49.Odlike i razvoj romana za decu(odlike,dela,primeri) Roman je velika epska forma koja se od pesme i pripovetke razlikuje određenim osobinama:razgranatijom epskom radnjom,bogatijim prisustvom likova,širom kompozicionom strukturom i složenijim jezičko-stilskim iskazom.Nastao terminološki u 12.veku u Francuskoj,on se brzo razvijao pa je tokom vekova doživljavao brojne transformacije kod evropskih i svetskih naroda(Poljska,Rusija,Španija,Nemačka) itd. Za razvoj teorije o romanu kao velikoj funkcionalnoj epskoj formi,naročito su zaslužni pisci realizma i naturalizm naturalizma(Š.Di a(Š.Dikens,O kens,O.Balz .Balzak,I. ak,I.Turge Turgenjev njev itd.) mada su njengovoj njengovoj popularizac popularizaciji iji umnogome umnogome pomogli pomogli T.Man.V.Vult,A.Tolstoj,F.Dostojevski T.Man.V.Vult,A.Tolstoj,F. Dostojevski i mnogi drugi svetski pisci. Dečji roman i roman za mlade veća je i razuđenija forma koja se u odnosu na pesmu i pripovedačku prozu razlikuje širim i razuđenijim životnim materijalom.S obzirom da roman za decu nosi u ssebi neka posebna obeležja uslovljena psihom i emocijom deteta,dakle detinjstva kao psihološkim fenomenom i stanjem dečje duše-razumljivo je da je on osoben po tematsko-idejnom sklopu i likovima,a naročito poruci. Između dečjeg romana i romana za mlade postoji razlika.Dečji roman predstavlja veliku epsku formu koja odgovara dečjem emotivnom emotivnom uzrastu(8-12 godina),dok godina),dok je roman za mlade vid literarnog literarnog dela namenjen čita čitaoc ocu u star starijijed ed živo životn tnog og doba doba(1 (144-16 16 godi godina na), ),ko koje je se uobi uobiča čaje jeno no zove zove doba doba pube pubert rtet eta a ili ili adolescecnije.Estetske i etičke razlike u stepenu oblikovanja literarne građe se ne razlikuje.Iako uzrasni period mladog čitaoca drukčije doživljava životni i umetnički materijal,on ne sme biti redukovan na račun zrelosti čitaoca. Prvi Prvi roma romani ni kod kod nas nas prev preved eden enisu isu sa stra stranih nih jezi jezika ka:Ž :Ž.Ž .Žak ak Ruso Ruso ’’Emi ’’Emil’’ l’’,F ,F.F .Fen enelo elon n ’’Dož ’’Doživ ivljljaji aji Telemaha’’(1699),a onda romani pisani za odraslu odraslu publiku:D.Defo ’’Robinzon Kruso’’,Dž.Svift Kruso’’,Dž.Svift ’’Entirenova putovanja’’,M.Servantes ’’Don Kihot’’ itd. Što se tiče našeg nacionalnog romana namenjenog deci i mladima,on je u pojavi i razvoju znatno kasnio.Ustupajući mesto poeziji i prozi javio se tek u prvoj polovini 20.veka kao izraz nadošle potrebe da se pojedini pisci afirmišu i u složenim oblicima literarnog literarnog kazivanja. Dečji roman i roman za mlade na jugoslovenskim prostorima počinje uglavnom u Hrvatskoj i Srbiji.prvi pisci romana o dečjim družinama bili su:Mato Lovrak i Branislav Nušić,mada se pouzdano zna da je prvi vid romana za mladež napisao Dositej Obradović(’’Život i priključenija’’,1783).Dositejev roman je vid autobiografske ispovesti koja i danas može donekle zainteresovati čitaoce. Dok su poezija i pripovedačka proza u našoj literaturi imale kontinuiran razvoj,roman je kasnio,pa se uz brojne brojne verzija,pre verzija,prerade rade i adaptacije adaptacije stranih stranih romana,jav romana,javljao ljao sporadično. sporadično.Tako Tako do Prvog Prvog svetskog svetskog rata srećemo pokušaje Dimitrija Rančića,Dušana Đurića i Petra Despotovića(’’Zanat je zlatan’’,1781.),da bi,u razdoblju između dva svetska rata mogli zapaziti još nekoliko romanesknih dela.To su:’’Sport klub kliker’’V.Petkovića V.Petkovića(1923 (1923),B.N ),B.Nušićaušića-’’Hajdu ’’Hajduci’’(1 ci’’(1933), 933),’’IV ’’IV b napred’’-S.C napred’’-S.Cucića( ucića(1938) 1938),’’Kna ,’’Knap p brani Beograd’’Beograd’’Ž.Vukosavljevića(1939) i ’’Cirkus’’-V.S.Petkovića(1933). Sve do pojave serije ratnih romana posle Drugog svetskog rata(A.Diklić,B.Ćopić,D.Oblak,M.Petrović,D.Kostić i dr.),roman na jugoslovenskim prostorima nije bio u literarnoj ekspanziji. 60-ih godina 20.veka,a i kasnije(kada roman u opštoj književnosti doživljava procvat-M.Bandić.’’Vreme romana’’,1958.),roman namenjen deci i mladima počinje da osvaja vidnije mesto u odnosu na poeziju i pripovedačku prozu,o u,on se nam nameće ne samo amo često kao ratna odisej iseja a iz partizansk nskih dana(B.Ćopi dana(B.Ćopić’’Pioni ć’’Pionirska rska trilogija’’, trilogija’’,A.Dik A.Diklić lić ’’Salaš u Malom ritu’’,D.Ob ritu’’,D.Oblak lak ’’Modni ’’Modni prozori’’, prozori’’,M.Pet M.Petrović rović ’’Dečaci sa trouglastog trga’’),nego i kao intimnija povest o svremenim i imaginarnim temama ratnih i posleratnih vremena. Među prvim takvim piscima javlja se Vladimir Stojšin-’’Biosokop u kutiji šibica’’,mada pre njega Dragan Lukić-’’Bomba u beloj kati’’,kasnije Rade Obrenović-’’Mi smo smešna porodica’’,Grozdana Olujić-’’Glasam za ljubav’’,i mnogi drugi pisci koji u romanu osećaju šansu za bogatu životnu tematiku. Roman za decu i mlade mogao bi da se tematski razvrsta prema današnjoj njegovoj pojavnosti u nekoliko vidova: 1.Roman o družinama-M.Lovrak-’’Družina Pere Kvržice’’,Ferenc Molnar-’’Dečaci Pavlove ulice’’. -V.Sarojan-’’Tata ’’Tata ti si lud’’,G.Ol lud’’,G.Olujić-’’ ujić-’’Glasam Glasam za ljubav’’,M. ljubav’’,M.Alečko Alečković-’’ vić-’’Zbogom Zbogom 2.Autobiografski roman-V.Sarojanvelika tajno’’. 3.Avanturističko-pustolovni 3.Avanturističko-pustolovni roman-M.Tven-’’Tom Sojer’’,M.Matošec-’’Tragom brodskg dnevnika’’. 4.Istorijski roman-M.Tven-’’Kraljević i prosjak’’,J.Veselinović-’’Hajduk Stanko’’. 5.Psihološki roman-J.Špiri-’’Hajdi’’,M.Petrović-’’Branka’’. 6.Socijalni roman-B.Stou-’’Čiča Tomina koliba’’,S.Bulajić-’’Njih šestorica’’.
7.Roman o životinjskom svetu-Dž.London-’’Beli očnjak’’,A.Popović-’’Sudbina jednog Čarlija’’ Ž.Verrn-’’ n-’’Pu Putt na mesec esec’’’’,D ,D..Luki Lukićć-’’’’In Insstitu titutt prof profes esor ora a 8.Roman naučne fantastike-Ž.Ve Paka’’,Č.Vuković-’’Svemoćno oko’’. U posler posleratn atnoj oj decenij decenijii u srpsko srpskojj knjiže književno vnosti sti ovog ovog žanra žanra javila javila se plejoda plejoda darovi darovitih tih romans romansije ijera ra sa raznovrsnim sadržajima koji vredno beleže svoj život i detinjstvo mladih naših dana.Među njima se ističu Milenk Milenko o Matick Maticki,G i,Grad radimi imirr Stojkov Stojković, ić,Slo Slobod bodan an Staniši Stanišić,V ć,Vesn esna a Aleksi Aleksić,D ć,Drag ragan an Lakiće Lakićević vić.Nj .Njihov ihova a romaneskna dela deluju savremeno i moderno.U pogledu tematike i motivske građe ona su u fokusu naših dana,jer opisuju vreme u kome živimo,sa likovima dece i odraslih iz urbanih sredina. bitni elementi tradicionalnog i savremenog dečjeg romana i romana za mlade mogli bi da se iskažu u sledećim sledećim osobenostim osobenostima a :izboru :izboru fabule,nač fabule,načinu inu građenja građenja likova,lirs likova,lirskim kim elementima elementima kao i raznovrsni raznovrsnim m vidovima kompozicije i stilsko-jezičkim obrisima koji su čas lokalni(narodni i seoski),a čas urbani(u smislu govo govora ra gene genera raci cije je naši naših h dana dana). ).Ov Ove e osob osoben enos osti ti mogu mogu se prim primet etit itii u rom romanim anima a sled sledeć ećih ih pisaca pisaca:M. :M.Ma Matic tickog kog(’’ (’’Svi Svirka rka’’, ’’,’’Ž ’’Žuri urica’ ca’’), ’),G.S G.Stoj tojkov kovića( ića(’’T ’’Tril rilogij ogija a o hajduc hajducima ima’’) ’’),S. ,S.Sta Staniši nišića( ća(’’Al ’’Alen en Trejd’’),V.Aleksić(’’Vetar je’’,’’A ja’’) i dr. Nekada zanemaren na račun poezije i pripovedačke proze,roman je danas dostigao literarnu ravnotežu i ravnopravnost,pa je postao takoreći vodeći književni žanr.Sve više je pisaca na našim prostorima koji se okreću romanesknoj formi formi na ometajući stalnu pojavu romana ove vrste vrste svetskih pisaca. Procvat romana je naročito primetan u bogatstvu tematskih i motivskih nadahnuća.A ona se kreću od tradiciona tradicionalne lne do moderne moderne i iracionalne iracionalne sadržine,u sadržine,u kojoj je akcenat akcenat stavljen stavljen na naučnoj naučnoj fantastici fantastici,koja ,koja se zaustavlja u prostorima kosmičkih i kompjuterskih opservacija. 51.Avanturistički roman Jednostavno rečeno,avanturistički(pustolovni)roman rečeno,avanturistički(pustolovni)roman je roman s uzbudljivim događajima. Radnja takvog romana je često vezana za neobične ambijente(ezgotične zemlje,davna vremena itd.) i neobične junake(bilo da ih takvim čini njihova priroda,bilo profesija ili naprosto,slučaj9. Srednjovekovni vitezovi,moreplovci,svetski putnici,osvajači i ratnici,kolonizatori nepoznatih davnih predela itd.često predstavljaju heroje avanturističkih romana. U tematskom pogledu teško je oduhvatiti domen tog žanra,a isto tako i praviti evenijalnu tematsku klasifikaci klasifikaciju ju podvrsta:P podvrsta:Prema rema nekim teoretičar teoretičarima.z ima.za a ovaj roman roman je karakteri karakteristična stična autorova distanca distanca od svog junaka.Naravno,ta osobina ne obavezuje pisca da ponekad svom delu ne da skromno-autobiografski obli oblik, k,da da prip pripov oved edan anja ja stru strukt ktui uira ra u prvo prvo lice lice i na taj taj nači način n poku pokuša ša zado zadobi biti ti veće veće pove povere renj nje e čitalaca.Međutim,u pitanju je,tvrde oni,samo forma koja se provlači kroz celu istoriju žanra,npr.od ’’Hiljadu i jedne noći’’,do defoa i Stivensona. Postoje različite podele avanturističkog romana.jedana takva podela navodi sledeće p odvrste: 1.Pikarski roman 2.Robinzonada 3.Simplicijada 4.Vestern 1.pikarski roman-razvio se u Španiji u 16. i 17.veku i ima,u osnovi,satiričan karakter.njegovi junaci po pravilu su skitnice i šaljivdžije i kao takvi predstavljaju suprotnost suprotnost junaka,tzv.viteškog romana. romana. najpoznatija dela u toj podvrsti su španski roman ’’Život Adzarija od Tormesa’’,’’Lesažov’’,’’Žil Blaz’’ u Francuskoj itd. 2.Robinzonada-je delo nastalo po ugledu na defoovog ’’Robinzona Krusoa’’,odnosno delo u kom se slika život ljudi odvojenih odvojenih od civilizacije.U periodu periodu od dva dva veka poeme takve Defoovog romana nastalo nastalo je na dese desetitine ne takv takvih ih dela, dela,ma mada da neka neka od njih njih samo samo sled slede e osnov osnovnu nu temu temu podv podvrs rste te a u osno osnovi vi imaj imaju u filozofski,moralni ili naučni-fantastični karakter. 3.Simplicijada-nastao po ugledu na Grimelshauzenov roman,čiji je junak običan čovek,koji se posle niza avantura razočara i povlači u izolaciju. 4.Vestern-je roman sa tematikom o tzv.Divljem zapadu. Po nekim mišljenjima,roman o avanturama je uvek intimno bio vezan za putovanje.pri tom upozorava nas autor tog mišljenja,valja razlikovati dva tipa takvog romana: 1)onaj 1)onaj koji sadrži sadrži neautentičn neautentičnu,než u,neželjenju eljenju avanturu avanturu i junaka koji nije tipičan avanturist avanturista.’’Od a.’’Odiseja’ iseja’’’ bi bila prototip takvih spisa.
2)onaj koji sadrži pravu traženu avanturu i tipičnog junaka avanturistu.’’Simbad Moreplovac’’ bi bio prototip takvih spisa. 3)mešani tip avanturističkog romana koji bi sadržavao oba pomenuta aspekta.’’Robinzon’’ bi bio prototip takvih spisa. Poseban vid avanturističkog romana,koji se javlja u novije vreme i na određen način se izdvojio-u poseban i veom veoma a razv razvijijen en i razg razgra rana natt žanr žanr jeste jeste tzv. tzv.pli plici cijs jski ki(k (kri rimi mina nalilist stič ički ki,d ,det etek ektitivs vski ki)) roma roman. n.Ta Tajj tip tip romana(po romana(popularn pularno o nazvan nazvan ’’krimić’’) ’’krimić’’) ne samo da ima specifičnu specifičnu tematiku,nego tematiku,nego ima i karakteris karakterističnu tičnu šemu,uskl šemu,usklađenu ađenu sa osnovnom enigmom dela.Pomen dela.Pomenuta uta šema intrigira intrigira čitaoca,služ čitaoca,služii kao neka vrsta izazova za njegovu logiku i on,ne retko,čita delo do kraja i kad ono nije na potrebnoj umetničkoj visini.Prednostima takve organizacije organizacije dela služili su se mnogi veliki pisci:Igo,Balzak,Dostojevski itd. Mnogi pisci tog tipa romana postali su slavni:Agata Kristi,Žorž Si meon itd. Postoji i posebna varijanta tog tip aromana-dečji policijski roman.junak takvog romana je obično dečak detektiv,iako to nije nužni uslov.moguće je,npr.da centralnu ulogu ima ’’pravi’’detektiv i da su deca samo upletena u tok zbivanja itd. Dobrih romana tog tipa je veoma malo.interesantno je da je taj tip romana našao relativno jak odziv kod nekih savremenih hrvatskih pisaca,posebno kod Ivana Kušana i Gavaja Gavličića. Roman o antiavanturi: Postoji Postoji takođe takođe i poseban poseban tip dečjeg avanturističkog avanturističkog romana-tzv.ro romana-tzv.roman man o -antiavant -antiavanturi(n uri(npr.ka pr.kad d deca inspir inspirisa isana na avantu avanturam rama a nekog nekog junaka junaka sama sama kreću kreću u slične slične poduhv poduhvate ate,al ,alii se to izrodi izrodi u neželje neželjenu nu avanturu). Tipičan primer takvog romana u našoj dečjoj literaturi je roman Branislava Nušića ’’Hajduci’’.Inače taj vid romana je dosta rasprostranjen u svetu. Predstavnici: 1.Danijel Defo-’’Robinzon Kruso’’-robinzonada 2.Džonatan Svift-’’Guliverovo putovanje’’-pomorsko-avanturistički roman 3.Džems Fenimor Kuper-’’Poslednji Mehikanac’’-vestern 4.Karl Maj-’’Blago srebrnog jezera’’-vestern 5.Robert Luj Stivenson-’’Ostrvo s blagom’’-pomorsko-avanturistički roman
52.Roman o životinjama Roman o životinjama nastaje iz tzv. životinjskog epa koji je opet verovatno imao svog delekog pretka u basni.Tipologija basne,uostalom,uticala je na svu literaturu o životinjskom svetu. Najsta Najstarij rijii životi životinjs njski ki ep je ’’Beg ’’Beg zaroblj zarobljenik enika’’ a’’ na latins latinskom kom jeziku jeziku iz 10.vek 10.veka a ,a pripis pripisuje uje se nekom nekom lotarinškom kaluđeru.U tom delu se na alegoričan način govori o mogućnosti da mlad čovek lako upada u iskušenja.zanimljivo je da je u priči interpretirana Ezpoova basna o bolesnom lavu. Najpoznatiji životinjski ep srednjeg veka i ujedno najpopularnije svednjovekovno delo o životinjskom svetu je tzv.’’Roman o lisici’’. Radi se zapravo o ciklusu narodnih priča o životinjama nastalih u 12.i 13.veku,a uobičajenih sredinom 14.veka iz 28 sličnih varijanti.Na osnovu tog dela nastale su kasnije brojne adaptacije.Inače,glavni junak tog ciklusa je lisica,koja svojim lukavstvom nadmudruje vuka. U delu ima određenih određenih aluzija na društveni društveni feudalni sistem.Zb sistem.Zbog og arhaičnosti arhaičnosti jezika delo je vremenom padalo u zaborav,ali ima i mišljenja da bi se ono i danas moglo uspešno adaptirati. U srednjem veku popularni su bili i tzv.bestijari,knjige sa različitim tipovima priča o životinjama,često i ilustrovane.Razvili su se uglavnom iz čudesnog zbornika ’’Fiziolog’’(nastalog u Aleksandriji ili Siriji,u 2.ili 4.veku),koji je sadržavao spise realnih i fantastičnih životinja,povezujući ih sa hrišćanskom simbolikom i moralom.Ko moralom.Kod d nas je u srednjem srednjem veku bio poznat poznat prevod tog zbornika zbornika pod naslovom naslovom ’’Slovo o hodaćim hodaćim i letećim stvorenjima’’. Epoha klasicizma klasicizma je prič o životinjama životinjama proglasila proglasila literarnom literarnom koja je idealna za decu i basnopisce basnopisce dečjim klasicima.Istina,poznata Rusoova kritika La fontena uticala je da se taj stav promeni ,ali samo u odnosu na basnu,ali ne i na ostale priče o životinjama. postepeno dolazi do novog ispada u oblasti te tematike,koja se zasniva na prevazilaženju šematizma basn basne e i nast nastoja ojanj nju u da se živo životitinjs njski ki svet svet u odre određen đenoj oj meri meri dehu dehuma mani nizu zuje je i test testir ir aobj aobjek ektitivn vno o i posmat posmatrač rački. ki.Taj Taj model model postaj postaje e vremen vremenom om i jedna jedna od dve glavne glavne orijen orijentac tacije ije u obradi obradi temati tematike ke o životinjskom svetu.
Najznačajniji predstavnici objektivističke orijentacije su belgijski pisac Moris Meterkin,danski pisac Karls Evald i dr. Paralelno sa objektivističkom razvija se jedna drugačija orijentacija,koju neki književni kritičari nazivaju roma romant ntič ično nom. m.On Ona a nast nastoj ojii da prod prodre re u sušt suštin inu u odno odnosa sa čove čovekk-ži živo votitinj nja a i da taj taj odno odnoss posm posmat atra ra iznutra,sm iznutra,smatraj atrajući ući da je objektivisti objektivistička čka orijentacija orijentacija tretirala tretirala poisnutu poisnutu reakciju reakciju stila,neaut stila,neautentičn entično.osim o.osim toga,č toga,čita itaoci oci pomenu pomenute te orijen orijentac tacije ije insist insistira iraju ju na slikan slikanju ju životi životinja nja u njihov njihovom om prirod prirodnom nom miljeu miljeu i elementu.Najpoznatiji predstavnik te orijentacija je engleski nobelovac Radjard Kipling,čije je delo ’’Knjiga o džungli’’,izazvala ne samo veliko interesovanje kod čitalaca,nego i inspiraciju i podsticaj kod niza pisaca. Kiplingova tajna je u tome što je ostvario iskonski,čulni kontakt,ukidajući distancu i postavljajući sve u istu ravan,ravan koju čini cela priroda sa svojom ha rmonijom i ritmom. Velika tema daljine,koju je Kipling maestralno uveo u literaturu izazvala je veliki odjek igre svega u sveri engleskog jezičkog područja,naravno i u književnosti drugih jezika javljaju se značajni pisci pomenute orijentacije. U okviru postkiplingovo postkiplingovog g buma izdvaja se i jedna specifična specifična struja koju karakteriš karakterišu u dela o psihologiji psihologiji životi životinja. nja.njoj njoj često često pripad pripadajup ajup isci isci različ različiti itih h osnovn osnovnih ih orijan orijantac tacija ija,a ,a zajedn zajedničk ička a im je potreb potreba a da se psihološki objasni i približi životinjski svet(London,Karvud,Bjanki,pisci pomenute orijentacije). Posebnom Posebnom varijantom mogu se smatrati smatrati i pajobolična pajobolična dela o životinjama životinjama,koja ,koja slikaju životinjsko društvo društvo zasnovano na ljudskim principima,ali se ne radi o nastojanju da se u dobroj meri sačuvaju individualnosti i specifičnosti životinjskog sveta(Džordž Orven,Din Buzati). Najzad,i Najzad,i ona vrsta dela o životinjama životinjama čija je umetnička umetnička ekspresija ekspresija i recepcija recepcija vezana za crtež.Većin crtež.Većina a tih dela su,zapravo,slikovnice i stripovi sa temom o životinjskom svetu,npr.mnogobrojna dela Volta Diznija. Produkcija dela sa temom o životinjskom svetu se veoma uvećava i razrađuje.U okviru osnovne šeme odnosa čovek-životinja,isprobavaju se različite orijentacije i metode i niču dela ponekad i veoma visokog kvaliteta(Meri Ohara,Rene Gijo,Žozef Kastel,Tomas Man-’’Gospodar i pas’’) Najznačajni predstavnici romana o životinjama su: -Radjard Kipling -Džek London
53.Naučno-fantastični roman U teorij teorijski skim m radovim radovima a o tzv.na tzv.naučn učnoj oj orijen orijentac taciji iji postoj postojii priličn prilična a nesagl nesaglasn asnost ost šta zaprav zapravo o treba treba podrazumevati pod tim terminom.Inače,termin potiče od engleske reči SCIENCE FICTION,i prvi ga je u tom obliku upotrebio američki pisac Hjugor Ternsbek. Pokušaji Pokušaji da se preciznije preciznije odredi,ili odredi,ili eventualno eventualno definiše definiše priroda tog žanra iz naziva zapadali zapadali su u dev krajnosti:ili je favorizovana ili zanemarivana jedna od dve komponente složenog naziva.Prvo težište vidi naučnu fantastiku kao savremeni izraz jedne druge tradicije mitskog pogleda na svet,drugo-kao specifičnu utopiju. Pris Prista talic lice e shva shvata tanja nja nauč naučne ne fant fantas astitike ke kao kao spec specififič ično nog g mits mitsko kog g prod produk ukta ta veom veoma a su broj brojne ne i autorestriktivne.po njima motiv utopije nije neophodan za naučnu fantastiku,iako priznaju da utopijska književnost na neki način prethodi pojavi autentične naučne fantastike.Dakle,ona na naučnu fantastiku gledaju kao na savremeni mit,kao na ’’mitologiju savremenog ’’.Naučna fantastika je prema takvom shva shvata tanju nju bliža bliža bajc bajci,i,od odnos nosno no liter literat atur urii čude čudesn snog og,n ,neg ego o prav pravoj oj fant fantas astitici ci,j,jer er pose posedu duje je istu istu onu onu jednodimenzionalnost u kojoj se čudo prihvata prihvata kao normalno stanje stvari. stvari. Neki teoretičari posmatraju naučnu fantastiku kao nov tip fantastike u okviru fantastične književnosti.Dela naučne naučne fantas fantastik tike e iako iako izaziv izazivaju aju neveri nevericu cu i utisak utisak fantas fantastič tičnos nostiti posedu poseduje je mogućn mogućnost ost racion racionaln alnog og objašnjenja,odnosno šansu za eventualnu istinitost.Pa ipak,naučna fantastika ne ostavlja mogućnost za apsolutnu ubeđenost čitalaca,već i ona često uvodi u igru nedoumicu.Čitalac i tu ostaje u određenom raskoraku,ni verovati ,ni odbaciti. Postoj Postojii više više pokušaj pokušaja a podele podele naučne naučne fantas fantastik tike e na uske uske žanrov žanrove.T e.Tako ako,np ,npr.M r.Mark ark Hilega Hilegass razlik razlikuje uje tzv.distopiju-žanr koji’’ekstrapolira’’ postojeće težnje u našem današnjem svetu sa ciljem da nas upozori na moguć izgled budućnosti,zatim roman(ili priču) o postkatastrofi i tzv.svemirku fantastiku. Jasno je,ipak,da su sve podele naučne fantastike prilično labave i teško održive.
Broj tematskih oblatsi savremene naučne fantastike je veliki,uz tendenciju stalnog proširivanja.Pre svega ,teme i motivi mnogih savremenih naučno fantastičnih dela sadrže jak filozofski naboj,što je nužna posladica hipoteza i slutnja što ih današnja nauka plasira. Vern i Vels su,pak,po oceni većine istraživača naučne fantastike ostali u krugu žanra i verovatno su njegovi najsjajniji predstavnici. R.Kajoa razlikuje više varijanti naučno-fantastičnih dela: 1.Onaj koji opisuje međuplanetarna i međugalaktička putovanja i ratove,tu varijantu,inače smatra najmonotonijom i književno-najsiromašnijom. 2.Ona koja su u stvari izgovor za društvenu satiru ili za socijalnu i moralnu viziju. 3.Ona koja opisuju katastrofu,kao posledicu nekontrolisanih naučnih dostignuća. 4.Ona u kojima se opisuju čudna svojstva prostora i vremena. Naučna fantastika je oduvek bila karikatura za široku publiku.Popularnost dramatičnih,avanturistička ,i uz to specifično fantastičnih sadržaja uvek je bila posebno privlačna za mlade.Ipak,uprkos svom komercijalnom uspehu i medijskoj ekspanzivnosti,naučna fantastika ni do danas nije izborila sasvim ravnopravan tretman sa žanrovima tzv.’’literature glavnog toka’’.interesantno je da je naučnoj fantastici zamerano da u njoj ima previše šunda(do 90%).Međutim,istini za volju,teško je naći bilo koji žanr u kom procenat šunda nije visok.ono što treba svakako imati u vidu je činjenica da je naučna fantastika odista specifičan žanr i da se o njemu ne može suditi isključivo na osnovu standardnih kriterijuma(Herbert Džordž Vels)
54.Roman o detinjstvu Praktično sve do druge polovine 19.veka dete nije prisutno u literaturi,bar ne kao njen autentični junak.Kad se oko sredine 19.veka dečja književnost oslobodila prevelike zavisnosti od narodne književnosti u kojoj je prevladavala bajka,počela se, s jedne strane razvijati priča,a s druge strane dela o stvarnom detinjstvu,pripovetke i romani u kojima su glavni junaci deca ili su deca i detinjstvo u prvom planu pripovedanja.Mnoga dela o detinjstvu i nisu bila izrazito namenjena deci,ali su ih deca kasnije prisvojila.Međutim,početkom 20.veka javljaju se pisci koji pišu romane o detetu,o stvarnom detetu i njegovom životu,o detetu u igri,domu i školi,o njegovom odnosu prema njemu,i to tehnikom koja ne dozvoljava let u sfere bajkovitog i irealnog,nego je u skladu sa takvim načinom pisanja koji obično zovemo realističkim. Pojam realistički ne uzima se ovde u smislu pripadanja realizmu kao pravcu,nego kao opcija fantastičnom svetu priče,ako najopštiji naziv za tematiku uzetu iz tzv.običnog života određene sredine i određenog vremena. Dakle,dečji roman 19.veka uveo je u literaturu realno dete,okruženo autentičnim socijalnim okolnostima.Junaci potiču iz raznih društvenih slojeva.Društveni život se slika realističnim postupcima,od romantičarsko-avanturističkog do naturalističkog i dokumentarnog.U toj epohi dominira jedan tip romana sa naglašenom socijalnom bojom-roman o siromašnom detetu,koje obično traži i nalazi svoje roditelje.Taj tip romana,čija se snažna drama završava hepiendom,biće prihvaćen od mnogih daljih pisaca 20.veka. Realistički romani prikazuju decu u svim situacijama u kojima se nalaze u životu:u igri,školi,na izletima,u oponašanju odraslih,u odnosu prema odraslima,u različitim društvenim sredinama,u različitim uslovima života,u siromašnim i bogatim kućama,pa čak i u krajnjoj bedi,u ratu.Smešteni uvek u određeni ambijent(nacionalni,vremenski,klsični,urbani,povoljni ili nepovoljni),dečji likovi koji se javljaju u tim delima nisu više predstavnici svedečjih izvanvremenskih i svevremenskih osobina,nego ilustracija dečjeg života određene sredine.Ipak,najbolji i najuspešniji likovi,izrasli na podlozi određenog vremena i određene sredine,na specifičan način pokazuju ono što je u njima bitno dečje.Zbog svega toga,u ovoj vrsti dečje literature javiće se dela koja imaju toliko jaka obeležja vremena,sredine ili klasne pripadnosti da nisu jednako primljena u drukčijem vremenu,drugoj sredini i drugačijem društvenom sistemu. pored socijalnog romana ,razvija se i jedna vrsta porodičnog romana,koji je bio posebno popularan u Engleskoj.Poznati predstavnik tog tipa romana je Šarlota Jane,čiji romani poetizuju porodicu i domaći ambijent,raspravljajući usput o tipičnim problemima i varijacijama deteta u porodičnom krugu.Jedna drugačija varijanta porodičnog romana jevlja se u Americi:roman koji zapravo razbija puritansku sliku porodice,idealnog morala i vaspitanja u porodičnom miljeu.Motiv o ocu otpadniku je npr.nastao verovatno kao direktna posledica popularnosti Tvenovog romana ’’Doživljaji Haklberi fina’’. Krajem 19. i početkom 20.veka javlja se roman o dečjoj družini,koji apostrofira kolektivni duh kod dece.najčešća varijanta tog romana je tzv.roman o razredu,koji će postati posebno popularan posle
pojave romana Eriha Kestnera-’’Leteći razred’’.Početak 20.veka je u znaku romana koji zaoštravaju problem sukoba deca-odrasli,uz to naglašavajući socijalne i političke okolnosti dečjeg života. Četvrta decenija 20.veka je posebno značajna za razvoj i stabilizaciju dečjeg romana.To je vreme kad on praktično postaje vodeća vrsta u okviru književnosti za decu,potiskujući bajku.30-ih i 40-ih godina se u evropskim zemljama i u Americi javlja više romasijera od značaja:u Nemačkoj-Erih Kestner,u Francuskoj Rene Gijo,Antoan sent-Egziperi,u Engleskoj-Aleksandar Milu,u SSSR-Arkadij Gajdon,u SAD-Erik Najt itd. Rat je bio,i u određenoj meri i ostao opsesivna tema romana.Detinjstvo velikog broja naših dečjih pisaca koji su u poratnim decenijama dostizali svoj stvaralački zenit,nije bilo ratno detinjstvo,već se odvijalo u godinama pre rata.Prema tome,nije nimalo neočekivan bio njihov povratak vlastitom detinjstvu i autentičnim dečjim sećanjima.Događalo se tako da se pojedini pisci u izvesnoj meri zasite temom rata i vrate se vlastitim uspomenama iz detinjstva(Kostić-’’Gora koštanova’’,Ćopić-’’Bašta sljezove boje’’). Iako su u dečjoj literaturi pesnikinje brojnije nego u bilo kojoj drugoj vrsti književnosti,te se gotovo izjednačavaju s piscima,ipak su dečaci češće nego devojčice ujnaci dečjih realističkih romana.kako decu privlači akcija,dečak je uvek bio pogodniji za nosioca radnje nego za kuću vezana devojčica. najznačajniji predstavnici romana o detinjstvu 1.Čarls Dikens(1812-1870),veliki engleski realist,uvodi u literaturu decu stradalnike.njegov Oliver Tvist,iz istoimenog romana(1837-1838),po mišljenju mnogih književnih istoričara,prvi je dečji romaneskni junak.Sumorne prilike ekspanzije kapitalizma i industrijske ere stvarale su sudbine kao što su Oliver Tvist i David Koperfild.Gurnuto u nehumane okolnosti,u nemilosrdnu borbu za egzistenciju-bilo da se radi o prošnji,krađi ili šesnaestočasovnom radu-dete teško uspeva da spssi bilo šta od lepote detinjstva.To uopšte nije doba idile i sreće,bar ne u tom surovom veku,kao da hoće da poruči Dikens.Na tragici svojih malih junaka i tragici vremena u kom žive,on gradi priče pune topline i nežnosti.Deca i razorena detinjstva služe u mu kao sredstvo ooptužbe protiv društva,čovečanstva i morala.lični životni primer (morao je kao jedanaestogodišnjak da se zaposli u fabrici) i slučajevi koje je upoznao nadahnjivali su njegov kritički zanos,ali i njegov humanizam,kritičnost,skrhanost ka hepiendu i melodramskim efektima.Uticaj Dikensa na evropsku književnost,posebno dečju,bio je velik. 2.Mark Tven(1835-1910)pseudonim je Samjuela Laughorna Klemensa.Taj antički pisac je rođen u Floridi,ali kad mu je bilo 4 godine porodica mu se preselila u Hanibal,na zapadnoj obali Misisipija.Taj gradić Tven je smatrao svojim zavičajem,u njemu je proteklo njegovo detinjstvo i iz njega je poneo najlepše uspomene.Za pisca,ta ogromna muljevita reka,sa svojim šumovitim obalama i živim saobraćajem,je carstvo bezmerne slobode i fantazije.U svojim kasnijim sećanjima Tven pominje Hanibal kao ’’rajsko mesto za dečaka’’.Sa 12 godina,posle očeve smrti,on se zapošljava u lokalnoj štampariji,sa 15 piše humanističke crtice i objavljuje ih u lokalnom listu,saradnju sa tim listom ne prekida ni kasnije kad se otisnuo iz Hanibala Misisipijem radeći posao brodskog pilota.Zatim učestvuje u ratu Severa i Juga,da bi posle rata mnogo leteo i putovao neprestano pišući i postepeno izbijajući u prvi plan američke književnosti.Najznačajnija Tvenova dela su:’’Tom Sojer’’(1876),’’Haklberi fin’’(1884),’’Život na Misisipiju’’,’’Kraljević i prosjak’’(1882) i dr.Dva prva romana predstavljaju klasiku dečje proze i autentični početak dečjeg romana. U oba romana,Tven slika skoro identičan milje i iste junake.Tom Sojer i Haklberi fin su realistički junaci,ostvareni tipično realističkim manirom.U njima je Tven prikazao svoje detinjstvo i dao široku panoramu američkog života svoga vremena:opisao je život provincijske Amerike,razne slojeve društva,školu,odnos roditelja prema deci,putujuće trgovce,farmere,glumce,prosjake,varalice,skitnice,crne robove i njihovu težnju za slobodom,plovidbu na Misisipiju itd.Postojanje prototipova,realistički postupak i piščeva sposobnost uočavanja bitnog,učinili su da njegovi likovi deluju izuzetno živahno i da prvi put u američkoj književnosti na scenu stupe deca,sa prirodnom proporcijom dobrog i lošeg u sebi. Tven nije idelaizovao svoje junake.njegov Tom je drugačiji,zna da se ržno ponaša,da potkrada svoje najbliže,da se hvališe,da laže i slično,ali sve to služi njemu kao neka vrsta odbrambenog mehanizma,koji ga štiti u svetu odraslih tirana.sa druge strane,tvenovi junaci poseduju mnogo plemenitosti,moralnog zdravlja,prirodnosti i specifičnog šarma. Fabule oba romana su avanturistički inovirane i sastavljene su od niza epizoda.Ta dela nisu samo dečja literatura,već romani koji su široko zhvatili američke provincioje,sa raznolikošću društvenih slojeva i ljudskih tipova i karaktera.U njima je naslikano jedno vreme,epoha tzv.mladosti Amerike. Tven te romane prvobitno nije namernio deci.’’Doživljaju Haklberi Fina’’ je,svakako bolje delo od ’’Toma Sojera’’,ali je zato ’’Tom Sojer’’ sigurno više dečja knjiga.Radnja prvog romana zahvata mnogo širi prostor,a glavni junak je već u adolescentnom dobu i nosilac je određenih buntovnih ideja.Radnja drugog romana je ograničena na gradić i bližu okolinu,a junaci su još uvek autentična deca.Oni tu još sanjaju
dečačke snove,na ogromnoj reci,koja ih još nije povela uzvodno ili nizvodno od tog ’’rajskog mesta za dečake’’.
55.Istorijski roman Današnje doba je više okrenuto prema budućnosti nego prema prošlosti.Sjajno doba istorijskog romana je davno prošlo,on je vezan za razdoblje romantike kad je predstavljao glavnu književnu vrstu u proznoj literaturi.Istorijski roman ima dosta sličnosti sa avanturističkim romanom-pisan je s namerom da razotkrije jednu epohu,da za neki savremeni problem nađe adekvatne primere,on prvenstveno zabavlja,pun je pustolovina.on može biti izvrstan unutar knjieževne vrste kojoj pripada,može biti i koristan za razvijanje određenih interesa,ali preterano čitanje takvih romana može biti jednako štetno kao i preterano čitanje bilo koje druge avanturističke literature.Popularni pisci istorijskih romana su Valter Skot,Aleksandar Dumas i Henryk Sienk iewicz. Valter Skot 81771-1832),škotski pesnik i romanopisac,autor brojnih istorijskih romana o kojima su s sdivljenjem govorili Puškin,balzak,Bajron,želeo je od sveg srca da se približi deci,pa je uložio mnogo truda u rad na zbirci priča za decu ’’dedove priče’’.Deca su,međutim,prihvatala ona dela koja nije pisao za njih,istorijske romane sa sadržajem iz srednjeg veka,u kojima ima mnogo vitezova,putovanja,osujećenih spletki,zaštitnika devojaka,ljubavi.najpoznatiji su:Veiverli(1813),Rob Roy(1817),Ivanho(1819),Crni patuljak.On je izvrstan majstor u vođenju fabule i u celokupnoj kompoziciji romana,a njegovi bolji romani pružaju i dovoljno vernu i impresivnu sliku atmosfere vremena koje opisuje. Aleksandar Dumas(1803-1870),francuski pisac,pisao je drame i avanturističke istorijske romane,pune zapleta,strasti,spletaka.Napisao je oko 300 romana i drama.njegovi najpoznatiji romani su:’’Tri musketara’’,’’Grof monte kristo’’,’’Dvadeset godina posle’’ itd.Oni ni danas nisu izgubili čitaoce. Ima,međutim,na području istorijskog romana i takvih dela koja u prvenstveno namenjena deci.Jedan od junaka kojima se sva deca oduševljavaju bez sumnje je legendarni engleski junak Robin Hud, i svi romani o njemu u dečjem svetu su dobro primiljeni.U Engleskoj je jedan od prvih i najpoznatijih romana o Robinu Hudu,na temelju starih balada,napisao već 1883.godine poznati dečji p isac Howard Pyle. U najlepše istorijske romane prilagošene detetu,čak s detetom kao glavnim junakom,ide roman Marka Tvena -’’Karaljević i prosjak’’.ovaj roman mogu čitati deca već u 4.i 5.razredu osnovne čkole.Tven se ne trudi da u romanu odrazi verno određene istorijske događaje.on izmišlja slabo verovatnu,ali neobično interesantnu priču,smešta je u razdoblje poslednjih godina vladavine engleskog kralja Heurika VIII.Opisuje dvor,vlast,ministre i zakone ovog vremena.Dolaze do izražaja njegovi vlastiti demokratski i nemonarhistički principi,a cela priča je protkana humorom koji se ogleda u tipovima,u situacijama i u nekoj vrsti karikature engleskih tradicionalnih svetinja.U predgovoru se ograđuje od svih mogućih upoređenja s istorijskim događajima.To mu je omogućilo da priču gradi po svojoj volji,da stvori priču u kojoj je izvršena zamena dva dečaka:kraljevića Eduarda i siromaha iz naroda Toma Kenta.To omogućava Tvenu da gleda na dvor i prilike na dvoru očima naroda,a da,s druge strane kraljević na svojoj koži oseti kako živi narod.Dete nalazi u romanu sve što ga može zadovoljiti:napetu radnju,šaljive scene,borbu za pravdu i pobedu pravde,rskrinkavanje sebičnjaka i pobedu zdravog razuma,simpatije na strani običnih ljudi i donekle ipak sliku života u jednom davnom razdoblju.drugi njegovi istorijski romani su: ’’Konektikutski Jenki na dvoru kralja Artura’’,’’Lične uspomene Ivane od Arka’’(nisu prikladni za dečju lektiru kao ’’Kraljević i prosjak’’) Postoji još jedna vrsta istorijskog romana koja bi se mogla nazvati školskim istorijskim romanom.Ti romani imaju fabulu,ali se ona pokorava glavnom cilju:plastičnoj slici zbivanja oko jednog,obično vrlo značajnog,istorijskog lika,događaja ili važne epohe.Tko je poznat roman ’’Spartak’’,koji je napisao italijanski profesor istorije Rafaello Giavagnoli.Od od brojnih dela poljskog dobrog poznavaola grčke i rimske istorije Jana Parandowskog,poznat je roman ’’Disk olimpijski’’,koji je zapravo opis jedne grčke olimpijade iz 5.veka p.n.e.Ruski profesor istorije V.Jančevecki pisao je roman o Spartaku,Femičanima,Aleksandru Velikom,a najpoznatiji su mu romani:’’Džingis-kan’’(1939) i ’’Batukan’’(1941). Harijeta Bičer Stou je 1882.godine objavila roman ’’Čiča Tomina koliba’’ koji je prihvačen kao dramatična priča o prošlosti i najstarijem nasilju belaca nad crncima,robovima na američkom Jugu.
Delovi ’’Čiča Tomine kolibe’’ u kojima se opisuju kupovina i prodaja robova,maltretiranje crnaca,njihovo nipodaštavanje i razdvajanje članova poodice bez samilosti,potresno odslikavaju surovost ropstva i svedoče o klasnoj i verskoj podeljenosti Nove Engleske. Roman ’’Čiča Tomina koliba’’ je prvi realistički roman u kome je,preko nekoliko paralelnih priča o različitim ljudskim sudbinama,odslikana sredina prošlog veka na američkom Jugu.Osuda ropstva je lajt motiv i osnovna ideja romana harijete Bičer Stou.Ona,pre svega,sagledava surovo obeščašćenog crnog čovekaroba,nad kojim beli čove-gospodar,zaslepljen silinom moći pokazuje svoju nadmenost i surovost.Tog čoveka ona vidi i kao opasnu mogućnost raščovečenja i kao suštinsko gubitništvo.
50.Fantastični roman u književnosti za decu Bajka počinje da se približava tzv.fantastici(u užem smislu) i da se meša sa njom.Zapravo,fantastika i ima svoje izvorište u bajkama i nekim drugim srodnim vrstama.Nemački romantizam,a zatim i romantizam u drugim zemljama Evrope,afirmiše jedan tip fantastike,koju obično nazivaju romantičnom.Taj tip fantastike se produžuje sve do druge polovine 19.veka .Međutim,posle 1850.godine,pod uticajem književnog dela Edgara Atana Poa,fantastika dobija nov oblik,koji u literaturi 19.i 20.veka traje,u jednom spektru modela i pravaca,nazivajući se modernom fantastikom. osudan korak u transformaciji bajke i njenom utapanju u fantastiku napravio je engleski pisac i matematičar Luis Kerol.Odvojenost engleske,njen specifičan stil života i vaspitanja,njen originalan humor i sklonost ka imaginaciji posebnog tipa-sve je to učinilo da se engleska dečja književnost posebno priča,kreće tokovima nezavisnim od evropske tradicije. Očigledno je da je bajka u svom relativno standardizovanom obliku počinjala sve više da iščezava.Ne radi se samo o tome da se transformisana bogatila novimelementima,već i o tome da njeno osnovno svojstvočudesnost,doživljava promenu i pritiskivanje od jednog novog tipa čudesnosti sa distance,čudesnosti prema kojoj se zauzima negativan odnos i neprilagođavanje.Realnost i irealnost,nekad sasvim izmešane u bajci počinju jasno da se razdvajaju u dve podeljene sfere,a prelazak iz jedne u drugu postaje jedan od glavnih,ključnih detalja cele priče.Taj prelaz,taj trenutak kad se junak priče(a sa njim i implicitni čitalac) nađe pred vratima fantastičnog sveta,koji njegova svest ne prihvata,zapravo je trenutak ’’transmutacije elemenata’’,trenutak koji priči daje novi oblik(’’prelaz iz jednog sveta u drugi’’-iz realnog u irealni).Taj novi oblik jeste,zapravo,fantastična priča. Fantastičnu priču je još teže opisati i definisti nego bajku.Osnovni oblici fantastike,sa đavolom u galvnoj ulozi,sa atmosferom straha i sa propašću glavnog junaka,teško dolaze u obzir kao literatura za decu.Ipak,neki tippovi fantastike našli su odjeka u literaturi za decu i nadovezali su se na tradiciju bajke. Počeci fantastike u užem smislu tog pojma,vezuju se za početke romantizma anjen rascvat za period između 1820.i 1850.godine(E.T.Hofman,Gogolj,Ostin,Balzak, Dikens,A.Tolstoj).Međutim,ni jedan od značajnih pisaca fantastike iz tog perioda nije poznat i kao dečji pesnik.Samo jedna Hofmanova priča(’’Krckalica’’) može se ubrojiti u dečju književnost. Autentična fantastika u kojoj se pojavljuje natprirodni svet zlih sila,pa psihološki fenomeni,zagrobni i paralelni svetovi i sl.,nije mogla naći uporište u literaturi za decu i iz vaspitnih i psiholoških razloga. Tipovi fantastičnih priča i fantastični motivi koji nalaze mesta u literaturi za mlade su,pre svega,one priče u kojima je fantastični doživljaj posledica sna(tzv.onirička fantastika),a zatim i one u kojima je takav doživljaj nastao kao rezultat halucinacije,bunila i sl.(delirična fantastika).U oba slučaja,međutim,ne radi se o tzv.’’pravoj’’ fantastici,jer događaj u takvim pričama je samo prividno fantastičan i može se objasniti na racionalan način.Takav je slučaj sa brojnim snovnim pričama(’’Alisa u zemlji čuda’’).I priče sazdane na motivu o predmetu(kipu,lutki,autzomatu i sl.) koji je iznenada oživeo i dobio zastrašujuću nezavisnost,susreću se u literaturi za mlade.te priče su bliže pravoj fantastici od prethodnih. Podstaknuti Kerotom,idući za njim,pisci su izgradili novu vrstu priče,priča koja uvek prikazuje realni svet,a pribegava irealnosti da bi bolje prikazala njegovu realnost.Ponirući u savremeni svet,ona izgrađuje svoju čudesnu sliku o njemu.Od 1865.godine,slavne zbog objavljivanja ’’Alise u zemlji čuda’’,pa do danas,jedna od manifestacija slobodnog i romantičnog duha u li teraturi bila je forma poznata kao fantastična priča.
Fanmtastična priča je univerzalna,jer barata elementima koji su zajednički celom čovečanstvu,s krajnjim željama koje nisu ograničene ni rasom,ni pogledom na svet,ni bojom,sa slabošću i veličinom ljudi,sa njihovim nadama i strahovima,s večnim problemom borbe između dobra i zla.Stvarnost fantastičnog je nepromenljiva i univerzalna stvarnost,koja doseže svoju vlastitu dimenziju. prvi zahtev fantastične priče je UVERLJIVOST.Unutar neverodostojnosti mora se nalaziti verodostojnost,unutar iracionalnosti racionalnost,unutar sna stvarnost.Da bi uopšte bila prihvatljiva,fantastična priča mora biti plod visokog reda imaginacije,slobodna a ipak pod kontrolom sveta koji sama stvara. Druga urođena karakteristika fantastične priče je ORIGINALNOST.Postoji samo jedna ’’Alisa u zemlji čuda’’.Pokušaji imitacije su bledi i plitki kad se uporede sa originalom.DA bi bila uspešna,fantsatična priča mora biti emocionalno uverljiva,mora biti iskrena,mora biti izraz individualnog duha i temperamenta. Fantastika je u dečjoj književnosti izazov za san i javu.Ona je utočište nejanog i infantilnog detinjstva;čine je -znos prema daljini i nepoznatom;nju shvatamo kao utehu u suzi-i stalnoj radosti koja je u očekivanju nečega što dolazi i što će doneti pravedan i srećen užitak života. O tome nam rečito govore priče i romani realističnog i fantastičnog karaktera(L.Kent-Alisa u zemlji čuda;Sent Egziperi-Mali princ) . Fantastika se orijentisala na krug pojava koje su klarakteristične za dečji svet i dečje interesovanje:na slobodnu igru mašte,na san,sanjarenje i slična stanja,na traženje složenije i dublje egzistencije sveta biljaka,životinja,igračaka i predmeta. Fantastika je ,u čudesnom,dobila prostor vlastite egzistencije,a to su joj umnogome pomogli elementi:poetskog i igrivog,antropomorfnog i personifikovanog odnosa prema predmetima,biljnom i životinjskom svetu koji odgovara dečjoj prirodi.Jer,dečje biće drukčije prima imaginaciju i realnost od odraslog čoveka:ono je sklono poetskom doživljaju i stvarnosti,a to deci mogu pružiti daroviti pisci spremni daputem fantastike i čudesnog ožive i reinkarniraju njihov svet sna i javae(’’Pinokio’’-K.Kolodi). Uloga fantastike je u tome da dečje biće odvoji od traumatičnih prizora života:njime se ovo,bar u detinjstvu,nemora podavati.Fantastično i čudesno ohrabrivanje dece u potrebi da budnin sanjaju,da se igraju i smeju i da uče iz života i knjige nauk koji će im,uz fantastiku i poetski doživljaj sveta,biti vodič za dane koji ih očekuju u zrelim godinama. Postoje 4 tipa fantastike koje srećemo u usmenoj i pisanoj književnosti za decu: 1.Folklorni tip fantastike-ona fantstikakoja se javlja u narodnoj poeziji i prozi sa brojnim zastrašujućim morbidnim scenama ovog i onozemaljskog života(npr.Baš Čelik) 2.Kolodijevski tip fantastike-onaj vid fantastike koji antropomorfno i personifikovano tumači svet živih i neživih pojava(npr.K.Kolodi-Pinokio) 3.Kerolovski tip fantastike-sklon šahovskoj,iracionalno nesvesnoj predstavi sveta,predmeta i ljudi(L.Kerol Alisa u zemlji čuda) 4.Žilvernovski tip fantastike-vid fantstike podstaknut naučnim dostignućima,savremenoj tehnološkoj civilizaciji-i prodiranjem u utrobi podzemlja imora,ali i prostore kosmosa:vasionski brodovi,roboti,sateliti itd.,što uključuje i tip naučne fantastike(Ž.Vern-Put na mesec,Č.Vuković-Svemoćno oko itd)
1.Luis Kerol (1832-1898),sin sveštenika,u detinjstvu nespretan i sa manom mucanja,postao je relativno mlad profesormatematike na univerzitetu u Oksfordu.Bio je neženja i čudak.Pravo imemu je bilo Čarlos Dodgson.Kerohovi biografi navode veliku razliku izemđu onoga što je taj pisac radio i pisao pod pravim i izmišljenim imenom.Kao da su u njemu živela dva čoveka.U junu 1861.godine poveoje u šetnju čamcem tri devojčice svog dekana,odkojih se srednja zvala Alisa.Na njihovo navaljivanje improvizovao je priču o doživljajima male Alise u podzemnom svetu.Kasnije je tu priču publikojvao,davši joj naslov ’’Alisa u zemlji čuda’’.Tako je nastalo najslavnije delo engleske dečje književnosti,koje će izvršiti ogroman uticaj ne samo na razvoj dečje proze,nego i na kretanje celokupne književnosti za decu. Kerol.ne želeći da piše u stilu romantičara,odlazi u svet podsvesnog i kasniji tepretičari nadrealizma smatraju ga svojom pretečom.On neće realnim slikama prikazivati realni svet,nego će iz realnog sveta sazdati jedan čudan irealan svet čiji oblici nastaju slobodnim spajanjem u podsvesti deteta.Tako je nastala nova vrsta dečje priče-fantastična priča.Kerol je tako dečju priču okrenuo u novom pravcu,ka unutrašnjosti čovekovog bića.Kerolova priča je jedna od prvih književnih dela i prvo delo za dceu koje stavlja u centar i istražuje jedan od osnova psihičkog života:teskobu.Kerol načinjemnoge psihičke probleme detinjstva:strahove,nesnalaženja,osećanje inferiornosti prema odraslima i sl. Luis Kerol je napisao više književnih dela:pesmu ’’Louna Snarka’’(1876),u stihu ’’besmislenih’’ stihova,roman ’’Silvija i Bruno’’(1889) i velike priče ’’Alisa u zemlji čuda’’(1865) i ’’Kroz ogledalo’’(1872).Te dve priče donele su mu slavu i učinile ogroman zaokret na području dečje priče.
U prvi mah,te knjige zbunjuju,neobične su i čudne.Nemaju jasno zacrtane radnje,svaki čas se oko centralmog lika Alise javljaju nova lica,često vrlo čudna(Kraljica Srca,Lažna kornjača,Beli Vitez.Bela Kraljica,Crna Kraljica itd.)Stihobi sz nerazumljivi i teški.Kao podloga za kompoziciju uzete su dve igre:karte i šah.’’Alisa u zemlji čuda’’ izgrađena je na igri karata,a ’’Kroz ogledalo’’ na igri šaha.Naša deca,akonisu upućena ,često odbacuju te knjige kao nejasne inerazumljive.Englesko dete nailazi svki čas Alisinom putovanju na poznate stvari:na dečje pesnike koje je učilo u ranom detinjstvu,na izraze i fraze poznate u Engleskoj,na tipičan engleski humor kojije drugačiji od svih humora na svetu.Dakle,iz Kerolove priče proviruju tipično engleski duh,humor,elementi tradicije i sl.To uvećava mogućnost recepcije tog dela na engleskom jezičkom području,ali smanjuje na drugoj strani.Kerolov stil se oslanja na nonseus i na specifičnu metaforiku engleskog jezičkog izraza. Svaka veza sa narednim mitom i narodnom bajkom je premnuta.Prvi put sepriča okreće sasvim i potpuno prema detetu.Dete je glavni junak,stvarno dete,nestašna i dražesna Alisa,koja je zaspala u prvoj knjizi na brežuljku.u drugoj u sobi s crnom i belom mačkom na krilu pa se u njenom snu sve izmeštalo.Kerol je radnju priče obavio fikcijom sna:priča počinje Alisinim zaspivanjem,a završava se buđenjem.Između te dve tačke događaju se osnovne avanture junakinje.priča nema čvrs logički kontinuitet,nego je puna alogike i apsurda.To je svet koji se javlja kao plod asocijacija na realan život u dečjem snu ili dečjoj igri. Čudesno i realno ne prelazi u poeziju niti u simboliku,ono postaje igra.Tako je Alisin san igra,igra mašte kojom upravlja podsvest a razvija se iz asocijacija.Alisa se igra rastenja i smanjivanja i dospe u razne smešne situacije(pliva u lokvi suza,što ih je isplakala,dok je bila velika,ispunjava celu kućicu,nadvisuje šumu),igra se dok se ne zaspi,i posle tome n ema ni traga ni glasa. U Kerolovoj priči je apsurdni svet,nelogičan sled kazivanja,izmenađenje realnog i nerealnog,brzo prelaenje s jednog na drugo.U njoj se realni svet ogleda u nečmu irelanom,a to irealno potcrtava njegove realne crte. Majstorstvo Kerola je u tome što se izvanredno uživeo u dečji svet i što je proširio nove mogućnosti za priču,što je priču probližio onom što je na neki način uvek nejasno bila-igri i što je takvu koncepciju u svojim delima ispunio bogatim i detetu bliskim likovima,scenama,situacijama,slikama i igrama reči. ’’Alisa u zemlji čuda’’ ostaje među najoriginalnijim i najinteresantnijim delima dečje literature uopšte.To delo je okrenulo tok dečje priče i zasnovalo jedan nov metod,zasnovan na logičkoj i asocijativnoj igri. Zajedno sa nekim drugim delima engleske dečje književnosti,kao što su berijev ’’Petar Pan’’ i Nesbitov ’’Čudesni vit’’,uticalo je da se specifični humor,nonseus i sl.ustale u novijoj evropskoh književnosti za decu. 2.Karlo Kolodi (1826),italijanski pisac,sazdao je svoju čuvenu priču ’’Pinokio’’,na fantastičnom motivu oživljenog predmeta(Peroove bajke) i naimar.prvobitno je svoju priču pod nazivom ’’Priča o Pinokiju’’,objavio u nastavcima u ’’Dečjem listu’’(1881-1883),a zatim i kao posebno izdanje,pod naslovom ’’Pinokijeve avanture’’,u Firenci,1883.godine.Glavni lik te priče je drevni lutak,koji je iznenada oživeo.Zapravo,priča počinje u realističkom maniru,bez ikakvih manira,bez ikakvih nagoveštaja da će se nešto fantastično dogoditi.Stari Đepeto hoće da od jednog parčeta drveta napravi nogu za sto.Međutim,kada je počeo da udara drvo,začuo se glas iz drveta da ga boli.Taj trenutak predstavlja prelaz iz realističke sfere u fantastičnu;to je i trenutak koji izaziva šok,strah i nedoumicu,jer se granice realnog svet aodjednom sve više ruše,kao i sve logičke predstave o njemu.Oživljeni drevni lutak pinokio stupa na scenu,postaje glavni akter,upda u brojne avanture ,susreće bića iz priča i iz životinjskog sveta,druži se sa decom,da bi,na kraju priče,doživeo još jednu metamorfozu -postao pravi čovek. Bez obzira na fantastični karakter Kolodijeve priče.glavni junak ima sve osobine autentičnog deteta,datog bez idealizacije,tj.sa manama i vrlinama karakterističnim za jedan uzrast(ne voli mnogo školu,radoznao je,naivan,sluša oca,ali voli i da izbegava njegove savete).Javljaju se realni likovi(otac,vlasnik lutkarskog pozorišta,stražari,sudija) i fantastični likovi(lisica,mačak ,vila,cvrčak,gavran,foka9. Prosvetiteljske ideje-kada umesto da ide u školu,sa prijateljioma provodi vreme u igri i dobija magareće uši. ’’Pinokio’’ je roman o odrastanju,o sazrevanju dečaka(dečak se menja da bi sazreo).Svako dete se može prepoznati u njemu. Blizak je deci,doživljavaju ga kao vlastitu igru,lako se uživljavaju u sve njegove zgode i nezgode.Jednostavan jezik i živ način pripovedanja,pridonose tome da je ’’pinokio’’ jednako drag svakom detetu,bez obzira na narodnost ili sredinu u kojoj živi. 3.Antoan de Sent Egziperi(1900-1944),je jedan od pisaca fantastične priče u novijoj francuskoj književnosti,koji je postao poznat i cenjen u svetu.Po zanimanjuje bio avijatičar.Bio je civilni pilot,instruktor
i aktivni borac u Drugom svetskom ratu.1944.godine je odleteo sa Sardinije prema Francuskoj.Bio je to njegov poslednji let,verovatno su ga oborili Nemci. U svojim delima obrađivao je teme iz života avijatičara.Poznata su mu dela:’’Noćni let’’,’’ratni pilot’’ i ’’Zemlja ljudi’’.Jedno njegovo delo ubraja se u dečju književnost-to je moerna fantastična priča ’’Mali princ’’,koju je napiao pšred kraj života za vreme boravka u Americi,kad je rat već bio u toku(objavljena 1943.godine).Tu priču je i ilustrovao. Glavni junak,mali princ,je fantastićno biće ,koje je u ovaj svet dospelo sa svoje minijaturne planete,noseći u sebi beskrajnu ljubav prema svetu,životu i lepoti.grubost ovog sveta ga rastužuje,ali ne koleba u njegovim idelima..Njegov pogled je blizak ovoj perspektivi iz koje deca vide svet i zato je ta priča i imala uspeha.Postoji deilema da li je ta priča prikladna za decu,jer filozofske i moralne osnove teško da dopiru do mladog čitaoca. Svet odraslih i svet dece se suprotstavljaju,dakle,u ovoj priči u kojoj ima mašte što se u dečjem svetu nimalo ne razlikuje od stvarnosti,ima osećanja strahovite usamljenosti u svetu i neslaganja sa shvatanjima i pogledima na svet što su ih izgubili ’’ozbiljni stariji ljudi’’,ima traženja lepote u sitnim stvarima(kao što je jedna ruža,bunar vode u pustinji,priojateljstvo),ima želje da se sve stvari uzimaju kako ih uzimaju deca i glčedaju očima deteta. Pisac se želi vratiti u detinjstvo i doživljavati svet srcem,dušoj i naivnošću deteta.nacrtana ovca za dete je mnogo veća realnost ako je poseduje i doživljava nego stvarna ovca na padinama prave planine koju nikad možda,ni planinu ni ovcu,neće videti.Jedan ruža koju princ uzgaja na svojoj planini dovoljna je za sreću,a mnogo stotina ruža ne znači ništa ako nismo ni za koju od njih ništa učinili.dete je srećno u svom malom svetu,a ljudi su nesrećni jer samo jure i nemaju vremena ni za šta.Egziperi piše priču u kojoj želi da se uživi u filozofiju deteta i detinjstva i kao da želi reći:kad bi ljudi gledali očima deteta,više bi i bolje videlii bili srećniji.Mnoga će deca odbaciti ovu priču kao nerazumljivu,a mnoga će je doživeti na svoj način i doživeće u njoj svoju lepotu bez obzira jesu li je shvatili onako kako odrali misle da bi trebalo shvatiti,ali ova priča ipak više govori odraslima nego deci. Prikazao je u priči modernog čoveka i njegove preokupacije.nije smatrao čudnim da oko lika avijatičara koji popravlja avion isplete svet čudesnog.Preko čudesnog prikazao je u naivnom pričanju realni svet.Uneo je u priču novu,modernu poeziju.Stavio je novi lik,Malog princa,kakvog ranije u priči nije bilo. Egziperi je nastojao da iz sveta odraslih ,koji ga nije zadovoljio,pobegne u svet detinjstva i da se što više približi naivnoj,čistoj,s malim zadovoljnoj,jednostavnoj,blagoj i ukrajnjoj liniji,srećnoj dečjoj prirodi. 4.Astrid Lindgren(rođ.1907.),svetska knjieževnica,napisala je više fantastičnih priča i romana,a proslavila se trilogijom ’’Pipi duga čarapa’’,’’Pipi duga čarapa ide na brod’’, ’’pipi duga čarapa u zemlji TakuTaka’’.Njena glavna junakinja je devetogodišnja devojčica Pipi,komičan lik male divlkje devojčice.Ta mala riđokosa devojčica s nosićem kao krompir,velikim ustima i golemim cipelama,predstavlja oličenje neobuzdane i potpuno slobodne:slobode da budeš dete i da se vladaš kao dete,da živiš u kući sam i da sam brineš o sebi,da putuješ ako želiš i da ne putuješ ako nećeš,i da ne ideš ui školu dok sam ne osetiš potrebu da ideš,da šetaš okolo sa svojim majmunčićem koji se zove gospodin Nilson itd. Pipi duga čarapa je lik koji na poseban način odražava i dete i čoveka u detetu,i svet detinjstva i svet odraslih,i sukob između želja i stavrnosti,a pre svega detetovu želju za afirmacijom,za priznanjem,za svojim vlastitim mestom u svetu,u čemu se zapravo ogleda najpotpuniji i najistinskiji čovek u detetu.Kreiravši simpatičan lik devojčice neobuzdanog temperamenta i fantazije,Lindgren je u priču unela dosta iracionalnosti,nonsensa,slobodne igre,fantazije i drugih elemenata bliskih detetu.
70.Autobiografija Branislava Nušića Od rođenja do prvog zuba Pisac svoju autobiografiju počinje opisom rođenja,tj.zabunom koja je nastala oko godine nnjegovog rođenja.nime,postojala je mogućnost da je rođen 1864.godine ili 1866.godine,zahvaljujući profesoru milenkoviću utvrđeno je da je B.Nušić rođen 1864.godine,kada je Vuk Karadžić umro.Zbog te slučajnosti bio je veoma ponosan,čak je u mladosti želeo da mu neko prebije nogu kako bii on postao Vuk. U ovoj glavi se govori o dvoumeljnju oko mesta piščevog rođenja:Beograd ili Smederevo?.
Otac Branislava Nušića bio je imućan trgovac koji je bankrotirao kada se on rodio.Pisac govori i o tome da se rodio 7 dana kasnije,da ga je babica na rođnju njegovom mislila da je devojčica,a ne dečak,govori o svom krštenju,i kijavici koju je tad dobio,o tome kako ocu i majci nije dozvoljavao da spavaju... Seća se i pretka na koga liči,što ga je nerviralo,a priča i o i ščekivanju njegovog prvog zuba,kojeg je njegov otac stalno ispitivao -ne bi li ga pronašao,zbog toga ga je B.Nušić ujeo. Od prvog zuba do pantalona Pisac ovde govori o tome kako je progovorio,izstio prvu reč:’’Daj’’,potom je i progodao,prvo četvoronoške.Pisac,zatim,govori o običaju kada se detetu nad glavom lomi pogača,pre toga,isto po običaju,tako mali izabrao je novac koji je pred njega bio stavljen,i taman da dohvati brat ga uzme,pisac kaže da je tako kroz ceo njegov život bilo-za koju god paru da se uhvati ona mu izmakne. U ovoj glavi B.N. govori o sebi kao radoznalom detetu koji je znao da postavlja različita čuda pitanja(Da li su Sunce i Mesec muž i žena?Zašto gospa Stanka ima nadut stomak?....). Autor govori i o svojim nestašlucima,sestri je počupao i polomio lutke,seo je u testo koje je mama zamesila...na kraju ove glčave pisac kao mali dečak insistira i ne želi više da nosi suknju nego pantalone.Majka ga je proklele:’’Da Boga da sinko poželeo suknju!’’. Čovek u pantalonama Pisac opisuje svoje prve pantalone zbog kojih je bio ponosan,a razloga za ponos i nije baš iamo jer su to bile stare,pocepane pantalone njagovog starijeg brata.U pantalonama je preskakao topove,peo se na drveće,bio je nstašan,ulazio je u kuhinju,ručak koji nije voleo posolio bi,a potom uživao licima svojih ukućana,gostima je čeprkao po kaputimai zamenjivao stvari.Njegove dogodovštine realizovale su se i na ulice,po krovovima,baštama i slično. Sa drugarima se igrao i ++krize’’,u njegovom dvrištu,svi su želeli da budu ministri.Svako je imao svoje zaduženje pa je jedan drug bio ministar prosvete,drugi policije,treći vojske i tako redom.Pisac govori o ratu koji su organizovali zato što je jastuk majke vojnog ministra trebalo da se napuni guščijim perjem.Tako se potvrdila istorijska istina,kaže B.Nušić da mali uzroci nose velike posledice,bio je ovo njihov veliki poraz. Suđaje Roditelji su zbog svog deteta tj.njegovog ponašanja bili veoma zabrinuti,ljuti i besni.Bili su zabrinuti za sudbinu svoj sina,tako da je tetka otišla kod vrača.neke od prognoza vrača kaže autor ostvarile su se,a da će biti bogat,srećan,da će mu svi zavideti,to se nije obistinilo.pisac govori o željama roditelja da im deca budu ministri,generali,mitropliti i dečjim skromnim željama koje se uglavnom ostvare pa postanu odžačari,kolačari i sl. U ovoj glavi pominju se dogodovštine ovog pisca:policajac ga dovodi kući,dobija batine,mora u krevet bez večere ,ali se on ipak sveti,pokvario je večeru,tortu,i onda se ponovo ušunjao u krevet,roditelji su bili po ko zna koji put očajni.Izvinjavali su se zbog neuspeha i propale večere,odlučili su da dečaka,sina ujutru kazne batinama. Nakon toga usledila je debata vezana za školovanje i budućnost ovog nevaljalca.otac je hteo da sin uči znat,to će ga smiriti!.Majka je želela da sin bude mitropolit doktor,tetka je želela da b ude profesor i tako su se svi izređali. Školovanje B.N je doraastao za školu,otac see time ponosio,ali B.N u tome nije video razlog za ponos,jer škola nije kaput u koji se dete stavi,ako testo,pa mu škola d a formu i varti ga roditeljima pečeno. pisac govori o svojim rođacima,jedan od njih je prvi razred gimnazije ponavljao četiri puta,drugi je uporno ćutao. B.N.govori o završetku osnovne škole,kroz četiri godine njenog trajanja,hvatao je muve,rezao perorezom školske klupe...Upisao je gimnaziju,otac je očekivao da mu sin osvetla orbaz,.ali se on nije najbolje snalazio sa profesorima,uvek je na pitanja odgovarao pogrešno tako da je na kraju prvr godine iz tri predmeta pao na ispitu i ostao da ponavlja prvi razred.Oca je prevario,lagao ga je da je položio ispit,tako da je dobio dukat,a kasnije i batine,pošto računanje nije znao drug mu je držao časove,a otac je uredno plaćao.Drugovi su honorar delili,a matematiku ni jedan ni drugi nisu znali.Nekako je dogurao i do mature,koju nije trebao da položi ali ipak je uspeo.Bio je presrećan,roditelje izljubio,a bratu od uzbuđenja
udari šamar.Potom je usledio odlazak berberinu i brijanje,nije imao šta da obrije,ali posle mature sledeće je bilo brijanje,koje su svi drugari sa nestrpljenjem iščekivali. Pisac kaže da škola i brak predstavljaju nešto najvažnije u životu,jer ako završiš školu i srećno se oženiš zbrinuo si život. Osnovna škola Učitelj je bio dobar kao dobar dan,pa štap nije upotrebljavao.Rang u razredu uglavnom je određivao otac,tj.prodirektivnost njegovog zanimanja.Deca kobasičara sedela su u prvim klupama,a deca kočijaša,dorbara sedela su u poslednjim klupama.Tako je B.N. sedeo u poslednjoj klupi pošto je bio sin trgovca,a kasnije pošto je učitelju odneo poklon prešao je u prvu klupu.U osnovnoj školi naučio je očenaš,azbuku i brojanje do sto.
Hrišćanska nauka Čovek koji je predavao ovaj predmt tukao je učenike,tako da je B.N. dobio batina zbog Marije i Magdalene,Adam i Eva su mu bili simpatični,ali njihova deca pravila su mu malere. Na godišnjem ispitu izmešao je sve priče o hrišćanstvu,a predsedavajući profesor se slatko mejao.Kotiheta je učenike ispitivao o Hristovoj nauci,pošto nisu znali dobijali su batine.Zbog toga B.N. je zavoleo mnogoboštvo jer mnogi bogovi ne mogu biti tako opasni kao jedan bog i ne bi se u gimnaziji učila hrišćanska nauka. Srpski jezik Pisac govori kako nije mogao da nauči menjanje imenice ’’sebe’’ kroz padeža pa je morao do kraja časa da kleči.Posebnu muku imao je sa petim padežom reči ’’pas’’,ne samo on nego i ostali đaci.Uopšte,grmatika je zadavala velike probleme,npr.pravila upotrebe tačke,zapete...probleme su zadavali i pismeni zadaci na temu ’’Ispeci pa reci’’ i ’’Poznaj samoga sebe’’,na tu temi pisac nikada nije imao odgovor.Odgovori drugih učenika bili su smešni jer su bukvalno u doslovce razumeli zadatak. Istorija B.N. se seća kako je zajedno sa svojim drugarima lomio jezik ne bi li izgovorio imena vladalaca starog veka. B.N. i Mark Tven pričaju o otkrivanju Amerike.Đacima se najviše dopalo praistorijsko doba,jer tu nije bilo godina,vladara... Zbog istorije B.N.je ponavljao razred.profesor je bio sistematičan,a njegovih zaključaka sa časa uvek se sećao jer su bili smešni i nebulozni. Geografija B.N se seća kako njemu i ostalim drugarima nije bilo jasno da je zemlja okrugla.Seća se Globusa koji je imao crnu fleku od mastila pa su bili ubeđeni da je tu srnomore i sl. Drug Sreta,tj.njegova glava zamenjivali su Globus.Seća se i batina,teške ruke profesora Geografije.Živko,Sreten i B.N. na jednom času demonstrirali su položaj planeta,okretali su se oko svoje ose,međusobno,da bi na kraju pali od vrtogalvice,sledećeg časa profeso će objašnjavati šta je to vulkan,učenici su ozbiljno bili zabrinuti zbog očiglednosti ove nastave i toga ko će da bljuje vatru. Jestastvenica Jestastvenicu ili prirodne nauke čini:botanika,mineralogija i zoologija. profesor koji imje predavao prirodne nauke najviše je bio zainteresovan za zoologiju.B.N.opisuje fizički izgled svog profesora,a pri tom kaže da fizički izgled i anatomija čoveka imaju velikog značaja za čovkov životni poziv.Tako je njegov profesor bio ljunuti konj sa cvikerima,inače profesor ih nije zvao krštenim imenima,nego imenima životinja,npr.orangutan,vepar i sl.
Osobine ovih životinja postepeno su prelazile i postajale priroda dečaka,pa bi tako Ljuba Slon koji je na početku bio živahan postao trom i poprimio slonovska manire.Profesor je B.N. zvao mišem,miš ona mala sitna životinjica koja jede mrvice bačena sa tuđeg stola,tako da je sudbina B.N. odredila da bude srpski književnik. Strani jezici Pošto je bila oskudica u anstavnicima francuski jezik je predavao jedan Grešnik iz nastavničkog veća koji nije znao francuski tako da su časovi francuskog bili opušteni.B.N.seća se i profesora nemačkog,na tim časovima učili su pomoćne glagole i nevolje su im zadavale i nepoznate reči.Svke nedelje morali bi da nauče po 20 nemačkih reči,bila je to prava katastofa,a u značenje tih reči nisu se upuštali.Najviše nevolja zadavali su im izuzeci. Matematika Profesora matematike svi učenici su se plašili,matematika im je zadavala velike glavobolje.seća se B.N.da su teoreme i disfunkcije učili kroz interesantne stihove ne bi li sebi olakšali,ali to baš nije pomagalo.Posebne nevolje B.N.zadavala je hipotenuza,koju je jako mrzeo da je jednu dosadnu strinu nazvo hipotenuzom. Strina se od uvrede onesvestila jer je bila ubeđena da je hipotenuza neka odvratna životinja.B.N.je matematika najviše podsećala na oktopoda.Brigu su zadavale i nepoznate količine,Zenokov zakon po kom je kornjača brža od zeca. Hemija i fizika B.N.kaže da fizika jasne pojmove toliko iskomplikuje da oni na kraju poistaju nejasni.Tako su mu pojmovi klatno ,sviralo,čigra,koji su mu u početku bili sasvim jasni,posle objašnjenja fizike postali potpuno n ejasni. B.N.je nerviralo i a,b,c,zato što se cela fizika sastoji iz tih oznaka,pa su profesora prozvali Abeca. Ni sa hemijom nije bilo bolje,nije mogao da razume heksoze,diheksoze,lekciju o heksozama trebalo je da odgovara sledeći čas.nije ni pokušavao da nauči,jer je to naučiti bilo nemoguće.Znao je da će zbog ovog ’’poginuti’’.Profesoru Abeci napisao je jedno zbunjujuće,nelogično pismo o hekozama ali nije ga poslao,otišao je na čas,i,’’poginuo’’. Mrtvi jezici B.N. je nejasan pojam ’’mrtav jezik’’,pita se kakvo je to zanimanje profesora mrtvog jezika,profesor ovog jezika,tj.latinskog u svom govoru stalno koristi citate,pa ne možeš da ih razumeš.Zbog konjugacija svi učenici postaju rasejani,gube apetit. deca koja padnu iz latinskog,pišu oproštajno pismo-latinski jezik me je oterao u grob...Učenici koji su položili ispit bili su malaksali,umorni,jedva živi!Uvek se pitao zašto ’’Društvo za zaštiu dece’’ ne uzme pod svoje okrilje i svu decu koja su osuđena na uče latinski jezik. Prva ljubav O ljubavi je naučio još kada je bio dečak,slušajući razgovore njegove služavke i praktikanta. Prvi put se zaljubio u devojčicu Persu,koja je bila ćerka profesora računice.Njen otac B.N. nije baš voleo pošto je bio loš đak.Rekao je B.N.Persi :’’Ti moraš biti moja ako ne na ovom,onda na onom svetu’’(objasnio joj je kako to da postignu,otrovaće se!).jeli su palidrvca,i pošto su bili sigurni da su se otrovali krenuli su kući da umru.Pošto je Persina majka za ovo saznala,Persa je dobila batine i od tada prestala da voli B.N. Prva i poslednja pesma Napisao je samo dve pesme,prva je bila uvreda jedne žene,u druga uvreda jednog kralja. zbog prve pesme,pesme o apotekarevoj ženi,tavršio je u školskom zatvoru(svi profesori su rekli svoje mišljenje koje je po B.N. bilo loše,i na kraju direktor odlučuje,tri dana zatvora). Zbog druege pesme bio je izveden ispred predsednika prvostepenog suda,dobio je dve godine tamnice zbog uvrede Veličanstva. Druga ljubav B.N. se drugi put zaljubio u Maricu.Sreo je ispred škole kako plače,prišao joj je i tešio.Marica je bila tužna jer je učiteljica nazvala guskom pred celim razredom.Sastali su se na groblju kako bi bili sami,ali pričali su
o kući,ulici,bez ljubavnih reči,zato je B.N. odlučio da nauči ljubavne reči.Ukrao je knjigu svoje tetke i pronašao takve reči.Naučili su napamet i sastanak je bio odličan,sledećeg puta pošto je lekija bila teža,B.N. nije mogao da je nauči pa nije ni došao na sastanak.kada je odlučio da potraži Maricu,ona je imala drugog dečka. Od treće do zaključno dvanaeste ljubavi treći put se zaljubio u kućnu služavku Fani,čim su roditelji primetili da se šunja po kuhinji više nego obično otpustili su služavku,i tako se ljubav ugasila. Četvrta ljubav bila j učenica više škole,sa njom se samo dopisivao,pri tom je vežbao pravopis,ona je prestala da odgovara na njegova pisma i tako se ljubav ugasila. Peti put se zaljubio u jednu gospođu dvadeset godina stariju,a njen muž je bio neobično odvratan,kažeB.N..Ta ljubav je ostala njegova tajna o kojoj je uvek ćutao. Šesti put se zaljubio,bio je to prvi poljubac,prvi poljubac poredi sa čašom penušavoj šampanjca Sedme ljubavi se ne seća,znao je samo da su se veselili. Osma ljubav,zaljubio se u devojčicu plave kose ,zakleli su se na vernost jedno drugom,ali zaljubila s u drugog. Deveta ljubav,imala je crnu kosu,plave oči,zakleo joj se na večnu ljubav,ali se zaljubio u drugu. Deseta ljubav,zaljubio se u ženau koja je bila pred brakorazvodnom parnicom,i njen suprug iona hteli su da iskoriste B.N. i da jedan drugom uprljaju čast,on je zato nestao. Dvanaesta ljubav bila jevrlo tiha ,ličila je na ikonu,cela ta ljubav sastojala se od gledanja,jednog dana je više nije ni video.Ova ljubav je bila neka vrsta dijete. Q.b.f.f.f.s. piše u vrhu doktorskih diploma,kada je završio univerzitet dobio je diplomu,ali na njegovoj nije ovo pisalo.Ova diploma mu je omogućavala da bude činovnik ili glumac.Svi koji su čuli da ima završen univerzitet nisu ga primili,on je odlučio da o tome ne priča.nije imao sreće sa traženjem posla. Tamnica Zbog pesme i pisanja stihova završio je u Požarevački kazneni zatvor.Tamo se upoznao sa kesarošem.Kesaroš ga savetuje da od škole u životu nema ništa,bolje prolaze lopovi.B.N. je tamnica poslužila da sredi misli jer je vremena za razmišljanje bilo na pretek. Vojska B.N.govori o regrutnoj komisiji koja proverava stabilnost za vojsku.’’Vojnik nije tu da misli’’,govorio je vojnicima kaplar,’’nego da sluša’’.B.N. je dugo o tome razmišljao da li je bolje misliti ili ne misliti.Prvo što je u vojsci naučio bilo je javljanje.drugo čemu te uče,je da ideš u korak sa svima ostalima,tzatim da treskate nogom o zemlju,a potom kaže B.N.da pozdravljate starešinu,tome se poklanja velik pažnja.Posle toga vojnici dobijaju pušku,puška postaje glavna stvar,a vojnici dođu kao neki pribor. Ova glava se završava saznanjem da je B.N. već 40 god.kaplar u srpkoj vojsci. Brak Njegova trinaesta ljubav to mu je bila prva žena.Upoređuje brak sa tamnicom i sa vojskom(kaže npr.da je brak robija).Smatrao je da brak treba da se reformiše,tj.da se braku odredi rok.U ovoj glavi svaka nauka iznosi svoje mišljenje o braku (istorija,matematika,hemija,fizika..) Neispisana glava Neispisanu glavu poverio je svom prijatelju. Pogovor U ovom pogovoru govori o svojoj smrti,razgovara sa novinarom,i završava rečina ’’Zbogom i hvala na pažnji’’.
LEKTIRE ’’Mali princ’’ - Antoan de Sent-Egziperi Mali princ je čovečuljak došao sa neke druge planete.On je pao na zemlju pre tačno godinu dana.Na dan kada se navršava godišnjica on nestaje,zapravo odlazi na svoju planetu,što izaziva posebnu patnju i tugu za pilotom,koji je,inače,pripovedač romana. Pilotu se pokvario avion i on ostavši u Afričkoj pustinji,kao priviđenje sreće dečaka zlatne kose-malog princa.Sa njim provodi 8 dana,što se otkriva tek p završetku romana.Mali princ zahteva od pilota da mu nacrta ovcu,i kako je uvek bio preterano uporan i zahtevao svaki odgovor,nije bilo moguće odbiti njegovu želju.Pilot,ne baš spretan crtač(u svojoj 6-oj godini nacrtao je zmijskog cara u stomaku slona,za šta su svim mislili da je nacrtao neki šešir,a on uvređeno morao da docrta slona da bi odrasli razumeli crtež,obzirom da oni ništa ne razumeju i njima se sve mora crtati...nema svrhe objašnjavati),morao je nacrtati ovcu i prepravljajući je po prinčevoj mašti i želji.pilot je morao da podmaldi ovcu,da joj crta brnjicu kako ne bi pojela dečakov omiljeni cvet i najzad da je zatvori u kutiju kako bi je ovaj lako čuvao. Pilot sve vreme pokušava da popravi kavr na avionu,a mali princ ne odustaje od svoje priče uvek dodavajući:’’odrasle osobe su veoma,veoma čuden’’.Ovde i počasno mesto zauzima drvo boabab koje pilot crta princu objašnjavajući mu da ovce pošto jedu sve i svašta mogu pojesti i to drvo... Nalaze se u pustinji,vode već ponestaje,ali mali princ počinje da govori o svojoj planeti i stvarima koje je viđao van svopje planete,putujući po drugim planetama... Na svojoj planeti on ima jedan cvet.Cvet koji voli i o kome se brine.Kasnije saznaje da je to ruža.Sa puno ljubavi govori o jadnoj ruži koja je ostala sama,a ima samo 4 trna koja joj mogu pomoči da se odbrani.Sem toga,ko će je zalivati kada on nije tu,a može joj pretiti i opasnost od zveri koje bi mogle da je pojedu... On govori i o brizi za tri vulkana na njegovoj planeti.On brižno vodi računa o njima iako ih redovno čisti,on vodi računa i o jednom ugašenom vulkanu,strahujući da se ne probudi... Počevši priču o svojoj planeti(ruži i vulkanima),mali princ je obišao još 6 planeta dok nije stigao na sedmu,zvanu Zemlja.Na tim planetama on se susreće sa: kraljem,uobraženkom,pijancem ,poslovnim čovekom,geografom.Na sedmoj planeti nailazi na našeg pilota,afričku pustinju,planine,ruže,lisicu,skretničara i trgovca pilula. Susret sa kraljem:kralj rukovodi kraljevstvom svih zvezda i planeta.On malom princu nudi zvanje ministra pravde,ali na prinčevu repliku on nema kome da sudi kralj mu preporučuje da sudi samom sebi,što,zapravo,jeste najteži posao. Pojavljuje se uobraženko koji je oličenje svojeglavosti i mali pric,pričom o šeširu,zaključuje da to nije dobra osobina ljudi. Na narednoj planeti mali princ nailazi na pijanca koji priznaje da se stridi svog pijanstva,a kako je princ uvek zahtevao odgovor ,na pitanje zašto pije,pijanac mu odgovara da pije zato da bi zaboravio svoju sramotu. Na sledećoj planeti sreće poslovnog čoveka čiji je posao brojanje zvezda.Ovaj mu precizno govori podatak koliko zvezda na svetu postoji i govori da su zvezde njegovo vlasništvo,ali ga mali princ razuverava,govoreći da one nikada ne mogu biti njegovo posedstvo dodajuči pritom jake argumente. Sa te planete princ odlazi sa već čuvenom izjavom da su odrasle osobe veoma,veoma čudne,i da im se sve svodi na nekakve računice i brojanje,što potvrđuje i susret sa geografom koji za malog princa misli da je istraživač koji mu donosi izveštaje. na jednoj malenoj planeti,mali princ sreće čoveka koji okreće i pali fenjer i koji nema vremena za odmor jer se noć i dan na toj planeti tako brzo smenjuju da on,gotovo svake sekunde pali i gasi svetiljku zvanu fenjer.Mali princ mu daje savete kako će optimalnije raditi i odlaziti sa te planete. Na Zemlji je već stanje drugačije.On traga za ljudima,a najpre nailazi na putinju a zatim na mnogo ruža koje su nalik njegovoj,zbog čega on biva razočaran.Nailzi na lisicu koja želi da je mali princ pripitomi i daje mu uputstva za to.ona mu potaje prijatelj.Govori mu o plakanju,o smehu,o moralnosti,o neljudskosti.njih dvoje se rastaju.Lisica plače od tuge,što malom princu nikako nije jasno.Ipak,dovoljno je bilo to što on ima nekoga(u ovom slučaju lisicu),a taj neko ga je savetovao i voleo.Tada princ prestaje da bude tužan što njegova ruža nije posebna zato što nije jedina jer postoji mnoštvo ruža.On shvata da je ona posebna zato što je pripitomljena od strane njega(samo on je zaliva,stavlja stakleno zvono preko nje da se ne bi prehladila,razgovara sa njom...).Zato je ona posebna.
Nailazeći na skretničara koji radi na železnici mali princ zaključuje da ljudi ne znaji šta će sami sa sobom i zato stalno putuju i menjaju mesto boravka.Trgovac pilula protiv žeđi,prodaje pilule koje čoveku skraćuju vreme i monotoniju dok pije vodu.On govori princu da ljudi u prioseku godišnje utroše 5.868.300 minuta dok piju vodu,a to se vreme može upotrebiti za mnogo što-šta.mali princ ne može da veruje da su ljudi i zaboravili da žive normalno. (najzad vraćamo se na početakk romana!) Mali princ sreće pilota čiji je avion u kvaru.priča mu priče i malo ’’smara’’ jer pilot nema mnogo vremenavode ponestaje,umor savladava,kvar se mora popraviti. Ipak,pilot počinje da voli malog princa.njih dvojica provode puno vremena zajedno,piju vodu iz bunara koga pronalaze u pustinji(i zbog čega su jako srećni)...ali vreme odlaska malog princa se približilo.Izgledaće kao da je umro,iako će on samo otići na svoju planetu. Mali princ moli pilota da ne bude prisutan kada bude odlazio jer će ga to ražalostiti,bolje je da kad poželi pogleda u nebo i jednu zvezdu koja će ga goniti na smeh i podsećati na prisustvo nečeg lepog. Pilot crta prostranstvo pustinje i samo jednu zvezdu na nebu,srećan i tužan:’’Tada se svi praporci pretvaraju u suze’’. Dečak je sa sobom poneo ovcu,brnjicu koja je naknadno nacrtana da ovca ne bi pojela cvet i puno ljubavi,a pilot nas usmerava i navodi na razmišljanje:’’Pogledajte u nebo.Upitajte se-da li je ovca pojela cvet ili nije? I videćete kako se sve menja...A nijedna odrasla osoba neće nikada razumeti da li je to toliko važno!’’-KRAJ ROMANA. (Dečak je isuviše brzo nestao,pilot je zaboravio da na brnjici za ovcu nacrta kaiš koji će joj omogućiti da se ne otvara-zbog toga je nedoumica da li će pojesti cvet ili ne). Upućuje na crtež:’’Gledajte pažljivo taj predeo da biste bili sigurni da ćete ga prepoznati,ako jednog dana otputujete u Afriku,u pustinju’’.Ovde se mali princ pojavio na Zemlji,a zatim iščezao.I ako vam se desi da prolazite tuda,preklinjem vas,ne žurite se ,pričekajte malo,tačno ispod zvezde!Ako vam tada priđe neko dete,ako mu je kosa zlatna,ako ne odgovara kada ga pitate,sigurno ćete pogoditi ko je. Likovi:mali princ,pilot,ovca,cvet,asteroidi,vulkan,kralj,uobraženko,pijanac,žure,poslovni čovek,geograf,fenjerdžija,ovce.lisica,skretničar,trgovac pilula. *Mali princ je knjiga za velike i male,napisana poput bajke,ona otkriva utopijski svet kroz priču o dečaku dospelom sa sićušne i udaljene planete i njegovom traganju za odanošću i ljubavlju. Ovo je knjiga i o stvarnom svetu,o čoveku,njegovim zabludama i grehovima,o nevinosti u otkrivanju najdragocnijih vrednosti postojanja,koja svojom sugestivnošću i poetikom toplinom osvaja decenijama generacije mladih i odraslih čitalaca.
’’Knjiga o džungli’’ - Radjard Kipling I Moglijeva braća Mogli je dečak koga su roditelji ostavili u šumi(zaboravili ili nisu stigli da povedu kada su bežali usled neke neprilike).Njega,tek prohodalog uzima porodica vukova(otac,majka,deca),ali su samim tim što su ga primili u neprilici,jer ga moraju opravdati(zašto je tu),šumskom savetu.Većina u šumskom savetu se nije slgala da čovečje mladučne bude deo čopora,smatrajući da mu tu nije mesto,ali je bilo potrebno bar dva glasa nekoga ko nije u interesu da mladunče čoveka sme da ostane u vučjoj porodici.Ta dva glasa dobija dečak od medveda(inače učitelja šume)-Balna i crnog pantera zvanog Bagira. Onaj koji se najviše nije slagao sa pozitivnom odlukom bio je tigar Šir Kan,koji je uveliko nameravao da pojede mladunče čoveka. Majka vućica,nikad srećnija dečaku daje ime Mogli(žaba) i on ostaje i postaje primljen u čopor vukova. Prošlo je 10 godina.Mogli je već bio pravi član šume.Voleo je šumu.Imao je prave prijatelje,a među prvima Balna i Bagiru koji su ga podučavali i voleli.A on je za uzvrat svojoj braći vadio trnje iz šapa i sređivao dlaku. Nakon nekog vremena,Akela(vuk) predsednik đume,bio je star i upao u zamku loveći jelene.To je bila velika nemoć i sramota i svi su znali da mu se bliži kraj.Neprijatelji,na čelu sa Šir Kanom hteli su da porobe i njega i Moglija. Mogliju Bagira daje savet da iz nekog domaćinstva uzme crveni cvet(vatren) koga se životinje jako boje,ne bi li mogao da se odbrani.
Životinje uspevaju da budu uplašene,ali će ipak Akela žrtvovati svoj život.Zapravo on nudi nagodbu da bi poštedeli Moglijev život-da ga puste u svet ljudi,tj.proteraju iz šume. Mogli plače,ne znajući do tada šta zneče suze.Pozdravlja se sa ocem vukom i majkom vučicom,bagirom,Balnom i ostalom braćom i odlazi obećavajući Šir Kanu da će se kad-tad vratiti. II Kaaov lov Ova glava posvećena je doživljaju kada se mali Mogli zaigrao sa majmunima,koji su ga kasnije oteli i koji je majmunima bio prvenstveno igračka,a zatim korisno umno stvorenje koje im može napraviti kuću od trske da ih zaštiti od kiše. Mogli je tada imao 7 godina. Balu i Bagira su se jako uplašili jer su znali da je Mogli u nevolji.Čil-jastreb im je dojavio da je mogli u opasnosti.... Balu i Bagira se obraćaju z apomoć Kaau-noćnom pilotu,noćnom razbojniku koga su se svi bojali. Njih trojica idu u potragu za Moglijem. Suočavaju se sa majmunima,koje inače nisu voleli ni oni,ni veće džungle. Hvalisavi mjmuni su i nastradali i razbežali se,ali se ne može reći da su Balu,Bagira i Kaan iz borbe izašli nepovređeni.Crni panter bagira je šak(što je bilo ispod njenogov ponosa) bio primoran da u pomoš zove Kaana. Oslobođeni Mogli sa Baluom i Bagirom kreće kući (ali prethodno dobja batine),na taj način izbegavaju surovi prizor gladnog i halapljivog Kaana,koji naređuje majmunima(koji ga se jako boje) da mu priđu bliže...da bi ih pojeo.Naređenje se nije smelo odbiti,a bagira dodaje da je pametnije što su otišli,jer ma koliki im prijatelj taj piton bio u nboju gladi,mogla bi otići i njegova glava. Mogli se zahvaljuje Kaan,Balou i Bagiri,govoreći šumskim lozinkama da će im biti dužnik čitavog života,obezbeđivaće im hranu i ovo nikada neće zaboraviti.Ipak,po zakonu šume,batine,ako najblaža kazn,bile su neophodne. III Tigre! Tigre! Vraćamo se na početak...posle prognanstva Moglija...on luta dalje od šume,gladan i sam,korača njemu nepoznatim dolinama.nailazi na neko selo gde ga navodno ljudi prepoznaju jer kao liči na nekog dečaka koga je odveo hromi tigar.Mesua-majka tog dečaka uzima Moglija da se brine o njemu jer sveštenik tako nalažeŽena Mesua je jako ljubazna,daje mu mleka i hrane i mesto gde će spavati8iako on spava na otvoren nebu jer mu je to ’’kuća’’,Mesuina liči na klopku za pantere). Selo je dolučilo da dečak treba da počne nečim da se bavi,jer je naučio da govori,iako mu ponašanje nije bilo na zavidnom nivou(mnogi ga nisu voleli jer je bio drzak i čudan). Na Moglijevo zadovoljstvo,njegovo zanimanje biće čuvanje stoke(bivola). Izvodeći bivole na pašu,on se sastaje sa Suvobratom(bratom vukom iz džungle),koji ga obaveštava da mu Šir Kan sprema zaveru. Posle par dana dogovaranja sa Suvobratom,Mogli realizuje svoj plan uz pomoć svojih bikova i Akele,zavera protiv Šir Kana je realizovana.Od Šir Kana ostaje samo koža koju seoski lovac zahteva da mu mogli da,ne bi li je prodao i dobio nagradu(a pritom ne veruje da je Mogli odrao kožu).Tu nastaje rasprava i sumnja ljudi i sveštenika da je mogli ljudsko biće jer njega životinje slušaju i razumeju(naredio vuku da zapreti seoskom lovcu,a ovaj se prepao). Uz zvonjavu crkvenih zvona i kamenovanje Mogli je proteran iz ljudskog čopora.Za njim plaše mama Mesua. Mogli se vraća u džunglu noseći Šir Kanovu kožu kao dokaz da ga je ubio i ponovo biva primljen u džunglu zbog čega se majka Vučica jako raduje,ako i mali vukovi,njegova braća.Stari Akela ponovo zauzima počasno mesto vođe i zakona čopora. IV Bela foka Bela foka zvana Kotik,je tek rođena,živi u okeanu sa majkom Malkoni i ocem Oštrozubom,koji su od njenog samog rođenja izražavali čuđenje zbog njenog izleda-bila je bela,a može se reći da bela foka nikad nije ni rođena.Ipak,njoj se to nije pripisivalo kao mana,već posebna neobičnost.Čak i stalni lovci koji su lovili foke i njihovu kožu skupo prodavali,nisu želeli da ulove belu foku,smatrajući za nu da je ona avet,tj.duh nekog čoveka koji im se mrtav sveti.Zapravo,tek mala foka sama je znatiželjno plivala na obali za lovcima jer je bila jako mala i neiskusna,a jakoje zanimalo kako to foke ,njena braća nestaju,nestaju i želela je da sazna zašto lovci love foke,iako je to saznanje u njoj izazvalo veliku bol.Ta bol,u maloj neobičnoj foki,probudila je želju da,iako mlada,krene u potragu za ostrvom,koje ljudima nije dostupno,ako takvo ostrvo uopšte postoji.
Bela foka traži savet i pomoć za informacije o željenom ostrvu-najpre od Morskog lava koji Kotika upućuje na Morskog konja. Najzad,Morska krava,najružnija i naizgled najgluplja u celom okenau,mudro odvodi Kotika do ostrva gde ljudi nikad neće imati pristup(morski grebeni ih sprečavaju da dopru do tog ostrva). Bela foka-Kotik,nikada srećnija i umornija od puta,vraća se u svoj kraj u želji i nameri da nagovori svoju rodbinu,ostale stare i mlade foke da odu svi na to ostrvo,napuštajući svoja prebivališta.Foke se suprotstavljaju,ne želeći da napuste svoje krajeve za koje su se toliko borile.Uz poštenu,jaku,smrtnu i preteću borbu,Kotik uspeva da svoj ’’narod’’ odvede na ostrvo na kome će se bezbrižno živeti. IV Riki-Tiki-Tavi Riki-Tiki-Tavi je mungos koji polumratav,igrom slučaja dospeva u jednu engolesku porodicu.Tada je dečak koji je sin čoveka koga je mali mungos spsio(dečaka) od zmije zvane Nag.Majka (Tedijeva) se najpre protivila d mungosa prime u kuću jer je to divlja životinja,ali otac kaže da ih on sam što če biti ljubimac,moći spasiti od zmija. Riki-Tiki-Tavi učinio je tri dobra dela krvavom borbom protiv zmija Nag i njegove žene Nagine. 1.Ptica zvana Darzi našla se u nevolji kada joj je mldunče palo iz gnezda i Nag hteo da ga pojede; 2.Pacov Čečunalka nije smeo ni do pola sobe doći plašeći se zmije; 3.Spasao je i život malom Tediju. Zmije su pobeđen i uhvaćene,a Riki-Tiki-Tavi dobija priznanje i počasno mesto u porodici. V Tumaj,gospodar slonova Kala Nag je slon,sada već u penziji,celog života služio je indijskoj vladi u prenou sećerne repe i za još kojekakve poslove. Kada je navršio 25-tu godinu,odlučio je da se ničega ne boji i lako postao najomiljeniji slon u službi. Mali Tumvaj i Veliki Tumvaj su sin i otac,vlasnici slonova. Petersen Sahiba je bio vođa lovaca i gospodar kome su se svi klanjali.On nije verovao u dobročinstvo i moć Kala Naga kao i Malog i Velikog Tumvaja,zabranio im je pristup u njegovo vlasništvo,vređao ipodcenjivao,ali su sve njegove greške i uvrede pale u vodu kada se mali Tumvaj dokazao dresiranim slonom i drugim slonovima(utabali su veliki prostor zemlje);tada Mekua Apa(desna ruka Petersen Sahiba) odaje priznanje malom Tumvaju i daje mu zvanje gospodara slonova.Priređuje se igranka lonova(koja je na početku bila izvor podsmeha za malog Tumvaja upućena.Zapravo,igranka je bila kada su slonovi tabali zemlju-dokaz da postoji!
DRUGA KNJIGA I Kako se pojavio strah Ponovo se vraćamo u Moglijevo vreme i na priču koju njemu priča Bagira:Strah je nastao posle sramote i smrti.Sramota je bila izazvana kada je nekadašnji vladalac džunglinog zakona,Ta dopustio da na vlast dođe majmun(majmun je jednom prilikom visio sa jedne grane na glavačke i kezio se žiteljima šume,čime je ovaj izgubio svako poverenje i poštovanje). Sramote se ogledala u u bistvu jednog jelena od strane tigra koji je bio na vlasti .Ubijati nedužne bila je sramota.Sve nedaće počele su od trenutka kada se rodilo mesožderstvo. Slon Ta,tadašnji nadglednik zakona bio je uvređen i razočaran što je ,uopšte,dopustio da ova dvojica budu gospodari šume.I on i sadašnji divlji slon zvani Hati,bili su protiv takvih stvari i mesožderstva,upozoravajuči da smrt čeka osvetu. Smtr je bezdlako stvorenje,po svemu sudeći-čovek.Jednog su ubili,misleći da je to jedino biće bezdlakih..Međutim,Šir Kan nikada nije mogao da prestane da ubija ljude,i što je najgore,ne zbog gladi,već zbog ’’ćefa’’(zadovoljstva). Cela priča motivisana je glađu Moglija,koji jede ušećereni med iz rupe drveta,star tri meseca,a Bagira započinje priču. VI Džungla osvaja Vraćamo se na početak priče,zapravo na početak ili kraj,kada je Mogli bio prognan od strane ljudi iz njegovog novog doma,kada su ga prethodno prognali it šume,a kada se on u džunglu vratio sa ogromnim kožom Šir Kana koju je razapeo na skupštinskoj steni.Tada je on bio ponovo primljen u džunglu.Kao što je već poznato,lovac iz sela zvani Buldeo,izmišljao je i uveličavao priče,ne bi li u narodu bio omiljen i upravo zbog njega ,koji je najviše uticao da Mogli prognan iz sela,oklevetan kao veštac,Mogli ima zabranu prisustva u selu. Sada,Buldeo sa svojom lovačkom puškom kreće u džunglu u lov na Moglija,dok Moglijeva ’’majka’’,Mesua,sedi vezana i na smrt pripremljena,takođe,zbog klevetanja da joj je ’’sin’’ vceštac,a ona veštica,zbog čega će spaljena biti.
Međuti,Mogli sa svojim prijateljima iz šume,napada selo-majka vučica,Mesuu i njenog muža prati do sela,nekog novog,kako bi zaštićeni pobegli od naroda;Mogli nije mogao da podnese bol Mesina i krv od konopca koji je jako bio stegnut oko njenih ruku(tada Mogli prvi put oseća ljudsku krv),jer Mesinu voli isto onoliko koliko ne voli celo selo(lovca Buldera,sveštenika9,njihovi crveni cvet(vatru)oko koje su se okupljali i bajali protiv Moglija.Zatim Mogliju pomaže Bagira u jednoj sjajnoj sceni-lovci spremni da upadnu u Mesuinu kuću i da je odvedu na vešanje,u kući na krevetu zatiču Bagiru!celo selo se uzbunjuje,beže ljudi svojim kućama. Moglijeva osveta bila je velika.Kada se uverio da je Mesua uspešno stigla u selo u kojem su planirali ona i muž da ostanu,on uz pomoć svojih sitnih i krupnih prijatelja,ruši celo selo(slon Hati,kljovama ruši zidove kuće),tako da i celo selo postaje deo džungle. VII Kraljev ankus U ovom slučaju kralj je bela zmija otrovnica koja čuva svoje blago u jednoj pećini. Već poznata zmija Koa,odvodi Moglija kod bele zmije,jer ova odavno nije videla ljudsko biće, a pogotovo ne biće koje govori zmijskim jezikom. Mogli se ljubazno zahvali poseti,da pozdrav i gledajući sve one dijamante i rubine,ne razume njihovu vrednost..Ugledavši samo zlatni anuks(maš za ubijanje slonova) bori se za njega kako bi ga preuzeo od bele zmije,iako ga ona ne da. On sramoti zmiju tako što je pobeđuje,dokazuje da je izgubila otrov što je velika sramota za nju.Ipak,Mogliju taj maš ne znači mnogo iako ima rubin,nagovešteno je da taj mač donosi smrt.Mogli ga ostavlja na drvetu...čovek ga krade.Bagira i on u potrezi za lopovom.Usput saznaju da je taj mač ubio 6 čoveka i da on donosi samo smrt. Mogli ga vraća zmiji otrovnici i usput je savetuje,da pošto je već stara,uzme još nekog pomoćnika kako bi bolje zaštitila blago. VIII Kvikvern Ovo je priča o ljudima (eskimima) koji žive na severu,ili gladuju ili dobro jedu... Pas Katuko je pas Maldića Katuka koji mu kasnije pomaže da pronađe put iz zaleđenih prostora. Mladić Katuko pronalazi devojku(polumrtvu),njih dvoje preživljavaju teške dane bez hrane u ledenoj pustinji u kućici od ledenih zidova. Dva psa,među kojima je i Katuko pronalaze mladića i devojku i odvode ih iz sela. Devojka je bila sa severa i nikoga nije imala,tako da po povratku u selo,u planovima da njih dvoje osnuju kuću,ona u nju nema šta da odnese,ali joj u tome pomaže neka gospođa,davajući joj mnogo stvari. Kvinkern je duh nekog morskog psa za koga se veruje da šeta među ljudima,fokama,gradovima...On je bio jedan od duhova koji je bio u toj pustinji kada su Katuko i njegova devojka bili izgubljeni. IX Crveni pas Crveni psi,zvani dole,dolaze u Moglijevu džunglu po mirisu nekog starog vuka koga žele da ubiju.Vuk obaveštava Moglija,a mogli kuje plan sa starim i mudrim Kaaom-navesti dole na mali narod(pčele),a zatim će one biti uznemirene i napadaće sve živo što se može ubosti. Mogli,najpre,crvene pse zagovara sa drveta,do te mere da oni postaju užasno besni.Zatim,Mogli trči nekoliko milj ka malom narodu,dok ga uhode crveni psi koji veruju da će stići Moglija ni ne sluteći šta ih čeka. Poznajući pčele i to da one ne vole miris belog luka,Mogli svoje telo namaže belim lukom.Kada su se već približili ’’malom narodu’’,Mogli skače u vodu gde ga čeka Kaa i pomaže mu da opstane u vodi jer je prethodno puno trčao.Dole su napadnute od strane pčela,neke su uspele da skrenu put i vrate se ,a polovina njih je sa stena padala u vodu dok su neke bile napdnute i u vodi-ne znajući da rone. Suočavanje na kopnu-mogli svojim nožem krvnički i osvetnički ubija mnogo crvenih pasa,vukovi pomažu,a Akela-umire krvavo se boreći.Akela ubija vođu crvenih pasa i kao poslednji uspeh ponosno plen. Izražava želju da umre pokraj Moglija i govori mu da su sada ’’kvit’’(odužio se za spašavanje kada su već kao matorog hteli da ga svrgnu s vlasti).Mudar,iskusan i stari Akela umire na Moglijevim rukama savetujući Moglija da se vrati ljudima jer čovek čoveku pripada!Na Moglijev odgovor da se nikad neće vratiti,Akela govori:’’Mogli će želeti da se Mogli vrati’’..Vukovi pevaju posmrtnu pesmu i Akela umire. X Prolećna trka U proleće,dok sve miriše i sve se budi,stanovnici džungle mogli bi povremeno zaboraviti na Moglija,iako je on njihov gospodar.Ipak,oni su obuzeti prolećnim lovom i u čiteljem novih melodija proleća.Dok je sedeo sa bagirom,dremajući ,razgovarali su o mnogim stvarima.Onda i Bagira ode u lov i Mogliostane sam.Nailaze dva mlada vuka koja se igraju u šumi rvajući se.Mogli,osećavši se čudno,govorio im je da prestanu,ali oni nisu poslušali.Dogodilo se nešto neobično-kada je Mogli hteo da ih razdvoji oni su ga samo odgurnuli i
nastavili(što se ranije nije događalo).Mogli,oramoćen pred samim sobom,osećao je neko nezadovoljstvo i tešku bol,koju nikad ranije nije osećao,misli da je pojeo neki otrov koji mu je oduzeo snagu.Zapravo!-u njemu je nestalo volje za borbom. Odlazi da trči i udahne vazduh,ali mu nešto ne da mira,kao da mu ono nezadovoljstvo stoji iza leđaneprestano se okreće iza sebe... U daljini vidi ’’crveni cvert’’(vatru),nešto ga vuče da ode njemu.Nailazi na kuću pred kojom gori vatra.Na vratima se pojavljuje mesua.On je prepoznaje i naziva po imenu.Ona,ne mogavši da veruje da je to onizrastao,lev,sa vencem na glavi od jasmina i nožem oko vrata,pomisli da je to neki b og šume. Ulazi u njenu kuću,zatiče dete od dve godine(Mesinino novo dete,muž umro),oseća nešto čudno,drži ga u rukama...Majka traži da mu Mogli da blagoslov... Njih dvoje dugo razgovaraju,on ne oseća ništa što je ranije osećao...od toplog mleka se uspava,majka ga pokriva ćebetom...ujutru se budi i ne može da veruje gde se nalazi...Topla atmosfera puna smeha. Na vratima se pojavljuje Sivobrat.Mogli ga grdi da se sinoć nije odazvao kada ga je uporno zvao,jer je imao preča posla(lov i pevanje) što oličava nepoštovanje,a sada kao zna da se zabrine...majka ga preklinje da je ne zaboravi iako jeste ili nije njen sin. Odlazi u šumu.Saopštava da želi da sazove skupštinu i izrazi svoja osećanja. najvažniji članovi su prisutni:Balu,Koa(koja se obavila oko prestola starog umrlog Akele) i Bagira,koji kasni zbog uboda u nozi(Mogli kritikuje). Mogli govori o svojim osećanjima.Balu govori da je sve što je akela na samrti rekao tačno.Koa odobrava i govori da su samo učinjene stvari važne(košuljica se samo jednom skine i više se ne može obući),Bagira kovori koliko ga jako puno voli i govori mu da ide s mirom i da će uvek na svaki zov dobiti prijatelja u pola noći ili dana... Moglija jedino brine-kako će se opravdati pred čitavom džunglom,ali mudri Balu govori da zapravo niko iz šume ne zna koliko je Mogli ’’veliki’’.Niti znaju za Šir Kana,ni prognanstvo iz ljudskog čopora...jer-to su nova pokolenja...od starih ostali su samo oni koji su sada i uvek tu:Balu,Koa,Sivobrat i naravno-jedinstveni crni panter-Bagira. likovi:Mogli,Raksa-majka vučica,otac vuk,braća vukovi i Sivobrat,Koa,Balu,Bagira,Šir Kan,Bela foka,fokina majka,Majka i otac Oštrozub,Kotik-bela foka,Morski lav,Morski konj,Morska krava,Riki-TikiTavi(mungos),Darzi,Nag,Tedi,Čečundra,Hati,Ta,Buldeo,Masua,Masuin muž,katuko,Kudlu,Kvikvern(duh),Crveni psi(dole).
’’Pinokio’’ - Karlo Kolodi Roman ’’Pinokio’’ sastoji se iz 36 glava,gde se svaka od njih nadovezuje jedna na drugu,ali su one ipak svojstvena celina. Pinokio je dečak koji je zapravo,komad drveta koji slučajno(kao svako drvo) dospeva kod stolara-majstora Antonija.kada on počne da ga delej i kuca eksere po njemu,iz drveta dopire glas: ’’Ne udaraj me,to me boli...’’ U posetu Antoniju dolazi stari Đepeto koji ga moli da mu pokloni neki komad drveta jer bi želeo da napravi lutka.Majstor Antonio darežljivo poklanja to drvo koje govori jer je uveliko u nevoljama zbog njega(drvo govori i vređa Đepeta dok on misli da ga vređa Antonio...udari ga u cevanicu zbog čega se ova dvojica pobiju i sl.) Ođepeto odnosi drvo,od njega napravi lutka i da mu ime Pinokio. Međutim,Pinokio nije obilan lutak,on je dečak koji pravi razne nezgodarije.Prva od njih je ta što počinjeda beži od kuće.U nameri da ga sustigne,Đepeta milicija privodi u zatvor. U Đepetovom odsustvu,pinokio ’’umire’’ od gladi.Kada pokuša da razbije jaje i isprži ga,ono je veoma zahvalno što mu je pinokio pomogao da razbije ljusku jer je u njemu malo pile,zbog čega je Pinokio očajan. Đepeto izlazi iz zatvora ali mu Pinokio ne otvara vrata da uđe u kuću jer je bio nespretan i obe su mu noge izgorele.Đepeto ulazi kroz prozor i popravlja mu obe noge(nove noge od novog drveta).Đepeto mu daje kruške koje je kupio sebi za doručak,ali se sažaljeva na jadnog gladnog Pinokija i daje mu ih.Pinokio
najpre odbacuje ljuske i otpadak,ali kasnije jede i njih,iako mu je to Đepeto predvideo.Tako Đepeto,žrtvovajući se,ostaje gladan. Đepeto smatra da bi da bi Pinokio trebao da krene u školu.Prodaje svoj mantil da bi Pinokiu kupio Bukvar i u cičoj zimi ide kratkih rukava. Pinokio,videvši tu žrtvu svog oca,obećava da će biti dobar đak i da će marljivo učiti. Međutim,eto prvog problema i neobazirnosti.na putu do škole,Pinokio se zaigrao,a igrarija ga odvodi u još veću opasnost. Na putu do škole odigravalo se pozorište lutaka što je Pinokiu zvučalo primamljivo,ali se morala kupiti ulaznica.Pinokio prodaje svoj bukvar,kupuje ulaznicu i ulazi u pozorište gde ga svi prepoznaju i oslovljavaju sa :’’Evo nama našeg brata Pinokia’’.Njegova braća mu priređuju veliku svečanost,ali kada je bilo najlepše,izlazi napolje vlasnik pozorišta Manđafoko,a Pinokioje u opasnosti da loše završi jer je predstava mogla da propadne. Manđafoko kija što znači odvratak od sprovođenja smrtne kazne(završetak u vatri),a pinokio spašava i prijatelja Arkelina koji je zbog Pinokia trebao biti kažnjen istom kaznom. Vlasnik pozorišta Manđafoko poklanja pet zlatnika Pinokiju da ih odnese svom ocu Đepetu,ali Pinokio dopušta da ga prevare lisica i mačak koji mu nude da pođe sa njima i umnoži svoj novac tako što će ga zakopati u zemlju pod nekim,jelte,bogatim mestom,koje će doprineti da se novac razmnoži.Lakomi Pinokio završava bez novca jer ga naravno lisica i mačak ukradu. U toj šumi,Pinokia napadaju i razbojnici koji su čuli da ovaj nosi novac i Pinokio pokušava da pobegne.nailazi na kuču u šumi gde mu niko ne otvara vrata ali se na prozoru pojavljuje lik devojke(crna kosa,belo lice) koja je umrla i čeka mrtvački sanduk i ona mu nikako ne može pomoći. Napadnut Pinokio biva obešen za drvo,a razbojnici mu daju rok do sutradan da ispljune novac koga je držao pod jezikom. Pinokia,gotovo mrtvog,oslobađa mrtva devojka koja šalje(koja je ustvari dobra vila koja živi u toj šumskoj kući već hiljadu godina),sokola da oslobodi Pinokia. Donose ga u kuću i tri lekara među kojima je i cvrčak koga je u kući starog Đepeta,dok je ovaj bio u zatvoru,Pinokio ubio čekićem. Cvrčak govori za Pinokia da je derište,lenština i skitnica,neposlušni sin zbog kojeg će pući srce njegovom ocu. Ustanove da je pinokio živ.Vila mu daje lek,ali on ne želi lek jer je i suviše razmažen i uzima šećer.Tek kada ugleda grobare koji su došli da ponesu,Pinokio popije lek. Na vilino pitanje zašto ga jure razbojnici,pinokio počinje da priča celu priču po redu,ali kada ga vila upita gde su sada zlatnici,on kaže da ih je izgubio8a oni su u stvari u njegovom džepu).Na tu laž njemu počinje da raste nos koji je iovako bio dugačak(dok ga je Đepeto pravio nikako nije mogao da smanji jer mu je nos neprestano rastao). Druga laž bila je da ih je izgubio u blizini šume,nos poče još više da mu raste.A kada kaže da ih je progutao,kao treću laž(jer je vila rekla da sve što se izgubi u njenoj šumi mora da se nađe),nos mu poratse toliko veliki da nije mogao da se okrene oko sebe jer nos udara u zidove. Vila,s obzirom da je dobra,poziva detliće da mu iskljucaju nos.Pinokio joj poručuje da je voli(i ona njega).Vila je rekla da je Đepeto obavešten gde mu se nalazi sin i da će svakog trenutka doći.Nestrpljivi Pinokio,koji se zbog svih nezgoda uželeo oca,ali tada nailazi na lukavu lisicu i mačku i oni mu kradu zlatnike(4 zlatnika,jer je peti potrošio u kafani kod ’’Crvenog raka’’ kada je ručao sa lisicom i mačkom). pinokio obavešten o krađi od strane ptice,trči u sud da prijavi krađu,ali biva priveden pod sumnjom da laže jer liči a siromaha. Sudija majmun,samo je zazvonio zvoncem i žandari su se već pojavili. Na vlast dolazi neki car koji je vladao u gradu ’’Zamka za glupane’’ i naredi da se pute svi lopovi iz zatvora.posle 4 meseca Pinokio izlazi iz zatvora. Pušten iz zatvora,upućuje se vilinoj kući.Usput nailazi i upada u zamku jr je bio jako gladan ulazi u njivu da ubere neko voće,ali ga hvata seljak koji ga prisiljava da čuva njegov kokošinjac kao pas čuvar. Pinokio otkriva gazdi lopove koji su mu nudili mito(kokošku za ćutanje),i u zamenu za vernost gazda ga pušta na slobodu. Došavši do viline kuće,nailazi na razočarenje.ona je umrla od tuge,a na njenom grobu piše:’’Ovde počiva devojčica modrih kosa,umrla od žalosti jer ju je napustio njen mali brat Pinokio’’. Pinokio odlazi na ostrvo ’’Pčela radilica’’ i ponovo nalazi vilu,alči pre toga ugleda svog oca o kome govore ljudi da celog života traži svog sina nesrećnog Pinokia.Njegovog oca na kraju guta morski pas.
Pinokio obećava vili da će biti dobar mladić i da će učiti jer mu je već dosadilo da bude lutak.Želi da postane vredan dečak. Ipak,drugovi ga nagovaraju da izostane iz škole,zavaravajući ga da na oblau dolazi morski pas.Pinokio,ubeđen u to da je morski pas progutao njegovog oca,neopisivo želi da izostane iz škole. Događa se velika bitka između Pinokia i njegovih drugara.Jedan od njih biva pogođen u glavu teškom knjigom i preti mu smrtna opasnost. Pinokia hapse.Zapravo oni ga samo jure ,a Pinokio skače u more.Jedan pecaroš upeca i Pinokia misleći da je riba i preti mu opasnost da ga ribar isprži u tiganju sa ostalim ribama.Spašava ga pas.pinokio se vraća vilinoj kući koja mu obećava da suta više neće biti lutak nego će postati dečak.Vila organizuje veliki doručak sa belom kafom kako bi proslavili Pinokijev postanak dečaka. Pinokio kreće da pozove svoje drugare.Međutim,nailazeći na drugara po imenu Lučinjolo,koji se sprema da ode u zemlju igračaka.Lučinjolo nudi Pinokiu da otputuju zajedno u zemlju igračaka,dodavši pritom da tamo nema učenja,knjiga,škole i učitelja.pinokio se uporno suprotstavljao tom predlogu,ali zatim pristaje i odlazi sa njima.U ponoć,dolaze kočije koje vuku magarci.U kočijama je preko 100 dečaka. U zemlji igračaka Pinokio je zadovoljan i ispunjen,ali ne zadugo.Jednog dana,posle 5 meseci provoda,Pinokio ostei da mu rastu magareće uši i rep.Zabrinut,stavlja kapu na glavu i odlazi kod Lučinjela,ali i njega zatiče sa kapom na glavi.Kaje se što vila pati zbog njega. Pinokio postaje pravi magarac,odvode ga na trg da ga prodaju.Kupuje ga upravnik jedne cirkuske družine da bi ga naučio da pleše i pokreće obruč. Jedne večeri,nba priredbi,svi su se smejali magarcu,ali on pada saplićući se i povredi nogu. Takav magarac nikome nije potreban i on biva prodan nekom čoveku koji će od njegove kože napraviti bubanj.Da bi ga prethodno ubio,zbog kože,čovek ga baca u more kako bi ga udavio. U moru,magarca Pinokia jedu ribe i on im je zahvalan jer su ga oslobodile.Postao je ponovo lutak Pinokio jer su magarca pojele ribe,za koje je Pinokio svestan da ih je poslala njegova majka Vila.Ali,dok je plivao da se spase,Pinokia proguta strašan morski pas. U telu morskog psa,Pinokio pronalazi svog oca Đepeta.nikad srećniji,pokušavaju da pobegnu kroz usta morskog psa jer on spava otvorenih usta.Uspešno beže,a sa obzirom da je Đepeto već star,pinokio mu pomaže da se izvuku na površinu.Gladni i umorni,snalaze se na kopnu da prežive.Traže samilost,kucajući na vrata za parče hleba ili čašu mleka. Lutajući ulicama nailaze na onog mačka i lisicu koji su nekada Pinokia prevarili.Mačak je stvarno oslepeo iako se nekada pretvarao da je slep.Lisica j svoj kitnjasti rep prodala ne bi li imala para da opstane.I ovog puta oni traže pomoć od Pinokia,ali im on govori da se u životu samo dobro dobrim vraća i sl. Zatim nailaze na cvrčka koga je Pinokio čekićem ubio. Nastanjuju se u slamenoj kućici i Pinokio radi kod jednog zemljoradnika koji ima dosta krava i na taj način svakoga dana zarađuje čašu mleka koju odnoi svome ocu. Sam je napravio drvena kolica kojima će se kretati njegov otac i čak uspeva da uštedi koji dinar. Prepodne radi,popdne šeta oca,uveče čita i piše. Jednog jutra,govori ocu kako će poći na trg da kupi sebi kapu i novo odelo jer je dosta uštedeo.Išavši napolje,sreće puža.Onog istog puža koji je lužio vilu u njenoj kući i koji je Pinokia ugostio i dao mu hrane. Pinokio je jako srećan što ga vidi iako ga jedva poznaje.Puž mu govori da je njegova majka vila u bolnici i da umire. Pinokio je nikad tužniji.Pare namenjene za odeću daje pužu da odnese vili. Ocu govori da mu odelo nije ni potrebno. Laže da spava a kad se probudi spoznaje da je sanjao vilu i da mu je ona poručila i obezbedila sve što se oko njega sada nalazi:nova kuća,novo odelo,u novčaniku 100 puta više para nego što je imao.Đepeto je naprasno ozdravio,a Pinokiu je ostvarena najveća želja-postao je dečak. Likovi:Pinokio,majstor-Antonio,Đepeto,vila,mačak,lisica,cvrčak,puž,morski drugari(izdvaja se Lučinjolo),čovečuljak,tun(riba u stomaku morskog psa).
pas,Pinokijevi
školski
’’Čiča Tomina koliba’’ - Harijeta Bičer Stou Roman počinje u gradu Kentakiju,na posedu porodoce Šelbi.Vlasnik poseda je mister Šelbi Artur,koji živi sa svojom ženim misis Šelbi Emilijom i mladim misterom(sinom) Džordžom.Kao kkod svih u to vreme i njihova posluga su crnci.Bili su jedna od porodica koja je poštovala svoje radnike(u to vreme to je bila retkost).Tada su ljudi uveliko trgovali robovima,ali mister Šelbi je bio pošten čovek i nikada nije ni
pomišljao da proda bilo koga od svojih robova.Ali,sada je zapao u velike dugove i probleme i bio je primoran da prda najboljeg slugu(Tomu),za koga je bio emotivno vezan i koji ga je služio još od njegovog ranog detinjstva.U trenutku dok se mister Šelbi dogovarao o prodaji sa trgovcem,mister Halijem,u sobu je ušao mali Hari,čija je majka bila deo posluge njihove kuće,Eliza.Pošto čitav dug ne bi bio otplaćen u zamenu za Tomu trgovac je uvideo da je mali dečak jako interesantan i da bi njegovom prodajom imao dobru zaradu.Služavka Eliza je sve to čula,bila je veoma uplašena da će joj oduzeti dete i obratila se misis Šelbi koja joj je veoma naklonjena,baš zato što je Eliza kod nje dospela po rođenju i zato što ju je misis vaspitavala i usmeravala na pravi put.Eliza se požalila da će njen gospodar prodati njeno dete,ali misis je ubeđivala da je to gotovo nemoguće,zato što se njen muž,mister Šelbi nikada nije bavio takvim poslovima,ali ona tad nije znala za poslovne neprilike svog muža.Uveče joj je muž potvrdio sumnje i rekao da je bio prinuđen da proda njihovog dobrog Tomu i malog dečaka Harija.Dok je on to priznavao svojoj ženi Eliza je slušala i odlučila da pobegne ne bi li spasla svog sina.Pre njene odluke u posetu joj je došao njen muž Džordž,mlad i inteligentan čovek,sputan od strane svog gazde koji je neizmerno mrzeo crnce,a pomisao da je jedan crnac bolji od njega,pa je čak i u stanju da izuem razne mašine,navela ga je da se prema Džordžu(Elizinom mužu),ponaša kao prema životinji.Tako je Džordž odlučio da beži(što je u to vreme bilo najstrože kažnjivo),ne bi li otišao u ’’slobodnu’’ Kanadu.Eliza je bila veoma tužna shvativši da joj je muž otišao,a najviše je ubijalo saznanje da su se toliko voleli,a prinuđeni su da ne žive zajedno i da se više nikada ne vide.Posle par dana i ona je bi la primorana da zgrabi dete i pođe teškim putem u daleku Kanadu,za koju nije čak ni znala gde se nalazi.Noć je bila kada se odlučila da krene na put,ali je pre konačnog odlaska svratila u čiča Tominu kolibu da mu kaže da mora da ide i objasni im da gazda nije kriv i saopšti im vest da je čiča Toma prodat.Vest je šokirala najpre čiča Tomu,a zatim i njegovu ženu,tetka klo.Eliza je svojoj gospodarici(misis Šelbi) ostavila i oproštajno pismo uz dužno poštovanje i izvinjenje,govoreći da joj je ipak sin najpreči.Kada je ujutru pismo pronašla,misis je bila oduševljena i molila se za tu jadnu devojku da pobegne i da je ne nađu.Tog jutre je trgovac Hali bio očekivan u kući Šelbija kako bi došao po svoja dva nova roba,čiča Tomu i malog Harija.Kada je pristigao zatekla ga je vest o tome da je Eliza sa dečakom pobegla.Hali je pobesneo i odlučio da odmah krene u potregau za beguncima i najstropže ih kazni.Rešio je da sa sobom povede dvojicu sluga koji su poznavali te puteve pošto su bili sluge porodice Šelbi.Misis Šelbi je dala tajne znake svojim radnicima,što je značilo da se postaraju da se Eliza ne nađe,ili koliko je god moguće oduži put da bi Eliza što dalje odmakla.U tu svrhu ni konji nisu bili spremni,čak je i jedan od konja bio uznemiren i na kraju su ga čak zadržali na ručku,što je kupilo Elizino vreme.Trgovac Hali i dvojica sluga(Endi i Sam) su se uputili da traže Elizu i dečaka i nakon silnih namernih smicalica dvojice sluga,stigli su do kafane u kojoj je bila Eliza.njoj je jedina prepreka bila reka koju nije mogla da pređe zbog leda,zato štp skela nije radila.Eliza ih je ugledala kroz prozor kafane,izašla na sporedni ulaz,ali oni su joj već bili iza leđa.Bojažljivo ih je pogledala i dok joj je dete bilo u naručju ona je pomali zbunjena,bila veoma hrabra,skakala sa stene na stenu,ali se niko nije usudio da krene za njom zato što je bilo suviše opasno p život.Najzad ona se našla na drugoj strani obale,gde joj je ruku pružio čovek koji je ovakvu smelost zadivljeno gledao i uputio ju je u jednu kuću gde žive izvrsni ljudi,koji pomažu baš takve slučajeve i nemoćne ljude.U toj kući živeo je senator Berg i njegova žena Marija.Senator je baš tog dana na senatu izglasao da se crncima ne sme pomagati.Ali,kada se Eliza pojavila na vratima sa mališanom,oni nisu imali srca da ih ne prime.potom senator odluči da ih odvede kod svog dobrog prijatelja gde će zasigurno biti bezbedni,jer kod njega ne bi smeli da ostanu.Još te noći stigli su u farmersku kuću u kojoj ih je toplo primio Džon van Trompe,koji je obećao da će ih čuvati i ubeđivao Elizu da joj se u njegovoj kući ništa ne može dogoditi,zati što ona ima mnogo sinova koji će ih braniti,ali je mala verovatnoća da iko dospe u to naselje. Nakon nekoliko dana,Elizi su oažljivo saopštili vest da je njen muž Džordž u blizini i da će doći po nju.Naizgled je Eliza bila spašena.Susret sa mužem bio je veliko iznenađenje,ali je ubrzo usledilo planiranje kako izaći iz zemlje i dospeti u slobodnu Kanadu. Zanimljiv detalj je da je Džordž maskiran ušao u kafanu u prolazu i saznao da njegov gazda nudi ogroman novac za onog ko pronađe Džordža.A,sa druge strane trgovac koji je želeo(kupio9 Elizino dete je slopio ugovor sa veoma moćnim trgovcima,Tomom Lokerom i Marksom,da će im dati dobar novac ako uhvate Elizu i dete.Zaista su bili u velikoj opasnosti Džordž i Eliza,zajedno sa detetom i Džordžovim drugom koji je takođe pobegao kako bi spasao svoju majku.Oni su svi zajedno trebali da napuste zemlju.Napokon su naoružani krenuli,uz malu pomoć i pratnju nekih dobrih ljudi koji su živeli u tom naselju(jedan od ljudi iz naselja ih je vozio svojim kočijama do njihovog cilja).Na tom putu su naišli na veliku prepreku,saznali su da ih prati naoružana banda Toma Lokera i Marksa,koji su čvrsto rešili da za ovo vredno roblje dobiju dosta novca od tragovca Harija.Tako su ih oni sustizali na putu i otpočela je borba.Naravno,hrabri Džordž
je igrao glavnu ulogu i rešio da po svaku cenu spase ženu,dete i druga i njegovu majku.Tada su se svi popeli na planinu.Džordž ih je stavio u zaklon,a on je rešio da se bori.Jedini hrabar od cele protivničke strane bio je vični Tom Loker,dok su se ostali članovi bande,kao i Marks uplašili. Tom se peo uz planinu,ne bi li došao i uhvatio sve robove.Ali ga se sačekao naoružani Džordž i ranio ga,dok mu je u pomoć pritekao dobar čovek koji ih je vozio i gurnuo Toma Lokera u provaliju.Članovi njegove bande uvidevši moć Džordža ,uplašili su se i ubzo pobegli bez traga.Ljudi koji su bili uz Džordža nisu bili okrutni i ipak su rešili da pomognu Lokeru i izleče ga i pošalju u ono naselje gde su ljudi fini i gde će ga dbro čuvati.A,pošto je put bio oslobođen Džordž,Eliza,amli Hari,Džordžov prijatelj i njegova majka su slobodno nastavili put u Kanadu.Džordžova porodica je sada bila na okupu i veoma srećna.Postali su slobodni ljudi! Ali Džordž nikada nije mogao da zaboravi svojoe poreklo,a najviše majku i sestru koje su takođe prodate.Često je patio,zato što je bio odvojen od svooje sestre. Uporedo sa ovom radnjom,događa se to da trgovac Hali odvodi iz kuće.Slika je bila zastrašujuća,tu su svi pošto su mnogo voleli Tomu,njegova žena Klo,naravno misis Šelbi(uvek je volela i podržavala svoje robove),Tomina deca i mnoštvo prijatelja.Toma je mirno primio vest shvativši da tako pomaže mladom gazdi,kod koga je od kada se mister Šelbi rodio,što znači da je služio još njegovom ocu.Ovaj odlazak je shvatio kao spasenje svih ljudi sa poseda,zato što je Toma zaista mnogo vredeo kao poslušan,besprekoran,vredan,trezven i stabilan čovek koji je neizmerno odan svome gazdi.Trgovac Hali,nije verovao u postojanje jednog takvog crnca. Mister Šelbi je tog dana odjahao kako ne bi video Tomin odlazak.Ali,Tomi je rečeno da,čim budu mogli da će ga odkupiti.Tako su Toma i trgovac krenuli.Velika Tomina potištenost osetila se kada ga je trgovac okovao u kolima kojima su se odvezli.Pa je čak i stao pored jedne kovačnice da pojača okove i kupi još dodatnu opremu.U tom trenutku je naišao mladi mister Šelbi Džordž,sin mistera Šelbija,vlasnika imanja.Džordž je bio veoma vezan za Tomu i nije verovao da bi njegov otac mogao tako nešto da uradi.Tada je razgovarao sa tomom,bio je veoma ljut na oca,a Toma ga je savetovao da se ne ljuti na oca,da on nije ništa kriv.Mladi Džordž se zakleo da kada njemu bude pripalo imanje da će da otkupi tomu.Ubrzo su nastavili svojim putem.Trgovac Hali je usput pokupio još neke robove,zatim sledi priča na brodu kojim je Hali rešio da prenese svoje robove.Tada je Hali oduzeo dete jednoj crnkinji i prodao ga,zatim je ona skočila u okean.Hali se postepeno uveravao u Tominu odanost i pustio ga da šeta po brodu.Tada Toma upoznaje malu devojčicu Evangelinu Sen Kler-Evu,kojoj se Toma veoma svideo.Mala Eva je putovala sa tatom Augustinom Sen Klerom i njegovom rođakom gospođicom Ofelijom.Eva je zamolila tatu da kupe Tomu,zato što je on mnogo dobar čovek i želi ga u svojoj kući.Sen Kleru je Eva bila jedina ćerka,stoga joj je posvećivao mnogo pažnje i ispunjavao sve želje.Režili su da kupe Tomu.Toma je bio veoma srećan,procenivši da Sen Kler divan čovek,mlad,i veoma brižljiv. Živeo je sa ženom Marijom,Evinom majkom,koja je bila naporna žena,nije brinula o kući,detetu i mužu,već samo o svojim bolestima,koje je sama pronalazila i ustanovljavala.Jednom rečju,Marija je bila samoživa.Tako je gospodin Sen Kler odlučio da u kuću dovede svoju rođaku Ofeliju(malo starija neudata žena9.Toma je bio lepo prihvaćen kod njih,bila je to divna porodica.Mala Eva je bila Tomina prijateljica.Ona je volela sve crnce u njihovoj kući.Duboko je saosećala sa svim robovima(crncima) i bila ganuta njihovima položajem u zrmlji.Pošto je bila upućena u Tominu siutuaciju(ostavio je ženu i decu),maloj Evi bila je velika želja da njen tata pusti Tomu da ode svojoj kući i postane slobodan čovek.Ubrzo se mala Eva razbolela,nakon toga je i umrla.A njen tata je bio duboko pogođen njenom smrću,tako da se i on nije zadugo zadržao u životuPre svoje smrti gospodin Sen Kler je sređivao papire za Tominu slobodu.Toma je bio neizmerno srećan zato što ga deli još par dana do slobode.Ali,u međuvremenu gospodin Sen Kler je umro.Kasnije,njegova žena Marija nije želela ni da čuje o bilo čijoj slobodi,već je celokupnu svoju poslugu stavila na prodaju.Nesrećni Toma je sada dobio novog gazdu po imenu Simon Legri. Kada je Simon kupio Tomu,kupio je još nekoliko robova među kojima je bila i lepa devojka Emilin(tada su je razdvojili od majke).Simon nije bio ni nalik ni na jednog od prethodnih Tominih mistera.Bio je vlasnik ogromne plantaže na jugu(kojih su se svi crnci plašili).Simon ima dva okrutna pomoćnika-Kvimbo i Sambo. Ovde se tek vidi potpuna Tomina dobrota.On pomaže u berbi veoma staroj ženi-Ljusi,znajući da će biti bičevan.Ovo ponavlja mnogo puta,ali izdržljivo podnosi svako bičevanje.Ovde,na plantaži on upoznaje ženu,lepu ženu Kesi,koju su svi ismevali kada je došla da radi.On ubrzo saznaje da je to gazda Simona žena.Kesi je uvidela koliko je Toma pošten i dobar i svake noći kada je Toma bio dobro izbičovan,ležao u jednoj od koliba mrtav ranjen,ona mu je donosila vodu i pomagala..Kesi je radila na plantaži zato što je
bila veoma prkosna žena,revoltirana i nije mogla da podnese Simona zato što je bio veoma naporan,maltretirao je i vređao.Kesi je opisana kao ljuta,preka i žena-đavo,kojoj se sve smučilo.Bila je odgajana kao mala dama,ali kada je njen otac propao,ona je bila prodata.Imala je finog muža,dok je i on nije primoran prodao.Imala je i decu koja su takođe prodata.Zato je ova žena žalila što mora da trpi Simona,i život joj je uništen. Mlada i lepa Emilin je dovedena u kuću kod Toma,a Simon je verovatno nameravao da mu bude druga žena.Kesi i Toma su dobro sarađivali i ona je jednom rekla Tomi da želi da pobegne sa Emilin.Toma nije želeo da napusti svog gosopdara,ma koliko on bio surov.Toma se uzdao u Boga i u svoju Bibliju(Bibliju je nosi uvek sa sobom9. Kesi i Emilin su skovale dobar plan,tako što su se neko vreme sakrile na tavanu,kojeg su se svi plašili,a najviše gazda Simon i emitovale su razne zvuke kako bi ga još više zaplašile,dok ih je Simon beznadežno tražio svuda.On je tada mučio Tomu svakog dana ne bi li mu rekao gde su njih dve.Naravno,Toma je trpeo sva maltretiranja ali nije progovorio o tavanu i ako je znao.Uvek se uzdao u Boga! Toma je tada bio izbičovan na smrt.borio se u najtežim mukama.Tada se iznenada na Simonovo imanje pojavio mladi Džordž Šelbi. koji je postao gazda i došao je po svog dobrog Tomu.Nije verovao šta se sa Tomom dogodilo.Toma je bio veoma srećan što mu je došao njegov mladi gazda,rekao mu je da su mu žena i deca dobro,a nakon toga Toma je izdahnuo.Džordž je proklinjao simona i govorio mu svakakve uvrede.Džordž je sa sobom poveo umrlog Tomu napustio imanje. Na jednoj lepoj livadi Džordž je sahranio tomu.Sa tavanice Kesi i Emilin su posmatrale događaj na imanju.nakon toga i one su napustile Si monovo imanje. rešile su da se ukrcaju na brod.Simon je kasnije poludeo i čuo razne zvukove i glasove kako ga dozivaju.Kesi i Emilin su se na brodu susrele sa mladim Džordžom koji se vraćao kući.Upoznali su se i govorili o Tomi.Tu se našla i gospođa de Tu,sa kojom je Džordž rado razgovarao.Zapošeli su razgovor i došli do toga da je mladi Džordž iz Kentikija,a gospođa de Tu je uzbuđeno pitala da li on poznaje mulata po imenu Džordž,i dala mu je detaljni opis.Mladi Džordž je uzbuđeno objasnio da je on oženjen jednom od sluškinja njegove majke(Elizom) i da su zajedno sa detetom pobegli u Kanadu.Gospođa de Tu je objasnila da je Džordž(Elizin muž) zapravo njen brat.Sasvim slučajno,dok se vodio razgovor,Kesi je sve marljivo slušala.Čula je celu priču o Džordžu i Elizi,ali dok je slušala čula je i celu priču o Elizinom životu.Sve više je mislila da je Eliza njena ćerka,koju su joj odavno uzeli.Kada se i sama uključila u razgovor,pobila je svaku sumnju.Eliza je bila njena čerka.Za to vreme Eliza i Džordž su vredno radili,postali su slobodni ljudi,a i rodila im se ćerka..Jednog dana na njihova vrata u Kanadi zakucale su kesi i gospođa de Tu.Eliza je bila zatečena,zato što je majka bila pored nje,a kesi je konačno ispunila svoju prazninu,držeći u rukama malu unuku koja je bila ista kao Eliza kada su joj je oduzeli. Džordž je napokon bio sa svojom sestrom,koja otkriva da je veoma bogata(muž joj je ostavio veliko bogatstvo) i želela da bilo kako pomogne bratu,a skromni Džordž je samo želeo da mu ona pomogne da se što više obrazume.Kasnije su vi otputovali u Francusku a na kraju su u liberiji.Na tom putovanju Emilin se zaljubila i udala za dobrog čoveka. Džordž Šelbi se vratio kući,svi su očekivali da dovede Tomu,a posebno tetka Klo(Tomina žena),koja se i sama jedno vreme trudila da radi u nekoj poslastičarnici što joj je dozvolila misis Šelbi,ne bi li zradila novac za Tomin otkup.Kada se Džordž pojavio bez Tome i objavio tužnu vest svi su bili zgranuti,a ponajviše tetka klo.Cela priča se završava dirnutom scenom,kada mladi Džordž pripremi sve papire i oslobodi robove,a ujedno ih poziva da odaju počast Tomi,zato što je on svemu tome zaslužan.
’’Lesi se vraća kući’’ - Erik Najt I Nije na prodaju II ’’Nikada neću hteti drugog psa’’ III ’’Zlovoljni starac’’ IV ’’Lesi se vraća kući’’ V ’’Ne vraćaj se kući nikad više’’ VI ’’Skrovište u močvari’’ VII Ostalo je samo još poštenje!
VIII Zarobljenik brda IX Opet slobodna X Dug put počinje XI Borba za opstanak XII Šta je slikar video XIII Kada pas boluje XIV Jer ubiti zver... XV Zarobljenik dolina XVI ’’Donel!Nikad ne veruj psu!’’ XVII Lesi prelazi granicu XVIII Najdragoceniji poklon-sloboda XIX Na putu sa Raulijem XX Jedno hrabro srce i jedno-zbogom XXI Na kraju puta XXII Opet kao nekada
Radnja romana prvenstveno je smeštena u Englesku;mesto(selo) Grinal Bridž,gde srećno i skromno živi porodicaKaraklov sa ovčarskim psom,ženkom po imenu Lesi. porodica u zemlji kao što je Engleska mogla je skromno da živi sve dok se mogla prehranjivati i živeti od poštenog rada i industrije;ali ne i kada ona stane sa radom. Otac Džoea Karaklova-Sam Karaklov,ostao je bez posla,što je njegovu porodicu dovelo u teško stanje. Sam Karaklov se odupire(duži vremenski period) da proda Lesi vojvodi od Rudlinga koji vremenom povećava cenu,ali dolazi u situaciju kada je primoran da je proda jer nije u situaciji da može da prehrani i svoju porodicu,a kamoli rasnog ovčarskog psa. Mali Džoe je jako tužan zbog prodaje Lesi,pati jer ga ona ne čeka u 15:55 pred školom,njeno mesto u kući pored ognja je prazno... Iznenađenje se pojavljuje tog dana kada Lesi uspeva da savlada sve nove prepreke novog gospodara(vojvode i njegovog dresera Hagensa,koji nema živaca za pse...),Lesi odlazi pred školom u 15:55,a Džoeva sreća nikad veća. On sa psom odlazi svojoj kući.Majka i otac ne odobravaju lesijev povratak,jer govore da to nije pošteno(jer su ga za pare prodali). Iako su lesi želeli da vrate novom gazdi,njih preduhitrava Hagnes,dolazeći im na vrata po psa i odvodi ga. pas ponovo beži od vojvode,dečak pati jer kao dobro vaspitan,zna da će mu roditelji narediti da vrati psa i on to lično čini. Odvodi ga vojvodi i uz veliku bol naređuje Lesi da tu mora da ostane i da se ne sme vraćati kući.Unuka vojvode od Rudlinga,po imenu Priscila,primećuje ljubav između dečaka i psa i svog dedu pita lukavo,zašto pas uporno beži od njih,na šta deda daje nedovoljno argumentovan odgovor.. lesi beži i treći put,ali dečak videvši je ispred škole u 15:55,ne sme da je odvede kući,već je odvodi u močvaru gde ga već zahvata mrak.Dobija grdnje,otac ga vraća kući;Lesi je ponovo vraćena. Vojvoda,besan i ljut na Hagensa koji ne ume da sačuva psa,naređuje da se svi do ujutru spakuju jer odlaze za Škotsku,gde će Lesi kao i ostali psi biti učesnik najlepših izložbi.Bio je to dug put za Lesi,a dug period patnje za malog Džoea. U škotskoj,preko mora i planina,Lesi boluje i pati,što primećuje vojvodina unuka priscila i prvom prilokom oslobađa Lesi,otvarajući joj kapiju da pobegne. Lesi očekuje dug i naporan put usmeren uvek ka jugu.Lutajući i vodeći se instinktom,jug je bio pravac,ali nije uvek bio jako istaknut,zapravo,nekada se i zaobila znim putem dolazi do njega. Na svom jednogodišnjem putu,Lesi je doživljavala mnogo više ružnih stvari.Uputila se na put ka svom domu,a da ni sama nije slutila šta je sve čeka. I - najpre završava u kafileriji-lutajući putem pravca jug,šinteri je spaze,hvataju u mrežu.Tom se usprotivi devojka koja je bila slučajni prolaznik.ona je smatrala da se prema životinjama ne sme postupati sa tolikim nehumanizmom.ona uzima Lesi,oslobađa je mreže i nežno je smešta u kafilerijski auto. Istog dana raspituje se o zakonu da li je moguće usvojiti psa i kada se pojavljuje u kafileriju saznaje da je Lesi pobegla zbog čega je jako srećna(posebno je smešna scena kada je Lesi prilokom bežanja zalutala u
sudnicu,gde su jedina vrata bila otvorena,na šta je sudija reagovao:’’Prvi put mi se dešava da mi svedok bude pas’’.Lesi skače sa prozora sudnice velike visine.I kada svi misle da je mrtva,ona je već pobegla). II - Plivajući rekom u pravcu juga,mnogi dečaci je gađaju kamenčićima sa vrha mosta.povređuju joj slabinu što znatno otežava njeno putovanje. III - reka potkrepljuje njenu potrebu za vodom,a hranu nalazi u lasici koju je ubila teška srca. Zagnojila joj se leva noga zbog trna,dok je slabina boli od udaraca kamenjem. Više nije bila lep pas. IV - Posle nekoliko meseci bolovanja,našla se puzeći na nekom lovačkom posedu gde je jedan od lovaca ranio misleći da je pas koji napada živinu. V - Lutajući stiže do obližnje šume u čijoj su kućici živeli muž i žena.Žena srdačno dočekuje Lesi,brine se o njoj,veči je i hrani. Već zdrava,posle pare nedelja,Lesi se strašno uznemiri u15:55 šetajući od prozore do vrata što žena primećuje.Teška srca žena pušta lesi na slobodu. VI - Lutajući u pravcu juga,Lesi skreće pažnju slikaru koji želi da joj pomogne da pređe na drugu obalu reke,ali ona se boji ljudi jer se uverila da mogu da joj naškode i već je nestala. VII - Nailazi na trgovca koji stalno putuje prodajući svoje šerpr ei lonce.on joj daje malo džigerice i ona ostaje par dana sa njim i njegovim psom pudlicom.Pudlica strada u borbi sa lopovima,Lesi prvi put napada čoveka i ujede ga za nogu. Lesi odlazi od gazde trgovca,želeći da nastavi svoj put.Gazda je krenuo na sever,a njoj to već nije odgovaralo-njen pravac je jug i oni se razilaze. VIII - Lesi je izmorena,izgladnela,oronula.Ne liči na onog lepog psa. pojavljuje se u svoje selo.I taman kada je njenog pravog vlasnika-dečaka Džoea napustila svaka nada da će se Lesi jednog dana pojaviti,ona je stajala ispred škole u uvek isto vreme 15:55. Dečak od radosti pada na zemlju,grli je i ljubi,ali Lesi kao da ne daje nikakve znake života. Na rukama je odnose do kuće.Majka i otac kao da ne veruju.majka ipak govori da je tuđe-tuđe,ali ipak popušta.Neguju polumrtvu Lesi i konstatuju da ima upalu pluća.Majka poslednju ušteđevinu vadi iz vaze i daje Samu Karahlovu da ode da kupi jaja i rakije,što je u njihovoj kući bila retka pojava.Lesi ozdravlja,ali se dešava nešto neočekivano.Dok je Sami Karahlov bio u potrazi za poslom,na kućnom pragu im se pojavljuje vojvoda koji zahteva da vidi Sama Karahlova.Dečak govori da njegov pas nije kod njih i ne razume zašto je došao.Ovaj govori da mora da razgovara sa njegovim ocem i da će doći da kd bude kod kuće. Vojvoda nudi Samu da dođe da radi kod njga i da čuva pse.Žena Sema Karahlova pregovara umesto njega i traži plus i imanje na kom će živeti.Vojvoda pristaje i okrećući se govori da će pas ipak,posle pet godina biti sa njim,iako je Sem Karahlov pred njim izneo poprilično prerušenog Lesija.Navodno,pred njim,vojvoda veruje da je to neki drugi pas,iako zna da je Lesi. Sve je kao i nekada.Džoe je srećan.Čak i jednog dana kada se lesi ne pojavi pred školom da ga sašeka,Džoe se bez brige vraća kući jer zna kakva ga scena čeka kod kuće. u posebnoj sobi,u korpici leži lesi sedmoro štenadi. U kući nikad toplija atmosfera.majka i otac se zadovoljno smeju.Para ima toliko dovoljno da majka pohvaljuje Džoea za dobar apetit i ne govori mu da jede puno kao ranije... Lesi je nikad sršnija.Čuva mladunce. Likovi:Porodica Karaklov-sin Džoe,otac Sam,majka;Vojvoda od Rudlinga;Hagnes-sluga vojvode od Rudlinga;Priscila-unuka vojvode od Rudlinga;žena i muž koji neguju Lesi dok je na putu do kuće;lovci koji pucaju na Lesi;slikar;žena koja je protiv nehumanizacije.
’’Alisa u zemlji čuda’’ - Luis Karol -Alisa se dosađuje na livadi dok njena sestra čita. -Radoznalo polazi za zecom koji odlazi u neku rupu i pada u dubinu od 4 milje,ili je bar toliko izračunala.U padu razmišlja kako će je biti sramota da upita nekog gde se nalazi jer će je taj neko ismevati i proglasiti neznalicom.
-Ulazi u dvoranu,a zeka(beli) je već otišao.Dvorana joj je potpuno nejasna i vrata su ogromna ali su svi ključevi mali.Ona poželi da se smanji kako bi prošla kroz ključaonicu.nalazi pored stola bočicu na kojoj piše:’’Popij me’’. -Kad se uveri da na bočici to piše ’’otrov’’ ispija tečnost koja se sastojala od ukusa:banane,,ananasa... -Od napitka se smanjuje na 25 cm,bila je srećna što će sada moći da prđe kroz mala vrata koja vode do divne bašte,ali je ubrzo postala razočarana jer je zaboravila da ponese maleni ključ koji se nalazi na vrhu stola koji je sada za nju previsok. -Počinje da plače jer se odjednom naglo povećala do visine od 2,5m. -Kada počinje da se hladi(lepezom) koju je onaj isti beli zeka nosio vojvotkinji(nekoj) ona ponovo počinje da se smanjuje i dostiže visinu od 60cm. -Reka njenih suza poplavljuje dvoranu -’’Danas je sve neobično...’’’’Ma ko sam zapravo ja’’......’’Možda sam drugarica Ada...’’ .. ’’Možda sam Magdalena...’’ -U bazenu Alisa sreće miša i oni razgovaraju na francuskom jer on ne zna engleski. -Bazen postaje predubok i Alisa sa Patkicom,Golubićem,Papigicom,Orlićem i još nekim pticama odlazi od obale. -na obali pokušavaju da se osuše od bazena.Mišić priša prišicu,ali ih to smara i ne vide efekat slušanja.Na Golubićevu ideju se trkaju.Alisa deli poklone svima kao pobednicima(voće od šećera koje je imala u džepu),ali i ona od njih dobija nagradu-metalni kolutić. -mišić priča priču,ali pošto biva uvređen jer ga niko ne sluša,on se naljuti i ode.Alisa poželi da je tu njena divna maca Dina..’’Kako bi ga ona lako uhvatila i vratila’’’,od same pomisli na mačku sve se ptice naježila i pobegle,vodeči i svoje mladunce. -Alisa ostaje sama i ponovo plače.U bari začu korake i primeti belog zeku koji za nju misli da je njegova služavka i šalje je u kuću po lepezu i rukavice.Alisa bez objašnjenja ode da to potraži i u kući ponovo nailazi na neki napitak(ako ovog puta na njemu ne piše ’’popij me’’,ona zna da će se ako ga popije,dogoditi nešto zanimljivo).međutim ,povećava se toliko puno da joj ruke izlaze kroz prozor.Zeka naređuje psu Bilu da uđe kroz odžak i proveri šta se dešava.U međuvremenu Alisa pojede kolačiće i postaje toliko mala da se boji da je pas ne ujede.njpre mu se umiljava,a zatim pominje svoju Dinu od koje se svi uplaše. -Alisa nailazi na gusenicu i počinje da joj se jada kako ne zna ko je,kako je zaboravila sve što je nekada znala(npr.tablicu množenja) i kako ni 10 minuta ne može da zadrži istu veličinu.Gusenica je saveta i čita neku vrstu molitve(koja više liči na priču).Alisa za njom ponavlja.Kada gusenica sklizne sa pečurke na kojoj je sedela,Alisa počinje da jede tu pečurku i kada pojede njen desni deo-smanjuje se,a kad pojede levi-poveća se...međutim,počinje da gubi ljudski oblik i pretvara se u zmiju.Pojavcljuje se golub kome Alisa nikako ne može da objasni da ona nije zmija,već devojčica i da mu neće pojesti jaja.Taman kada golub malo počne da veruje da je zaista devojčica,Alisa počinje da objašnjava da i devojčice jedu jaja ali ne golubija,golub se naljuti i kaže_’’Pa to znači da su i devojčice zmije,čim jedu jaja.Jedno je sigurnodevojčice su zmije’’ Kasnije,Alisa nastavlja da jede pečurku i govori kako su ove promene zanimljive.Čim to izgovori,nađe se pred nekom malenom kućicom(1,20m).Ali,pošto je bila prevelika za tu kućicu počinje da ponovo gricka pečurku,amlo desno,amlo levo i smanji se na veli činu od 22,5cm. -U kučici,Alisa nailazi na vojvotkinju koja je u kuhinji gde kuva neka kuvarica(supu punu bibera od koje svi kijaju),a pored kuvarice se nalazi mačak cerekalo koji se vrlo čudno smeje. Vojvotkinja ima bebu koju grdi,gađa loncima,peva joj čudnu uspavanku u kojoj se smao prepliću reči:’’Grdiću te,tućiću te...’’ isl. Vojvotkinja poklanja bebu Alisi,a Alisa je prima sa roditeljstvom,ali ubrzo je ostavlja na ulici jer ustanovljava da to nije obična beba,već prase sa čudnom njuškom. Alisa reši da napusti kuću jer mačak govori da su svi ludi,a vojvotkinja se sprema da ide kod kraljice na kroket. Pred Alisom su dva puta-jedan koji vodi ka Martovskom Kuniću,a jedan ka Šeširdžiji.ona se odluči da ide Martovskom Kuniću. -Kod Martovskog Kunića sastali su se Puh i Šeširdžija.Svi su pili čaj.Vreme se naljutilo na M.Kunića jer ga je jednom uvredio u prisustvu Kraljice srce i kod njih je uvek 18h,vreme za čaj,zato se kod njih uvek pije čaj.
Tu se razvije neka polemika o bajci koju je pričao Puh;Alisa je non-stop zapitkivala glupa pitanja(zapravo radoznala),ali je Puh strašno grdio zbog toga.Alisa se naljuti i ode,misleći da će je pozvati da se vrati,iako niko nije ni primetio da je otišla. Na vratima drveta nalazila su se vrata kroz koja ona ulazi.ponovo dospeva u onu dvoranu ali sada pametnije razmišlja sa malo pečurke u džepu koja će joj pomoči da se po želji umanjuje i povećava. Alisa uspešno savladava prepreke koje joj predstavljaju njena visina i ulazi u čuvenu baštu. To je bašta Kraljice-srce sa kojom Alisa igra čudan kroket.Loptice predstavljaju ježevi,a štapove kojim se gađaju loptice-ptice flamingosi. Kraljica,gorda i zahtevna da se i Alisi odrubi glav,ali je na kraju pošteđuju. (Ceo špil karata je kraljičina garda.Svi je pokorno slušaju).U njenom kraljevstvu nalazi se i beli zec. Kraljica želi da Alisa upozna lažnu kornjaču.Lažna kornjača i čudna životinja zvanba Grifon pričaju Alisi priče-kornjača je išla u školu na dnu mora i govori o svojim predmetima.Pokazuje Alisi igru pod nazivom’’Kardil jastoga’’. -Odlazak u dvor gde je kralj sudija(nosi periku na glavi),a Kraljica-srce donosi takođe važne odluke.Sudi se,zapravo,Pubu-srce(žandaru/dvanaestici iz špila karata)da je uzeo kolačiće(tačnije ukrao!).On ima svedoke među kojima se čudom našla i Alisa koja ništa nije videla.Ipak ona je prinuđena da odgovara jer joj preti smrt(Među svedocima su i vojvotkinja i Šeširdžija i njegov prijatelj koji sa šoljicom čaja ulaze u Sudnicu) pojavljuje se (u sudnici) lažno pismo,zapravo anonimn pismo sa nebuloznim stihovima koji govore da su ipak svi kolačići na broju,iako se navode počinioci zločina,ali samo kao zamenice(ne pominju se imena) Kralj ništa ne razume i jedva čeka da se donese presuda uporno ubrzavajući i otaljavajući proces. Alisa se uporno suprotstavlja njegovim izgovorenim rečenicama i uporno govori da ni kralj ni kraljica nisu u pravu... Kraljica donosi presudu da se i Alisa pogubi(’’Odrubite joj glavu!’’),ali s obzirom da ona tokom celog sudskog procesa neprestano raste-dostiže svoju pravu visinu i počinje da se ruga svima:’’Vi ste samo običan špil karata....’’ i sl.Karte najpre ne smeju da realizuju kraljičino naređenje,a zatim ceo špil kreće na nju. Ona se tada budi na sestrinom krilu,dok je sestra miluje po glavi i govori da je dosta dugo spavala. Alisa priča svoj san.Od uzbuđenja sestra se takođe uspavljuje i počinje isto da sanja... Alisa govori da je to ipak bio jedan divan san.... I Niz zečju rupu II Jezero suza III Izborna trka i duga priča IV Zec šalje malog Bila unutra V Savet jedne gusenice VI Prase i biber VII Luda čajanka VIII Kraljičino igralište za kroket IX Priča lažne kornjače X Kadril jastoga XI Ko je ukrao kolačiće XII Alisin iskaz Likovi:Alisa,Alisina sestra,Beli zec,Miš,Ptica Dodo,Gušter bil,Gusenica,Vojvotkinja,Beba prase,Martovski Kunić,Šeširdžija,Mačak Cerekalo,Grifon,Lažna kornjača i dr.
’’Nevidljivi čovek’’ - H.Dž.Vels U Engleskoj ,u selu Iping,pojavljuje se čovek bez imena,koji u gostionici traži uslugu prenoćišta i hrane,u nameri da tu ostane duži vremenski period. Pojavljuje se uz kaputu sa kragnom koja prekriva pola glave,šeširom i naočarima koje su jako tamne i koje gotovo da pokrivaju pola lica.
Čak i kada gospođa Hal(gostioničarka i vlasnica kafane) dolazi u sobu da mu donosi hranu,on ne skida sa sebe kaput,naočare,šešir i rukavice. Prema gospođi Hal,gospodin se ophodi veoma ružno.Ume da bude drzak i govori da će platiti do poslednje pare samo da nagradi njenu dobru volju kada više ne bi upadala u sobu u kojoj je odseo. Gospođa Hal počinje da sumnja da sa gostom nešto nije u redu-ne izlazi nikuda,pisma mu niotkud ne stižu niti ih nekome šalje,dok ruča ne spušta salvetu(sakriva lice),ne skida rukavice i šešir. Jednog dana skinuvši šešir gospođa Hal ugledala je strančevu glavu umotanu u zavoje.Da bi objasnio rekao je da je on eksperimentalni pronalazak i da je to njegovo zanimanje,zapravo ne govoreći ništa o sebi.Drasko izbacuje gospođu Hal iz sobe govoreći da ne može tek tako da upada u sobu koju izdaje i nagoveštavajući da će ubuduće zaključavati vrata. Gospođa Hal bila je potpuno iznenađena i radoznala(redovno je osluškivala pokraj njegovih vrata,šta on to radi....da li se pomkao,najzad iz stolice za ljuljanje i sl.).Nju je još više zbunilo to što je jednog dana ,njemu pristiglo(poštom) ono što je on očekivao-a očekivao je mnoštvo boca,epruveta,rastvora,helijumskih sastava i dr. Ljudska znatiželja je bila prevelika da bi mogla itrpeti tajanstvenost ovog čoveka.Ljudi su javljali različite pretpostavke o tome ko je i šta je on,zašto je neprestano u sobi,zašto nikada ne skida kaput i raukavice,otkud toliko zavoja na njegovoj glavi... Neki časovničar navodno dolazi u sobu da mu popravi sat(po zahtevu gospođe Hal) i užasno proučava ponašanje nepoznatog čoveka.Događa se neverovatna situacija u koju počinje narod da veruje-iz rukava tajanstvenog eksperimentalnog pronalaska nije izlazila ruka niti se šta videlo da u njemu postoji.Kako je to samo rukav prazan a ipak čvrst i oblikovan rukom i njenim oblikom.Gazdarica,i njen muž-gospodin Hal,jedne večeri čuju strašnu buku u eksperimentačevoj sobi i odlaze da ispitaju stvar.U sobi zatiču hiljadu razbijenih flaša i boca,njegove zavoje,šešir,kaput,rukavice,šal koji je nosio i njegovo odelo,ali u sobi ne zatiču i čoveka.naprasno u sobi počinju stvari same da se pomeraju,krevet počinje da se pokreće kao da na njemu neko sedi...nevidljivi čovek,zaista je to i bio bez odela na sebi.On postoji u prostoru ali je prosto nevidljiv.Kada obuče odeću na sebe ona mu daje oblik,u suprotnom on je samo nevidljivi predmetsupstanca koja se kreće i govori. Gospodin i gospođa Hal,stvar prijavljuju policiji koja povezuje celokupan događaj sa događajima od prethodne večeri kada je parohu obijen stan(Paroh čuje hodanje po kući,otvaranje fioke,zveckanje para....ali ne vidi čoveka). Narod u Ipingu je uplašen,a policija ne uspeva da uhapsi Nevidljivog čoveka jer im on stalno umakne,čak iako ga za trenutak opipaju. nevidljivi čovek na putu,u bekstvu,sreće sasvim običnog čoveka i naređuje mu da mora da mu pomogne.Ovaj čovek,po imenu Marvel je jako uplađen jer razgovara sa nekim ko ne postoji i čiji glas uporno čuje iako misli da se nije otreznio od alkohola.Bojeći se za svoj život,Marvel mora da prihvati naređenje nevidljivog čoveka,da mu pomogne-njegov zadatak je da ode u onu gostionicu u kojoj je bio odseo nevidljivi ,da uđe u njegovu sobu i pokupi njegove knjige,koje nevidljivi u bekstvu nije uspeo da ponese(u knjigama se nalaze eksperimentalne formule neprocenjive vrednosti). Siroti Marvel,prinuđen da pristane,uspeva da se domogne knjiga,ali izigrava nevidljivog čoveka,odlazeći u policiju(zahteva da ga zatvore kako bi pobegao od nevidljivog čoveka). Besan i ljut nevidljivi čovek nalazi se na ulici bos i go(ne sme ništa da ovuče jer bi njegovo telo dobilo oblik),gladan i neispavan.u nagonu besa ulazi u kuću nekog starca,pljačka ga i na kraju ubija.Kuća nestaje u požaru,ali Nevidljivi čovek pokušava da pronađe pomoć na nekom novom mestu i tako dospeva u kuću doktora Kelta,za koga se slučajno ispostavi da ga poznaje sa fakulteta. Dr.Kelt,ne veruje da mu se nevidljivi čovek nalazi u kući i upravo razgovara sa njim,isto kao što nije verovao u priču o njegovom postojanju. Nevidljivi čovek počinje priču sa Keltom i sada prvi put čujemo da je njegovo ime Grifon.On govori o svom životu dok ga dr.Kelt navodno pažljivo sluša celu noć.Govori mu da ga slučajno poznaje sa fakulteta fizike i objašnjava mu ko je zapravo-kada se nije našao na studijama medicine,odlučio se dase opredeli za fiziku.Fizika ga je potpuno zanimala,ali se po završetku studija nije našao kao asistent koji će držati glupa predavanja grupama studenata.Zato je rešio da eksperimentalno istražuje.Za to mu je trebalo puno novca pa je ukrao ušteđevinu svoj sirotog oca koji se od tuge razboleo i umro(sam čin sahrane ga nije puno dirnuo).Kada je nastavio sa radom,posebno ga je zanimala nevidljivost-zapravo apsorbovanje svetlosti kroz žive organizme(refleksija i refrakcija).
Najpre je maramicu učinio nevidljivom,a zatim se oprobao na živom stvoru-mački svoje komšinice!Zatim mu sine fantastična ideja da sebe učini nevidljivim smatrajući da će na taj način u životu imati u mnogo čemu prednosti. Kada je to udesio,osetio je veliku moć,ali i mnoge nedostatke.Prva pojava u javnbosti bila je teška,ali i lepa-neprimetno se ušunjao u neku veliku trgovinsku radnju-tamo prespavao,našao hranu,nos od kartona koji mu može poslužiti kao pravi u prerušavanju i sl.Odeven,iskrao se iz radnje kada su je ujutru otvorili,ali je na ulici morao da brine čak i o svom nosu koji će pokisnuti jer je od kartona.morao je da razmišlja o tome gde će živeti i raditi jer mu je kuća izgorela i tako odlazi u Iping u gostionicu kod gospođe Hal... Sve to ’’pažljivo’’ sluša dr.Kalt kome Grifin,iliti nevidljivi čovek predlaže da udruže svoje znanje,napreduju u nauci(dve glave pametnije su od jedne),čak predlaže i pljačke i obijanja,kao i ubijanja ljudi,jer govori da ga je nevidljivost učinila besnim i pomalo ponekad neuračunljivim. I taman kda je Grifin bio siguran da je našao saradnika i slušaoca na vratima se pojavljuje policija koju je dr.Kalt pozvao na veoma lukav način. Nevidljivi čovek je prinuđen da beži,ali se posle izvesnog vremena i pretećeg pisma vraća u kući dr.Kalta.Ne sprečava ga ni policija da probije prozore i vrata i uđe da ubije dr.Kalta.Ipak,Kalt beži kroz prozor,dok nevidljivi čovek juri za njim. Na ulici provincijaskog grada,Nevidljivi čovek biva savladan i ubijen.hiljade ljudi prisustvovalo je ovom događaju i čudesnom činu kada je po njegovom izdahnuću,njegovo telo počelo da vraća vidljivost.Najpre su se pojavile arterije i vene a zatim i celo telo.Izgledao je očajno sa upalim očima koje su bile otvorene i sedom kosom na glavi. na kraju romana sledi epilog kojim nas pisac upućuje da možemo otići u kafanu po imenu ’’kod nevidljivog čoveka’’,ispred koje stoji reklama sa nacrtanim čovekom bez tela(samo šešir i čizme). U njoj radi jedan Marvel,kod koga se tvrdi da su još uvek one tri knjige koje nevidljivi čovek nije uspeo da povrati,kako se u njima nalaze najonovnije formule koje su jedinstvene u celom svetu. Za Dragocene tri sveske,Marvel ni dan danas ne priznaje da su kod njega,kako ih svako veče(kad zatvara krčmu i uveri se da u njoj nema nikog i da su sva vrata dobro zaključana) prelistava-bledo gledajući u Grifinove formule sluteći da su veoma pametne,ali njemu nerazumljive. Knjige(sveske) su bile zakopane u zemlji,za o no vreme koje je Marvel proveo u zatvoru. Likovi:Nevidljivi čovek(Grifin),Gospođa i Gospodin Hal,časovničar,Dr.Kalt,Marvel.
’’Družina Pere Kvržice’’ - Mato Lovrak I Kad je dečak u vrućici Pero je dečak koji živi u sasvim skromnoj seljačkoj porodici.Žive od prodaje mleka. Pero prvi ustaje ,odvodi krave na pašu i mašta o napuštenom starom mlinu8ujutru je čuo razgovor oca i majke kako razgovaraju o tom mlinu koji je potao politička stvar). Pero okuplja družinu:Budalu,Šila,Divljaka,Medo i Milo dete.Odlaze na trešnju,a Perina moralnost dolazi do izražaja kada govori da će trešnje brati i za gazda Marka(vlasnika trešnje) i njegovog sina. Međutim,naiulazi konjanik i policajac i oni beže,ali su se prethodno svi dobro najeli,neki čak gutajući i sa košticama. Kasne u školu,ali Pera odlučuje(iako je cenio čkolu i znanje koje se u njoj stiče) da se popnu na zvonarnik crkve,sa koga se dobro vidi stari mlin.Milo dete bi se vratilo u školu,ali ne sme samo da zakasni i pristaje da ostane sa družinom. Ponavljaju:’’Jel smo složni?’’, ’’Složni smo’’. II Školski se nadzornik proslavio Budala piše po školskim zidovima STARI MLIN,kao da se svi na njega zaklinju. Pero se opravdava učitelju:’’Lako je ovoj ostaloj deci u razredu,oni izjutra ne odvode stoku na pašu,pa mogu na vreme stići u školu’’.Učitelj se odobrovolji. Nadzornik dolazi na čas.Učitelj moli Peru da ispriča nešto o nekom junaku,kao ovaj lupi:’’Kvržica’’.I ceo razred granu u smeh.Tako on dobi nadimak. Mnogi su govorili nadzorniku da je to zbog Perine ’’vrućice’’(lupa od temperature).Govore da rano izvodi krave na pašu,hoda bos,pa se zato razboleo.Nadzornik i Peru i svu decu pusti kući da se utople i ne razbole,ali dok ostala deca,svi u paru odlaze kući,Družina Pere ’’Kvržice’’ se sastaju u želji da ideu po prvi put u stari mlin,da ga osmotre i od njega naprave letovalište. III Palača na jezeru
Obijaju staru mlinsku kuću.Tu se nastanjuju i složno je sređuju.Prepreke savladavaju(Pero je naučio da pliva i prešao na drugu stranu).U kući pronalaze čamac i jako su srećni.Dogovaraju se da će to biti samo njihovo mesto. Izgladnevli i ožedneli počinju se prepirati,ali sve postaje lakše kad ugledaju Milo dete kako dolazi noseći torbu punu trešanja.Pomažu mu da prebrodi jezero i pređe na obalu.Zaključuju njegovu hrabrost. Polovina trešanja bila je zgažena u bitci i oni tada zaključuju da se bez sloge ništa ne može. Medo popravlja krov koji curi,Šilo sređuje kuću....odlučuju da se vrate kućama,kao što kaže Milo dete,u selu se već nagađa da su u nekoj šumi... IV Družina pod zemljom i pod oblakom Sledećeg dana,iako ih je škola malo zanimala,odlučiše da u njoj ostanu.Posle škole znalo se gde će se,ali Šilo odluči da mora kući,pokazujući modrice od sinoćnih batina.Pade im na pamet da roditeljima kažu za svoje letovalište,ali su znali da čak ni od učitelja(koji je bio jako fin) razumevanje neće naći.Na mlin odlaze samo njih trojica:Pero,Budala i Medo. Odlučuju da danas obiju i stari mlin.Pero objašnjava kako je on napušten jer ljudi nisu hteli da obnove most koji se srušio,a koji vodi do starog mlina i tako su bez njega ostali i naglašava da će im sada prihodi biti trostruko manji što će koristiti privatne mlinove. Pero proučava mehanizme u mlinu. Donose odluku da bunar treba srediti.najpre ulazi u bunar Medo dok ga ostali konopcima spuštaju,pažljivo.Meda izvlače iz bunara onesvešćenog jer je bilo dole ugljeničnih kiselina,baš kao što je učitelj govorio,ali Pero ne želi da se vrati kući dok bunar ne bude osposobljen.Spuštaju i njega u dubinu i on uspešno izlazi na površinu. kod kuće je,ovog puta,loše prošao samo milo dete,ali ih ni to nije sprečilo da naredni put ponovo posete mlin. V Krasno je biti poglavica Pero se prethodnog dana razboleo zbog hladne voide u bunaru.Danas ostaje kod kuće,ali se iznenada pojavljuje jer ne može da izdrži kod kuće. U međuvremenu,oko vođstva se otimaju Medo i Divljak,ali uz malo sloge Divljak danas zamenjuje Pera.U Perovom odsustvu,družina se napila hladne vode iz bunara,pokosila oko jezera travu i još mnogo stvari kojima je Pera bio iznenađen kad je došao. Dok su ostali bili u školi,Pero i milo dete se odlučiše da idu u mlin.Mnogi nisu hteli da krenu sa njima,a posebno su se isticali Budala i Divljak,pa su se ova dvojica bojala da ih ne odaju(Pera je zapretio Budali da to ne sme da se dogodi...) Pre podne su Šilo i Medo kopali oko mlina,a Pero je sada posadio cveće i zadovoljno seo u čamac da provoza Milo dete koje uči da vesla. U povratku s mlina susrete ih neki gazda Petar,koji ih znatiželjno upita gde su se uputili sa lopatama.Izgovor je bio lov. VI Jedan slavan dan Pera i Šilo su zadovoljni iz dva razloga-svoju družinu su proširili za dva člana-Miloša i Brđa u zemanu za Budalu i Divljaka.Drugi razlog je taj što se zasedanje seljaka u nadi da se slože oko popravke mlina loše završilo jer su se posvađali. VII Družinu je obasjalo sunce i zvezda Danica Pera ubija vidru koju celo selo juri,ali mora ćutati o tome jer bi se tada otkrilo da su bili u mlinu na vodi.... Držini se pridružuju dve devojčice-Marija i Danica,koje su za družinu saznale od Divljaka i Budale koji su odali tajnu o mlinu za dva ogledalceta. marija plevi cveće,Danica je vešta u slikanju pa će oslikati i urediti kuću.Tajne će obe čuvati. Vidru su odreli,krzno prodali i kupili puno sitnica i farbi da urede mlinarevu kuću. VIII Milo dete se proslavilo milo dijete je pokrenulo mlin!Družina-nikad srećnija.idustrija može početi sa radom! milo dete-naizgled stalno plačljivo-danas je naučio i da vesla. kuća je okrečena i oslikana.Sve je spremno da mlin izađe na videlo. IX Crni dani družine Perin otac je u zatvoru zbog spora sa mlinom zbog seljaka.Pera tužan mora biti kod kuće. Otac iznenada biva pušten,Pera zadooljan trči pravo u mlin i to u pravi čas-baš kada su članovi družine jurili Budalu,Divljaka i još četvoricu njihovih drugara koji su pokušavali da poruše i pokvare sve što je družina uradila.
Pera hvata loše dečake i primorava ih da postanu članovi,iako će posao biti uskoro svršen,u suprotnom će stalno dobijati batine. Družina sada ima 12 članova. X Svi su u vrućici Ipak,Divljak je spreman da izda družinu koja naslućuje opasnost i primorana je da sve prizna učitelju kako bi im on pomogao. Učitelj,nem od uzbuđenja,kada ga odvedu na mlin,prosto ne može da suzbije oduševljenje;pronalazi Divljaka i naređuje mu da mora da ćuti još dva dana,koliko je ostalo do kraja školske godine. Učitelj sazva roditeljski sastanak,ali kada se roditelji pojave u školi on nagoveštava da će se navodno zbog vrućine oditeljski sastanak održati u starom mlinu,na šta roditelji zapanjeno reaguju. Stopedeset roditelja,načelnik i župan ugledavši mlin ne mogu da veruju rođenim očima-opravljen most,okrečena mlinareva kuća,cvećnjak,jezero puno vode i na kraju MLIN KOJI RADI.Tutnjava zvuka koji proizvodi mlin u očima mnogih naliva suze.Pera izlazi sa papirom u ruci i čita sve čega su se setili da nabroje od svih njihovih radova i na kraju poručuje kako ovaj mlin predaje svom narodu,nada se da će imati više poštovanja prema njemu i napominje svu strepnju koju je družina imala svakog dana dok se vraćala svojim domovima očekivajući grdnju roditelja što su se predugo zadržali i ’’zaigrali’’. Očevi nikad ponosniji na vooje sinove,a majke na ćerke:Danicu i Mariju. Veliko slavlje.Šilo,Miloš i Đorđe izvode zanimljive skokove u vodu,dok se Milo dete pojavljuje u svom koritu od čamca,što izaziva smeh posmatrača. Devojke plešu s momcima,dok zadovoljni i pijani(od piva) roditelji posmatraju sve ovo što počinje da liči na sajam. Pero,Šilo,Medo i Milo dete napuštaju mlin jer su gotovo neprimetni.Odlaze na vrh crkve i odatle iz daljine posmatraju mlin koji je okružen mnoštvom naroda-zadovoljnog naroda. Medo prekida prijatnu posmatračku tišinu pitajući družinu misle li da će matorci znati da sačuvaju mlin i dok svi daju odgovor,jedino Pero ćuti.A kada ga Šilo pita za mišljenje,on već izgovara reč koja izaziva tišinu i poštovanje kod družine:’’Kvržica!’’.Tada svi zaćute misleći da se Pera naljutio i da želi da prekine svaku svađu iliu glup razgovor(kvržica-tišina,a potiče od trenutka kada je Pera pred razredom izlagao čitavu lekciju o nekom generalu a u prisustvu načelnika koji je posmatrao čas i koji je na čelu imao nešto poput bradavice koja podseća na kvržicu.I,imajući u vidu da su mu misli za vreme nastave stalno lutale na mlin,on se u trenutku nije mogao setiti šta je hteo reći i rekao je ’’kvržica’’.Zbog čega je učitelj bio ljut). Pero i dalje gleda ui daljinu i ništa ne govori.A onda pogleda još jednom na mlin i vikne ’’Kvržica!’’.Družina zanemi.nova radosna jeza prođe im telom.’’Zar novo slavno delo?’’-pita družina.pero i dalje gleda u daljinu i šapuće u zanosu: ’’Da.Novo djelo!Pssst! Ne bunite me!....Smišljam...Budite strpljivi!rećiću vamsutra!’’
’’Gospodar muva’’ - Vilijam Golding Veliki broj dečaka dospeva na neko nepoznato ostrvo prilikom rušenja aviona.odraslih osoba nema kao ni ženskih. roman pošinje pričom dvojice dečaka-Ralfa koji istražuje ostrvožhodajući sam po njemu,i Pigija koji slučajno pronalazi Ralfa,ali Ralf nije zaintresovan za razgovor sa njim.Pigi Ralfu u poverenju govori o svom nadimku(Pigi-svinjče,tako ga zovu zbog debljine,a povrh svega je astmatičar,non-stop govori o svojoj tetkici,koja ga je odgajila jer roditelje nema i sl.)Njegov nadimak je Ralfu vrlo interesantan,i on ga prilikom viđanja sa ostalim izgubljenim dečacima,brže bolje razglašava. pigi važi za plačljivka,neinteresantnu osobu i osobu predmeta ismevanja,iako je njegova inteligencija vrednija od celokupne družine.
na obali okeana,dok Ralf govori Pigiju da je dosadnjaković i debeljko,Pigi uočava morsku školjku,koju pametno upotrebljava.Zapravom,pšredlaže Ralfu da izvođenjem čudesnog /glasnog zvuka ,duvanjem u nju,može da sazove nestale dečake koji bi kada čuju tako jak zvuk,mogli da se orijentišu po njegovom mestu dolaska,odakle dolazi,a na taj način bi se okupili svi izgubljeni u nesreći. Ralf postupa po pigijevom predlogu,saziva preostale dečake.oni se dogovaraju o loženju vatre kjao jedini način kako bi inače(dim) drugi prepoznali da na ostrvu postoje ljudi. Najpre su morali izabrati vođu.Uzevši u obzir to da se na ostrvu nalaze deca od 6 do 12 godina.U najstarije su se ubrajali:Ralf,Pigi,Sam i Erik(blizanci),Samuel,Rodžer i Džek,koji je najopsaniji rival Ralfu jer sam sebe predlaže za vođu smatrajući da ima dovoljno kvalifikacija za to(on vodi hor od 20-ak članova i komanduje čitavoj četi).Međutim,za vođu biva izabran Ralf(kod njga se nalazi školjka,on je okupio tolike ljude i u tome je njegova inteligentna zasluga),dok za Džeka glasa samo njegov hor.(koji čini manjinu glasova). Školjka postaje simbol moći,dostojanstva i vladavine.uz pomoć nje održavaju se sastanci svakog dana,a pravo govora na sastancima ima samo onaj kome ralf u stupi školjku. Prva realizacija teme sastanka bila je održavanje i paljenje vatre,zatim osmišljavanje zaklona(skloništa,spavaonice),sloga itd. Iako proglašen glupim,debeljkom,plačljivkom i nesposobnjakovićem-Pigi ustupa svoje naočare (bez kojih uopšte nevidi) da bi se uz pomoć njih upalila vatra(pod prelamanjem svetlosti i žižom),da bi mu te naočare kasnije bile razbijene(ostaje samo jedno staklo). Vatra se jednoga dana ugasila,iako je bilo reči da se ona mora održavati neprestano svakog dana,i to baš kaod je brod prolazio(i nije mogao da ih uoči jer vatre nije bilo). Jedini krivac bio je Džek koji je bio zadužen za održavanje vatre,a koji je smatrao da je tada pametnije bilo otići u lov na svinju. Ralf je zbog toga bio veoma ljut i od tada počinju nesuglasice između njih dvojice,da bi na kraju došlo i do potpunog sukoba. Džek pripaja na svoju stranu većinu-on pravi svoje pleme divljaka.Oni postaju dečaci koji su spremni od ubiju i životinje,a izgleda i ljude. Na Ralfovoj strani ostaju verni Pigi,koji Ralfu postaje pravi prijatelj i dvojica blizanaca. Džek i njegovo pleme,jedno veče napadaju nedužnu četvoricu i Pigiju oduzimaju naočar,da bi mogli da upale vatru,ali ne iz razloga spašavanja i izazivanja dima već radi pečenja mesa.Pigi ostaje bez svojih očiju,ne može da se kreće i ima pojačane napade astme. Džekovo pleme postaje nehumano,ali poziva Ralfa,Pigija,Sama i Erika na gozbu,na pečenu prasetinu.ipak,ova četvorica odlaze,što zbog gladi,što zbog želje da povrate Pigijeve naočare. Džek primorava ralfa da se priduži njegovom p lemenu. Nastaje rat.Ralf samo zahteva naočare da bi mogli da naprave dim.pigijeve naočare bacaju,a Rodžer baca ogromnu stenu na Pigija i on gine.Ralf je dete pod stresom,ali i u ovom sličaju ne želi da se pridruži ’’divljacima’’,dok blizanci pristaju jer su ucenjeni smrću. dečak po imenu samuel,na vrhu planine razgovara sa svinjskom glavom okačenom na kolac,koja je i postavljena kako bi plašila navodno neku zver koja se pojavila na ostrvu.na glavi se nalazi roj muva i ona je Gospodar muva.Glava progovara sa Samuelom i govori mu da svi treba da se plaše i sl. samuel požuri da saopšti vest o zveri Džekovoj ’’vojsci’’,ali oni najedeni i napijeni ,u mraku navodno misle da je zver-ubijaju samuela!Ralf,užasnut prizorom,dok se ostala deca prave da je to bio samo nesrećan slučaj,beži. krije se i ostaje sam protiv svih.Sutradan,planirana je opseda na njega,ali on pokušava da razgovara sa svojim,misleći,jedinim prijateljima Samom i Erikom,iako su oni prešli i odlučili da Džek bude vođa. Oni ga i upozoravaju na opsadu,ali ga i sutradan izdaju,bez obzira na to što su mu prethodne noći dali mesa i vode-IZDAJU GA. Izbija pravcati rat vođen kopljima.Ralf žali što Pigija više nema i što nema ko da ga posavetuje sada-kada ga paljevina okružuje(na njega bacaju upaljene grane,koplja zašiljena sa dveju strana...).Njegovo skrovište odali su blizanci i on sada biva napadnut,ubija dvojicu. U trenutku kada ga dim uveliko guši po prvi put pomišlja da odustane i da se preda,u polusvesti pred njim se pojavljuje lik oficira mornarske policije(kapa,zlatni dugmići i slično).On misli da sanja.Ovaj mu se obraća sa zdravo,ali ralf jedva uspeva da odgovori.Na pitanje da li ima odraslih,Ralf odgovara da nema.Oficir pita da li je sve ovo neka igra,ne verujući u pravi rat,ali Ralf odgovara da je igra bila na pošetku(kao i zadovoljstvo što mogu da se zabavljaju i istražuju ostrvo). Na pitanje oficira ko je vođa,Ralf ponosno istupa,ali Džek sa očima punih suza odlazi korak unazad.
U čamcu mališani jecaju i plaču. Likovi:Ralf,Rodžer,Pigi,Džek,Sam i Erik(blizanci),Samuel.
’’Dr.Džekil i G.Hajd’’ - Robert Luis Stivenson *Priča o vratima G.Aterson-advokat,gruba lica,hladan,skučen i zbunjen,ne ispoljava osećanja,mršav,dugačak,prašljiv,turoban.I pored ovih osobina prijateljima je bio mio pogotovo na dugim sedeljkama,u nevolji je ljudima više pomagao nego što ih je korio.Zbog svoje osobenosti često mu je bilo suđeno da bude poslednji pristojni prolaznik posrnulih ljudi.Imao je malo prijatelja a jedan sa kojim je najviše voleo da šeta i dokoličari ulicama grada je Ričard Enrild-jedan od modernih dokoličara tog vremena. tako dok su šetali sporednom malom Londonskom ulicom g.Enrild je upitao Atersona ’’jeste li ikad zapazili ona vrata?Ona su vezana umom svesti sa vrlo neobičnom pričom’’. G.Enril je započeo priču kako se vraćao kući oko tri sata mračnog zimskog jutra.odjednom je ugledao dve prilike,jedna je bila mali čovek koji se kruto kretao rzim hodom,a druga je devojčica od osam,devet godina koja je trčala niz poprečnu ulicu.njih dvoje su naleteli jedno na drugo i čovek je zgazio telo devojčice i mirno je ostavio tu da vrišti.G.Enrild ga je stigao,uhvatio i doveo na mesto gde se skupila već grupa ljudi oko devojčice.On je bio hlčadan,nije se opirao,samo mu je uputio jedan gadan pogled.Oko deteta se skupila porodica i lekar koji su sa gnušanjem gledali pošinioca,rekli su mu da će od njegovog imena napraviti ogromnu bruku i da će biti osramoćen.ponudio je novac u korist devojčicine porodice,i on je pravo pohitao kroz vrata sa novcem-deset funti u zlatu,a ostatak čekom koji je bio potpisan imenom koje G.Enril nije mogao ni da izgovori.ime poznatog čoveka u gradu.G.Emvilo nije verovao u ispravnost čeka ,ali gospodin je sačekao jutro ispred banke i unovčio ček bez ikakvih problema. Advokat Aterson je želeo da zna za ime tog odvratnog čoveka.Bio je to gospodin hajd:čovek u čijem izgledu ima nečeg nakaznog,neobičnog izgleda. *Traganje za Hajdom Posle ove priče advokat Aterson se vratio kući i u svojoj kasi našao pismo oslovljeno kao testament dr.Henrija Džekila-doktora medicine,dr.građanskih prava,dr.prava,člana Akademije Nauka;sva njegova imovina ija da pređe u ruke njegovog prijatelja i dobrotvora Edvarda Hajda. Advokat je mislio da se takvom izjavom u testamentu o dr.Džekilovom ludilu a sada je posle ove priče uveren da se radi o sramoti. Advokat kreće u istraživanje o ovom čudnom gospodinu,i krenuo je od dr.Lenjona-srdačan gospodin,zdrav,kočoperan,bučnog i odličnog držanja On i advokat su bili stari prijatelji dr.Džekila i zato se odlučio da sa njim popriča.Međutim,od njega nije mogao ništa da sazna jer dr.lenjon nikada nije čuo za Hajda. Advokat je od tada stalno obliazio i posmatrao vrata dr.Džekila očekujući da vidi g.Hajda i jedne večeri je uspeo u tome,sreo ga je i pitao :’’G.Hajd,čini mi se?’’,ovaj mu odgovori:’’Da,šta želite?’’. Advokat je želeo da ubije dr.Džekila,pa ga je zamolio da ga pusti unutra,ali najzad reče da dr.nije kući. Advokat ga zamoli da mu pokaže lice,na šta je ovja pristao.Sreli su se lice u lice. Hajd mu je dao svoju adresu u ulici Somov.I bio je uporan da sazna odakle ga advokat zna. Hajd je bio ljut kad je advokat rekao da mu je Džekil rekao za njega. G.Hajd je bio bled,nakazan,zakržljao advokat je dalje otišao kod dr.Džekila i raspitivao se u razgovoru sa starim slugom Pulom-o Hajdu i da l i je sve to normalno što on ima ključ i što tu dolazi ko u svoju kuću. *Dr.Džekil je sasvim spokojan
Dr.Džekil-krupan,razvijen,glatka lica,pedeset godina,sa malo lukavosti u svom licu. Razgovarali su na večeri kod dr.Džekila o testamentu,gde ga je doktor zamolio da posle njegove smrti se potrudi da se strpljivo ponaša prema njemu i da mu pribavi sva parava. Advokat je rekao da ne može obećati,da mu se g.Hajd nikako ne dopada. *Ubistvo Kerua desilo se godinu dana kasnije o dovog saznanja.Žrtva je na visokom položaju pa je slučaj dobio na ’’ceni’’(žargon9. Služavka koja je živela u blizini događaja,tj.otišla je da spava na sprat i gledala je kroz prozor u divnu noć.Spazila je dvojicu muškaraca,jednog bitno starijeg koji je pozdravio drugog čoveka naklonom,bio je u razgovoru učtiv i fin.Činilo se da razgovaraju o nečemu nebitnom.Žena se iznenadila kad je u drugom sagovorniku prepoznala g.Hajda-koji je u ruci imaoštap i ponašao se kao ludak.Stari čovek je pošao korak unazad a Hajd ga je oborio,gazio i zasipao udarcima. Služavka se onesvestila,kad se probudila ubice nije bilo a žrtva je bila na ulici i jedan deo štapa se otkotrljao u obližnji kanal. G.Aterson je identifikovao leš(žrtvu).Denvers keru,policija ga zamolila da im pomogne u hvatanju ubice. *Slučaj s pismom U ovom delu se govori o pismu dr.Džekila advokatu Atersonu,primio ga u svoju službu a zatim mu rekao da je svemu kraj i da Hajdu više ne treba njegova pomoć.Ukazuje poverenje Atersonu,i govori mu da mu je žao zbog svegai da je zauvek raskinuo sa njim.Tu mu je priznao da je g.Hajd diktirao uslove u testamentu. *neobični slučaj dr.Lenjona Govori o drastičnoj promeni fizičkog izgleda dr.lenjona.Kao prvo,bio se skroz zatvorio za društvo a posebno za Atersona.Kada je konačno rešio da primi advokata u kuću,Aterson je bio zaprepašćen izgledom lenjona. Bio je oronuo,ubledeo,Aterson je zaključio da zna da su mu odbrojani dani i da se plaši smrti.Pitao ga za drDžekila da li zna da je i on bolestan,našta je ovaj dogovorio da ne želi da čuje za njega. Aterson je uputio pismo dr.Džekilu a ovaj mu odgovorio:da ne krivi lenjona što se više neće sresti,a on je rešio do kraja života da živi povučeno i da se aterson ne ljuti ako njegova vrata budu često zatvorena za njega.Dr.Lenjon posle ovog događaja pao je u postelju i umro. posle njegove smrti,Aterson je otvorio koverat zapečaćen pečatom umrlog prijatelja,adresirano ’’lično samo u ruke Dž.G.Atersona’’.-Bilo je naglašenbo da ako g.Aterson umre pre njega da se uništi nepročitano. U drugoj koverti je bilo napisano ’’ne otvarati pre smrti ili nestanka dr.Džekila’’. *Događaj kod prozora Govori o susretu dr.Džekila i Atersona u dvorištu Džekilove kuće. Aterson ga zvao da izaće u šetnju što je ovaj odbio i ostali su da razgovaraju u dvorištu. *Poslednja noć Pul-sluga dr.Džekila dolazi iznenadno kod advokata i traži pomoć,kaže da se doktor zatvorio u sobu danima. Njih dvojica su provalili vrata od sobe.U sobi su našli g.hajda mrtvog. nastavili su potragu za dr.Džekilom.U njegovoj kući veći deo kuće činili su amfiteatri,lutali su po prostorijama. Sporedna vrata su bila zaključana i ključ zgažen-polomljen. U jednoj odaji gde je dr.Džekil spremao razne hemikalije zatekli su na pultu drogu koju mu je pol stalnokupovao .Prostorija je izgledala kao da je jutros bio tu. od Lakeja je dobio poruku od dr.Džekila .pročitao je ceduljicu na kojoj piše da ide kući i pročita ispovest dr.Lenjona a on će verovatno biti mrtav.
’’Hajduk u Beogradu’’ - Gradimir Stojković Gligorije Pecikoza hajduk,osmak,koji sa sela dolazi u Beograd oko čega nastaje veliko iskušenje...nova sredina,problemi prilagodjavanja.
Već pri prvom susretu sa drugarima i nastavnicima,oseća neprijateljski duh pojedinaca i prozivke koje mu upućuju(Pecikoza-koza....’’Gligorije,kakvo je to ime...’’..’’Hajduk,je li to nadimak’’) Pun pozitivizma ali i želje da se uklopi u novu socijalnu sredinu,on postepeno počinje da postaje deo VIII-5 razreda. Najpre se dokazuje u košerci u školskom dvorištu,kada slučajno upada da zameni jednog od igrača,dok mu Vesna devojčica iz razreda koja se tu načla,čuva sat i garderobu.Oboje kasne načas.I zbog toga se hajduk oseća malo krivim. Na času matematike ga profesor(strog,džangrizav,ali posebno naklonjen ženskom polu) izvodi pred tablu,on zadatak rešava neverovatnom brzinom,profesor mu ne veruje da ga je uradio,već govori da je prepisao...Tada nastupa Vesna sa navodnom željom da joj profesor objasni zadatak jer ga ne razume.profesor zanemaruje hajduka i Vesni tepa i sa zadovoljstvom objašnjava. Vesna na taj način spašava hajduka. Na času srpskog jezika,Hajduk ne može da izdrži da ne pročita pismo drugara Tome iz sela za kojim stalno čezne.profesorka primećuje da nešto krije ispod klupe i zahteva da otvori torbu.hajduk drsko govori da ona nema prava da čeprka po njegovim intimnim stvarima,šalje ga direktoru...razredna ulazi u učionicu i govori koleginici da bi ona srećnija bila da se đaci ne upućuju direktoru dok prethodno ona ne porazgovara sa svojim đakom,a da će pomenuti već biti kažnjen onolikom merom koliko je zgrešio. Odeljensko veće zaseda.Svi diskutuju o problemu i on ne dobija kaznu iako su neki(Vlada Indijanac,Zorica i Olja) bili za oštru kaznu. Razredna mu se obraća sa puno razumevanja,dok on u odsjaju njenih očiju vidi posebnu brižljivost.Ona ga savetuje i upozorava da je svaki početak težak i da mu želi puno sreće da opstane i savlada probleme koje ta nova sredina nosi. Nailazi Vesna,hvata razrednu za ruku.Moli je da sedi sa Hajdukom.On jednolično sleže ramenima i slaže se sa idejom,koja će ujedno doprineti da Sanja,koja je do sada sedela sa njim,sedne sa Vladom Indijancem u koga je zaljubljena. (Hajduk u sebi neprestano pravi paralelu izmene stare i nove škole,nastavnika,drugara...) Joca Koš,ili ti Hajdukov stari nastavnik iz sela dolazi u Beograd sa celim svojim košarkaškim timom među kojima je i Toma,Hajdukov najbolji drug. Njegova sreća nikad veća.Cela ekipa ostaje u gradu 3 dana koje je Hajduk već unapred isplanirao. Razred ne primećuje njegovo odsustvo duhom i Vesna ga ponovo opravdava.Razredna je ljuta što Hajduk nema dovoljno poverenja da joj saopšti svoj problem već to moraju drugi ’’drveni advokati’’ da rade...Ona ga savetuje i predlaže mu da može sutra da izostane iz škole,ona će ga opravdati(ona razume njegovu sreću zbog ponovnog susreta sa starim nastavnikom i drugarima). Nikad srećniji,ne stiže ni hvala da kaže,razredna se smeje. Toma i ekipa gube obe utakmice,ipak-lep dan.Hajdukova majka napravila je lep doček nastavniku i Tomi koji će prespavati kod Hajduka. U međuvremenu,Vesna želi da upozna njegove drugare.Vesna dolazi kod Hajduka kako bi uradili domaći i realizovali ostatak dana. Mama je ljuta što je on ranije nije obavestio da će Vesna doći,da pospremi stan i sl. Tomi se Vesna jako dopala.Hajduk primećuje kako natremice bulji u nju i pomisli:’’Gledaj Tomo,gledaj...da vidiš ti kakve su beogradske Vesne!’’)Tada Hajdu k po prvi put primećuje njenu lepotu... Toma se priprema za utakmicu,a u međuvremenu(jer nemaju prava da uđu u halu jer utakmica nije počela),Vesna i Hajduk odlaze u bioskop. On shvata da je zaljubljen u nju.U jednom trenutku,od strahovite scene,ona ga hvata za ruku,i oboje ne žele da taj trenutak prestane. Pogledi im se susreću... Čim se svetlo upalilo,po završetku filma,ruke su brzinom svetlosti prestale da im se dodiruju. nakon filma jedvva da su govorili...zapravo koje i gledao film... ’’Zar nećeš da me otpratiš do kuće?’’,rekla je Vesna zbog čega Hajduk sebe naziva magarcem koji ne ume da se ponaša...bes u njemu vri koliko i krv od same pomisli da vesna postoji. Držeći se za ruke,najpre on prati nju do kuće,zatim ona njega,pa ponovo on nju(jer im se nikako nije išlo kući),da bi im se na kraju usne dodirnule(Vesna mu prepreči put,obgrli ga oko vrata,a za dalji tok vremena ni ne može da potvrdi šta se dogodilo....’’mislim da sam poljubio majku,i otišao na spavanje ili sanjam,....a možda sam i bio budan’’) Pošto je sledećeg dana Hajduk imao slobodan dan,Vesna lukavo dobija opravdanje od školskog lekara,kako bi cepo dan proveli zajedno na Kalemegdanu.Bilo je to i više od savršenog dana,ali...već
sutradan-problemi.Razredna saziva odeljensko veće-problem:Vesna i Hajduk viđeni na Kalemegdanu od strane Đoleta koji je to istužakao razrednoj(jer je bio zaljubljen u Vesnu).Hajduk gubi poverenje u razredninim očima,ona se oseća povređeno i lakomo...nema dovoljno razloga za opravdanje. Hajduk i Đorđe dobijaju po 5 izostanaka,dok Vesna kroz suze moli razrednu da popričaju,iako i ona za sebe samu zahteva kaznu. Vesni je na metamtici uradio kontrolni,Hemiju baš i nije cvetao.Problemi su nastali na srpskom kada ka ponovo bio ’’drzak’’ jer se ’’ona’’ posebno nameračila na njega od onog dana kada je trebao da se vrši pretres,zbog Tominog pisma,i naikako da mu da 5.A on je uporno insistirao da zna za 5... Cole(predsednik) je to potvrdio,čak je rekao da zna i više o njega iako je on najbolji u odeljenju iz srpskog. nesreća nikada ne ide sama-biologija! Reazredna ispituje i prozove njega.Dobio je jedinicu kao kuća veliku jer ništa nije učio(od ljubavi ,valjda). još jedno razočarenje za razrednu koja veruje u njegovu inteligenciju.Ali on dobija još jednu jedinicu iz biologije jer se Vesna razbolela i ima zauške,tako da nije mogao ni da je vidi. Razredna želi da vidi njegove roditelje. Roditeljski kućni savet zaseda na najemancipovaniji način.A hajduk se samom sebi u sebi zaklinje da će svi oni tek videti ko su Hajduci. NOVA GODINA-najpre u školi(on je zadužen za fotografisanje jer je učlanjen u foto-sekciju),a pre dvanaest okupljeno i odabrano društvo podrazumevalo je i Hajduka.Vlada Indijanac prestaje da ga zove ’’seljo’’...Cole rešava situaciju... Ceca i Himalaja se ne odvajaju!Debela Olivcera i Mikica gledaju ’’color ’’TV,Hajduk proba alkohol... U 0h-iznenađenje(koje priređuje Vlada Indijanac),na vratima se pojavljuje razredna u beloj haljini(devojka) ni nalik na onu koja deli jedinice i prekorava.Govori Ceci i Himalaji da se ne ustručavaju i sl.Hajduk joj kuva kafu,ali mu iskipi i on obećava lepšu kod svoje kuće,gde svi odlaze pri kraju dočeka.A u međuvremenu,razredna predlaže najgenijalniju ideju-da svi posete Vesnu!(smatrajući da sada zauške zaokupljuju najbezbolniju i neprenosnu fazu). Vesna-srećna!Dok su bili nasamo-Hajduk joj na pravi način čestita... Smatrajući da nikada lepši doček nije imao,Hajduk zadovoljno ulazi u 1.jaunar. Na kraju školskog polugodišta Hajduk je imao samo onu poraznu četvorku iz srpskog i trojku iz hemije.Likovno se nije računalo. Početkom novog polugodišta VIII-5 dobilo je još jednu priliku da prošire odeljenje.To je prinova,zvala se Roberta Lukić-mudrica,pametnjakovićka,lepotica,talentovana za sve predmete koji postoje,širokih moralnih vrednosti,dugačkog jezika... Svi muškarci naprasno se zaljubljuju u nju,dok ona ostaje hladna i suzdržana vođa svih devojčica.Zapravo,Vesna je bila jedina koja nije pripadala tom klanu,iz više razloga-a najjači je bio taj što više nije sedela sa Hajdukom,jer je Godzila(novi nadimak za srpkinju) tako zahtevala i tako je ostalo na svim časovima.Pored ’’starosedeoca’’,Hajdučine.kako ga je zvala razredna,sedela je Roberta,čije je sve mogućnosti Hajduk odmah primetio.Ali,on je imao Vesnu i Vesna je bila njegova... Roberta je napravila čitavu havariju u odeljenju,da je došlo do toga da i ona umesto Coleta bude predsednik odeljenske zajednice.Razredna govori da je kolektiv narušen,da svako gleda samo sebe,da je narušeno ono što se tri godine gradilo.... (Roberta smatra da su svi balavci isl.) Hajduk se oseća čudno,nema interesovanja nizašta oko sebe,pa čak i Vesnu izbegava.Ona to primećuje.Svađaju se nakon škole,ona sumna da je Roberta i njega zaslepila... Hajduk namerno poziva Robertu u pozorište.Tvrdeći Pazar rekla je da će razmisliti i nazvati ga popodne,što je i uradila.Dogovoreno je da se u 20h nađu ispred narodnog pozorišta.nije se pojavila(sam je odgledao predstavu p prvi put u životu u pozorištu,zaboravivši da Robertu već i čekao...) Zapravo bila je to još jedna od Robetinih igrarija.Dok ga je zvala telefonom,svi su bili oko nje-debela Olivera,Mikica,Vlada Indijanac,Zorica.Bila je to nameštaljka.Dok je on čekao ispred pozorišta,svi oni skriveno su ga posmatrali iz jednog žbuna kao budalu. Sutradan u čkoli Vlada Indijanac mu sve to priznaje i govori da je sam ispao kreten što je dozvolio da upadne u Robertin klan.Rekao mu je da dozvoljava d a ga i prebije kada je sebi tako nešto dozvolio:’’kome Indijanac jednom pruži ruku,nikada mu posle ne podmeće nogu’’. priznanje je bilo dovoljno,i veće od batina,tako da hajduk odlučuje da smisli dobru osvetu za ostale.I smislio je-čuvena neka Robertina sveska našla se u učionici baš kada je on bio redar.U svesci se nalazilo milion stihova upućenih matematičaru.Hajduk cepa par listova i matematičaru ih uvaljuje u torbu,baš na
takmičenju kada Roberta i Hajduk osvajaju(dele) 1.mesto.matematičar pred celim odeljenjem bruka Robertu.U šoku joj govori da treba da j e bude sramota...preti ukorom. Roberta smešta tuču posle škole-tip stariji i naizgled jači od hajduka,čeka ga ispred škole da ga prebije,ali se situacija naglo okreće i Hajduk znatno izudara dotičnog da sa zemlje nije mogao da se podigne....pojavljuje se Vesna,hvata ga za rame i govori da je bilo dovoljno(’’To je mogla samo Vesna’’).Celo VIII-5 je presrećno,a Cole se obraća onom tipu,govori mu da nije ni bio svestan sa kim se kači;upozorava ga da se drži dalje od VIII-5. Vesna je u gužvi nestala. Tromesečje je-loše ocene.Svađa u kući čak i šamar kao povratna sprega na Hajdukovu izjavu:’’Ako ti ovo nije dobro,mogu ja i gore.’’ Majka ga teši.Žao joj zbog svega.Zna da mu je raskid sa vesnom teško pao... Ekskurzija-Vesna i hajduk se mire.Ali je prethodno usledila tuča sa nekim iz VIII-4,koji je plesao sa vesnom.Vesna moli razrednu da ga ne kazni... Beže sa ručka.Odlaze u šumu gde provode predivne sate(jure se oko drveća.zatim on stavlja glavu na njeno krilo da se sunča,ona skida bluzu zbog čega on crveni).usledio je i povratak kući.’’U repu autobusa sedeli su njih dvoje pripijeni jedan uz drugoga želeći da vožnja nikad ne prestane’’. (Zbog bežanije,razredna obećava ukor i Hajduku i Vesni) Poslednji dani u školi bili su koliko lepi,toliko i bolni zbog rastanka. Ocene su svedene.Hajduk je čak izvukao četvorku iz nemačkog i čuvenu zasluženu peticu iz srpskog. Dan dodele svedočanstava bio je ispunjen suzama i željama razredna za lepu budućnost. Razredna je plakala napominjući da će doći neki novi hajduci i indijanci koji će harati beogradom,praviti spektakle u školskim učionicama...ali da je ona ovog trenutka napunila 15 godina a da će se sutra već osećati starom. Himalaja je uz obećanje da će razrednu posećivati veoma često,sa puno humora opisao situaciju koju vidi za 20 godina-razredna stara,briše naočare da bi se uverila da Hajduk pod ruku sa Hajdučicom Vesnom,dolazi u školu da upiše malu Hajdučinu.Siroti Cole,danima je smišljao govor za onu izuzetnu priliku,a uz govor uručio je razrednoj i poklon,iako ona nikada nije primala poklone(jednom ih je jako posramila zato što je Roberta insistirala da se razrednoj kupi za 8.mart zlatan lančić).Ovog puta,poklon je bila knjiga o nekim životinjama,koju je ona sa suzama primila dok je cela učionica lagano počela da se poplavljuje od maminih i devojčicinih suza. Svedočanstvo je poslednje bilo uručeno Hajduku koji naikad nikad neće zaboraviti razrednin stisak ruke... U školi ostalo je samo mnogo pocepanih svezaka i knjiga koje su predstavljale svo znanje u školskom dvorištu. Hajduk prati Vesnu kući,žaleći za ovim poslednjim danima.Ćute i prate. Hajduk planira školski odlazak u radnu akciju,dok vesna odlazi u Grčku sa roditeljima. Obećavaju jedan drugome da se nikad neće zaboraviti i da će upisati istu srednju školu. ’’Stalno ću misliti na tebe,dajem ti reč.nijedan hajduk nikada nije prekršio datu reč’’. (’’Onda smo se poljubili za rastanak.moja brigada je već sutra polazila na akciju.Do kuće sam mislio na Vesnu.I kada sam legao.misliću na nju i kada sanjam.I kada se probudim....kakvo li će društvo biti na akciji?’’) Likovi:Gligorije Pecikoza hajduk,Vesna,Roditelji,Cole,Vlada Ceca,debele olivera,Mišica,Žirafa Danica,razredna
Indijanac,Himalaja,Roberta,Đole,Lepa
’’Beskrajna priča’’ - Mihael Ende Debeli dečak trči po kiši i ulazi u neku antikvarnicu(čiji naziv i ime vlasnika naopako ispisani-kao na ogledalu),počinje roman.U antikvarnici sedi čovek u kožnoj fotelji čitajući neku knjigu sa bakarno-crvenim povezom.Čovek ga pita otkud tako upade kao da ga neko juri,nagoveštavajući odmah,da ne voli decu.Gunđajući dečak govori da nisu sva deca ista i po zahtevu gospodina predstavlja se Bastijan Baltazar Koreander.Gospodin ga ispituje od koga beži i to po kiši,sumnjajući da je nešto ukrao i sl.dečak skoro gunđajući govori da beži od svojih drugara koji ga stalno zadirkuju i govore mu razne ružne
stvari(jednom kad je pokušao da im se suprotstavi zatvorili su ga u kantu za đubre i sl.).A pošto već kasni u školu,kao da je krenuo prema izlaznim vratima.u tom trenutku vlasniku radnje u drugoj prostoriji zvoni telefon i on odlazi da primi poziv. Dečak,sa puno strasti prema knjigama(iako je bio loš đak i na svim poljima neuspešan),oseća da ona knjiga sa bakarno-crvenim koricama čeka samo njega.A znajući da mu antikvar neće prodati ni jednu knjigu jer je to već napomenuo,dečak krade knjigu,beži iz radnje i dolazi na školski tavan gde se skriva ne želeći da ide na čas od uzbuđenja šta se krije u knjizi,niti kući gde ima samo oca koji je zubni protetičar zaokupljen samo svojim poslom(majka mu je umrla). Na tavanu,pored gomile starudije,kostura za biologiju,istrulelih tabli isl.pronalazi stare fiskulturne strunjače koje smešta ispod krovnog prozora da bi mogao uz svetlost da čita.skida mokru odeću sa sebe starom ćebadi,proučavajući,proučavajući korice knjige na kojima su ugravirane dve zmije koje jedna drugu grizu za rep i tako čine krug u kome se nalazi naslov knjige BESKRAJNA PRIČA(što je već uočio u onoj antikvarnici pre nego što je počinio krađu). Knjiga prati radnju dečaka po imenu Atrej koji ima zadatak da pronađe čovekoliko dete koje će Detinjoj carici-Carici zemlje fantazije dati novo ime,u suprotnom bi cela Fantazija nestala.Pritom Atrej od Detinje Carice dobija zlatnu ogrlicu koja mu daje moć.Ogrlica,iako od zlata,sastoji se od dve zmije8koje jedna drugu ujedaju za rep i na taj način obrazuju krug. Atrej prolazi kroz nejneverovatnija ______(koja niko nije uspeo da savlada),a u jednom od zadataka koji treba da savlada da bi došao do Vikulale(za koju se mislilo da je živ stvor,a ona je samo glas),mora da prođe kroz tri kapije-svinge(dve) koje se gledaju pravo u oči nedozvoljavajući da bilo ko prodre(mnogi su ostali mrtvi),on ih savladava jer suone želele da prođe,druga-kapija ogledalo u kojoj on ugleda lik dečaka koji upravo čita knjigu,i treća-bez vrata,ključa i brave-koja mu se sama otvara. On detinjoj carici dolazi,misleći da je izneverio jer spasioca nije našao,ali ga ona razuverava govoreći mu da je uspeo jer je i ona,kada je i on video odraz u ogledalu na drugoj kapiji,ugledala malog debelog dečaka kako čita knjigu(oan je to znala zato što je ona uvek u onoj ogrlici koju on nosi).... zemlja Fantazija poziva Bastijana i spasi je do jednog velikog NIŠTA,on najpre ne zna kako da uđe u nju,ali carica preduzima mere sile(odlazi kod čoveka koji piše knjigu i svaku reč koja je u Beskrajnoj priči napisana),Bastijan ulazi u njihov svet(u jaje koje lebdi) i njoj-carici-daje novo ime-Mesečevo dete. ona tada njega proglašava spasiocem zemlje Fantazije,daje mu amajliju koju je nosio Atrej i on može ispunjavati sve želje. kao vladaoc najpre je bio uspešan,ali posle svake želje ili moći on počinje da gubi pamćenje o sebi samome i onome što je bio na Zemlji.Postao je lep,čudotvoran,svemoguć,ali moć amajlije čini da postaje zao i dovodi ga do te krajnosti da želi da bude jači i od same Dečje carice(koju više nikada neće videti,jer svako ima pravo da je vidi samo jednom u životu). Tada nastaje rat.(pod dejstvom zlih sila i veštice Ksaide).On postaje toliko zao da čak ubija Atreja i zmaja sreće futura. pokušava da bude potpuni vladar Fantazije,ali tada sve počinje da propada u ništavilo. on luta i odlazi u grad careva8koji je jako važan-u njemu su svi oni ljudi koji su pre milijardu godina,pa i više pokušavali na isti način da zavladaju Fantazijom),i ostaje mu samo jedan korak da zauvek ostane u toj zemlji ludaka.... Spasenje iz bezgranične Fantazije mu se nalazi kroz ostvarenje novih zadataka.... Kraj,povratak iz fantazije odigrava se na mestu Voda Života,gde on skida amajliju zvanu Amon,Zmije se pretvaraju u prave zmije koje su veće od čitave zgrade i ugrizaju jedna drugu za rep i na taj način obrazuju krug,ali ovog puta krug ispunjen vodom koju Bastijan treba da popije da bi se vratio u svoj svet.Uslov da uđe u vodu jeda se predstavi,kaže ko je i odakle dolazi....ali s obzirom da je on izgubio svo pamćenje o nekadašnjem životune znajući čak ni svoje ime,on ostaje zatečen.Ali,tada se pojavljuju Atrej,sa svojim Futurom i u Bastijevo ime odgovara na sva pitanja koja postavljaju zmije.Pravi prijatelj! Većno zahvalan,Bastijan se budi na tavanu sa samo lepim uspomenama na zemlju Fantaziju,ne znajući koliko je zapravo,vremena ostao u njoj(decenijama,godinama...) Ipak,prošao je samo jedan dan. Silazeći sa školskog tavana,u školi nema nikoga jer je bila nedelja,ali to njega zbunjuje. Odlazi svojoj kući gde ga zabrinuti otac čeka(iako je Bastijan smatrao da se ovaj neće zabrinuti),njih dvoje pričaju do zore o bastijanovim doživljajima i planiraju lepu budućnost uz više iskazivanja emocija i puno vremena provedenog zajedno. Bastijan odlazi u antikvarnicu,ne bi li priznao da je ukrao knjigu,ali se gospodin čudi i govori da iz njegove radnje ni jedna knjiga nije nestala....
