,,Dve stvari ispunjavaju dusu uvek novim i sve vecim cudjenjem i strahopostovanjem sto se vise i istrajnije razmisljanje bavi njime: zvezdzno nebo nada mnom i moralni zakon u meni.”
IMANU! "AN# (1724-1804)
" A N #
K A N T
,,Moji
slu$aoci su u%lavnom studenti, mlade devojke i o&ciri. 'tudenti dolaze jer znaju da sam u ispitnoj komisiji, devojke zbo% studenata, a o&ciri zbo% devojaka.”
,,Dve stvari ispunjavaju du$u uvek novim i sve ve(im divljenjem i strahopo$tovanjem $to se vi$e i istrajnije razmi$ljenje bavi njime: )vezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni. Ni jednu od njih ne smem izvan mo%a vidokru%a tra*iti kao obavijenu tamom ili pak u nedoku+ivosti ja ih vidim prd sobom i neposredno ih povezujem sa
o svojoj e%zistenciji-rvi po%led na bezbrojno mno$tvo svetova kao da uni$tava moju va*nost kao *ivotinjsko% stvora, koji materiju, od koje je nastao, mora opet vratiti planeti /samo jednoj ta+ki u svemiru0, po$to je neko vreme /ne zna se kako0 bio opremljen zivotnom sna%om. Dru%i po%led, naprotiv, beskona+no povisuje moju vrednost
"ao inteli%encije mojom li+no$(u, u kojoj mi moralni zakon objavljuje *ivot, koji je nezavisan od *ivotinjstva, pa +ak i od celo% +ulno% sveta, bar koliko se dade razabrati iz svr$eno%a odredjenja moje e%zistencije s pomo(u to%a zakona, koji nije o%ranicen na uslove i %ranice ovo%a *ivota, ne%o koji ide u beskona+nost.”
"ant kritikuje skepticizam. oku$ava u etici da doka*e mo%u(nost postojanja nu*nih, univerzalno apsolutno va*e(ih principa, koji su apriorni i 1ormalni i neza&sni od iskustva. revladati moralni relativizam i skepticizam
"ritikuje hedonisti+ko2 eudajmonisti+ke i utilitaristi+ke etike. Ne procenjivati moralno delovanje prema possledicama Moral nije nauka o sre(i , ve( o tome kako da postanemo dostojnim sre(e. ,,posve je ne$to dru%o biti istinit iz moralne du*nosti ne%o
Motiv moralno% postupanja 3 po$ tovanje prema moralnom zakonu kao takvom. rincipi morala moraju biti takvi da svako%a i apsolutno pouzdano mo%u voditi onom delanju koje treba izvr$iti
"ako mo*emo biti si%urni da smo moralno postupili4 "riterijum moralnosti postupaka mora le*ati u volji samoj, u na+inu i karakteru samih htenja. 5olja rukovodjena moralnim zakonom, koji va*i univerzalno i u svim prilikama.
Moralni postupak je onaj koji mo%u i treba svi da ponove u sli+nim ili istim situacijama.
,,'ta dakle, imam da +inim pa da moje htenje bude moralno dobro, za to mi nije potrebna dalekose*na o$troumnost. Neiskusan u po%ledu toka sveta, nesposoban da budem spreman na sve nje%ove do%adjaje koji mi se zbivaju, ja sebe samo 1
A mo*e$ li hteti da tvoja maksima postane op$tim zakonom4 Ako ne mo*es, onda je treba odbaciti, i to ne za volju $tete koja +eka tebe ili ko%a dru%o%, ne%o zato $to kao princip ne mo*e pristajati u mo%u(e op$te zakonodavstvo.” 2
,,pojam dobra i zla ne mora se odrediti pre moralno% zakonane%o samo posle nje%a i pomo(u nje%a” tika primata norme, zakona. ti+ke norme se ne zasnivaju na sadr*inski odredjenom dobru, ve( se dobro izvodi iz norme, principa.
Moralno dobro je ono delanje koje je nastalo iz ose(anja prema unutra$njem zahtevu uma koji nala*e: ,,6adi tako da maksima tvoje volje u svako doba moze ujedno da vredi kao princip op$te% zakonodavstva.”
Moralni zakon, kate%ori+ki imperativ, je aprioran, nalazi se u na$em umu. ,,7isti um je sam za sebe prakti+an /tj. Mo*e da pru*i normu za delovanje0 i daje +oveku op$ti zakon koji nazivamo moralnim zakonom.”
7ime je odredjeno ljudsko postupanje4 ,,svaka stvar u prirodi deluje prema zakonima. 'amo umno bi(e ima sposobnost da deluje prema predstavi zakona, tj. prema principima ili volji.”2 prema savesti
,,'loboda bi bila ono svojstvo kauzaliteta umno% bi(a po kojemu ono mo*e delovati nezavisno od tudjih uzroka koji bi %a odredjivali, kao $to je prirodna nu*nost svojstvo kauzaliteta svih bezumnih bi(a, da ih uticaj tudjih uzroka odredjuje na delovanje.”,,budu(i da pojam kauzaliteta donosi sobom pojam zakona,
se pomo(u ne+e%a $to nazivamo uzrokom mora po$taviti ne$to dru%o, tj. posledica, zato sloboda, premda nije svojstvo volje prema prirodnim zakonima, ipak nije bez zakona, ne%o naprotiv mora biti kauzalitet prema nepromenljivim zakonima, ali kauzalitet osobite vrste, jer bi ina+e slobodna volja bila neko
'loboda +oveka2 autonomija,samozakonitist, podredjivanje sebe kao prirodno% bi (a zakonu koji smo sami sebi propisali kao umna bi(a. !judski um je sposoban da sam postavi princip i zakon delovanja i na taj na+in pokazuje svoju slobodu i mo%u(nost +ovekove slo%ode
#eorijski i prakti+ni um rakti+ni um, autonomno propisuje moralni zakon kome su podredjeni prirodni na%ini i naklonosti, i na taj na+in na delu, prakti+no pokazuje mo%u(nost +ovekove slobode 'loboda nam nije data ona nam je zadata. Autonomna etika
,,ostupaj tako da +ove+nost u svojoj li+nosti, kao i u li+nosti svako% dru%o% +oveka, uvek uzima$ kao cilj, a nikada samo kao sredstvo.”
!i+nost, karakter2 najve(a vrednost I krajnji cilj svako% ljudsko% ponasanja humanizam
Moralni zakon u nama 3 dostojanstvo, uzvisenost,velicans tvenost
"ao prirodno bi(e +ovek je podredjen nu*nosti. ostovanjem moralno% zakona +ovek se potvrdjuje kao duhovno i slobodno bi(e.
58NI MI6 U 6U9!I"AN'"IM D6U'#5IMA NA6DI #69A DA 6U)MU D;56N'# )A D6)A5N '!5
,,Dve stvari ispunjavaju du$u uvek novim i sve ve(im +udjenjem i strahopo$tovanjem $to se vi$e i istrajnije razmi$ljanje bavi njime: zvezdzno nebo nada mnom i
-)5)DAN N9 I)ND MN I M6A!NI )A"N U MNI-
