )vet ukiko. ÝQGさCV@)した(- Dao sam 4ranu psu. PどもQ.も5SCV@)した(- De)i sam dao igračke. OIさん&IJTUQ#し$Cさしあげ)した(- amada je dao pro6esoru 5anaki rečnik. %.Glagoli sa značenjem davanja
14
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
od ovi4 glagola davala) je " rečeni)e i označen pomo+nom reč)om & $ a primala) je prvo li)e i kao nepravi o#jekat označen je reč)om Q$ dok je pravi o#jekat označen reč)om C. , ovoj grupi spadaju glagol くださる odnosi se na ljude vi7e dru7tvenog statusa! i くれる odnosi se na ljude istog$ ni(eg$ ali i kao neutralni o#lik kada su nepoznati činio)i radnje!. 'vi glagoli se od pret4odne grupe razlikuju po tome 7to je primala) uvek govornik$ 2. Pod tim 2 podrazumeva se i svoj krug porodi)e i prijatelja. a o#a glagola あげる i くれる $ ekvivalent na srpskom jezku je dati. oji +e od ovi4 glagola #iti upotre#ljen odreuje se time da li je primala) / ili neko drugi. ada govornik upotre#i glagol あ げ る njegova pa(nja usmerena je na davao)a$ a kada upotre#i glagol く れ る njegova pa(nja je usmerena na primao)a kao dela grupe moje porodi)e$ moji4 prijatelja itd.!. Primer: IJさん&.とうとQ@んごCあげ)した(-5anaka je dao #ratu ja#uku. radnja usmerena ka davao)u! IJさん&.とうとQ@んごCくれ)した(-5anaka je dao #ratu ja#uku. radnja usmerna ka primao)u! OITU&/Q!3Cください)した( - Pro6esor amada mi je dao knjigu. 8. Glagoli sa značenjem do#ijanja 'vi glagoli iskazuju primanje$ koriste se kada oso#u koja je " rečeni)e do#ija$ prima ne7to od druge oso#e$ primala) je " označen reč)om &$ a daval) mo(e #iti označen sasvim ravnopravno ili reč)om Q ili reč)om "-. a davao)a i primao)a istog dru7tvenog ranga koristi se glagol も - う $ a za davo)a koji je vi7e dru7tvenog ranga u odnosu na primao)a koristi se いただく. Primer: Þ€さん&XšさんQ"-Ÿ€の'Cと-い)した(- 5amara je od >arka do#ila ru(u. /&TUQ!TUのßしい3Cいただ+)した( - Do#io sam novu pro6esorovu knjigu. -'sim glagola davanja i primanja i drugi glagoli mogu da imaju i pravi i nepravi o#jekat. Primeri: だす - poslati àQ9L6Cだし)す(- >ami 7aljem pisma. áQ%ん¦うCう5)す(- 5ati +u poslati telegram. う - udarati *ada neki glagol iskazuje odreeni o#lik primanja$ kao na primer +く čuti! onda davala) ili izvor in6orma)ija mo(e #iti označen reč)o Q ili reč)om "-.
- &eki glagoli iskazuju radnju koja uključuje partnera ili dru7tvo i oni se označavaju reč)om と. Primer: IJさんと‡だ5Q,@)した(- "prijateljio sam se sa 5anakom. *>enjanje imeni)a uz nastavak nastavak する. Primeri: しあい - utakmi)a/ しあいする – igrati utakmi)u けAこん – #rak/ けAこんする – venčati se 0うだん – konsulta)ija/ 0うだんする – konsultovati se â”Qr!くと4"れ)した(- , maju sam se rastao od porodi)e. u jap. rastati se sa ! ‡だ5としあいCし)す(- Igrao sam utakmi)u sa prijateljima. - 6ečca と se javlja i u izrazima koji iskazuju da se ne7to od nečeg razlikuje$ ili da je pak isto kao ne7to drugo. 5ako se と5Lい)す koristi kada je ne7to različito$ a と.,#%す kada je isto. 15
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
Primeri: このãä&0のãäと.,#%す(- 'va slika je ista kao ona slika. 日3の@$う@&WXYZの@$う@と5Lい)す(- apanska i srpska ku4inja se razlikuju. - od neki4 glagola mo(e da stoji ili reč)a と ili reč)a Q$ i tada se značenje razlikuje.
Primeri: とあいする – voleti se uzajamno!
Qあいする – voleti nekoga jednostrano! - 0ormalne imenice mogu da izgu#e svoje osnovno značenje. 5ako i もの i こと slu(e za odreivanje stvari$ ali upotre#om もの se misli na opipljive stvari$ dok se sa こと misli na apstraktne. "lučaj gde one mogu da imaju drugo značenje mo(e da #ude kada jačinu nekog apstraktnog pojma (elimo da naglasimo$ te onda koristimo もの.
- 7potre!a とこ? za odreivanje mesta mo(e da pru(i dvojake odgovore. Primer: ¼³6Qどん,とこ?H行+)す"(- &a kakva mesta ide7 za letnji raspust. *'govor mo(e da #ude uz pomo+ prideva: すgしいとこ?H行+)す(- Idem na sve(a mesta. **'dgovor mo(e da #ude uz pomo+ imeni)e: åVOH行+)す(- Idem na mora i planine. - 'menica と + vreme/ koristi kani za sate w ! mo(e da se javi u izrazu どん,と+ kojim se pita za situa)iju ili priliku u kojoj se de7ava radnja. Primer: どん,と+さん¦Cし)す"(- Po kakvim prilikama se 7eta7. あたた"いと+さん¦Cし)す(- Fetam se kada je toplo. y),と+さん¦Cし)す( - Fetam se kada je neradan dan. - Pomoćna rečca % u padežno služ!i mo(e da odredi neki skup. 5ako u izrazu É1% vidi se skup od jednog čoveka$ tj. govornik radi ne7to sam. Ì1% #i tako značilo da dvoje nas ne7to radimo. Primer: いもうと&É1%あ0q)した(- >oja sestra se igrala sama. いもうと&‡だ5といAし$Qあ0q)した(- >oja sestra se igrala zajedno sa prijateljima. 8 ... #avr&ni o!li" radne reči + ) " ) ...,い"]4"@)せん(
Primer: EFる" EF,い"]Ò"@)せん( - &e znam da li +u jesti ili ne+u. jる" j,い"]Ò"@)せん( - &e znam da li +u gledati ili ne+u. kす" kさ,い"]Ò"@)せん( - &e znam da li +u govoriti ili ne+u. æく" æ",い"]Ò"@)せん(- &e znam da li +u pisati ili ne+u. .よl" .よL,い"]Ò"@)せん(&e znam da +u plivati li ne+u. Dう" D4,い"]Ò"@)せん(- &e znam da li +u kupiti ili ne+u. o8" o,,い"]Ò"@)せん(- &e znam da li +u umreti ili ne+u. Kい" Kく,い"]Ò"@)せん(&e znam da li je )rveno ili nije. この9L6& たいせ" たいせ%&,い"]Ò"@)せん('vo pismo ne znam da li je va(no ili nije. 明日 くる" こ,い"]Ò"@)せん(- &e znam da li +u sutra do+i ili ne+u. Fん+$する" Fん+$し,い"]Ò"@)せん(- &e znam da li +u učiti ili ne+u. 8... ) " ) どう"]Ò"@)せん(
明日 çる" どう"]Ò"@)せん( - &e znam da li +u sutra do+i ili ne. この こたG& ただし" どう"]Ò"@)せん(
- あ る / mesto na "om se održava doga9a ispit- uta"mica...+ u tom slučaju se upotre#ljava pomo+na reč)a u pade(noj slu(#i %. ad reč koja ukazuje mesto upu+uje na to gde se vr7i neki dogaaj$ neka radnja$ onda se ta reč označva pomo+nom reč)om %/ gl. ある u takvoj rečeni)i označava: odr(avati se$ odvijati se$ dogaati se. Primer: 明日@$う%èué¹uLあ@)す(- "utra +e se u studentskom domu odr(ati (urka. 16
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
ê”Q;[%しけんLあ@)す( - , junu +e se na 6akultetu odr(avati ispiti. 昨日うんどう#$う%éÖvのしあいLあ@)した(- uče se na igrali7tu odr(avao teniski meč. 8Pomoćna rečca L u ve#nič"o služ!i dodaje se na zavr7ni ili učtivi o#lik ) す ] % す ! i vezuje
suprotne rečeni)e i ima značenje: ali$ meutim. Primer: このë&せ)い%すL]>ì%す(- 'va uli)a je uska$ ali je sigurna. 日3\&ig"し%すL].もし?い%す(- apanski je te(ak$ ali zanimljiv jezik. このしごと&-く%すL])-,い%す(- 'vaj posao je lak$ ali je dosadan. ,&あい%すL]²&さiい%す(- Jeto je vru+e$ a zima je 4ladna. 8Pomoćna rečca & o#načava dva elementa - :+ "oa stoe u suprotnosti / reč)a & zamenjuje reč)u
L i C$ ali ne i reč)e kao 7to su Q ili H$ koje pre)iziraju značenje one ostaju ispred & Q&]H&!
Primer: GんËLあ@)す(`ub&あ@)せん( GんË&あ@)すL]`ub&あ@)せん( šuíuCの6)す(こう5SCの6)せん(šuíu&の6)すL]こう5S&の6)せん( …んこうH&行+)せんL]^うqん+$くH&行+)す( とし$しQ&%ん4Lあ@)せんL]#iしQ&あ@)す(し$くどうQもあ@)す( ,koliko neka reč)a pre)izira značenje$ na nju se dodaje druga reč)a u slučaju potre#e da se značenje rečeni)e ne #i promenilo Q$ H...!.
- & može da se avi posle rečce Q ili rečce % kada one označavaju mesto gde se ne7to nalazi odnosno dativ – mesto "ao temu ra#govora . Primer: ¨îQ&ïい.ðLたくさんあ@)す( [Ô%&日しけんLあ@)す( どこ"H行+)す"(いいG]どこHも行+)せん( どこ""-9L6L+)した"(いいG]どこ"-も+)せん%した( だれ"0うだんし)した"(いいG]だれとも0うだんし)せん%した(
-% izrazu & & ' Lñい%す(ili & & ' L·,い%す( 2 označava temu skup$)elinu!$ a jedan deo. Primeri: このò&せ)いëLñい%す(- , ovom gradu ima mnogo uski4 uli)a. ó“&ØL·,い%す(- 've godine +e #iti malo ki7e. -
a ljude se ne ka(e ñい1$ nego se ka(e 1Lñい%す ili ñくの1(a o#rnuti izraz se ka(e 1 L·,い%す(
- 'dgovor za upitno odričnu rečeni)u je &い ukoliko se sla(emo sa onim 7to je sagovornik izjavio njegova negativna pretpostavka!$ a koristimo いいG ako se ne sla(emo. ato &い #i preveli kao Oda$ upravu ste nije tako. Primeri: IJさん&い)せん"(
&い]い)せん(
いいG]い)す(
Da li 5anaka nije tu;
Da$ nije tu.
&e$ tu je.
¼³6&ôく,い%す"(
&い]ôく,い%す(
いいG]ôい%す(
e lS tako da letnji raspust nije kratak;
Da$ nije kratak.
&e$ kratak je.
明日&³6%&あ@)せん"(
&い]%&あ@)せん
e lS tako da sutra nije neradan dan;
Da$ nije neradan dan. Radi se sutra!.
’Pさん&めLÂC"け9い)せん"(
e lS tako da ukiko ne nosi naočare;
&い]めLÂC"け9い)せん(
Da ona stvarno ne nosi naočare.
17
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
;entativ
-Iskazuje se verovatno+a pretpostavka!. - >o(e da se iska(e izrazom u しゅうし o#liku 0%し$う. - , rečeni)i kojom se izra(ava pretpostavka mo(e da se javi na početku prilog たpん. - Ispred %し$う mo(e se na+i potvrdan i odričan o#lik radne reči$ ali su oni uvek u manje učtivim o#li)ima. ,z to glagolski ispred %し$う u potvrdnom o#liku stoji #ez pomo+nog glagola だ dok +e u odričnom o#liku stajati %&,い. Primeri: 0のGいL&たpん)-,い%し$う(- 3erovatno je taj 6ilm dosadan. 0のGいL&.もし?く,い%し$う( - 3erovatno onaj 6ilm nije zanimljiv. さく-の'&+れい%し$う( - 3erovatno je tre7njin )vet lep. このò&こう&Fん@%&,い%し$う(- , ovom gradu sao#ra+aj verovatno ne 6unk)ioni7e do#ro. 明日&ØLふる%し$う(- "utra +e verovatno padati ki7a. 明日&ØLふ-,い%し$う(- "utra verovatno ne+e padati ki7a. - 7čtiva mol!a se gradi od れんよう ili れんよう % o#lika ) reč)e 9 u vezničkoj slu(#i ) ください zapovedni めいれい o#lik glagola je くださる!. 'vaj izraz se koristi kao mol#a ili zadavanje uputstava. Da #i mol#a #ila učtivija na početku rečeni)e mo(e da stoji す6)せんL. 2ko se neko poziva da učini ne7to u sopstvenu korist onda na početku rečeni)e stoji どう!. Primeri: す6)せんL])どCあけ9ください(- Izvinite$ molim vas otvorite prozor. どう!/の#し$C"A9ください(- Poslu(ite se mojim rečnikom. Nん%ください( - Mitajte molim 3as. - 7 i#ra#u )A9ください sačekajte me=malo! stoi ispred 5$Aと. 7čtivii i#ra# od ovoga e 5$うし$ う- a učtivia mol!a se gradi sa .)5ください .
Primer: くる doi! < +9ください Doite do mene!. - ,z učtivu mol#u ide i učtiva #a!rana "oa se gradi sa 67ん o#lik ) ,い ) % ) ください. Primeri: n-,い%ください( - >olim vas nemojte da idete. õC,げ,い%ください(- >olim vas ne #a)ajte kamenje. ここ%た:こCす4,い%ください(- >olim vas nemojte da pu7ite ovde. Različiti o#li)i postavke rečeni)e značenje ostaje isto!. 日3\CFん+$うし)す( - ,čim japanski. •
日3\のFん+$うCし)す( &.んのれんしゅうCし)す( - 3e(#am izgovor. &.んCれんしゅうし)す( 8 '#ra#i "oima se is"a#ue namera- svrha- ra#log ne"og "retana odla(enje いく-od govornika$ dola(enje くる- ka govorniku$ vra+anje! grade se "onstru"ciiom
mesto 0 H ne mo(e da stoji %! 0 れんよう o#lik glagola 0 Q 0 neki o#lik glagola kretanja. Primeri: yこう#$H‡だ5C6.く@Q行+)す(- Idem na aeredrom da #i4 ispratio prijatelja. とし$"んH3CN6Q+)す( - Do7ao sam u #i#lioteku da #i4 čitao knjigu. oQQ+)した(- Do7ao sam da umrem. くCDいQç)した(- Do7ao sam da kupim )ipele. -
Različiti o#li)i postavke rečeni)e značenje ostaje isto!. 日3H[CF+$うしQç)した(- Do7ao sam u apan da #i4 učio knji(evnost. 日3H[のFん+$うCしQç)した( 日3H[Fん+$うQç)した( する izostavljamo jer se radnja podrazumeva!
18
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
- "- u ve#nič"o služ!i stoji uz glagol ili pridev i tako označava ra#log ili u#ro". Gradi zavisno uzročnu rečeni)u. Ispred ovakvog "- mo(e da stoji prost ili učtiv o#lik. &a kraju rečeni)e mogu se na+i izrazi poput 9ください$ )し$う... Reč)a "- mo(e da se nae u odgovoru na pitanje koje sadr(i izraz どうし9%す" koji znači zato. Primeri: Xšさん: 明日&[ÔC³6)す(- "utra +u izostati iz 7kole. –Zさん: どうし9%す"( - a7to; Xšさん: q$う+%す"-.ö÷さのとこ?H行+)す(- >oram kod doktora jer sam #olestan. Ò"@)せん"-TUQ++)し$う(- Po7to ne razumemo 4ajde da pitamo p ro6esora. あp,い%す"-よくj9ください(- Do#ro gledajte jer je opasno. この"ん#&たいせ%す"-.ÍG9ください(- apamtite ove ideograme po7to su va(ni. Rečeni)e mo(e da #ude i razdvojena na dva dela. この"ん#&たいせ%す(だ"-].ÍG9ください(
'vaj kani je va(an.
ato ga zapamtite.
- 'd れんよう o#lika glagola 0 imeni)a 0 "た o#razuje se imeni)a koja is"a#ue način na "oi se vr&i ne"a radna . Primeri: N62 – &ačin čitanja この"ん#のN62C.しG9ください(- Poka(ite mi kako se čitaju ovi ideogrami. &んたい – "uprotno Ç>いÈの&んたい&Ç=いÈ%す(- '#rnuto od je6tinog je skupo. øÞuのも5"た&&んたい%す(- &ačin na koji dr(i7 gitaru je naopak. - Pomoćna rečca Q u pade(noj slu(#i stoji uz imenske reči! i o#načava cil$ t. ne&to prema čemu e usmereno "retane. , takvoj rečeni)i o#ično stoje slede+i glagoli:
のる – voziti se$ u+i u neko prevozno sredstvo ŸvQの@)した(3oziti se auto#usom. と)る – zaustaviti se$ odsesti u u prenesenom značenju! のÍる – penjati se く – sti+i ®¢€¯Q+)した(- "tigao sam u eograd. &いる – u+i .ふ?Q&い@)す( ,+i u kadu. upati se! -
>esto gde ulazimo u prevozno sredstvo se označava sa %. しん#ゅくµ%¾¿Qの@)す(- ,7ao sam u voz na stani)i Finukua. .とうと&ç“<[ÔQù@)す(- >oj mlai #rat +e slede+e godine po+i u osnovnu 7kolu .
8 Pomoćna rečca C može da o#nači sredstvo ili vo#ilo i# "oga počine "retane .
%る – iza+i$ krenuti/ .@る – si+i.
Primeri: …ん†µ%¾¿C.@)す(- &a (elezničkoj stani)i u Ginzi +u iza+i iz voza. úwご?ûéXC%)す(- 'ko osam sati +u napustiti 4otel. ׈ÞC.@)す(- "i+i +u iz li6ta.
- a presedane se koristi slo(eni glagol の@"Gる. 2 "- Q.@"Gる. >esto gde se presedanje vr7i se o(načava pomo+nom reč)om %. Primer: á&しん#ゅくµ%5"9"-ŸvQの@"G)す(>oj tata preseda iz metroa u auto#us na (elezničkoj stani)i Finukua.
- '#lik れんよう$ れんよう % 0 9 u vezničkoj slu(#i 0 glagol いる je izuzetno čest/ o#načava trano vreme$ tj. stane "oe se nastavla. >o(e da označi i radnju koja se učestalo ponavlja. Primeri: ØLふA9い)す(- i7a pada. Pどもた5LV+ゅうVA9い)す(- De)a igraju #ejz#ola sada!. 19
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
€さん&9L6Cæい9い)す(- >ara pi7e pismo. Xšさん&®¢€¯;[%れ+しCFん+$うし9い)す(- >arko uči istoriju na eogradskom univerzitetu.
- Sam o!li" れ ん よ う ili れ ん よ う 2 može da služi da pove#ue vi&e glagols"ih rečenica u ednu složenu$ a vreme rečenice o#načeno e poslednim predi"atom u ni#u . 'vim glagolskim o#li)ima iskazuju se uzastopne radnje$ tj. Redosled de7avanja. Primeri: [Ô&úwüQ&#)A9]~wQ.4@)す(- Fkola počinje u pola devet$ a zavr7ava se u tri. 明日&ýwご?ûéX.þ9]DいƒCし9]µ)%行+)し$う( "utra oko devet napu7tam 4otel$ pa 4ajdemo da idemo u k upovinu na stani)i. いもうと&ÿ“J[ÔCþ9]こうとうLAこQ&い@)した(>oja mlaa sestra je napustila ni(u srednju 7kolu pro7le godine i krenula je u vi7u srednju 7kolu.
- "a ovim 9 se ne mora is"lučivo o#načavati vremens"i sled radni već se mogu o#načiti ve#ane stvari$ a tada je redosled ne#itan. , ovoj situa)iji mo(e se koristiti i samo れんよう o#lik. Primer: いA"いQ&…んこうLあA9]Q"いQ&3屋Lあ@)す(- , prizemlju je #anka$ a na prvom spratu je knji(ara.
- れんよう ili れんよう 2 0 9 "ada o#načava vremens"i sled može da se avi u #avisno vremens"o rečenici i tada se dodae pomoćna rečca "- u ve#nič"o služ!i . Radnja % glagola počinje tek nakon 7to je zavr7ena radnja prvog glagola. Primeri: もAと>く,A9"-]6"んCDい)す(- ada mandarine poje6tine$ kupi+u i4. á&いも.ふ?Q&いA9"-Â)す(- >oj tata ide na spavanje uvek po7to se okupa. Xšさん&日3\CFん+$うし9"-日3Hç)した(- >arko je do7ao u apan nakon 7to je naučio jap. jezik.
- 4dnosni o!li" glagola 0 )G Q – mo(e nekad!$ % glagola/ umesto ovog odnosnog o#lika mo(e da stoji imenica a"tivnosti 0 の 0)GQ . Primer: á&いもÂる)GQ].ふ?Q&い@)す(- >oj tata uvek pre nego 7to ode na spavanje se okupa. Xšさん&日3Hçる)GQ]日3\C勉強し)した(- >arko je učio japanski pre nego 7to je do7ao u apan. し$く#の)G手Cあ-A9ください(- Pre jela operite ruke. -6eno ili reno 2 0 9 0 glagol "retana 行く]çる]"Gる! gradi se složeni glagol . も もA9くる もAいく もA"Gる Primer: @$こうのw地図CもA9い+)す(- &a putu nosim mapu. 日3H"!くのしSしんCもA9+)した(- "a so#om sam u apanu doneo 6otogra6ije svoje porodi)e. —H日3の1形CもA9"G@)す(- Pone+u japansku lutku u svoju zemlju. "r#iju! - Način gra9ena imenica od prideva Pridevi se mogu pretvoriti tako 7to se na nji4ovu osnovu koja se do#ija kada se oduzme い! doda nastavak さ$ ovako nastala imeni)a ukazuje na stepen oso#ine isakazane pridevom. Primer: ,Lい dugačak! ,Lさ du(ina! =い visok! =さ visina! ;+い veliki! ;+さ veličina! 富士Oの=さ&|７７«¡uÞu%す(- 3isina planine Tui je 8HH? metara. - Pomoćna reča "- u padežno služ!i o#načava tač"u od "oe ne&to počine da se "reće $ odakle je pokrenuto. Primer: 20
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
あの&こ"-u¯Cþし)した(- Iz one kutije sam izvadio karti)u. 0のた,"-3CとA9ください(- ,zeo sam knjigu sa te poli)e. 8 Nasuprot tome rečca Q u padežno služ!i o#načava cil gde se upotre!lavau prela#ni glagoli. .く – ostaviti ne7to いれる – staviti ne7to u ne7to のせる – staviti ne7to na ne7to "ける – okačiti "く - pisati
Primer: くGの上QさいふC.+)した(- &a stolu sam stavio novčanik. à&れい!うこQた)ごCùれ)した(- >ama je stavila jaje u 6ri(ider. れいとうこ - zamrzivač! u¯Q名ªCæい9ください(- >olim 3as napi7te ime na karti)i. u¯Q名ªCæ",い%ください(- >olim 3as nemojte da napi7ete ime na kariti)i. 8 Vremens"a rečenica
Rentai ispred )GQ #udu+nost. Ispred あと% stoji per6ektiv. erfektiv ! あと%]glagol... Imenia ! のあと%]glagol...
'vaj izraz je veoma #lizak po značenju renjo 0 9 0 "- s tim 7to ovaj drugi podrazumeva da se dve radnje de7avaju uzastopno$ dok izraz per6ektiv 0 nema o#avezno to značenje. Primer: し$く#Cしたあと%このくす@C飲ん%ください(- Popij lek po7to #ude7 jeo. し$く#のあと%このくす@C飲ん%ください(- Posle jela popij lek. [Uた5&j[のあと%œCæ+)す(- &akon prakse učeni)i pi7u sastav. [Uた5&j[Cしたあと%œCæ+)す(- &akon 7to o#ave praksu učeni)i pi7u sastav. 8 0re"ventativ
Izraz se sastoji od 1 ili vi7e glagola u o#liku renjo ili renjo % 0 た @ $ posle koji4 dolazi glagol す る u odreenom o#liku. 2ko je upotre#ljeno vi7e glagola u ovakvom izrazu: 1! iskazuje da se dve radnje javljaju naizmenično$ a su#jekat je isti この¾気&いた@+Gた@し)す(- 'vo svetlo se čas pali čas gasi. このあ"5Sん&,いた@4-Aた@し9い)す(- 'va #e#a čas plače čas se smeje. この1形&目C開けた@閉#た@し)す(- 'va lutka otvara i zatvara oči. %! 6renkvetativ se koristi da #i se od ve+eg #roja radnji izdvojile one koje se vr7e u datom vremenskom periodu 日Ž日Qさん¦した@]3CNんだ@し)す(- &edeljom 7etam i čitam knjige. [Uた5&øÞuyいた@]うたAた@し9い)す(- "tudenti sviraju gitaru i pevaju. , izrazu 6rekventativa mo(e da se javi i samo 1 glagol i tada on označava primernu=tipičnu radnju. Primer: ¼&åQ.よ…QいAた@し)す(- Jeti idemo na more da se kupamo. .よ…Qいく
8 7pravni i neupravni govor
,pravni govor u japanskoj rečeni)i predstavljen je izrazom: Ç(((Èと言い)す( 言う – re+i Govornikove reči stavljene su pod znake navoda$ predikat u takvoj rečeni)i mo(e #iti u učtivom o#liku. Primer: 日3%&朝Ç.&ようご†い)す(Èとあさ.し)す(- , apanu se ujutru pozdravlja izrazom ODo#ro jutro. TUQÇよくÒ"@)したÈと言い)した(- Rekao sam pro6esoru: O"ve razumem. Pod zna)ima navoda mo(e da stoji i onomatopeja (ivotinjskog govora i onda se javlja glagol ,く koji podrazumeva (ivotinjska ogla7avanja. Primer: Ý&Ç‹‹Èと,+)す(- Pas laje O2vQ &eupravni govor u japanskom jeziku jednak je upravnom govoru$ osim 7to nema znakova navoda i 7to se predikat iz provi#itnog upravnog govora stavlja u prost o#lik. Primer: 21
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
u. g. á&Ç明日¨îH行+)せんÈと言い)した(- 'ta) je rekao: O"utra ne+u i+i u joto. n. g. á&明日¨îH行",いと言い)した(- 'ta) je rekao da sutra ne+e i+i u joto. u. g. Þさん&Ç日3\&Vさしくあ@)せんe,い%すfÈと言い)した( n. g. Þさん&日3\&Vさしく,いと言い)した(- 5an je rekao da japanski jezik nije lak. ‡達"-–Zさん&元気%4,いと¶+)した(- 'd prijatelja sam čudo da >arija nije do#ro. -'#ra# imeni)a 0 reč)a % &! Ç(((Èとよ6)す(言い)す! ukazuje kako se ne7to tre#a pročitati ili re+i na nekom jeziku. Primer: この"ん#のくんよ6%&Ç6gÈとN6)す(- un čitanje ovog idograma je Omizu. 日3\%Çこん:ん&Èと言い)す(- &a japanskom jeziku se ka(e ODo#ro veče. -'#ra# "oim se i#ražava nečie mi&lene #lizak je neupravnom govoru zato 7to se iskazuje prostim o#likom posle kog sledi pomo+na reč)a と navoenje! i ne"i glagol mi&lena: .もう misliti!$ "んLG る razmi7ljati!$ .ÍGる setiti se!... Primer: 昨日<Üさん&[ÔC³んだと.もい)す(- Mini mi se da je o#aja7i juče izostao iz 7kole. -Qい9 stoji uz imeni)u i ukazuje na temu o "oo ne"o govori razmi7lja$ pi7e...!. * glagol く! Primer: 日3の[Qい9œCæ+)した(- &apisao sam sastav o japanskoj knji(evnosti. このòのれ+しQい9し-F9い)す(- Istra(ujem istoriju ovog grada. - れQ$う (-2 0 9 0 いる izraz označava stane . Glagoli kretanja se javljaju kada iskazuju neko stanje do koga se do7lo tim kretanjem. >esto je u tom slučaju označeno reč)om Q$ a ne H. Primer: 兄&ÞイQいA9い)す(- >oj stariji #rat je oti7ao na 5ajland i sada je tamo!. ZゼXイsャ`ヴ¹º‰さん&日3Q+9い)す(- Gospodin 2zer#ejd(anovi+ je do7ao u apan i sada je tamo!. s™ソさん&—Q+9い)す(- D(onson dolazi u svoju! zemlju. - 4!li"om 9いる sa #načenem o!ući$ se iskazuje da neko nosi ne7to od ode+e$ opreme. *Pre6iks za sve izvorno japansko je 4$ a za tue je よう.
4ふく - japanska ode+a/ ようふく – zapadnjačka ode+a.
Postoje različiti glagoli za no7enje različite delove ode+e: ようふくC+る - &ositi stranu ode+u. 8l – svu+i vubC&く - '#u+i suknju. めLÂC"ける - &ositi naočare. ÍうしC"pる - &ositi kapu. とる – skinuti 9pく?Cする - &ositi rukavi)e. "vaki ovaj glagol u 9いる o#liku označava stanje$ tj. staviti ne7to i n ositi to na se#i. Primeri: žbÕÖ×Yº‰さん&5Sい?のÍうしC"pA9い)す(- Gospodin Petronijevi+ nosi #raon kapu. –Zさん&ピ‘のvubC&い9い)す(- >arija nosi lju#ičastu suknju. - Graenje odnosni4 rečeni)a "い9いるBん(- njiga koju pi7em. これ&ふÂ%す(ûšHい+)す(- 'vo je #rod. 'n ide za ongkong. これ&ûšHいくふÂ%す(- 'vo je #rod koji ide za ongkong. これ&.6Vげ%す(ともだ5Qあげ)す(- 'vo je suvenir. Da+u ga prijatelju. これ&ともだ5Qあげる.6V…%す(- 'vo je suvenir koji +u dati prijatelju. あ,た&+のうBんC"い)した(- 5i si kupio knjigu juče. 0のBんC6せ9ください( - >olim te poka(i mi tu knjigu. あ,た&+のう"AたBんC6せ9ください(- >olim te poka(i mi knjigu koju si kupio juče.
22
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
8Godan glagol 知る sa #načenem #nati u potvrdnom o!li"u se avla u 9いる o!li"u.
しA9い)す し@)せん
Primer: Þさんの#ゅうし$知A9い)す"(- Da li zna7 5anovu adresu;
- 7pitna reč 0reč)a! 0 glagol u しゅうし o!li"u 0 "]4"@)せ. načenje ovog izraza: Ne #nam #a&to ne&to .. neće ..
Drugi o#lik skra+en! za ovaj izraz je: upitna reč 0 "]4"@)せ/ ,pitne reči koje mogu da se jave u ovom o#liku su: い]どこ]だれ]ど,た],Q]いく-]ど5-. 'vaj o#lik mo(e da se javi kod rečeni)a tipa: .しG9ください(- >olim 3as re)ite mi. èué¹u&_wQ&#)@)す"(- ada počinje (urka; w´C.しG9ください! >olim 3as re)ite mi vreme kada počinje!.
このけん&いく-"]áQÂだんC¶+)した(Pitao sam o)a koliko ko7ta ovaj #on.
- 4dre9ivane "a"vo e ne&to éˆYLeのfあるHV&どこ%す"(- Gde je prostorija u kojoj je televizor; *2ko koristimo の umesto L onda mo(emo da iz#a)imo ある.
/L"いた絵Cあげ)す(- Da+u ti sliku koju sam ja na)rtao. IJTULeのfいる+$うしHいA9ください(- Idi u učioni)u gde je pro6esor 5anaka.
- Izraz と 0 glagol いう 0 imenica koristi se u situa)iji kada govornik predpostavlja da sagovorniku nije poznat pojam o kome govori pa mu ga #li(e o#ja7njava. Primeri: あれ&Çè£Èというどうp%す('vo je (ivotinja koja se zove panda. ÇたけÈというし$くp&よい%す(iljka #am#us je otporna jaka!. Çさよう,-Èということ:C知A9い)す"(Da li zna7 reč sajonara; -
というƒ – izraz slu(i za nagla7avanje imeni)e/ npr. ö÷というƒ&(((O&eko ko je lekar...
- 7pitna reč 0 pomoćna rečca "iskazuje neodređenost !$ mo(e da stoji ispred imenskog iskaza kada je takva imeni)a predstavljena kao neodreeni element. Ispred imeni)e u takvom imenskom izrazu stoji neki pridev ili glagol u れんたい o#liku. Primeri: _".いし@$う@CくA9ください("premite #ilo kakvo ukusno jelo. だれ"#し$CもA9いる1&い)せん"(Da nema nekoga ko ima rečnik< Da nema neko rečnik< Ima li neko rečnik; どこ"しg",とこ?H行+)し$う(ajdemo na neko mirno mesto.
-
23
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
-a drugo li)e umesto deziderativa #olje j e koristiti neki zao#ilazan način jer je u suprotnom previ7e direktan. oristi se どう%す"$ ili jo7 učtivije い"L%す". YX&い"L%す"(- Lelite li da pijete pivo; - Pravi o#jekat glagola označen je reč)om L u savremenom japanskom jeziku sve če7+e se koristi C!. stuvL飲6たい%す(- Lelim da pijem sok. stuv&どう%す"(
Primeri: ‡だ5と@$こうしたい%す(- Lelim da putujem sa prijateljem. Lいこう"んQ,@たい%す(- Lelim da postanem diplomata. *im. Q/ pridev く/ gl. pridev Q/ glagol ようQ: 0,る
あ,たとけん"したく,い%す(- &e (elim da se svaam sa to#om. くる)LDいたい%す(- a (elim da kupim kola. あ0qたい(- Lelim da se za#avljam.
- Deziderativ za o#jekat kada se javi u nekoj rečeni)i onda se javlja u slede+em o#liku: /& imeni)a! LBうしい%す( Bうしい – (eljan Primeri: ßしいšピtuÞLBうしい%す(- o+u nov kompjuter. ßしいšピtuÞLBうしく,い%す(- &e+u nov kompjuter. ßしい"の#$LBうしく,い%す(- &e (elim novu devojku. ‡だ5LBうしい%す(- Lelim prijatelja. - Deziderativ za tre+e li)e za radnju mo(e se iskazati izrazom 2 さん&eれんよう0たいf0といA9い)す( Primeri: =&しTU&Ç—Hn@たいÈと言A9い)す(- Pro6esor 5aka4a7i (eli da se vrati svojoj zemlji. いもうと&Ç;[%Fん+$うしたいÈと言A9い)す. - >oja mlaa sestra (eli da studira na 6akultetu. a o#jekat 2 さん&eimeni)afLBうしいといA9い)す( Primer: ž–¤¥さん&めたいstuvLBうしいと言A9い)す(- Peri)a ka(e da (eli 4ladan sok. -
- Deziderativ tre+eg: glagol れんよう!$ pridev osnova!$ glagolski pridev imenski deo! 0 たLA9い)す *trajno vreme glagola たLる - iskazuje (elju i ne mo(e da stoji samostalno/ uz prideve ide samo deo "る
Pridevi koji se koriste u ovakvom izrazu izra(avaju ose+anja 8. li)a. Primer: /&さqしい%す( - a sam usamljen. IJさん&さqしいLA9い)す(- 5anaka je #io usamljen. -,mesto prideva Bうしい u 8. li)u javlja se glagol BうしいLA9い)す. - Glagols"i pridevi "viati se: 好 + だ $ pojačano značenje se izra(ava sa ; 好 + だ jako se sviati!. Glagolski pridev sa suprotnim značenjem je: + - い だ ne sviati se$ ne voleti!$ だ い + - い だ mrzeti!.'vi pridevi tra(e o#jekat označen reč)om L. Primeri: /&.んLくL好+%す(- Fto se mene tiče muzika mi se svia. 肉L;好+%す(- '#o(avam meso. ‰™šˆubLだい+-い%す(- >rzim čokoladu. /の好+,くだもの&‘Õ%す(- >oje omiljeno vo+e je nar. !bヴ¹šヴ¹º‰さんの+-い,"もく&"Lく( - Gotovinkovi+ev najneomiljeniji predmet u 7koli je 4emija. - ada se kao o#jekat ovi4 prideva javi radnja onda se ona 6ormira kao imenski izraz. 4dnosni o!li" ) こと - L ) glagols"i pridev.
Primeri: 絵C"くことL好+%す(- 3oim da slikam. ‰ャイ`ヴ¹º‰さん&Pどもとあ0pことL;好+%(- Majkanovi+ veoma voli da se igra sa de)om.
24
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
'#jekat označen pomo+nm reč)om L za4tevaju i pridevi i glagolski pridevi. Da se iska(e nečije ume+e koriste se izrazi 上手だ #$うgだ! ve7t! i Á 手だ Hただ! neve7t!. Primeri: IJさん&£vL上手%す(- 5anaka je vrsan plesač. 9L6CæくことLÁ手%す(- &e umem da pi7em pisma. <Üさんの上手×\&•€vご%す(- "trani jezik u kome je o#aja7i do#ar je 6ran)uski. -
- Superlativ い5:んす+%す – &ajvi7e volim volim na prvom mestu! い5:ん+れい%す( い5:上手%す(
Primeri: VさいのJ%&bbLい5:ん好+%す(," označava skup! - 'd svog povr+a najvi7e volim
7argarepu. "もくのJ%&すうLくLい5:+-い%す(- 'd svi4 predmeta najvi7e ne volim matematiku. O3さん&v"¤のJ%&éÖvLい5:ん上手%す(- 'd svi4 sportova amamotu naj#olje ide tenis.
- 'menica a"tivnosti mo(e da #ude su#jekat pridevske rečeni)e れんたい0こと! i u takvom izrazu javljaju se neki glagolski pridevi kojima se iznosi govornikov sud o nečemu. たの5い – za#avno/ .もし?い – zanimljivo/ )-,い – dosadno/ たいHんだ – te7ko Primeri: šピtuÞC"うこと&ig"し%す(- 5e7ko je koristiti kompjuter. ,LいCあん+こと&たいHん%す(- 5e7ko je pamtiti dugačke rečeni)e. -'mperativ Gradi se: renjo 0 mere o#lik glagola ,さる – takvim izrazom nekom se ka(e da ne7to uradi/ da #i se iskaz malo u#la(io na početku mo(e stajati učtivi pre6iks . $ za razliku od 9 く だ さ い kada se radi o mol#i. Primer: Ni .N6,さい nる .n@,さい EFる EF,さい çる ç,さい もA9çる もA9ç,さい ) )5,さい "tariji i neko ko je vi7eg so)iijalnog statusa izdaje nared#uQ Primer: é#vbz$žusC開け,さい(- 'tvorite knjige na 1N. stranu. この%\のC日3\Q3Vくし,さい(- Prevedite ovu rečeni)u sa engleskog na japanski. 8 reno=reno 2 0 pomoćna rečca 9 0 6る pro#ati=poku7ati – pi7e se 4iraganom!
'vaj izraz ukazuje da neko poku7ava ili +e poku7ati da učini ne7to kako #i se uverio$ kako to ne7to izgleda i 7ta +e se desiti. Primer: このstuvC飲ん%69ください(- Pro#aj ovaj sok. ‰™šˆubCEF969ください(- Por#aj ovu čokoladu. ‰™šˆubCEF96,さい(- Pro#aj ovu čokoladu. - a pro#anje ode+e$ nositi$ o#u+i koristi se kamii+dan glagol +る Primer: くCDうªQ5$Aと&い969ください(- Pre nego 7to kupite pro#ajte )ipele. いA96)し$う(- ajde da pro#amo da odemo. -
0 いい%す =")い)せん 25
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
Primer: この%ん4C&A9もいい%す(- >o7e7 da se poslu(i7 tele6onom. œ&,Lく,く9もいい%す(- "astav mo(e da #ude kratak. 'イ#¢の()&ÿ“と#%もいい%す(- >o(emo na planinu na isto mesto kao pro7le godine. 'イ#¢の日&*Ž日%もいい%す(- >o(emo na planinarenje i u su#otu. - Za!rana glagol renjo=renjo%! pridev renjo! く 0 9& 0 いけ)せん =だめ%す =こ)@)す gl. pridev renjo! % Une smem ne7to da uradim Primer: +Qご6Cす99&いけ)せん(- &e smete #a)ati sme+e u reku. しけん.と+‡だ5とkし9&いけ)せん(- a vreme ispita ne smete razgovarati sa kolegama. œの,&+た,く9&いけ)せん(- "asatav se sme da #ude neuredan. Lいこう"ん&×\LÁ手&いけ)せん(- Diplomata ne sme lo7e govoriti strani jezik. - Noramativ Izra(ava nečiju du(nost$ plan$ o#e+anje$ preporuku ili neke op7te zakone/ kada stoji uz prideve i imeni)e izra(ava neke neop4odne uslove. Prevodi se kao: moram da$ tre#a da. Gradi se od odričnog o#lika glagola prideva! koji se menja 0 odričnog o#lika sada7njeg vremena glagola ,る. glagol mizen! pridev renjo! く 0 ,けれ:,@)せん gl. pridev renjo! % im. 0 pom. gl. だ Primer: ×の@$こうのと+èv"ubCもA9い",けれ:,@)せん(- ada putujete u inostrastvo sa so#om morate nositi paso7. ¿&ëのÄL4C&し-,けれ:,@)せん(- ola tre#a da idu levom stranom uli)e. &しる – tračati čovek!$ i+i kola!
* C – u ovoj rečeni)i ozanačava kretanje po n ekoj povr7ini
とし$しの¾気&明るく,けれ:,@)せん( TUQkすこと:&9いÂい%,けれ:あ,@)せん(- Pro6esoru se morate učtivo o#ra+ati. èv"ubのしSしん&ßしいƒ%,けれ:,@)せん(- Totogra6ija na paso7u mora #iti nova. *% je od pom. gl. %す
- ,mesto ,けれ:,-,い mo(e da stoji ,く9&,-,い. Primer: すln-,く9&,@)せん(- >oram se odma4 vratiti. - Drugi o#lik normativa je nared#a sagovorniku koja je manje učtiva nego od pret4odnog. Gradi se: mizen 0 ,けれ: 0 いけ)せん =だめ%す Primer: よくFん+$うし,けれ:いけ)せん(- 5i mora7 da uči7. *よくFん+$うし,けれ:,@)せん(- a moram da učim. Kく,けれ:いけ)せん(- "ve mora da #ude )rveno. - '#ra#i "oim se is"a#ue da nema o!ave#e ili neophodnosti: glagol mizen! pridev renjo! く 0 ,く9も 0 いい%す =")い)せん gl. pridev % im. 0 % od %す! Uiako ne uradi7$ do#ro je... *9もいい%す – mo(e7 da ,く9もいい%す – ne mora7... %&;! – ne sme7;!... ,けれ:,@)せん – ;! Primer: [U&けんこBけんQù-,けれ:&@)せん"(- Da li studenti moraju da imaju zdravstveno osiguranje; いいG]ù-,く9もいい%す(- &e$ ne moraju. 3&ßしく,けれ:,@)せん"(- Da li knjiga mora da #ude nova. いいG]ßしく,く9もいい%す(- &e$ ne mora. 26
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
日3\のTU&うたL上手%,けれ:,@)せん"(- Da li pro6esor japanskog jezika mora da zna lepo da peva; いいG]上手,く9もいい%す(- &e$ ne mora.
- U%もU,く9も ど5-%も! いい%す( Primer: [U&けんこBけんQ&いA9もù-,く9もいい%す(- "tudent mo(e i ne mora da ima zdravstveno osiguranje. 3&ßしく9もßしく,く9もいい%す(- njiga mo(e i ne mora da #ude nova. °イ&Õu,%もÕu,%,く9もいい%す(- &ije va(no da li je potpis latini)om.
- 0ormalna imenica w Dodaje se na rentai o#lik glagola ili na per6ektiv た je u odnosnom o#liku! i tako gradi vremensku rečeni)u. "u#jekat zavisne rečeni)e označen je reč)om L. ad ispred w stoji rentai o#lik glagola$ radnja iskazana njime dogodi+e se posle radnje glavne rečeni)e/ s druge strane$ kad ispred ispred w toji pere6ektiv$ njime se iskazuje radnja koja se de7ava pre radnje glavne rečeni)e. Primer: /LQゅいんするw]à&と9もしん-いし)した(- >ajka se za#rinula pa sam ostao u #olni)u. /L元気Q,たw]à&あんしんし)した(- ad sam ozdravio majka je oda4nula. ご»CEFるwQ&Çご50うさ)%した(Èと言い)す(- a(em prijatno pre nego jedem. &#め9あAたwQ&Ç&#め)し9(Èと言い)す(- ad nekoga sretnemo prvi put ka(emo ODrago mi je. - Glagol する Ispred glagola する mo(e da stoji: pridev u renjo o#liku く! glagolski pridev u renjo o#liku Q! 0 glagol する imeni)a sa pom. gl. だ u renjo o#liku Q! - ,kazuje na to da neko menja sada7nje stanje stvari. 'vaj izraz iskazuje govornikovu nameru da ne7to učini. Primer: うるさい"-]€s®の.とC5さくし)す(- Po7to je radio glasan$ uti7a+u ga. /&.C#$うpうQしたい%す(- Lelim da ojačam svoj organiza telo!. この/C4A9ください(üÒQし9ください(- >olim 3as raz#ijte ovaj led i dajte mi polovinu. *[ÔQþる – po4adjanje 7kola! *uzročna rečeni)a: )す=%す"- ili しゅうし0"-/ vremenska rečeni)a: renjo=% 0 9 0 "-radnja koja se de7ava posle!
- 6a#li"a Q,る i Qする ada stoji Qする ili ことQする onda to znači da govornik ima uti)aj na ono 7to se de7ava/ kad se koristi Q,る ili ことQ,る to znači da se radnja de7ava nezavisno od govornikove volje i na to utiče neko drugi. - し" Izraz し" ide samo uz negativ! stoji kao prilog i znači: ne vi7e od samo. ada し" stoji iza imeni)e$ značenje toga je jednako imeni)i だけ / kada se し" javi posle #roja$ odred#e za količinu$ onda takav izraz nagove7tava govornikov ose+aj da je taj #roj$ ta količina mala$ nedovoljna$ ukoliko je potre#no pre)iznije značenje ispred し" mo(e da stoji neka pomo+na reč)a Q$ %...!. Primer: +$しQ&IJさんし"い)せん(- , učioni)i je samo 5anka. É1し"い)せん(- Ima samo jedan. Bしƒ&たくさんあ@)すL]."Â&·しし"あ@)せん(- Ima mnogo stvari koje (elim$ ali imam malo nov)a. ^うF&|w´l-いし"Â)せん%した(- "ino+ sam spavao samo 8 sata. >いƒし"Dい)せん(- upujem samo je6tine stvari. ¾k&#iしQし"あ@)せん(- 5ele6no je samo u kan)elariji. - :ro posle "og stoi pomoćna rečca も izra(ava govornikov ose+aj da je taj #roj veliki. も ne mo(e da stoji uz priloge za količninu: たくさん... Prevodi se sa Očak. 27
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
Primer: 昨日¬w´もFん+$うし)した(- uče sam učio čak )eli4! K sati. すg+さんのrQ&PどもLÓ1もい)す(- od "uzukijevi4 ima čak dvanejstoro de)e. - Posle zavisne vremenske rečeni)e koja je iskazana izrazom renjo=% 0 9 0 " - mo(e da stoji neka vremenska odred#a i glagol た u pro7lom vremenu. , pro7lom vremenu た5)した znači prolaziti i
koristi se i za ljude. Primer: 日3Hç9"-Ì“05)した(- Pro7le su dve godine od kad sam do7ao u apan. *日3H行A9"-Ì“05)した(U Pro7lo je dve godin od kad sam u apanu$ ali trenutno sam ovde re)imo "r#ija D!.
#ゅ…$うL&#)A9"-ÓÒ05)した(- Pro7lo je 1N minuta kako je čas počeo. *#ゅ…$うC&#め9"-ÓÒ05)した(- Pro7lo je 1N minuta od kad sam 2! počeo čas.
- 6eno 9 ) いる mo(re da iska(e i uo#ičajenu radnju$ radnju koja se ponavlja. Primer: 日àのしごとC9だA9い)す(- "vakog dana poma(em maj)i u poslovima. “富士OQ1A9い)す(- "vake godine se popnem na planinu Tui. - も う ve+! i ) だ jo7! su prilozi koji mogu stajati uz potvrdan i odričan o#lik$ u skladu sa tim se menja značenje. もう renjo )した"( いいG])だ renjo=%!9い)せいん( Primer: IJさん&もうç)した"(いいG])だç)せん(- Da li je 5anaka ve+ do7a; &e$ nije jo7. ‚ƒ&=C!もう.く@)した"( いいG])だ.くA9い)せん( *u ovoj rečeni)i & je tema razgovora$ a ne su#jekat$ zato mo(e da stoji C umesto &
- Prilo#i もう i )だ mogu da stoe u# ある i いる もうあ@)せん( = もうい)せん(- &ema vi7e. )だあ@)せん( = )だい)す( - o7 uvek ima. Primer: *pom. gl. ,い! šuíuC飲6)した(šuíu&,く,@)あした(= šuíu&もうあ@)せん( )だèCEF9い)せん(- o7 uvek nisam pojeo 4le#. è&)だあ@)す(- Ima jo7 4le#a. 8 Potencial o!li" sa #načenem mogućnosti / "のうけい +
5vor#a: godan glagoli grade poten)ijal od pogod#enog " 9い ! o#lika 0 pomo+ni glagol る ima samo odnosni i zavr7ni o#lik!.
Primer: kせる – mo+i pričati sposo#nost! *kし9もいい%す(- 2 ti dozvoljavam da priča7. æく æける .よl .よげる Dう DGる ) )9る nる nれる Ni Nめる o8 oÂる - Fimoi+idan glagoli i くる grade poten)ijal od neizvr7enog o#lika 0 pomo+ni glagol -れる .+る .+-れる EFる EF-れる くる こ-れる - "vi ovako nastali glagoli menjaju se kao 7imoi+idan glagoliQ .よl .よげる .よげ)した - mogao sam da plivam .よ…)した – plivao sam Dう DGる DG)す – mo+i +u da kupim ) )9る )9)せん%した – nisam mogao da sačekam )9,"Aた – nisam sačekao çる こ-れる こ-れ)した たF-れ)せん%した(- &isam moga da pojedem. - する nema potencial/ umesto poten)ijala glagola する koristi se kamii+idan glagol %+る mo+i uraditi$ umeti$ znati$ zavr7iti!. - ,z poten)ijal glaogla stoji o#jekat označen reč)om L$ ali u svremenom postoji tenden)ija javljanja C. Primer: @$うこC =L%+)す( IJさん&ピZ`Lyけ)す(- 5anaka mo(e da svira klavir. 28
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
2[U&この@$うQ&いれ)す(- "trani studenti mogu da uu u ovaj dom. しけんのと+こたGL.もいだせ)せん%した(- a vreme ispita nisam moga da se setim odgovora. もうÉどう日3Hこ-れ)す"(
- načenje koje ; u poten)ijalu mo(e se iskazati izrazom: odnosni o#lik glagola 0 ことL%+る %+る koristi se umesto poten)ijala glagola する!. Primer: IJさんピZ`CyくことL%+)す( IJさん&ピZ`Lyけ)す( もうÉ3日3HçることL%+)す"( もうÉ3日3Hこ-れ)す"( /&¿Cうん9んすることL%+)す( /&くる)のうん9んL%+)す( /&¿L%+)す ¿L%+)す(- ,mem da vozim kola.
- Poten)ijalom se iskazuju dve stvari: 1. neko poseduje sposo#nost da ne7to uradi: zna strani jezik$ ume da kuva$ vozi$ do#ar je u nekom sportu %. nekom je dopu7teno da ne7to uradi 2[U&この@$うQùることL%+)す( - "trani studenti mogu da stanuju u ovom domu. UL%+る mo(e #iti zamenjeno sa 4"る J—\L4"@)す(- Razumem kineski jezik. - Ispred glagola ,る mo(e stajati: rentai o!li" glagola ) よ う Q ) , る – mo(e i u poten)ijalu$ tada znam da ne7to ranije nisam/ sad je mogu+e$ pre nije #ilo. - ,koliko se promena jo7 nije desila koristi se ,@)す$ a kad se promena ve+ desila koristi se ,@)し た
Primer: 4Lßしく,A9"-1L..7いくるよQ,@)した( - >nogi su počeli da dolaze od kada je radnja
o#novljena. .とうと&ÿ“"gL"!G-れ)せん%したL]ó“&"!G-れるようQ,@)した( - >oj mlai
#rat pro7le godine nije umeo da #roji$ ali ove godine ume. - !ro ) "vali%i"ator ) rečca % ) potencial koristi se da pre)irira neki okvir$ krajnju grani)u$ umesto poten)ijala mo(e da stoji neki drugi glagolski o#lik Primer: このしゅくだい&Vさし"-ÓÒ%%+)す(- >ogu da uradim ovaj doma+i za 1N minuta. Ó5Ð%šピtuÞLDG)す"(- Da li mogu da kupim PE za 1NN 4iljada jena; この‚ƒ&"るい"-É1%&こF)す(- 've stvari su lake pa mogu da i4 prenesem. *&こp – preneti/ も – nositi$ poneti
- こ と Q す る - odlučili smo$ podrazumeva se radnja nad kojom govornik ima uti)aja/ こ と Q , る odlučeno je$ radnja nad kojom govornik n ema uti)aja$ ve+ je neko drugi odlučio. Primer: ó“の¼日3Q=H!いくことQし)した(- 'dlučio sam da idem u apan ove godine. . と う と L Z ¡ – Q く る こ と Q , @ ) し た ( - 'dlučeno je da moj mlai #rat doe kod mene u 2meriku. - imenica ) というの& ) imenica2 の =rentai o!li" glaogla ) こと%す( - ovakvim izrazom o#ja7njava se značenje nekog pojma$ )eo izraz se mo(e skratiti u im. ) と& ... こと%す( Primer: QゅうLくというの&[ÔQ&いること%]0…$うというの&[ÔC%ること%す( - ,pis znači upisati se u 7kolu$ a diplomirati znači zavr7iti 7kolu. - と+ – reč)a kojom se ukazuje da se predikat odnosi na sve pomenuto$ ako imamo dva predikata onda znači o#a$ ako imamo vi7e onda znači svi. Primer:
29
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
/ 達 &Ì1ともqん¦うだ"-]いGL"G)せん( - >i smo o#oje siroma7ni$ pa ne mo(emo da
kupimo ku+u. âだいともß%す(- "vi4 pet su novi. - と" – koristi se da #i se dao nasumični primer$ odnosno kako govorniku padne na pamet.
Primer: ³6の日Q& ! X•と"éÖvと"い?い?うんどうCし)す( - 5okom praznika #avim se raznim
sportovima kao 7to su: gol6$ tenis... - , japanskom jeziku prepoznajemo 9 vrste kondi)ionala : ili ,- kondi)ional : se dodaje na pogod#eni "9い! o#lik i tako se gradi kondi)ional sa uslovnim značenjem くる < く れ:/ する< すれ:!. oristi se za radne reči glagoli$ pridevi! dok uz imeni)e stoji i od glagolski4 prideva gradi ovu vrstu kondi)ionala ,- je skra+eno od pomo+nog o#lika jednog od kondi)ionala - ,-:!
Primeri: ..+い < ..+けれ: – 2ko #ude veliko ..+く,い< ..+く,けれ: – 2ko ne #ude veliko あめ%す < あめ,- – 2ko #ude #ila ki7a あめ,けれ: – 2ko ne #ude #ila ki7a
- Pravi kondi)ional : kondi)ional! nije toliko aseptivan$ i od toga da li +e se pretpostavka ostvariti često ispunjenje uslova zavisi od nečije volje. Primeri: ."ÂLあれ:@$こうQ+たい%す – 2ko #udem imao nov)a (eleo #i4 da idem na put BんCVすけれ:"い)す – 2ko knjiga poje6tini$ kupi+u je
-,- stoji uz nepromenljive reči. Postoji ve+i stepen u#eenosti da +e se pretpostavka ostvariti. avlja se u rečeni)ama u kojima govornik iznosi svoje mi7ljenje o nečemu. , takvoj rečeni)i često je su#jekat neko drugo li) osim prvog$ i često se u takvoj rečeni)i javlja imperativ. 'vaj o#lik je pra+en imperativom$ voluntativom$ mol#om. Primeri: いAし$Q+たい,-すlしたくCし,さい – 2ko 4o+e7 da ide7 samnom$ #rzo se spremi .,"Lいたい,-このくす@Cの6,さい 2ko ne+e7 da te #oli stomak$ popij ovaj lek た- kondi)ional
Graenje: 2ko imamo glagol onda se koristi れんよう 1$% o#lik 0 たa pridev れんよう % 0 たa glagolski pridev れんよう % 0 だAたa imeni)u 0 だAたGraenje odričnog o#lika: a glagole 67ん 0 ,"Aたa prideve れんよう 0 く0 ,"Aたa galgolske prideve れんよう 0 % 0 ,"Aたa imeni)e 0 % 0 ,"Aた- Rečeni)a u kojoj se javlja kondi)ional ukazuje na uslove pod kojima +e se desiti &eki #udu+i dogaaj ili stanje. &a početku rečeni)e mo(e da stoji もしznači ako i ovime se ističe potetičnost!. Primer: eもしf]あしたあめLふAた-]'イ#¢Qい+)せん( 30
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
2ko sutra #ude padala ki7a ne+emo i+i na planinarenje. - Da #i se izrazio uslov za koji postoji velika verovatno+a da +e se ostvariti umesto : koristi se た-. , takvoj rečeni)i ne stoji もし. Primeri: ご#Q,Aた-4たしのとこ?H+9ください(
ada #ude @ sati doite kod mene. @$う@L%+た-すlたF)し$う(
ada jelo #ude gotovo$ 4ajde da odma4 jedemo. *た- mo(e da gradi i vremensku rečeni)u あした9ん+Lよ"Aた-"いものQい9ください(
2ko sutra #ude lepo vreme idite u kupovinu. eもしf]0のもんたいLふく†AだAた-こたG-れ)せん(
2ko pitanje #ude komplikovano$ ne+u mo+i da odgovorim na njega. eもしf] "Âも5たAた-た"いものL"G)す(
2ko #udem #io #ogat$ mo+i +u da kupujem skupe stvari. もし] 4たしのいGQくる)L,"Aた-ふFん%し$う(
Da u na7oj ku+i nema kola$ #ilo #i #a7 nezgodno - ,koliko se u zavisnoj rečeni)i kojom se iskazuje uslov nae neki od glagola kao 7to su &,す]のi] くる$ a glavna rečeni)a se zavr7ava nekim od izraza kojima se iskazuje jaka volja$ namera govornika za taj uslov se koristi た- kondi)ional$ a ne : kondi)ional. 5i izrazi su imperativ$ mol#a$ namera$ preporuke$za#rana$ itd. 'ni uglavnom ne stoe posle tog kondi)ionala. - Poslednji četvrti! kondi)ional se gradi sa pomo+nom reč)om と u vezničkoj slu(#i. Dodaje se na しゅう し o#lik. &i taj glagol$ ni predikat glavne rečeni)e nisu u pro7lom vremenu da jesu onda #i se gradila vremenska rečeni)a!. ,kazuje se na odreeni is4od koji +e se ostvariti ako #ude #io ispunjen uslov iskazan kondi)ionalom$ a taj is4od je neki dogaaj ili stanje koji su nevoljni$ i na nji4 nije mogu+e uti)ati. &a kraju rečeni)e nikada ne stoje izrazi poput mol#e$ nared#em preporuke$ za#rane$ itd. Primeri: yL%るとあく,@)す( ad grane sun)e posta+e toplo. ."ÂL,いとこ)@)す( 2ko ne #udemo imali nov)a #i+emo u pro#lemu. 9ん+LいいとこのHん"-ふ#さんLよく6G)す(
ada je lepo vreme odavde se do#ro vidi planina Tui. どくしんたと#^うQ."ÂL"G)す(
2ko niste u #raku onda mo(et slo#odno da raspola(ete svojim nov)em. さiいとあたた"いよくCよふく+)す(
ad god je 4ladno o#u+i +emo toplu ode+u. さiけれ:とあたた"いよくCよふく+)す(
2ko #ude #ilo 4ladno o#u+i +emo toplu ode+u. さi"Aた-とあたた"いよくCよふく+)す(
ada za4ladni o#u+i +emo toplu ode+u.
- Voljni glagoli 見る i 聞く spadaju u radnje na koje mo žemo da uti6emo. Ovi glagoli imaju po 2 olika potencijala. ! ol. 見る "# 見$%る &o 7i videti 聞く"# 聞'る &o7i 6uti 31
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
!! ol. - (rugi olik predstavlja nevoljne glagole 見る "#見)る Vidi se *mo že da se vidi+ 聞く"# 聞,)る 8uje se *može da se 6uje+ rimeri /03456789ー:;<=>見?$%@AB *)CDCEFGF3DHCIJF789ー:;A=>見$%@A+ reko satelita možemo gledati vesti iK celog sveta. LMN7強PQRSH$TU経I@WB *>EXY7ZX[\FP]^RSH$CI_XWI@WB+ rošlo je godinu dana od kako sam po 6eo da u6im japanski jeKik. LMN789ー:;聞'る`F>b@WB *>EXY789ー:;['る`F>b@W+ ada mogu da raKumem japanske vesti. 7fH$;見)@AB *h@7F)H$F?;?)@A+ a *vra+ planine se vidi more. 7る;聞,)@AB *^F7]るq;[,)@A+ 8uje se Kvuk prolaženja kola. -Aる može da se javi u iKraKima koji se koriste kako i se opisao miris* 9 >qC+ ukus * ^+ i Kvuk * q+. ada Aる nije prelaKni glagol. 9 w re6ca ; w Aる rimeri xy7z]CC9;@A B *xy7]]CC>qC;@A+ {uže lepo mirišu. ,7:ー|]}変;@AB *,7:ー|]A,~X^;@A+ Ova supa ima pomalo 6udan ukus.
•C€‚]CC;@AB *W$C€‚]CCq;@A+ ƒovi klavir ima lep Kvuk. - relaKni*„… WF+ i neprelaKni glagoli *… ^F+ relaKni glagoli imaju pravi ojekat. rimer 32
Gramatika japanskog jezka (1. godina)
P†R@WB *くる@PR@W + ‡austavio sam auto. *arkirao sam auto+ rimeri parova glagola ‰'る - Otvoriti *nešto+ ŠA - !Kvaditi nešto ‹Rる *ŒRる+ - kupljati A *`YA+ - !sprljati *ne što+ ŽŒ - tajati
;†@b@WB *くる@;@b@W+ ˆuto se Kaustavio *ˆuto je parkiran+
‰く - Otvoriti se Šる - ojaviti se iKa7i ‹@る *Œ@る+ - Okupiti se %る *`Y%る+ - isprljati se ŽSる - spraviti *ne što+
- ˆko se u SCる oliku javi neki neprelaKni glagol *‘%る ]%る raKvedriti se+ *’る qIるpasti+ *咲く “くcvetati+” takvim iKraKom iskaKuje se postoje7e stanje koje je prouKrokovano radnjom tog glagola. rimeri –]—;‘%SC@AB *'“]G$;]%SC@A+ ˜utros je neo vedro. 7f>™;ŠSC@AB *h@7F)>Œ[;3SC@A+ &esec je iKnad planine. š>›œ;’ISC@AB *?I>“C;qISC@A+ ƒekom je nov6anik ispao na ulici. - žada se posle %X`F 12 w S olika neprelaKnog glagola naŸu glagoli 来る i く onda se na taj na6in iskaKuje kako se vrši kretanje ili odlaženje. rimeri ¡;,I$~¢S来@AB *C£;,I$~]¢S[@A+ as tr6i ovamo. ¤;¥7Cる~hH$¦~ŠS[@WB *§;¨W7Cる~hH$G~3SC[@W+ ƒeko je iKašao iK soe u kojoj se nalaKim - koliko se u takvom iKraKu naŸu neki prelaKni glagoli onda on ukaKuje na radnju koja se iKvr šila pre kretanja. rimer ©ª“X]国3LMNP«¢S来@WB *©ª“X]く>3>EXYP$¢S[@W+ &aja je u6ila japanski jeKik u svojoj Kemlji pa je onda do šla u ˜apan. - omo7na re6ca P oKna6ava mesto po kome se vrši neko kretanje *歩く るくodati+ 33
